86. Ocenjivanje ivotnog ciklusa.- LCA predstavlja metod za evaluaciju celokupnog ivotnog ciklusa proizvoda/usluga, odnosno metod, koji istraivanjem obuhvata sve uticaje na ivotnu sredinu, koji su prouzrokovani proizvodom, procesima, uslugom... za vreme njihovog celokupnog ivotnog ciklusa. Zato, LCA predstavlja specifian sluaj ekolokog raunovodstva sa proirenim raunovodstvenim granicama preduzea. LCA metod podrazumeva razmatranje uticaja na ivotnu sredinu utvrenih internim ekolokim raunovodstvom orijentisanim na konkretnu lokaciju, kao i svih odgovarajuih podataka od dobavljaa, dobavljaa ovih dobavljaa, potroaa, firmi za odlaganje otpada itd.Trebalo bi napomenuti da razumevanje uticaja proizvoda na ivotnu sredinu zahteva od LCA metoda tehniki kredibilitet uz obezbeivanje fleksibilnosti, praktinosti i ekonominosti u primeni.

87. Odriva zajednica.-Odriva zajednica je zajednica, koja koristi svoje resurse da odgovori na svoje trenutne potrebe, tako da osigura dovoljno resursa, koji e ostati na raspolaganju buduim generacijama. Ovakva zajednica pokuava da pobolja javno zdravlje i postigne bolji kvalitet ivota svojih stavnovnika kroz ograniavanje negativnih uticaja na ivotnu sredinu, zatitu, promociju i efikasnost, kao i razvoj lokalnih resursa radi oivljavanja lokalne odrive ekonomije.

88. Odrivi razvoj.-Odrivi razvoj je razvoj koji omoguava dostizanje krajnjeg zadovoljenja ljudskih potreba i poboljanje kvaliteta ljudskog ivota (Allen, 1980). Pojam odrivog razvoja prvi put je pomenut 1982. godine na Konferenciji u Najrobiju. Generalna skuptina UN 1983. godine je donela Rezoluciju o preduzimanju inicijative za formiranje Svetske komisije za ivotnu sredinu i razvoj (World Commission on Environment and Development). Ova komisija je 1987. godine izdala izvetaj Naa zajednika budunost (Our Common Future), koji je ukazao na posledice nekontrolisanog demografskog i ekonomskog rasta, te stoga i na potrebe definisanja koncepta odrivog razvoja. Pojam odrivi razvoj ustanovljen je 1989. godine, a proklamovan tzv. Bergenskom deklaracijom (1990. godine) na Ministarskoj konferenciji, koja je odrana u Bergenu (Norveka) u organizaciji vlade Norveke, a u saradnji sa Ekonomskom komisijom UN za Evropu. Koncept odrivog razvoja usvojila je Evropska unija 1990. godine, a Ujedinjene nacije 1992. godine. Usvajanju ovog koncepta na globalno-svetskom nivou doprinelo je saznanje da je dolo do velikih globalnih promena i zagaenja ivotne sredine.

89. Opti cilj zatite ivotne sredine.- Opti cilj zatite ivotne sredine je celokupan cilj zatite ivotne sredine proistekao iz ekoloke politike/politike zatite ivotne sredine. Organizacija ga sama postavlja i, kada je god to mogue, potrebno je da bude kvantitativno iskazan.

90. Poseban cilj zatite ivotne sredine.- Poseban cilj zatite ivotne sredine predstavlja detaljan zahtev u pogledu uinka zatite ivotne sredine, kvantitativno iskazan kada je god to mogue, a koji moe da se primeni na organizaciju ili njene delove. Proistie iz optih ciljeva zatite ivotne sredine i treba da bude postavljen i izvren na takav nain da se postignu ovi opti ciljevi.

91. Rangiranje ekolokih problema.-Rangiranje ekolokih problema se zasniva na stepenu ozbiljnosti, odnosno stepenu negativnog uticaja, koji oni imaju po ljudsko zdravlje, ivotnu sredinu i kvalitet ivota uopte.

92. Recikliranje.-Recikliranje predstavlja ponovno obnavljanje materijala iz otpada putem upotrebe otpada kao sirovine (sekundardne). U recikliranju materijal/proizvod posle upotrebe/korienja postaje otpad, a potom prolazi kroz dug ciklus ponovnog procesa proizvodnje kao sirovina.

93. Spreavanje zagaenja.- Spreavanje zagaivanja se odnosi na procese, prakse, materijale ili proizvode, kojima se izbegava, smanjuje ili kontolie zagaivanje. Moe da obuhvata: recikliranje, ponovnu upotrebu, obradu, promene procesa, kontrolne mehanizme, efikasnu upotrebu resursa i zamenu/supstituciju materijala. Potencijalne koristi od spreavanja zagaivanja odnose se na smanjenje tetnih uticaja na ivotnu sredinu, poveanje efikasnosti i smanjenje trokova.

