ekonomac plus iv broj 19 - ets-kraljevo.edu.rs 4.pdf · sto sedmodnevnog (proradio je vulkan), ......

3

1. mart 2010. godine www.ets-kraljevo.edu.rs

Priredbu je ovog puta sa |acima iznedrila Maja.\aci su bili kao i uvek divni. Koliko talenata,koliko radosti izvo|ewa iskrilo se na sceniKraqeva~kog pozori{ta te ve~eri. Predstava jebila inspirisana likovima iz teksta Nacional-ni park i na{i |aci su karaktere pokazaliupravo onakvima kakvi i jesu u na{em svako-dnevnom ìvotu. U predstavi je pa`wu privuklajedna na{a u~enica koja je nakon toga postalastalna ~lanica ansambla Kraqeva~kog pozori-{ta - Mica Ubica iz na{e predstave uletele je upravo na Kraqeva~ku pozori{nu scenu. Tog mar-ta ispratili smo i na{e dve drage koleginiceBojanu i Du{anku u penziju. Tu`ni su rastanci.Da su èlele, mogle su jo{ da rade, imale su jo{mnogo toga da nau~e |ake, umele su to i |aci ihsa setom pomiwu.

April 2010. godineKada sam negde u martu iz kancelarije Gra-

|anskih inicijativa iz Beograda, saznala da samizabrana da sa jo{ 3 koleginice direktorke{kola iz Srbije putujem u Ameriku, nisam bilasvesna sre}e koja me je zadesila. Putovawe preko-okeanskim avionom, let dug 7 sati, pogled naAtlantik, petnaestodnevni boravak u SAD ume-sto sedmodnevnog (proradio je vulkan), upoznava-we gradova kao {to su Wujork i Va{ington, po-sete univerzitetima Prinston i Ratgers, susre-ti sa na{im qudima iz svih krajeva biv{eSFRJ, posete {kolama i upoznavawe sa wihovimna~inom rada i funkcionisawa ispunile suprostor mojih uspomena skoro do vrha i dale mimaterijala da i unucima imam {ta da pripove-dam. Kapitol Hil, Bela ku}a, Xorx Taun, grobqeArlington, Wu Xersi, Vest Fild, Wu Ark, Wu-jork, Empajer Stejt Bilding, reka Hadson i Po-tomak - izgovaram ove re~i, pamtim ih jo{, neèlim da zaboravim slike koje su ìve i kaofilm prolaze ispred mojih o~iju.

Ali, daleko smo mi od Amerike - ne mislimsamo na geografsku udaqenost. Mislim na usloverada u {koli: {kola od 800 u~enika ima 100 u~i-onica, a na{a samo 20-ak; i nastavnik i direk-tor posle fakulteta se do{kolovavaju da bi ra-dili u {koli; sport je aktivnost koja se ne moèpresko~iti jer se za to odvaja posebno vreme na-kon redovnih ~asova; svaka {kola ima profesio-nalno obezbe|ewe i niko bez prethodne najave nemoè u}i u {kolu; za u~enike koji izbegavaju na-stavu organizuju se dru{tveno korisne aktivno-sti posle zavr{enih ~asova kroz koje se nadokna-|uje propu{teno vreme i ujedno se doprinosi po-boq{awu uslova rada u {koli; ~asova je u tokudana mnogo vi{e; sve {kole rade u jednoj smeni;roditeqi su inicijatori, organizatori i reali-zatori va`nih de{avawa u {koli...

Letela sam preko Atlantika, vozila se ispodreke Hadson, plovila tom istom rekom, popela sena 86. sprat Empajer Stejt Bildinga, {etalaBrodvejom i Petom avenijom, videla Kip slobo-de, bila na Tajms skveru, pro{la ulicama gde jeìvela Keri Bred{o, glavna junakiwa filma iserije „Seks i grad“, „bacila pogled“ na CentralPark, videla Pentagon, Belu ku}u i KapitolHil, pa {ta bih vi{e od toga?

U {koli je sve bilo uobi~ajeno, dok me nijebilo organizatorske poslove radila je na{ peda-gog Mara.

Maj 2010. godineSpremamo sajam obrazovawa. I ove godine

kao i prethodne bi}e odràn u Domu vojske. Ru-{ka je sve lepo isplanirala i {tand je bio iprime}en i pose}en kao i svake godine. Na{aupisna politika mnogo i ne zanima |ake, samo jeva`no da upi{u neki ~etvrorogodi{wi profilu okviru na{e {kole. Na{a {kola je popularnau gradu i u~enici i roditeqi rado na spisku è-qa upisuju na{u {kolu. Ve} godinama prag zna-wa se pove}ava. Kako li }e biti ove godine?

U maju smo bili na Zlatiboru. Vodili smou~enike prvog i drugog razreda na izlet. Svi smose vratili u dobrom raspoloèwu.

Maturanti su glavne „face“ ovih dana. Spre-ma se maturski ples, pa su termini za probe ide-alna prilika da se malo zakasni na ~as ili iza-|e ranije. Kao i do sada, ples je protekao bez pro-blema i maturanti su uìvali u ose}aju zajedni-{tva sa mladima iz cele Evrope koji su tog danaistovremeno sa wima plesali Kvadril. Posled-wi dan u {koli za maturante je tako|e bio veseo.Glasna muzika i igra na terenima ispred {koleu~inili su da ovaj dan dugo pamte.

Jun 2010. godineMatursko ve~e u renoviranom gradskom hote-

lu. Stvari se vra}aju na staro. Posle vi{e od 20godina ponovo smo na istom mestu. Maturanti suneki novi klinci, a oni {to su nekad biliklinci sad su profesori. Sve~ane toalete, viso-ke potpetice, svetlucava {minka... Defile naj-lep{ih devojaka i momaka ovog grada. A pred zo-ru sve utihne. Obe}awa za ceo ìvot, za susret naistom mestu...

U~enik generacije je Radovanovi} Du{an ion je na prijemu u Belom dvoru bio predstvnikna{e {kole na susretu u~enika generacija izsvih {kola cele Srbije.

Dinamika polagawa razrednih, maturskog izavr{nog ispita bila je uobi~ajena i nije bilonepredvi|enih de{avawa. Uspeh je kao i uvek dosada bio odli~an. Ispratili smo maturante na no-ve staze wihovog ìvota i posvetili smo ve}u pa-

4

1. mart 2011. godinewww.ets-kraljevo.edu.rs

`wu mla|im u~enicima. A na kraju, opet je pove-}an broj odli~nih u~enika - sada ih je 316, i pove-}ana je prose~na ocena cele {kole i iznosi 4,09,a naravno, pove}ali smo i broj izostanaka, ali Za-kon je Zakon i kao takav treba ga po{tovati, pa}emo o izostancima nekom drugom prilikom.

Ispratili smo i u~enike prvog, drugog itre}eg razreda na zasluèni odmor. Sre}ni su,ali }e se ubrzo raspitivati kad po~iwe nova{kolska godina.

Jul 2010. godineStigli su rezultati kvalifikacionih is-

pita i upisali smo najboqe |ake ovog grada. Pragupisa je ponovo pove}an. Pritisak je i ove godi-ne bio veliki. âk i u odeqewe trogodi{wegprofila upisujemo 36 u~enika. Upisali smo triodeqewa ogleda - poslovni administrator, ko-mercijalista i slu`benik osigurawa i upisalismo ekonomske tehni~are i trgoviniske tehni~a-re. Raduju se i u~enici i roditeqi jer je jednastepenica {kolovawa uspe{no savladana.

Nastavnici polaze na raspust, a direktor,tj. ja ~ekam da se za odmor steknu uslovi kako ak-tivnosti u {koli ne bi trpele zbog mog odsustva.

Avgust 2010. godineRadili smo u avgustu na dugoo~ekivanom use-

qewu na tre}i sprat, prostor koji je do prole}akoristila Medicinska {kola. Pregradili smohodnik i u~ionice koje smo dobili pripremilismo ubacivawem name{taja za rad u novoj {kol-skoj godini. Opremili smo i jo{ jedan biro, ko-ji }e uz dva postoje}a u narednoj godini biti do-voqan da zadovoqi potrebe oglednih profila zaovim prostorom.

Dani na raspustu brzo lete. Povratak u {ko-lu za nastavnike bio je planiran u drugoj polo-vini ovog meseca, pa je tako i bilo. Zapo~eli smorad redovnom sednicom Nastavni~kog ve}a, pasmo u nedeqi koja je sledila zavr{ili sa po-pravnim i maturskim ispitima.

Septembar 2010. godinePrvi septembar - {tajk prosvetnih radnika,

{trajk upozorewa. Ipak odeqewske stare{ineshvataju zna~aj prvog nastavnog dana u {koli zasve |ake, a naro~ito za u~enike prvog razreda iuvode u~enike u {kolu kako bi ih u toku jednogdo dva ~asa upoznali sa rasporedom ~asova, ras-poredom prostorija u {koli, nastavnicima no-vim i starim, predmetima, uxbenicima, {kol-skim kalendarom...

Usvajamo Godi{wi plan rada za {kolsku2010/2011. g. U {koli je mnogo novih kolega. Ne-ki su tu jer su ove {kolske godine 3 koleginicena porodiqskom bolovawu, a neki jer je do{lo dopodmla|ivawa nastavni~kog kadra nakon odla-ska koleginica u penziju. Pritisak tehnolo-{kih vi{kova iz drugih {kola koje nisu upisa-le dovoqno u~enika je veliki. U Srbiji a i uKraqevu sve je mawe osmaka. U ovom trenutku nana{u {kolu to nema mnogo uticaja kao {to je ve-liki uticaj na popuwavawe odeqewa u {kolamatehni~ke struke, naro~ito u trogodi{wim zani-mawima, ali ako se trend nastavi, i mi }emo ose-titi wegove posledice.

Desila se tog septembra i ekskurzija u~eni-ka tre}eg i ~etvrtog razreda. Vo|e puta bile suMara i Desa. U~enici tre}eg razreda obi{li suBudimpe{tu, Prag, Be~, Bratislavu..., a u~enicizavr{nih razreda bili su u Veneciji, Veroni,Riminiju, San Marinu, Padovi... Utisci svihonih koji su putovali su pozitivni i agencija sakojom smo ponovili saradwu od pro{le godinepokazala je da standard kvaliteta koji je posta-vila ume i da odrì.

Oktobar 2010. godineU oktobru se najvi{e u~i, dobije se najvi{e

ocena i napravi najvi{e izostanaka. U~eniciprvog razreda sporo u~e gde je koja u~ionica ia-ko su im smernice na svakom koraku. U raspore-du ~asova svih odeqewa je ve} unet ~as odeqew-skog stare{ine kojim sam poku{ala da obaveèmi nastavnike i u~enike na ve}u saradwu.

Pitam se kako fukcioni{u u~enici u Ame-rici kad u wihovom {kolskom sistemu ne posto-je odeqewske stare{ine. Nismo uspeli da obja-snimo ovaj pojam zaposlenima u {kolama u Ame-rici. Oni „samo“ imaju desetinu zaposlenihprofesionalaca razli~itih pedago{kih profi-la koji u~enicima pomaù po pitawima {kol-skog ìvota kada se ukaè potreba. U to vreme,radovali smo se jesewem raspustu...

Novembar 2010. godineBila je to no} izme|u 2. i 3. novembra. Treba-

lo je da od 4. budemo na raspustu. Kako smo doì-veli zemqotres u sopstvenim domovima samo mi

znamo, ali je pola minuta iz te no}i promenilona{ ìvot iz korena i posledice trpimo jo{ idanas.

Krov {kole je bio o{te}en, {kola otkrive-na, bojali smo se padavina. Zidovi su popucali,plo~ice su se odlepile i slomile, ra~unari supali i pokvarili se, elektroinstalacija jeo{te}ena...

Sanirali smo najpre krov. U pomo} su nampristizali dobrovoqci iz svih krajeva Srbije.Sa na{e tre}ine krova sklonili smo crep i za-menili ga novim, poru{ili smo 16 dimwaka ko-ji su bili naprsli i pretili da padnu na plo~u,ra{~i{}avali smo {ut, gledali u nebo nadaju}ise da lepi dani potraju. Imali smo sre}e i vremenas je posluìlo. Zavr{ili smo radove na krovui o~istili po {koli {to se moglo o~istiti ipripremili se za nastavak radova na sanacijiposledica od zemqotresa. Pomogli su nam mnogostudenti Ekonomskog fakulteta iz Beograda, do-brovoqci iz Uìca i Prijepoqa, pripadnicivojske, àndarmerije, policije. Radili smo za-jedno - volonteri, profesori i |aci.

Bliìo se kraj novembra i povratak u {kol-ske klupe bio je neminovan. Rasporedom [kol-ske uprave Kraqevo nastavu smo zapo~eli u 13u~ionica O[ „\ura Jak{i}“ u Konarevu. Divniqudi, qubazni doma}ini, raspoloèna direk-torka, ali je boravak u ovoj {koli trajao tek 4dana zbog nemogu}nosti grada da obezbedi prevozu~enika do ove {kole. Vra}amo se u grad. Novompreraspodelom upu}eni smo u Medicinsku {ko-lu i {kolu Ivo Lola Ribar. Obradovao nas je po-vratak u {kolske zgrade u blizini na{e, ali ni-smo slutili koje nas opasnosti vrebaju. Novimrasporedom nismo zadovoqni ni mi, a ni na{idoma}ini iz Medicinske {kole i to se ose}a nasvakom koraku. Na{i u~enici nemaju preciznauputstva o pona{awu u ovoj zgradi, a i kada imse saop{te, te{ko ih prihvataju. Pravila sustroga, a oni neposlu{ni. I u {koli Ivo LolaRibar je te{ko. U~ionice su male, predvi|ene zaodeqewa sa mnogo mawim brojem u~enika... Najte-è je nastavnicima koji pretr~avaju iz jedne udrugu {kolu. Svi àlimo da na{om zgradom ko-ja je progla{ena nebezbednom. U~enicima je za-brawen ulazak u zgradu.

Decembar 2010. godinePo ~emu ga pamtiti, osim po stalnom bolu

koji svi mi nastavnici i u~enici ose}amo dok senastava izvodi van na{e zgrade. Nagove{taja osanaciji nema. Projekat je ura|en i na revizijije. Projekat je zajedni~ki za Gimnaziju i na{u{kolu. êka se investitor, jer je suma predvi|e-na projektom ogromna. Grad ~eka resorno Mini-starstvo, a {ta ~eka Ministarstvo ne znamo.

Iskqu~ili smo grejawe u {koli, {tedimomnogo novca, vaqda }e to neko primetiti.

Na novogodi{we i Boì}ne praznike odla-zimo, a nismo zakqu~ili ocene. U {kolu nam do-laze mnogi prijateqi i donose donacije - naj~e-{}e novac. Obradovali smo se prijateqima izEkonomske {kole iz Bawa Luke, iz Gore, pred-stavnicima foruma sredwih stru~nih {kola Be-ograda, Kara|or|evi}ima... Na kraju meseca upenziju je po{la i na{a draga pedagogica Mara.

Januar 2011. godineI zimski raspust je brzo pro{ao ispuwen

proslavama Nove godine i Boì}a. Prvo polugo-di{te je nastavqeno 2 nedeqe u drugom kako binastavnici stigli da ocene u~enike i da zakqu~eocene. To produàvawe prvog polugodi{ta bilo jestvar dogovora kraqeva~kih sredwih {kola.

Proslavili smo i Svetog Savu - {kolsku sla-vu. U goste nam je tog 27. januara do{la ambasa-dorka SAD - Meri Vorlik, uru~iv{i donaciju uvidu tehni~ke opreme, a o mogu}nostima za daqusaradwu jo{ }e biti re~i.

A onda, - [TRAJK. Potpuna obustava rada.Sva ~etiri sindikata obrazovawa su se udruì-la i zahtevaju pove}awe plata zaposlenima uprosveti za 20%. Vlada u pove}awu zarada pro-svetarima vidi atak na monetarnu stabilnostdràve. Roditeqi su quti. Ne razumeju problem.Me|u u~enicima mi{qewa su podeqena.

Februar 2011. godine[trajk je prekinut u smislu da nema potpu-

ne obustave rada, ali su ~asovi i daqe skra}eni umnogo {kola u Srbiji. Nama u Kraqevu i ne tre-ba {trajk da bismo radili sa skra}enim ~asovi-ma, to nam je jo{ zemqotres ostavio kao nasle|e.

U februaru se spremamo za ovogodi{wi dan{kole. ALI NI[TA NIJE KAO PRE. Nema tur-nira, EKOTEKE, priredbe, prezentacija virtu-elnih preduze}a... Pa, {ta nam je ostalo? Ostaonam je ~asopis da preko slike i re~i prenesemodoga|aje iz {kole i ostavimo trag o postojawune~ega {to niko nije skrivio, a zbog ~ega svi is-pa{tamo.

