edgar alan po - avanture gordona pima.doc

8/14/2019 Edgar Alan Po - Avanture Gordona Pima.doc

http://slidepdf.com/reader/full/edgar-alan-po-avanture-gordona-pimadoc 1/80

Edgar Alan Po - Avanture Gordona

Pima

1



UVOD

Kada sam se pre nekoliko meseci, i posle niza osobitih doživljaja na jugu Tihog Okeana i nadrugim mestima, o emu !e biti rei na stranicama ove knjige, kada sam se posle svega toga

vratio u "jedinjene Države, sluaj je hteo da se upoznam sa izvesnom gospodom iz #imondau Virdžiniji$ %ospoda ta pokazivahu neobian interes za sve &to se odnosilo na krajeve kojesam posetio, i navaljivahu na mene da o svemu dam javan izve&taj nagla&avali su ak da mi jeto neka vrsta dužnosti$ 'a sam imao vi&e razloga da predlog ne primim$ (eki od tih razloga

bili su isto lini, i te zadržavam za sebe ali, bilo je i drukijih$ Okolnost &to za dosta dugovreme svoga putovanja nisam vodio dnevnik, ispunjavala me je brigom da po golom se!anjune!u biti u stanju da izradim dovoljno taan i povezan izve&taj a ako izve&taj ne bude takav,ne!e od njega ostati utisak one stvarne istinitosti koji bih inae postigao, uz jednu opreznostda iskljuim oha prirodna i neizbežna preterivanja u koja tako rado zapadamo kad je re odoga)ajima iji je uticaj na ma&tu bio snažan$ Drugi je razlog u tome &to su svi sluajevir okojima bi trebalo da priam, bili tako udnovati da bih, zbog nepotvr)enosti njihove mogao bi

da ih potvrdi samo jedan pratilac, melez, koji se sa mnom vratio, smeo raunati na verovanje jedino u krugu moje porodice i mojih prijatelja, ljudi koji znaju za moje strogo istinoljublje,dok bi &ira javnost moja prianjasigurno smatrala kao drske i ve&te izmi&ljotine$ (ajglavniji je pak razlog ležao u nepoverenjusa kojim sam se odnosio prema mojim književnikim sposobnostima$*e)u onom gospodom iz Virdžinije koja su se tako živo interesovala za moj putni izve&taj, anaroito za onaj njegov deo koji bi govorio o +ntarktikom moru nalazio se i g$ o, donedavno urednik 'užnog -iterarnog .zvestioca, mesene revije, koju izdaje g$ Toma /vajt u#imondu$ On, g$ o, silno me nagovara&e da odmah izradim op&iran opis svega &to samvideo i doživeo, a da se za sve ostalo oslonim na o&troumlje i zdravu pamet publike jer, kako

je možda dobro tvrdio, ma koliki bili književni nedostaci moje knjige, ba& !e ta neiznegovanaizrada ukoliko se uop&te mogne o njoj govoriti biti jedan dokaz vi&e za istinitost stvari$'a, kraj svega toga, gotovo da se nisam mogao odluiti da primim njegov savet, On mi tada,vide!i da ba& nikako ne kre!em s mesta, uini ovakav predlog da mu dozvolim da on, naosnovu mojih saop&tenja, svojim reima izradi prvi deo mojih avantura, i da to &tampa u.zvestiocu kao izmi&ljenu stvar$ " tim sam se složio, pod uslovom da se moje ime nesporninje$ (a taj nain iza&la su dva odlomka tobožnjeg romana u brojevima .zvestioca za

januar i 0ebruar 123e a da bi im se sasvim osigurao karakter umetnike tvorevine, g$ o je usadržaju revije naveo svoje ime$Dejstvo koje je postignuto tom lukavom prevarom nagnalo me je najzad da priredim i izdamspomenute avanture u pravoj celini naime, uverio sam se da, uprkos pesnikom ruhu, u koje je

savr&eno ve&to zaodenut onaj deo mog izve&taja &to je &tampan u .zvestiocu i to bez izmene i jednog stvarnog detalja, uverio sam se, kako rekoh, da publici, kraj svega toga, nije bilo nina kraj pameti da tu stvar uzme kao pesniku tvorevinu g$ o je dobio pove!i broj pisama kojasu svedoila o sasvim suprotnom mi&ljenju$ .z toga sam zakljuio da 0akta u mojoj prii mora

biti da su takva da sama sobom istiu dovoljno znake stvarnosti, i da se nemam mnogo bojatineverovanja publike$o&to sam ovo izneo, lako !e se poznati koliko od ovoga &to dolazi pripisujem svome peru a

jo& jednom nagla&avam da strane koje je izradio g$ o ne sadrže nijedan krivo pretstavljen0akt$ 4ak ni onim itaocima koji nisu videli brojeve .zvestioca, ne treba naroito govoriti gdenjegovo ue&!e prestaje, a moje poinje razlika u stilu bi!e odmah svakome jasna$

(jujork, jul 12+$ %$ im

5



.me mi je +rtur %ordon im$ Otac mi je bio ugledan trgovac pomorskom robom u (antuketu,gde sam se ja rodio$ Ded moj sa materine strane bio je tražen advokat$ Taj ovek je u svemuimao sre!e njegove spekulacije u 6dgartonskoj novoj banci, kako se onda zvala, bile suveoma uspe&ne koje to, a koje drugo, omogu!ilo mu je da lepu svotu novca ostavi nastranu$*ene je, tako mi se ini, voleo vi&e no ikoga na svetu, i ja sam se nadao da !u naslediti

najve!i deo njegova imanja$ Ka) mi je bilo &est godina, poslao me je u &kolu staromgospodinu #iketsu, oveku sa jednom rukom i sa veoma ekscentrinim pona"anjem njega je poznavao svako ko je dolazio u (ovi 7e)0ord$ U toj &koli ostao sam do navr&enja &esnaestegodine, da posle pre)em u akademiju gospodina #onalda, koja je stojala na visu iznad grada$Tu sam se sprijateljio sa sinom gospodina 7arnarda, jednog brodarskog kapetana, koji jeobino putovao u službi 0irme -ojda i Vredenburga gospodin 7arnard je bio dobro poznat u

(ovom 7ed0ordu, i imao, znam, mnogo ro)aika u 6dgartonu$ (jegov sin zVao se +vgust, i bio je skoro dve godine stariji od mene$ utovao je jedared sa ocem u lov na kitove, i mnogomi je govorio o svojim doživljajima u Tihom Okeanu$ 'a bih ga esto pratio ku!i i ostajao kodnjega do veera, nekada i da no!im$ "pavali bismo tada u jednom krevetu, i +vgust mi

ponekad do same zore nije . dao da zaspim, priao mi o uro)enicima ostrva Tiniana, i drugih

mesta, koja je na putu isvam video$ (ajzad 1 je i mene dohvatio silan interes za sve &to samuo, i postepeno je sazrela u meni želja )a idem na more$.mao sam jedan amac sa jedrima, +riel se zvao, a vredeo je otprilike sedamdeset i pet dolara$

(osio je polupalubu, sa kablnom na prednjem delu la)e, a jedrila i konopi bili su muuspremljeni kao kod &alupa ne znam mu vi&e tonažu ali, bez te&ko!a mogao je da primi desetosoba$ (a toj la)ici izveli smo +vgust i ja nekoliko tako drskih poduhvata kako samo možeda se zamisli$ Kad ih se sada setim, moram udom da se udim$ kako sam uop&te jo& živ$"aop&ti!u jednu od tih avantura, pre no &to pre)em na duže i važnije prianje$ 'edne veeri jekod gospodina 7arnarda bilo dru&tvo, i pred kraj sedeljke kako ja tako i +vgust bili smo

prilino nakva&eni$ Kao obino, nisam i&ao ku!i, nego osta)oh da preno!im kod druga$ On jemirno zaspao, bar mi se tako inilo, ne dodirnuv&i pre toga nijednom reju svoj omiljeni

predmet$ Dru&tvo se razi&lo otprilike oko jednog asa po pono!i$ -ežali smo tako bi!e polaasa, i taman sam ja hteo da zadremam, kad on odjednom skoi i opsova krupno da, bogme,ni i kojem +rturu imu za ljubav ne!e spavati, kad napolju duva tako krasan svež vetar sa

jugozapada$ (ikada se u svom životu nisam vi&e iznenadio no tada ne znaju!ikakva mu je namera, mislio sam da su ga popijeno vino i liker o&amutili$ On, me)utim, poesasvim sa brano da razgovara, ree da nikako nije, kao &to bih ja hteo, pijan, naprotiv, danikada nije bio tako trezan kao tada$ "amo mu se ne!e, nastavljao je, da kao pas

prespava tako divnu no!, i zato je re&io da ustane, da se obue i da se pro)e po moru$ 'a neznam pravo &ta me je na te rei sna&lo ali, jo& on nije ni prestao da govori, a ja sam ve! savtreptao od uzbu)enja i želje, i njegova luda ideja inila mi se najizvrsnija i najpametnija na

svetu$ (apolju je duvao jak vetar, skoro bura, i bilo je hladno 8a&li smo ve! bili dobrou oktobar$ .pak, i to u ekstazi, skoio sam iz kreveta i izjavio drugu da sam isto tako hrabarkao i on, da mi se isto tako ne!e da ostanem da ležim kao pseto, i da sam isto tako spreman nasvaku pustolovinu kao ma koji +vgust 7arnard u (antuketu$Obukosmo se nadvojenatroje i pojurismo k la)ici$ 7rodi! je bio privezan na starom

poru&enom prista ni&tu, blizu radionice ankija i druga, i udarao je o agljajive balvane, kaoda !e se raspasti$ +vgust u)e u brodi! da izbaci vodu, koja ga je bila do polovine ispunila$Ka) je to ura)eno, digosmo trouglasto i veliko jedro, okrenusmo na vetar, i zaplovismoodvažno u more$Vetar, kao &to sam rekao, duvao je snažno od jugozapada$ (o! je bila veoma vedra i hladna$+vgust je seo da krmani, a ja sam stojao kraj katarke, na polupalubi$ -eteli smo velikom

brzinom, a rei nismo progovorili od trenutka kada smo odre&ili la)icu$ (ajzad, ja zapitahdruga koji pravac misli da uzme i kada misli da !emo se vratiti ku!i$ On je prvo samo

2



zviždukao, a naposletku mi džandrljivo odgovori 'a pdoh na mpre, a ti, ako ti se tako svi)a,može& i ku!i$ 'a ga pogledah, i spazih da je veoma uzbuden, mada se pretvarao da je miran$Dobro sam ga video na meseini lice mu je bilo ble)e od mramora, a ruka drhtala da je jedvadržao krmu$ Osetio sam da ne&to nije kao &to treba, i zabrinuo sam se$ U to doba sam se jo&slabo razumevao u ve&tini upravljanja na brodu, i bio sam ostavljen mornarskoj ve&tini svoga

druga$ Uza to, vetar je odjedared postao jai, i mi se brzo ponesosmo daleko od obale$ Krajsvega toga, stideo sam se da odam i najmanji strah, i skoro pola sata !utao sam kao nem$ (ajzad nisam vi&e mogao da se savla)ujem i rekoh +vgustu da bi, kanda, najbolje bilo daokrenemo kopnu$ Kao i maloas, on mi itav minut ne odgovara&e, niti uzima&e na um mojsavet$ olagano, ree najzad, imamo vremena$$$ polagano$$$ ku!i$$$ 'a sam, dodu&e, oekivaoodgovor te vrste ali, u tonu tih rei bilo je ne&to &to me je ispunjavalo ose!anjem neopisanogužasa$ Opet sam pažljivo posmatrao +vgusta$ Usne su mu bile sasvim beskrvne, a kolena takoudarala jedno o drugo, da je jedva stajao$ 8a ime 7oga, +vguste, kriknuh, prepla&en, &ta ti je9:ta se de&ava9 :ta si namislio9 :ta se de&ava, mumlao je on kao da se neemu udi, a u istimah ispustio krmu i pao koliko i$je dug na dno brodi!a &ta se de&ava9$$$ (i&ta$$$ voi zimo seku!i$$$ Vvidi&, valjda; Tada mi pue pred oima$ 8aleteh se i podigoh ga na noge bio je pijari,

pijan do životihjstva nije vi&e mogao ni da se ni da govori, ni da gle)a$ Oi su nra bile kao odstakla$ Kad sam ga, u oajanju, ispustio iz ruku, bu!nuo je kao panj u vodu koja se nakupila

bila na dnu brodi!a, i iz koje sam ga maloas taman bio izvadio$ 'asno je bilo da je u tokuveeri morao popiti mnogo vi&e no &to sam ja slutio, i da je pona&anje njegbvo u krevetu bilo

posledica jakog pijanog zanosa, koji, kao i ludilo, daje svojoj žrtvi ponekad držanje potpunorazumnog oveka$ /ladan no!ni vazduh uinio je me!tutim svoje pod njegavim uticajemizve&taena duhovna energija +vgustova popustila je, a verovatno zbunjena njegova pretstavao opasnosti na&eg položaja ubrzala je katastro0u$ +vgust je ležao nesvestan, i nije biloverovati da !e se uskoro mo!i da osvesti$

(emogu!no je opisati veliinu moga užasa$ *agle od nedavno popijena alkohola razi&le suse, i ja sam stojao dvostruko upla&en i nemo!an da se na ne&to odluim$ 8nao sam )a pojma

jiemam o upravljanju brodi!em i )a !e nas pomamni vetar i plima koja se vra!a oterati u smrt$Oigledno je bilo da se za nama sprema bura nismo imali ni busolu ni provizije jasno je biloda !emo, ako zadržimo isti kurs, jo& pre prvog svitania sasvim izgubiti iz vida kopno$ Temisli, i itav roj drugih, ne manje užasnih, krstarile su mi kroz glavu naglo jedna za drugom, inekoliko trenutaka me paralisale za ma kakav napor$ 7ro)i! je sa jakim vetrom u krmu leteostrahovitom brzinom, potpuno razapetih jedara, sa kljunom u penu&avoj vodi$ ravo božjeudo &to se nije prevrnuo kad je +vgust, kako sam rekao, ispustio krmilo, a ja, suvi&euzbu)en, nisam mogao da ga uzmem u svpje ruke$ "re!om, brodi! se držao kursa, a

postepeno se i meni vra!ala prisebnost$ Vetru se i meni vra!ala prisebnost$ Vetru seneprestano pojaavala snaga ako bi se posle zarivanja izdigao kljun, more navali odostrag i

prelije nas vodom$ Udovi su mi bili tako ukoeni od hladno!e )a skoro ni&ta vi&e nisamose!ao$ (ajzad, ponesen hrabros!u oajania, bacih se na veliko jedro, i poku&ah ga skratiti$Kao &to se moglo oekivati, ono &inu preko kljuna, natopi se vodom i odnese katarku$ Ta me

je okolnost uostalomspasla od neposre)ne propasti$ Ostav&i jedino pod trouglim jedrom, vetar nas je terao predsobom, odostrag se survavali slapovi vo)e, ali, neposredna samrtna opasnost bila jeotklonjena$ Dohvatio sam onda krmilo i dahnuo du&om, kad sam video da nam je jo& ostalaneka nada na izbavljenje$ +vgust je neprestano ležao bez svesti na dnu brodi!a ali kako je

poela da, preti opasnost da !e se udaviti vo)a je na tom mestu, gde je on pao, bila stopuvisoka, dovio sam se nekako da ga kolikotoliko podignem i namestim u sede!i položajobviv&i mu uže oko struka i vezav&i ga za jedan prsten na mostu kabine$ o&to sara tako

uprkos bedi moga stanja uzbu)enosti 1 smrznutosti udesio sve kako sam najbolje mogao,

<



preporuio sam se 7ogu, re&en da sve &to me sna)e podnesem sa svom srano&!u kojomraspolažem$Tek &to sam stao aza tu odluku, ka) odjedare) =uh da svu atmos0eru oko na&ega brodi!aispunjava nekakav stra&an i dugaak krik, urlanje kao iz grla hiljadu demona$ (ikad u životune mogu zaboraviti samrtni užas koji sam pretrpeo toga trenutka$ Kosa mi se nakostre&ila,

ose!ao sam da mi se krv ledi u žilama, srce mi je prestalo kucati, i, ne podigav&i ni jedan jedini put oi da ugledam uzrok svome užasu, skotrljah se glavake i onesve&!en na telosvoga druga$Kad sam do&ao k sebi, video sam da se nalazim u kajiti jedne velike la)e za lov na kitove,koja se zvala ingvin i putovala u (antuket$ Vi&e osoba nadvirivalo se nada mnom, me)unjima i +vgust, ble)i od smrti, sav predan marljivom poku&aju da mi trljanjem ugreje ruke$Kada je opazio da sam otvorio oi, stade da klie od zahvalnosti i radosti, izazivaju!inaizmenino smeh i suze kod onih ljudi surovih lica oko nas$ *isterija na&eg spasenjanaskoro mi je postala jasna$ *i smo bili potopljeni od ingvina$ love!i uz vetar as jednomas drugom stranom, i sa svima jedrima koja se usudio razapeti pri onakvom vremenu,ingvin se držao kursa koji je stojao u pravom uglu prema na&em$ (ekolicina od njegove

posade, dodu&e, stražarila je i osmatrala ali, na&u &alupu spazili su tek kad je ve! bilonemogu!nospreiti sudar ono &to je mene toliko užasnulo, bili su krici opomene i graja od njihove strane$Ogromna la)a, priahu mi, pre&la je preko nas sa savr&enom lako!om sa kakvom bi valjda na&amac prekliznuo preko nekog perca i bez i najmanjeg poreme!aja u svom kretanju$ "a palubena&e &alupe nije dopro ni glasak, uo se samo kroz huku vetra i talasa jedan slabaak &um kaood grebanja, to jest od trenutnog struganja tro&ne na&e barke o hrbat njenog dželata to je bilosve$ Kapetan la)e 6$ T$ V$ 7lok, iz (ju -ondona, misle!i da je na& katarke li&eni brodi! samo

jedna vodom no&ena olupina, nastavio je put ne ispituju!i dalje doga)aj$ "re!om, dvojicanjegovih ljudi stado&e da se kunu da su na krmi na&e &alupe spazili oveka, i zastupahumi&ljenje da se taj ovek može jo& spasti$ #azvila se prepirka 7lok se ljutio, i naposletkuizjavio da njemunije dužnost paziti na svaku ljusku od jajeta da la)a zbog takvih gluposti nemože menjati kurs a ako je ko potopljen, sam je kriv, neka se udavi, i neka ga nosi )avo; itome slino$ "ad se za stvar zauzeo /enderson, drugi kapetan, koji je, kao i cela posada sanjim, bio opravdano ogoren zbog kapetanovih bezdu&nih rei$ On, dakle, poe da govori ne

biraju!i mnogo &ta !e kazati, jer je znao da je sva posada na njegovoj strani rekao je kapetanuda zaslužuje ve&ala, i da !e se on, /enderson, rizikuju!i da i njega sna)e ta kazna im stupi nakopno, pokazati neposlu&an prema kapetanovoj zapovesti$ ojurio je zatim stražnjem delula)e, odgurnuo 7loka koji je pobledeo i !utao ustranu, i, do!epav&i krmilo, zapovedioodlunim glasom O&tro uz vetarl -judi polete&e na svoja mesta, i manevar obrtanja uspeva&evrlo dobro$ +li, za sve to trebalo je oko pet minuta vremena, i zato se jedva verovalo da bi iko

mogao biti spasen, a pogotovo neko nabrodi!u$ a, ipak su nas, +vgusta i mene, spasli a spasna& izgleda da su omogu!ile dve od onih neshvatljivih sre!nih sluajnosti kakve mudri i pobožni ljudi pripisuju posredovanju božje promisli$Dok je brod jo&stajao na mestu, /enderson naredi da se spusti uri, i skoi u njega on sam, saonomdvojicom koji su me, verujem, prvi spazili na krmi$ Taman su se spustili sa one strane palubekoja se opirala vetru mese!ina je jo& bila jaka, kad se la)a snažno okrenu na vetrovu stranu$/enderson na to skoi sa svoga sedi&ta i doviknu posadi (atrag; . zatim je neprestano, i sanestrpljenjem, ponavljao sve to isto (atrag, natrag; -judi izvr&avahu zapovest &to su boljemogli, ali se la)a okrenula, dospela sasvim pod vetar, i po&la napred uprkos svima naporimaljudi da smanje povr&inu jedara$ /enderson tada, iako je to bio opasan poku&aj, doepa glavni

lanac u trenutku kad ga je mogao doma&iti$ (ov udarac talasa uzdiže desnu stranu la)e, skorodo hrpta, iznad vode, i tada se pokaza uzrak njegova nespokojstva eoveje telo, koje je na

=



udnovat nain visilo o glatkoj i svetloj donjoj povr&ini la)e ingvin je bio obložen bakrom,udaralo je sa svakom navalom talasa o trup la)e$ osle nekoliko neuspelih poku&aja, dok sela)a jednako nakretala i amcu svakad pretila opasnost da bude potopljen, uspeli su ljudinajzad da iz tog opasnog položaja oslobode i dignu na palubu nikoga drugoga do mene$ 'edandrveni klin se razdrmao, probio kroz bakar, i eto za taj klin sam se ja zakaio dok sam klizio

ispod broda$ %lava klina je probila kroz ogrlicu moga zelenog platnenog kaputi!a, i, kroz povr&inu zatiljka, zabila se izme)u dve žile, tano ispod desnog uha$ oloži&e me odmah u postelju, mada je izgledalo da nema vi&e života u meni$ -ekara nije bilo na brodu$ +li kapetanme je negovao sa pažnjama svake vrste verovatno da u oima posade popravi maloa&njesvoje bezdu&no pona&anje$*e)utim, /enderson se udaljio od$$$ la)e, iako je vetar poeo prelaziti u pravi uragan$ oslenekoliko minuta nai&ao je na neke olupine na&eg brodi!a, a odmah zatim jedan od njegovihljudi, izme)u treska i novog treska nepogode, u zapomaganje$ Uprkos signalima kojima ih je7lok vi&e puta pozivao da se vrate, hrabri ovi mornari nastavi&e da traže jo& itavo pola sata,mada je te&ko zamisliti kako je njihov mali uni! svakoga minuta mogao biti razbijeii$Kasnije sam utvrdio da je un, odre)en za lov na ki

tove, bio snabdeven vazdu&nim &uipljinama, po obrascu 0runova za spasavanje na obali Velsa$osle podužeg uzaludnog traženja re&i&e da se vrate na la)u$ +li, tek &to izreko&e odluku, zause iznemoglo zapomaganje sa nekog crnog predmeta koji je voda u taj mah pronosila krajnjih$ 8avesla&e i stigo&e pre)met polupalubu +riela a pored nje i jedva živa +vgusta, koji je

bio užetom privezan za mosti!$ To sam mu uže, kako je poznato, ja obavio bio oko struka izatim privrstio za prsten, da bih drugu osigurao uspravan položaj, i to je eto bila okolnostkoja mu je spasla život$ +riel je bio lake konstrukcije, i njegov kostur, kad je bio potopljen,raspao se navala vode je onda izdigla palubu sa jo& drugim delovima brodi!a, naravno,

palu0oa je nosila +vgusta, i tako je moj drug izbegao strahovitu smrt$ro&lo je vi&e od je)noga asa pre nego &to je +vgust bio u stanju da progovori i kaže ne&to osebi i da shvati nesre!u koja se desila sa na&im brodi!em$ (ajzad se sasvim rasvestio i priaomnogo o svojim ose!anjima dok jebio u vodi$ rva svesna konstatacija njegova bila je da senalazi pod povr&inom vode, da se sa užasnom brzinom vrti, i da mu je neko uže tri etiri putaomotano oko vrata$ Trenutak kasnije osetio je da je poleteo gore,alije udario glavomo ne&totvrdo, i ponovo se onesvestio$ Kad je opet do&ao sebi, ose!ao je vi&e prisebnosti no pre togaali je i ta prisebnost jo& bila zbrkana i tamna, znao je toliko da se morala desiti nesre!a, da jeon u vodi, no kako su mu usta bila nad vodom, on je mogao slobodno disati$ Vetar je u tovreme jamano terao palubu ispred sebe, a +vgust, leže!i na le)ima, plovio je za njom$ Utakvom položaju, ta je manjevi&e pouzdano, ne bi se udavie$ *alo zatim ga je jedan talas

bacio sasvim na palubu$ (aprežu!i se iz svih sila, da se u tom položaju zadrži, vikao je svremena na vreme u pomo!$ (ajzad, potpuno iznemogao, ispustio je olupinu, pao u vodu i

predao se sudbini ali ga je u tom trenutku opazio /enderson$ 8a vreme te borbe +vgustu senikako nije vra!alo se!anje na +riela i na ttzroke katastro0e$ 'edno neodre)eno ose!anje nžasai oajanja 1< obuzelo mu je bilo svu svest i >ula$ Kada su ga najzad izvadili iz vode, izgmbio

je bio svaku sposobnost da misli, i, kako sam ve! rekao, tek je posle jednog asa bio kadar da pojmi svoj položaj$ + &to se mene tie, mene je, takore!i ve! na samoj ivici groba po&to su uuzaludnim poku&ajima protekli tri i po asa, mene je najzad spaslo snažno trljanje 0lanelomumoenim, u vrelo ulje sredstvo koje je preporuio +vgust$ #ana u zatiljku, mada stra&na naizgled, pokazala se bezopasna, i ja sam se brzo oporavio$

ingvin je u&ao u pristani&te oko devet asova ujutru, po&to je izdržao buru kakva se retkodoživljuje oko (antuketa$ +vgust i ja uspeli smo da se pojavimo kod 7arnardovih za doruak

a doru"kovalo se, sre!om, zbog sino!nje sedeljke, prilino kasno sem toga, zbog op&tegmamurluka onih oko stola, niko nije mnogo gledao kako bedno izgle)amo, &to bi se pri

?



pažljivom posmatranju, jamano, te&ko dalo sakriti$ Uostalomj )aci su u stanju uda dastvaraju kad se pretvaranja tie ja verujem da niko od na&ih prijatelja u (antuketu nijenaslutio da stra&na pria mornara o jednoj potopljenoj la)ici sa 2@ do <@ .judi posade ima inajmanje veze sa +rielom, sa mojiin drugom ili sa mnam$ (as dvojica smo se, dabome, estovra!ali na taj doga)aj i nikad bez ose!anja groze$ +vgust mi je otvoreno priznao da celoga

svaga života nije pro&ao kroz tako užasno oajanje, kao kad je u na&em brodi!u osetio koliko je pijan, i da tek &to nije izgubio svest$

II

Kad oveka u sluajevima predrasuda ili ne&to vue ili odbija, veoma je te&ko izvestizakljuak i iz najpiostijih injenica$ Oekivalo bi se da !e doga)aj kao ovaj ispriani, ugu&iti umeni klicu strasti za morem$ 7a& naprotiv, nikad nisam osetio silniju želju da poznamavanture koje &araju po životu moreplovaea, nego osam dana posle na&eg udnovatogspasenja$ To kratko vreme bilo je ve! dosta dugo da raspla&i sve utvaraste senke od onog

opasnog doživljaja, a da unajboljoj svetlosti istakne trenutke koji prijatno draže, svu slikovitost nedavnog opasnogdoga)aja$ *oji razgbvori sa +vgustom behu uestali i postajahu sve zanimljiviji$ On je znaoda pria svoje prie o moru danas mislim da je polovina od njih ista izmi&ljotina tako, da suone svakada uticale na moj uzbudljivi temperamenat i na moju malo mranu ali živu ma&tu$*e)utim, udnovato je to da me je najbolje pridobijao za život mornara onda kad mi je priaonjihove užasne trenutke, njihova stradanja i oajanja$ 8a sunanu stranu te slike imao sammnogo manje smisla$ red oi su mi izlazile vizije brodoloma i gladi, smrti i ropstva me)uvarvarskim hordama, života jednog koji pun stradanja i suza protie na nekoj sivoj iusam.jenoj steni, u nekom nepristupnom i nepoznatom moru$ osle su me ubedili )a su tosnovi i želje snovi ti se uvek pretvaraju u želje snovi celog jednog velikog plemena

melanholinih mladi!a ali, u bno vreme@ kojem sada govorim, svi snovi su se meni inili kao neka proroka nagove&tavanja jednesudbine kojoj sam se ja, u neku ruku, zavetovao$ +vgust je potpuno u&ao u moja ose!anja$ .veoma je verovatno da je prisno na&e op&tenje dovelo do delimine razmene u na&imkarakterima$ro&lo je bilo nekih osamnaest raeseci od propasti +riela, kada je 0irma -ojd i Vredenburgku!a, koja, rekao bih, ima nekih veza sa gospodinom 6nberbi u -iverpulu preuzela da popravii za lov na kitove opremi la)u koja se zvala %rampus$ 8a&to su tu staru olupanicu, jedvasposobnu da se spusti na more1 posle svih opravaka, za&to su nju pretpostavili drugim i boljim la)ama iste 0irme ne znamali, tako je bilo i ura)eno$ %ospodin 7arnard je primio komandu la)e, a +vgust je imao da ga

prati na putu$ 'o& dok je trajalo opremanje, +vgust mi je esto predoavao sjajnu priiiku dautolim svoju žeiju za putovanjem$ 'a se, dakako, hisam tome opirao ali, ipak je ovoonozapinjalo$ Otac moj, valja re!i, nije bio odluno protivan ali majka je pri samom pomenu

plana za putovanja dobivala nastupe, i, najzad, &to je gore od svega, deda se kleo da !e miostaviti jedan$0lllng nasle)stva ako mu samo jo& progovorlm o tome$ (u, sve te te&ko!e ne samo da neoslabi&e moju želju, nego je, kao kad ulje padne na vatru, jo& rasplamti&e$ #e&io sam da po&to

poto krenem na put, saop&tio sam +vgustii nameru, i onda smo poeli kovati plan kako bi senamera i izvela$ 8a sve to vreme nikom od ro)aka ne spomenuh jedne rei o putovanju a kakosam se sa vrlo mnogo naroitog isticanja bavio svojim obinim studijama, mislilo se da samse okanio namere$ 4esto sam od toga vremena sa negodovanjem i u)enjem mislio otada&njem svom pona&anju$ retvaranje kojim sam se služio radi ostvarenja svoje namere ikoje je tako dugo vremena živelo u svakoj mojoj rei kako da sa nekim odobra vanjem

3



proturaaim to pretvaranje sem sa onom divljom i vatrenom ežnjom sa kojom sam i&ao ususret ostvarenju tako odavno gajenih snova o putovanju$ (aravno, u izradi plana za prevaru,oslanjao sam se pretežno na +vgusta, po&to je on, iz dana u dan, provodio ve!i deo vremenana %rampusu, nadgledao da se izvedu, za njegova oca, razne pripreme u kajiti i u donjem

prostoru la)e$ Uvee bismo se redovno sastajali i zanosili svojim nadama$ (a taj nain se

provukao itav mesec dana, a mi jo& nikako ne na)osmo plan koji bi obe!ao siguran uspeh$ (a kraju krajeva, jednom prilikom, ree mi +vgust da je sve nužno smislio, predvideo ispremio$ Ovako ja sam u (ovom 7ed0ordu imao ro)aka nekoga gospodina #osa, kod kogasam od vremena do vremena provodio nedelju dve dana$ Kako je trebalo da kapetan 7arnardikrene brodom sredinom juna bilo je to 153e, ja1 +vgust sklopismo zaveru da !e dan pre no &to se la)a naveze moj otac primiti pismo odgospodina #osa kojim se ja pozivam da provedem nekoliko nedelja sa njegoAim sinovima,#obertom i 6metom$ +vgust je primio na sebe da to pismo napi&e i kao &to treba ekspedira$ +

po&to budem tobož otputovao za (ovi 7ed0ord, javi!u se drugu da me skloni na skrivenommestu u la)i$ To skriveno mesto, uveravao me je +vgust, tako je ude&eno da !u se za onihnekoliko dana dokle moram ostati neopažen, prijatno i udobno ose!ati$