94. Uinak zatite ivotne sredine.- Uinak zatite ivotne sredine se odnosi na merljive rezultate ekolokog menadment sistema/sistema upravljanja zatitom ivotne sredine, koji su dobijeni kontrolom aspekata ivotne sredine. Ovu kontrolu obavlja data organizacija na osnovu svoje politike zatite ivotne sredine i optih i posebnih ciljeva zatite ivotne sredine.

95. Uticaj na ivotnu sredinu.- Uticaj na ivotnu sredinu je svaka promena ivotne sredine (pogoranje ili poboljanje), koje u potpunosti ili delimino predstavlja rezultat aktivnosti, proizvoda ili usluga neke organizacije.96. Zagaiva.- Zagaiva je supstanca ili efekat, koja moe da ima tetni uticaj na ivotnu sredinu. Drugim reima, zagaiva je uzronik ekoloke tete odnosno negativnog uticaja na ivotnu sredinu koji podrazumeva zagaenje odnosno degradaciju medijuma ivotne sredine.

97. Zagaivanje.- Termin zagaivanje/zagaenje se najee primenjuje na situacije u kojima ljudske aktivnosti smanjuju kvalitet odreene ivotne sredine. U tom smislu, uvoenje bilo koje supstance ili energetske forme (tj. zagaivaa), koja smanjuju kvalitet ivotne sredine moe da se smatra za zagaivanje/zagaenje, odnosno zagaenje predstavlja tetni uticaj na ivotnu sredinu bilo kog procesa ili supstance, koji je prouzrokovan dospevanjem otputenih/osloboenih zagaivaa do bilo kog medijuma ivotne sredine.

98. Zatita prirode.- Zatita prirode podrazumeva skup mera i postupaka, koji imaju za cilj zatitu prirodnih ekosistema112 od uticaja oveka (negativnog), a koji je uslovljen drutvenim i tehnolokim razvojem, naalost neusaglaenim sa raspoloivim prirodnim resursima.

Naruavanje prirodne ravnotee, procesa kruenja materije i proticanja energije u ekosistemima dovode do znaajnih promena, koje se ogledaju u njihovoj degradaciji (npr. ume unitene seom, zemljite uniteno povrinskim kopovima rudnika, reke zagaene otpadnim vodama itd.).

99. Zatita ivotne sredine.-Zatita ivotne sredine predstavlja sistem izdvajanja, vrednovanja i zatite celokupne ivotne sredine i svih odnosa, koji vladaju u njoj. S obzirom na znaaj zatite ivotne sredine za opstanak planete Zemlje i samog oveka, kao vrste, neophodno je to je vie mogue, sistem proaktivnog delovanja uvesti u sve ljudske aktivnosti, koje su od mogueg negativnog uticaja na ivotnu sredinu.

100. ivotna sredina.-Prema standardima ISO 14000, ivotnu sredinu predstavlja okruenje (u ovom kontekstu, okruenje se protee od onog u okviru organizacije do globalnog sistema) u kojem odreena organizacija radi, a koje ukljuuje: vazduh, vodu, zemljite, prirodne resurse, floru, faunu, ljude i njihove uzajamne odnose.

101. Na koji nain muziki festivali utiu na ivotnu sredinu? - Velike koliine plastinog, staklenog, papirnog, kao i organskog otpada obeleavaju festivalske svakodnevice irom planete i samim tim pogubno uticu na zivotnu sredinu.

102. Za koje muzike festivale moemo redi da su zeleni? - Bonaroo, Tennessee USA ; Fuji Rock Festival, Japan; Telluride Bluegrass Festival, Colorado USA ; Glastonbury Festival, Glastonbury UK; 10 000 Lakes Festival, Minnesota USA ; Rothburry, Michigan; Bestival, Isle of Weight UK ; High Sierra Music Festival, California USA; The Burning Man Project, Nevada USA ; Coachella, California USA. 103. Navedite bar dva vida transporta do nekog muzikog festivala koji se moe smatrati ekolokim. - korienja javnog transporta meu posetiocima, organizovanje festivalskih autobusa za posetioce.

