1. Odrivi razvojJedan od osnovnih koncepata ekonomike prirodnih resursa i ivotne sredine jeste koncept odrivosti, ili odrivog razvoja. Odrivost, ili odrivi razvoj, javlja se ne samo kao sutinski preduslov, ve i kao krajnji cilj efikasne organizacije brojnih ljudskih aktivnosti na Zemlji. Koncept odrivosti danas je postao iroko prihvaen kao uslov opstanka i napretka oveanstva. postoje jaki moralni razlozi da dananja generacija ostavi potomstvu u naslee nita manje anse za razvoj no to ona ima sada. To znai da planeta Zemlja, sa svojim potencijalima, ne sme biti degradirana od strane postojeih ljudi. Pravo sadanje generacije na iskoriavanje resursa i ivotne sredine, ne sme ugroziti isto takvo pravo narednim generacijama. Druga grupa razloga za odrivi razvoj je ekoloke prirode. Naime, ako priroda predstavlja vrednost sama po sebi, tj. ako ouvanje biodiverziteta, ili zaliha prirodnih resursa ima opravdanje u stavu da je ovek samo deo prirode, te da nema prava da je nepovratno menja, onda je svaki vid ekonomske aktivnosti kojim se naruava diverzitet ivog sveta, ili bogatstvo resursa, neprihvatljiv.Dimenzije odrivog razvoja

Odrivi razvoj nije samo ekoloko pitanje. Utvrdjena su tri aspekta odrivog razvoja: (1) ekonomska odrivost, (2) ekoloka odrivost i (3) socijalna odrivost. Prvi aspekt podrazumeva ekonomski rast i razvoj, drugi obuhvata integritet ekosistema i brigu o njihovom kapacitetu i bioraznolikosti, dok poslednji obuhvata vrednosti kao to su jednakost, osposobljenost, dostupnost i uee.Deklaracija o odrivom razvoju Agenda 21Jedan od kljunih dokumenata usvojenih na samitu u Rio de aneiru 1992. godine je Agenda 21 deklaracija o namerama i obavezivanje na odrivi razvoj u XXI veku. Na oko 500 stranica nalazi se 40 poglavlja od teme siromatva, zatite atmosfere, uma, vodnih resursa, preko zdravstva, poljoprivrede, ekoloki zdravog upravljanja biotehnologijom do pitanja odlaganja otpada. Ono to je prestavljalo novinu u odnosu na druge dokumente Ujedinjenih nacija bilo je izriito priznavanje uloga bitnih grupacija, kao sto su ene, deca i omladina, poljoprivrednici i preduzetnici.

2. INSTRUMENTI EKOMENADMENTA

Globalni karakter korienja prirodnih resursa uslovljava potrebu zajednikog delovanja drava u reavanju ekolokih problema na osnovu meunarodnih iskustava i karaktera meunarodnih ekonomskih odnosa. Arsenal metoda i sredstava ove delatnosti ukljuuje organizaciono-pravne, administrativne i finansijsko-ekonomske mere.Organizaciono-pravne mere pretpostavljaju razradu i primenu zakonskih akata koji e pravno regulisati odnose u sferi korienja prirodnih resursa, kao i stvaranje ekoloke administracije za upravljanje delatnou na zatili prirode.Ekoloka administracija predstavlja strukturu organa upravljanja prirodnim resursima, koja se sastoji iz mree nacionalnih nauno-istraivakih organizacija, slubi za planiranje, projektovanje, koordinaciju i kontrolu svih oblika delatnosti na zatiti prirode.Administrativno regulisanje kvaliteta ivotne sredine pretpostavlja utvrivanje standarda i normativa za emisiju zagaujuih supstanci, utvrivanje sporazuma organa lokalnih vlasti i preduzea, kao i sankcije za naruavanje normativa, pravila i zakona od strane organa uprave i fizikih lica.Savremene tendencije u zatiti ivotne sredine sve vie daju prioritet ekonomskim instrumentima koje se koriste kao efikasniji oblik zamene zakonskih regulativa ili kao njihova dopuna. Primena ekonomskih instrumenata koristi princip: "Zagaiva plaa".

Zakonodavnu regulativu u oblasti zatite ivotne sredine moemo podeliti na tri perioda:Prvi period dosee do vremena industrijske revolucije i u njemu se sreu samo sporadini pojedinani akti koji za predmet imaju zatitu ivotne sredine, prvenstveno reguliui dozvoljenu koliinu raznih zagaenja. Ova pravila su bila vie deklarativne prirode i nisu imala sankcionisani karakter, pa stoga nisu ni bila efikasna.Drugi period efektivne industrijalizacije i urbanizacije zahteva ozbiljan pristup ovom problemu i ekoloko pravo svoju regulativu dobija kroz razne vrste normi, standardnog tipa koje propisuju dozvoljeni nivo zagaenja u raznim stanitima ivotne sredine. Nedostatak ovog naina regulisanja ekolokog prava je taj to ono ima samo nacionalni karakter.Trea faza obuhvata period od sedamdesetih godina ovog veka i u njoj dolazi do pomeranja zakonske regulative na regione i ire. Ovu fazu karakteriu pojedini sluajevi masovnog trovanja razliitim vrstama zagaivaa i zraenja koja prete da unite ivot na Zemlji. U oblasti ekoloke zatite u ovom periodu imamo kontrolu izdatih dozvola, limit tolerancije kao i mogunost podizanja ekoloke tube. U ovom periodu raznim vrstama poreza i drugih novanih naknada kanjavaju se oni koji prouzrokuju zagadenje zdrave ivotne sredine. Prema principu koordinacije drava i njeni organi su odgovorni za praenje stanja ivotne sredine. Prema principu kooperacije svi subjekti na globalnom svetskom planu su duni da sarauju po pitanju zatite sredine.Evropski kontinentalni pravni sistem u oblasti zatite ivotne sredine