2 Avanture Gordona Pima

+ im la)a odmakne toliko da se na neiko vra!anje mene radi ne može vi&e misliti, onda !u biti preme&ten i mo!i !u se i ja koristiti svim u)obnostima kabine$ :to se pak njegova oca tie,on !e se jamano samo smeiati uspeloj &ali$ (aravno, sreta!emo dovoljno la)a, i jedna o) njihmo!i !e poneti mojini roditeljima pismo sa potrebnim obave&tenjem o mojoj avanturi$

(ajzad, do&la je polovina juna, i sve je bilo spremno$ ismo je bilo napisano i poslano, i jednoga ponedeljnika izjutra ja sam ostavio ku!u, oti&ao tobože na puni brod za (ovi7ed0ord$ *esto onamo, potrao sam +vgustu, koji me je na uglu jedne ulice oekivao$

rvobitno je bilo u planu da se do mraka negde prikrijem, pa tek pred no! u$vuem na brodkako nam je i&la na ruku gusta magla, re&ili smo da se odmah ukrcam$ +vgust se uputi pristani&tu, a ja na izvesnom rastojanju za njim, uvijen u debeli mornarski ogrta koji mi je ondoneo, da me niko ne bi poznao$ Taman smo za&li za drugi ugao, iza bunara g$ 6dmonda, kad,odjedared, ko !e se stvoriti preda mnom gledaju!i mi pravo u lice moj ded, stari g$ eterson$/e, he, %ordone, ree on posle duže pauze, iji li ti je, do vraga, taj prljavi ogrta na le)ima9Uzeh, u nevolji, držanje iznena)enoga i uvre)enoga, i odgovorih, &to je mogu!no suroviim

basom i izgovaraju!i rei po matroski %ospodine, vi ste se oigledno prevarili prvo, ne zovemse ja %ordon, a zatim, kako smete vi, mrgodo, moj ogrta nazivati prljavim9 Umalo nisam

prsnuo u smej gledaju!i kako se stari gospodin na ovu odlunu osorljiAost trgao, koraknuodva tri koraka unazad, prvo pobledeo pa onda pocrveneo kao rak, trgao naoari uvis, pa ih

onda opet spustio, i najzad, sa uzdignutim ki&obranom poleteo na mene$ +li, napreac jezastao, kao da mu je ne&to do&lo na um okrenuo se i ot&antucao niz ulicu, dr&!u!i od srdnje imrmljaju!i kroz zube (e valjaju, trebaju mi nove naoari$$$ zakleo bih se da je ovo bio%ordon$$$ rokleta matroska 0uikara;Utekav&i tako za dlaku od jedne nevolje, i&li smo opreznije, i najzad stigli na mestoopredeljenja$ (ala)i je bilo svega dva tri oveka, i ti behu ne&to zaposleni napred, na kljunu$ Kapetan 7arnard,

pak, znali smo, imao je ne&to da svr&i kod 0irme -ojd i Vredenburg, i ne!e mo!i sti!i preveeri, tako da se i sa te strane nismo imali niega da pla&imo$ ri penjanju na la)u, +vgust jei&ao napred, a ja veoma oprezno i na razmaku za njim, i tako nas niko od matroza nije spazio$U&li smo u kabinu ona je bila prazna$ (ame&taj udoban kako retko biva na la)ama za lov na

kitove$ 4etiri lepa o0icirska odeljenja sa &irokim i zgodnim krevetima, velika pe!, a po podu ikabine i odeljenja prostrt skupocen debeo !ilim$ Do tavanice je bilo oko sedam stopa visine$



'ednom reju, sve mnogo prostranije i lep&e no &to sam ja sebi pretstavljao$ +vgust mi jeme)utim ostavio samo malo vremena za razgledanje navaljivao je da sej"to pre sakrijem$Odveo me je u svoje odeljenje, koje je bilo na desnoj strani la)e i uz jednu pregradu$ 4im smou&li, zatvorio je vrata i povukao rezu$ *eni se uini da jo& nikad nisam video tako lepusobicu$ 7ila je deset stopa duga i imala samo jedan krevet, ali &irok i udoban$ Uz samu

pregradu nalazio se prostor, etiri stope u kvadratu, sa stolom, stolicom i zidnom policom saknjigama, ve!inom mornarka literatura i putopis$ 'o& i drugih privlanosti je bilo u toj sobi ne bih hteo ne spomenuti vrstu hladnjae, u kojoj mi je +vgust pokazao mnogo dobrih stvari za jelo i pi!e$ritisnu zatim zglavci0na prstiju na izvesnom mestu !ilima, u maloas reenom prostoru,rekav&i mi da je tu jedan deo poda, otprilike 1? kvadratnih coli, izrezan pa opet umetnut$ od

pritiskom se to pare pomaklo na jednom mestu dovoljno da +vgustov prst u)e u pukotinu$Tako je postepeno podigao kapak !ilim je bio utvr)en za nj, i ja sam video da taj kapak vodi u&upljinu la)e, i to na stražnjoj njenoj strani$ +vgust onda zapali sve!icu pomo!u 0os0ornog

palidrvca, metnu je u mutan 0enjer, i stade da se spu&ta kroz otvor pozvav&i i mene za sobom$Kad smo se provukli zatvorio je kapak klinom iznutra zabijenim, !ilim je do&ao na svoje

mesto i svi tragovi otvaranja nestali$

2. 19

"ve!a 'e tako sla7o svetlela )a sam 'e)va kuda !u pro!i izmectu itavih kamara raznih stvari$+li oi su mi se postepeno navikavale na pomrinu, i ja sam se dosta dobro provlaio drže!ise za skut od kaputa moga druga$ rokrivudali smo kroz itav red uzanih hodnii!a, najzadme je +vgust doveo do nekog gvož)em okovanog sanduka, onakvog otprilike kakvi susanduci za pakovanje 0ine grnarije$ "anduk je bio visok etiri stope, dug dobrih &est stopa, aneobino uzan$ Odozgo su po sanduku bila navaljena dva velika prazna uljana bureta, a na

njima opet grdna koliina asura, ak do tavanice$ "vud unaokold stajao je jedno uz drugonabacan itav haos brodarske opreme i jo& &arena gomila velikih i malih kotarica, buradi i bala, tako da sam se udio kako smo uop&te mogli probiti put do sanduka$ osle sam saznaoda je +vgust po naroitom planu sabio sav taj kr& na tom mestu, da bih se ja &to bolje skrio, a

pomagao mu je pri tom svega jedan ovek, koji nije polazio ria put$8atim mi je +vgust pokazao da se na je)nom kraju sanduka zid može po volji izvaditi$ Kad ga

je izvadio, pokaza se veoma zanimljiva unutra&njost$ o celom podu bio je prostrt du&ekdoneseni su bili razni potrebni predmeti, koliko ih je god mogao primiti u sebe taj mali

prostor, u kojem sam uostalom imao dbvoljno mesta ne sariio da ležim nego i da sedim$"pazio sam, izme)u ostalog, nekoliko knjiga i pisa!i pribor, tri !ebeta, veliki bokal sa vodom,kutiju dvopeka, tri etiri velike bolonjske kobasice, grdnu &unku, peen ovji but i pola tuceta

boca sa likerima i drugim pi!em$ Odmah sam se uselio u svoje malo odeljenje, zadovoljnijimožda nego neki monarh koji ulazi u svoju novu palatu$ +vgust mi je jo& objasnio kako seotvor na sanduku zatvara zatim, podigav&i sve!u dogore, pakazao mi je jedan kraj crnog

jedeka, koji je odatle vijugao, kroz sav kr&, do onog klina ispod kapka, i pomo!u kojeg mi jelako bilo pogoditi put i bez njega, +vgusta, za sluaj kakvog neoekivanog doga)aja, pa seonda oprostiO od mene pstaviv&i mi 0enjer sa velikomkoliinom sve!a i palidrvaca i obe!av&i mi da !e me pose!ivati koliko mu god bude bilomogu!no da dolazi neopažen$ To se zbilo 13og juna$+ko sam dobro izraunao, ostao sam skriven tri dana i tri no!i za sve to vreme nisam nikakonapu&tao svoje mesto, osim &to sam nekoliko puta, da bih se malo proteglio, stojao uspravljenizme)u dve kotarice prekoputa od otvora na sanduku$ 8a sve to vreme od +vgusta ni traga ni

glasa ali to me nije uznemiravalo jer sam znao da la)a tek &to se nije navezla na puinu, i damu u vrevi pred polazak nije lako bilo da uhvati zgodan trenutak da do mene si)e$ 'edva

B



jedared zauh da se kapak otvara i zatvara i da me on zove, prigu&enim glasom, i pita kakosam i da li mi &to treba$ (i&ta, odgovorih dobro sam$ Kad !emo krenuti9 Koliko za pola asadi!i !enno kotvu, ree mi on$ Do&ao sam da ti se javim, da se ne bi uzrujavao zbog moganedolaženja$ 8a neko vreme, možda i trii etiri dana, ne!u mo!i silaziti$ %ore je sve u redu$Kad zatvorim kapak, provuci se, pored jedeka, do mesta gde je ukucan klin, tamo sam ti

spremio moj sat, jer mislim da tako, bez dnevne svetlosti, ne razlikuje& no! od dana$ "igurnone zna& ni koliko si vremena tu sahranjen9 "vega tri dana, danas je dvadeseti$ 'a bih ti samdoneo sat, ali se bojira da !e me gore tražiti$ . ode$+ otprllike jedan as posle toga osetih da se la)a kre!e estitao sam sebi &to sad eto istinski

putujem$ 8adovoljan i veseo, re&io sam da !u pustiti doga)aje da se re)aju sami od sebe, dotrenutka kada !u svoj sanduk mo!i zameniti prostranijom, no jedva li udobnijom, kabinom$rva misao zatim be&e mi sat$ Ostavih sve!u da gori i stadoh pipati i provlaiti se krozmnogobrojne krivudave prolaze nekoliko puta, posle dužeg tumaranja, na&ao sam se opet u

blizini mesta sa kojeg sam po&ao$ (ajzad stigoh do klina, uzeh sat i sre!no se vratih$relistavao sam knjige, . kojima rne je +vgust, u nežnoj brizi za mene, snab. deo, i izabraosam 6kspediciju -uisa i Klerka na k e Kolumbije$ (elo vreme zabavljao sam ss j

tanjem, pa onda, umoran, ugasih pažljivo sve!u i zaspah tvrdim snom$Kada sam se probudio, osetio sam se zbunjen u glavi, i trebalo je neko vreme pa da seopomenem raznih okolnosti moga stanja$ ostepeno sam se svega setio$ Upalim sve!u i

pogledam sat stao nisam dokle mogao znati koliko sana dugo spavao$ (oge su mi se bileu&tapile, i morao sam, da bih ih protegnuo, opet stajati izrrie)u one dve kotarice$ Odjedaredosetih kurjaku glad; setih se hladnog ovjeg buta, od kojeg sam ve! pre spavanja malo jeo$+li kako sam se zaprepastio kad sam video da se meso pokvarilo$ To me je užasno uznemirilodoveo sam to u vezu sa svojom zbunjeno&!u u glavi, i onda sa zakljukom da sam moraoneobino dugo spavati$ Verovatno 0e krivica bila do r)ava vazduha u dubini la)e taj vazduh bionda naravno, kroz duže vremena mogao biti od najgorih posledica$ %lava me je užasno

bolela, inilo mi se da sa te&ko!ama di&em ukratko, navali&e na mene razna te&ka ose!anja$*e)utim, bojao sam se da bih, ako otvorim kapak, ili uinim &to drugo, izazvao pažnju, i zatosam, naviv&i sat, gledao da se izmirim sa onim &to jeste$ro&lo je 5< duga asa, a niko da nai)e da mi pomogne$ Ve! sam u sebi optuživao +vgusta zanajsuroviju ravnodu&nost$ (ajvi&e me je uznemirivalo to &to mi je u bokalu ostalo svega okoetvrt litra vode, a mene mui jaka že), jer sam se posle nevolje sa ovjim butom valjanonajeo bolonjske kobasice$ Obuzelo me je veliko nespokojstvo, nisam vi&e bio kadar )a sezabavljam itanjem$ "em toga, neprestano je navaljivala na mene potreba da spavam$ 'a sam

joj se, dr&!u!i od straha, opirao, jer me je pla&ila pomisao da bi u zatvorenom vazduhu&upljine možda moglo biti neega nalik na ugljenu kiselinu$ .nae, po njihanju la)e sam znaoda smo ve! daleko na okeanu, a neko potmulo &u&tanje iz daljine kaziva&e mi da napolju ne!e

biti ba& da duva sasvim obian vetar$ (ikako nisam mogao da rastumaim za&to nema+vgusta$ 8acelo smo ve! toliko odmakli na putu da bih i ja smeo izi!i gore$ *ožda mu sedesila nekanevolja ali nisam mogao da zamislim &ta bi to moglo biti, kad me ovoliko dugo drži u zatvorusem da je naprasno umro, ili se udavio, a tu misao opet nikako nisam mogao mirno da

primim$ *ožda je nai&ao protivan vetar pa smo jo& uvek blizu (antuketa$ +li da je tako, la)a bi e&!e morala skretati a kako se neprestano nagiba na levu stranu, mora biti da jednakodobija stalno vetar s desne strane prema krmi$ Uostalom, ako smo jo& u blizini ostrva, za&to+vgust ne bi si&ao i o tome me obavestio$ #azmi&ljam tako o nevoljama moga žalosnog staniai usamljenosti, pa se re&ih da !u se strpeti jo& 5< sata no ako mi ni onda ne do)e pomo!, oti!i!u do kapka, i sastati se sa drugom, ili bar do!i do malo sveža vaz)uha i doneti iz +vgustove

kabine vode$ +li, ne dovr&ih jo& te misli, a savlada me, uprkos svemu mome opiranju, duboksan, gotovo vi&e obamrlost nego san$ .mao sam strahovite snove, kao da sve nesre!e i svi

1@



užasi navali&e na mene$ "em drugih strahota, davili su me grdnim jastucima neki demoni, uisto vreme i krvože)ni i utvarasti$ "tezale su me ogromne zmije, upirale u mene užasnesjaktave oi$ a sam se on)a odjedared na&ao pred beskrajnom pustinjom, jezovito i sveanostrahovitom$ %rdno visoka stabla, siva, bez li&!a, re)ala su se u ne)ogled koreni su im ležali u

prostranim movarima, ije se tmaste, duboko crne, grozno mirne vode &irile preda mnom$

udnovata ta drveta kao da su imala oveji život u sebi kretala su skeletnim granama kaorukama, i preklinjala tonom smrtnog straha i oajanja da se one mirne vode smiluiu na njih$Odjedared se scena izmenila ja, go i sam, stojim usred žarko vrelog peska "ahare$ Kraj mojihnogu prilegao stra&an tropski lav$ Odjedare), otvaraju se njegove oi i unezverene gledaju umene$ 'edan grevit skok, on se podiže na noge, i pokaza užasne zube$ U isti mah se izcrvenog ždrela njegova prolomi urlik, slian gromu, a ja se sru&ih na zemlju$ Ugu&ivao sam usebi gr užasa dok mi najzad ne do)e do svesti da sam polubudan$ +li, ta)a se moj san pokazane samo san$ 7io sam sad gospodar svojih ula$ (eko ogromno itvarno udovi&te davilo mi je grudi &apama, vreo rgov dah zviždao rhi je u u&ima, a kroz

pomrinu su svetlucali strahoviti beli onjaci$7a& da mi je i hilja)u života zavisilo od pokreta jednog jedinog uda, ili jednog izgovorenog

sloga, niti sam bio u stanju ma!i se, ni progovoriti$ 8ivotinja, kakva je da je, nije menjala položaj, nije prelazila u neposredan napad, a ja sam ležao pod njom apsolutno nemo!an, i,kako mi se inilo, u kandžama srarti$ Ose!ao sam kako me i 0izike i duhovne mo!i brzoostavljaju, jednom reju, kaka umirem, i to umirem od beskrajnog užasa$ "vest se u meni.juljala, ose!ao sam muku, vid rrii je slabio, potamnele su ak i one u mene uprte sjaktave oi$Uinih poslednji napor, &apnuh božje ime, i spremih se da umrem$ +li zvuk moga glasa kaoda je probudio skrivenu jarost u životinji bacila se na mene koliko je duga$ *e)utim, grdno je

bilo moje iznena)enje, kada je, pi&te!l tiho i otegnuto, stala da mi sa punom prilježno&!u liželice i ruke, i jo& i sa svima znacima radosti i nežnosti$ .ako zbunjen i zanesen, nisam mogao dane poznam osobiti nain cviljenja moga nju0undlan)skog psa, Tigra, kao i naroiti nainnjegova umiljavanja$ To je bio on$ Krv mi udari u slepe oi$ "vom silom me obuzevrtoglavica, ali i jasno ose!anje da sam spasen, da ponovo živim$ "koih sa du&eka na kojemsam ležao, zagrlih svoga vernoga druga, a itav potok suza odnese veliki pritisak sa mojihgrudi$Kao i jedared ranlje, sva mi 0c pamet bila užasno smetena, kad sam se digao sa duseka$Trebalo je vremena da opet budem u stanju vezati dve misli jednu za drugu ali, postepeno,iako veoma sporo, opet mi se pribirala mo! razmi&ljanja, te sam najzad mogao osvežiti usvesti razne okolnosti$ :to se tie prisustva Tigrova, uzalu) sam se trudio da ga na raznenaine objasnim okaniv&i se najzad daljeg istraživanja pre)ao sam se prosto radosti &to je tu,&to !e deliti sa mnom tužno samovanje, i umiljavanjem svojim pote&iti me$ *nogi .judi vole

pse ali ja sam voleo svoga Tigra sasvim neobino silno, a on

se, opet, kao nijedno bi!e, pokazivao dostojan te ljubavi$ "edam godina bili smo nerazdvojnidrugovi u bezbroj sluajeva isticale su se kod njega plemenite crte zbog kojih volimo tuživotinju$ Tigra sam kao sasvim malo kue i&upao iz ruku jednog nantuketskog mangupa,koji ga je vezanog za uzicu vukao u vodu tri godine kasnije odraslo pseto vratilo mi je dug,spaslo me je od batine jednog ulinog razbojnika$Uzeh sat, prislonih ga uz uho opet je stao$ +li to me sad nije zaudilo, jer sam po op&temsvom stanju mogao zakljuiti da sam opet veoma dugo spavao, koliko to, naravno, ne bihumeo re!i$ Ose!ao sam groznicu, a morila me je neizdržljiva že)$ ipao sam po sanduku okosebe, tražio bokal sa ono malo vode &to mi je jo& ostalo pipao sam, jer je sve!a dogorela doivice 0enjera, a 0os0orne &ibice nisam mogao da na)em$ (ajzad sam napipao bokal, ali prazan,

jer je vpdu upio Tigar, ba& kao &to je pojeo i ostatak ovjeg buta, ija je kost, savr&eno isto

oglodana, ležala pred ulazom u sanduk$ Do pokvarena mesa mi, dakako, nije bilo stalo ali srcemi se grilo pri samoj pomisli na vodu$ Ose!ao sam se tako slab da sam pri najmanjem

11



pokretu ili naporu )obijao nastupe jeze$ Uza sve to se la)a jednako ljuljala, i prednjim krajemtoliko tonula da su se zejtiriska burad svaki as mogla skotrljati sa moga sanduka i zatvoritimi jedinu mogu!nost izlaza i ulaza$ (ai&lo je jo& i stradanje od morske bolesti$ "ve to me jenajzad nagnalo da, bilo &ta bilo, odem do kapka i potražim pomo! dotle dok sam jo& u stanjuda je tražim$ oeh dakle opet pipati za sve!om i 0os0ornim &ibicama$ :iblce sam, zbilja, posle

izvesnog traženja i na&ao, ali ne i sve!e slabo sam se se!ao mesta gde sam ih ostavio, stogasam se za taj mah okanio traženja, Tigru naredio da bude miran, i po&ao do kapka$ri tome se poku&aju tek pokazalo koliko sam se je)va vukao nekoliko puta su mi seoduzimale noge, najzad sam pao na lice i ostao nekoliko minuta leže!i skoro van sebe$ aonda sam opet, naprežu!ise, koraao napred, gonjen strahom da mi je smrt sigurna ako se negde u tom labirintu od kr&aonesvestim$ (aposletku, potegav&i svom snagom napred, udarih elom o &iljati rogalj jednoggvož)em okovanog sanduka$ To me je opet zanelo, dodu&e samo za nekoliko trenutaka ali,nažalost, ubrzo sam konstatovao ne&to drugo da se, navraga, zbog brzog i naglog plovljenjala)e sru&io sanduk i zatvorio mi put$ 8apnem iz sve snage, ali nisam bio kadar poma!i ga niza jedan palac, jer se bio vrsto zabio me)u okolire sanduke i la)arske alate$ Ostalo mi je,

dakle, s obzirom na moju slabost, ili da prestanem i!i uz uže i potražim drugi put, ili da poku&am prebaciti se preko prepreka i da se zaputim s druge strane$ Ovo prvo bilo bi tako puno te&ko!a i opasnosti, da me je jeza prolazila i od same pomisli na njih$ .znuren kao &tosam bio telom i duhom, sigurno bih izgubio pravac i bedno propao negde na tim mranim iodvratnim stranputicama$ . zato, ne oklevaju!i, saberem &to sam jo& imao snage da se nekimnainom uspužem na pomenuti letvasti sanduk za grnariju$Uinih, dakle, u toj nameri poku&aj ali, odmah sam video da je stvar mnogo teža no &to sam jeu svem svom strahu sebi pretstavljao$ "a obe strane uskog prolaza dizali su se pravi zidovisvakovrsnbg te&kog kr&a, tako da bi se na je)an jedini pogre&an pokret sve to poelo ru&itimeni na glavu ili, ako ba& i ne na glavu, ipak bi sru&ene mase tako zakrile prolaz, da se ne

bih vi&e mogao vratiti$ "em toga, sam sanduk je bio tako dugaak i nezgodno masivan, danisam bio u stanju nigde stati nogom na nj$ Uzalud sam dakle poku&avao da se doepamtemena u nadi da !u onda možda mo!i sebe podi!i$ Uostalom, )a sam ba& i uspeo dohvatiti setemena, sigurno je da bi mi nedostajalo snage da se i podignem i prebacim, i, prema tome,

bilo je bolje &to uop&te nisam uspeo$ ri jo& iednom oajnom poku&aju da sanduk krenem,osetih, na strani prema meni, neko talasasto ugibanje$ oku&ah ugurnuti ruku me)u letve, i

prona)em da je jedna od njih popustila$ omo!u džepnog noža, koji sam sre!om imao krajsebe,

po)e mi za rukom, mada te&ko, da letvu sasvim izvalim$ rovuem se tada kroz otvor, i namoju grdnu radost prona)em da druga strana sanduka uop&te nije letvama zatvorena, jednomreju, da temena i zaklopca i nema, i da sam ja to probio kroz dno sanduka$ . tako sam on)a,

bez daljih te&ko!a, sve uz uže, pre&ao put do klina$ "rce mi je lupalo kad sam se ispravio ioprezno pritisnuo kapak$ (ije se ba& tako lako dizao kako sam se ja nadao pritisnuh malo bolje, sve u strahu )a bih u kabini mogao zastati ne +vgusta nego nekoga drugog$ (a mojeiznena)enje, kapak ne popu&ta&e zabrinuh se veoma, jer, ranije, on se sam od sebe otvarao$%urnuh jako kapak stoji gurnuh svom snagom opet ni&ta udarih besno, van sebe, oajno kapakse opirao svim mojim usiljavanjima$ .zgledalo je dakle jasno jedno od clvoga ili je otvor

prona)en, pa zakovan, ili je na kapak navaljen neki težak teret, na ije odmicanje ja nisammogao ni misliti$ Osetio sam najve!i užas i sasvim sam klonuo duhom$ Uzalud sam tražiorazloge za&to su me ovako u grob zazidali$ (isam bio vi&e u stanju logino da rasu)ujem,

bacio sam sena tle i predao "?= bez ikakva otimanja, najcrnjim mislima, me)u kojima su kaonajužasnija stra&ila bila smrt od gladi ili že)i, gu&enje, sahrana živog oveka$ (aposletku mi

se vratilo prisustvo duha$ Ustadoh i uzeh pipati prstima ivice 1 pukotine na kapku$ ažljivosam osmatrao da li kroz njih prodire svetlost iz kabine, ali je nisam opazio$ Onda sam u)enuo

15



seicu noži!a izme)u dve daske, i gurao osetio sam ne&to tvrdo$ 8astrugao sam nekoliko putai na&ao da je to tvrdo gvozdena masa a kako se pod nožem ose!ala talasava neravna povr&ina,zakljuio sam da je to kabel, gvozdeno uže$ Ostalo mi je dakle svega da okrenem tapkatinatrag, do svog sanduka, a tamo, ili da se predam žalosnoj sudbini ili da se toliko saberemkako bih mogao smisliti neki nov poku&aj za spasavanje$ osle mnogih te&ko!a vratio sam se

na svoje mesto$ .znemogao bacim se na du&ek, a Tigar se pruži pored mene, kao da je želeo,umiljavaju!i se, da me ute&i, iliohrabri )a jo& ne malak&em u podno&enju svoje su)bine$

(ajza) mi je upalo u oi neko u)no Tigrovo pona&anje$ -iže mi lice, ruke, pa onda prestane,i tiho zacvili$ +ko ispružim ruku za njim, na)em ga svaki put da leži na le)ima, sa &apamadignutim uvis$ (eprestano ponavljanje takvog pona&anja bilo je svakako neobino ali, ja munisam umeo na!i obja&njenia$ o&to mi je pseto izgledalo tužno, zakljuio sam da mora imatineku ozledu stadoh mu pipati &ape, jednu po jednu, ali nisam na&ao ni&ta$ *islio sam onda da

je gladan, i dao sam mu veliki komad &unke pojeo ga je halapljivo, no odmah posle toga opetnastavio svoj manevar$ alo mi je onda na um da i njega, kao i mene, izvesno mui že) i tekda se na ovoj misli konano zaustavim, kad se setih da sam mu pregledao samo &ape, a da bi

on mogao imati ranu negde na telu ili na glavi$ repipao sam mu dakle pažljivo i glavu i opetnisam na&ao ni&ta$ +li kad sam prelazio rukom preko le)a, osetio sam, popreko preko tela,nakostre&ene dlake$ Vuku!i prstom po tragu, prona)em da je psu vezanu uzica oko trupa$.spitujem dalje osetim najzad smotuljak, kojl mi se uinio pisamce, i koji je bio uzicomutvr)en, pod Tigrovom levom ple!kom$

III

Odmah mi je palo na um )a !e hartija biti pismo o) +vgusta verovatno ga je nepredvi)ensluaj spreio da me oslobodi tamnice, pa je onda na&ao taj nain da me obavesti o stanju

stvari$ Dr&!u!i od nestrpljenja, stadoh ponovo tražiti 0os0orne &ibice i sve!e$ *utno sam sese!ao kao da sam te stvari, pre nego &to sam se ono zaneo bio i zaspao, negde pažljivo smestioi zatim, pre poslednjeg svog polaska ka kapku )a sam i tano znao to mesto sada samme)utim izgubio skoro itav as u ljutnji i uzaludnom traženju tih stvari$ ipaju!i tako, spazihodjedared blizu otvora moga sanduka, ali spolja, nekuslabu, tlnjavu svetlost u pravcu kursa la)e$ (eoblno iznena)en, poku&ah da se približim tojsvetlosti, koja kao da je bila udaljena od mene svega nekoliko koraka$ (o taman &to samkrenuo ka njoj kad je izgubih iz vida morao sam, da bih je mogao opet spaziti, napipavatitano mesto svoje maloa&nje pozicije$ Tada, kre!u!i glavu pažljivo tamo amo, prona)oh dase svetlosti mogu približiti ako lagano i obazrivo budem odmicao tano u protivnom pravcuod onoga kojega sam se držao malopre$ . zaista, na)oh se pred svetlo&!u, po&to sam se

prethodno krivudavo dosta na&etao, i videh da je svetlost dolazila od nekoliko pari!a mojih&ibica koje su ležale u jednom praznom prevaljenom burencetu$ Veoma me je iznenadilootkuda &ibice na tom mestu$ U to mi do)o&e pod ruku i dva tri komada voska od sve!e, koje jeverovatno pas prožvakao bio$ Odmah sam se setio da je on pojeo svu moju rezervu sve!a, i

poeo sam da oajavam &to nikako ne!u mo!r proitati &ta mi +vgust javlja$ reostalikomadi!i voska bili su tako jako zdrobljeni s drugim otpacima u burencetu, da sam ih ostaviogde su, uveren da se njima ne mogu poslužiti$ + onih nekoliko svetlih mrvica 0os0ora brižljrvosam pokupio, a onda se te&kom mukom vratio u sanduk, gde je Tigar ostao bio za sve vreme$"ta da radim dalje, nisam znao$ "upljina la)e bila je tako tamna, da ruku sasvim blizu predsobom nisam video$ Komade bele hartije sam jedva nazirao, i to ne kad bih ga direktno

pogledao, nego iskosa, naperiv&i spoljne delove mrežnjae$ o tome je lako suditi koliko je bila crna no! moga zatvora a pismo moga prijatelja ako je uop&te bilo pismo do&lo je samo dame baci jo& u ve!u bedu, da bez svrhe draži moju i tako ve! oslabljenu i uznemirenu pamet$