Mart 2011. godinePrvog marta 2011.g. podseti}emo se da je to

dan kad proslavqamo Dan {kole. Ali ovog putanema mesta za velika slavqa. To je luksuz u na-{em slu~aju. êstita}emo jedni drugima sa na-dom da }e naredne godine proslava Dana {kolebiti kao ona s po~etka pri~e.

v.d. direktorkaSLAVICA PAJOVI] - DUKI]

5


Nedavno je u na{oj {koli, me|u u~enicima,sprovedena anketa koja je sadràla samo jednopitawe: [ta mislite o {trajku prosvetara? (E,al’ iskreno :) . Rezultati su slede}i:

A) Podràvam ih i potpuno su u pravu11,4 %

B) Podràvam ih ali mislim da ne bi tre-balo da se gubi nastava 26,8 %

V) Imaju 5 meseci odmora, rade 2 sata dnev-no i jo{ imaju obraza da {trajkuju 51,2 %

G) Podràvam, samo da se ne ide u {kolu10,6%

Rezultati ankete, sprovedene me|u 125 u~eni-ka tre}eg i ~etvrtog razreda, nisu iznena|uju}iako se uzme u obzir atmosfera koja je u medijimastvorena povodom {trajka. Ne uzimaju}i u obzirne mali broj onih koji podràvaju {trajk samozbog neidewa u {kolu (podsetili bismo ih samoda sredwe{kolsko obrazovawe nije obavezno), ve-likoj ve}ini koja ima izrazito negativan odnosprema svojim profesorima, (od kojih se odmaraju5 meseci koliko im, vaqda, traje raspust...) è-limo da tekstom koji smo preuzeli iz ~asopisaObrazovawe, a ~iji autor je Sr|an Stankovi},profesor iz Pan~eva, poku{amo da objasnimopravo stawe stvari. Nesporazum i neka vrsta an-tagonizma koji proizilazi iz ovakvog stava ve}i-ne u~enika, nije poèqan u procesu obrazovawa ukojem su u~enici i profesori partneri.

Odnos prema obrazovawu u SrbijiObjavqeno 3. februara 2011 // Obrazovawe

U medijima stalno slu{am komentare gra|a-na „ogor~enih zbog {trajka prosvetnih radnika“, koji se svode na konstatacije tipa: „{ta ho}e tiprosvetni radnici, oni rade ~etiri sata dnevno,imaju dva meseca raspusta, ne rade ni{ta i ho}eve}e plate“. Tako|e, ima i mnogo komentara tipa„oni ionako ni{ta ne nau~e decu“, „stalno kasnena ~asove, i jo{ se bune“ i „ima mnogo na birouonih koji }e da rade umesto wih“ a ima i ingeni-oznih komentara tipa „{ta da kaè onaj {to ko-pa kanale po ceo dan za mawe novca“…

Moram malo da se vratim u istoriju, para-frazira}u „Istoriju Srbije od 19. do 21. veka“nema~kog istori~ara Holma Zundhauzena. Ovajistori~ar navodi podatke po kojima je Srbijakrajem 19. i po~etkom 20. veka od svih zemaqa uEvropi najmawe izdvajala za obrazovawe. Do dru-gog svetskog rata jo{ je 50% stanovni{tva bilo

nepismeno. Zundhauzen kaè da se u Srbiji ce-nio samo fizi~ki rad, dok je znawe i intelektu-alni rad bio potpuno potcewen. Navodi re~i ijednog roditeqa koji ne}e da {aqe dete u {kolu„zato {to oni po ceo dan samo sede i ne rade ni-{ta, a wegova deca rade vredno“.

Zahvaquju}i Titovom reìmu, srpski narodse kako-tako opismenio, ali dok smo se mi opi-smewavali drugi su oti{li daqe. Najmawi pro-cenat visokoobrazovanog stanovni{tva u Evropiima Srbija - samo 6%, u Hrvatskoj 15% stanovni-{tva ima visoku stru~nu spremu, u Sloveniji20%, razvijene Evropske zemqe u proseku 30%.Ciq Evropske unije je da se taj procenat pove}ana ~ak 50% stanovni{tva. Prime}ujete li kore-laciju izme|u obrazovnog nivoa stanovni{tva irazvijenosti dràve?

Dakle, rad u {koli mnogi i daqe uop{te ine smatraju za rad, „Dao bi ja tebi motiku, brale,pa da vidi{ {ta je pos’o“. Nije slu~ajno fond ~a-sova nastavnika u {koli 20 nedeqno. Da je mogu-}e efikasno i kvalitetno raditi vi{e od 4-5 ~a-sova dnevno, Zakon bi to predvideo. Rad u {kolije vrlo iscrpquju}i, dodu{e oni koji su {koluprespavali to ne mogu da shvate. Nakon odrà-nih 4 ili 5 ~asova ~esto ste isce|eni kao krpa.B92 je nedavno objavio rezultate istraìvawa oefikasnosti rada u Srbiji, po tom istraìvawuzaposleni u dràvnoj slu`bi rade efektivno 3sata dnevno, a zaposleni kod privatnika ne{tovi{e, u proseku ~etiri sata. Sedewe osam sati najednom mestu ne zna~i da se svih osam sati i ne-{to radi. Tako|e, treba napomenuti da se radprosvetnog radnika ne zavr{ava samo na ~asu.

Elem, i mediji su uglavnom jedinstveni uosudi {trajka prosvetnih radnika. Veoma dobrose se}am reakcije reìmskih medija u doba Slo-bodana Milo{evi}a na {trajk prosvetnih rad-nika, i mogu da kaèm da se i danas reakcije ve-}ine medija uop{te ne razlikuju. Svi su ne{toquti i ogor~eni, po{to se obrazovawe uop{te neceni kao profesija. Kada {trajkuju lekari, sviimaju razumevawa, po{to oni rade teàk i odgo-voran posao - le~e qude, a {ta to bitno rade pro-svetni radnici, pitaju se mnogi? Malo ko smatrada je obrazovawe teàk i odgovoran posao.

Da bi ste radili bilo koji posao, osim naj-prostijeg fizi~ikog rada, potrebno vam je nekoobrazovawe. [to vi{e obrazovawa imate, ve}e su{anse da boqe zara|ujete i imate boqe uslove ra-da. êsto }ete ~uti komentare ovih dana da „rad-nik na gra|evini zara|uje mawe od prosvetnogradnika, pa se ne buni“. Da vidimo sada za{to

6


ANKETA: ISKRENO O [TRAJKU...

taj radnik zara|uje mawe, i za{to se ne buni. Pr-vo, od ogromnog broja nezaposlenih ogromna ve}i-na ima sredwu ili niù stru~nu spremnu. Da-kle, ako taj radnik ne}e da radi za tu platu, imamnogo wih koji ho}e. Zato mora da }uti i ~uvasvoj posao. Da ima malo gra|evinskih radnika,wihova plata bi bila mnogo ve}a. Nailazim i nakomentare tipa „ma ja bi sve wih otpustio, imana birou mnogo onih koji ~ekaju posao“. Ne znamza druge gradove, ali za Pan~evo pouzdano znamda na evidenciji Slu`be za zapo{qavawe nemanezaposlenih prosvetnih radnika, ni lekara.Obrazovani qudi su deficitarna roba u Srbiji.

Zakoni trì{ta su takvi da je rad qudi saniìm kvalifikacijama obezvre|en zato {to ihima previ{e.

Oni koji nisu studirali ne znaju kako je mu-kotrpan posao do}i do diplome, koliko je to ne-prospavanih no}i, nervirawa, stresa. Zato je qu-di sa zavr{enim falultetom tako malo, zato ra-de te{ke i odgovorne poslove, zato zasluùju ma-lo boqu platu.

Ako ne èlite da va{e dete jednog dana visinad ambisom na -10 stepeni na nekoj gra|evini,morate ga usmeriti da se {koluje. A {koluju gaba{ ti prosvetni radnici, na ~iji rad se ~estogleda kao na bezvredan. Da je vi{e obrazovanihqudi u Srbiji, bilo bi mawe nezaposlenih i ce-la ekonomija bi bila u mnogo boqem stawu.

Biv{i direktor kancelarije svetske banke uSrbiji Sajmon Grej, u svojoj redovnoj kolumni uNIN-u, jednom prilikom je pisao o zna~aju obra-

zovawa za razvoj jedne dràve. I naveo je primerIrske, koja je sedamdesetih godina imala brutodru{tveni proizvod po stanovniku od 1.500 $(kao i tada{wa Jugoslavija), da bi tridesetak go-dina kasnije dostigla fantasti~nih 60.000$ postanovniku. Grej to obja{wava ogromnim ulaga-wem Irske u obrazovawe. Irska je uzimala kredi-te i ulagala ih u obrazovni sistem da bi i{kolo-vala generacije stru~nih, visokoobrazovanihqudi. To je privuklo strane investitore, ogrom-ne multinacionalne kompanije pre svega u dome-nu informacionih tehnologija. Majkrosoft,Gugl, Orakl, informati~ki giganti, imaju sedi-{ta za Evropu u Irskoj. Ove kompanije nisu do-{le u Irsku zbog niskih zarada, plate u Irskojnisu male, ne, do{li su upravo zato {to su imalina raspolagawu dovoqno obrazovanih i stru~nihqudi. Znawe je danas na ceni, a ne manuelni rad.

Nikome ne treba jeftina, slabo kvalifiko-vana radna snaga u Srbiji, po{to uvek ima jefti-nije u Kini i Indiji, u ogromnim koli~inama.

Osim deklarativnog zakliwawa da su „obra-zovawe i nauka kqu~ za razvoj Srbije“, u praksise ne ~ini ni{ta da se poboq{a obrazovni si-stem i status profesora.

U Srbiji generalno ne postoji solidarnost,i to je odlika na{eg mentaliteta. Kada sindika-ti u Gr~koj pozovu radnike na {trajk, cela ze-mqa stane. Kod nas uvek imate one koji kaù „paja radim za mawu platu, pa se ne bunim“. Pa, po-buni se, nateraj one koji su odgovorni da ti obez-bede pristojnu platu, ili je nikad ne}e{ imati!

7


U ciqu da pokaèmo ~itaocima na{eg ~aso-pisa kako kraqeva~ka Ekonomsko-trgovinska{kola ra|a dobre i uspe{ne qude obavili smorazgovor sa jednom od biv{ih u~enica, JelenomAntonijevi}.

Za po~etak, da li moète da nam se pred-stavite i pojasnite ~ime se bavite? - Mojeime je Jelena Antonijevi}, i kao {to ste ve} po-menuli zavr{ila sam ovu {kolu, a nakon togaEkonomski fakultet Univerziteta u Kragujevcu.Zaposlena sam u Vojvo|anskoj banci, a od pre parmeseci sam na poziciji menaxera za odnose saklijentima u filijali.

Na koji na~in ste se odlu~ili da upi{e-te upravo na{u {kolu? - Moram vam priznatida je u pitawu bila spontana odluka. Po{to po-ti~em iz radni~ke porodice, a {kolovala sam seu vreme devedesetih, kada je vladala velika kri-za u na{oj dràvi, posluìla sam se logikom daupi{em i zavr{im {kolu posle koje bih mogla

da dobijem zaposlewe jernisam bila sigurna da li}u imati dovoqno finan-sijskih sredstava da odemna studije.

Prenesite nam va-{e utiske iz sredwe{kole. - Za {kolu me ve-zuju iskqu~ivo lepa se}a-wa. Imala sam odli~anuspeh sve ~etiri godine i nisam imala problemada ga ostvarim jer su mi stru~ni predmeti odgo-varali i dobro sam se snalazila u u~ewu istih.Naravno, najvi{e pamtim svoje odeqewe koje jebilo jedinstveno u generaciji. Bili smo jakoslo`ni i po uspehu najboqi. Se}am se kako smose ~esto organizovali i po grupama od {estoro,sedmoro u~ili, a ja sam naj~e{}e bila predava~i pomagala drugovima i drugaricama da popraveslabije ocene.

INTERVJU SA NA[IM BIV[IM \AKOM

8


[ta biste imali da nam kaète o profe-sorima koji su Vam predavali? - Prvo morampomenem svoju razrednu, Svetlanu Ta{i}, kojanam je bila kao majka. Uvek nas je {titila i ima-li smo prijateqski odnos, ali nas je istovremenoforsirala da u~imo i ostvarimo {to boqe rezul-tate. Bila nam je velika podr{ka i svi smo joj za-hvalni na tome. Nisam imala problema sa profe-sorima, svako od wih je bio poseban na svoj na~ini uglavnom ih sve pamtim po dobrom. Iako su bi-li strogi, uvi|am da je to bilo za na{e dobro.

Da li biste mogli da nam ispri~ate ne-ki nesta{luk, po{to smo sigurni da ih je bi-lo? - Naravno, bilo ih je dosta. ûveno IV2 je bi-lo poznato kako po uspehu tako i po „prijatnim“iznena|ewima. Uvek se nasmejem kad se setim na-{ih sitnih ispada. Moja drugarica se na ~asufizi~kog popela na wc {oqu i polomila je, {tosmo mi poku{ali da prikrijemo. Dugo se pole-misalo oko toga ko je kriv i na kraju smo otkri-veni pa je na{e odeqewe bilo obavezno da nadok-nadi {tetu. To smo i uradili pa smo za vreme ma-log odmora svi u{etali u nastavni~ku kancela-riju sa novom wc {oqom sa sve ma{nicom i sta-vili je na sto na veliko iznena|ewe svih profe-sora. To je bio na~in da iskaèmo na{ bunt zbogkazne koju smo morali da platimo. Se}am se na{eprve godine i prvog {trajka profesora pa smo sei mi jedne radne subote odlu~ili za {trajk vode-}i se pri~ama tada{wih maturanata. Naravno,tek u ponedeqak smo saznali da smo bili jedino„nestalo“ odeqewe.

Slu{aju}i Vas moramo da priznamo daVam zavidimo na tako lepom druèwu. Inte-resuje nas da li ste ostali u kontaktu i pozavr{etku {kole? - Nemogu}e je odràti sva-kodnevni kontakt sa svima, ali drugarice sa ko-jima sam bila nerazdvojna su i do dana dana{wegsu moje dve najboqe drugarice. Povremeno se ~u-jemo, a svakih 5 godina se sastajemo na proslava-ma mature.

Na koji na~in ste se odlu~ili da nasta-vite da prou~avate ekonomske nauke? - Kao iodluka za upis u sredwu {kolu i ova je do{laspontano. Prona{la sam se u wima, i znala samda mi ekonomski fakultet ne}e predstavqati ve-}i problem, {to se kasnije i pokazalo kao ta~no.

Kako su tekle pripreme za prijemni, i dali ste imali tremu? - S obzirom da je nekoli-ko nas odabralo ekonomiju, spremali smo se za-jedno, a trema je svakako bila prisutna, {to je inormalno. Moram da kaèm da je ekonomska {ko-

la sama po sebi odli~na priprema za srodne fa-kultete u {ta sam se kasnije uverila.

Moète li nam re}i ne{to o Va{im stu-dentskim danima? - Sve ~etiri godine sam pro-vela u studentskom domu {to je bio najboqi na-~in da iskusim onaj pravi studentski ìvot.Nosim lepe uspomene iz tog perioda. Upoznalasam dosta qudi koji su mi postali prijateqi, isa kojima sam ostala u kontaktu. Iako ne moè-mo da se vi|amo toliko ~esto zbog obaveza, razli-~itih gradova stanovawa, trudim se da se {to ~e-{}e ~ujemo i barem na taj na~in ostanem u wiho-vim ìvotima.

Koliko vremena nakon zavr{etka fakul-teta ste na{li posao? - Bila sam nezaposlenasvega 6 meseci, kada sam saznala da je Jugobankaraspisala konkurs za 5 pripravnika. Prijavilasam se i dobila posao. Naàlost, nakon 6 mesecimog radnog iskustva doneta je odluka o zatvara-wu ove banke. Iako je u pitawu bio relativnokratak period stekla sam mnogo iskustva zahva-quju}i starijim koleginicama koje su mi nese-bi~no prenosile znawe i nau~ile me posao.

Da li Vam je bio problem da ponovo do|e-te do slobodnog radnog mesta? - Moram pri-znati da sam imala sre}e, ali sam se ujedno dobropokazala na prethodnom poslu, tako da sam ubrzodobila ponudu od direktora Vojvo|anske bankekoji je ~uo za mene i bio mu je potreban priprav-nik za devizno poslovawe. Prihvatila sam bezrazmi{qawa i od 2002. godine sam stalno zapo-slena u toj banci, mada su se moje pozicije mewa-le zbog ~estih promena u organizaciji bankar-skog sistema.

Za kraj, da li biste mogli da posavetuje-te na{e u~enike, budu}e studente? - Moj savetje da, ukoliko vas ekonomija zanima i smatrateda se u woj pronalazite, definitivno treba danastavite daqe jer samim tim {to ste u~eniciove {kole pruèna vam je odli~na baza znawa ko-je }e vam olak{ati daqe studije. Budite istraj-ni i uporni kako biste ostvarili svoje ciqeve.

Jelena, hvala Vam na vremenu koje stenam posvetili. Verujemo da }e Va{a pri~a isaveti pomo}i svim |acima na{e {kole i bi-ti inspiracija u daqem napredovawu.

