https://twitter.com/ekoneckg Eko-NEC vest

PETI MEDJUNARODNI ENERGETSKI FORUM - BIOMASA: NAJVEĆI IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI

Centralno evropski forum za razvoj, CEDEF, pod institucionalnim pokroviteljstvom Ministarstva rudarstva i energetike RS, Pokrajinskog Sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine APV, Elektroprivrede Srbije, u saradnji sa klasterom za ekološku energiju i ekološku kulturu Ecopanonia i u partnerstvu sa Mađarskom elektroprivredom MVM OVIT, organizuje PETI MEDJUNARODNI ENERGETSKI FORUM - BIOMASA: NAJVEĆI IZVOR OBNOVLJIVE ENERGIJE U EVROPI I SRBIJI 18-19. septembra 2014. u Beogradu / Novom Sadu.

Četvrtak 18. septembar 2014. - Francuski Institut - Izložba, Knez Mihailova 31, Beograd

10:00 - 13:00 Izložba fotografija i radova „Energije za održivi svet“

U saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji, CEDEF je specijalno za učesnike V CEDEF medjunarodnog energetskog Foruma u četvrtak 18.9.2014. u periodu 10-13h omogućio posetu izložbi fotografija i radova „Energije za održivi svet“. Izložba traje od 11.09 do 18.10.2014. godine i održava se u okviru programa “Obnovite energije” gde Francuski Institut u saradnji sa partnerima organizuje seriju dešavanja na temu obnovljivih izvora energije.

Petak 19. septembar 2014. - FORUM, Skupština AP Vojvodine, Vladike Platona 66, Novi Sad

Ciljevi ovog Foruma su:

Da se ukaže na značaj biomase kao obnovljivog izvora energije i prednosti koje upotreba ovog izvora energije donosi a koje se ogledaju u zaštiti životne sredine, povećanju energetske efikasnosti, smanjenju troškova na nivou celog društva.

Da se predoče veliki potencijali koje Srbija poseduje u izvorima biomase kao i problemi zbog kojih je ovaj sektor na nezavidno nerazvijenom nivou.

Da se dodje do preporuka i teorijski i praktičnih rešenja, koja će pomoći da se intenzivira upotreba biomase i da se biomasa koristi efikasniije.

Predstavljanje naprednih tehnologija u proizvodnji i upotrebi biomase u zemlji, regionu i EU, kao i načinima unapredjenja ovih tehnologija u Srbiji.

Subvencijama, kreditima i različitim načinima finansiranja, kojima bi se uticalo na povećanje interesovanja i investicija u upotrebu biomase.

Predstavljanje primera dobre prakse u regionu, sa osvrtom na dostignuća postignuta u Madjarskoj.

U saradnji sa Francuskim Institutom u Srbiji, CEDEF će specijalno za učesnike Foruma u četvrtak 18.9.2014. od 10 do 13h omogućiti posetu izložbi fotografija i radova „Energije za održivi svet“. Izložba traje od 11.09. do 18.10.2014. godine i održava se u okviru programa “Obnovite energije”, kog organizuje Francuski Institut u saradnji sa partnerima i koji predstavlja seriju dešavanja na temu obnovljivih izvora energije.

Registracija je bez kotizacije, ali vas molimo da se prijavite ovde.

Činjenica da se pod biomasom podrazumeva organska materija biljnog ili životinjskog porekla, čini je veoma značajnim OIE, kako u svetu, tako i u Srbiji. Biomasa se koristi u procesima sagorevanja ili se, u sistemima za proizvodnju energije, konvertuje u toplotnu ili električnu energiju. Pored ovoga, biomasa se koristi i za proizvodnju tečnih i gasovitih goriva- bioetanola, biodizela i biogasa, kojima se može zameniti upotreba fosilnih goriva, a kako se sagorevanjem biomase ne povećava količina CO2 u atmosferi, ostvaruje se pozitivan uticaj na životnu sredinu.

Iako Srbija, prema predlogu Strategije za razvoj energetike RS do 2025. godine sa projekcijama do 2030,  poseduje velike potencijale u biomasi - 61% od ukupnih OIE, trenutno stanje ovog sektora je veoma loše. Ukupan energetski potencijal biomase u Srbiji iznosi 3,4 Mtoe, od čega 1,67 Mtoe potiče od poljoprivredne biomase i 1,53 Mtoe od šumarstva i drvne industrije, dok je potencijal biorazgradivog komunalnog otpada procenjen na 205 hiljada ten. Biorazgradivi otpad čine i otpadna jestiva ulja i otpad životinjskog porekla (kafilerijski klanični otpad) u ukupnoj količini od 0,043 miliona ten/god. Prema Nacionalnom akcionom planu za korišćenje obnovljivih izvora energije RS, cilj RS u ovoj oblasti jeste postizanje 27% OIE u bruto finalnoj potrošnji energije u 2020. godini.