12



returao sam po glavi vazdan apsurdnih naina da do)em do svetlosti postupci kakvi ovekuvaljda samo u opijumskom zanosu dolaze na um i koji mu se, naizmenino, ine inajrazumniji i najlu)i, prema tome kako naizmenino, ili razum ili 0antazija vladaju njegovomsve&!u$ (ajzad, javilase jedna i)eja koja mi se uinila pametna, i udilo me je kaka da ve! i ranije nism do nje

do&ao$ oložio sam hartiju na korice jedne knjige, skupio pari!e 0os0ora, naslagao ih pohartiji, pa ih onda brzo i stalno trljao dlanom ruke$ 8asvetlela se cela povr&ina, toliko, da bezikakvih te&ko!a mogu proitati tekst, ako ga uop&te ima na hartiji$ +li, nije bilo ni jednogsloga ni&ta do tužna prazna belina$ Osvetljenja nestade za nekoliko sekunada, a sa njimnestade i ono malo hrabrosti u mojoj du&i$*oj duh, rekao sam to ve!, od duže vremena je ve! bio u tupom stanju koje se graniilo saidiot&tvom$ Od asa na as krenula bi snaga punog razuma, a ponekad ak i energije ali to je

bivalo retko$ Ta, ja sam danima udisao kužni vazduh u zatvorenu prostru na dnu la)e koja lovii nosi kitove$ . skoro za sve to vreme imao sam i sasvim nedovoljnu koliinu vode$ oslednjihetrnaest petnaest asova proveo sam bez vode i bez sna$ "lana i razdražljiva jela bila su miglavna, a posle gubitka ovjeg buta i jedina hrana, sem malo la)arskog dvopeka, a taj mi opet

nije vredeo ni&ta, jer je bio odvi&e tvrd za moje suvo i nateeno ždrelo$ .mao sam u to vreme jaku groznicu, i u svakom pogledu se ose!ao veoma r)avo$ . tako se daje razumeti da sumogli pro!i mnogi asovi potpune klonulosti )uha posle onog poku&aja sa 0os0orom, pre nego&to mi je pala na um prosta stvar da sam pregledao samo jednu stranu hartije$ . ne poku&avamda opi&em jarost koja me je obuzela kad mi se tako otkrila moja neuvena nemarnost$ +li tagre&ka, sama po sebi, ne bi bila tako stra&na, da je moja ludost i prenagljenost nisu uiniletakvom u razoarenju, hartiju sam pocepao a komadi!e posejao, sam bog zna gde$

(ajteži deo toga problema Tigar je pomogao da bude re&en$ osle dugog traženja, na&ao sam jedan komadi! hartije metnuo sam ga Tigru pod nos, i želeo mu time objasniti da on sad imada donese ostale komadi!e$ (a moje veliko udo, jer ga ja nisam nikad pouavao u poznatimve&tinama pasa,izgleda da je odmah shvatio moju misao posle nekoliko trenutaka nju&enja, doneo mi je )obardeo pisma$ a je onda nainio pauzu, trljao nos o moju ruku, oigledno ekao odobrenje smoje strane$ 'a ga pomilovah po glavi, a on odmah zatim ode opet u tražnju$ osle nekolikodobrih minuta do)e sa velikim komadom$ ismo je sada bilo itavo, izgleda da sam ga bio

pocepao svega u tri komadi!a$ "re!om, nije dugo trebalo da na)em ostatke od 0os0ora, jer jeizvesna svetlost jo& zraila iz njih$ (evolja me je sad ve! nauila da budem oprezan stao sam i

poduže razmi&ljao o 0ome &ta upravo ho!u da uradim$ Verovatno je, mislio sam, da ima ne&tonapisano na onoj strani pisma koju nisam ispitao, ali koja je strana ta strana9 "astavljanjekomadi!a ne može me o tome obavestiti &to mi ono može garantovati to je da !u na!i na istojstrani sve rei, ako ih uop&te ima, i )a !u ih na!i u loginom redu kako su napisane$ (užnije

od svega bilo je utvrditi van svake sumnje &ta ho!u i mogu, jer preostali 0os0or ne bi biodovoljan i za tre!u probu ako bih sad opet proma&io$ Opet sam položio hartiju na knjigu, isedeo zatim jo& nekoliko minuta razmi&ljaju!i o svom zadatku$ (aposletku, do&lo mi je na umda bi se napisana strana možda odala pod 0inim ulom pipanja$ #e&ih da uinim poku&ajveoma pažljivo prevuem prstom preko jedne od strana$ (isam ni&ta osetio, te okrenem list naknjizi$ Opet pre)em kažiprstom po povr&ini i zapazim da za prstom ide neko vrlo slabo alizapažljivo svetlucanje$ To je dolazilo bilo je jasno od zaostalih sitnih deli!a 0os0ora kojimasam malopre bio posuo list$ Dakle, tekst je, ako ga uop&te ima, mogu!an samo na protivnojstrani$ Okrenem ponovo list i ponovim ono &to sam ve radio$ Trljao sam 0os0or, pojavila sesvetlost, ali ovoga puta i nekoliko redaka pisanih krupnim slovima, i to crvenim mastilom,izgleda$ Osvetljenje je bilo dovoljno jako ali za trenutak nestalo ga je$ a ipak, da nisam bio

tako uzbu)en, stigao bih da proitam tri reenice video sam naime toliko da ih je svega tri$ Unestrpljenju svome da sve odjedared

1<



pro"itam, uhvatio sam samo posle)nje re"l, koje su bile krv$$$ ako ti je život mio ostani miran$Da sam uspeo da proitam ceo tekst, da saznam sav smisao opomene moga prijatelja, ne bime potpuno saop&tenje o nesre!i nekoj neuvenoj ni desetinu toliko ispunilo užasom kohko jeuinio ovaj odlomak poruke$ #e krv, ta re pre sviju drugih rei, uvek puna tajanstvenosti istrave, sada mi se inila tri puta znaajnija otkinuta od prethodnih rei, koje bi je odredile i

inile jasnom, pala je, te&ka i ledena, usred mraka moje tamnice, i u najskriveniji kut mojedu&e;+vgust je sigurno imao krupna razloga kad je želeo da ostanem sakriven ja sam ih izmi&ljaohiljadu, ali nijedan mi nije re&avao zagonetku na verovatan nain$ o&to sam se ono poslednji

put vratio sa svoga puta do kapka, a pre nego &to !e mi udnovato pona&anje Tigrovo skrenuti pažnju u drugi pravac, bio sam se re&ib da !u, po svaku cenu, otkriti svoje prisustvo ljudimana palubi, ili, ako mi to ne bi po&lo za rukom neposredno, da !u poku&ati da probijem sebi putdo drugog mesta palube$ *anje vi&e sigurno ube)enje da !u svrhu svoju na jedan ili druginain posti!i, ulilo mi je bilo opet hrabrost, koju inae ne bih imao da i dalje podnosim svojtežak položaj$ + sada mi ovo nekoliko proitanih rei odne&e poslednju nadu, i prvi put osetihsvu grozotu svoje sudbine$ U krajnjem sluaju, bacio sam se na du&ek i ostao leže!i otprilike

itav dan i no!, u obamrlosti jednoj kroz koju je samo u trenueima prolazio zrak svesti iose!anja$

(aposletku, ipak sam se digao jo& jedared, i poeo ponovo razmi&ljati o strahotama oko sebe$*ogu!no je možda da proživim jo& 5< asa bez vode, ali dalje ne$ U prvo vreme svogazatoenja upotrebljavao sam dosta alkoholna pi!a koja mi je +vgust bio spremio ali, ona susamo pojaavala moju groznicu, a nisu mi gasila že)$ "ada mi je i od njih o&tala svega jednaa&a, i to je bila vrsta veoma jake rakijeod bresaka, Cja me je dražila na povra!anje$ Kobasicesam dokraja pojeo, od &unke jeostalo samo pare kožure, a dvopek je takore!l do zadnjih mrvica pojeo Tigar$ Uza to se mojaglavobolja jednako pbgor&avala, pra!ena vrstom delirijuma, koji me, od onog prvog zanosa, umanjoj ili ve!oj meri, skoro nikako i ne napu&ta&e$ Ve! je nekoliko asova kako di&em ste&ko!om svaki poku&aj prati neki uznemiruju!i i grevit porces u grudima$ + imao sam jo&

jedan, od svega navedenog razliit, razlog za obespokojavanje, i taj me je tako užasno kinjio,da sam se, ispružen po du&eku, neprestano trzao iz zanesenosti$ #azlog taj ležao je u

pona&anju moga psa$rvi put sam opazio promenu u njegovu držanju kad sam ono jo& jedared natirao hartiju0os0orom$ Dok sam to radio, on mi je, reže!i uzdržano, gurao nju&kom ruku ali, i sivu&euzbu)en u to vreme, nisam toj okolnosti poklanjao pažnje$ *alo posle, kao &to je poznato,

bacio sam se na du&ek i pao u letargino stanje$ *e)utim, i tada sam, sasvim blizu uha, uonekakvo udnovato &i&tanje, i uverio se da dolazi od Tigra, koji je kao u najve!em uzbu)enjuzaduvano disao i brektao, dok su mu oi kroz pomrinu udno svetlele$ 'a mu ne&to rekoh, a

on mi odgovori tihim mumlanjem, pa se smiri$ (a mene tada ponovo nai)e zanos, i ponovo setrgoh na isto onakvo Tigrovo držanje$ To se ponavljalo tri do etiri puta, i naposletku me jetoliko popla&ilo da sam se sasvim razbudio$ U to vreme Tigar je ležao na ulasku u sanduk irežao stravino, iako prigu&eno, i &kripao zubima kao da su ga grevi kidali nesumnjivo, on je

pobesneo od že)i i zbog pokvarena vazduha$ (isam znao &ta sa njim da inim$ 7ežao sam odmisli da ga ubijem, a ipak mi se to inilo jedino mogu!no s obzlrom na moje spasenje$8apazio sam da su mu oi sa izrazom smrtne mržnje uprte u mene, i svakog sam trenutkaoekivao da me napadne$ (aposletku, osetio sam da to užasno stanje ne mogu vi&e izdržati, ire&io sam da po svaku cenu izi)em iz sanduka a ako bi mi pseto nekim opiranjem smetalo, daga ubijem$ Da bih izi&ao, morao sam pre!i preko njegova tela, a on, ose!aju!i valjdamoju nameru, odjedared skoi na prednje noge kon

statovao sam to po promenjenom položaju oiju i pokaza jake svoje zube, koji su se kroz pomrinu

1=



belasali$ Uzeh ostatke od kožure i bocu sa malo rakije i sakrih ih uza sebe, kao i veliki kujnski nožkoji mi je ostavio +vgu&t najzad, stegnuv&i kaputoko sebe vr&to, kroih prema izlazu$ Tek &to sammakao, pseto sa jednim stra&nim urlikom kidisa na

mene Težina njegova tela se obori na moje desnorame, ja se obru&ih na levu stranu, a razjarenaživotinja se u svoj svojoj )užini ispruži po meni$ao sam na kolena, glava mi se zarila me)u !ebad,i to me je za&titilo od drugog, isto tako silnog napada,

jer sam kroz tkaninu ve! ose!ao na svome vratuzube, sre!om nedovoljno o&tre da probiju kroz vunene bore do golog tela$ -ežao sam tako pod životinjom, i trenutak dva kasnije sigurno bih paosasvim u njenu vlast$ +li, oajanje mi uli snagu$.&upah se nekako i odgurnuh Tigra daleko od sebe,

a !ebad sa du&eka ostado&e kod mene$ Tu !ebad bacih sad na psa, i brzo, pre nego &to bi se on mogaoosloboditi, jurnem kroz otvor i zatvorim ga za sobom,da me pas ne bi mogao goniti$ U toku te borbe ispustio sam kožuru, i ostao samo sa bocom rakije kao

provijantom$ "hvativ&i potpuno tu situaciju, osetih se uvlasti neke razvratne !udi, kao &to biva sa decom uslinim sluajevima, prinesem bocu ka ustima, ispraznim

je do poslednje kapi, a zatim je besno tresnem o pod$Tek &to se odjek toga treska izgubio, uh kakoneki uznemiren i prigu&en glas izgovara moje ime$Takav ishod stvari je za mene bio neoekivan, iuzbu)enje usled toga tako silno, da sam se uzaludnaprezao da odgovorim$ "asvim sam izgubio sposobnost govora$ .spunjen smrtnim strahom da bi me

prijatelj mogao srnatrati mrtvim i vratiti se i nedo&av&i do mene, stojao sam izme)u kotarica, blizuotvora na sanduku, i grevito drhtao u strahovitoj

borbi da progovorim$ 7a& da i hiljadu svetova zavisi od jednog jedinog moga sloga, svejedno, ne$ bih

bio kadar da ga izgovorim$ Tada mi se priu kao

neko kretanje kroz kr&, nedaleko ispred mesta gdesam stajao$ a onda se &um slabije razabirao, pa jo& slabije, i jo& slabije$ Da li bih ikadamogao zaboraviti svoje ose!anje toga trenutka9 On je dakle odlazio, on, moj prijatelj i drug,od koga sam imao prava mnogo da oekujein, on je odlazio, on me je ostavljao on je oti&ao;Ostavio me je dakle da propadnem bedno, da izdahnem u najstra&nijem i najgnusnijemzatoenju a samo jedna re, jedan slog samo, mogli su me spasti, ali ja taj jedan slog nisam

bio sposoban da izreem; moje muke, to je sigurno, bile su deset hiljada puta stra&nije odumiranja$ %lava mi se zanese, i ja padoh, mrtvaki nemo!an, preko sanduka$U padu mi se istresao nož iza pojasa uo sam kako je udario sa zvektavim &umom$ (ikadamoje uho nije zapamtilo sla)u muziku$ "a zapetom pažnjom oslu&kivao sam da li !e taj zveketuiniti neko dejstvo na +vgusta jer je on jedini mogao biti onaj koji je izgovorio moje ime$

(ekoliko trenutaka vladala je ti&ina$ Tada$ponovo uh ime +rtur, izgovoreno muklo vi&e puta,sa stra&ljivim oklevanjem$ (ova nada mi najzad odre&i jezik, i ja dreknuih, &to sam igda

1?



mogao +vguste, o +vguste; st; 8a ime božje, !uti, odgovara&e on glasonr koji je treptao oduzbu)enja Odmah !u biti kod tebe, samo dok na)em put$ Dugo sam slu&ao njegovo probijanjekroz kr&, i svaki trenutak mi je trajao koliko ceo vek$ (ajzad, osetih na svome ramenunjegovu ruku, a u isto vreme i bocu sa vodom na usnama$ 8amisliti moja ose!anja sre!e mogu

jedino oni koji su bili neoekivano izbavljeni iz eljuisti smrti, i prolazili kroz užasna muenja

že)i pod tako složenir pkolnostima kakve su bile ove u mom bednom zatoenju, samo ti moguzamisliti &ta je bioza mene dugi gutljaj vode, ta najsavr&enija slast za$ umalo telo$Kada sam koliko toliko zagasio že), +vgust izvadi iz džepa tri do etiri hladna barenakrompira i njih sam pojeo sa najve!om lakomo&!u$ Dalje, radost moja od svetlih zraka +vgust

je bio do&ao sa sve!om u mutnom 0enjeru nije bila ni&ta manja od radosti &to sam se napio iglad utolio$ +li najnestrp2 2=.jivije sam oekivao da ujem užrok za&to +vgust tako )ugo nije dolazio$ On tad poe da mi

pria &ta se de&avalo na la)i za vreme moga zatoenja$rv-a)a se navezla na puinu, kao :to sam i ja znao, otprilike jedan as po&to je +vgust ostaviosat$ Dakle 5@og juna$ oznato je da sam ja tada ve! tri dana bio u zatvoru za sve to vreme,

gore, na palubi, a osobito u kabini i po drugim o0icirskim odeljenjima, bilo je tako živo, tolikokretanje u svima pravcima da +vgust nije mogao si!i da me obi)e bez opasnosti da neko u)eu tajnu sa kapkom$ + kada je ono jedared bio do&ao, ja sam ga umirio da je sve dobro, i zatoodonda tokom idu!a dva dana nije brinuo o meni, mada je neprestano vrebao ho!e li se datizgodna prilika da opet si)e$ >etvrtog dana se jedva pokazala takva prilika$ 8a to vreme+vgust se ve! nekoliko puta bio re&avao da svome ocu sve otkrije, i da me izvede ali, nismo

bili jo& dosta daleko od (antuketa, a po nekim izjavama kapetana 7arnarda moglo se slutiti da bi on bio kadar okrenuti natrag, im bi saznao da sam i ja na la)i$ (ajzad, kako mi je objasnio+vgust, razmotriv&i situaciju sa svih strana, nije mogao pretpostaviti da ja dole stradam odneke preke nužde ili da se u takvom sluaju ne bih bez oklevanja javio na kapku$ Uzev&i,dakle, sve u obzir, re&io je da !e tek onda si!i da me obi)e kad to bude mogao uinitineopažen$ + desilo se to, kao &to je reeno, tek etvrtog dana posle onog sastanka kada samdo&ao do sata, a sedmog od spu&tanja moga na dno la)e$ +vgust je si&ao bez vode i provijanta,

jer me je hteo prvo samo zvati da pri)em kapku, pa da se onda vrati )o kabine i doda mi jelo i pi!e$ ro&av&i u donji prostor, uo je glasno rkanje mislio je dakle da ja spavam$ o svemusude!i, to je morao biti onaj zanos, u koji sam pao po&tcr sam dobio asovnik, a onda, opet,ako se zakljuivanje nastavi dalje, izlazi da je tajzanos trajao vi&e od tri dana i tri no!i$ Kasnije sam i po vlastitom iskustvu i po uveravanjudrugih saznao za jako uspavljuju!e dejstvo koje dolazi od isparenja starog i u uskom prostoruostavljenog rib.jeg zejtina a kad jo& dodam stanje u kojem se nalazila &upljina u kojoj sam biozatvoren, i uzmem u obzir dužinu vremena koliko 'e la)a bila u službi u lovu na kitove onda

mi je teže verovati da sam se uop&te probudio, nego da sam onoliko vremena spavao$+vgust me je prvo zvao sasvim tihim glasom i ne spu&taju!i za sobom kapak ali, ja nisamodgovarao$ Onda je zatvorio kapak, i govorio jaim tonom$ (ajzad, sasvim glasno ali, ja samsamo nastavljao da rem$ :ta da radi9 Treba mu vremena da se provue kroz kr& do mene, ame)utim bi kapetan 7arnard mogao opaziti da ga nema, utoliko pre &to mu je +vgust svakias bio potreban zbog sre)ivanja i prepisivanja izvesnih poslovnih hartija$ #e&io je dakle,razmisliv&i, da se vrati i da eka drugu priliku da me poseti$ (a to se odluio utoliko lak&e &tose moj san inio veoma miran nije mu stoga dolazilo na um da se meni u zatvorenu prostorumoglo desiti ne&to$ Taman je sve te misli sredio, kad mu pažnju privue neobian neki žagor,koji je, tako mu se inilo, dolazio iz kabine$ 7rzo skoi kroz kapak, zatvori ga za sobom, iotvori vrata od kabine$ +li tek &to je prekoraio prag, pred oima mu sevnu cev od pi&tolja a u

isti mah ga obori na zemlju poluga ili veliki brodski klin$

13



4vrsta ruka ga podržava&e na podu kabine stežu!i ga oko vrata no on je ipak uspeo darazgleda &ta se oko njega de&ava$ (jegov otac, vezanih ruku i nogu, ležao je na stepenicamakajite, sa glavom naniže i sa dubokom ranom na elu, iz koje je neprestano tekla krv$ (ijeni&ta govorio, oigledno se borio sa smr!u$ (ad njim se nagao prvi podo0icir i posmatrao ga sneprijateljskom zlurado&!u prevrtao mu je mirno džepove, i ba& toga asa izvukao mu veliki

novanikkesu i hronometar$ "edmorica ljudi od posade, me)u njima kuvar, crnac, preturali su pokabinama kako bi se )oepali oružja, i uskoro su se zaista i snabdeli pu&kama i barutom$ "em+vgusta i kapetana 7arnarda, bilo je njih devetorica u kajiti i to najgori tipovi posa)e$ 7anditiovi ispe&e se onda na palubu, odvukav&i sa sobom i moga prijatelja, kome su prethodno vezali

bili ruke na le)ima, otido&e do kabine na prednjem delu la)e, iji je ulaz bio zatvoren, a dva buntovnika sa sekirama stražarila kraj njega )vojica, isto tako, uvala su i glavni otvor nakrovu la)e$ odo0icir tada dreknu Vi, dole, izlazite napolje, jedan po jedan, ujete li9 ., pazite,)a se niko ne usudi ni pisnuti; ro&lo je nekoliko minuta dok su poeli izlaziti$ rvi me)unjima bio je jedan 6nglez, novajlija u službi na brodu, koji je kukaviki zapomagao i molio

podo0icira da mu po&tedi život$ *esto odgovora dobio je udarac sekirom po elu$ 7ez jauka

prostro se nesre!nik po patosu crni kuvar ga ta) podiže u naruje, kao &to bi podigao dete, i baci ga u more$ Oni ostali, uv&i udarac i pljusak tela u more, ne htedo&e ni po&to da izi)u, nemare!i ni za pretnje ni za obe!anja$ (eko uini predlog da ih isteraju napolje dimom$ Tada seoni odozdo re&i&e na protivnapad i u jedan mah je izgledalo kao da !e la)a biti povra!ena$ +li

buntovnicima je najzad po&lo za rukom da vrsto zatvore izlaz pre no &to je vi&e od &estorice protivnika izi&lo$ Ta &estorica na)o&e se prema jednoj jakoj ve!ini, a behu, sem toga, i bezoružja, i zato se posle kratke borbe predado&e$ odo0icir im se tad obrati pristojnim reima,naravno zato da bi i one ostale, koji su uli &ta se gore govori, privoleo na popu&tanje$-ukavstvo i niska pakost njegova trijum0ovali su$ "vi koji, su jo& bili u prednjo kabini izrazi&ese gotovi na predaju, i onda, jedan po jedan, izi)o&e gore$ Tu ih odmah sveza&e i, kao i onu&estoricu, obori&e na le)a$ "vega je bilo 53 osoba koje nisu uestvovale u pobuni$8atim je izvr&eno strahovito klanje$ Vezane matroze odvlaili su na stražnji deo la)e, a tamo

je stojao kuvar, sa sekirom, i jednoj po jednoj žrtvi, koju bi buntovnici digli i položili naogra)u otsecaoglavu$ (a taj nain poginulo je )vadeset i dvojica +vgust je ve! oajavao i za svoj životsvakog trenutka je oeekivao da do)a red na njega$ (u, ili su se zlikovci umorili ili im se krvav

posao zgadio etvorica preostalih, i moj prijatelj, svi vezani, bi&e zasa)a po&te)eni podo0icirsad posla po rum, i ubice priredi&e pijanku, koja je trajala dok sunce nije selo$ Tada poe&e dase prepiru o sudbini preostalih, koji su ležali svega nekoliko koraka dalje i uli svaku rerazgovora$ i!e je neke od buntovnika uti&alo u&e$ se nekoliko glasova sa predlogom da sevezani oslobode, pod uslovom, naravno, da se pridruže buntu$ >rni kuvar, me)utim, koji je u

svakom pogle)u bio pravi satana, i imao bar$ toliko uticaja koliko i podo0icir, nije hteo ni dauje za taj predlog, i nekoliko puta se dizao da nastavi svoj posao od malopre$ "re!om,alkohol ga je bio toliko savladao, da su ga oni sada manje krvože)ni mogli spreiti, a me)unjima osobito jedan, zvani Derk iters$ On be&e sin je)ne .ndijanke iz plemena Upsaroka,koje živi povueno u >rnim laninama, blizu izvora reke *isuri$ Otac mu je bio trgovakrznom, rekao bih, ili je bar održavao trgovake veze sa .n)ijancima na re!i -uis$ iters be&eovek neobino surova izgle)a$ (izak rastom, ne vi&e od etiri stope i osam palaca, pokazivao

je herkulesku konstrukciju &ake njegove naroito tako )ebele i &iroke da$ su jedva liile naljudski oblik a noge i mi&ice na udan hain iskrivljene, kao da uop&te nisu pokretljive,savitljive$ . glava mu je bila de0ormisana, grdno krupna, sa neravninama na temenu &to sevi)a kod ve!ine crnaca i sasvim !elava$ Da bi sakrio ovaj poslednji ne)ostatak, koji nije bio

zhak njegove starosti, nosio je obino vlasulju, o) kakve bilo dlakave materije krzno&panskog psa ili amerikog sivog medveda, naprimer$ U vreme o kojem je sada re, imao je

1



na glavi komad takve medve)e kože, i to je ne malo doprinosilo prirodnoj )ivljini njegovalica, koje je isticalo tip Upsaroka$ Usta su mu stizala od uha do uha usne tanke, i, kao nekidrugi delovi njegova te$la, izgledale li&ene svake pokretljivosti, tako )a se$$$ iiraz njegova lica ni u kakvoj prilici nije enjao$ 8ube je imao neobino dugake, a toliko sustrali izvan usta da ih usne nikada, ni delimino, nisu pokrivale$ -etimino pogledan, Derk

iters inio je utisak oveka koji se silno smeje ali izbliže posmotren, otkrivao je izraz veseljaako je to bio izraz veselja onda veselja jednog demona$ *e)u nantuketskim mornarima i&le surazne prie o tome stvorenju$ Tako o strahovitoj snazi kojom taj ovek raspolaže u asuuzbu)enja, a, zatim i o &umnji da je u njega razum potpuno na svome mestu$ (a %rampusu, uvreme pobune, smatran je vi&e kao komina 0igura$ riam o njemu tako op&irno prvo stoga,&to je on, uprkos divljem svom izgledu, bio glavni spasilac moga priiatelja, a zatim stoga &to!u ga jo& mnogo puta spominjati u toku ove pripovetke, koja !e, &to dalje sve vi&e, izve&tavatio doga)ajima koji kao da su iznad ovejeg iskustva, i u koje je stoga te&ko ikako verovatizbog ega ja i napu&tam svaku nadu da !e se moja saop&tenja smatrati kao istinita, i jedino seuzdam da !e progresivna nauka potvrditi kao stvarna neka od najvažnijih i najneverovatnijihmojih saop&tenja$

osle malih neodlunosti i nekolikih žestokih sva)a bi najzad re&eno da !e svi osu)eni sem+vgusta, koga je iters na jedan komian nain jogunasto tražib sebi za pisara biti ukrcani u

jedan$ od naimanjih unova za lov i ostavljeni svojoj sudbini$ odo0icir broda si&ao je u kajituda vidi da li kapetan 7arnard jo& živi se!ate se valjda da je on ostavljen bio dole kad su se svi

pobunjenici bili ispeli uskoro se pojavi&e obojica, kapetan bled kao smrt, ali ne&to oporavljenod posledica svoje rane$ %lasom kojim je jedva artikulisao rei preklinjao je posadu da ga neizbacuje na puinu, nego da se svi vrate na svoju dužnost, obe!avaju!i im sa svoje strane da!e ih iskrcati gde oni budu hteli i da ne!e ni&ta preduzimati za njihov kazneni progon$

(aravno, kao da je vetru govorio$ Dva nitkova dohvati&e ga pod mi&ke i prebaci&e u un, koji je bio odre&en i spu&ten dok je podo0icir silazio$ Odre&i&e zatrtn etvoricuonih vezanih na po)u, i zapovedi&e im da silaze u un za kapetanom, &to oni i uini&e bezikakva po ku&aja otpora$ Ostao je +vgust sam u munom svom i položaju, bn se otimaododu&e da ustane i molio za k bednu dozvolu da se bar oprosti od svoga oca$ (eC, sre!nicimasu dali pregr&t dvopeka i krag vode no niti katarku ni jedro, ni veslo ni kompas$ 'o& nekovreme, dok su se buntovnici o neem dogovarali, vukla je la)a un, a zatim uže bi preseeno$*e)uK tim, pala je no! nisu se videli ni mesec ni zvezde a more je udaralo .jutirri i kratkimtalasima, mada nije duvao jak vetar$ 4un se zaas izgubio iz vida za nesre!nike u njemu jedva

je ostajalo nade$ Taj doga)aj desio se na 2=2@ severne &irine i ?15@ zapadne )užine daklenedaleko od 7ermudskih Ostrva$ +vgust je stoga poku&ao da se te&i i da veruje da !e un ilidospeti do obale ili mu se bar toliko približiti da !e neminovno biti opažen od obalskihmornara$

%rampus pak, po&to je razapeo sva jedra, nastavi put drže!i se svog prvobitnog kursa na jugozapad buntovnici su imali na umu da izvedu gusarski prepad ude&avali su, koliko je+vgust mogao razumeti, da porobe neku la)u koja dolazi od Kapverdiskih ostrva i putuje zaortoriko$ +vgust je sada bio odre&en i smeo slobodno da se kre!e po la)i sa jednimiskljuenjem ulaska u kajitu njemu nije vi&e obra!ana pažnja$ Derk iters je postupao sa njimsa izvesnom blagonaklono&!u, i jedared ga je spasao od brutalnosti crnog kuvara$ .pak, njegov

položaj bio je veoma žalostan i veoma težak, jer su .judi oko njega bili neprestano pijani i nijese moglo bogzna koliko oslanjati na njihovu dobru volju ili neopreznost$ "matrao je dalje+vgust da mu je od svega najteža bila briga za mene mnogo puta re&avao se da buntovnicimaotkrije tajnu moga prisustva na la)i zadržavalo ga je od toga, sa jedne strane, se!anje nastrahote kojih je bio oevidac, a sa druge strane, opet, nada da !e mi skoro mo!i da pomogne$

(eprestano je vrebao priliku za to ipak, uprkos najbudnijoj pažnji, pro&lo je itava tri dana