104. Objasnite ulogu muzikih festivala na podizanje ekoloke svesti kod mladih? - 105. Analiza Studije sluaja POVELJA O ZEMLJI. - Povelja o Zemlji priznaje da su problemi i tenje ljudske vrste u pogledu ivotne sredine (ekonomski, drutveni, kulturni, etiki i duhovni) meusobno povezani. Povelja o Zemlji predstavlja globalnu kampanju, koja ukljuuje pojedince i organizacije irom sveta, nastojei da putem sveobuhvatnog razmiljanja i kolaborativnog, integrisanog reavanja problema ostvari odriv razvoj. Za oko devet godina od Samita Zemlje u Riju, hiljade ljudi u gradovima, selima, salama za sastanke, kolama i na otvorenom uestvovali su u sastavljanju nacrta Povelje o Zemlji. U martu 2000. godine u Parizu, je donet njen konani nacrt. U maju 2000. godine Milenijumski forum nevladinih organizacija pozvao je Generalnu skuptinu Ujedinjenih nacija da usvoji povelju. U meuvremenu, principi Povelje o Zemlji su se koristili u kolama, na univerzitetima i u verskim zajednicama. Ovi principi predstavljaju sutinu merila, koja se koriste u vladama, biznisu i graanskom drutvu. Povelja o Zemlji poiva na sedam samita Ujedinjenih nacija odranih tokom 1990-ih, kao i deklaracijama i izjavama preko 200 nevladinih organizacija, te naunim, pravnim i kosmolokim uvidima, mudrostima svetskih filozofija i religioznih tradicija. Saeti principi Povelje o Zemlji su: (I) Potovanje i briga za zajednitvo ivota; (II) Ekoloki integritet; (III) Socijalna i ekonomska pravda; (IV) Demokratija, nenasilje i mir;

106. Analiza Studije sluaja RAZVOJ KARIJERE EKOLOKOG MENADERA. - Na poetku 21. veka u svetu se troi preko 400 milijardi dolara godinje na ouvanje i zatitu ivotne sredine, a uz pomo vie stotina hiljada kadrova zaposlenih na ekolokim poslovima, koji irom sveta istovremeno rade na tri velika zadatka:

-obnavljanje ekosistema unitenih u prolosti, - smanjenje negativnog uticaja tekuih aktivnosti na ivotnu sredinu, -izgradnja odrivog naina ivota za budunost.U proteklih 30 godina cilj je bilo poveanje svesti o zatiti ivotne sredine, kontrola neregulisanog zagaenja i stvaranje javnih i privatnih organizacija posveenih konzervaciji i zatiti ivotne sredine. Meutim, na mnogo naina, sledea generacija ekolokih strunjaka suoie se sa ogromnim izazovima, teim od onih sa kojima se suoavaju dananji strunjaci. Mogunosti razvoja karijere ekolokog menadera se znaajno proiruju - ovo je profesija u usponu, koja prihvata rastue odgovornosti i poloaje. Moda je najuoljiviji pravac bio brzi porast drutvenih odgovornosti unutar organizacija, to je zajedniko za mnoge menadere. Ekoloki menaderi tite i odrivo upravljaju prirodnim bogatstvima Planete. Stoga, njihov posao ukljuuje odrivo upravljanje vodom, zemljitem i vazduhom, energijom, kao i melioraciju zemlje, obala, bazena reka, bezbedno odlaganje vrstog, opasnog i toksinog otpada.107. Analiza Studije sluaja UPRAVLJANJE KINIM UMAMA. -Unitavanje, uglavnom u poslednjih 30 godina, 14% uma u brazilskom delu Amazonije (oko dve treine amazonske kine ume, najvee na svetu) bila je i ekoloka i ekonomska katastrofa. Upotrebljiva graa izvlaena je iz dela ume, a ostatak je spaljivan, jer je zemljite esto moglo da se skuplje prodaje ako je oieno, nego kad se nalazi pod nedirnutom umom. Ovakvo ponaanje delom je proisteklo od neumerenog optimizma u pogledu poljoprivrednog potencijala ovog regiona, a delom od seta stimulacija, koje je davala Vlada. Kao rezultat, u brazilskoj Amazoniji ima oko 165.000 kvadratnih kilometara naputene zemlje. Osim oienih uma, koje su vidljive na satelitskim fotografijama, svake godine obori se jo jedna, nemerljiva koliina najvrednijeg drvea (najmanje 10.000 kvadratnih kilometara prema ispitivanju sprovedenom 1999. godine). Velike rupe u umskom pokrivau prouzrokovane ovom nesmotrenom ekstrakcijom sirovina ine oblast suvljom i otuda vie ugroenom mogunou izbijanja poara. Iako najvei deo kinih uma ostaje nedirnut, njihovo seenje se nastavlja po stopi po kojoj e biti u potpunosti unitene u sledeih 200 godina.

108. ta nije u redu na slici i zato?-

109. Kako je mogude smanjiti uticaje na ivotnu sredinu koji su prikazani na slici? -