Bogojevi} Tawa i Jokanovi} Zvezdana IV/4

1. Motiva i razloga za{to upisati ovu {ko-lu ima na pretek. Glavni razlog za{to sam upi-sao ovu {kolu je taj da nakon zavr{etka ~etvoro-godi{weg {kolovawa imam {irok spektar mo-gu}nosti da nastavim ono {ta èlim i {ta mi sepruà, a verujte mi ima dosta toga! Svi ste ~ulisigurno, Ekonomska se te{ko upisuje tamo je te-{ko itd... Naravno ni jedna {kola se ne upisujelako ali po meni ne znam koju bih drugu {koluupisao jer iz ove bukvalno na sve fakultete mo-ète i}i, sa zavidnim znawem naravno, samo nemedicinu.

2. Naravno, zaista sam prezadovoqan {ko-lom, na~inom rada, profesorima, organizova-wem, ba{ svime {to {kola pruà, a toga je mno-go! Postoji veliki broj sekcija, dodatne nastavezatim u~eni~ki parlament koji sjajno funkcio-ni{e, mada je to sada malo uskra}eno u kakvoj sesituaciji nalazimo ali kada pro|e ovo bi}e tosve na svom mestu.

3. [ta drugo nego da upi{u ovu {kolu jersigurno ne}e zaàliti. Ne bih izdvajao nekismer da ne bude da favorizujem, jer svaki je nasvoj na~in dobar i pruà dosta mogu}nosti za da-qe obrazovawe. Ekonomska {kola je najboqa inajpopularnija, a verujte mi sa sigurno{}u moguto re}i. Uostalom, do|ite i uverite se.

Mihailo Erac III-4Ekonomski tehni~ar

==========================

1. Za smer komercijalista sam se opredeli-la zbog druga~ijeg pristupa u nastavi, zbog nepo-srednijeg odnosa izme|u u~enika i nastavnikakoji postoji u svim oglednim profilima, zbogmogu}nosti u~ewa drugog stranog jezika i zbogpove}awa potreba za zapo{qavawem kadrova izove struke.

2. Nisu u potpunosti.

3. Mudar ~ovek sam donosi odluke, glup sle-di javno mwewe.

Dragana ]irkovi} III-5Komercijalista

1. Zato {to smo ~uli od drugih u~enika kojisu zavr{ili, a i onih koji jo{ uvek idu u ovu{kolu da je {kola ona u kojoj moè da se izraziaktivnost, kreativnost i samim tim je privla~nada se na zanimqiv na~in sti~u znawa iz prava,ekonomije i administracije. Smer je tako|e jakozanimqiv, sadrì dosta stru~nih predmeta, nemafizike i hemije a ipak postoji mnogo zanimqi-vih tema za obra|ivawe, . U radu ima dosta prak-se, sve ste~eno znawe primewuje se u birou gde jerad pribliàn radu u realnim preduze}ima.

2. Jesu. Zadovoqni smo na~inom na koji smoradili prethodnih godina kao i ste~enim zna-wem, zato {to isto to znawe moèmo da primewu-jemo u svakodnevnom ìvotu.

3. Poru~ili bismo im, da ukoliko èle da sebave ekonomijom, pravom ili administracijom,da se odlu~e za ovu {kolu i ovaj smer jer se u~i nainteresantan i lak na~in, a ve{tine i znawa ko-ja steknu mogu da primewuju svakodnevno.

Odeqewe III-1Poslovni administrator

==========================

1. Ovaj smer je skup ekonomije i trgovine. Po-stoje stru~ni ali i op{ti predmeti, {to omogu}ujeupis na sve fakultete, a ne samo na ekonomski.

2. [to se ti~e o~ekivawa od ovog smera, mo-gu re}i da su ispuwena. Smer trgovinskog tehni-~ara nije lak jer obuhvata predmete fizike i he-mije, koje ostali smerovi nemaju. Ipak, na ovomsmeru sti~e se potrebno obrazovawe na svim po-qima.

3. Dana{wim osnovcima bih poru~ila dapre svega upi{u ono {to zaista èle. Ukolikose opredele za smer trgovinskog tehni~ara ste}i}e visok nivo obrazovawa, ali }e isto tako daimaju dobru podlogu za daqe {kolovawe.

Nevena III-6Trgovinski tehni~ar

9


ONI SU ODABRALI, A VI?1. Koji su motivi da upi{ete ovu {kolu/smer? 2. Da li su se va{a o~ekivawa ispunila?3. [ta biste preporu~ili sada{wim osmacima?

1. Da bih upisala ovaj smer motivisala me jemajka pri~om o qudima sa kojima je svakodnevnou razgovoru. On omogu}ava da se upoznaju razli-~iti qudi sa razli~itim osobinama i na taj na-~in se sti~u i neka prijateqstva. Pored toga,ovaj smer je i veoma zanimqiv.

2. Da, o~ekivawa su se u potpunosti ispunila.

3. Osmacima bih poru~ila da upi{u ono{to najvi{e vole, jer ne bi ni{ta postigli kadabi upisali ne{to {to ih uop{te ne privla~i i{to im se ne svi|a. Sve {to rade treba da je u wi-hovom interesu. U slu~aju da upi{u ne{to {toje van wihovih mogu}nosti i interesovawa, po-stoji mogu}nost da dobijaju lo{e ocene, jer je qu-bav prema odre|enoj {koli ili smeru ono {tonas pokre}e.

Jelena III-7Trgovac

1. Ekonomska {kola je bila izbor svakog odnas. Ovaj smer nam je privukao pa`wu jer je tonov smer, a kao i svako od nas mladih teìmo kane~emu novom. Velika je verovatno}a da imamosiguran posao, kao prva generacija.

2. Ve} je druga godina kako smo upisali ovajsmer i uspe{no ga poha|amo. Uspe{ni smo kaokolektiv, {to je jo{ ve}i razlog da se ne kajemo{to smo upisali ovaj smer.

3. I drugoj generaciji ovog smera smo pre-poru~ili. Sigurni smo da moèmo i slede}oj ge-neraciji. Osigurawe je jedno od najpopularnijihdelatnosti u svetu, a po~iwe da se razvija i kodnas.

Grupa u~enika odeqewa II-2Slu`benik osigurawa

10


D V O U G A O P R O F E S O R A

P i t a w a :

1. Dana{wu omladinu okarakterisali biste kao…2. [ta Vam u na{em sistemu obrazovawa, a {ta u ìvotu najvi{e smeta i ka-ko biste to promenili, da moète? 3. Da ste predsednik-ca dràve na mesec dana, {ta biste uradili?4. Va{e omiqeno mesto u gradu je?5. Va{ hobi je?6. Ponosni ste na...7. Kajete se zbog...?8. Viski ili votka?9. Egzit ili Gu~a?10. Rado{ Baji} ili Sergej Trifunovi}?11. ]irilica ili latinica?12. U kojoj muzici uìvate?13.Volite li da putujete, u kojim ste sve dràvama do sada bili i koja je va{aomiqena destinacija? 14. [ta cenite kod Va{eg sagovornika?15. A {ta mu zamerate?16. I za kraj, nismo Vas pitali, a èleli biste da kaète?

Biqana Miti} i Stojadin Ne{i}

11


Odgovori profesorke Biqane Miti}:

1. Kao mlade qude koji su u potrazi za sop-stvenim identitetom i koji zbog toga balansira-ju izme|u stalne potrebe da u|u u svet odraslih,i èqe, da, barem na kratko ponovo budu deca;kao ona od kojih roditeqi, nastavnici i prija-teqi o~ekuju mnogo, ali koji i od sebe samih o~e-kuju mnogo ma koliko okolina mo`da i nema ba{uvek takav utisak.

2. To {to {kola nikako nije po meri dece i{to se, upravo zbog toga, vidi koliko im je ova-kav koncept obrazovawa nezanimqiv. O~igledanje nedostatak motivacije, a da bi pojedinac biomotivisan on mora biti ukqu~en u re{avaweproblema, uz mogu}nost plasirawa sopstvenihideja i potreba. Ne moè se na}i dobro re{eweukoliko samo jedna strana o tome odlu~uje. Ovo seodnosi i na re{avawe ostalih problema u dru-{tvu.

3. Iako je ovo pitawe hipoteti~ki postavqe-no mislim da ne mogu da odgovorim na wega.

4. Gradska terasa i {etali{te pored Ibra5. îtawe i putovawa.6. Na sve one mlade qude kojima sam, bave}i

se ovim poslom, uspela da prenesem znawe i qu-bav ne samo prema stranim jezicima, ve} i da ihna neki na~in uverim da je obrazovawe jedino do-bro koje mogu da ponesu svuda sa sobom i da je tojedino dobro koje, dele}i ga sa drugima, mi za-pravo neprestano uve}avamo.

7. Zbog svih onih situacija u kojima nisamuspela da pobedim sebe i dozvolila svojim slabo-stima da nadja~aju dobre strane moje li~nosti.

8. Nijedno9. I Egzit i Gu~a10. Sergej Trifunovi}11. I latinica i }irilica12. Zavisi od raspoloèwa i situacije13. Bila sam u ve}ini evropskih dràva, a

omiqena destinacija mi je Slovenija.14. Operativnost15. Ni{ta16. Imam samo jedno pitawe - Za{to ste mene

izabrali za dvougao?Izabrali smo Vas za sagovornika jer smo

imali u vidu va{u svestranost u ìvotu, Va{ainteresovawa, Va{u qubav prema poslu koji ra-dite i zato {to Vas vrlo cenimo i volimo kaoprofesorku.

Odgovori profesora Stojadina Ne{i}a:

1. Snala`qiva, zna {ta ho}e, ima smisao zahumor, za lepe stvari, atraktivna u svakom smi-slu re~i, naàlost, bez ciqa...

2. U obrazovawu mi smetaju nesposobni qudi,qudi ko~ni~ari, birokratske odluke, mawkavostkreativnih qudi, uàsno lo{ nastavni program,zastareli uxbenici i jo{ mnogo toga... U ìvotumi ne smeta ni{ta. Da mogu, prvo bih promenio80% zakona o obrazovawu, privatizovao {kole,pove}ao plate prosvetnim radnicima, obezbediodaleko boqe uslove rada prosvetnih radnika idelio otkaze neradnicima, a ima ih!

3. Naàlost ni{ta, za tako malo vremena, aza duè vreme verovatno bih smenio ~itavu vla-du, postavio odgovorne i ozbiqne qude na odgo-vorna mesta, smawio broj ministarstava na 9 aposlanika na 77, naterao ministarstvo pravde dapo{tuje svoje zakone i da radi nezavisno, uveonajve}e kazne za prekr{ioce zakona i mislim dabih o~istio Srbiju od divqih deponija. Naravnoda bih se trudio da na|em dosta investitora (do-ma}ih i stranih) da pokrenemo privredu zemqe ina taj na~in pokrenemo ekonomiju Srbije. Dauposlim nezaposlene! Ima jo{ mnogo toga...

4. Kej5. Pecawe i rezbarewe, a u posledwe vreme

nauka.6. Svoju decu, porodicu i na sebe zato {to se

u ovim godinama ozbiqno bavim naukom7. Kajem se {to nisam napustio zemqu pre

10-tak godina jer ovde nema ’leba.8. Kupinovo vino9. Gu~a10. Rado{ Baji}11. I }irilica i latinica12. @eqko Samarxi} i sl.13. Nekada sam mnogo putovao, ne bih ba{ da

nabrajam, od evropskih dràva nisam bio u Por-tugaliji i Albaniji, danas mawe putujem. Omi-qena destinacija mi je Istambul-Turska (do sa-da bio 32 puta i opet bih tamo putovao) mo`daTripoli i Benghazi - Libija i tamo sam bio...

14. Odgovornost15. [to u nekim situacijama treba da razmi-

sli pre nego {to kaè, zna da povredi qude okosebe a da toga nije svesna

16. Da sam sre}an {to radim u elitnoj {koli.

Intervju radili u~enici odeqewa III-5Gaga, Ivana i Filip

24. januara 2011. godine u multimedijalnomcentru „KVART“ odràno je humanitarno ve~e.Tema ve~eri bila je prezentacija manastiraGradac. U~esnici su bili u~enici EST[ „Niko-la Tesla“, muzi~ke {kole „Stevan Mokrawac“, ina{e {kole.

Organizator humanitarne ve~eri bila jeprofesorka geografije Dragana Jokovi} koja namje ovom prilikom odgovorila na postavqena pi-tawa.

D.].: Sa kojim ciqem je odràna ova mani-festacija?

Dragana Jokovi}: Ciq same humanitarneve~eri je da se pomogne u~enicima kojima su ku-}e stradale u zemqotresu, i ujedno da se prikaèmanastir Gradac.

D.].: [ta je bio motiv da ukqu~ite mana-stir Gradac u ovaj humanitarni ~in?

Dragana Jokovi}: To je manastir koji nisamprezentovala jer iza sebe imam dosta prezentaci-ja, a samo neke od wih su prezentacija Vidovdana,Studenice, turisti~ki potencijali Kraqeva,...

D.].: Kome je upu}en novac na osnovu proda-tih karata?

Dragana Jokovi}: Prikupqeni novac je biododeqen ucenici na{e {kole i u~eniku ETS[„Nikola Tesla“ kojima su ku}e stradale u zemqo-tresu.

D.].: Ko su sve bili u~esnici tog programa? Dragana Jokovi}: U~estvovali su u~enici

EST[ „Nikola Tesla“, etno odseka muzi~ke{kole „Stevan Mokrawac“ i u~enici na{e {ko-

le, a oni su Ivana Duki}, Ta-wa Bogojevi}, Katarina Pa-vlovi}, Selena Milo{evi},Aleksandra Arizanovi}, Zo-rana Vuji}, Tijana Vujovi},Danka Gruba~, Lazar Jovano-vi} i Mihailo Erac.

D.].: [ta su nam oni sve prikazali? Dragana Jokovi}: Na humanitarnoj ve~eri

gledaoci su imali priliku da vide:

- kratku biografiju Jelene Anùjske - geografski poloàj manastira Gradac - istoriju manastira - arhitekturu - i manastir danas.

D.].: Da li }e ova humanitarna akcija bitiprikazivana i u drugim gradovima Srbije?

Dragana Jokovi}: Postoji mogu}nost da pre-zentacija bude prikazana u Gorwem Milanovcu,â~ku, U{}u,...

D.].: Smatrate li da su na ovaj na~in poveza-ni kultura, istorija i humanost?

Dragana Jokovi}: Da, jer to je ujedno i biociq same prezentacije, samo {to bih ja jo{ doda-la duhovnost.

D.].: Kako je glasila va{a poruka na krajuprezentacije?

Dragana Jokovi}: U skladu sa molitvenimre~ima sestrinstva manastira Gradac koje glase„raduj se, opet velimo, raduj se“ na{a poruka nakraju prezentacije je glasila: „RADUJTE SE,OPET VELIMO, RADUJTE SE!“

12


G R A D A C

13


Projekat pod nazivom „Ne, protiv moje voqe!Ne, trgovini qudima“ realizovan je u organiza-ciji NVO @enske inicijative i u~eni~kih par-lamenata. U okviru wega 17. oktobra 2010. godinena trgu ispred Narodnog muzeja Kraqevo izvedenje performas koji je za ciq imao da ukaè na zna-~aj borbe protiv trgovine qudima. U~esnici oveakcije bili su pored |aka Ekonomsko-trgovinske{kole Kraqevo i wihovi vr{waci iz Medicin-ske {kole i Gimnazije. U samoj koreografiji, ko-

ju je osmislio u~enik na{e {kole Filip Jovano-vi}, u~estovalo je 17 u~enika koji su pokretima,glumom, kostimima i muzikom veoma uspe{noprikazali `rtve i posledice ve} pomenutog sveprisutnijeg dru{tvenog problema. Va`no je ista-}i pozitivnu krajwu poruku ove izvedbe koja sadozom jasno vidne negativnosti ukazuje da borbamo`da jeste spora i te{ka ali je va`na jer stva-rawe pozitivnih qudskih razmi{qawa i stavo-va mogu dovesti do promene i boqitka.

Osim performansa u okviru projekta „Ne,protiv moje voqe! Ne, trgovini qudima“ u gale-riji ULU „Vladislav Marìk“ Kraqevo odrà-na je i izlo`ba fotografija istog naziva. Kon-kurs za tu izlo`bu raspisan je od strane foto-grafske sekcije Ekonomsko- trgovinske {kole.Selekciju i ìri izlo`be ~inili su VladanMarinkovi}, potpredsednik FKK Kraqevo, Ma-

rina Mihajlovi}, ~lanica FKK Kraqevo i Ma-rija Pavlovi}, istori~ar umetnosti.