1B



otkad je pu&ten bio na vodu amae onih nesre!nika, kad se jedva jednom pokazala zgodnamogu!not$ red vee toga tre!ega dana digao se bio sa istoka oluj, pa su svi imali pune ruke

posla oko sabiranja i skra!ivanja jedrila$ U toj op&toj zabuni +vgust je saekao priliku )anevi)en u)e u kajitu$ +li je sa užasom imao da konstatujje da je kajita pretvorena u prostor zaostavu provijanta i raznih alata, i da je jedan veliki kotur gvozdenih užeta, koja su pre ležala

pod stepenicama, tako)e tu, i navaljen ba& na kapak; Ukloniti taj kabel, a ne biti opažen, bilo je nemogu!no dakle, opet se vratio na paliibu$ 4im je izi&ao, dohvatio ga je po)o0icir za gu&u,i pitao &ta je tražio u kaiiti i ve! ga je hteo baciti u more, kad se opet ume&a iters i jo& jedaredspase +vgustu živcrt$ *etnu&e mu ta)a lisice na ruke bilo je vi&e pari u rezervi veza&e mu inoge, pa ga onda baci&e u matrosko o)eljenje uz pregra)u na pre)njoj kabini, i reko&e mu dana palubu ne!e vi&e kroiti dokle god je la)a la)a$ Tako se izrazio kuvar, koji ga je bacio ukoju a &ta je zapravo mislio re!i, te&ko je pogoditi$ (o ceo taj doga)aj, kao &to !e1 se videti,

ba& je poslužio da se ja konano oslobo)im$+vgusta, za nekoliko prvih minuta, obuzelo je bilo oajanje izgubio je nadu da !e iz k?je živizi!i$ #e&io se dakle da prvome ko u koju nai)e, saop&ti moj položaj, jer je mislio da je boljeda oprobam svoju sre!u i sa buntovnicima, nego da u dnu la)e umrem od že)i deset dana sam

v!zatvoren, a jedan bokal vode dakako da za to vreme ne može biti )ovoljan$ #azmi&ljaju!i otome, pade mu odjedared na um da bi mož)a mogao do!i sa mnom u vezu kroz glavni deo)onje &upljine broda$ U drugim prilikama zadržavale bi ga od tog poku&aja te&ko!e i opasnosti

preduze!a ali, sada mu se vlastiti život inio ni&tavan malo izgleda da živi, pa zato i gubitakmali i zato se svim silama svog duha okrenuo tom velikom za)atku,"metale su pre svega lisice na rukama, i dugo vremena mu nije dolazila ideja kako da ih sere&i, Ve! je mislio da pomo!i nema, kada je, posle tanijeg ispitivanja, zapazio )a se

postepenim tegljenjem i stiskanjem obe ruke daju izvu!i iz gvož)a, po&to lisice na la)i nisuude&ene za ruke mladi!a, ije su nežne kosti jo& lako pokretljive i popu&taju pod pri$ tiskom$#azdre&io je zatim i noge ali, uže je spremio tako da bi ga za nevolju, ako neko nai)e, mogaoopet nata!i, i on)a je poeo da ispituje pregradu blizu kreveca$ Ona je bila nainjena odmekanog jelova drveta, otprilike palac debelog, kroz koje bi dosta lako raogao da probije$ Uto se zau neki glas, gore, kod stepenica imao je samo toliko vremena da desnu ruku brzogurne u lisice levu uop&te nije bio oslobodio i da uže namakne oko lanaka nogu kad se naulazu pojavi iters, a za njim skoi u koju i odmah leže i Tigar$ Tigra$ je )oveo ria la)u+vgust znao je koliko volim pseto, pa je hteo da za vreme putovanja imam radost$ Vratio sena&oj ku!i po psa po&to je mene sakrio bio, samo je, kad ono be&e silazio zbog asovnika,zaboravio da mi to saop&ti$ O) momenta kada je izbio na la)i bunt, +vgust nije vi&e vi)aoTigra, i bio je uve0en da ga je neki nevaljalac iz po)o0icirske grupe bacio u more$ Ustvari, passe bio sakrio dole u neku rupu ispo) amca, iz koje posle nije mogao da izi)e, jer nije imaodovoljno mesta da se okrene sve dokle ga iters nije oslobodio$ + tada, iters, sa nekom

vrstom dobrote, koju je moj prijatelj veoma cenio u itersu, dovede pseto +vgustu, kaodru&tvo ujedno mu je doneo i malo usoljena mesa, krompira, i mali krag vode, pa se ondavratio na palubu, obe!av&i da !e sutra opet doneti ne&to za jelo$4im je on oti&ao, +vgust oslobodi obe ruke i noge, pret0rne dužek, i noži!em svojim nitkovioni nisu na&li za vre)no da ga pretražuju poe da iseca jednu od najbližih dasaka pregrade uzasam krevetac$ To je mesto izabrao zato da bi, prekinut od koga bilo u poslu, mogao brzospu&tenim du&ekom sakriti naetu dasku$ >eloga dana ga nije niko uznemirio a prekono! je potpuno isekao )asku$ (užno je jo& napomenuti da se prednjomkabinom niko od posa)e nije služio za spavanje od dana pobune svi su zajedno živeli u kajiti i

pili vino i astili se provizijom kapetana 7arnarda, dok su se o upravljanju la)om starali tektoliko koliko je bilo najnužnije$ Ta okolnost, uostalom, taman je dobro do&la i +vgustu i

meni, jer on inae nikada ne bi uspeo da mi do)e$ red zoru je presekao dasku jo& na jednommestu, otprilike je)nu stopu iznad prvog proreza, i nainio tako dosta veliki otvor da kroz

5@



njega mogne pro!i do me)upalube$ + odatle mu je on)a lako bilo dospeti do poluvratanca.spod palube, mada je, da bi do njih do&ao, morao da se pentra preko naslaga uljanih buradi,koje su se izdizale skoro do gornjeg krova la)e, i jedva ostavljale toliko mesta da se ovejetelo provue$ Kad je do&ao do poluvratanca, spazio je da je i Tigar i&ao za njim, provlae!i seizme)u dva reda buradi$ *e)utim, ve! je prilino okasnilo, i bilo slabo izgleda )a se može

do!i do mene pre nego &to svane dan, jer je glavna$ te&ko!a; imala tek da se savla)a u probijanju kroz kr& u )onjoj &upljini la)e$ +vgust je stoga re&io )a se vrati i da prieka dosutra uvee$ oluvratanca je, me)utim, da bi se manje zadržavao kad sutra na to mesto do)e,malo ot&krinuo$ +li im je to uinio, Tigar skoi na taj uski otvor, poe nemirno )a mu&i, daotegnuto cii i nestrpljivo da grebe kao da želi &apama sasvim da digne zaklopac na

poluvratancima$ Oigledno je bilo da ose!a da sam ja unutra, i +vgustu onda do)e misao da!e me pas sigurno na!i ako ga pusti u &upljinu la)e, a zatim )ruga misao )a mi po psu po&alje

pisamce, i u pisamcetu saop&tenje da nikako sam ne poku&avam da se oslobodim, bar podtrenutnim okolnostima, da ne zna da li !e on ve! idu!eg dana mo!i da do)e )o mene$Doga)aji koji su do&li zatim dokazali su kako je sre!na bila ideja$ 'er, da nisam dobioceduljicu sigurno bih bio ostao pri jednom od oajnih planova da alarmiram posadu, a

posledica bi najverovatnije bila ta da bismo obojica izgubili živote$#e&iv&i tako da !e pisati, na&ao se +vgust pred te&ko!ama oko sredstava za pisanje$ (ajzad jeod jedne stare akalice nainio pero pisao je isto po pipanju jer je prostor izme)u dva krovala)e bio mraan kao pono! na hartiji koja je bila stražnji list nekog pisma, duplikata onoglažnog poziva u goste od strane g$ #osa sad jo& mastilo zasekao se u prst iznad nokta, i krv jeobilato pocurila kao uvek iz rane na tom mestu$ (a taj nain mi je ukratko napisao saop&tenjeda se desila pobuna, da je kapetan 7arnard u malom unu predat talasima da se uskoro mogunadati pomo!i &to se namirnica tie ali ne smem se usuditi da dajem znake od sebe$ ismo sezavr&avalo reima i&em ti svojom krv.ju ako ti je život mio, ostani gde si$/artija je onda zavezana Tigru oko tela, i Tigar pu&ten kroz poluvratanca u &upljinu la)e$+vgust se zatim vratio, &to brže umeo, natrag u prednju kabinu, ne na&av&i sre-om nikakvaznaka da je me)utim neko tu silazio$ Da bi sakrio probu&enu rupu u pregradij zabo je iznadnje svoj nož, a o nož obesio neki kaput na)en u koji$ (ajzad je natakao sebi lisice na ruke, auže namestio oko nogu$Tek &to je sve to bilo svr&eno, pokazao se iters, pijan, ali vrlo dobro raspoložen, i sa

predovoljstvom za$ moga prijatelja jedno dvanaestak krupnih irskih krompira, peenih nažaru, i krag vode$ "eo je na neki sanduk i poeo bez ustezanja da govori o podo0iciru i osvima prilikama na brodu$ U pona&anju njegovu bilo je neeg krajnje prkosnog ak igrotesknog, +vgiist se u jedan mah uznemirio zbog njegova držanja$ (ajzad se iters podigaoda se vrati na palubu, mrmljaju!i ne&to kao da !e sutra doneti apseniku svom dobar ruak$Toga istog dana silazila su i dvojica harpunara sa kuvarom, svi pijani kao zemlja$ Kao i iters,

i oni su govorili sasvim bez uzdržavanja o svojim planovima$ .zgleda, koliko ih je god bilo,zastupali su razna mi&ljenja o krajnjoj svrsi puta i o kursu kojega la)a treba da se drži a slagalisu se svi samo u pripremanom prepadu na onu la)u &to dolazi sa Kapverdiskih ostrva, i koju su svakog trenutka oekivali da ugledaju$ .z svega je izlazilo pabunaipak nije bila izvedena iskljuivo zsbog plena, nego ju je izazvala lina pakost podo0icira

protiv kapetana 7arnarda$ U tome trenutku, reklo bi se, bilo je dve stranke na la)i, stranka podo0icira i stranka kuvarova$ odo0icirova stranka htela je da otme prvu zgodnu la)u kojanai)e, i na jednom od +ntilskih ostrva da je spremi za gusarenj kuvarova stranka, jaa i kojoj

je pripadao i iters, želela je da se nastavi putovanje u pravcu u kojem je la)a prvobitnokrenula, to jest prema južnom delu Tihog okeana, a tamo ili da lovi kitove, ili da, premaokolnostima, preduzme ne&to drugo$ itersova razlaganja on je kroz taj kraj e&!e putovao

mnogo su, izgleda, znaila pred pobunjenicima, koji su se nejasno kolebali izme)u raznih planova dobitka i zadovoljstva$ On im je iznosio pred oi itav svet novih i zanimljivih stvari,

51



koje bi na&li na bezbrojnim ostrvima 'užnog aci0ika govorio im o apsolutnoj sigurnosti iapsolutnoj slobodi tamo dole, a osobito o divotama klime, o izobilju životnih namirnica, i odražima lepih žena$$ 'o& nije bilo ni&ta de0initivno re&eno, ali, opisivanja melezova uselila suse u vrele ma&te mornara, i sva verovatno!a da se plan primi nagnula je na itersovu stranu$osle jednog asa udaljila su se i njih trojica, i toga dana nije vi&e niko ulazio u prednju

ka0oinu$ +vgust je dakle ostao na miru$ Kad je pala no!, skinuo je lisice, i uže s nogu, i poeoda se sprema za poku&aj$ (a&ao je u koji bocu, napunio je vodom iz kraga, koji mu je biodoneo iters, i potrpao u džepove hladne krompire na veliku svoju radost, na&ao je i 0enjer sakoma)i!em sve!e, koji je mogao uže!i jer je 0os0orne &ibice imao u džepu$ Kad je sasvim palano!, provukao se kroz otvor na pregradi, namestiv&i pre toga !ebad u$ svojoj koji tako kao da

pod njima leži ovek$ " one strane je onda proturio ruku i obesio opet onu bluzu o nož, )a sene bi video otvor, po&to izva)eni komad daske zasada nije umetao$ (a&ao se dakle tako name)upalubi$ (astavio je onda put kao i jue, izme)u uljanih buradi i palube, do poluvratanca zaspu&tanje u &upljinu$ Kad je tu stigao, zapalio je sve!icu i stao da silazi, napreduju!i te&koizme)u gusto nabacanog tovara$ (abrzo ga je poela uznemiravati gustina vazduha i

nepodno&ljiv smrad u njemu$ od tim okolnostima, tako se u sebi vajkao, te&ko da sam jamogao živ izdržati svoje zatoenje za tako dugo vreme$ 8vao me je nekoliko puta po imenu,

ja nisam odgovarao, i to ga je sasvim utvrdilo u verovanju da nisam živ$ Kako se la)a mnogotresla i &tropotala, tihi ton moga rkanja ili disanja zaista nije ni vredelo oekivati jer se ne bimogli uti$ Otvarao je 0enjer, i jo& ga je, kad god bi se dalo, podizao uvis, da bih ja, u sluajuda sam jo& živ, mogao svetlost opaziti i znati da se bliži pomo!$ *e)utim, od mene ni glaska

pretpostavka +vgustova da sam mrtav, prelaža&e postepeno u ube)enje$ .pak, odluio je da !ese probiti kroz kr& do moga sanduka i tako van svake sumnje utvrditi injenicu$ o&ao jedakle, mada bez nade, dalje(a jednom mestu, odjedared, na&ao je prolaz sasvim zakren, &to

je znailo da se tuda ne može sti!i do cilja$ +vgust oseti u tom trenutku da ga je ophrvaloose!anje malodu&nosti bacio se na pod izme)u nabacanih stvari i zaplakao kao dete$ Trgao ga

je iz tog stanja tresak od razbijene boce, one koju sam ja bio tresnuo o zemlju$ Ta beznaajnasluajnost bila je eto sre!0ia sluajnost, kojom se re&ila moja sudbina$ ro&lo je vi&e godina

pre no &to !e to meni postati jasno$ +vgust, i zbog stida i zbog žaljenja &to je bio slab ineodluan, nije mi odmah priznao ono &to !e mi kasnije, u boljern i pravinijem raspoloženju,otkriti$ (a&av&i da nesavladljive prepreke otežavaju ostvarenje njegove namere, re&io je bio damene ostavi sudbini, a on da se vrati u prednju kabinu$ *e)utim, ne treba ga osuditi dokraja

pre nego &to se uzmu u obzir sve tada&nje te&ke okolnosti približavala se no! otsustvo njegovomoglo bi biti, &tavi&e sigurno bi i bilo, otkriveno, ako se do zore ne bi vratio u koju sve!a tek&to nije dokapala u0enjeru u tmini bi jedva pogodio put do poluvratanca$ Tako)e mu se mora dozvoliti da je imao

mnogo stvarnih razloga za verovanje u moju smrt, a u tom sluaju, zaista, ni&ta ne bi znailoza mene ba& da je i stigao do moga sanduka, a on bi bez ikakva smisla imao da pro)e kroz nizopasnosti$ 8vao me je po imenu vi&e puta, svakad bez odgovora$ 'edanaest dana i no!i proveosam dole sa ono malo vode u kragu, &to mi je on bio doneOj a &tedeo vodu sigurno nisam, jersam upoetku imao sve razloge za nadu na skora&nje oslobo)enje$ Vazduh, tako)e, njemu,koji je dolazio iz srazmerno iste atmos0ere u ku!ici oko krme, morao se initi savr&enootrovan, i mnogo neizd0žljiviji nego meni jer kad sam ja prvi put si&ao bio u la)u, otvori nakrov,u stojali su pre toga otvoreni mesecima$ +ko se tome jo& dodadu sve krvave i užasnescene koje je +vgust taman preživeo zatim njegovo hap&enje i li&avanja svake vrste stalnasmrtna opasnost nad glavom, zajedno sa bednim i neprestano jo& dvosmislenim okolnostimanjegove egzistencije, onda se može razumeti da se u mome prijatelju ukoila bila svaka volja i

umna energrja i onda !e italac, kao i ja &to sam, gledati na njegovo prividno izneveravanje prijateljstva pre sa ose!anjem tuge nego sa ose!anjem negodovanja$ +vgust je jasno uo da se

55



boca razbila ali nije bio sasvim siguran da &um dolazi iz donjeg prostora la)e$ "umnja ta do&la je ba& kao potstrek da istraje u naporima$ Uspentrao se po tovaru do me)upalube i viknuo me po imenu &to je jae mogao, ne mare!i &to ga je u tom trenutku mogla uti posada$ 4italac sese!a da je tom prilikom glas zaista dopro do mene ali je moje uzbu)enje toliko bilo uzelomaha nada mnom, da nisam bio kadar da odgovorim$ Ube)en, prema tome, da je najgore

njegovo strahovanje opravdano, +vgust se spustio dole sa namerom da se &to pre vrati na prednji deo la)e$ U žurbi je preturio nekoliko manjih sanduka, i taj je &um, kao &to je poznato,do&ao do mojih u&iju$ +vgust je ve! dobro bio izmakao na svom putu natrag, kad se desilo da

je meni pao nož$ Taj &um +vgusta ponovozaustavi$ Okrenuo je natrag i popev&i se jo& jedared na složenu robu, viknuo me po imenu,isto tako jasno kao i maloas, oeknuv&i opet prethodno da nastupi je)an trenutak sti&anosti$Toga puta sam ja imad toliko glasa da odgovorim$ resre!an &to se uverio da sam jo& živ,re&io je +vgust da !e izdržati ma koju te&ko!u i opasnost, samo da do)e do mene$ .splev&i se&to je brže mogao iz labirinta od kr&a, u koji se bio zaglavio, nai&ao je najzad na neki bolji

prolaz, i, na kraju krajeva, dospeo, naravno, sasvim iznemogao, do moga sanduka$V.

Tu, kraj sanduka dok smo stajali, +vgust mi je saop&tio najvažnije momente svojih doživljajaa tek kasnije dodao je i pojedinosti$ On je strahovao da !e se opaziti da ga nema, a mene jeopet dohvatilo krajnje nestrpljenje da se oprostim svog užasnog zatvora$ #e&ili smo, dakle, dane asimo da odmah krenemo do mesta gde !u ja ekati dok on ne izvr&i izvi)anje$ itanje je

jo& bilo &ta da se uini pa da Tigar ne ostane u sanduku sa ime se ni +vgust ni ja ne bismomogli pomiriti$ 8asada je pseto bilo sasvim mirno prislanjali smo u&i sasvim blizu sanduka ini dah mu se nije uo iznutra$ 'a sam bio ube)en da je pseto mrtvo, i odluio sam da otvorimvrata$ (a&li smo ga gde leži, ispruženo, jo& živo, ali u dubokom zanosu$ Vremena zagubljenje, dakako, nismo imali a ja se opet, nisam mogao odluiti da napustim životinju, kojami je dvaput život spasla, pre nekog poku&aja da pseto spasem$ Vukli smo dakle Tigra zasobom kako smo mogli, po cenu najve!ih te&ko!a i zamaranja &to !e re!i da je +vgust bioonaj koji je sa te&kim psetom na rukama savla)ivao prepreke, pentrao se po preprekama na

prolazu jer ja, slab kako sam bio, ne bih to nikako mogao izdržati$ (ajzad smo stigli do rupe, ionda se +vgust provukao, a pseto smo za njim progurali$ U kabini je sve na)eno u redu, i mine propustimo da zahvalimo 7ogu za spas od neposredne opasnosti$ Dokonali smo, za

poetak, da !u ja ostati< +vsmture %or)ona ima <B

blizu rupe, kroz koju mi drug može do)avati deo od svoje hrane, i gde km u mogu!nosti dado)em do koliko toliko svežeg vazduha$Da bih bolje objasnio neka mesta ovog izve&taja, ona gde je bilo rei o rasporedu tovara ula)i, i koja bi se mesta mogla uiniti nejasna itaocima koji su videli propisno utovarivanje

robe, mo ram zabeležiti da je kapetan 7arnard tu svoju veoma važnu dužnost na brodu biouzeo olako i izvr&io do sramote nemarno nije se pokazao ni onoliko brižan ni onoliko iskusanmornar koliko je u smislu vrlo osetljive prirode svoje dužnosti trebalo da je bio$ Utovar robe ula)u ne sme se vr&iti kojekako nebrojeni nesre!ni sluajevi, ve! i u opsegu moga linogiskustva, bivali su posledice nemara ili neznanja u tom poslu$ Obalski brodovi, koji esto uvelikoj žurbi utovaruju ili istovaruju, stradaju mnogo puta ba& zbog toga nedostatka pažnje iliznanja oko utovara$ %lavno je da se ni tovar ni pretega u dnu la)e, ni pri najjaem ljuljanju ne

pokre!u sa svoga mesta$ U ve!ini sluajeva slaganje robe biva pomo!u ekrka, i ako se,naprimer, tovari duvan ili bra&no, ekrk tako sabija robu, da su pri istovaru sandui!i i buri!isasvim stinjeni, i treba im vremena dok se opet vrate u svoj oblik$ "abija se roba da bi sedobilo vi&e mesta za tovar, jer ako je sabijena potpuno, iskljuuje se pomicanje robe, bar ono

koje bi bilo opasno$ De&ava se da to sabijanje tovara ekrkom dovodi do žalosnih posledica$Tovar pamuka naprimer, dobro sabijen pod jednim okolnostima može rastezanjem svojim da

52



izazove pucanje la)e$ To bi se isto moglo desiti sa tovarom duvana, kad do)e vreme njegovavrenja, da nije onib$ malih praznina pod okruglinartia buradi$+ko je utovar samo delimian, op"snost od pomicania je vrlo velika, i moraju se preduzetisve potrebne mere za spreavanje nesre!e$ "amo oni koji su iskusili buru na rnoru, ili znajukako se .julja brod kad posle bure odjednom stane vetar samo oni znaju sa kakvom silinom se

sve pokretno na brodu ili u brodu poinje zaletati$ *ože se ceo tovar obru&iti na jednu stranu broda, bro) pole!i, napuniti se vodom i za nekoliko sekunada potonuti$ (ije preterano re!i da je bar u polovini sluajeva tonjenja broda u buri uzrok ležao uru&enju tovara$+ko je tovar delimian, on se, po&to je dobro sabijen, pokrije prvo slojem pokretnih dasakadugih koliki je prostor u brodu na daske onda do)u jaki podupirai, koji idu ak do palube, ikoji drže svaki komad tovara na svome mestu$ ri utovaru zrna važne su naroite

predostrožnosti$ 8rno se jako sleže potpuno ispunjena dubina la)e, kad stigne na mestoopredeljenja, nema vi&e od tri etvrtine ispurvjenog prostora i zato, ako se dobro ne nabije,može do!i do opasnog kretanja i prevaljivanja tereta$ Obiaj je da se u masu zrna zabijajuklinovi$

Utovar %rampusa izvr&en je na bedan nain ispreturano je ležala masa uljanih buradi i raznogla)arskog pribora$ -a)e koje idu u lov ria kitove, snabdevane su obino gvozdenimrezervoarima za ulje za&to nije tako bilo i na %rampusu nisam nikada mogao saznati$ Kako je,

prema 0ome, izgledalo na dnu la)e, to sam ve! opisao na me)upalubi, kao &to je reeno, bilo je toliko mesta da se moje telo moglo stisnuti izme)u gornje palube i uljanih buri!a stajalo je prazno mesto i oko glavnih vratanaca na krovu la)e, a nekoliko &upljina i ovde onde u samomtovaru dalje, oko otvora koji je +vgust isekao u dasci bilo je mesta za itavo jedno bure, gdesam se ja, kao &to je poznato, privremeno i srazmerno dosta udobno bio smestio$Kada je moj prijatelj dospeo u svoju k?ju, i udesio lisice na rukama i uže oko nogu, skoro jesvanulo$ *ože se re!i da smo za dlaku umakli, jer, taman je +vgust posvr&avao sve &to treba,si&ao je dole podo0icir sa Derkom itersom i sa kuvarem$ Oni su neko vreme razgovarali ola)i sa 8elenog predgorja, i kao da su jedva ekali da se ona pojavi$ (aposletku se kuvar

približio +vgustovu krevetu i seo mu elo glave$ 'a sam iz svog zaklona mogao sve uti ivideti jer iseeni deo daske nije bio umetnut na svoje mesto, i samo sam oekivao kad !e <$ =1se kuvar nasloniti na matrosku bluzu, koja je visila da pokrije otvor, pa da se onda svemu u)eu trag, da i ja i moj drug budemo sigurno smaknuti$ *e)utim, sre!a nas nije ni tu izneverilamada se kuvar, pri ljuljanju la)e, esto )oticao bluze, nikad je nije toliko pritisnuo da bi se

pokazalo &ta se iza nje krije$ .vicom svojom bluza je bila privr&!ena za pregradu, tako da seni pri njenu kla!enju nije mogla pokazati rupa u pregradi$ 8a sve to vreme Tigar je ležao elonogu kreveta verovatno, bio je do&ao malo k sebi jer sam s vremena na vreme mogao videtikako otvara oi i duboko udi&e$

osle nekoliko minuta podo0icir i kuvar odo&e gore, a iters, im je njih nestalo, pri&ao je bliže i seo na mesto gde je maloas sedeo podo0icir$ oeo je veoma drugarski da razgovarasa +vgustom, i mi smo se tada uverili da se on dobrim delom samo pretvara kako je pijan, kad

je u dru&tvu one dvojice$ Odgovarao je sasvim otvoreno na sva pitanja moga prijatelja rekao je da je skoro uveren da su +vgustova oca negde morali spasti, jer je toga dana, pre zalaskasunca, opaženo ne manje od pet jedrilica uop&te, govorio je nekako veoma ute&no, &to je menekoliko iznenadilo, toliko i obra)ovalo$ . poeo sam da se nadam da bismo, mož)a pomo!uitersovom, mogli opet mi ovladati la)om, i tu sam ideju prvom prilikom saop&tio i +vgustu$On je tako)e smatrao da je stvar mogu!na ali, nalazio je da sa poku&ajem treba biti krajnjeobazriv, jer ko zna da li pona&anje melezovo nije možda samo vrsta !udi i zbilja, te&ko je biloznati da li je taj ovek uop&te pri dobroj pameti$ osle jednog sata iters je oti&ao na palubu, a

vratio se tek oko podne, donev&i +vgustu izda&an obrok slane gove)ine i pudinga$ (aravno da je bilo ruka i za mene$ >eloga toga dana niko vi&e nije silazio u prednju kabinu kad se

5<



spustilo vee, ja sam se uvukao u +vgustovu koju i spavao slatko i mirno skoro do zore, kadame je +vgust, zbog nekog &u&nja na palubi, probudio, i ja se brže bolje opet provukao u svojzaklon$ o&to se razdanilo opazili smo da se Tigar skoro sasvim oporavio, dane pokazuje nikakve znake stra&enja od vode, jer je sa najve!om sla&!u popio porciju kojusmo mu dali$ U toku dana povratile su mu se sve stare njegove sile, naravno, i dobar apetit$

4udno njegovo pona&anje, dakle, sigurno je bilo samo posledica otrovnog vazduha u &upljinila)e, a ne znak besnila$ 'a sam se tek sada istinski radovao &to sam nastojavao da psetoiznesemo iz sanduka$ Toga dana bio je 2@ti jun, dakle trinaesti dan otkako je %rampusisplovio iz luke (antuketa$5og- jula si&ao je dole podo0icir, pijan kao obino, a psobito dobre volje$ ri&ao je+vgustovoj koji, potap&ao +vgusta po le)ima, pitao ga da li bi se znao pona&ati kako trebaako bi mu se dala sloboda, i da li ho!e da obe!a da ne!e vi&e ulaziti u kajitu$ (aravno da je+vgust na sva ta pltanja odgovarao sa da, na&to mu je onaj nitkov skinuo uže, dav&i mu

pretho)uo da se napije ruma iz jedne boce koju je izvukao iz džepa svoga kaputa$ 8atim suobojica oti&li na palubu, i ja, puna tri asa nisam vi&e video +vgusta$ (ajzad, do&ao je sadobrom ve&!u da se otsada sme slobodno kretati po la)i, sem njenoga stražnjega dela, i da !e,

kao i dosada, spavati u prednjoj kabini$ Doneo mi je dobar obed i dovoljno vode$ -a)a jeneprestano krstarila u oekivanju one sa 8elenog predgorja u jedan mah su i opažena jedrila isvi su držali da je to vrebana jedrenjaa$ Kako se za narednih osam dana nije )esilo ni&tavažno, da!u o tome vremenu samo kratak izve&taj u obliku dnevnika$2eg jula+vgust mi je nabavio tri !ebeta, od kojih sam nainio sebi u zaklonu udobno leži&te$ (iko nijesilazio, sem moga druga tokom itavog dana$ Tigar se smestit ii koji, odmah do rupe, i tvrdo

je spavao, kao da se jo& nije dovoljno oporavio od svoga bolovanja$ redvee je udarac vetradohvatio la)u pre no &to su jedra mogla biti skra!ena, i umalo je nije prevrnuo$ "rom, potrajao

je samo trenutak, i ni&ta drugo nije se dogodilo sem &to se prednje jedro zaderalo do sredine$ iters je celoga toga dana bio veoma ljubazan prema +vgustuupustio se u veliki razgovor sa njim o Tihom okeanu i o ostrvima koja je tamo posetio$ itaoga je da li bi on sa pobunjenicima hteo po!i na jednu vrstu istraživakog i zabavnog puta u teoblasti, i kazao mu da se ljudi na la)i postepeno priklanjaju nazorima podo0icirovim$ +vgust

je smatrao da je najbolje re!i da bi sa velikim zadovoljstvom po&ao na taj avanturistiki put, po&to se ve! ni&ta bolje i ne radi i da je, uostalom, sve bolje od života gusara$<og jula8apažena la)a bila je mali brig iz -iverpula pustili su je da pro)e na miru$ +vgust je skoroceo dan ostao na palubi, kako bi saznao &to vi&e o namerama buntovnika$ Oni su se esto ižestoko sva)ali izme)u sebe jednom prilikom je jedan od njih, harpunar Džim 7oner, baen umore$ "tranka podo0icira nadvladala je$ Džim 7oner je pripadao stranci kuvarevoj, kao i

iters$=ogr julared zoru javio se o&tar vetar sa zapada, koji se u podne pretvorio u pravu buru, tako da je od

jedara moglo ostati samo jedro na prednjoj katarci i ono trouglasto$ ri sabiranju platna pao jeu more "ims, jedan od prostih matroza, i od stranke kuvarove bio je veoma pijan i udavio seuostalom, nisu ni injeni nikakvi poku&aji da se spase$ "ad je ostalo na la)i svega trinaest ljudiDerk iters "ejmor, crni kuvar Džons %rili /artman #odžers Viljern +len svi od kuvarevestranke zatim podo0icir, ije ime nisam nikada saznao +bsadom /iks Vilson Džon /ent#iard arker, od podo0icirove stranke i +vgust i ja$?og jula7ura je potrajala celog dana, javljala se u snažnim udarcima i pra!ena ki&om$ Kroz porube

la)e u&lo je dosta vode, jedan od &mrkova neprestano je radio, i +vgust je tako)e morao pomagati$ U sumrak

5=



je pro&la kraj nas velika la)a, koju nisu bili spazil sve dok nije do&la na domak doziva$ *islilose da je to ona koju su buntovnici vrebali$ odo0icir je stade dozivati, ali je odgovor gu&ilahuka vetra$ Oko jedanaest prevalio se talas sredinom palube, i odneo veliki deo ograde sa levestrane la)e, i uinio i druge lak&e &tete$ red zoru 'e bura popustila a kad se pokazalo sunce,ostao je jo& samo slab vetri!$