Prema analizama sprovedenim 2009. godine na Jefferson Institutu u okviru studija o potencijalima Srbije u biomasi, strukture biomase iz ostataka poljoprivredne proizvodnje, više od polovine ovog resursa leži u kukuruznoj biomasi, više od četvrtine u slami strnih žita, pre svega pšenice, a ostatak od 15% u žetvenim ostacima suncokreta, soje, uljane repice ili rezidbenim ostacima voćnjaka i vinograda.

Veliki izvor biomase u Srbiji je i drvna gradja, koju Srbija poseduje u značajnoj količini. Prema zvaničnim podacima, ukupna površina šuma i šumskog zemljišta u Srbiji iznosi 2 252 000 ha.

Najčešći načini upotrebe drvne biomase u energetici su u vidu peleta, briketa i drvnog čipsa. Dok je stepen korišćenja potencijala drvne biomase relativno visok (66,7%), potencijal poljoprivredne biomase se neznatno koristi (2%), dok se potencijal biorazgradivog komunalnog otpada uopšte ne koristi. Potencijal biomase (posebno poljoprivredne) je dinamička kategorija i radi njegovog povećanja potrebno je preduzeti odgovarajuće aktivnosti na iskorišćenju zemljišta koje nije obrađivano, kao i iskorišćenju zemljišta u proizvodnji biomase za energetske svrhe (energetski zasadi).

Potencijali koje Srbija poseduje za proizvodnju biogasa mogu nadomestiti oko 20% uvoznog prirodnog gasa. Kakve potencijale Srbija poseduje u racionalnom korišćenju oko 3 miliona hektara za delimično zasejavanje energetskih biljaka, tek treba utvrditi, kao i način na koji treba da se iskoristi preostalih pola miliona hektara obradivog zemljišta, koje se trenutno ne koristi. Prema procenama, u Srbiji postoji oko 100.000 hektara marginalne zemlje koja se može iskoristiti za gajenje sirka i jerusalimske artičoke, čime bi se moglo proizvesti oko 200 hiljada tona etanola godišnje. Procenjuje se da je godišnje moguće sakupiti oko 10.000 t otpadnih jestivih ulja pogodnih za proizvodnju biodizela.

Najperspektivnije mogućnosti za korišćenje biomase u Srbiji su zagrevanje prostorija u domaćinstvima i zgradama korišćenjem peleta ili briketa od biomase, kosagorevanje ili potpuna zamena loženja mazuta ili uglja u toplanama, proizvodjnja električne struje I proizvodnja biogoriva za saobraćaj.

Raspoloživi potencijali biomse se trenutno ne koriste dovoljno, jer ne postoji organizovano sakupljanje biomase za energetske potrebe i odgovarajuća infrastruktura, tako da ne dolazi do razvoja tržišta. Cene za biomasu nisu jasno odredjene i mogu značajno da variraju u zavisnosti od lokacije i vremenskog perioda. Pored toga, proizvodjači peleta plasiraju svoje proizvode na strano tržište, zbog zastarele tehnologije prisutne u Srbiji. Prepreke kao što su nesigurnost isplate i sami troškovi biomase onemogućuju da se biomasa intenzivnije koristi u pogonima, pa se tako većim delom ona koristi u domaćinstvima.

Potencijal Srbije u biomasi se utvrdjuje na osnovu statističkih podataka o količinama proizvoda, procene ostataka u različitim sektorima industrije, a takva metodologija prikupljanja podataka nije u skladu sa sistemima koji se koriste u EU.

Još uvek ne postoji transparentno tržište sirovina za biomasu. Nacionalne i regionalne privredne komore moraju da nadju mogućnosti za podržavanje razvoja tržišta i berze, jer će razvoj domaćeg tržišta unaprediti proizvodnju biomase i povećati broj zaposlenih. Potrebno je obezbediti odgovarajuće licence, dozvole i sertifikate kojima bi se verifikovale različite mogućnosti upotrebe biomase (licence za postrojenja, sertifikati za uredjaje ili biogoriva).