Fotografija kao izraàjni medij umetnostiu savremenom dobu, dobu tehnokratije, dostupanje svima. Upravo ta ~iwenica iskori{}ena jekao osnovna ideja pokretawa ovakvog konkursana nivou sredwih {kola. Me|utim, pristigao jei izvestan broj radova u~enika osnovnih {kola.Selekcija rukovo|ena samom temom konkursa,borbom protiv trgovine qudima, odlu~ila je da u

izlo`bu uvrsti i radove mla|ih u~enika jer susvojim radovima pokazali da su kroz svoj misao-ni proces provukli veliki dru{tveni problemi èleli da daju doprinos u borbi protiv istog.Va`no je ista}i da gledaju}i celokupnu izlo-`bu ne treba na prvo mesto staviti tehni~kikvalitet radova, kompoziciju, svetlost, kadar....ve} da na prvo mesto posmatra~ mora da stavi te-mu same postavke. Ovom izlo`bom u~enici su è-leli da umetnost i fotografiju iskoriste kaosredstvo borbe, kao na~in sopstvenog iskazivawami{qewa o velikim i naàlost neizbe`nimproblemima sa kojima se susre}u sva modernadru{tva. Na wihovim radovima uo~qivo je da susvesni ~iwenice da trgovinom qudi postaju ro-ba, postaju `rtve, gube svoju voqu, ìve u strahu,primorani su da rade stvari koje qudima ne do-likuju.

„NE, PROTIV MOJE VOQE! NE, TRGOVINI QUDIMA“

Od trideset izloènihfotografija izdvojene su trida budu ravnopravno nagra|e-ne jer se na wima ogleda teh-ni~ka zrelost, umetni~ki iz-raz i dobro obra|en motiv.Me|u nagra|enim radovima jefotografija Ivane Duki}u~enice Ekonomsko - trgo-vinske {kole i dugogodi-{weg ~lana na{e fotosekcije. Va`no je ista}ida su svi ~lanovi fotosekcije na{e {kole naovoj izlo`bi bili zastupqeni sa po jednom foto-grafijom. Za sve izloène fotografije je zajed-ni~ko da u sebi nose jasno izraènu poruku „Ne,protiv moje voqe! Ne, trgovini qudima“.

Marija Pavlovi}, istori~ar umetnosti

Da li vam je poznat pojam

TRGOVINAQUDIMA?Trgovina qudima jeste ozbiqan dru{tveni

problem koji naru{ava osnovna qudska prava.Prema podacima UN 700 000 èna, dece i mu{ka-raca svake godine postanu `rtve trgovine qudi-

ma. Informisanost je vrlo vaàn faktor za{ti-te, stoga svi treba da budu upoznati sa ovim pro-blemom, jer `rtva moè biti svako.

U okviru organizacija @enska inicijativaKraqevo i Care-a, u toku {kolske godine2010/2011. u~enice IV-1 Matovi} Miqana, Simeu-novi} Sneàna, Ivona Igwatovi}, Tijana Jova-novi}, Valentina Radulovi} i Katarina Radeti}u~estovale su u radionicama na temu Trgovinaqudima. Organizovale smo se u 3 grupe, po dva vr-{wa~ka edukatora u svakoj grupi. Od profesorkeJelice Milutinovi}, koja je ina~e predstavnik@IK-a dobile smo neophodan materijal za radi-onice. Konsultant u ovoj akciji bila je profe-sorka Svetlana Draòvi}, koja nas je pre dve go-dine u okviru pravne sekcije prvi put dubqeupoznala sa ovim problemom.

Na{ radioni~arski tim drào je radioniceu odeqewima Ekonomsko-trgovinske {kole, alii u~enicima Ma{insko-tehni~ke {kole „14. ok-tobar“ i Elektro- saobra}ajne tehni~ke {kole„Nikola Tesla“.Radionice su se odraàvale utrajawu od 45 minuta, koliko traje jedan {kol-ski ~as. [to se ti~e same teme trgovine qudima,uglavnom su svi u~enici bili upoznati i naosnovu slika koje smo im pokazivale, prepozna-li su problem. Pored na{eg predavawa o ovom vi-du kriminalnog dela, i oni su se sami ukqu~iva-li u diskusiju. To nam je bilo veoma bitno i naj-va`nije, da ih zainteresujemo za temu i samimtim ukaèmo na ozbiqnost ovog problema.

Rad je tekao tako {to su najpre na plakatukoji smo postavile, oni lepili ceduqice sa odgo-vorima na pitawa: Da li im je poznat pojam trgo-vine qudima? , Da li biste prijavili? Komebiste prijavili? Nakon toga, sledilo je na{epredavawe, pa zatim wihove poruke `rtvama, tr-govcima i dru{tvu. Kao {to je ve} pomenuto, za-daci su se odvijali veoma brzo, ali to nas nijeonemogu}ilo da ih detaqnije upoznamo sa ovimproblemom i da od wih dobijemo povratne infor-macije. Pored toga, ispri~ele smo im i konkret-ne primere `rtava, {to je wima bilo najzani-mqivije, ali smo tako|e i od wih dobijali in-

formacije jer su pojedinci bili dobro upoznatisa ovim. U~enici su lepo sara|ivali i pokazalizainteresovanost za ovu temu i ujedno shvatiliozbiqnost ove tematske radionice, {to nam je ve-oma drago. Na kraju smo najaktivnijim u~esnici-ma delile poklone koje su sponzorisali @IK iCare. To su bile majice, ka~keti, hemijske kao po-sluèwe - i sokovi i peciva koji su bili name-weni svim u~esnicima radionica. Na{ ciq jebio da ih upoznamo sa ovim velikim problemom,ali nam je bilo bitno da i oni u~estvuju i buduaktivni, u ~emu su nam pomogli ovi mali poklo-ni, koji su sluìli kao stimulacija. Treba po-menuti da je lak{e bilo raditi sa poslovnim ad-ministratorima iz razloga {to se wihovo preda-vawe odvija u vidu aktivne nastave pa stoga nijebilo te{ko}a prilikom diskusije. Kada je re~ o

14


Ekskurzija je jedan od dokaza istinitosti daje |a~ko doba najlep{e. Pripreme za put, samo pu-tovawe obilazak Budimpe{te, Bratislave, Pragai Be~a predstavqaju izuzetan doìvqaj za svenas. Zaista ne bih mogao da kaèm {ta je lep{e.Da li prelepa Budimpe{ta, mostovi Praga ilicarski grad Be~. Iskreno da kaèm, nisam mnogoslu{ao vodi~a. Kada smo na ekskurziji ima mnogobitnijih stvari od toga. O ovim gradovima samnajvi{e saznao kada sam do{ao u Kraqevo i kadasmo gledali snimak ekskurzije. Pre ekskurzijedobili smo plan. Svi smo bili uzbu|eni kada smovideli {ta }emo sve obi}i. Napravili smo i nekepropuste u planu, ali to se naj~e{}e desi zbog ne-kih neplaniranih zadràvawa, kao {to su zadr-àvawa na granici. Napokon je do{lo i to jutro.Svi pospani, izgubqeni, stojimopromrzli ispred autobusa i ~e-kamo da u|emo. Napokon smou{li i doìvqaj je po~eo. Prvogdana smo i{li do Budimpe{te,gde smo i spavali. Umesto plani-ranog, da po danu obilazimo Bu-dimpe{tu, obilazak je po~eo uve-~e, ali nama nije smetalo. Prele-pi pogled sa tvr|ave u nama jestvarao neki ose}aj kojim smo za-nemarili hladno}u. Naravno svisu se islikali i krenuli smo da-qe. Nakon toga smo obi{li Trgheroja. Kasnije smo {etali pocentru, gde smo imali slobodnovreme. Kao i uvek u Meku je bilakrcato. Krenuli smo nazad u ho-tel. Spavawa nije bilo mnogo, kougrabi u autobusu da odrema i toje to. Sutradan smo krenuli za

Bratislavu. Ne se}am se mnogo, nije ostavila ne-ki utisak, samo da su se svi slikali pored statuau centru i da je imala fontana. Nastavili smo da-qe ka Pragu. Prelepi grad, sa mnogo mostova. Je-dino {to mi se nije svidelo u Pragu jeste hrana,nije mi se svideo miris, ali dobro, Mek ima svu-

da, tako da nema zime. U Pra-gu je prvi put bila diskote-ka, nezaboravan provod, na-ravno. Sutradan obilazilismo Prag sa vodi~em. U obi-lazak je bila ukqu~ena i vo-`wa brodi}em po Vltavi.Nezaboravna vo`wa, 60 meta-ra uzvodno i 70 nizvodno. Ka-snije smo imali slobodnovreme u centru, obi{li smoradwe, jeli i vratili se na-zad u hotel. To ve~e je treba-lo da bude odmora, profesorisu sigurno tako mislili,ali kao policajci su deù-rali po hodniku, teraju}idecu u sobe. Po{to smo se pr-vi dan uspavali, zakasnilismo na bus, i drugi dan nam jeizgledao isto, s tim {to je

15


odeqewima sa ve}im brojem u~enika nije bilo la-ko zadobiti i odràti wihovu pa`wu, ali samimtim {to je re~ o trenutno jako aktuelnoj temi bi-li su zainteresovani, aktivni, svako je dao nekikomentar, bilo je jako zanimqivih podataka iprimera. Prilikom odràvawa mirne atmosferena radionicama pomogli su nam i predmetni na-stavnici na ~ijem ~asu se odràvala radionica,pa su i oni ovim putem bili upoznati i informi-sani sa sadràjem radionica.

Povodom ove teme odraàne su brojne akcije,na kojima smo bili u~esnici: - Na trgu Svetog Sa-ve, 18. oktobra 2010. Evropski dan borbe protivtrgovine qudima; - Seminar na Go~u 16. i 17. sep-tembra 2010.godine u saradwi sa Crvenim kr-stom; - Radionica „@iva biblioteka“ koja je od-

raàna 23. decembra u Narodnoj biblioteci Ste-fan Prvoven~ani u Kraqevu uz prisustvo Valen-tine Maksimovi}, u~esnice radioni~kog tima izKru{evca; - Regionalni seminar pod pokrovi-teqstvom Care-a, pod nazivom „Ja sam (za) zakon“odràn u Beogradu 10. novembra 2010.godine; -Edukativni seminar za u~enike Ekonomsko-trgo-vinske {kole u Kraqevu, pod pokroviteqstvom@IK-a, u saradwi sa vr{wa~kim edukatorima.

Celokupan dosada{wi rad se odvijao zadovo-qavaju}e i uspe{no, nadamo se da }e se ovaj pro-jekat i ubudu}e ostvarivati.

Uìvajte u ìvotu i mladosti, ali buditeinformisani i oprezni.

Radulovi} Valentina i Matovi} Miqana

EKSKURZIJA1

uve~e bila organizovana diskoteka. Tre}eg danasmo krenuli u Karlove Vari. Lepa bawa, pro{eta-li smo, ne se}am se puno, samo znam da ima puno iz-vora tople vode, i da je imala jedna ve}a fontana.Ve} umorni od neprestane vo`we i obilazaka,krenuli smo putem Be~a. Po meni to je bio najlep-{i grad, arhitektura, gra|evine, parkovi, sve jeto ostavqalo bez daha celu grupu. Ve~erali smo usrpskom restoranu, i nakon toga se zaputili u lu-na park. Mnogo vo`wi, od ku}e straha, ve{ ma{i-ne, pa do rolerkostera. To ve~e smo zavr{ili za-jedni~kom vo`wom na „Top spin“-u. Izvrteli sunas, prome{ali ve~eru, i onda smo se svi nekakoodteturali do autobusa. U autobusu su svi }utali,drè}i kesu u rukama i poku{avaju}i da ne misleo mu~nini. Najmirnije ve~e bilo je u Be~u, po{toje osobqe hotela bilo veoma strogo. Sutradan smoobi{li [enbrun, videli vrt, kao i sve prostori-je unutar tog velelepnog dvorca. Nakon tog obila-ska do{ao je i trenutak da krenemo ku}i. U Kra-qevo smo stigli kasno uve~e, i uz pozdrave i osme-he svi oti{li svojim ku}ama. Najlep{e od svegaposle ekskurzije je to {to smo tek tada postalipravi drugovi, po~eli boqe da se druìmo, i at-mosfera u {koli je postala mnogo boqa, kakome|u samim |acima tako i me|u profesorima i|acima. Siguran sam da svi kao i ja èqno i{ke-kuju slede}u ekskurziju i nove doìvqaje i mestakoja nas ~ekaju.

Ivan Beloica III-4

Na ekskurziju smo krenuli u ranim jutar-wim satima, ali to nas nije spre~ilo da iako ne-

ispavani pozdravimo svoje drugove jednim bla-gim osmehom. Motor se polako pali i to je to,kre}emo. Iako se od nas o~ekivalo da budemomirni, spavamo, u autobusu doga|ao se pravi ma-li muzi~ki koncert sa svim pesmama na reperto-aru. Isprekidane linije autoputa i polako pre-lazimo prvu granicu Hrvatske. Put je naravnobio dug i naporen, pauze su ga u~inile jo{duìm. Iscrpqeni, uve~e smo stigli u Lido diJesolo, poznato italijansko letovali{te. Sme-stili smo se u hotel nadomak mora gde je kasnijeusledio smeh, {ale, druèwe po hotelskim soba-ma i ushi}ewe novim okruèwem. Nakon ve~ereuputili smo se u diskoteku Lido di Jesolo u ko-joj smo se odli~no proveli. Drugog dana posetilismo predivnu Veneciju do koje smo stigli brodi-}em. Vo`wa je bila doìvqaj za sve nas, a svakideo mora prosto je mamio na{e poglede. Po iskr-

cavawu uputili smo se na Trg svetog Marka. Svi-ma nama najve}u pa`wu privukla je crkva o kojojsmo ve} slu{ali pri~e i o kojoj je na{ poznatipesnik Laza Kosti} pevao, Santa Maria della Salutebila je pred nama. Prelepa gra|evina koja svojim

izgledom pleni i odu{evqavaturiste. Daqe uske ulice, puneturista, razne prodavnice,karnevalske maske na uli~nimtezgama koje su mamile devojke,tako|e su obeleìle ovaj grad.Daqe putovawe vodi nas u Pa-dovu, prelep italijanski gra-di}, lep i neobi~an i jo{ jedanlep po~etak za upoznavawe saItalijom. Put do Verone nijebio toliko dug, i iskoristilismo vreme da odremamo maloali ve} smo se bili navikli narano bu|ewe i na{u drugu ku-}u-autobus. Verona je takavgrad na kome }ete na svakom ko-raku nai}i na lude uli~ne za-bavqa~e i imitatore koji }evam se za po koji euro klawati,

16


EKSKURZIJA2

naravno Julijina ku}a, zid èqa, i nada da }e-mo se jednog dana opet vratiti ovde. Devojke sunaravno Veronu i Firencu iskoristile i za {o-ping. Firenca je samo jo{ jedan grad Italijekoji nas je odu{evio. Dovoqno je da se samo seti-mo nekih velikih imena poput Donatela, Mike-lan|ela, Da Vin~ija i drugih koji su se rodili,ìveli i stvraliu woj. Nakon razledawa Fi-rence uputili smo se u Rimini gde smo provelidve no}i u prelepom hotelu, preko puta mora.Nakon ve~ere imali smo oragnizovanu tematskired love party i naravno najboqa diskoteka Carnabykoju }emo te{ko zaboraviti. Provod je bio di-van i nezaboravan, a na{e |uskawe boqe nego

ikad. Na radost svih nas sutradan usledio je SanMarino, predivana najstarija i najmawa drà-va, ali jo{ vi{e nas je obradovao {oping centa-r pred kraj dana. Polako napu{tamo Italiju iputujemo ka Bledskom jezeru na{em slede}em od-marali{tu, Krajwska gora, gde smo se svi obra-dovali poznatoj hrani, mali odmor od italijan-skih specijaliteta. Pred sam kraj putovawa po-seta Bledskom jezeru. Divili smo se jedinstve-noj lepoti jezera i wegove okoline, mesto kao izbajke. I na kraju putovawe i povratak u Srbiju.Svi smo bili nostalgi~ni ali ipak se na krajusvi setimo one na{e ~uvene poslovice…

17


Prelazim mostom laganim korakom ne raz-mi{qaju}i ni o ~emu. Na tren zastadoh, i pogle-dah u vodu. Pomislih, kako je valovita i brza ovareka. Gde li to ùri i kome ide u zagrqaj? Nemaodgovora...

Nekoliko mostova prekriva ovu reku. Neko-liko mostova spaja dve obale, dva druga, dve qu-bavi. Iako su svi oni razli~iti, svrha im jeista. Mnogi ni ne pomi{qaju ~emu sve mostovisluè. Nekima sluè samo kao korisna stvar zaprelazak sa jednog mesta na drugo. A ne znaju dasvaki most ima svoju dra`.

Mostovi spajaju obale i qude svojom zlatnomniti. Oni su kao dvoje zagrqenih koji se vi{enikad ne razdvajaju, koji se ogledaju u bistroj,hladnoj vodi...Da nije tih kamenih qudi, kojipreko svojih le|a prenose mnoge qude ne bi se po-znavali, niti vi|ali ro|aci, drugovi ni prija-teqi. Oni pomaù svima da ne misle na zlo, negona qubav i prijateqstvo koje ih spaja preko na-bujale reke, kao {to oni spajaju obale. Mnogi odwih svedo~e o starim vremenima, doga|ajima i

doìvqajima i ~ine ih nezaboravnim Oni susimbol vere i prijateqstva i èle da ìve za-jedno. Nekada se vera i prijateqstvo mogu pre-tvoriti u qubav. A srodne du{e zarobqene tomqubavqu dolazile bi tamo gde se kameni qudigrle iznad reke koja ùbori i peva o beskrajnojsre}i.