3@@ jula>eloga dana imali smo velike talase la)a, slabo natovarena, ljuljala se užasno, i mnogi predmeti, u &upljini, kao &to sam sa svoga mesta mogao lepo uti, poeli su da se kotrljaju$ 'asam dobio jaku morsku bolest$ iters je toga dana imao dug razgovor sa +vgustom, i kazaomu da su dvojica iz njegove stranke, %rili i +len, pre&la podo0iciru, izjaviv&i gotovost dagusare$ ostavljao je zatim +vgustu neka pitanja, koja ovaj tada nije dobro razumeo$ Uvee seopazilo da u la)u probija mnogo vode ali nije . bilo pomo!i, jer je voda zbog velikih naporala)e polazila kroz kuine u njenim porubima$ #a&ijali su onda jedno jedro, zapu&ili bar rupena prednjem delu la)e, i onda je voda zbilja manje probijala$og jula"a izlaskom sunca pojavio se lak istoni vetar podo0icir dade la)i jugozapadni pravac, a imao

je na umu da, radi svojih gusarskih planova, prispe na jedno od +ntilskih ostrva$ (iti su seiters, niti kuvar tome opirali barem u prisustvu +vgustovu ne$ *isao da se uhvati la)a sa8elenog predgorja bila je napu&tena$ rodiranje vode uspe&no je spreavano na taj nain &to bisvakih tri etvrti asa radio po jedan &mrk$ .zvueno je jedro ispod prednjeg dela la)e$Dozivali smo se u toku dana sa dve male la)ice$Bog jula-epo vreme$ "ve ruke na poslu da se opravi ograda$ iters se opet dugo razgovarao sa+vgustomi bio je jasriiji nego dosada$ .zjavio je da ga ni&ta ne može pridobiti za nazore podo0icira, inagovestio re&enost da otme la)u iz njegovih ruku$ itao je +vgusta da li bi u takvome sluajumogao raunati na njegovu pomo!, na&ta je moj prijatelj, bez ustezanja, odgovorio da može$iters je onda kazao da !e ispitati kako o tome misle drugi lanovi njegova dru&tva, i oti&ao$Do kraja toga dana +vgust vi&e nije ugrabio priliku da se sastane sa itersom nasamo$V..1@og julaDozivali smo se sa jednom la)om koja je dolazila iz #ia i plovila za (or0olk$ Vrememaglovito, sa lakim, promenljivim vetrom od istoka$ Danas je umro /artman #odžers, po&to

je ve! osmog jula, posle jedne 4a&e groga, dobio nastupe greva$ On je pripadao kuvarevojstranci, i bio ovek na koga je iter" naroito raunao$ iters je rekao +vgustu da misli da je#odžersa podo0icir otrovao, i da se boji da !e i na njega, itersa, skoro do!i red, ako ne bude)obro otvarao oi$ Ostali su sada svega on, Džons, i kuvar na jednoj strani, dok ih je na

protivnoj bilo petorica$ redlagao je Džonsu da zapovedni&tvo broda otmu od podo0icira alikako je nai&ao na hla)an prijem, nije se vi&e zadržavao na tome$ + kuvaru to uop&te nije nispominjao$ Dobro je radio &to je bio toliko oprezan, jer je posle podne kuvar izrazio odluku dase pridruži podo0iciru i zaista i pre&ao na njegovu stranu u isto vreme Džons se svadio saitersom, i pretio mu da !e otkriti podo0iciru plan o uzbuni$ 'asno je bilo da je svaki minutskup iters je objavio odluku da otme la)u po svaku cenu, ako !e ga samo +vgust pomagati$*oj prijatelj uverio; ga je o gotovosti da uestvuje u ma kojem planu sa takvom svrhom, aujedno, uzev&i tu okolnost kao zgodan i pravi momenat, otkrio je itersu tajnu o mome

prisustvu na la)i$ *elez se pre obradovao nego&to se iznena)io, po&to se u Džonsa nije vi&e mogao pouzdati, i ve! ga raunao u stranku

protivnika$ Onda su si&li dole, i ja i iters smo se brzo upoznali re&eno je bilo da !emo prvom

zgodnom prilikom poku&ati da otmemo la)u$ Džonsa uop&te nismo pozvali na svojasavetovanja$ 8a sluaj da se poku&aj uspe&no izvede, odluili smo da u)emo u prvu luku i

5?



tamo la)u predamo vlastima$ Ostavljen od svojih pristalica, iters je napustio plan o putovanju u oblast Tihog Okeana, jer se to ne bi dalo izvesti bez posade$ + inae je raunaoda !e ga, ili u toku sudske istrage osloboditi na osnovu neuraunljivosti sveano je tvrdio da

jeu momentu umne poreme!enosti stao na stranu buntovnika ili, ako ba& bude osu)en, da !ega spasti moje i +vgustovo posredovanje$ (a& razgovor bio je prekinut komandom "vak na

mesto, spu&taj jedra; iters i +vgust pohita&e na palubu$Kao i obino, skoro je sva posada bila pijana i pre nego &to su platna koliko treba sabrana, jakudar vetra nakrenu la)u na jednu stranu$ (ekako je opet ispravljena, ali je dobila mnogo vode$Tamah se uspostavio red, udari vetar i nalet talasa jo& jedanput, pa jo& jedanput, no pro&lo jesve bez &tete$ .zgledi su bili na buru, koja je naskoro i do&la, besne!i od severa i zapada$ "ve

je odmah privr&!eno &to se bolje moglo, a na službi ostalo je samo skra!eno prednje jedro$ (o! se spu&tala bura bivala sve jaa i&li su grdni talasi$ iters i +vgust si)o&e u prednjukabinu, i mi se opet poesmo savetovati$"ložili smo se u tome da boljih okolnosti za ostvarenje na&eg plana0lie može biti$ rvo, u burise niko ne nada napadu$ 8atim, kako la)a plovi skoro bez i jednog platna, ne!e trebati .judi zamanevrisanje sve dok se vreme opet ne popravi a tada, ako se plan dotle izvede, oslobodili

bismo jednoga ili dvojicu od pokorene posade, i oni bi nam pomogli da stignemo u luku$%lavna te&ko!a je ležala u nesrazmeri na&ih sila$ (as je bilo trojica, a u kabini ih je bilodevetorica$ "ve oružje tako)e je bilo u njihovim rukama, izuzev dva mala pi&tolja, koje jeiters sakrio negde na sebi, i velikog mornarskog r$oža, koji je uvek nosio za pojasom$ onekim znacima naprimer, nismo vi&e vi)ali na uobipajenim mestima sekire zakljuivali smoda podo0icir mora biti da sumnja, osobito na itersa, i da ne!e propustiti nije)nu priliku da gase re&i$ 7ilo nam je dakle jasno da se &to pre mora izvesti sve &to re&imo da !emo uraditi$ .pakzbog nesrazmere u snazi, morali smo postupati vrlo oprezno$iters je predlagao on da ode na palubu, )a se upiisti u razgovor$ sa stražarom, +lenom, i daga, u zgodnom trenutku, bez svake komplikacije baci u more na to da stignemo +vgust i ja, dase dograbimo kakvog bilo oružja na palubi i da se onda na juri& opsednu stepenice za kajitu,

pre no &to bi tko mogao i samo pomisliti na otpor$ 'a se nisam slagao jer nisam mogaoverovati da bi se podo0icir koji je bio lukav u svaemu, sem vojih praznovernih predrasudatako lako prepao i dao uhvatiti$ Ve! ta okolnost da je na palubi stojala straža, dokazivala jenjegovu opreznost jer, na la)araa bez osobite discipline, nije obiaj da na palubi stoji stražar uvreme kad se la)a, da se ne bi u vetru mnogo naprezala, ostavi svega sa jednim jedrom, ili satako name&tenim jedrima da se u neku ruku brod zadržava$ -a)u pod takvim okolnostimatreba malo podrobnije da opi&em, zbog italaca koji nisu nikada bili na moru$ Taj manevarzadržavanja izvodi se po raznim povodima i na razne naine$ .zvodi se i kad je vreme dobroali tada je stvar samo u tome da se la)a zaustavi dok se, recimo, ne saeka druga la)a, ili unekom tome slinom sluaju,+ko je ipak takva la)a plovila pod svima jedrima, manevar se

izvodi pomo!u motaka koje delimino uvrnu platna, tako da vetar jedan deo jedara ponegurati natra&ke, i la)a onda stane$ +li na ovome mestu u pripoveci mi govorimo o sluajuzadržavanja la)e u buri$ To se de&ava kad vetar udara spreda, i kad je tako jak da se bezopasnosti prevrtanja ne mož?i upotrebiti ve!a koliina jedara ili kad je, i pri povoljnom vetru,more suvi&e nemirno, pa la)a ne može u talase napred$ +ko prisuvi&e nemirnom moru la)a preseca talase, ima opasnosti od navale vode preko stražnjeg delala)e, ili od dubokog tonjenja u vodu prednjeg dela la)e, te ljudi mpraju biti obazrivi ho!e li,ili ne, upotrebiti manevar$ +ko pak la)a kroz porube propu&ta vodu, onda se i pri nemirnommoru ne zadržava, jer bi joj se od velikog napora napukline jo& vi&e ra&irile, i onda je od dvazla manje da se pusti da plovi pred vetroip$ Dosta je puta potrebno pustiti la)u pred vetar ionda kada je ili bura tako jaka da bi u komade iscepala ono jedro &to je name&teno radi

zadržavanja la)e, ili onda kad je, zbog r)ave konstrukcije la)e, ili sa nekog drugog razloga,manevar nemogu!no izvoditi$

53



8austavljanje la)e, u vreme bure, biva, prema razliitim brodskim konstrukcijama, na razhena!ine$ onekad je najzgodnije izvoditi manevar pomo!u jedra na prednjoj katarci, i to je,tako bih rekaojedro koje se za taj manevar naje&!e upotrebljava$ Velike la)e, sa raznimkatarkama za jedra, imaju za reenu svrhu, naroito jedro za otpor buri$ onekad seupotrebljava samo trouglasto jedro ponekad i trouglasto i ono na prednjoj katarci ili sa dva

uvijutka sabrano jedro na prednjoj katarci a ponekad to isto i sa stražnjim jedrima$ %rampusse zaustavljao pod sabranim jedrom na prednjoj katarci$Kad treba la)a da se zadrži, biva ovako upravi se elom toliko pod vetar, da vetar napuni jedrakad ona seku la)u u pravcu dijagonale$ (a taj nain kljun se la)e odmakne za nekolikostepena od vetrova pravca, i la)a onda, naravno, dobija udarce talasa u svoj vetru iskrenuti

bok$ U takvom položaju dobra la)a može izdržati jaku buru, i da u nju ne u)e ni kap vode, ida posada nema nikakva naroitog posla oko nje$ Krmilo se obino spusti i privrsti ali to nijeapsolutno potrebno sem ako je želja da se izbegne larma od egrtanja opu&tene poluge, jerkrma nema nikakav upliv na la)u koja je zadržana$ :tavi&e, bolje je ostaviti krmilo slobodno,nego ga vrsto vezivati, kao &to se obino radi jer, ako se ne može slobodno okretati, biva daa0c talasi otl)nu toak i odnesu$ Dokle god se drži edro, dobro gra)ena la)a ostaje u takvom

položaju, može da naja&e na svakovrsne talase, kao da je neko živo i razumno stvorenje$ +ko bi, me)utim, silan vetar pokidao i pocepao jedro nesre!a koja se de&ava samo pri pravimuraganima, opasnost preti neposredno$ -a)a se okrene od vetra, isprei se ispred talasa, i on)a

je potpuno ostavljena njihovoj milosti ili nemilosti jedina pomo! u takvom sluaju jeste pustiti je na milost vetra, dok se ne opremi drugo jedro$ .ma la)a koje se ni pod kojim jedromne )adu zaustaviti te se ne bi smele pu&tati na veliko more$od takvim okolnostima vra!amo se prii nikada podo0icir nije imao obiaj da,o)re)uje stražuna palubi a &to je sada o)redio jo& kad se ne zaboravi okolnost da je nestalo sa svojih mestasekira i poluga, ubedio nas je potpuno u pretpostavci da je posada na oprezu, i da je izvr&enjeitersovog plana nemogu!no$ (e&to se, me)utim, moralo uraditi i to &to pre, to bolje, jer !eitersa, ako je ve! pala sumnja na njega, poslati na drugi svet prvom zgodnom prilikom, atakva prilika bi se, sigurno, ili na&la, ili nainila, im opadne bura$+vgust onda predloži da bi dobro bilo ka) bi iters, pod ma kojim prividnim uzrokom,uklonio kotur kabla na kapku u kabini, jer bismo onda možda mogli izvr&iti iznena)ni napadiz donjeg prostora la)e$ +li, posle kratkog razmi&ljanja, do&li smo do zakljuka da se takvastvar ne bi mogla izvesti zbog odvi&e jakog ljuljanja, i zaronjavanja la)e prednjim delom$Velika sre!a bila je &to je meni najzad )o&la misao da uzmemo u kombinaciju praznoverje igre&nu savest podo0icirovu$ Kao &to je poznato, toga jutra je umro /artman #odžers posleonih greva pre dva dana$ iters je tvrdio da je ovek bio otrovan i vrsto stajao na tomgledi&tu, iako nam nije hteo odati koji su njegovi nepokolebljivi razlozi za nepokolebljivoverovanje &to se opet moglo protumaiti njegovim udnovatim bi!em$ +li, bez obzira na to da

li je on imao, ili nije imao, boljih razlogaod na&ih da posumnja u podo0icira, mi smo se brzo složili sa njim u sumnji, i u tom smislu ire&ili se na delo$#odžers je umro oko jedanaest asova pre podne, u užasnim grevima le& njegov je ve!nekoliko minuta posle smrti bio stra&niji i odvratniji od svega &to sam ikada u životu video$Trbuh užasno naduven, kao kod udavljenika koji je vi&e nedelja ležao pod vodom ruke tako)enaduvene, dok je lice, naprotiv, izgledalo smežurano, zbrkano, belo kao kre, sa svega dve ilitri jako crvene mrlje, onakve kakve se jav.jaju u sluaju crvenog vetra jedna od tih mrlja i&la

je u dijagonali preko lica, pokrivala jedno oko kao nekom trakoin od crvena somota$ U tomstra&nom stanju le& je bio iznesen iz kajite da bi ga spustili u more podo0icir, baciv&i pogledtada je prvi put usmotrio le&, da li zbog griže savesti, da li od užasa pred strahovitom slikom,

dao je nare)enje da le& u&iju u mrežu i da se nad njim izvr&e sve uobiajene ceremonije pogreba na moru$ . po&to je izdao tu zapovest, si&ao je odmah dole, kao da je želeo da izbegne

5



svaki dalji pogled na svoju žrtvu$ 'o& dok su injene pripreme za izvr&enje zapovesti, bura sedigla sa jaom silom, i privremeno se moralo odustati od zadatka$ -e& je jednostavno bioostavljen gde se na&ao, a talasi su ga odgurali u kanal za ispu&tanje vode, gde se, jo& i u as okome se ovde govori, kotrljao ovamo onamo pod jakim posrtanjem la)e$o&to smo se nas trojica složili u planu, dali smo se na posao da ga &to pre izvedemo$ iters

izi)e na palubu, gde ga, kao &to je predvideo, odmah oslovi +len, koji je, oigledno, stajao nastraži vi&e radi osmatranja prednje kabine nego radi ma ega drugog$ "udbina ovog nevaljaica bila je brzo i u ti&ini odluena približiv&i mu se ravnodu&no, kao da ho!e da ga oslovi, itersga je dohvatio za gu&u i bacio preko ograde pre nego &to je mogao i usta da otvori$ 8atim je

pozvao gore nas dvojicu$ rvi na& zadatak bio je da na)emo ne&to &to !e nam mo!i poslužitikao oružje ali smo pri tom traženju morali biti veoma oprezni, jer zbog jakog ljuljanja la)e,ovek se

jedva mogao držati na nogarna na palu0ei, je)nako smo se morali hvatati za ne&to vrsto, asem toga, palubu su, pri svakom tonjenju prednjeg dela, jo& i prelivali talasi$ *orali smo se ižuriti, jer je podo0icir svakog asa mogao zapovediti da se krenu &rrirkovi, po&to se la)a svevi&e punila vodom$ Tražili smo oko sebe neko vreme ono &to smo najboljemogli na!i bile su

dve držaljice od &mrka, od kojih je jednu uzeo +vgust a drugu ja$ o&to smo se time snabdeli,skinuli smo ko&ulju sa mrtvaca, a le& smo bacili u more$ iters i ja smo onda si&li dole,ostaviv&i +vgusta na straži na palubi, tano na onom mestu gde je ranije stojao +len, le)imaokrenutog prema ulazu u kajitu, tako da bi, za sluaj da ma koji od podo0icirovih pristalicaizi)e, mislio da je to prvobitno odre)eni stražar$>im smo si&li dole, ja sam se poeo preoblaiti u #odžersov le&$ Ko&ulja njegova nam jenaroito i&la na ruku, jer je bila osobitog kroja i izgleda, i lako se raspoznavaia neka vrsta

bluze, koju je pokojnik nosio preko odela bila je pletena od plave vune, sa &irokim poprenim belim prugama$ o&to sam navukao tu ko&ulju, napravio sam sebi ogroman trbuh, imituju!iužasnu unakaženost naduvenog tela$ To sam postigao pomo!u nekoliko posteljnih stvari$ .ruke svoje sam udesio na slian nain, obukao par belih vunenih polurukavica, i ispunio ihsvim mogu!im krpi!ima koje smo na&li$ 8atim mi je iters doterao lice natro ga je prvodobro kreom, i namrljavio ga zatim krvlju iz poseena svoga prsta$ Ona pruga preko okatako)e je ostvarena, i davala mi je užasan izgled$V...Kada sam se pogledao u komadi! ogledala iako pri tamnoj svetlosti slepog 0enjera, i mojvlastiti izgled, i se!anje na stra&nu stvarnost koju sam sad pretstavljao ispunili su meose!anjima takvog užasa da sam se pitao mogu li i dalje ostati u toj ulozi$ +li se moraloodluno postupiti, i ja i iters izi)osmo na palubu$

(a&li smo sve u redu drže!i se sasvim blizi ograde, pri&unjali smo se sva trojica ulasku ukajitu Vrata na stepenicama nisu bila sasvim zatvorena imali se na umu da se onemogu!i

naglo zatvaranje spolj postavljanjem drvenih trupi!a na gornjem stepenu 7ez te&ko!a, dakle,mogli smo pregledati unutra&njost kajite kroz pukptine oko &arki$ okazalo se tad da smo pametno uinili &to ih nismo neoekivanc napali oigledno je bilo da su se držali na oprezu"amo je jedan spavao, i taj je, leže!i kraj stepeni&ts imao pu&ku uza se$ Ostali su sedeli nadu&ecima pova)enim iz kreveta i razbacanim po podu$ Vodil su ozbiljan razgovor no ma dasu, sude!i po praznim bokalima i praznim a&ama oko njih, pijanili nisu bili tako pijani kaoobino$ "vi snabdeveni noževima, a jedan ili dvojica imali su i pi&tolje dobra koliina pu&akaležala je kraj njih u jedno koji$

(eko vreme oslu&kivali smo &ta razgovaraju, ds bismo bolje odluili &ta imamo da radimonismo, tojest, bili re&ili ni&ta sasvim odre)eno, sem da !emc kad do)e as prepada, poku&atida parali&emo njihov otpor pojavom #odžersova duha$ #aspravljali su svoje gusarske planove

koliko smo mogli uti, imali su nameru da se združe sa posadom la)ice /ornet, pa ako bude

5B



mogu!no da i ovladaju la)icom, sve to u svrhu nekog poku&aja na &iroj osnovi, ije pojedinosti, me)utim, nijedan od nas nije bio u stanju da razume$ (eko od njih govorio je o itersu a podo0icir je uestvovao u razgovoru, ali jako tiho najzad je dodao, dovoljno glasno (e razumem &ta neprestano petlja s onim kapetanovim derletomnajbolje bi bilo da &to pre obojica odlete u more$ (iko nije na to ni&ta odgovorio videli smo,

me)utim, da je stvar u celom dru&tvu primljena sa odobravanjem, a osobito od strane Džonsa$'a sam bio veoma uzbu)en, tim pre &to sam zapazio da se ni iters ni +vgust nikako ne moguda odlue kako da se radi$ +li sam u sebi re&io da !u život svoj skupo prodati, a prethodno da!u se dobro braniti od malodu&nosti$Užasan &um vetra koji je urlao me)u užetima jedara i pljuskanje vode po palubi, smetali su daujemo ceo razgovor rei su dopirale do nas samo kad bi nastupila izvesna ti&ina$ U jednojtakvoj pauzi jasno smo uli da je podo0icir rekao nekome od ljudi idi napred, i reci onimklipanima da do)u u kajitu$ /teo je da smo mu pred oima, ne!e da trpi nikakvetajanstvenosti na la)i$ "re!om po nas, la)a se u tom trenutku tako naglo zarila u vodu, da sezapovest nije mogla smesta izvr&iti$ Taman se kuvar bio digao da po)e po nas, kad ga jedan

potres, toliki da sam se popla&io da !e odneti sve katarke, obori, i tresnu mu glavom o

pregradu jedne koje takvom silinom da se pregrada usled toga o&tetila to je onda dovelo donove zabuhe$ Opet sre!om, taj jaki potres nije sru&io nikoga od nas, i mi smo imali vremenada se naglo povuemo u prednju kabinu, i da u brzini sklopimo rieki plan akcije, pre nego &tonam stigne vesnik, ili, bolje reeno, pre no &to je promolio glavu na izlaz od kajite, jer na

palubu nije izi&ao$ (e mogav&i sa svoga mesta opaziti da +lena vi&e nema, on je tobože +lenudreknuo zapovest podo0icira$ Dobro, dobro, odgovorio je iters promenjenim glasom i kuvar

je posle toga odmah nestao pod krovom, ne slute!i da stvari nisu u redu$*oja dva druga uputi&e se nato odvažno u kajitu$ iters je zatvorio za sobom Arata onakokako su i pre toga bila zatvorena$ odo0icir ih je doekao sa pretvornom ljubazno&!u i rekao+vgustu zato &to se tako dobro pona&ao u poslednje vreme, može otsad stanovati ir kajiti, i

brojiti se u njihovo dru&tvo$ (asuo mu je zatim polovinu pehara ruma, i dao da ispije$ 'a samsve to uo i video, jer sam pri&ao kajiti im su se vrata za mojim drugovima pritvorila, izauzeo sam opet svoje mesto$ "a sobom sam poneo obe držaljice od &mrka jednu sam sakrio

blizu ulaza u kajitu, da bi se u sluaju nužde na&la pri ruci$ (amestio sam se zatim zgodno na svome mestu, kako bih mogao videti sve &to se unutradoga)a uje)no sam eliio živce, da upadnem me)u buntovnike onda ka) mi iters, po dogovoru, dade znak za to$ iters je me)utim uspeo da skrenerazgovor na krvave scene prilikpm bunta, i, malo, naveo ljude na prepriavanja raznihsujeverica, koje su tako uobiajene me)u mornarima$ 'a nisam mogao uti sve &to se govoriali sam jasno video dejstvo tih pria na licima prisutnih$ odo0icir je bio uzbu)en, i kad jeneko pomenuo strahovit izgled #odžersova le&a, umalo nije pao u nesvest$ iters ga tada upita

da li ne bi bilo bolje da se telo odmah baci u more, jer je užasno gledati ga kako se kotrlja pokanalu$ ri tim reeima zlikovac onaj prosto je poeo da se gu&i lagano je pro&ao pogledom posvojim drugovima kao da moli da neko od njih izi)e i izvr&i taj zadatak$ +li se niko živi nemica&e sa svoga mesta bilo je jasno da se nervno uzbu)enje popelo kod sviju do vrhunca$Tada iters dade ugovoreni znak$ 'a otvorih vrata, po)oh po stepenicama, ne proslovih niglaska, stadoh ispravljen nasred kajite$Užasan e0ekat od ove neoekivane pojave može se razumeti kad se uzmu u obzir razneokolnosti$ Obino, pri slinim doga)ajima, ostaje u pameti prisutnih makar trunka sumnje ustvarnost vizije pred njima, trunka nade da je samo pojedinac, on, žrtva obmane, i da pojavanije u istini gost sa onoga sveta$ "igurno je da se nekakva bleda sumnja javlja u svima takvimsluajevima, i da se samrtni strah, i u najmunijim )oživljajima ima pripisati pre užasu od

slutnje da bi pojava možda rnogla biti stvarnost nego istinskom verovanju u duhove$ +li, uovom sluaju, kao &to !e se videti, u glavama buntovnika nije bilo ni senke nekog razloga, na

2@



osnovu kojega bi se dalo sumnjati u oživljenje #odžersova stra&noga le&a, bilo u sablastnjegova duha$ Usamljenost la)e, nepristupanost k njoj zbog bure svodili su eventualnemogu!nosti obmane na tako tesne i odre)ene granice da su buntovnici morali biti uvereni daoni svaku od tih mogu!nosti moraju odmah uoiti$ .ma 5< dana otkada su na moru nikakvihveza ni sa kojom la)om, sem kratkih doziva kroz cev za raz

= +vanture %or)ona ima ?=govor$ 8atim, sva posa)a ona za iju se prisutnost na brodu moglo znati, naravno bila je ukajiti, sa izuzetkom +lena, koji je stajao na straži, i ija je džinovska 0igura &est stopa i &est

palaca visine skljuivala svaku pornisao da je on ta sablast$ Tome o&treba dodati strah od bure pa razgovor koji je poveo iters, pa utisak od stvarno odvratnog le&a #odžersova, ujutro togadana, pa dobru imitaciju od moje strane, najzadi nesigurnu i drhtavu svetlost pri kojoj su mespazili, kojadolaze!i od raskla!ena 0enjera, pada&e po meni tajanstveno i u trzajima onda nikose ne!e cuditi &to je e0ekat prema&io svako na&e oekivanje$ odo0icir je skoio sa du&eka nakojem je ležao, pa se onda, bez glaska, sru&io mrtav na pod kajite, i, zbog posrtanja la)e,otkotrljao kao klada$ Od preostale sedmorice samo su njih trojica, upoetku, zadržavali ne&to

prisebnosti$ 4etvorica ostalih su neko vreme stajali kao urasli u pod najbednije slike oajanja i

užasa, kakve nikada ranije nisam video$ 'edini otpor je dolazio od kuvara, Džona /anta, i od#iarda arkera ali je njihova odbrana bila neodluna i slaba$ Dvojicu iz družine je itersodmah ubio a ja sam je)nim udarcem držalice po glavi arkera oborio$ *e)utim je +vgustdoepao jednu od pu&aka i ubio jo& jednog buntovnika, Vilsona, pucaju!i mu u grudi$ Ostaloih je sad svega trojica ali su oni me)utim do&li k sebi, videli da je posredi samo obmaita, i

poeli da se bore ogoreno i odvažno, tako da nas je samo strahovita snaga itersovih mi&i!aspasla od poraza$ Ta tri oveka behu Džons, %rili i +bsalon /iks$ Džons je oborio +vgusta,izbo mu na nekoliko mesta desnu mi&icu, i sigurno bi ga bio i sasvim dovr&io iters i ja senismo mogli dosta brzo i&upati od svojih protivnika, da nije na vreme priskoio prijatelj nakojega uop&te nismo mislili Tigar$ odmuklo reže!i, skoio je u kajitu u najkritinijemtrenutku po +vgusta, i bacio se na Džonsa, prikovao ga za pod$ *oj oslobo)eni prijatelj,te&ko ranjen, nije mogao pri!i nama u pomo! meni je opet mnogo smetala moja preru&enost isam sam malo &to mogao pseto je jednako vrstodržalo Džonsa iters je bio dovoljno jak )a se obrauna sa preostalom dvojicom, i sigurno biih brzo otpravio na onaj svet, ali mu je smetao tesan prostor i užasno posrtanje broda$ (ekakomu se dade prilika da doepa jednu od te&kih stolica koje su ležale na podu$ Tom stolicom jerazbio glavu i prosuo mozak %rilijev, ba& utrenutku kad je hteo na mene da ispali pu&ku akako je itersa odmah zatim jedan potres la)e bacio u dodir sa /iksom, dohvatio je i njega, iudavio ga prosto strahovitom svojom snagom$ . tako, eto, za kra!e vreme no &to jemenitrebalo da stvar ispriam, postali smo gospodari la)e$ 'edini preosteli protivnik bio je #iardarker, koga sam ja, kao &to je poznato, oborio držaljicom od pumpe u samom poetku

prepada$ On je ležao nepomian na razvaljenom ulazu kajite, ali kad ga je iters gurnuonogom, progovorio je i molio milost$ %lava$ mu je bila samo lako ranjena, a inae nije imaoozleda, jer se od udarca odmah onesvestio i pao$ Digao se, a mi smo mu, bar za izvesnovreme, vezali ruke na le)a$ seto je jo& neprestano režalona Džon sa ali, pregledav&i Džonsadobro, na&li smo da je mrtav$ Krv mu je tekla u debelom jnlazu iz rane na vratu, koja je, posvemu sude!i, dolazila od o&trih zuba verne životinje$7ilo je otprilike jedan as po pono!i vetar je jo& neprestano snažno duvao$ -a)a je inilaveljke napore, i trebalo je ne&to uiniti da joj se olak&a$ "a svakim udarcem u bok ulazila je unju voda za vreme na&e borbe prodrla je u kajitu, jer sam ja, posle silaska dole, ostavio vratasasvim otvorena$ "va ograda na levoj strani la)e bila je odnesena, isto tako i komora na

prednjem, i amac na stražnjem delu la)e$ (atezanjei &kripanje velike katarke bilo je dokaz da

!e i ona skoro pu!i$ Da bi se do&lo do vi&e prostora za tovar u stražnjem delu la)e, koren tekatarke je bio utvr)en na me)upalubi r)av obiaj graditelja brodova koji ne znaju svoj posao,

21



tako da je plitko usa)enoj katarci pretila neposredna opasnost da iskoi iz svoga žljeba$ +li,kao vrhunac s$ ?3nevolje do"lo je to &to smo pri sondiranju na&li ne manje od sedam stopa vode$Ostavismo mrtva telesa u kajiti, a mi odosmo da krenemo &mrkove arker, dakako,oslobo)en, jia bi nam mogao pomo!i$ +vgustu smo previli ruku kako smo bolje umeli, pa je i

on radio koliko je mogao, ali to nije bilo mnogo$ rona&li smo, me)utim, da možemo spreitive!e nadiranje vode ako jedan &mrk bude stalno radio$ (u kako je nas bilo svega etvorica, to je znailo te&ko kuluenje ipak smo se svi trudili da ne klonemo duhom i željno smo oekivali jutro, nadali se da !emo tada, obaranjem velike katarke, mo!i smanjiti napore la)e$Tako smo proveli jednu no! stra&nih doživljaja i velikog umora ali, kad se najzad pojavio dan,niti je bura prestajala, niti je bilo kakvih znakova da !e prestati$ .zvukli smo le&ine na, palubui bacili ih u more$ Druga nam je briga bila da se oprostimo velike katarke$ o&to su uinjenesve pripreme, iters na&av&i prethodno sekire u kabini poeo da udara, dok smo mi ostaliistražarili kod motaka i užeta$ 7a& kad se, u jednom momentu, la)a opet jako nakrenula nastranu$ od vetra, zau se zapovest da seemo užeta, a kad je to ura)eno, strasha masa drveta ikonopaca strovali se u more, i oslobodi la)u ctereta, ne uiniv&i pri tom nikakva kvara na njoj$

osle toga, konstatovalii smo da$ la)a lak&e odoleva ali nam je položaj bio jo& uvek nesiguran,i kraj svih napora nismo mogli stati na put nadiranju vode drukije nego stalnim radom na dva&mrka$ Da nevolja ponovo poraste, jak jedan udarac talasa pomie la)u za nekoliko crta odvetra, a pre no &to se mogla vratiti u svoj$ položaj, udari je nov talas, i nakrenu je sasvim na

bok, Usled toga je pretega na dnu la)e sa svom masom svojom skliznula na stranu ceo utovarse ve! odavno po volji teturao ovamo onamo, i za nekoliko trenutaka je izgledalo da nas ni&tana svetu ne može spasti od izvrtanja$ 8atim, ne&to malo smo se ispravili kako je pretega ostalana levoj strani la)e, a mi se naherili na bok, to se na upotrebu &mrkova nije moglo ni mislitiubstalom, niinae ne bismo bili u stanju raditi oko njih, jer su nam ruke od preteranih napora bile kaoodrane i iz njih je užasno liptala krv$