Evropski kontinentalni pravni sistem, nastao na tradicijama rimskog prava, determinie i reim zatite ivotne sredine. Njegove karakteristike odlikuju pravo veine evropskih zemalja.U Nemakoj sistem prava ivotne sredine polazi od koncepcije po kojoj se ustavom odreuju nadlenosti zakonodavne vlasti u nemakoj federaciji. Odgovornost je podeljena izmeu federacije i drava lanica. Federalna vlast donosi zakone, dok je izvrna funkcija tako organizovana da savezne propise i propise drava lanica izvravaju drave lanice. Pri tome se zakonodavna nadlenost federacije pojavljuje kao: ekskluzivna, konkurentska i okvirna. Propisi se donose unutar konkurentske i okvirne nadlenosti. Na federalnom nivou regulisane su sledee oblasti zatite ivotne sredine: nuklearna energija, upravljanje otpadom, kvalitet vazduha i kontrola zagaenja bukom. Na federalnom nivou takoe su ureeni zatita prirode, zatita pejzaa i upravljanje vodama, ali su specifini zakoni iz ovih oblasti i dalje u nadlenosti drava lanica. Na taj nain, u Nemakoj ne postoji jedinstvena unitarna kodiftkacija zakonodavstva u ovoj oblasti. Posebnu odgovoniost drave lanice imaju u oblasti sprovoenja Zakona o zatiti ivotne sredine. Obaveze iz zakona delegiraju se dravama lanicama uz obavezu koordinacije aktivnosti izmeu drava, kao i izmeu federacije i drava. Ovakav sistem odreuje i sadrinu rada organa uprave: Saveznog ministarstva za zatitu ivotne sredine, Federalne agencije za zatitu ivotne sredine i drugih nadlenih institucija.Agencija za zatitu ivotne sredine SAD, osnovana 1970. godine, ima kompleksnu funkcionalnu i razuenu regionalnu strukturu. Agencijom upravlja direktor, koji ima status federalnog funkcionera. Konsultativno-analitiki aparat direktora ine komiteti: za saradnju u oblasti upravljanja ivotnom sredinom; za veze s Kongresom; za veze sa sredstvima informisanja; za veze s javnou; za ekoloko obrazovanje; nauno-konsultativni; za politiku spreavanja zagaivanja; za graanska prava; za ekoloke albe; za izdavaku delatnost.

3. ekoloski faktori

Globalne klimatske promene i efekat staklene baste

Pod efektom staklene bate podrazumeva se zadravanje znaajnog dela toplotne energije Sunca na povrini Zemlje. Glavni izvor ugljendioksida i azotnih oksida jesu sagorevanje fosilnih goriva. Metan nastaje kao nusprodukt poljoprivredne proizvodnje (stoarstvo, proizvodnja pirina) i usled naruenog prirodnog bakterijalnog metanskog filtra. Halogeni ugljovodonici imaju iskljuivo antropogeno poreklo.Razraeno je vie razliitih scenarija razvoja energetike, emisija u atmosferu i njihovih posledica u globalnim razmerama. Najvie pristalica ima koncepcija globalnog otopljavanja usled efekta staklene bate. Ova koncepcija se sastoji u sledeem:1. Emitovanje "gasova staklene bate" u atmosferu stalno se vri i njegov intenzitet raste. Izvori ugljendioksida su sagorevanje uglja, nafte, gasa i njihovih derivata, pre svega benzina, u termocentralama, automobilskim motorima, peima za zagrevanje itd. Emisije ugljen-dioksida znatno su se poveale tokom poslednjih 30-40 godina, naroito u industrijskim zemljama. Jo bre rastu emisije drugih gasova koji pojaavaju efekat "staklene bate" - metana, azotnih oksida, halogenih ugljovodonika.2. Usled emisija gasova u atmosferu na Zemlji je porasla i nastavlja da raste srednja godinja temperatura. Prema nekim ocenama ona je u poslednjoj deceniji XIX veka iznosila 14,5C, dok je devedesetih godina XX veka premaila 15,2C. Prema. prognozama u periodu od 2030. do 2050. srednja godinja temperatura na Zemlji moe porasti za 1,5-4,5C u odnosu na dananju, ime bi dostigla najviu vrednost za poslednjih dva miliona godina. Prema podacima Meunarodne grupe eksperata za promene klime do 2100. godme otopljenje e najverovatnije iznositi 3,5C. Meutim, tempo otopljavanja u prvoj polovini XXI veka moe biti 5-10 puta bri nego u prolom stoleu.3. Posledice otopljavanja za stanovnitvo i privredu raznih zemalja mogu biti razliite, kako pozitivne, tako i negativne. U globalnim razmerama oekivane brze promene klime mogu izazvati tekoe, pa ak i nemogunost brze adaptacije na nove uslove. Moe se dogoditi da se do sredine XXI veka nivo mora i okeana podigne za 0,5-1 m, a do kraja veka za 2 m, usled ega bi bile potopljene velike teritorije. Prema podacima Meunarodne grupe eksperata za promene klime do 2100. godine poveanje srednjeg nivoa mora moe iznositi izmedu 15 i 95 cm, najverovatnije, oko 50 cm. Poveae se broj nepogoda s katastrofalnim posledicama. Sve e se to odraziti na biotu: moe doi do naglog smanjivanja biodiverzileta, smanjie se povrine pod umama, poee ireverzibilna degradacija ekosistema.