I zato izgraditi mostove zna~i ulep{atisvet i u~initi beskrajno dobro i korisno delokoje ovaj svet moè sa~uvati od zla i mr`we, asru{iti ga zna~i oskrnaviti svet i postatiqudski izrod i zlo~inac jer sru{eni most je kaobiqka bez korena, kao ìvot bez sunca.

Pa ~ak i onda kada se poru{i most, ne nesta-je se}awe na wega, na wegovu lepotu i blagodet.Moè se sru{iti most ali pri~a o wemu ostajeurezana u srcima qudi koje je on spajao i ~iniosre}nim. I zato treba graditi a ne ru{iti mo-stove jer se tako grade poverewe i qubav me|uqudima. A {ta to moè biti lep{e od qubavi?

Todorovi} Biqana IV-5

L E P O TA M O S T O VA

MOJAZADU@BINADugo nisam mogla da prona|em pravi smisao

ove teme. Uporno sam se vodila ~iwenicom da jemoja zadu`bina ona koju mi je neko ostavio, a qu-di oko mene su govorili da je to ono {to }u jaostaviti nekome.

Saznajem da je zadu`bina dobrotvorna ustano-va ili fond kojima se neka imovina namewuje iz-vrsnoj svrsi, obi~no humanitarnim, kulturnim iprosvetnim ciqevima, koja se moè osnovati zaìvota ili testamentom osniva~a a onda poku{a-vam da se setim svih zadu`bina meni znanim. Pr-va i ona koja mi je najblià je Bogav~eva zadu`bi-na u mom gradu - to je zgrada ostavqena omladinigrada Kraqeva na kori{}ewe. Zatim tu su mnogo-brojni manastiri (@i~a, Studenica, Qubostiwa,Gradac, Sopo}ani, \ur|evi stupovi...). Ove a imnoge druge zadu`bine ostavqene su budu}im na-ra{tajima, a wih su ostavili qudi koje su krasi-li osobine mo}i, bogatstva, koji su imali viziju,dobrotu, koji su bili velikodu{ni...

Koliko su bili mo}ni ovi qudi? Koliko jetrebalo vremena izgraditi svaku od navedenihzadu`bina? Da li i danas ima qudi koji svojevlasni{tvo ostavqaju kao zadu`binu? îni mise da ih je sve mawe. Ono {to me navodi na razmi-{qawe jeste to da su qudi ranije ìveli mnogosiroma{nije nego danas, a ipak me|u wima je bi-lo vi{e zadu`binara nego ih je danas.

[ta danas prose~an ~ovek moè da ostavikao zadu`binu: svoj nalog na „facebook-u“ ilipak svoju internet adresu??? Dana{we zadu`bi-ne su izmenile formu. îni mi se da su savreme-ne zadu`bine mawe vredne u odnosu na one koje sunam ostavqene.

Razmi{qam: Smem li sebi da postavim ciq-Imaj i ti svoju zadu`binu. Da li bi i ti moglada ostavi{ ne{to {to }e biti vredno pomena, ne-{to {to }e prevazi}i krug moje porodice? Nemora korist od zadu`bine da bude ogromna, do-voqno je da „moja zadu`bina“ bude me|u qudimai da ona ìvi i posle mene.

Smatram da ako uspe{ da se u nekom domenuizdvoji{ iz proseka i kad uspe{ da se izvisi{iznad mnogih oko tebe, da tada, i ba{ tada, mo-ra{ ne{to da stvori{, ne za sebe, nego za druge.Verujem da takvo delo ~ini da budemo ponosni nasami sebe. Dok svakodnevno teìmo nekom ciqu,kao da osvajamo poen po poen u utakmici kre}emose ka osvajawu kona~ne pobede.

Zadu`bina je veliki ciq. Ima li moja gene-racija èqu, snagu, voqu da stvori nove zadu-`bine?

Ivana Duki} III-5

IDI NAPRED

Kad te pogre{no shvate,grubo za ruku uhvate,ne osvr}i se,idi napred.

Kad ti se lo{e stvaride{avaju,kad misli{ da nema{ sre}e,ne osvr}i se,idi napred.

Kad misli{ da ni{tane}e{ posti}i,da }e{ se spota}i,ne osvr}i se,idi napred.

Jer sve ima smisao i svrhu,sve lepo i ru`no,bajkovito i tu`no...zato se nikad ne osvr}i,ve} samo idi napred.

Miqana Matovi} IV-1

18


19


Ki{a pada. Gledam kroz prozor. Nepomi~noi gordo nebo ravnodu{no gleda. Nismo mi kaoovo li{}e {to nosi ki{a i vetar, nesre}a ne mo-è da bude smisao i svrha samoj sebi.

Vidim pokislog goluba na putu, nije se sa-krio. To su putevi po kojim ~ovek hoda, ti pute-vi lutaju svetom i zovu. Pa i mi. Koliko sam sesamo puta vratio ku}i sa sumwom u prijateq-stvo, sre}u, qubav, sa du{om koja pla~e, slomqe-noga srca i tuàn. Po-stoje trenuci kada te-lo stoji uspravno, du-{a kle~i, a o~i zbuwe-no lutaju... Qudi sunam mnogo potrebni izato ne moèmo ìve-ti bez opra{tawa.

Sunce uvek do|eposle ki{e, pa i sada.Gubi se modro nebo,sunce je sve zlatnije,ja~e i vi{e. Ono bqe-{ti visoko iznad nas,uliva nadu i sre}u une{to boqe. Bare, osu|ene na svoj kratkove~niìvot, polako nestaju. Mi ponekad ne moèmo daizdrìmo brdo odgovornosti koje name}e svakona{e ~iwewe i ne~iwewe. Propu{teno uvek mo-èmo nadoknaditi kasnije drugim stvarima.Najgore je sedeti i ni{ta ne raditi.

Na prve sun~ane zrake odazvali su se de~aci.Opazio sam jednog koji se igra sa loptom. Tu`nomi je. Pro{lo je detiwstvo, to divno doba raz-draganosti i bezbri`nosti. Tuga je odre}i se bo-sonogih jurcawa po travi, igra~aka kojima smo

delili imena i pretvarali ih u ìvot. Tuga jeodre}i se ki{e bez ki{obrana, snega bez rukavi-ca, sawivih predve~erja nakon ispuwenog dana.Za{to smo ùrili u odrastawe? Voleo bih da sumi o~eve cipele i daqe velike, ali to ne mogu dapromenim. Jedino mogu snove i daqe da sawam, itr~im po glavi, bosonog...

Ona dole devojka kod lampiona mi li~i nanekoga. Setih se tih o~iju, takav pogled nije

imao niko. Kre}em daletim, divnije letim.I tako ~esto odletimna kratko. Opet smonapu{tena ostrva. Putuspomena koji skra}u-je vidike, senke kao te-{ke zavese zatvarajustazu. Tuga se nudi kaovodi~ u tom drugom la-virintu ìvota beznas. Ostaje samo nepro-mi{qenost kojoj smoprepustili qubav. Svimi potajno èlimo da

budemo onaj staklasti sjaj suze nedostajawa u ne-kom dragom i dalekom oku.

Pao je mrak. O~i su mi se zatvarale, ùre}i udimenzije sna. Oti{ao sam u krevet, a u glavi sumi zvocali stihovi Mike Anti}a: „@ivi se sva-ki put iz po~etka. @ivi se da se nikad ne pada.Da bude{ sna`niji posle oluje i da se u tvom sr-cu ve} sada stotinu zlatnih zvezda unapred ~uje.“

Lazar Milentijevi} IV-5

SUNCE UVEK DO\E POSLE KI[E

U W E N I M O ^ I M AJo{ uvek se se}am dana kada smo se upoznali.

Toplo, prole}no jutro, puno boja i nekog neobi~-nog mirisa. Tada nisam mogao da ga defini{em,ali sada sa sigurno{}u znam da je to bio mirispromena. Iza{ao sam iz stana sa namerom da pro-{etam svog zlatnog retrivera, Sparkija. On jeprili~no krupan, snaàn pas, savr{eno sposo-ban da kontroli{e odraslu osobu. Wemu dugujemna{ prvi susret. Nije da nisam o~ekivao da u ne-kom trenutku napravi naglo skretawe - stalno jeto radio - ali ono {to sasvim sigurno nisam o~e-kivao jeste da naletim na wu. Za~uo se tresak idva prigu{ena jauka. Nisam imao nikakvih{ansi da odreagujem na vreme. Uvek se naglas na-smejem kada zamislim tu sliku u glavi. Nas dvo-

je, na zemqi, bez re~i i u {oku, i dva raspoma-mqena xukca koja veselo ska~u oko nas, ma{u}isvojim repovima i dah}u}i sa isplaènim jezi-cima. Kada je prvi {ok pro{ao, oboje smo pra-snuli u nekontrolisani smeh, privla~e}i veli-ku pa`wu qudi koji su tuda prolazili. Nakon{to smo uspeli da se primirimo, ona je pruìlaruku i u~tivo se predstavila.-Marija.-rekla jetiho i stidqivo, kao da se sre}emo u najnormal-nijim okolnostima. Nespretno sam se predsta-vio, samo promrmqav{i svoje ime potpuno kon-centrisan na neàn dodir wene ruke. Bilo mi jepotrebno nekoliko sekundi da smirim ubrzaneotkucaje srca, i ponudim je kafom u znak izvi-wewa. Prihvatila je gotovo i ne razmi{qaju}i,

sa malim osmehom na licu koji mi je govorio da}e ovaj susret zauvek izmeniti moj svet.

Bila je ne`na i prelepa dok je pri~ala satoplim osmehom na licu. O~aran sam pratio we-ne usne kako se lagano izvijaju dok govori. Wenmeki, melodi~an glas ulivao je mir. Saznao samdosta o woj. Bila je na drugoj godini studija ba{kao i ja, volela je umetnost i muziku. Bila jeprosto fascinantna u svakom pogledu. Nekolikoputa nakon tog dana zajedno smo vodili pse u{etwu. Uìvao sam u vremenu koje sam provodiosa wom, i polako ali sigurno, postao sam zaro-bqenik wenog srca. Zaqubio sam se u Mariju.Jedne ve~eri, dok smo nasamo {etali plaòm, re-kao sam joj {ta ose}am dok su se zvezde jedna pojedna pojavqivale na nebu. Nije odgovorila. Po-digla je pogled, i u wenim o~ima se presijavalamese~ina. More, mesec, ona i ja. îtava ~arolijatog savr{enog trenutka stopila se u jednom to-plom poqupcu. Kratkom i laganom, ali ba{ ona-kvom kakva je i ona bila - savr{enom.

U godini nakon toga, uìvali smo u svakomtrenutku koji smo provodili jedno sa drugim.Najvi{e vremena smo provodili na plaì. [apu-tali smo ne`ne re~i, leàli na toplom pesku za-grqeni slu{aju}i svoje ravnomerne otkucaje srcakoji su se stapali sa {umom talasa. Na{a pri~anije mnogo druga~ija od ostalih, ali je za meneuvek bila posebna. Voleo sam je svim svojim srcemi nikada ni u {ta nisam bio sigurniji. A onda jeìvot odlu~io da je vreme za nove promene.

Veliki pe~at ameri~ke ambasade zlokobono sesme{io sa bele koverte nedeqne po{te. Dobio samstipendiju za nastavak studija u inostranstvu. Toje bilo ne{to {to sam oduvek èleo. Odlazak uSjediwene Dràve zna~io je sigurnu budu}nost,boqi ìvot i ostvarewe wenog sna. Ali sada… sa-da kada je sve bilo na svom mestu, to je zna~ilo go-dine novih promena, odlaska u nepoznato, godinabez we… Bio sam spreman da odbijem, jer bez we,sve to ne bi imalo gotovo nikakvu vrednost. Aliupravo ona to nije htela da mi dozvoli.

Nikada nisam, i nikada ne}u biti obuzet toli-ko sna`nim emocijama kao na dan kada sam odla-zio. Kristalno jasno se se}am na{eg razgovora doksam stajao kraj pokretnih stepenica na terminaluaerodroma. - Za{to si mi dozvolila da ovo u~inim?- upitao sam. Podigla je pogled i rekla tiho.- Zato{to mora{. Vreme te~e, i dve godine }e brzo pro}i.I kada pro|u, ja }u biti tu, ~eka}u te. Ali ako od-lu~i{ da ostane{, snovi te ne}e ~ekati.

Posmatrao sam wene suze kako joj polakoklize niz lice dok su me pokretne stepenice vo-dile daleko od we, ka ostvarewu snova. Ali dokje wen lik polako nestajao u daqini, shvatiosam da sam sve svoje snove ve} ostvario, jer je ZA-UVEK bilo upravo tamo, u wenim o~ima.

Jovanovi} Lazar IV-3

PRED JEDNIM UMETNI^KIM DELOMStojim pred jednim umetni~kim delom. Sun-

ce je na zalasku zlatilo svojim zracima padinekoje su se spu{tale prema jednoj od najlep{ihdolina. Wegov sjaj poput opro{tajnog poqupcapo~ivao na zidinama blistavog manastira @i~e.

Prelepa @i~a, skrivena u hrastovoj {umi,~ekala je da joj pristupim i poqubim wena te-{ka vrata koja i dan-danas otvara i sve~ano pri-ma goste. Pogledam oko sebe smerno, u ti{inistoje qudi pred oltarom, pred predivnim ikona-ma i freskama i razapetim Hristom. Traè ute-hu i smisao ìvota pred wima, koje je @i~a pri-mila u zagrqaj i usmerila na pravi put, put ve-re i nade. Oko mene su freske tu~ene vremenom ipomalo mi ulivaju strah ozbiqne o~i svetaca ko-ji me prate. Te freske u meni izazivaju velikodivqewe. Ve~na i savremena, uvek mlada i lepa,@i~a se se}a minulih stole}a, ~e`wivo sniva odanima svoje najranije mladosti. Druìla se ne-kada sa srpskim kraqevima i princezama. Powenim odajama {u{tala je svila i {etala kra-qevska svita, krunisani kraqevi, kr{tavaniprin~evi. Zato ponekad wena zvona zvu~e takosetno i tajanstveno. Svaki udarac zvona krije poneku vekovima ~uvenu tajnu, pruà utehu tu`ni-ma, otvara srce usamqenima.

Lete vekovi, promi~u i odlaze. Odnose sa so-bom kraqeve, prin~eve i prosjake, a @i~a sa svo-jim predivnim ikonama i freskama i dobro o~uva-na stoji i daqe, ~uva na{u tradiciju i istoriju.

Tijana III-7

20


SUDBINAQudska bi}a nisu otporna na uticaj vremena

i podlo`na su neumitnoj prolaznosti. Mo`da ihta osobina najvi{e rastuùje i ~ini nespokoj-nim. Ali }udqiva reka ìvota neprekidno te~e sanama i na{im sudbinama u woj.

[ta je ~ovekova sudbina? Moè li se prepo-znati ili naslutiti? Moè li se osetiti wena ru-ka na ramenu? Da li ima senku? Da li je to samotrenutak koji mewa ìvot bez na{eg znawa? Pre-vi{e te{kih pitawa za nas koji smo nedavno na-pustili malenu de~ju galaksiju. @ivot nam se ~i-ni dug kao ve~nost. Ne moèmo ni naslutiti sta-rost od mladala~kih nada i èqa. Sada stojimopred novom ìvotnom raskrsnicom i pitamo se dali }emo prona}i pravi put, poziv, qubav. Kolikodugo }e nas na tom dugom putu pratiti na{a sre}-na zvezda, neve{to skrivena u na{oj mladoj du{i?Sudbina i sre}a imaju neku tajanstvenu vezu kojuje te{ko otkriti. Od prve strahujemo. Drugu pri-èqkujemo u nadi da }e nam pomo}i da na vremeuo~imo razliku izme|u dobra i zla, istinu od pre-

vare. Da razlikujemo iskrenost od slatkore~ivo-sti, neznanog junaka od hvalisavca u kome se na-stanio strah. Da se nadamo da su najlep{i trenut-ci ìvota ispred nas. Nadamo se da }e nam pomo}ida sa~uvamo dete u sebi, a opet da postanemo zreleosobe koje ~vrsto kora~aju kroz ìvot. Da nam nedozvoli veliku radost neznawa, da se u trci zawom, u stvari udaqavamo od we.

Put na koji treba da kro~i na{a generacijabi}e pun izazova i neizvesnosti. Da bi se on pre-valio bi}e nam potrebna velika hrabrost, upor-nost i po`rtvovawe. Da li }e nam se sudbinaosmehnuti, i na{i snovi ispuniti odgovor }e namdati vreme, koje je ispred nas.