(asuprot arkerovu savetu, dadosmo se zatim na posao da oborimo i prednju katarku, &tonam je, posle te&ko!a, po&lo za rukom$ adaju!i u more, prednja katarka odnela je i katarku sakljuna, i tako nam la)a ostade kao neki obian ponton$Do toga asa, neprestano smo se radovali &to su talasi bar dugaki amac ostavili$ +li, i tojradosti do)e kraj, jer, posle gubitka prednje katarke, a s njom, naravno, i prednjeg jedra, kojisu la)u jo& donekle držali, talasi su bez svake smetnje mogli navaljivati, i doista, za nekih petminuta, oupali su i odneli sve, o) kljuna do repa broda, ak su i ekrk razlupali$ aloshiji

položaj od na&eg te&ko bi bilo zamisliti$Oko podne izgledalo je kao da !e se bura malo sti&ati, no i to je bila obmana stala je zanekoliko trenutaka, da bi posle utoliko jae nanovo poela$ Oko etiri po podne nije ovek bio

u stanju da stoji na nogama a kad se spustila no!, ja sam izgubio poslg)nju nadu da !e la)a doujutru mo!i ostati itava$Oko pono!i voda je do&la )o me)upalube$ *alo posle bila je odnesena i sva krma talas koji ju

je otkinuo podigao je stražnji deo la)e sasvim iz vode, tako da se, pri vra!anju, trup njenzatrsao kao &to biva pred udarac o stenu i brodolom$ "vi smo raunali da !e krma mo!iodoleti, jer je bila pripeta neobino vrsto, tako kako jo& nikad ranije nisam video$ (iz glavninjen, balvan re)ao se itav red jakih gvozdenih kuka, a isto tako i po odgovaraju!em zadnjemdelu la)e$ Kroz kuke je bila provuena veoma debela gvozdena &ipka krma je na taj nain

prianjala vrsto za zadnji deo la)e, a opet ostajala slobodna u pokretu na &ipci$ Kolika je bilasnaga talasa koji su sve to i&upali, može se suditi po tome &to su kuke na zadnjem delu la)esve do jedne bile sasvim istignute iz tvrdog drveta, kroz

koje su prolazile skroz, i bile iznutra savijene i spljo&tene$

25



osle toga strahovitog treska jedva smo imali vremena da odahnemo, kad se opet jedan odgr)nih talasa obori preko nas na palubu, odrrese sa sobom sav stepenini deo pred kajitom,navaliv&i do rupa za silazak u trup Eroda, i napuniv&i la)u vodom do ruba$.F"re!om, sva etvorica, pre no &to !e sasvim pasti no!, bili smo se privezali za ostatak o)

ekrka, i ležali pripijeno ravni sa palubom$ To nas je spaslo od smrti$ O) stra&ne koliine itežine vode &to je lila po nama bili smo sasvim o&amu!eni i zaglu&eni skliznula bi ta voda snas, inilo se, tek po&to smo bili skoro obamrli$ Kad sam je)nom slobodniie dahnuo, javih sedrugovima$ Odazvao se samo +vgust " nama je svr&eno, neka se 7og smiluje na na&e du&e$8atim se javi&e i druga )vojica opominjali su iias da ne oajavamo, )a jo& ima nade, jer jetovar takav da la)a ne može potonuti, a svi su izgledi za to da !e bura )o jutra pro!i$ Te reiuli&e u mene malo života zaista, ma koliko udno to izgle)alo, sasvim sam bio smetnuo s uma)a la)a, puna praznih uljanih buri!a, ne može potonuti a meni, naprotiv, ba& se tonjenje inilo

prva neposredna opasnost$ im sam se ponovo ispunio nadom, gle)ao sam )a &ta sigurnijestegnem uže kojim sam bio privr&!en, a osetio sam da to isto rade i moji drugovi$ (o! je bilatamna kako samo može biti, a huku i haos oko nas uop&te nemogu!no je opisati$ aluba na&a

ležala je u istoj povr&ini sa morem, ili, bolje reeno, oko nas se dizao itav bedem od pene,iji se je)an )eo svaki as i na nas slivao$ (ije preterano kazano da su nam glave samo u

jednoj sekun)i od tri bile van vo)e$ *ada smo ležali nablizu, nismo jedan$ drugog vi)eli nitismo vi)eli ikoji deo la)e po kojo smo se tako užasno kotrljali$ " vremena na vreme dozivali smo se, da bismo se malo ohrabrili$ "labost +vgustova izazivala je na&e saue&!e kakoon svojom ranjenom rukom sigurno nije mogao dobro stegnuti uže, jednako smo oekivali da!e ga naje)ared odneti voda a da mu se pomogne, o tom nije moglo biti ni govora$ (a sre!u,njegovo je mesto bilo mnogo bolje nego na&e gornji deo njegova tela na&ao se ispod jednogkomada o) razbijenog ekrka, i tako su talasi sa ublaženom$ snagom dolazili do njega$ Usvakom drugom položaju, sem onog u kojem je bio uostalom sluajno potisnut, po&to se ranije

bio privezao na vrlo izloženom mestu sigurno ne bi doživeo sutra&nii dan$ "toga &to je la)a bila jako nagnuta, manje nam je pretila opasnost tla nas voda odnese$ (agnutost je bila nalevu stranu, i polovina palube je stojala pod vo)om$ Tako je onda bok la)e zad0žavao talasekoji su dolazili sa desne strane, i oni su nas, ravno potrbu&ke ispružene, udarali po&to su ve! isami bili razbijeni u delove a talasi koji su dolazili s leve strane, dohvataju!i nas s le)a, i zbogna&eg položaja ravnog ležanja, nisu imali dovoljno snage da nas istrgnu iz užeta$U tom strahovitom &tanju preležali smo rio! do zore, kada nam je svetlost pokazala pravi užasoko nas$ -a)a nije bila vi&e drugo do komad drveta koji sevaljao po volii svakoga talasa burakao da je jo& neprestano jaala, bila ve! pravi uragan izgledalo je da nam spasa vi&e nema$Opet smo nekoliko asova ostali !ute!i, ekali sa asa na as da nam ili kai&i i užeta popucaju,ili da jedan od ekrka popuste i raspa)nu se, ili da jedan od titanskih talasa, &to su svud oko

nas urlali, pritisne olupinu tako duboko pod vo)u da !emo se pre njenog iskakanja na povr&inu, morati podaviti$ 7ožja milost r0es je, me)utim, sauvala od tih neposrednihopasnosti, i oko po)ne nas je ohrabrilo sunce$ Odmah zatim vi)esmo da bura jenjava, i onda,

je)va jedared, prvi put od sino!, usmo +vgustov glas pitao je itersa, koji je ležao prvi donjega, da li misli da jo& ima mogu!nosti da se spasemo$ Kako nismo odmah uli odgovor,mislili smo da je iters davljenik$ Ka) odjednom,veliku radost, on progovori, mada neobino Gn glasom tužio se da mu je veoma te&ko, da jekao prerezan od užeta koja su mu tesno stezala trbuh, i da ili mora na!i naina da popustiužeta, ili mora umreti, jer ne može vi&e podnositi muenje$ To nas je$jako ožalostilo ali se naneku pomo! nije moglo pomi&ljati sve dok talasi sa tolikom snagom preko nas udaraju$ *olilismo ga da jo& potrpi muku, i obe!avali da !emo ga, im bude bilo mogu!no, osloboditi$ On je

odgovorio da !e uskoro za pomo! biti kasno, sve !e biti svr&eno kad mi stignemo da mu

22



pomognemo i pojeav&i jo& nekoliko minuta, u!utao je mi smo iz toga zakljuili da jeizdahnuo$red vee se more znatno sti&alo jedva da je u pet minuta nailazio po jedan talas i vetar je biomnogo slabiji, mada je jo& jednako jako duvao$ (ekoliko asova ve! nisam uo glaska ni od

jednog od drugova, i zato zovnuh +vgusta$ On odgovori, ali tako slabakim glasom da nisam

razabrao &ta mi je kazao$ Obratim se tada itersu i arkeru od njih dvojice se nijedan neodazva$ (askoro zatim sam i ja pao u zanos za to vreme su mi najlep&e slike dolazile u ma&tu zelenadrveta, polja sa talasavim zrelim žitom, redovi igraica, trupe jahaa, i drugo$ "ada se se!amda je u svemu &to mi se privi)alo glavna ideja bila kretanje$ (ikako mi se nije javljalo u0antaziji ne&to nepomino, kao ku!a, brdo, ili tome slino, nego vetrenjae, la)e, velike tice,

baloni, ljudi na konjima, kola u besnom trku, it)$ Kad sam se prenuo iz toga stanja, sunce je,koliko sam ja mogao suditi, moralo ve! itav as ranije izi!i$ Te&ko$mi je bilo setiti se raznihokolnosti u vezi sa mojim stanjem, i neko vreme bio sam ube)en da sam jo& neprestano nadnu la)e, blizu moga sanduka, i da je arkerovo telo Tigar$Kada sam se najzad sasvim rasvestio, o) vetra je ostao samo jo& povetarac, a more je bilo

srazmerno mirno, prebacivalo se jo& samo preko sredine la)e$ -eva mi se ruka bila izvukla izužeta i imala je prilinu ozledu oko lakta desna sasvim utrnula, a &aka i lanak jako zatekli od

pritiska užeta koje me je zatezalo od ramena$ Ose!ao sam bol od jo& jednog užeta, oko bedara, koja su bila užasnostegnuta$ ogledav&i oko sebe, video sam da iters jo& živi, mada mu se jedno uže takoužasno zategnulo oko struka da je izgledao preseen na dva dela im sam se makao, itersuini iznemogao gest, i pokaziva&e na uže$ +vgust ne dava&e nikakav znak života bio se skoro

predvostruio oko jednog okrajka ekrka$ arker progovori i zapita da li imam snage da garazdre&im i oslobodim položaja, dodav&i ako saberem svoje sile i odre&im ga, orida se možda

jo& Tnožemo spasti, inae svi !emo propasti$ 'a mu rekoh da se hrabro drži, a ja da !u poku&ati da ga oslobodim$ U pantalonama sam na&ao noži! posle mnogih uzaludnih poku&ajanajzad uspem da ga otvorim$ Onda levom svojom rukom oslobodim desnu, pa preseem iostala užeta koja su me sputavala$ +li kad sam hteo da ustanem, osetih da me noge ne služe, aisto tako da desnom rukom ne mogu ni u kom pravcu da krenem$ #eknem to arkeru, a on misavetova da ostanem nekoliko minuta mirno leže!i, da levom rukom držim za ekrk, i ekamda tok krvi opet pravilno proradi$ . zbilja je ukoenost poela da popu&ta prvo sam mogaokrenuti jednom nogom, pa drugom, najzad mi je delimino oživela i desna mi&ica$ Otpuzahtada pažljivo do arkera, ne dižu!i se na noge, i porasecam sva užeta oko njega$ *alo je

potrajalo, pa je i on delimino ovladao svojim udovima$ 7rzo se dadosmo na razvezivanjeitersa$ Uže se bilo useklo, kroz pojas, pantalone i kroz dve ko&ulje, u slabine, iz kojih je, kadsmo uže prerezali, poela jako da lipti krv$ +li itersu je odmah laknulo, poep je da govori, i

kretao se bolje o) arkera i bd mene, verovatno zbog odilaska krvi$ Kod +vgusta, nade sunam bile sasvim slabe, jer on nikako ne odava&e znake života ali kad smo mu pri&li, videlismo daje samo onesve&een a i to valjda jedino zbog gubitka krvi vodaje raskuiula zavoj inae,nijedno od užeta nije bilo tako stegnuto da bi zbog toga moralo do!i do smrti$ Oslo

bodiv&i ga užeta i komada ekrka, preneli smo ga na suvo mesto, u zavetrinu, i položili sglavom ne&to niže od tela, i sva trojica poesmo da ga trljarno$ osle pola asa otprilike do&ao

je k sebi ali tek sutradan je mogao da nas raspozna i imao snage da govori$ Dok smo se redomoslotaa)ali i dre&ili, pao je mrak, i poeli su se opet kupiti oblaci samrtni strah nas je obuzeoda se to možda ponovo sprema bura, jer, iznemogli do krajnje granice kakvi smo bili svi

bismo$ propali u novom isku&enju$ "re!om, prekono! je vreme ostalo prilino dobro more sesve vi&e sti&avalo, i mi se opet poesmo nadati spasenju$ "lab vetar je, dodu&e, neprestano

duvao sa severozapada ali nije bilo nimalo hladno$ +vgusta smo pažljivo privezali da se priljuljanju ne bi skotrljao u more on sam jo& nikakcvnije imao dovoljno mo!i da se pridržava$

2<



(ama ostalima to nije bilo potrebno, mi smo sedeli tesno jedan uz )rugog, držali se uzajamno pomo!u iskidanih užeta na ekrku i savetovali se o nainu kako da izi)emo iz stra&nog položaja$ 7ilo nam je prijatno &to smo mogli skinuti sa sebe odelo i iscediti iz njega vo)u$ (avukav&i ga ponovo, uinilo liam se neobieno toplo i prijatno na telu, i to nas je dostaokrepilo$ .sto smo to uradili i sa +vgustovim haliinama i njemu je ta promena vrlo dobro

inila$%lavne na&e muke bile su sa)a glad i že) kad samo se poeli osvrtati za sredstvima pomo!i,obuzelo nas je oajanje, i ve! smo poeli žaliti &to smo izbegli manje stra&ne muke smrti utalasima, da bismo dospeli u ve!e muke umiranja od gladi i že)i$ oku&avali smo da sehrabrimo kako !e možda uskoro nai!i neka la)a ili da junaki strpimo zla koja nas mogusna!i$

(ajzad je svanulo jutro 1<og jula vreme je bilo vedro i blago, sa stalnim ali lakim vetrom odseverozapada$ Voda je sad bila sasvim mirna, i kako nam je la)a, sa razloga koji mi nismomogli da na)emo, ležala sad manje nakrenuta na jednu stranu, paluba se srazmerno osu&ila, imi smo se mogli kretati sa dosta slobode$ Vi&e od tri )ana i tri noc$

nismo ni&ta ni jeli ni pili, a krajnje je vreme bilo da poku&amo ne&to da iznesemo odozdo izla)e$ Kako je la)a bila puna, vode, latili smo se toga posla sa veoma malo volje i sasvim malonade da !emo mo!i do neega do!i$ (ainili smo, mesto mreže, napravu osobite vrste zabilismo, u dva komada drveta, nekoliko klinova, i&upanih iz ostataka kajite, vezali onda drvo zadrvo, privrstili dugako uže, spustili u kajitu i vukli ovamo onamo, u nadi da !emo ili ulovitine&to od jela, ili bar neki zgodan pre)met koji bi nam mogao biti dalje u pomo!i da lak&edo)emo do hrane$ Ve!i deo jutra vpro&ao je, a izvukli smo, zakaene za klinove, sveganekoliko posteljnih pokrivaa$ "a grubim na&im oru)em ni&ta se drugo nije moglo nioekivati$oku&ali smo zatim sa lovom u prednjoj kabini, ali, tako)e, bez uspeha$ Ve! nas je obuzelamalodu&nost, kad iters pre)loži da, na užetu, spustimo njesa u vodu$ rimismo tai predlog sa

puno ushi!enia i sa novo probu)enom nadom$ iters odmah ski)e odelo, sem pantalona, a mimu pažljivo vezasmo jako uže, prvo oko struka, pa zatim ispod mi&ica, da se ne bi moglosma!i$ Tai poku&ai bio je opasan i težak jer, kako smo samo iedva ili nikako jmali izgleda dau samoj kajiti ne&to na)emo, morao bi gnjura, po&to bude spu&ten, prvo saviti na)esno, paonda pro!i, sve pod vodom, uzanim hodnii!em, nekih )eset do dvanaest stopa do komore za

jelo, pa se istim putem i vratiti a za sve to vreme da ni jedared ne uzme u sebe vazduha$Kad je sve bilo spremljeno, iters se spusti po stepenicama u kajitu, dok mu voda nije do&lado brade$ Tada se, s glavom napred, a uzev&i pravac nadesno, zagnjurio$ +li taj prvi poku&ajsasvim je propao$ (i pola minuta nije pro&lo, kad osetismo jako trzanje užeta, i odmah podogovoru izvukosmo gnjuraa napolje, pri tom jo& i vrlo neve&to, jer se strahovito izudarao o

stepenice$ (ije ni&ta izneo, a jedva je mali deo hodnika uspeo da pro)e, jer seneprestano morao opirati podizanju tela uvis, i u)aranju o tavanicu$ Kad smo ga izvukli bio jeužasno iznemogao, i morao se punih etvrt sata odmarati, pre no &to !e se ponovo zagnjuriti$Drugi poku&aj ispao je jo& gore$ iters je toliko dugo ostao pod vodom, ne daju!i nikakvaznaka, da smo ga, upla&eni za njegov život, izvukli i bez znaka, i to takore!i u zadnji as preno &to !e se udaviti$ o njegovu kazivanju, mi nismo osetili da je nekoliko puta jedno zadrugim drmao za uže$ To se verovatno ima pripisati sluaju da se jedan deo užeta zapleo uogradu stepenica$ Ta je ograda 1 inae bila velika smetnja, i zadatak nam je bio da pre no &tonastavimo posao, i to, naravno, golom na&om snagom, nju uklonimo$ U&li smo, koliko dubokose dalo, sva etvorica u vodu, i potegnuv&i sjedinjenim silama uspeli (smo da je oupamo$. tre!i poku&aj bio je uzaludan pokazalo se da bez nekog te&kog predmeta, pomo!u kojeg bi

gnjura uspeo da vrsto stane na pod kajite, ne možemo ni&ta posti!i$ Dugo smo se osvrtali zatakvim predmetom najzad smo, na veliku na&u radost, opazili jedan lanac, na prednjem delu

2=



la)e, tako labav da smo ga bez svake muke otkinuli$ rivrstiv&i taj la nac iznad stopala,iters je i etvrti put si&ao u kabinu, i toga puta uspeo da do)e do vrata ostave za jelo$ (aveliku svoju žalost, vrata je na&ao zatvorena$ 7io je primoran da izi)e iz vode ne svr&iv&i ni&ta

jer, i kraj najve!eg naprezarvja, ne bi bio u stanju da izdrži pod vodom duže od jednogminuta$ oložaj na& je sad izgledao beskrajno oajan, i ja i +vgust ne mogasmo vi&e da se

savladamo poesmo gorko da plaemo pred beskrajnim nizom te&ko!a, a bez ikakva izgledana spasenje$ +li ta slabost brzo pre)e$ 7aciv&i se na kolena, molili smo se 7ogu da nas onizbavi iz tolikih mnogih opasnosti oko nas a zatim, ohrabreni, i sa novom nadom, uzesmo darazmi&ljamo &ta bi jo& moglo biti u ovejoj mo!i te da se beda od nas otkloni$

(askoro zatim desio se sluaj, koji mi se, prvo po velikim radostima, a zatim po svakovrsnimužasima, ini potresniji nego ma koji od mojih doživljaja za punih devet godina posle toga,devet godina prepunih najudnovatijih, najneshvatljivijih i najneuvenijih doga)aja$ -ežalismo na palubi, blizu stepenica, i razgovarali kako bismo ipak do&li do komore sa provizijom,kad odjedared spazih da je +vgust pobledeo kao smrt, i da mu usne dr&!u na jedan sasvimudnovat nain$ 'a, veoma uznemiren, ne&to ga zapitah, ali on ne odgovara&e, &to mi je jo&vi&e dalo povoda da mislim da mu je naprasno pozlilo kad jedva najzad spazih da su mu oi

kao prikovane za neki predmet iza mene$ Okrenuo sam glavu, i, dok sam živ, ne!u zaboraviti blaženstvo koje je prostrujalo kroz svaki deli! moga tela, kad sam video, i to svega na nekumilju od nas, da prema nama plovi veiika la)a$ "koio sam na noge kao da me je kur&um

pogodio, i, ispruživ&i ruke u pravcu la)e, ostao sam u tom položaju bez pokreta, bez glaska$ .iters i arker bili su uzbu)eni, naravno, na razne naine$ iters je igrao na palubi kao lud,govorio neke besmislice isprekidane uzvicima i molbama, dok je arker briznuo u pla i

plakao dugo kao dete$-a)a koja se približavala be&e brig holandskog$ stila, crno obojena i sa rasko&nim pozla!enimkljunom$ . ona mora biti da je mnogo stradala od r)ava vremena bura, koja je po nas bila takokobna, mora biti da je i nju ra&erupala, jer joj se prednja katarka videla prebijena, a ograda nadesnoj strani jako o&te!ena$ Kad smo je ugledali, bila je otprilike dve milje$od nas, podvetrom, i dolazila pravce nama$ Vetar je bio veoma blag, i mi smo se jako udili &to plovisvega pod 52 jedra naravno da je slabo odmicala, a na&e nestrpljenje usle) toga graniilo segroznicom$ *ada smo bili uzbu)eni, zapazili smo njeno neve&to manevrisanje$ Tako jemenjala kurs, da smo ve! pomi&ljali da nas nije videla, ... da je,dodu&e, opazila na&u la)u, ali po&to nije opazila nikog na palubi, d,a !e okrenuti i otploviti unekom drugom pravcu$ U svakom takvom trenutku derali smo se &to smo igda mogli, na&to bila)a tako nam se inilp, menjala svoju nameru, i opet uzimala kurs prema nama$ Toudnovato upravljanje la)om ponovilo se nekoliko puta, tako da smo najzad imali samo jedanodgovor na pitanje da je krmano& pijan$

(a palubi strane la)e nismo mogli nikoga da spazimo sve dok nam se nije približila na jednu

etvrtinu milje$ Tada smo videli tri mornara, po odelu sude!i, tri /olan)anina$ Dvojica suležala na starim jedrima blizu prednje kabine, a tre!i, koji kao da nas je sa neobinomradoznalo&!u posmatrao, bio je naslonjen uz ogradu, sasvim spreda na kljunu$ To je bio visoki krupan ovek, vrlo crnomanjast$ 4inilo se kao da svojim držanjem ho!e da nas ohrabriklimao je glavom nekako$ veselo, premda i nekako lidnovato, pri emu se neprestano smejaoi pokazivao divne bele zube$ Kad je la)a do&la bilže, videli smo kako mu je crvena 0lanelskakapica pala s glave u more ali on, ne mare!i ža to ni&ta, na"tavlja&e svoje udnovatoosmehivanje i gestikuliranje$$$ 'a saop&tavam ove pojedinosti i okolnosti sasvim tano,naravno, onako kako su se nama uinile$ -a)a se približavala polako, i sada sa vi&eodre)enosti u manevru na&a srca meni je te&ko da hladno govorim o tome kucala su unajburnijoj radosti, a du&e na&e izlivale se u uzvicima i zahvalV nim izrazima 7ogu za

potpuno neoekivano i tako sjajno spasenje, koje, eto, tek &to se nije ispunilo, Odjedared, odla)e koja nam je sada ve! bila, sasvim blizu, stao se prenositi r)av miris smrad kojem niko na

2?



svetu ne bi na&ao pravo ime, ne&to pakleno &to je htelo da ugu&i, ne&to &to se ne da podneti,&to se ne da zamisliti$ 'a sam jedva disao, a kad sam se okrenuo prema drugovima, video samih ble)e od mramora$ Vremena nije bilo za raspravljanje i izgledalo je da ho!e da pristane uzokruglinu zadnjeg kraja na&e la)e, kako bi nas mogla primiti bez spu&tanja amca$ *i svi

potrasmo natrag, kad talas odjedared istera

la)u za nekoliko linija o) kursa kojeg se držala prolaze!i na nekih dvadeset stopa razmakaispred na&eg domena, otvori nam se pogled na celu palubu$ /o!u li ikada mo!i zaboraviti užasnad užasima9 Dvadeset pet do trideset .judskih le&eva, me)u kojima nekoliko žena, ležalo jera&trkano u najgnusnijem stanju raspadanja$ Videli smo sad da na tom ukletom brodu nemažive du&e; + mi, mi smo te mrtvace zvali u pomo!; Da, dugo 1 glasno smo preklinjali te nemei odvratne slike da nam se na)u u nevolji, da ne dopuste da i mi budemo isti takvi, da nas

prime u svoje dru&tvo; Od užasa i oajajjja govorili smo lude rei bili smo pomerili pame!uod strahote i strahovitog razoarenja$ (a prvi na& vrisak užasa kao da je odonud, sa boka la)e,odgovorio neki ton, tako slian ovejem glasu, da bi se i najosetljivije uvo trglo i daloobmanuti$ U tome momentu nam je nov pokret la)e okrenuo njenu uzvi&icu na prednjem delu,i mi tad spazismo otkuda dolazi zvuk$ Videli srjio onu krupnu 0iguru, jo& neprestano

naslonjenu na ogradu, uz neprestano klimanje glavom, ali ije lice je sad bilo okrenuto od nas,#uke, sa izvrnutim dlanovima, videle su se preko ograde$ Kolena su se držala na debelom,

jako zategnutom užetu$ (a le)ima, sa kojih je deo ko&ulje bio ocepljen, videli smo grdnoggaleba koji je s nasladom kljuvao po užasnom mesu kljun i nokti bili su duboko zariveni, a

belo perje jako po prskano krvlju$ Kako se la)a dalje pokretala, dolazila blizu nas, ptica,spaziv&i nas valjda, izvukla je, sa oiglednim naporom, svoju krvavo crvenu glavu, i

pogledav&i nas za as, kao zaprepa&!ena, digla se leno sa le&ine koju je žderala, poletela uvis ido&la nad na&u palubu, i ostala neko vreme na je)noj taki drže!i o kljunu ne&to kao komadkrvave džigerice$ Užasni taj zalogaj je odjedared pljesnuo neposredno pred arkerove noge$7og neka mi oprosti, kroz glavu mi prvi putsenu misao, misao koju ne!u kazati, i ja po)oh

prema krvavom paretu$ ogledah gore, oi mi se sreto&e sa +vgustovim, u kojima je bilotoliko snažnog i o&tro odre)enog izraza da sam do&ao k sebi$ "koio sam, bacio sam komad umore$-e&, koji je držalo samo uže, klatio se amo tamo, polagano, usled kljuvanja i upanja grabljive

ptice, i otuda je dolazio na& utisak da je 0igura živa$ Kad se galeb digao, skinuo s le&a svojutežinu, le& se zaljulja, izvrte se polovinom tela, i mi ugledasmo lice$ (ikada valjda nije bilostrahovitije slike; Oiju vi&e nema, tako isto ni mesa oko usta, zubi su se videli potpuno golito je dakle bio onaj osniejak koji nam je ulivao nadu; To je$$$ ali bolje da !utim$ -a)a je, kao&to sam ve! rekao, pro&la ispred na&eg )oma&aja, i nastavila da se kre!e$ "a njom i sa njenomgroznom posadom udaljavale su se i na&e vizije o spasenju i radovanju$ Dok je jo& laganoklizila kraj nas, mogli smo možda na!i naina da pre)emo na nju ali, naglo razoarenje, i

strahota onog &to smo videli, ukoi&e u nama svaku aktivnu sposobnost i duha i tela$ *i smone&to posmatrali i ne&to ose!ali ali niti smo umeli da mislimo niti da ra)imp dok nije bilo,avaj, kasno i za jedno i za drugo; Koliko je taj doga)aj udario po umnim na&iriisposobnostima, vidi se iz ovog 0akta kad se la)a ve! toliko udaljila od nas da smo jo& samo

polovinu njenoga trupa videli, poeli smo ozbiljno da pretresamo predlog do!i do la)e plivaju!i;'a sam se od toga doba uzalu) naprezao da prodrem u užasnu tajnu sudbine te la)e$Konstrukcija njena i op&ti spolja&hji izgled govorili su za to da je trgovaki brod holandski to

je potvr)ivalo i odelo mornara$ 8aista smo lako mogli proitati i ime la)e, na kijunu, i uiniti jo& i mnoga druga zapažanja, &to bi pomoglo da joj se bolje utvrdi karakter ali uzbu)enje nas je bilo li&ilo svake sposobnosti za takav posao$ o &a0ranovoj boji onih le&eva koji se jo& nisu

bili sasvim raspali, zakljuili smo da je, verovatno, sva posada pomrla od žute groznice, ili odneke druge stra&ne bolesti te vrste$ +ko je to bio uzrok a drugi ne mogu da zamislim, smrt ih

23



je, sude!i po položaju le&eva, morala "nalazlti strahovito rr0eprasno, stra&nije no &to biva usluajevima najužasnijih zaraza za koje .judi znaju$ *ožda je, sluajno, dospeo neki otrov unjihov provijant i to je dovelo do katastro0e mož)a su jeli neku nepoznatu otrovnu vrstu riba, ili drugih morskih životinja, ili pticasvakako je te&ko i uzaludnp naga)ati da doznamo ne&to tako gde je sve skriveno, i &to !e,

verovatno, zanavek i ostati uvijeno tamom najnedokunije tajanstvenosti$F.Ostatak dana proveli smo u tupoj letargiji, gledali smo za la)om koja nas je ostavljala, doknam je mrak nije sasvim sakrio, &to nas je onda, na neki nain, rasvestilo$ Tada se opet javi&emuke gladi i že)i, kraj kojih nam se, ponovo, sve ostalo inilo beznaajno$ (aravno, ni&ta senije moglo preduzeti dok ne svane$ "mestili smo se dakle kako smo najbolje mogli i gledalida se bar malo odmorimo$ *eni je to po&lo za rukom, i jo& i neobi!no dobro spavao sam svedok me drugovi, koji nisu bili tako sre!ni, predzoru ne probudi&e$ Trebalo je da nanovouinimo probu i do)emo do neke hrane iz ostave u dnu broda$Vreme je bilo savr&eno mirno, more glatko kao retko kad toplo i prijatno$ -a)a se vi&e nijevidela$ oeli smo svoj posao time &to smo istrgli jo& jedan lanac, i vezali sad i taj za

itersovu nogu on je bio spreman da jo& jedared ide pod vodu nadati se da !e i&upati vratakomore ako samo dosta brzo stigne do mesta za ovo poslednje sad je bilo vi&e nade, jer je trupla)e stojao mirnije i uspravnije nego pre$8aista, do&ao je iters dosta brzo do vrata, skinuo jedan od lanaca, i inio sve mogu!nenapore da probije unutra ali, uzalud drvo je držalo jae no &to smo mislili$ iters je sad ve! biotoliko izmuen od gnjuranja, da je trebalo da ga neko odmeni$ arker se odrriah javio ali u tri

poku&aja nije uspeo ni do vrata da do)e$ +vgusta nismo mogli uzimati u obzir, jer saranjenom rukom nije mogao imati dosta snage za i&upavanje vrata, i tako je do&ao red da jauinim &to mogu za op&te spasenje$? +vanture %or)ona lma 1iters je jedan o) ona dva lanca ostavio dole, a ja sam, spu&ten pod vodu, osetio da nemamdovoljno snage da se održim uspravno$ #e&io sam dakle da !u prvo gledati da na)em drugilanac$ ipaju!i po patosu hodniiea, osetih ne&to tvrdo, i zgrabih predmet odmah, ne ispituju!i

prethodno &ta je$ Kad su me izvukli, pokazalo se da sam izneo bocu, i, na na&u neopisanuradost, bocu sa portskim vinoiii$ 7lagodarili srno 7ogu za ovu pomo! u te&kom asuizvukosmo zapu&a pomo!u moga noži!a, i, gutnuv&i redom po umeren gutljaj, osetismo seneobino osnaženi od toplote$ 7ocu smo zatim pažljivo zaepili, a pomo!u jedne džepnemarame smo je tako obesili da se ne može razbiti$Odmoriv&i se malo posle ovog sre!nog sluaja, spustio sam se ponovo u vodu, i sada na&ao ilanac$ .zi&ao sam, privrstio ga oko noge, i zagnjurio se onda po tre!i put ali, samo zato da bihse uverio da nema sile koja bi u takvom položaju, i pod takvim okolnostima, uspela da probije

vrata$ Vratio sam se na vazduh sasvim oajan$.zgledalo je po svemu da nade vi&e nema, i ja sam$ na licima svojih drugova video rezignaciju pred neizbežnom propa&!u$ Vino je izazvalo u njima vrstu delirijuma mene je to mimoi&lo,verovatno zbog moga silaska u vodu$ Oni su govorili zbunjeno, sasvim bez veze sa na&im

položajem$ iters me je neprestano zapitkivao o (antuketu +vgust mi je pri&ao i tražio da mudam džepni e&lji!, jer mu je kosa puna riblje krlju&ti, pa ho!e da je oisti pre no &to se iskrcaarker mi je izgledao prisebniji molio je da se jo& jedared, na sre!u, spustim u vodu, i daiznesem &to mi do)e pod ruku$ 'a sam na to pristao, i, posle jednog minuta, izneo sam malukožnu torbu, koja je pripadala kapetanu 7arnardu$ Odmah smo uzeli da je otvorimo, saskrivenom nadom da !emo možda u njoj na!i ne&to za jelo ili pi!e$ (a&li smo svega kutiju sa

brijaima i dve platnene ko&ulje$ 8agnjurio$ sam se ponovo ali vratio sam se praznih ruku$