Neophodno je obezbediti i dostaviti investitorima jasne standarde u upotrebi biomase, kao i konkretne informacije o neophodnim dozvolama i procedurama licenciranja. koje treba da budu što kraće i efikasnije, a da pri tom obuhvate sve energetske i ekološke zahteve. Razvoj sektora biomase nije moguć bez stranih investicija i različitih finansijskih i ekonomskih mera. Mogli bi da se koriste različiti efikasni mehanizmi podrške za korišćenje biomase, kao što su subvencije u vidu raznih oblika poreskih i drugih povlastica.

Jednim od problema smatra se i nepostojanje posebne asocijacije za biomasu. U zemljama EU osnovan je veliki broj ovih asocijacija sa ciljem da pomognu u znanju i tehnološkom razvoju.

Ove asocijacije imaju značajnu ulogu u procesu korišćenja biomase kao OIE. Podizanju svesti može doprineti i sprovodjenje demonstracionih projekata o biomasi, kojima bi se pružio jasan uvid u postupak upotrebe biomase. Upotreba biomase zahteva upoznavanje sa najsavremenijim tehnološkim rešenjima radi njihove implementacije. Učešće nacionalnih istraživačkih institucija u medjunarodnim projektima, kao što su Bioenergy Network, ERA i FP7, predstavlja način da se Srbija aktivno uključi u razvoj novih tehnologija, modernizuje opremu i mobilizuje mlade istraživače. Podizanje naučnog nivoa i razvoj tehnologija za biomasu predstavlja investicioni napor, ali je to izazov za nauku i tehnološki razvoj i mogućnost otvaranja nove proizvodnje. Glavna prepreka za povećano korišćenje biomase za proizvodnju električne energije je niska kupovna cena proizvedene električne energije, kao i niska cena električne energije za potrošače. Uvođenje podsticaja za električnu energiju proizvedenu iz biomase će stvoriti uslove za investitore koji su zainteresovani za izgradnju ovih vrsta postrojenja.

Madjarska, kao jedan od naših suseda, daje odličan primer efikasnog i modernog postrojenja za biomasu. Projekat toplane Komlo je reprezentativni primerak postrojenja koje kao energent koristi biomasu. Madjarska je spremna da pruži podršku Srbiji, kao kandidatu za članstvo u EU, u izgradnji postrojenja za biomasu. Vojvodina, i Srbija uopšte poseduje odlične potencijale za proizvodnju biomase. Saradnja u ovom sektoru pospešiće postizanje EE, intenziviranje upotrebe OIE, kao i uštede i poboljšanje kvaliteta uopšte životne sredine na regionalnom nivou. U AP Vojvodini pre dve godine sagradjena je toplana na biomasu u Sremskoj Mitrovici (18 MW) i potrošnja gasa je smanjena.

Prema Strategiji razvoja energetike RS u AP Vodvodini (od 2007. do 2012. godine) utvrdjena su investiciona sredstva za gradnju najjednostavnijih rešenja za upotrebu biomase u cilju zadovoljenja samo toplotnih potreba (predvidjena je izgradnja većeg broja kotlova toplotne snage 5 MW za svaku opštinu u Vojvodini). Na inicijativu Pokrajinskog sekretarijata za energetiku i mineralne sirovine i uz pomoć i podršku Uprave za veterinu Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Republike Srbije, pokrenut je postupak za omogućavanje izvoza peleta i briketa od agrarne i drvne biomase u zemlje Evropske unije, i 9. aprila 2014. godine, Evropska komisija donela je Uredbu, na osnovu koje se našoj zemlji omogućava izvoz agropeleta u zemlje članice EU.

Udeo energije iz obnovljivih izvora u bruto finalnoj potrošnji jedan je od ključnih indikatora strategije Evropa 2020. Cilj na nivou 28 članica EU je da do 2020. godine obnovljivom energijom zadovolje 20% bruto finalne potrošnje energije, pri čemu, prema Akcionom planu za biomasu, 13% predstavlja upotreba biomase. U tom cilju, izgradjena su mnoga postrojenja za biomasu širom Evrope, a aktivnosti asocijacija i organizacija (AEBIOM,  EUBIA) pojačane su u smislu održavanja konferencija i naučnih skupova, i sprovodjenja različitih projekata. Srbija, kao kandidat za članstvo u EU, mora uskladiti svoju pravnu regulativu sa regulativom EU, pri čemu više pažnje mora pokloniti OIE i zaštiti životne sredine, kojima je EU dala primat.

Eko-NEC vest, 14.9.2014. godine (121). https://twitter.com/ekoneckg ekoneckg@yahoo.com ekonecglasilo@gmail.com