Jovana Vu~i}evi} IV-3

IZGUBQENI DEOQUBAVI

Kad se ìvot razlije,kao suze po opro{tajnom pismu,srce se {}u}uri u sebe da na|e qubav,izgubqenu i nikada na|enu,koju daleko ~uva u horizontu,ve~itom ~e`wom pra}enu,i nikad srcu vra}enu.Jer, ìvot je bacio svoj deli} svega {to u du{i nema,u svet qubomore.Kajem se, gledam u zid sramate o~i ne mogu zaspati.Ali, ako ìvot promeni{,neko drugi }e patiti,a ti }e{ qubav svome srcu vratiti.Tako bi i bilo,da u svojim rukama drì{ sve ono {to u du{i ima,deo ìvota bi wemu vratila,i tek bi tada shvatila da nikad nisi ni patila.Ipak, srce i daqe u sebi traì onaj deo qubavi,{to ga je ìvot oteoi dao mrkom gavranu,da preda nekom ko to nije zasluìo,al shvati, sre}na si ...Shvati i da je to bio san.@ivot te iznova budi da mu prizna{ da jo{ nisi na{la deo qubavi,a on }e deo sebe {to sadrì sve ono {to u du{i nema dati srcu,a onu izgubqenu qubav na}i,i pogre{nom je predati.

Tijana III-7

21


22


„Vreme nekad leti kao pti-ca, nekad mili kao glista, a ~o-vek se najboqe ose}a onda kadane zna da li ono sporo ili brzoprolazi.“ U no}i izme|u tre}egi ~etvrtog novembra ove godineu dva ~asa posle pono}i bilo jedovoqno tridesetak sekundi davreme za Kraqevo i okolinustane. Buka, nemir, strah... Svese pome{alo. Prizemne ili ku-}e na sprat, rasko{ne iliskromne, u grad-skom jezgru ilivan wega, gra|eneka istoku ili se-veru, svejedno,mnoge su stradale.

Posle najja~esile koju sam uìvotu osetila,koju niko nije mo-gao kontrolisati,koja nije ni~imizazvana, koja jesamo do{la, poru-{ila sve pred so-bom i ostavila ~i-tav jedan grad podru{evinama -ostala sam upla-{ena.

Kako posleovoga misliti o2025-oj godini.Kako, kada nam jesreda promenilabudu}nost i vremeod tada kao da nete~e. Ovih danadok gra|ani poku-{avaju da sanira-ju ogromne {tetenastale potresom zemqe od 5,4stepena Rihterove skale, be-smisleno je misliti o danu ko-ji sledi. Sve je neizvesno, sva-ki slede}i minut. Srce kucaubrzano, qudi su uznemireni,ne znaju {ta daqe. [kole ne ra-de, sve je druga~ije.

[ta }e biti, i kako }e iz-gledati svet, qudi, tehnika zapetnaest godina, meni je tre-nutno nebitno. @elim samo daovaj dan, mesec, godina, pro|ubez zemqotresa. Da li }emo au-tomobilima zadavati naredbe,da li }e vanzemaqci svratitikod Zemqana, da li }e Kinezipreplaviti Zemqu - ne znam ine traìm odgovore.

Neko je davno rekao: „Ne re-

ci da su stvari prolazne, jersvaki od na{ih ~asova najavqu-je ve~nost.“ Puno puta kaèmoda vreme prolazi brzo. Ne pro-lazi vreme, mi prolazimo. Akose setimo kalendara drevnihMaja, moèmo pomisliti nasmak sveta 2012. godine. Mnogi

misle da }e svet tada nestati.Ja ipak ne mislim da Maje nisunastavile taj kalendar posle2012, jer tada svet nestaje, ve}da su se jednostavno umorili ida im vi{e nije bilo zanimqi-vo da {araju i ne{to pi{u. Ta-ko su odlu~ili da prestanu.

Ja 2025-tu, zami{qam pro-~i{}enu od zla. Mirno stawekoje odi{e harmonijom. Uskla-|enost i smirenost koje }e vla-

dati te 2025-te zaistame zaprepa{}uju. Ta-ko ne{to nisam do sa-da osetila...

Ova }e se 2010-tamojim sugra|anima imeni oduìti i ure-zati u se}awa. Pri~a-}emo o woj i narednihnekoliko godina. Pet-naest godina je veomadug period a kako }eizgledati sistemi ob-razovawa, nau~ni me-todi, istraìva~kestanice (kojih }e na-dam se biti vi{e), ne-mam predstavu i mogusamo da se nadam da(naglasi malo da biopravdala veliko slo-vo npr. on, Zemqo-tres...) Zemqotres ne-}e ponovo da po|e kazemqi Srbiji. Pita-we na koje jo{ nisamdala odgovor je kakobi izgledala ta godi-na, ako do tada nesta-ne qudske vrste. Bi}epusto, gledano sa stra-

ne ~ove~anstva, ali biqni iìvotiwski svet bi bio znatnobogatiji, jer ne bi bilo nas ko-ji bi im polako ali sugurnouni{tavali, kao do sada, pri-rodno stani{te.

Ivana Duki} III-5

2025. GODINA

ZEMQOTRES, (JO[) JEDN APRIÂ

Koliko zapravo cenimo ono {to imamo? -Kqu~no pitawe koje se u~estalo ponavqa jo{ odpre 4 meseca od kada nas je zadesila strahovitaelementarna nepogoda - zemqotres.

Sada se prise}am toga dana, kada niko od nasnije ni pomi{qao {ta }e se u toku te kobne no-}i dogoditi. Bio je dan, kao i svaki drugi, prote-kao je nimalo neobi~no - rade}i uobi~ajene stva-ri, brinu}i o svakodnevnim problemima. Mnogiod nas su „neèqenog gosta“ do~ekali budni, amnogi su utonuli u lagani san koji ubrzo bivarazbijen od strane sna`nog zvuka zve~awa, lo-mqewa i naravno od tog ose}aja koji se ne moère~ima opisati - kao da vam se izmi~e tlo pod no-gama. Ja spadam u tu drugu grupu. Trenutni strahje prouzrokovao napad panike. Me|utim, te isteno}i kada se sve zavr{ilo nije mi se ~inilo daje nastala tolika {teta i da }e ostati posledicekoje i dan danas svi ose}amo. No} je protekla ubrizi za najbliìma i najmilijima, u nadawu dasu svi ostali nepovre|eni. Upla{eni i neispa-vani, do~ekali smo jutro. Na dnevnom svetlu sveje izgledalo druga~ije. Obeshrabreni tom sli-kom, qudi su jedva smogli snage da u|u u svoje do-move i provere kolika je naneta {teta. U momkraju niko nije imao dobre vesti. Dve zgrade suodmah progla{ene kao nebezbedne, ukqu~uju}i imoju. Iseqeni smo istog dana. To mi je posluì-lo kao nauk da ni{ta ne uzimam zdravo za gotovojer danas ima{ a sutra ve} moè da se desi daisto izgubi{. Jo{ dve, tri no}i provedene su ustrahu, a nakon toga svaki slede}i potres bio jesve uobi~ajeniji. Stresno, ali iz nu`de napusti-li su svi stanari zgradu, koja uzgred i daqe nepoznaje svoju sudbinu, kao ni mnoge druge. Ru{e-we ili sanacija? âk i nakon poseta mnogobroj-nih komisija, neizvesno je da li }e bliska budu}-nost izabrati prvu ili drugu opciju.

Za mene je sve to donelo mnogo promena, dru-gi dom, drugi {kolski ambijent... Ali ipak iz-vukla sam malu pouku - @IVITE SVAKI DANKAO DA JE POSLEDWI JER NIKADA NE ZNA-TE [TA NOSI DAN, A [TA NOSI NO]!

Tijana Seni~i} III-5

AMERI^KI FUDBALU SRBIJI

Ameri~ki fudbal je do{ao u Srbiju 2003. go-dine, a na{ grad ima klub od oktobra 2004. godi-ne pod imenom „Royal Crowns“. U po~etku nije bi-lo nov~anih sredstava, ali kasnije je skupqeno,tako da su prve opreme pristizale u Kraqevo.Klub je imao dosta uspeha, sa i bez opreme. Prvive}i uspeh kluba bio je ulazak u finale Nacio-nalne lige Srbije bez opreme. Od tada stvari sukrenule na boqe. Uspeh su ostvarivale i mla|e

kategorije tima, ameri~ki fudbal bez kontakta,takozvani flag football. 2 godine za redom flag foot-ball tim je bio drugi u Srbiji. Dokaz da ovaj sportima perspektivu jeste odlazak jednog igra~a izKraqeva na {kolovawe u Ameriku gde je dobiosportsku stipendiju. Taj igra~ je Vuk Vu~kovi},koji se i daqe bavi ameri~kim fudbalom, tre-nutno je trener. Pro{le godine tim je igrao pro-tiv Istambul „Cavalliersa“ u Turskoj, {to pokazjeda ovaj sport uzima mah celom Evropom, a i sve-tom. Ove godine izuzetan uspeh su postigli VukVu~kovi} i Strahiwa Stepovi}. Na utakmicamareprezentacije Srbije, scout svetskog tima pri-metio je wih dvojicu, i dobili su {ansu da u~e-stvuju u Timu sveta. Jednom godi{we odigrava seutakmica SAD-a i ostatka sveta. Na{ trener iigra~ su bili deo svega toga, odakle su poneli do-sta iskustva. Trenutno uveliko traju pripremeza predstoje}u sezonu 2011. godine. Ove sezoneklub igra u drugoj ligi Srbije, gde }e se boritiprotiv 15ak timova iz ostatka Srbije za ulazak uprvu ligu. Prva utakmica tima jeste protiv So-fija „Bearsa“ koja }e se odràti 15. marta naatletskom stadionu, gde se nadamo podr{ci na-{ih sugra|ana.

Ivan Beloica III-4

23


PREDSTAVE SU MI KAO DECA

Volim izazove. Moj najve}i, najlep{i i, me-ni najdraì, je gluma.

Volim da glumim. Volim pozori{te. Volimscenu. Najlep{i ose}aj mi je onaj kad stanem nawu. Znate ono kad vam izgleda kao da je ceo svetvas i kao da moète da uradite {ta god poèli-te? Znate? E, ba{ tako se ja ose}am kada mi stare,pozori{ne daske za{kripe pod nogama i reflek-tori prospu svoje svetlo po meni. Mislim dani{ta ne moè da se poredi sa tim ose}ajem...ili ipak moè? Moè. Moè onaj drugi ose}aj.Onaj, kada me publika nagradi aplauzom zbog od-li~no odigrane predstave. E, to je prava nagrada.Kada je publika zadovoqna, zadovoqna sam i ja,jer, za mene nema ni{ta lep{e od toga. Oboàvamto. Prosto, oboàvam sve u vezi glume. Ti momen-ti na sceni ~ine veoma vaàn deo mog ìvota, ve-oma vaàn deo mene. Svaka nova predstava, svakanova uloga, svaki novi tekst, lik, kostim, pret-stavqaju novi izazov za mene. Volim to {to sasvakom novom ulogom sve vi{e i vi{e upoznajemi osloba|am sebe. Sa svakom novom ulogom posta-jem bogatija za jo{ jedno veliko iskustvo. Svakilik mi donosi ne{to novo, druga~ije. Ponekad~ak i ono sa ~im se nikad pre nisam susrela. Vo-lim to {to mogu da se igram koliko god ho}u. Vo-lim {to danas mogu da budem „brbqiva }urka“ ujednoj, a ve} sutra „@ivka Ministarka“ u drugojpredstavi. âs lepotica, a ~as ve{tica. Najboqeje {to posle svake predstave, kada skinem {min-ku i kostim, ponovo postajem ista ona Aleksan-dra koja sam bila pre nego {to sam na sceni po-stala neko drugi. ûdno je to, stvarno jeste. Kadsam na sceni, zaboravim na sve. Kad se upale re-flektori, vi{e nisam to ja. Na sceni nije devoj-~urak od petnaestak godina, sa brigama o {kolii momcima, ve} je na sceni bezbri`na devoj~icaVawa ili }urka, ili Katica, ili @ivka, ilimo`da zla ve{tica… zavisi koja mi je uloga.Svi misle da je moj najve}i san da zaigram u ne-kom odli~nom filmu i postanem poznata holi-vudska glumica. Dodu{e, i jeste, ali moja pravaqubav je, ipak, pozori{te. Mislim, nemam jani{ta protiv da stvarno tako i bude, ali pozori-{te je ne{to posebno. Koliko god puta da igramistu predstavu, ona je nova, druga~ija od prethod-ne: ili se ne{to neo~ekivano dogodi, ili neko

zaboravi tekst, glumac se slu~ajno oklizne... Nasceni je sve tako ìvo, sve se tu i odmah de{ava.Zato je scena pozori{ta posebna. Magi~na. Zbogtoga mi nikad ne}e dosaditi da igram predstavukoju sam ve} mali milion puta odigrala. Stalnome pitaju: „Koja ti je predstava omiqena?“. Ba{sam razmi{qala o tome i… ja i daqe ne mogu nijednu da izdvojim. Sve su mi nekako drage. Svakaima ne{to posebno. Kao {to peva~ kaè za svojepesme: „Moje pesme su kao moja deca. Sve ih vo-lim podjednako“ , tako i ja kaèm za predstave.[ta drugo mogu? Sve su one deo mene i deo mogìvota.

Volela bih da se i kasnije u ìvotu bavimovim poslom. To je jedan od mojih snova. Kako godda bude, gluma }e uvek biti deo mene i ja }u uvekbiti deo we. To je tako i tako }e i ostati, zauvek.

Aleksandra Arizanovi} I-1

MOJAPRVAKWIGA

Kada sam kaomali de~ak u ~e-tvrtom razreduosnovne {kolenapisao svoje pr-ve stihove, nisamni sawao da }usamo osam godinakasnije, kaoosamnaestogodi-{wak, raditi natome da izdamsvoju prvu kwi-gu. Jo{ uvek misve to izgleda pomalo neobi~no, ali pisawe jene{to u ~emu zaista neizmerno uìvam, i ne mo-gu a da ne kaèm da sam ponosan na ono {to samuradio do sada. Ukoliko dovoqno verujete u ono{to èlite, put do toga ne moè biti suvi{e te-àk. Trenutak kada sam nakon gotovo devet mese-ci napornog rada zavr{io posledwe redove kwi-ge „Sve jo{ miri{e na wu“ pokazao mi je da setrud zaista isplati. Mnogi su me pitali kakosam samo uspeo sve to da smislim. Nije ba{ damogu to da objasnim. Sve se to doga|a prili~noneo~ekivano. Jedne uàsno tople majske ve~eri,slu{ao sam jednu od najpoznatijih pesama grupe

24


Parni Vaqak, i negde pred kraj pesme, jednostav-no se pojavila mala ideja o tome kako bi se wenistihovi mogli preto~iti u ne{to vi{e. Po~etneideje sam odmah stavio na papir, pro{irio ih iod toga napravio plan onoga {to je na kraju po-stalo roman kakav sam u po~etku zami{qao. To jepri~a o najva`nijim principima u ìvotu - po-rodici, prijateqima, qubavi. O malim stvarimau kojima leì sre}a, i nepredvidivosti ìvota~ak i onda kada nam se ~ini da je sve savr{eno ida imamo potpunu kontrolu nad svojom sudbinom.

Svestan sam toga da sam tek na po~etku i da mo-ram zaista puno da napredujem. Pa ipak, iskrenose nadam da }u vremenom uspeti da ostvarim svojsan - i mo`da postanem pisac kada porastem.

Jovanovi} Lazar IV-3

SPORT KOJI OPLEMEWUJE

Sportski ples ima svojevrsnu ulogu i duguistoriju koja je doprinela wegovoj sada{woj po-pularnosti kao takmi~arskog i rekreativnog

sporta. Ples u dvorani i balovi poti~u iz Engle-ske s kraja 18. i po~etka 19. veka, na kojima suu~estvovali predstavnici vi{ih klasa dru-{tva. Plesna takmi~ewa nastaju tokom dvadese-tih godina pro{log veka kada je stvoreno i prvoKraqevsko dru{tvo u~iteqa plesa, s ciqem dase uvedu standardi u muzici, koracima i tehni-ci plesawa. Tokom narednih decenija, ples je po-stao popularan {irom Evrope, Azije i Amerike.Me|unarodna federacija sportskog plesa posta-la je punopravni ~lan Me|unarodnog olimpij-skog komiteta 1997. godine, a sportski ples po-staje olimpijski sport. Danas ima mogu}nost dapostane jedan od najomiqenijih sportova, jer jeveoma atraktivan za gledaoce, a sve je intere-santniji i za televizijske ku}e i sponzore, kojidoprinose wegovoj daqoj popularizaciji.

[ampionati i takmi~ewa u sportskom ple-su odràvaju se u dve osnovne grupe disciplina:standardnim plesovima (engleskom valceru, tan-gu, be~kom valceru, slou foksu i kvik stepu) ilatinoameri~kim plesovima (samba, rumba, ~a-~a-~a, pasodoble i xajv). Takmi~ewe se organizu-je kao nadmetawe individualnih parova iz ra-znih zemaqa u svim plesovima ili formacija. Usvakoj disciplini se tokom eliminacionihkrugova broj od oko sedamdeset parova svede na{est koji ulaze u finale. Parovi ple{u na po-dijumu dimenzija 15h20 metara. Ocewuju se pre-ma izvo|ewu u oblastima: tehnika rada nogu, mu-zi~ka interpretacija, ume}e na podijumu, drà-we, pra}ewe ritma i uve`banost. Muzika na tak-mi~ewima je mehani~ka ili je orkestar izvodiuìvo. U toku jedne takmi~arske sezone svako odtakmi~ewa je zasebno i plasman na jednom od tak-mi~ewa ne moè uticati na celokupni plasmanpara u jednoj sezoni. Ina~e, testovi koje su spro-veli nau~nici pokazali su da je nivo fizi~kogangaòvawa i brzina disawa plesa~a tokom tak-mi~ewa isti kao i kod biciklista, pliva~a i tr-ka~a na osamsto metara.