Taman mi se promolila glava iz vodp, uh da se na palubi ne&to raz0oija nezahvalnici su se ko

2



ristili mojim otsustvom, ispili ostatak vina, a boca im se razbila kad su poku&avali da je brzoobese na staro mesto pre nego &to !u ja videti &ta se desilo$ rebacio sam im bezdu&an

postupak, na&to je +vgust briznuo u pla$ Ona druga dvojica poku&ala su da se smeju, datobož okrenu stvar na &alu no, ne daj mi, 7ože, da jo& nekada vidim takav smej njihoveiskrivljene crte bile su užasne$ Dejstvo vina u njihovim praznim želucima imalo je krupnu

posledicu bili su savr&eno pijani$ 'edva sam ih savladao da legnu, a onda su nabrzo vrstozaspali, di&u!i glasno i te&ko kao u ropcu$Tako sam se ja na&ao sasvim osamljen na la)i, a misli moje, naravno, behu najcrnje &to semože zamisliti$ (i&ta drugo nisam video pred sobom do laganu smrt od gladi, ili, u najboljemsluaju, smrt u prvoj buri, jer malaksali, kakvi smo bili, nismo smeli raunati da !emo jo&

jednu no! bure izdržati$ %lad je upala u meni na neizdržljiv nain, i ja sam oseeao da bih biokadar uiniti i najneverovatnije, samo da glad utolim$ Otsekao sam nožem komad kožnetorbe, i poku&ao da jedem nisam bio u stanju da progutam ni najmanju mrvicu ali, inilo mi seda mi je lak&e bilo i od samog žvakanja kože i ispljuvavanja žvakotine$ red vee se mojidrugovi izbudi&e sva trojica u užasnom stanju, po&to je dejstvo alkohola u njima prestalo$Tresli su se kao u groznici i zapomagali z$a vodom$ 7ilo mi ih je žao, ali nisam mogao da se u

isto vreme ne radujem &to je mene sre!na sluajnost spasla od prekomernog pijenja vina i od bednog i munog stnnja u kojem sam gledao njih$ *e)utim, njihovo pona&anje me je i pla&iloi uznemiravalo ako ne nastupi ne&to neoekivano, oni mi apsolutno ne!e mo!i pomo!i na

poslu oko zajednikog spasenja$ 'a jo& nisam bio sasvim napustio misao da se iz kajite$ ne&todobavi ali je svaki nov poku&aj sve dotle iskljuen, ok neko od njih ne bude gospodar sebe, i ustanju da drži kraj užeta na kojem !u se spu&tati$ arker je izgledao prisebniji od ostalih, i jasam se trudio svim silama da ga rastresem$ alo mi je na um da bimožda voda dobro uticala vezao sam mu dakle uže oko struka, i onda, odvev&i ga dostepenica kajite on je za sve to vreme ostao potpuno pasivan, gurnuo sam ga u vodu, paodmah opet izvukao$ .mao sam razloga da sam sebi estitam na toj ideji arker je izgledaoživlji, osvežen, i pitao je, po&to sam ga izvadio iz vode, sasvim trezveno za&to sam to radio sanjim$ Kad sam mu objasnio stvar, zahvalio mi je kazao da mu je voda dobro inila, i poeozatim sasvim pametno govoriti o na&em položaju$ #e&ili smo prvo da kroz isti postupak pro)ui +vgust i iters, i zbilja su se posle vode i oni bolje ose!ali$ Ta ideja kod mene je bila plod&tiva itao sam u nekoj medicinskoj kiijizi da du& ima odlino dejstvo u sluajevima kad

bolesnika obuzima delirum tremens$"ada sam dakle mogao opet poveritl drugovima da drže kraj užeta$ %njurao sam tri etiri puta,mada je ve! bio pao mrak, i ne ba& jak, ali &irok taias drmao malo la)u$ U toku mojih

poku&aja uspeo sam da iznesem dve britve, jedan veliki prazan sud i jedno !ebe ali ni&ta od jela$ (astavljao sam da se spu&tam dok nisam iznemogao ali ne iznesoh vi&e ni&ta$ reko no!su to isto radili iters i arker, naizmeiice no kako nam ni&ta nije dolazilo pod ruku, ostavili

smo se najzad toga posla, konstatuju!i u oajanju da uzaludno iscrpljujemo snage do kraja$Ostatak no!i proveli smo u samrtnikim mukama du&e i tela$ O&vanulo je jutro i 1?og jula, alimi smo uzaman izgledali na sve strane$ *ore je i dalje bilo mirno, sa istim lakim talasom sasevera kao i jue$ To$ sad ve! &esti dan bez jela i pi!a, izuzev bocu portskog vina i bilo je

jasno da jo& samo veoma kratko vreme možemo živeti ako do hrane ne do)emo$ (ikad nisamvideo, a i ne želim da vidim, tako smr&ale ljude kakvi su bili iters i +vgust$ Da sam ih takvesreo negde na kopnu, ne bih rekao da sam ih ikada poznavao$ >rte njihove su se tako skroz

promenile da mi je te&ko bilo verovati da su to ljudi iz moga skora&njeg dru&tva$ arker, i pored toga &to je bio jako opao i tako slab da nije mogaoglavu da digne sa grudi, nije ipak bio tako jada kao ona dvojica$ On je podnosio muke samnogo strpljenja, nije se žalio, i poku&avaoje da nam uliva nade na sve mogu!ne naine$ "to

se mene tie, ja sam patio manje od ostalih, mada mi je, =!ad sam polazio na put, z)ravlje bilolo&e i mada sam, i uop&te uzev&i, slabije gra)e$ *nogo sam manje i izmr&aveo nego oni, a duh

2B



me je upravo vanredno služio u sravnjenju sa njihovim skoro potpuno podetinjenim stanjem,njihovim praznim, idiotskim osmesima i nedotupavnim primedbama$ " vremena na vremeživnuli bi kao da im je na mahove dolazila svest o njihovu stanju skakali bi na noge podtrenutnim bu)enjem snage, i govorili, za neko kratko vreme, sasvim razumno, nu krajnjeoajno, o raznim pitanjima oko na&eg položaja$ *ogu!no je, me)utim, da su moji drugovi o

svome stanju imali isto mi&ljenje koje ja o mome, i da sam ja, nesvesno, padao u istedetinjarije i blesavosti kao i oni to je stvar koja se ne da odre)eno utvrditi$Oko podne, arker je stao tvrditi da s leve strane la)e vidi kopno, i jedva sam ga svim silamazadržao da ne skoi u vodu sa ube)enjem da !e otplivati na to kopno$ iters i +vgust, potonuliu melanholinu zami&ljenost, nisu uzimali na um arkerove re!i$ 'a sam nisam u tome pravcumogao da otkrijem ni najble)u liniju nekog kopna znao sam isuvi&e dobro da smo daleko odsvakog kopna, i da nema smisla zavaravati se iluzijom$ +li mi je trebalo mnogo vreihena doksam arkera uverio o zabludi a kad sam uspeo, on briznu u pla, kao dete, deru!i se glasno i

jecaju!i i ne prestade dokle god nije umoran i iznemogao pao i zaspao$iters i +vgust poku&a&e tako)e, ali bez uspeha, da progutaju komad one kože$ 'a imsavetovah da, kao i ja &to sam, samo ižva!u kožu, i onda je ispljunu$ 8a dugo žvakanje su bili

suvi&e nemo!ni$ 'a sam me)utim nastavio tako da inim, i bilo mi je od toga ne&to lak&e mene je mnogo vi&e muila nesta&ica vode, i jedva me je uspomena na stra&ne posledice toga kod drugih ljudi zadržala da ne uzmem gutljaj morske vode$Tako je prolazio dan$ Odjedared, spazih, stoje!i sa leve strane na kljunu, jedro$ Videlo se naistoku i izgledalo da pod njim plovi velika la)a koja, na razmaku od 151= milja, drži kurs kojise sa na&im ukr&ta$ (ijedan od mojih drugova nrje ni&ta primetio, a ja sam !utao, da se ne

bismo možda opet razoarali$ +li kad je la)a do&la bliže, video sam da plovi nama punih jedara$ (isam mogao onda vi&e da se savla)ujem i upozorio sam i drugove$ Oni poskaka&e, predado&e se najneobuzdanijoj radosti, plakahu, smejahu se kao idioti, skakahu trupkaju!i po palubi, upahu kose i naizmenieno se as moljahu 7ogu, as psovahu ružne psovke, . mene jeneobino potreslo koje njihovo pona&anje, koje ube)enje da je to najzad ipak siguran spas, testadoh sa njima zajedno ludovati, pu&taju!i na volju svojim impulsima blagodarnosti iushi!enja, valjaju!i se po palubi, tap&u!i, viu!i, dok me odjedared ne&to ne rastrezni, te samnanovo osetio krajnju oveju bedu i oajanje video sam da nam se la)a okrenula stražnjimsvojim delom, i da krmani skoro u sasvim suprotnom pravcu prema onom u kome sam je

prvobitno spazio$Trebalo je vremena dok sam drugove svoje ubedio da nas je sre!a opet omanula$ (a sva mojauveravanja odgovarali su zau)enim pogledima i gestovima koji su odbijali varanja i r)ave&ale$ +vgustovo pona&anje me je užasno potreslo$ Uprkos svemu &to sam ja govorio i inio,tvrdio je neprestano da la)a dolazi bliže, i spremao se za prelazak na nju$ *orsku travu &to jelagano plovila kraj na&e la)e je držao za amac one la)e i poku&avao da skoi do njega,

leleu!i i cvile!i da oveku srce pukne od žalosti jedva sam ga spreio da se ne baci u more$Kada smo malo savladali uzbu)enje, posmatrali smo la)u sve dok je nismo izgubili iz vidarne)utim, vazduh se bio ispunio gustom maglom i digao se lak vetar$ Kad je la)e konanonestalo, arker mi se okrenuo sa izrazom lica od kojeg samsav za)rhtao$ Držao se sabrano, kao nikad$ + pre nego &to je i otAoriH usta, meni je moje srcekazalo &ta !e re!i u malo rei on predloži da jedan od nas mora umreti da bi oni ostali mogliodržati život$F..'a sam ve! o) nekog vremena pomi&ljao na mogu!nost da se do)e do tog poslednjeg,strahovitog zakljuka ali sam bio re&io u sebi da !u radije pretrpeti smrt, ma u kojem obliku,nego &to !u pribe!i takvome sredstvu$ Tu moju odluku nisu pokolebale najužasnije muke

gladi koje sam trpeo$ iters i +vgust nisu uli da je pao taj predlog$ 8ato sam odveo arkeranastranu i, pozvav&i u sebi 7oga u pomo!, da arkera razuverim, dugo vremena sam govorio i

<@



preklinjao ga svim &to mu je sveto, iznosio argumente kakve samo taj ikrajnji sluaj diktira danapusti tu misao, i da je ne spominje ni jednom od one dvojice$On me je slu&ao ne poku&avaju!i niim da mi protivrei, i ja sam se ve! nadao da sam gazadobio da popusti$ Ka) sam prestao, rekao je da on vrlo dobro zna da je sve to tako kako jakažem da je prilaženje tom sredstvu najužasniji izlaz iz situacije koji ovek može zamisliti ali,

on je dosad istrpeo onoliko koliko ljudska priroda najvi&e može trpeti, a misli da jenepotrebno da propadnu svi, kad je smr!u jednoga mogu!no, i, &tavi&e, verovatno da se ostalispasu$ (ajzad mi je rekao da mogu sebi u&tedeti svaki dalji trud oko uticanja na njega, jer seon na taj korak bio re&io jo& pre nego &to se la)a pojavila, i la)a ta je samo za as odgodilaobjavljivanje toga re&enja pred svima$'a sam ga tada molio kad ve! neee da odustane, da bar jo& malo poeka sa svojim planommožda !e, ipak, nai!i neka la)a navodio sam i vazdan drugih argumenata, za koje sam držaoda mogu uticati na njegovu sirovu prirodu$ On mi odgovara&e da je i ovako progovorio tekon)a kad ve! nijemogao drukije da on dalje ne može ostati bez hrane, i da bi, stoga, drugo neko vreme, bai &tose njega, tie, bilo suvi&e kasno$

Kako nisam uspeo da ga dirnem lepim i blagim tonom, re&io sam se na drukiji postupak$Kazao sam mu da valjda ima oi da vidi da sam ja najmanje iznemogao, da su dakle mojezdravlje i moja siraga, u tom trenutku, bolje nego njegovi ili itersovi i +vgustoviv ukratko,da !u, ako bude potrebno, upotrebiti silu, i da !u ga, ako poku&a )a onoj dvojici saop&ti svojeljudožderske namere, da !u ga jednostavno baciti u more$ (a to me je on zgrabio za gu&u,izvadio nož, i uinio nekoliko napada da mi ga sjuri u trbuh samo ga je krajnja njegovaslabost spreila da izvede &to je naumio$ (aravno, za to vreme je i u meni planula srdžba)ovukao sam ga do ruba la)e s vrstom namerom da ga bacim u vodu$ "paslo ga je

posreddvanje itersa, koji je priskoio, razdvojio nas, i pitao &ta se de&ava$ re no &to sammogao i&ta uiniti, arker je rekao &to je hteo da rekne$Utisak od njegovih rei bio je jo& stra&niji nego ono ega sam se ja bojao$ . +vgust i iters,koji su, . kako izgleda&e, i sami krili tu misao u sebi koju je arker samo prvi izrekao, dado&earkeru za pravp, i zahtevahu da se stvar o)mah izvede$ 'a sam oekivao da !e bar jedan odnjih imati toliko mo!i da mi pomogne u opiranju a sa pomo!u tog jednog, ose!ao sam, bio bihu stanju )a otklonim užas$ Kako sam se iz osnove prevario, bilo je krajnje vreme da

pomi&ljam na svoju sigurnost, jer, svako dalje opiranje od moje strane bilo bi na njihovojstrani razlog da se u tragediji, koja tek &to se nije izvela, sa mnom ne postupa ba& po&teno$#ekoh dakle da pristajem na predlog, i molim samo jo& za jedan as ekanja, koliko je

potrebno da se razi)e magla oko nas, i, može biti, jo& jedared ugledamo onu la)u$ rivoleosam ih na to posle mnogih te&ko!a kako se magla digla jo& p0e jednog asa vetar je ubrzodo&ao a la)e nig)e ne be&e, poeli smo se spremati da nam kocka odlui sudbinu$

Odvratno mi 'e opisivati scenu koja je pos; toga nastala nikoji kasniji doga)aji nisu mogli dami izbri&u detalje te scene iz se!anja, i pomisao r$njih trovala mi je svaki trenutak poznijegmog ž$ vota$ (eka mi dakle bude dopu&teno da preko toga dela moje prie pre)em onoliko

brzo koliko igda to dopu&ta priroda stvari$ 'edina mogu!na metoda bila je izvlaenje slamki$*esto slamki upotrebili smo iverke drveta, a bilo je re&eno da !e se iz moje ruke izvlaiti$ 'asam se nato povukao u jedan kut palube, a moji drugovi, !ute!i i okrenuv&i mi le)a, u drugi$

(ajstra&niju du&evnu muku pretrpeo sam dok sam slamke spremao$ U ve!ini sluajeva isituacija života ovek, dakako, ne gubi interes za održanje svoje egzistencije taj interes jo&raste ukoliko su slabiji izgledi za spas života$ "ada me)utim, kada sam se na&ao predzadatkora mukle, odre)ene, vrlo ozbiljne prirode sasvim drukije od borbe protiv bure iligladl kad sam imao priliku da razmislim o sasvim neznatnim mogu!nostima izbegavanja

smrti, i to smrti sa najgroznijom svrhom sada se odjedared svaki deli! moje dosada&njeenergije nekuda razneo, kao &to se perca razle!u pred vetrom, i mene ophrva najgnusniji,

<1



najbedniji užas i strah$ (isam spoetka bio kadar ni da iskidam i složim ocepke od drveta prsti su mi sasvim otkazali službu, a kolena su mi se tresla i udarala jedno o drugo$ Krozmozak mi je jurilo hiljadu apsurdnih misli kako bih ja lino izbegao ue&!e u stra&nojspekulaciji$ Dolazila mi je ideja da se bacim pred svojim drugovima na kolena, i da ih rpolimda me po&tede od te uloge pa onda ideja da skoim na njih, jednoga od njih ubijem, i takp

vuenje kocke uinim suvi&nim jednom reju, sve, sem ideje da svr&im ono &to mi je bilorukama$ (ajzad, po&to sam dosta vremena proveo u tim besmislicama, trgao sam se na glasarkerov, koji me je opominjao da sve nas &to pre izbavim iz strahovite neizveshosti$ (i tada

jo& nisam bio u stanju da najzad udesim ocepke$ oeo sam preturati po glavi razna lukavstva, pomo!u kojih bi naveo jednoga od svojih sastradalnika da izvue kra!i iverak, po"to je tako bilo ugovoreno da !e onaj ko izvue kra!i iverak, umreti, da bi se ostalispasli$ Ko ?e me osuditi za bez)u&nost9 "amo onaj ko nije nikada bio u slinom položaju$

(ajzad, vi&e se nije moglo odugovlaiti, i ja oteturah do prednjeg dela la)e, ose!aju!i da misrce lupa kao da !e grudi da mi razvali$ ružio sam ruku sa ocepcima iters izvue prvi$"lobodan; (jegov iverak nije bio najkra!i to je bio dokaz da je jedna verovatno!a manje zamoje spasenje$ "abrao sam se opet, i pružio ruku prema +vgustu$ . on, bez okoli&enja, izvue

i on be&e slobodan$ "ada su mogu!nosti života ili smrti stojale preda mnom potpuno iste$ Utom momentu razlila mi se po grudima divljina jednog tigra$ Ose!ao sam prema svome druguarkeru najsilniju, demonsku mržnju$ +li, to ose!anje nij0e dugo trajalo ja mu, zatvorenihoiju, 1 u gru strave, pružih da izvue jedan od dva iverka$ et minuta mu je trebalo da sere&i za sve vreme te užasne pauze ja nikako nisam otvarao oi$ (ajzad osetih da mi je jedanod dva iverka brzo izvuen iz ruke$ "udbina je dakle re&ena nisam samo znao da li njegova ilimoja$ (iko nije ni&ta govorio, a ja nisam imao snage da se uverim$$$ (ajzad me iters uhvatiza ruku, ja se usilih da otvorim 8i, i spazih, odmah, po izrazu arkerova lica, )a sam jaspasen, a on osu)en$ U)ahnuh duboko u sebe vazduh sru&ih se onesve&!en na palubu$Do&ao sam k sebi )osta rano da ugledam dovr&etak tragedije smrt je pretrpeo onaj koji ju jenajvi&e hteo$ arker je, ne opiru!i se, bio udaren nožem u le)a od itersa, i sru&io se na mestumrtav$ (e!u se zadržavati na asti koja je posle toga do&la na red$ Takve stvari može oveksnevati, ali pakleni užas stvarnosti rei ne mogu opisivati$ (eka bude dosta re!i da smo odtoga le&a živeli etiri dana, koji se nikada ne!e iz pameti izbrisati$ To je bilo od 13og dozakljuno 5@og jula$'ula 1Bog padala je bujna ki&a, koja je trajala otprilike etvrt asa$ U jednom od onihulavljenih

pokrivaa nahvatali smo ne&to vode$ (e vi&e od pola balona ali nas je i to ispunilo nadom isnagom$'ula 51og opet smo se na&li u krajnjoj nuždi$ Vreme je bilo jednako toplo i prijatno, ponekadsa malo magle i lakim vetrovima, obino od severa ka zapadu$

'ula 55og, dok smo sedeli na gomili i razgovarali melanholino o svom žalosnoln položaju,meni odje)nom sunu kroz glavu misao koja me ispuni vedrom nadom$ "etio sam se da mi jeiters, kad smo ono obarali prednju katarku, dao jednu sekiru i zamolio me da je ostavim pomogu!stvu na sigurnom mestu ida sam ja tu sekiru, nekoliko minutapre nego &to su oni te&kitalasi nai&li na nas i napunili la)u vodom, odneo na prednji deo la)e sleva, i ostavio je u

jednoj koji$ "ada mi se prividela mogu!nost po&to tom sekirom probijemo palubu na mestuiznad komore za proviziju, da do)emo, ipak, i bez te&ko!a, do hrane$Kada sam taj plan saop&tio drugovima, oni se obradova&e, i odmah smo sva trojica po&li

prema kabini na prednjem delu la)e$ 8agnjuriti se pod vo)u na tom mestu, bilo je jo& mnogoteže nego silaziti u kajitu, jer je, tu, otvor bio nesravnjeno manji$ Kao &to !e se itaoci se!ati,redovan ulaz u kajitu imao je okvir sa mnogo drvenarije, i kad je sve to razoreno, otvor se

znatno pove!ao dok ovde, na prednjoj kabini, ulaz nije bip ni&ta drugo do obina rupa od tristope u kvadrat, i, prema tome, mogao je ostati sasvim neo&te!en i mali$ 'a me)utim ni asa

<5



ne oklevah sa poku&ajem da si)em sa užetom oko struka, skoih hrabro unutra, stigoh do koje,i zaista na)oh odmah sekiru$ "ekira ta doekana je sa velikim ushi!enjem, a lako!a sa kojomsmo do&li do nje, smatrana je kao dobar predznak za konano na&e spasenje$oesmo tada da 0azvaljujemo palubu sa svom energijom novoprobu)ene nade iters i jaodmenjivali smo se na poslu +vgust, zbog svoje ranjene ruke, nije nam mogaD pomagati$

Kako smo jo& bili slabi i nas dvojica, morali smo se svaki as odmaratio) posla$ .zlazilo je, prema tome, da !e mnogi 1 dugi asovi pro!i dok se izvr&i zadatakr to jest razvali dovoljno velika rupa za slobodan prolaz u komoru sa provizijom$ (u, sve tete&ko!e nisu nas upla&ile, radili smo celu no! pri meseini, postigli smo najzad ono &to &moželeli, u zoru 52ega jula$"ada se iters javio za silaženje$ Opremljen kao i ranije, zagnjurio je i brzo se vratio nose!i urukama mali lonac, koji je, na na&u ogromnu radost, bio pun maslinki$ #azdelismo ih, i,

pojev&i ih sa velikom lakomo&!u, jedva smo ekali da iters ponovo si)e$ Toga puta rezultat je prema&io sva na&a oekivanja iznesena je velika &unka i boca madere$ .z boce je svaki odnas samo umereno gutnuo, jer smo se svi jo& se!ali opasnih posledica od neumereno ispijenog

portskog vina$ "unka, sem jedno dve 0unte oko kosti, bila se pokvarila od slane vode, i nije se

mogla jesti$ Ono &to je dobro bilo razdelili smo$ iters i +vgust, nemo!ni da se umere, pojelisu svaki svoj deo odmah ja sam bio oprezniji, pomi&ljao sam na že) ko0a !e posle toga do!i, i

pojeo sam sarao malo od svoga obroka$ osle toga odmarali smo se od neobino napornana&eg rada$Oko podne, osetiv&i se opet snažniji i svežiji, nastavismo sa naporima oko dobavljanja hrane$iters i ja silazili smo naizmenino do zalaska sunca, svaki put sa vi&e ili manje rezultata$.zneli smo postepeno jo& etiri mala lonca sa maslinkama, drugu &unku, skoro tri galonaodline madere, i, &to je za nas bilo najdragocenije, jednu malu kornja!u vrste galipagokapetan 7arnard je, kad smo polazili, dobio nekoliko komada sa la)e *eri its, koja se ba&tada vratila bila sa je)nog puta po aci0iku, gde je lovila morske pse$.ma!u jo& prilike da u ovom prianju spominjem tu vrstu kornjaa$ Ona se nalazi naje&!e,kao &to !e mnogi od mojih italaca znati, na grupi ostrva koja se zovu %alipago, a ime svojedovode od te životinje, jer &panska re galipago znai kornjaa iz slatke vode$ 8ovu ih

ponekad i slonkornjae, zato &to ih biva ogromno velikih$ 'a sam video vi&e njihkoje su težile o) 15@@ do 1=@@ 0unata$ .zgled im je udnovat, upravo odvratan$ Kre!u se sporoi te&ko, nose svoje telo stopu visoko od zemlje$ Vrat im je neobino dug i tanak, od 1 palacado dve stope a ja sam jedared ubio jednu u koje je razmak izme)u ple!ki i glave iznosio nemanje od tri stope i deset palaca$ %lava im je neobina, lii glavi zmije$ *ogu izdržati bezhrane neveravatno dugo Vremena ima primera da su po dve godine provodile u &upljini la)e, i

posle toga bile isto takg ugojene i isto tako održane kao i pre$ o jednoj karakteristici oveudne životinje potse!aju na dromedare, pustinjske kamile$ .maju kesu na korenu vrata, i u

njoj stalno izvesnu koliinu vode$ 7iva da se u tim kesama po&to životinja celu godinu nijedolazila do hrane, pa je potom bila ubijena nalazilo do tri galona savr&eno sveže slatke vode$%lavna hrana tih kornjaa je divlji per&un i celer, tako)e i slanica i indiska smokva od ove

poslednje napreduje izvanredno dobro, a nalazi se ona u velikoj koliini na padinama obalagde se nalazi i sama životinja$ *eso kornjaa, odlino i veoma hranljivo, održava životehiljadama mornara, koji putuju po Tihom Okeanu zaposleni u lovu na kitove ili inae$Kornjaa koju smo mi izneli iz komore bila je samo srednje veliine, te&ka otprilike ?= do 3@0unti$ nka, vrlo dobro održana, ugojena, i sa vi&e od etvrtine galona bistre slatke vode ukesi$ To je znailo itavo blago za nas padosmo na kolena i blagodarismo 7ogu za tako

bogatu i važnu pomo!$7ilo je mnogo te&ko!a dok smo životinju provukli kroz rupu srdito se opirala, a snaga joj be&e

ogromna$ Umalo se nije istrgnula iz itersovih ruku i bu!nula natrag u vodu ali joj +vgust u

<2



tome trenutku nabaci na vrat uže sa omom, zadržav&i je na$ taj nain dok ja nisam skoio urupu do itersa i pomogao rnu da je podigne i izbaci$Vodu iz kese pažljivo smo iscrpli u bokal, koji je, kao &to !e se itaoci se!ati, ranije bioiznesen iz kajite$ 8atim smo odbili jednoj boci grli! i nainili vrstu a&e, koja je merila okoetvrtinu pajnta, ispili

svaki svoj deo i re&ili da !emo se, dok vode bude, strogo$ držati te mere kao )nevne porcije$Kako je poslednja dva tri dana vreme bilo suvo i lepo, osu&ilo se i na&e odelo, i sva posteljinakoju smo izneli iz kajite, tako da smo tu no!, 52ega jula, proveli srazmerno udobno i mirno,

po&to smo, pre spavanja, obilno veerali maslinke i &unke, sa ne&to malo vina$ 7rižni da namse u sluaju vetra ne bi ne&to od provizije otkotrljalo u vodu, vezali smo stvari &to smo boljemogli za ostatke od ekrka$ Kornjau, koju smo želeli da sauvamo živu &to se najduže može,izvrnuli smo na le)a, i tako)e pažljivo vezali$F...5<ti jul$ To jutro probudilo nas je neobino okrepljene, du&evno i telesno, kraj svih opasnostina&e situacije$ (ismo znali gde se nalazimo svakako daleko od kopna hrane koliko jedovoljno za etrnaest dana, i to ako se bude &tedljivo tro&ilo bez vode no&eni morem na

najbednijoj olupini izloženi milosti i nemilosti vetra i talasa kraj svega toga, se!aju!i semnogo stra&nijih beda iz kojih smo sespasli, sada&nje na&e nevolje smatrali smo kao obine i svakida&nje te&ko!e$ 6to, toliko je

pojam blagostanja ili bede relativan;4im se sunce rodilo, dali smo se opet na posaoazvlaenja stvari iz komore za jelo, kad o)jedared nai)e pljusak sa sevanjem munja$ 7rzo

ponovismo &to smo ve! jedared radili skupljanje vode pomo!u ar&ava na taj nain &to bismo jako zategnuli ar&av, a u sredini ga opteretili jednom karikom lanca$ Voda je onda curila kasredini, i tu kapala u podmetnuti bokal$ "koro smo ga bili napunili, kad udari jak vetar odsevera morali smo prekinuti posao trup la)e se stao tako silno ljuljati da se nismo vi&e moglidržati na nogama$ 7rzo pre)osmo na prednji deo la)e i privezasmo se za ekrk$ Tok doga)ajasmo me)utim oekivali sa mnogo ve!om mirno!om no &to se može zamisliti u slinimokolnostima$ Oko podnese vetar pojaao kaku se to kaže, za dve rupice na jedru, a uvee je duvao svom silom, i pratilisu ga te&ki, veliki talasi$ (aueni ve! iskustvom kako da se najbolje privrstimo, proveli smono! prilino dor bro mada smo bili )kroz mokri i jednako strepeli da nas voda ne spljusne umore$ "re!om, bilo je tako toplo da nam je mokrina skoro prijala$5=ti jul$ Vetar popustio ostala mu snaga otprilike deset vorova brzine, pa su i talasi tolikolegli da smo na palubi bili suvi$ +li, na veliku na&u žalost, na&li smo da je voda odnela dvalonca maslinki, i sve &to je ostalo od &unke, mada smo te stvari bili veoma pažljivo privezali$#e&ili smo da kraj svega toga jo& ne!emo ubijati kornjau, i da !e nas za doru!ak zadovoljiti

ono malo maslinki i porcija vode, koju smo pome&ali pola i pola s vinom, i konstatovali datakva me&avina neobino snaži$ *ore je jo& uvek bilo nemirno, i krajnje nezgodno za produženje na&ega lova u provizionoj komori$ U toku dana neke stvari, koje nam, uostalom, utadanjem na&em položaju, nisu mogle ni za &to poslužiti, isplivale su kroz rupu same sobomali, voda ih je odmah odnela$ Opazili smo tako)e da se trup la)e, postepeno, sve jae naginjenastranu, tako da smo se morali vezati$ roveli smo sumoran i težak dan$ U podne je suncesijalo skoro vertikalno nad nama, i po tome smo znali da nas je onaj dugi niz severnih iseverozapadnih vetrova doterao blizu ekvatora$ red vee smo videli nekoliko ajkula, iuznemirili se, gle)ajui!i kako nam se jedna od njih, grdno velika, približuje$ Kad je u jedanmah paluba oti&la duboko u vodu, ona grdosija se 0ormalno popela k nama pra!nula senekoliko puta nad ulazom u kajitu, udarila repom itersa$ (a na&e veliko zadovoljstvo, golem

jedan talas ju je opet svalio u more$ Da je vreme bilo lepo, mogli smo je lako uhvatiti$