Bavim se plesom od svoje {este godine. Kaotakmi~ar u~estvovao sam na mnogim doma}im iinostranim takmi~ewima, gde sam osvojio preko40 medaqa, priznawa i pehara. Sada sam ~lanplesnog kluba Bazileus iz Kraqeva i sa svojompartnerkom Anom Nikoli}, u~enicom prvog raz-reda Gimnazije u Kraqevu, takmi~im se u katego-riji stariji omladinci.

Nikola ]irovi} II-5

25


BORAVAK U PETNICI

Ja sam Zorana Vujovi}, odeqewe III-4, i drugodete iz Ekonomsko-trgovinsko {kole koje je po-zvano u Petnicu naseminar za arheolo-giju. Zimski semni-nar koji sam poha|a-la trajao je od 1.2. do7.2.2011. godine. Ovajboravak mi je omogu-}io da pro{irimsvoje ste~eno znaweiz osnovne i sredwe{kole {to se ti~eistorije i drugihnauka koje su poveza-ne sa arheologijom.Odlu~ila sam se za arheologiju, jer je to bila na-uka koja me je oduvek privla~ila. Petnica u {i-rini daje novo znawe, ni nalik ono na koje smonavikli u {kolama. Princip rada je tako|e dru-ga~iji, daje se akcenat na samostalnom radu i u~ese nove ve{tine. Posebno je potrebno ista}i da jekreativnost itekako potrebna. Predavawa trajupo dva sata, ima ih vi{e u toku dana, koje prezen-tuju profesori sa fakulteta. Treba napomenutida je seminar bio teoriskog karaktera, jer vremenije omogu}ilo prakti~an rad u Pe}ini. Komu-nikacija tokom predavawa je poèqna, jer je sva-ko od nas doprineo nekim novim saznawima. Ov-de je bilo re~ i o istoriji umetnosti, numizma-tici i arheologiji, ali iz razli~itih oblasti.Ove godina na seminaru arheologije bilo je novi-na. Neke nove teme koje su mnoge zainteresovale.Jedna od wih je predavawe o Egiptu i u~ewe hie-roglifa, tako da sam nau~ila da napi{em svojeime na ovom pismu. Rad u biblioteci je od veli-kog zna~aja, pomaè u zadacima koje smo dobiliod strane mentora ve} od prvog dana dolaska.Pristup internetu tako|e pomaè u realizova-wu dobijenih zadataka. Boravak tamo mi je omo-gu}io da prezentujem sopstveni rad koji sam na-pisala u vidu eseja. Mnogima je ovo bio prvi putda izlaù pred masom, ali se svako sna{ao u ulo-zi predava~a. Zadatak koji sam dobila da pi{emje bila Sa{ka katedrala na Novom Brdu. Svakidan se sastoji u pronalaèwu zanimqivih in-formacija u vezi sa predmetom koji je zadat.Upoznavawe mnogo razlni~itih qudi mi je pri-jalo, jer ta raznolikost nas je pribliìla. To sudeca iz razli~itih delova Srbije i razli~itihsredwih {kola. Tokom dana nikada nije dosadno,uvek si ne~im zauzet da li je to rad u bibliote-

ci, predavawa, druèwe ili rad na zadatku. Po-red arheologije, seminari iz biologije i antro-pologije su tako|e odràni u ovom periodu. Ka-da se seminar zavr{io svako od nas je dobio novzadatak koji }e spremiti i poslati do odre|enogroka, s nadom da se ponovo vratimo u Petnicu.Ovo je jedno bogato iskustvo, znawa, qudi, i jedanveliki izazov.

RAZGOVOR SA MILICOM BURA, UÊNICOM 4-2

1. Koji su tvoji dosada{wi uspesi?Samim tim {to idem u ovu {kolu i {to se ja-

ko dobro snalazim u materiji koja se ovde u~i jemoj najve}i uspeh, jer znam da sam upisala ne{to{to volim. Primena prakti~nih znawa je ipaknezamenqiva, i neophodna za daqi napredak, po-sebno nekome ko planira da nastavi da se baviekonomijom. Naravno, pomenula bih i takmi~e-wa, koja me dodatno motivi{u da se fokusiramna ono {to mi je bitno.

2. Iz kog predmeta si se najvi{e takmi~i-la, i za{to?

Za istoriju kaù da je u~iteqica ìvota.Kada nau~im i poveèm mnoge stvari koje su sede{avale, konkretno u na{oj pro{losti, bi}u umogu}nosti da sagledam i sada{wost i donesemdobre odluke za budu}nost. Takmi~ewa iz istori-je su mi dala mogu}nost da upoznam vr{wake izcele zemqe koji imaju sli~an pogled na svet kaoi ja, ali i one koji imaju druga~iji. Najbitnijeje znawe koje ostaje, i koje dosta doprinosi op-{toj kulturi. Tako|e, ne mogu re}i da mi nijedrago {to sam na mnogim takmi~ewima bila naj-boqa, jer je upravo takav plasman doprineo dau|em u izbor za |aka generacije.

3. [ta pamti{ kao najlep{e uspomene u{kolovawu?

Ekskurzije }u uvek pamtiti kao najintere-santija putovawa na koja sam i{la za vreme sred-we {kole, odnosno tada sam prvi i jedini putupoznala Evropu, i odu{evila se wihovim na~i-nom ìvota, standardom, ali i opho|ewu prematradiciji i ~uvawu obi~aja. Ne samo da je ogro-man saznajni zna~aj ekskurzija, ve} su i sve dru-{tene aktivnosti bile savr{eno organizovane.A {to je najva`nije, danima smo se druìli uopu{tenoj atmosferi.

26


4. Kako provodi{ slobodno vreme? Da je trebalo da odgovorim na to pitawe pre

nekoliko meseci, kad nisam ni razmi{qala opripremi prijemnog ispita, pobrojala bih mno-ge aktivnosti koje radi i ve}ina mojih vr{wa-ka, kao {to su slu{awe muzike svih ànrova,~itawe zanimqivih kwiga od pisaca poput An-dri}a, Koeqa i Orvela, i naravno, vi{e~asovnogledawe televizijskog programa od Enimal ple-neta i Diskaverija pa do Enterteimenta i Fokslife kanala. Trenutno slobodnog vremena maloimam, jer se maturantima bliì prijemni is-pit, a meni i u~estvovawe na jo{ nekim takmi-~ewima.

5. Koje bi osobine trebalo da ima svaki |ak?[kola ne moè da usadi detetu poriv za

u~ewem, ve} je instrument za oblikovawe na{egznawa. U~ewe jeste bitno, ali nije najbitnije za|aka. Uz voqu, èqu za uspehom, trudom i neiz-ostavnom koncentracijom - neverovatno je {tase sve moè posti}i.

Odeqewe IV-2

UÊNI^KI PARLAMENT - pre i posle

Imaju}i u vidu weno trenutno materijalnostawe, mo`da je pomalo ironi~no re}i da se po-sle razornog zemqotresa u Kraqevu ìvot unu-tar zidina Ekonomsko-trgovinske {kole dra-sti~no promenio. Zanemarqiva duìna ~asova,lo{ kvalitet nastave i nedostatak adekvatnogprostora i sredstava za rad su samo neki od uslo-va na koje smo bili prinu|eni da se naviknemo.Tako|e, i vannastavna tela poput u~eni~kogparlamenta koja funkcioni{u u {koli, suo~a-vaju se sa velikim pote{ko}ama u radu.

U~eni~ki parlament je zapo~eo {kolsku2010/2011 godinu sa inovacijama koje su dale re-zultate ve} u samom startu. Na prvoj sedniciustanovqen je klizni datum sastajawa, a napra-vqene su i odre|ene izmene u strukturi parla-menta. Umesto jednog predsednika i jednog pot-predsednika, izabrani su jedan predsednik, u~e-nik ~etvrtog razreda i tri asistenta, po jedan zasvaki od tri nià razreda. Ovakva struktura jedonela znatne olak{ice u radu, a odredjenimpravilima o dolascima u~enika na sedniceznatno su smaweni izostanci sa istih.

Mesec oktobar za u~eni~ki parlament bio jemesec velikih planova. Data je ideja o ponovnomotvarawu KE[-a na istom mestu gde se i pret-hodno nalazio i u toku su bili radovi na stvara-wu uslova za ostvarewe ove ideje. Otpo~eta je isaradwa sa Medicinskom {kolom, ~iji je kraj-wi ishod trebalo da predstavqa izgradwa pe-{a~ke staze koja bi znatno olak{ala izlazaku~enika iz {kolskog dvori{ta. Na jednoj odsednica oformqen je tim za akcije. Ovaj tim odsedmoro qudi osnovan je kako bi rukovodio orga-nizovawem akcija maweg opsega kao {to su mawehumanitarne akcije, zajedni~ke posete biosko-pu, organizovawe ùrki i sl.

Taman kada se ~inilo da sve funkcioni{eba{ onako kako treba, no} tre}eg novembra okre-nula je ìvot ~itavog grada naglava~ke. Prviput nakon zemqotresa, parlament se sastao nepo-sredno nakon izme{tawa {kole u Medicinsku{kolu. Na toj sednici sumirane su mogu}nostii dogovoreni planovi za daqi rad. Iako primo-rani da odloè realizaciju odre|enih planovaza prole}e, ~lanovi parlamenta su odlu~ili dau trenutnim okolnostima u~ine ono {to mogu, ina taj na~in koliko-toliko odrè kontinuitetu radu. Sednice se trenutno odràvaju kada godje to mogu}e u skladu sa dostupnim vremenom iprostorom za rad.

Sve u svemu, jasno je da }e se posledice ne-predvi|enih situacija u proteklom periodu vi-deti i u radu u~eni~kog parlamenta. Pa i poredtoga, u~eni~ki parlament }e, naravno, produì-ti svoj rad, u ~vrstom nastojawu da u potpunostiopravda svoje postojawe, i nastavi da izvr{avaono zbog ~ega je i osnovan - a to je ~iwewe ìvotau~enika u ovoj {koli {to lak{im i zabavnijim.

Jovanovi} Lazar, IV-3

27


Bogojavqewe je jedan od najve}ih pravoslav-nih praznika, koji slavi kr{tewe Isusa Hristakojim je po~ela wegova misija i pripovedawehri{}anske vere. Pobednik u plivawu za âsnikrst u Kraqevu koje je odràno 19. januara ovegodine na Ibru je u~enik tre}eg razreda na{e{kole Uro{ Balti}, koji je prvi od 26 takmi~a-ra stigao do âsnog krsta.

Balti} je prvi preplivao stazu dugu 33 me-tra, ~ija duìna simbolizuje broj godina ìvo-ta Isusa Hrista.

Uro{ se ve} godinama profesionalno bavivaterpolom, ~lan je Vaterpolo-pliva~kog kluba„Kraqevo“.

D. ].: Kako i zbog ~ega si se odlu~io za jedantakav poduhvat, da li je glavni motiv bio sportili religija?

URO[ BALTI]: Prijavio sam se radi iza-zova, jer sam se oduvek pitao da li mogu da izdr-ìm da plivam u takvim uslovima.

D. ].: O ~emu si razmi{qao u trenutku kadasi u{ao u ledenu vodu, a o ~emu u trenutku tri-jumfa?

URO[ BALTI]: Kada sam u{ao u vodu jedi-na stvar koja mi je pro{la kroz glavu je kada }ese sve zavr{iti i kada }u iza}i. Kada sam pobe-dio ispunila su me ose}awa sre}e i zadovoqstva.

D. ].: Kako si se odlu~io da se bavi{ vater-polom?

URO[ BALTI]: Sasvim slu~ajno, kao kli-nac {etao sam se pored bazena i video da se igraneka utakmica, video sam publiku i nekako kaoda sam video sebe u bazenu… Odmah slede}eg danasam se upisao u Vaterpolo-pliva~ki klub „Kra-qevo“.

D. ].: Koliko dugo se bavi{ vaterpolom?URO[ BALTI]: Vaterpolom i plivawem

ukupno se bavim 10 godina.D. ].: Da li si do sada postigao neke ve}e

uspehe, i koje?URO[ BALTI]: Imam oko 20 medaqa, kao i

mnogobrojna priznawa za najboqeg igra~a istrelca na mnogim turnirima, tako|e sam parputa bio i na pripremama sa reprezentacijom,ali jo{ uvek za istu nisam zaigrao.

D. ].: Koji su tvoji planovi za budu}nost?URO[ BALTI]: Nastavi}u daqe da treni-

ram s nadom da }u pre}i u neki ve}i klub, a {tose ti~e {kolovawa, imam nameru da upi{em fa-kultet.

Dragan ]irkovi}, III-5

28


HRABI URO[...

Filip Jovanovi}, u~enik odeqewa 3-5 na{e{kole koga smo do sada predstavqali kao profe-sionalnog plesa~a, ove godine se oprobao i u pe-vawu. Kako ve} duè vreme vrlo uspe{no sviragitaru, nije mu bilo te{ko da postane redovanu~enik muzi~ke {kole „Stevan Mokrawac“, smer

solo pevawe. Kao i ve}ina mladih, Filip voliizazove. Prijavio se za u~e{}e u muzi~koj emi-siji „Happy Stars“ i sa vrlo zapaènim nastupompro{ao u naredni krug takmi~ewa.

I.D.

H A P P Y F I L I P

Bila je jesen kada smo se srelii boja`qivo prilazili jedno drugoma sada, iako to niko ne èli rastanak dolazi s mesecom junom.

Bila je to skupina pravaod same pomisli zaboli me glava.

Bila je tu Milica Bura,koja nikad ni{ta nau~ila nije,a |ak je generacije.

Za wom ide ni{ta gora to je burùjka Teodora.

Na{a je ja~a strana:Stevo, Xoni,Ivan,Vlado, Miwai Ivana.

Miwa uvek po strani ali je tu stalno kada trebaneko da se brani.

Ivana je ratoborna i sa svima voli da sesva|a,ali uvek joj oprostimo jer je najmla|a.

Slovo L je wegova omiqena foraZna Stevo da ga kaè, ali ne mora.Kada vozi motor, on nosi {lemi igra futbal na komjuteru tem.

Plavu{an je i ima super ten, to je Vlado maneken. Jelena.

Pametan Ivan samo petice re|a, ima plave o~i i kosa mu je sme|a.

Xoni je bacio svoje qubavne xinii napravio trougao qubavni.

Milica i Tawa o wemu sawajui u {koli ga uvek progawaju.

Uvek prate modu, a u {kolu retko odu Helanke su im slaba strana,to su Sandra i Jovana.

Maja i Kristina najboqe drugariceuvek mirne k’o bubice.Nerazdvojne su wih dveI jedna za drugu daju sve.

Smeje se ona uvek i sada,To je Nikoli} Nada.Sa nama su bili i sportisti:Besporo~na odbojka{ica uvek je bila to je na{a Ron~evi} Iva.Maji ko{arka ide od ruke,a ekonomiju radi bez muke.

Ona najboqi pravnik bi}ejer nikad iz prava nije dobila keca,to je mala Tomi} Ceca.

Wene najboqe drugarice ~esto nose kikice.Niko o wima ne zna manato su Maja i Jovana.

U Bo{kovi} Milice ve{ta~ke trepaviceDosadna je kao za~in „ce“ jer se me{a ona u sve.

I na kraju svima poznata trojkakoja nikad nije imala boqka.Na pesnu uvek spremna Awa, Maja i Jelena.

A pri~a}e neko ko nas zna i ko nas Sigurno voli: „Bilo je jedno ~etvrto dvaNAJBOQE ODEQEWE U [KOLI“!!!

Awa An|elkovi}, Jelena Manojlovi} IV-2

29


www.ets-kraljevo.edu.rs 1. mart 2011. godine

30

„ZAJEDNO SAMI“

Termin hip hop se od-nosi na muzi~ku formui kulturni pokret ko-ji se prete`no razvi-jao unutar afri~ko-ameri~ke urbane za-jednice. Pokreta~iove nove kulture odno-sno muzike bili su mla-di qudi uglavnomafri~kog porekla koji su ìveli u Ameri-ci. Nakon {to se pojavio u Wujorku 70-tih godi-na 20. veka, hip hop se razvijao i obuhvatio ne sa-mo rep muziku ve} i na~in ìvota i ìvqewa.Hip hop sadrì ~etiri komponente: repovawe imiksovawe, zajedno sa plesom (hip hop i brejo-kvawem) i urbanom umetno{}u tj. grafitima.

Po~etak srpskog hip hop vezuje se za osamde-sete godine dvadesetog veka. Prvi talas hip hopmuzike nastao je 1995. godine sa pesmom „Da liima{ pravo?“ koju je napisao i sada poznati re-per Gru. Po~iwe ra|awe prvih hip hopera i gru-pa koje koriste ovu vrstu muziku.

Jedan od najpoznatijih hip hopera dana-{wice je Marko [eli}, poznatiji kao Mar~elo.Mar~elo je ro|en 22. januara 1983. godine u Para-}inu. Pored toga {to je rep muzi~ar, on je tako-|e i pisac i kolumnista. Wegovi po~eci se vezu-ju za demo grupu „Rhyme Animal“ sa kojom je nastu-pao 1999. godine. Zbog èqe da napravi solo ka-rijeru, napu{ta grupu 2001. godine. Nakon dvegodine izlazi wegove dve pesme koje su se nalazi-le na „Mixtape Bassivity“ izvo|a~a. Iste godine unovembru iza{ao je wegov prvi album „De Facto“ ipostaje najprodavaniji CD te godine. U pesmi

„MC bez harizme“ opisuje svoj odnos prema hip ho-pu „I kad kaèm „jedna qubav za hiphop“- to jeveruj mi, i mnogo vi{e od fraze. To je razlog za-{to di{em. To je razlog za{to pi{em. To je raz-log vi{e da slomim kli{e“. To je bio i prvi po-sleratni album koji je ukqu~ivao i saradwu sanovim izvo|a~ima sa ex-Yu prostora. Nakon obja-vqenog prvog albuma Marko [eli} je dobio la-skavu titulu glasnogovornika generacije. 2005.godine izlazi wegov drugi album pod nazivom„Puzzle Shock!“. Rezultat je bio hip hop album sajakim rok, xez i fank uticajem, koji je odbio ne-kolicinu fanova, ali pridobijo po{tovawemnogih qudi koji nisu upoznati sa ovim àn-rom. Mar~elo je 2006. godine dobio nagradu „Da-vorin“ za najboqi hip hop album iz Srbije. Na-kon ovog albuma se vi{e okrenuo pisawu. Redov-ni kolumnista je dnevnih novina „Politike“.Bio je novinar ~aspoisa „Huper“ i povremenibloger na B92 sajtu. Po~etkom februara 2008. go-dine svetlost dana je ugledao wegov prvi roman„Zajedno sami“, za koju se 2010. godine prvi putodigrala predstava. Roman je po mi{qewu pu-blike dobio Popboksovu nagradu za najboqe bele-tristi~ko delo 2008. Nakon toga je usledio i tre-}i album „Tre}a strana medaqe“, koji je iza{aosredinom decembra 2008. godine. Za taj album je

naredne godine dobio nagradu Indeksi u katego-riji naboqi hip hop album godine. U oktobru2009. godine objavio je zborku tekstova, kolumnikoju je nazvao „O qudima, psima i mi{ima“. Na-redne godine se pojavio i ~etvrti album pod na-zivom „Deca i sunce“, koja je potpisana kao gru-pa „Mar~elo i filteri“.

„Tolika vika. Pquju one {to su ovoj sceniponos i dika. Ni{ta bez medijskog trika- tra~rublika, fejk publika... Stiù re~i intelektu-alnog cinika. Prava prilika za svakog laikakoji ne konta da je hop magija i nauka.“

„Ne sudi kwizi po omotu“ , koliko smo putasvi ~uli ovu veliku istinu? Da li su Barbi iKen ponovo zajedno, stvarno ne znam, zapravo, bi-la sam iznena|ena kada sam slu~ajno na Tviterunai{la na informaciju da su se pre nekoliko go-dina razi{li, pa se sada ponovo vi|aju. „O, gle~uda“, pomislila sam sa velikom dozom ironije,jer zna se {ta marketing i komercijala ~ine.

Da li je to ta~no, ne znam, a i ne zanima me,ali zato znam da postoje qudi, ~iji je posao danaprave veliku polemiku oko toga, a ni zbog ~e-ga. Prodaja sebe, svojih ideja i snova postala jeosnova celokupnog zapadnog dru{tva, a naà-lost, vidim da se ta pojava javqa i kod nas. Imamnogo „zvezda“ koje skandalima poku{avaju daskrenu pa`wu na sebe, i za sada im to ide od ru-ke. Ali za{to je to bitno? Zato {to nam na ma-lim ekranima prezentuju ìvot iz snova i naj-lep{ih bajki, svoje vile, skupe automobile irasko{an na~in ìvota. Kanale sa takvim sadr-àjem bih mogla da gledam satima, iako su stra-ni ili nemaju prevod, ne sumwam da }emo i miuskoro po~eti da snimamo rijaliti programe oimu}nim porodicama i onima koji se predsta-vqaju da su sve stekli iskqu~ivo svojim radom itrudom. Svi volimo, u mawoj ili ve}oj meri dazavaramo sebe i budemo izmanipulisani, jer è-limo da jednog dana budemo na wihovom mestu.

Ali tako se ne ìvi, ne zavaravajte se. Znamjednog maturanta koji sad priprema prijemni is-pit u maloj kuhiwi, pored pe}i na drva i ma{ta-ju}i o budu}nosti koja mu zavisi od sleda doga|a-ja koji predstoje. A ~esto, na sopstvenu {tetu,pose}uje razne dru{tvene sajtove, jer, kako biuop{te znala za ìvote raznih Barbika koje us-pepe{no glume o svom privatnom ìvotu u mno-gim talk-showima. I ko onda jednom tinejxeru mo-è biti uzor? Ako ste gledali Bjelogrli}evfilm „Montevideo...“ a znam da ve}ina mojih vr-{waka jeste, setite se malog Stanoja i wegove po-`rtvovanosti, nade i iskrenog de~ijeg osmeha.Znate wegovu pri~u, ne verujem da je za xabe datana po~etku filma. Takvi qudi, bez sponzora, mo-tivisani sopstvenim delima i sa osmi{qenimciqem, oni }e se boriti i izboriti za svoje me-sto pod suncem. Ne verujte svemu {to pro~itate,sami pi{ite svoju ìvotnu pri~u!

Milica Bura IV-2

SA 27U LEGENDU Da li znate ko je Xim Morison? Da li ste mo-

`da ~uli za Ximija Hendriksa ili odslu{alineku pesmu od Xenis Xoplin? Ako je odgovor po-tvrdan bi}e vam drago da pro~itate ne{to o ovimsjajnim muzi~arima, a ako ne, mo`da je pravo vre-me da ih upoznate.

[ezdesete. Svet se drasti~no mewa. ôvek jeprvi put kro~io na Mesec. Ubijen je Martin Lu-ter King. 32 afri~ke dràve sti~u nezavisnost.@rtve rata u Vijetnamu postaju sve mnogobrojni-je. Nove generacije donose radikalne promene una~inu razmi{qawa i ìvqewa. Kr{e se ustaqe-ne, ali ne nu`no i dobre, dru{tvene norme. Slobo-da kuca na vrata.

31


DA LI SU BARBIKA I KEN PONOVO ZAJEDNO?

Omladina je nezadovoqna. Poku{aj da se oslo-bodi stega konzervativnih 50ih, da odbaci sve za-starelo i oslobodi se svega {to sputava slobodupojedinca se najboqe ogleda kroz stvarawe novogmasovnog pokreta - hipi pokreta. On se ne ogledasamo kroz no{ewe {arene ode}e, pevawe antirat-nih pesama i kori{}ewa psihoaktivnih supstan-ci - hipi pokret je mnogo vi{e od toga. U pitawuje do tad nevi|en na~in razmi{qawa. Sloboda,qubav i muzika postaju tri osnovna principa nakojima se zasniva ìvot svih slobodoumnih qu-di, uglavnom mla|ih generacija. Omladina se sla-è da je vreme da se oru`je zameni gitarom, da jedosta mr`we i ubijawa i da su osnovne vrednostizasnovane na neogra~enoj qubavi i povratku pri-rodi. âk i oni koji nisu direktno u~estvovali uovom pokretu, svedoci su promena, ~iji se uticajosetio ~ak i nekoliko decenija docnije. Muzika,prvenstveno, rokenrol postaje predmet oboàva-wa i primarni medij kojim se iskazuje sve - odstavova, misli, èqa, snova pa do bunta i nadawao boqoj stvarnosti. Takvo okruèwe je bilo izu-zetno pogodno za pojavqivawe i uzdizawe izuzet-no talentovanih pojedinaca, {to se i desilo. Ta-ko|e, te godine je obeleèna i masovna upotrebanarkotika, koji su smatrani sredstvom dostizawavi{eg nova i doìvaqavawa druk~ije stvarnosti.Nije ni ~udo {to su upravo droge utkane u ìvo-te umetnika tog doba, koji su pomo}u wih beàliu svoj svet tragaju}i za inspiracijom i motivimakoje one mogu da pruè.

Troje, mo`da najve}ih ikona i najboqih pred-stavnika te generacije, su svakako legendarni XimMorison, izuzetno talentovana Xenis Xoplin i ve-rovatno najve}i virtouz elektri~ne gitare, XimiHendriks. Ovo troje imaju podosta zajedni~kog. Po-red izuzetnog talenta, ogromnog uticaja, neverovat-ne harizme i poprili~no burnog, ali kratkog ì-vota, svo troje je umrlo u 27.godini, time se pridru-ìv{i ~uvenom Klubu 27.

Naàlost, moj li~ni, i nadam se, sasavim po-gre{an, utisak je da su ovi velikani rok muzikegotovo zaboravqeni, bar od strane omladine u na-{em dru{tvu. I ako je ovaj pregled premali da seobrade tri ovako izuzetna umetnika, nadamo se da}e posluìti bar kao podsticaj za daqe istraì-vawe i upoznavawe sa wihovim radom. Pa, da sepodsetimo, ko su i zbog ~ega se Xim Morison, Xe-nis Xoplin i Ximi Hendriks smatraju velikimrok ikonama i li~nostima koje su prodrmale svet.

Xim Morison (1943-1971)

Frontmen, peva~ iglavni tekstopisac jedneod najzna~ajnijih grupa ucelokupnoj istoriji roka,sastava „Dors“. Morisono-va harizma, privla~nost,specifi~an duboki glas,ali i veliki talenat zapisawe posve neobi~nihpesni~ko-filosofskihtekstova u~inili su ga jednom od najuticajnijihi najlegendarnijih ikona rok muzike. Iako je we-gova karijera trajala svega nekoliko godina(1966. do 1971. godine) uspeo je da, zajedno sa osta-lim ~lanovima „Dorsa“, stvori pesme koje su seistakle svojim orginalnim tekstovima i jedin-stvenim zvukom, time osigurav{i svoje mesto uistoriji rok muzike. Morison je izuzetno sloè-na li~nost i ne treba ga posmatrati iskqu~ivokao muzi~ara. Wegova, gotovo podjednaka, strastje i poezija, za koju je bio izuzetno talentovan.Alkohol i narkotici su odigrali veliku ulogu uwegovom ìvotu, ali s druge strane, ko zna da libi neki od wegovih genijalnih tekstova i prefor-mansa postojali da nije konzumirao ove supstan-ce. 1971. se seli u Pariz, kako bi se povukao odjavnosti i posvetio poeziji. Nekoliko meseci ka-snije, 3. jula 1971. godine, prona|en je mrtav,usled infapkta, verovatno izazvanog narktocimai alkoholom.

Ximi Hendriks (1942-1970)

Velikan rok muzike,peva~, tekstopisac, kul-turna ikona i, po mnogi-ma, najve}i gitarista ika-da. Virtuoznost i stra-stvenost su glavne odlikewegovih izvo|ewa. Biloda je svirao sa grupom „TheJimi Hendrix Experience“ ilisamo pratio druge velikeumetnike, on i wegova gitara su uvek bili u cen-tru pa`we. Svetsku slavu je stekao nastupom naMontrejskom pop festivalu 1967. godine. Najve}i

www.ets-kraljevo.edu.rs 1. mart 2011. godine

32

uticaj na wegov muzi~ki stil su izvr{ili mu-zi~ki pravci poput bluza, modernog xeza, soula i,donekle, fanka. Izdvojio se i jedinstvenim na~i-nom obla~ewa, no{ewem upadqivih delova naki-ta, zatim bandana i bexeva kada bi èleo da poka-è podr{ku hipi pokretu ili po{tovawe BobaDilana. Iako je koristio veliki broj gitara, onakoja se najvi{e povezuje s wim je Fender Strato-kaster. Na~in na koji je umro je po malo misteri-ozan i postoje razne teorije koje na ovaj ili onajna~in obja{wavaju wegovu smrt. îwenica je daje 18. septembra 1970. godine prona|en mrtav ustanu wegove tada{we devojke. Zvani~na verzijaje da je smrt posledica usled gu{ewa vinom, {toje poprili~no sumwiva teorija.

Xenis Xoplin (1943-1970)

Ameri~ka rok i bluz peva~ica, tekstopisac ijedan od najpoznatijih i najboqih ènskih izvo-|a~a 20. veka. Naàlost, kako to ~esto biva, tale-nat je nije samo izdvojio, ve} i izolovao. Okrenu-la se auto-destrukciji, poput ve}ine umetnika tegeneracije.

Xenis se isticala sejo{ u tinejxerskim dani-ma, uglavnom zbog svojihsklonosti prema slikawui poeziji, ali je bila idru{tveno neprihva}ena.Kako sama kaè: „Bilasam neodgovaraju}a. îta-la sam, slikala i nisammrzela crnce.“ Postala jepoznata sredinom 60ih godina, kao peva~ica gru-pe „Big brother and holding company“, da bi posle zapo-~ela solo karijeru i istakla se na tom poqu. Ra-dila je sa jo{ nekoliko bendova poput „Kosmik blu-za“ i „Ful Titl Bugi Benda“. Pesme poput „Cry baby“,„Me and Bobby McGee“ i „Mercedes benz“ su vremenompostale antologijske. Tokom karijere stalno seborila sa zavisno{}u od narkotika, ~esto poku-{avaju}i da se odvikne, i uspevaju}i, bar na krat-ko. Wen prepoznatqiv stil pevawa je izgradilapo uzoru na bluz peva~icu, Besi Smit. Prona|enaje mrtva 4. oktobra 1970. godine, verovatno usledslu~ajnog predozirawa heroinom.

Miqa [ijakini}

33


PITAWA

1. uspravno - Kona~no re{ewe.2. vodoravno - Ukupnost pravi-la, propisa, mera i instrumena-ta koje preduzima dràva iliwen ovla{}eni organ u mone-tarnoj oblasti.3. vodoravno - Me|unarodna fi-nansijska organizacija osnova-na 22. jula 1944. godine u Sjedi-wenim Ameri~kim Dràvama.4. vodoravno - Drugi naziv zakratkoro~no trì{te.

5. vodoravno - Prezime sada-{weg guvernera Republike Sr-bije.6. vodoravno - Najzna~ajnijagrupa finansijskih instrume-nata kojima se trguje na trì-{tu kapitala.7. vodoravno - Kako se zvao sinprvog srpskog litografa?8. vodoravno - Organ dràvnevlasti koji ima dva redovna za-sedawa godi{we.9. vodoravno - Jedan od sinoni-ma za isplativost.

10. vodoravno - Metal ~ija je he-mijska oznaka Au.11. vodoravno - Koji sistem tre-ba da izvr{ava transakcije poekonomski prihvatqivim ce-nama?12. vodoravno - Drugi naziv zasupervizorsku funkciju.13. vodoravno - Op{ti akt, nor-mativnog karaktera, koji ure-|uje unutra{we odnose, na~inorganizovawa i rad.

Qubica Erac IV-3

U K R [ T E N I C A

34


Izdava~: Ekonomsko-trgovinska {kola, Kraqevo, Dositejeva 46, redakcija: Svetlana Ta{i}, Marija Filipovi} i @arko Miloj~evi}direktor: Slavica Pajovi}-Duki}, telefon: 036/382-047, teku}i ra~un: 840-1096666-79, www.ets-kraljevo.edu.rs, e-mail: [email protected]: Dimitrije Mili}{tampa: Kvark, Kraqevo.

RE^ UREDNI[TVA

Po{tovani ~itaoci, Iako je zemqotres dobrano uzdrmao na{u

zgradu, {to je dovelo do toga da nam se nastavaodvija skra}eno, da smo podeqeni u dve zgrade ida smo bili prinu|eni da odustanemo od tradi-cionalne priredbe povodom Dana {kole, Va{~asopis, ipak, stoji pred vama. Zbog toga se zah-vaqujemo SVIMA koji su na bilo koji na~inu~estvovali u wegovom stvarawu, a posebnou~enicima i profesorima koji su svojim tek-stovima, ali i svojim aktivnostima, zaslu`ni zawegov kona~ni izgled. Pozivamo vas da svoje kri-tike i zamerke konstruktivno oblikujete krozideje koje }e na}i mesta u slede}em broju.

Ovo je VA[ list i zato se nadamo da }eubudu}e jo{ vi{e vas aktivno u~estvovati uwegovom stvarawu.

ekonomac plus iv broj 19 - ets-kraljevo.edu.rs 4.pdf · sto sedmodnevnog (proradio je vulkan), ......

Documents