<<



5?ti jul$ Vetar se znatno sti&ao, more je tako)e leglo, i mi smo se re&ili da produžimo posao$osle mnogo muke, kroz itav taj dan, uvideli smo da niemu vi&e nemamo da se nadamo natome mestu me)uzidovi toga prostora preko no! su bili ulubljeni,iiela voda u &upljinu la)e$ Taj 0akt r$as t$ naravno, ispunio oajanjem$i jul$ *ore skoro sasvim glatko veoma i$ vt$ri! od severa i zapada$ U podne, po&to je izgrejalo

jako toplo sunce, su&ili smo odela$ Kupanje u moru bilo nam je neobino prijatno u svakom pogledu ali smo morali biti veoma obazrivi, jer su preko celoga dana ajkule pratile la)u$5mi jul$ 'ednako lepo vreme$ -a)a se tako nakrenula da smo se ve! pobojali da !e se

prevrnuti$ oeli smo se ude&avati za tu krajnju sluajnost vezali smo kornjau, bokal i dvalonca maslinki &to se bolje dalo, sa vetrove strane, i spolja na trupu la)e, ispod velikog lanca$*ore neprestano mirno, sa malo ili nimalo vetra$5Bti jul$ (astavlja se lepo vreme$ +vgustova bolesna ruka pokazuje znake izumiranja$ On setuži na sanjivost i užasnu že) ali nema velikih bolova$ 4ime da mu olak&amo$ Trljali smomalo bolesno mesto sir!etora iz maslinki to je bilo sve &to smo znali, i nije pomagalo ni&ta$4inili smo &to smo mogli da mu bude lak&e, i utrostruili njegov deo vode$2@ti jul$ (eobino topao dan, bez vetra$ 'edna grdno velika ajkula pratila je la)u celo

prepodne$ (ekoliko puta poku&ali smo, bez uspeha, uostalom, da je uhvatimo pomo!u ome$+vgustu je mnogo gore on na na&e oi propada, kako zbog nedostatka prave dobre hrane, takoi od posledica svoje rane$ 'ednako se moli 7ogu da ga uzme i oslobodi patnje$ Veeras smo

pojell i poslednje maslinke, a voda u bokalu bila je tako ustajala da je bez vina uop&te nismomogli piti$ #e&ili smo da sutra ubijemo kornjau$21vi jul$ ro&la no! bila je, zbog položaja la)e, puna strave i umora$ Ujutro smo imali poslada ubijemo i razudimo kornjau$ okazalo se da je mnogo manja nego &to smo mi mislili, ali)obro održana meso je iznosilo najvi&e oko deset 0unti$ Da bi se &to bolje ouvalo, isekli smoga u male komade, složili u tri preostala lonca od maslinki i u bocu od vina, i prelili sir!etom$Dogovorili smo se da !emo se zadovoljavati sa etiri uncije dnevno, i tako ondaimati hrane za trinaest dana$ redvee nas je iznenadila jaka ki&a sa mnogo sevanja igrmljavine ali je tako malo trajala da smo skupili svega pola pajnta vode$ "vu tu vodu, po&porazumu, da)osmo +vgustu, koji je izgledao ve! sasvim blizu kraja$ io je iz ar&ava mismo držali ar&av nad njim, i voda mu je kapala u usta, jer nismo imali na raspolaganju sud,sem da smo prbsuli vino iz burenceta ili ustajalu vodu iz bokala$ Uinili bismo bili, uostalom,ma koje od ovoga, samo da je ki&a duže potrajala$7olesniku posle vode kao da nije bilo mnogo lak&e$ *i&ica mu je sasvim pocrnela, od lankado ramena, a noge hladne kao led$ "vakoga irenutka oekivali smo smrt$ +vgust je biostrahovito izmr&aveo od 153 0unti, koliko je bio težak u (antuketu, sada je spao do ciglih<@=@$ Oi su mu bile tako upale, da su se jedva videle, a koža na obrazima toliko onjlitavelada je jedva žvakao hranu i jedva gutao i tenost$

1vi avgust$ rodužava se isto mirno vrerrie, samo &to sunce užasno pee$ Trpeli smostrahovitu že) voda u bokalu sasvim "e usmrdela i po njoj gmizali crvi$ *alo smo od te vodeipak pili pome&av&i je sa vinom ali to nam skoro nikako nije gasilo že)$ *nogo vi&eosvežavalo nas je kupanje u moru me)utim, to smo samo dosta retko mogli da inimo zbogstalne blizine ajkula$ 7ilo nam je jasno da +vgustu nema spasa, da umire$ (iim nismo moglida mu ublažimo muke, koje kao da su bile goleme$ Oko dvanaest asova izdahnuo je u jakimgrevima, i ne prozboriv&i ni rei ve! od vi&e asova$ (jegova smrt napunila nas je mranim

predose!anjima, i tako je te&ko uticala na nas da smo ceo dan presedeli kraj le&a i samo se&apatom oslovljavali$ Tek po&to se dobro smrklo, ohrabrili smo se da ustanemo i da telo

bacimo u more$ -e& je bio odvratan, i ve! toliko truo da se jedna noga, kako ju je itersdohvatio, odmah odvojila od trupa$ Kad je trula masa skliznula u vodu, videli smo na

0os0ornoj svetlosti koja je iz truleži bleskala, sedam ili osam velikih ajkula a kada su dohvatilei stale da raski

<=



3 +vanture %or)ona ima 3daju plen, &kljocanje i pra&tanje bilo je takvo )a se sigurno moralo uti na itavu milju daleko$*i smo se stresli od užasa slu&aju!i taj &um$5gi avgust$ .sto vreme, uznemiruju!a ti&ina i velika toplota$ 8ora nas je zatekla sasvimslomljene i telesno iznurene$ Voda u bokalu postala je nemogu!na, pretvorila se u debelu

piktijastu masu, po kojoj su vrveli gnusni crvi$ rosuli smo sadržinu, isprali dobro bokalmorskom vodom, i usuli onda u njega malo sir!eta iz boca u kojima smo ostavili kornjainomeso$ e) smo jedva podnosili vino je$samo jo& vi&e raspaljivalo vatru u nama, i zanosilo nastoliko da smo se odmah opijali$ oku&ali smo zatim da se pomognemo me&aju!i malo morskevode u vino ali to je odmah izazvalo na povra!anje, i okanili smo se$ >eloga dana vrebali smo

priliku da se okupamo ni to nam se nije dalo trup la)e je prosto bio opsednut ajkulamaverovatno ista udovi&ta koja su sino! prožderala na&eg druga, a sad oekuju drugu slinuast$ Ta okolnost ispunjavala nas je gorinom i budila u nama te&ka, melanholina

predose!anja$ Kupanja su nam tako dobro inila, i znati sad da je ta blagodet potpunoiskljuena, bilo je vi&e no &to smo mogli pod neti$ (ismo uostalom bili sigurni ni odneposredne opasnosti jedan nezgodan korak, ili pokret dosta da se najmanje sklizne, i eto nas

na doma&aju proždr.jivih životinja, koje su nam se i tako približavale, plivale sa svakimve!im talasom pravce na nas$ Vika i mlataranje rukama kao da ih ni najmanje nisu pla&ili$ .

premda je jednu od njih iters dohvatio sekirom i osetno ranio, nastavila je na istom mestu danavaljuje$ redvee se pokazao oblak ali, na grdnu na&u žalost, pro&ao nas je ne izliv&i se uki&u$ (e može niko zamisliti koliko smo u to vreme stradali od že)i$ (o! smo probdelimueni že)u i strahom od ajkula$2!i avgust$ (ikakva izgleda na izbavljanje, a la)a se ve! toliko nagnula da uop&te vi&e nismomogli stojati na palubi$ urili smo se da osiguramo vino i kornjaino meso, za slucaj da sela)a prevrne$ Doneli smo dva klina, zabili ih sa vetrove strane u trup la)e, nekoliko stopaiznad vode, &to nije bilo mnogo dalekood hrpta, jer smo skoro ve! ležali na boku$ 8a te nove smo onda vezali proviziju tu je bilasigurr$ nego na prednjem delu la)e, ispod lanca$ "trahovite muke od že)i preko celoga danana kupanje ni pomisliti nemogu!no zaspati$<ti avgust$ 7a& pre nego &to !e zora sinuti, opazismo da se hrbat ve! izdiže iz vode la)a dakletek &to se nije prevrnula$ "premismo se za najgore, da nas potres ne bi odbacio$ "poetka jeizvrtanje i&lo lagano i postepeno, i mi smo uspeli da se od vetrove strane uspuzamo dostavisoko, i to pomo!u onih užeta na klinovima zabijenim da služe kao oslonac kojima smo,sre!nim sluajem, ostavili krajeve da vise$ +li nismo raunali sa ubrzanjem pokretne snage, inaskoro nismo vi&e bili u stanju da držimo korak sa naglim okretanjem pre nego &to smoshvatili &ta !e da se desi, osetili smo da smo naglo hitnuti u more, i koprcamo se nekolikoar&ina pod vodom grdnog talasa koji se preko nas prevalio$

Kad me je, ponela voda, ja sam ispustio uže za koje sam se držao$ Osetiv&i da sam potpuno pod la)om, a skoro sasvim iznemogao, prestao sam sa svakim naporom, i iznjirio se sa smr!ukoja tek &to nije do&la$ +li sam se opet prevario nisam uzeo u obzir prirodan ot&kok la)e navetrovu stranu$ Kovitlac vode navi&e, koji je nastao usled deliminog obratnog prevrtanjala)e, izdigao me je$na povr&inu sa jo& ve!om silinom nego onakojom sam bio potopljen$ Kadasam izleteo gore, video sam da plivam otprilike dvadeset jarda daleko od trupa la)e$ Trup jeležao sa hrbatom izvrnutim gore, .juljao se užasno sa jedne na drugu stranu, a more je svudunaokolo bilo jako uznemireno i puno vrtloga$ itersa nisam nigde video$ 'edno uljano bure

plivalo je nekoliko stopa od mene i razni drugi predmeti sa la)e bili su rasuti po vodi$%lavni moj strah sada bile su ajkule, za koje sam znao )a su blizu$ Da bih lih po mogu!stvuzapla&io, udarao sam i prskao po vodi i rukama i nogama, i pravio &to vi&e pene plivaju!i ka

trupu la)e$ Uveren sam da samo toj sasvim prostoj meri predostrožnosti imam da zahvalim zasvoje spasenje jer, ba& pre iz3 BB

<?



vrtanja la)e bilo je toliko mnogo ajkula oko nje, da sam ja za vreme svoga plivanja moraodolaziti u neposredan dodir sa nekom od njih$ Osobitom nekom sre!om stigao sam do bokala)e itav, mada toliko iznemogao od grdnih napora da bez itersove pomo!i, u dobar cjas,nikad ne bih dospeo i na nju$ (a veliku moju radost, pojavio se on uspuzao se na hrbat sa

protivne strane trupa i bacio mi kraj je)nog od onih užeta koja smo bili privezali za klinove$

4im sriio izbegli jednu opasnost, odmah smo morali upraviti svu pažnju na strahovituizvesnost drugeapsolutne gladi$ "vu na&u hranu odnela je voda uprkos na&oj najve!oj brizi da je ouvamonemaju!i pred sobom ni truni nade na jo& neku mogu!nost da se do)e do hrane, obuzelo nas jeobojicu najve!e oajanje, plakali smo glasno kao deca, i ne poku&avaju!i vi&e )a se uzajamno

pote&imo$ Takvu slabost te&ktj je razumeti onom ko nikada nije bio u slinom položaju trebase setiti da smo mi umno bili tako rastrojeni mnogim oskudicama u užasima, da se u to dobaupravo nismo ni mogli smatrati kao potpuno prisebna bi!a$ U kasnijim opasnostima, koje su

bile isto toliko velike, ako ne i ve!e, ja sam podnosio hrabro sve muke moga položaja, aiters, kao &to !e se videti, isticao je jo& i jednu stoiku 0ilozo0iju, isto tako /everovatnu kao&to je bilo i sada&nje detinjasto i malodu&no njegovo pona&anje, razlika je dolazila od

duhovnog stanja$.zvrtanje la)e, mada smo se zbog toga li&ili vina i kornjaina mesa, ne bi nas u stvari dovelodo jo& bednijeg stanja no &to je bilo pre)a&nje, da nam nisu propali ar&avi, pomo!u kojih smodotle hvatali ki&nu vodu, i bokal, u kojem smo skupljali i uvali tu vodu

jer, prona&li smo da je sva donja strana la)e oko hrpta pokrivena debelim slojem krupnihlaarskih &koljki, koje su i prijatne i veoma hranljive$ . tako, doga)aj koji nam je bio zadaosamrtni strah pokazao se za nas u dva pravca Ai&e kao blagodat nego kao zao udes otkrio nam

je izvor hrane koji nas može, ako budemo hranu umerno tro&ili, vi&e od mesec dana održavatisem toga, u mnogome popravio na&e stanje1@@ iu smislu pozicije jer nam je sada mnogo &ta biio povoljnije i mnogo smo manje bili izloženiopasnostima nego pre toga$*e)utim, te&ko!a oko pitanja vode uinila nas je neosetljivima za sve koristi od na&eg

promenjenog položaja$ Da ne bismo propustili priliku na sluaj neoekivane ki&e, poskidalismo ko&ulje, znaju!i naravno da pomo!u njih ni u najboljem sluaju ne možemo skupiti vi&eod etv0tinu pajnta vode$ >eloga dana ne pokaza&e se oblaci$ "tradanje na&e od že)i, užasno$iters je te no!i spavao, u nemirnom snu, otprilike jedan as, a meni stra&ne muke ne dado&eoka sklopiti$=ti avgust$ Digao se mali vetar i naterao la)u u masu morske trave tu smo bili tako sre!ni dana)emo jedanaest malih rakova, i tako se nekoliko puta prijatno poastimo$ -juske tih rakova

bile su tako tanke, da smo ih mogli pojesti od rakova nismo toliko žedneli koliko od onih

sitnih &koljki$ U travi nije bilo ajkula, te se usu)ismo i da se okupamo, i ostadosmo u vodivi&e asova$ Od toga je že) znatno popustila$ Tako osveženi, proveli smo no! prijatnije,obojica mogasmo malo da prospavamo$?ti avgust$ Toga dana 7og nas se setio naglom i izda&nom ki&om trajala je od podne do usamu no!$ %orko smo žalili &to nemamo ni bokal ni burence kraj sveg te&kog hvatanja vode uko&ulje, mogli bismo ipak napuniti ako ne oba ba0 jedan sud$ Ovako, že) smo gasili cede!ivodom natopljene ko&ulje tako da nam je tenost curila u gu&u$ >itav dan smo se timezanimali$3mi avgust$ U samu zoru obojica smo istovremeno opazili, na istoku, jedro, koje je oigledno

plovilo k nama$ ozdravismo arobnu sliku dugim uzvikom radosti, i poesmo odmah davatisve mogu!ne znakove mahali smo ko&uljama skakali uvis &to smo onako slabi, bolje mogli

ak smo se i derali svom snagom svojih plu!a, mada je la)a bila oko 1= milja daleko$

<3



ostepeno se sve vi&e približavala na&oj olupini, i mi smo sada znali da !e nas ljudi, ako samoodrže isti kurs, uskoro morati primetiti$ osle jednogasa ve! smo jasno razlikovali posadu na palubi$ -a)a je bila duga, niska, nekako živahna, sacrnim krugom na prednjem jedru, i, kako je izgledalo, sa mnogobrojnom posadom$ Odjedarednas doepa užasan strah mada je bilo nemogu!no da nas ne spaze, nije bilo sasvim iskljueno

da nas ostave sudbini$ 'er, premda je te&ko u to verovati, takav varvarski postupak ne dolazi ba& me)u retkosti na moru, a služe se njime bi!a koja se raunaju u .jude$ U ovoj prilici, hvala7ogu, ne obistini se na&a slutnja naskoro opazismo )a se mornari na palubi živo kre!u, dadižu britansku zastavu, i da, plove!i na vetar, dolaze pravcem k nama$ osle pola asa na&lismo se u kajiti$ -a)a se zvala 'ovanka %aj, dolazila je iz -iverpula, kapetan joj je bio %aj, a

putovala je za 'užna *ora i aci0ik, u lov na morske pse, i radi trgovine raznom robom$F.V'ovanka %aj bila je )ostojanstvena la)a od sto osamdeset tona$ "preda neobino vitka, i, navetru, pri stalhom vremenu, jedna od najbržih jedrilica koje sam ikada video$ +li je za borbusa morem bila slabo pogodna pre svega, sa obzirom na svrhu kojoj je namenjena, suvi&eduboko je tonula u vodu$ 8a sline službe su najzgodnije pove!e la)e, ali sa manjim

tonjenjem$ recimo, la)a od 2@@2=@ tona$ . trebalo bi da takva la)a bude konopcima i jedrimasnabdevena na nain barki ili velikih amaca, i uop&te da bude drukije gra)ena nego obinela)e na 'užnom Okeanu$ (eophodno je potrebno da je dobro naoružana$ Treba da ima,recimo, deset do )vanaest brodskih haubica od dvanaest 0unti dva do tri topa sa dugim cevima

pu&ka sanduke za oružje koji ne propu&taju vodu, na svakom spratu broda$ Kotve i užad njenatreba da su mnogo vr&!i nego obino na brodovima za trgovinu druge vrste, a posada da jemnogobrojna i dobro izvežbana za la)u kakvu sam opisao, bar =@ do ?@ snažnih mornara$'ovanka %aj imala je posadu od 2= ljudi, sem kapetana i podo0icira i nije bila naoružana, i inae opremljena, bi to mogao poželeti poznavalac opasnostii te$njenog trgovakog zanata$Kapetan %aj, džentlmen veoma .jubaznog pona&anja, bio je ovek od velikog iskustva utrgovir$ sa 'ugom, kojoj je posvetio ve!i deo svog života$ ali nedostajalo mu je energije, paotuda i preduzimljivosti duha, potrebnih pri njegovu poslu$ On je bio savlasnik la)e, i imao da

plovi po 'užnim morima, i to sa diskretnim zadatkom da prome!e svakovrsnu robu$ Vozio je, prema tome, veoma razliite stvari ogledala, perlice, ognjila, sekire, bradve, testere, strugala,dleta, makaze, svrdla, turpije, eki!e, klinove, noževe, brijae, konce, igle, zemljano posu)e,

pamunu materiju, nakit, i jo& razno drugo i tome slino$ -a)a je otplovila iz -iverpula 1@og jula, pre&la znak #aka 5=og jula na 5@ zapadne dužine, i 5Bog jula prispela na "al, je)no odostrva 8elenog predgorja, gde je utovarila so i druge putne potrebe$ 2eg avgusta otisnula se odostrva, plovila na jug u pravcu 7razilijanske obale, i pre&la ekvator izme)u 5 i 2@ zapadnedužine$ To je kurs kojeg se obino )rže evropske la)e na putu za predgorje Dobre (ade, ili i

dalje, do .stone .ndije$ (a taj nain$ izbegavaju se morske ti&ine, a i jake protivne struje, kojestalno dolaze do %vinejske obale a to je i najkra!e putovanje, smatra se, jer uvek imazapadnih vetrova, pomo!u kojih se dospeva do redgorja$ Kapetan %aj re&io je da !e se prvozadržati na Kergelenovoj zemlji za&to ne znam re!i$ Onoga dana kad su nas dvojicu primili nala)u, pro&li su kraj redgorja sv$ #oka dakle, nalazili smo se na, 21 zapadne dužine, i, prematome, nas dvojica smo znali da nam je olupina bila no&ena od severa na jug za itavih 2=stepeni$ "a nama se postupalo na la)i veoma predusretljivo, s obzirom na na&e nesre!e$ . takosmo se, iters i ja, za ve! nekih etrnaest dana za koje vreme smo nastavili put u pravcu

jugoistonom, i bili sre!ni da imamo lak vetar i lepo vreme i itejs i ja smo se potpunooporavili od svih na&ih li&avanja i stradanja, i se!ali se doga)aja vi&e kao stra&nog sna, iz i1@2

kojeg smo se najzad sre!no prpbudili, nego kao gole i prave stvarnosti$ Kasnije sam se uverioda ta pojava poluzaboravliena dolazi od naglih prelaza i promena, bilo od žalosti ka radosti ili

<



od radosti ka žalosti, i da stupanj ovekove zaboravnosti odgovara stepenu razlike i promenjenim situacijama$ 'a, naprimer, nikako ne mogu vi&e da zamislim punu meru bedekoju sam trpeo u dane na&eg života na olupini$ Doga)aj pamtim, ali ne i ose!aje koje sudoga)aji izazivali kad su nastajali$ 8nam samo da sam, po&to bi doga)aji nastali, tada uvekmislio da oveja priro)a zaista ne bi mogla izdržati samo za jedan stepen jaa stradanja$

utovali smo hekoliko nedelja ne doživev&i ni&ta znaajnije od sretanja sa la)ama koje sulovile kitove, a jo& e&!e sa kitovima samim, to jest, sa crnim ili pravim kitom, kako ga zovuza razliku od spermacitnog, ... pota$ 1?og septembra, u blizini predgorja Dobre (aderdoživela je la)a prvu ve!u buru otkako je krenula na put iz -iverpula$ U toj oblasti, osobito na

jug i na istok od redgorja mi smo bili vi&e zapadno, imaju mornari esto sluajevastrahovitih bura, 7ure te idu obino sa naroito strahovitim talasima, a jedna od najopasnijihosobitosti tih bura sastoji se u poznatoj iznenadnoj promeni vetra, &to se obino javlja kad jesila bure na vrhuncu$ Duva, naprimer, pravi orkan od severa ili severoistoka, pa se ondaodjedared sa te strane ne javlja vi&e ni povetarac, dok vetar, uskoro, i sa stra&nom silom neskoli od jugozapada$ "vetla mrlja na jugu siguran je predznak da !e biti promene vetra i takose onda bar mogu preduzeti nužne mere predostrožnosti$

7ilo je oko &est easova izjutra ka) je nai&ao prvi udarac vetra, kao obino, od severa$ Okoosam asova vetar se ve! jako pojaao i preko nas se prelio jedan od najstra&nijih talasa kojesam ikad video$ "ve smo uvrstili &to smo bolje mogli ali la)a se muno opirala, i svaki as se

pokazivalo da je neotporna$ (aprimer, svaki potres bi joj zario kljun duboko u vodu, a da se podigne, irebalo joj je tainan toliko vremena, koliko da je nov talas opet zagnjuri$ re nego &to!e sunce sesti, pokazala se na jugu svetlamrlja, koju smo, uostalpm, i oekivali, a jedan 0a kasnije videsmo kako se prednje jedrosrozalo prazno niz katarku$ (eki minut posle toga, uprkos svim meraraa, kao udom, la)a

polegne na bok, a itav okean pene za&u&ta preko nas$ "re!om, taj jugozapadni vetar bio jesamo trenutan udarac la)u smo opet ispravili, bez ikakve &tete u rezervnim motkama na

jedrima$ 'o& smo se nekoliko asova borili sa uzburkanim morem, dok se pred zoru sve opetne vrati na stanje otprilike onakvo kakvo je bilo pre bure$ Kapetan je tvrdio da smo se samou)om spasli$12og oktobra ugledali smo Ostrvo princa 6dvarda, na <? =2 južne sirine i 23 <? istonedužine$ Dva dana kasnije bili smo blizu ostrva 8auzete zemlje, a uskoro pro)osmo ispredKrozet ostrva, na <5 =B &irine, i < istone dužine$ 1og oktobra stigosmo na ?strvo Kergelen,ili usto ostrvo, u 'užnom .ndiskom okeanu, i bacismo kotvu u 7oži!noj luci$To ostrvo, upravo ostrvska grupa, leži južno od predgorja Dobre (ade, otprilike @@ miljadaleko$ rona&ao ga je, 1335, baron Kergelen, Erancuz, koji je ostrvo držao za jedan deovelikog južnog kontinenta, i tako je bio izvestio i javnost u zemlji, i pobudio ne malointeresovanja$ "toga je uzela bila stvar u svoje ruke vlada poslala je barona idu!e godine opet

tamo, kako bi svoj pronalazak mogao podvr!i kritici, pri emu se onda$ i otkrila zabluda$1333e godine pristao je uz ta ostrva kapetan Kuk, i krstio glavno od njih imenom ustogostrva, koje mu, uostalom, potpuno i dolikuje$ *e)utim, samo dok mu se ovek tek približuje,stvarno, padine skoro svih brda, od septembra do marta, sono su zelene$ Ta varljiva pojavadolazi od jedne male biljice, vrste saksi0raga, koja buino raste na nekoj podlozi mahovine$

(o sem te biljke, jedva da na ostrvu ima jo& traga nekoj vegetaciji sa izuzetkom tvrde i divljeneke trave blizu luke, nekih li&ajeva, i nekog zelja koje potse!a na kupus kad je ve! pre&ao useme, i ima gorak i opor ukus$Ostrvo je brdovito, ali nema ni jedan znatno visok vrh$ Vrhovi su stalno pokrivenii snegom$Obalaima vi&e luka, me)u kojima je 7oži!nja luka najzgodnija$ To je prva luka na severoistoenoj

strani ostrva, do koje se dolazi kad se obi)e redgorje Eransoa, koje ini severnu stranuostrva, i udnim svojim oblikom upozorava na luku$ .stureni deo toga predgorja svr&ava se

<B



visokom stenom a u toj steni ima velika rupa koja ini prirodnu kapiju$ Kapiija ta je na < <@ južne &irine i ?B ? istone dužine$ Kad se kroz taj otvor uplovi, nalazi se vrlo dobro mesto zaspu&tanje kotve, okruženo sa vi&e sitnih ostrvaca koja su dobra za&tita od istonih vetrova$+ko se o)atle plovi )alje istono, dolazi se, kroz 8oljin zaliv, )o dubine luke$ -uka je mali,svud unaokolo kopnom zatvoren basen, sa tvrdim, kompaktnim glinenim dnom$ -a)a,

ukotvljena tu drugoin svojom kotvom može tu ostati i eitavu go)inu dana bez ikakveopasnosti, 8apadno od ulaza, pri 8oljinu zalivu tee potok sa odlionom bistrom vodom, dokoje je veoma lako do!i$Oko Kergelenskog ostrva ima mors*h pasa, sa krznom, i golokožaca, i ima u velikoj koliinimorskih slonova$ tiji rod je bogato zastupljen$ .ma naroito pingvina, i to u etiri raznevrste$ Kraljevski pingvin, nazvan tako zbog dostojanstvena izgleda i rasko&nog perja, najve!i

je$ o le)ima je obino siv, nekad sa ljubiastim prelazima boja trbuh mu je beo kao snegglava i noge sjajno crne$ %lavnu lepotu perja ine dve pruge zlatno žute, koje idu od glave dogrudi$ Kljun je )ugaak, ili rumenkast ili skrletno crven$ Te ptice hodaju uspravno i drže sedostojanstvepo$ %lavu nose veoma visoko$ Krila im vise nekako kao mi&ice i, žato &to im jerep uporedan sa nogama, to pingvini osobito u sumrak, 1 kad ih neoekivano smotrimo,

potse!aju na oveji oblik$ Kraljevski pingvini, koje smo mi videli na Kerg0elenskom ostrvu, bili su ne&to ve!i od guske$ 'o& su poznati makaronipingvin, magaracpingvin, imanguppingvin$ (o ovi su manji, nemaju tako lepo perje, i jo& se i inaerazlikuju$"em pingvina žive tu jo& i mnoge druge ptice naprimer, morska koko&, plavi galeb, divlje

patke, portegmontske koko&ke, upave ptice, golub sa redgorja, morske laste, 7abaKarini pili!i, 7abaKarine guske, veliki galebovi, i, najzad, albatros$Veliki galeb je dsto toliko velik koliko i obini albatros, i inesožder je$ (azivaju ga zato eestoi galebom &to kosti lomi, ili grabljivim galebpm$ On nije nimalo pla&ljiva ptica dobrozgotovljeno njegovo meso ukusno je leti ra&irenih i kao nepominih krila, neposredno nad

povr&inom vo)e$+lbatros je jedna od najve!ih i najsrdanijih ptica u oblasti 'užnog mora$ On spada ugalebove, i hvata plen u letu$ (a kopno dolazi samo )a snese jaja$ .zme)u te ptice i pingvinaodržava se neko osobito prijateljstvo$ %nezda svoja grade po jednom op&tem planu po jednoalbatrosovo gnezdo dolazi u sredinu kvadrata od etiri pingvinska gnezda$ Te logoremoreplovci nazivaju pajta&ija, i dosta su ih opisivali po knjigama ali, kako je ipak mnogo.judi koji te opise nisu itali, a ja imam jo& da pomenem te ptice, re!i !u ne&to o pojavinjihova života$Kad do)e vreme leženja, ptice se okupe u velikim jatima, i nekoliko )ana kao da sedogovaraju o nainu svoga postupanja$ (ajzad izaberu ravno mesto, dosta prostrano od 2 do <

jutra, &to bliže moru, pa ipak tako da more ne može do njega do!i$ ri izboru mesta odluuje

ravnina prostora ali, i me)u takvima jo& naroito traži se teren koji je najmanje zakrenkamenjem$ Kad3 je to pitanje re&eno, tada poinju u isti mah, i kao jednom mi&lju inspirisane,da ome)avaju matematiki taan kvadrat ili paralelogram kako najbolje odgovara priroditerena, i toliko veliki, da u njega stanu sve ptice do jedne, ali i nije)na vi&e ime verovatnodaju na znanje da eventualnim prido&licama, koje se nisu trudile oko spremanja logora, nemamesta$ 'edna strana tako ome)enog terena i)e paralelno sa ivicom mora, i ostaje otvorena za

ptice da ulaze i izlaze$ Ka) su granice gnez)i&ta na taj nain odre)ene, kolonija zapoinjei&!enje terena od svega &to na njemu leži kamen se jedan po jedan diže i iznosi van linija ali,odmah uz linije, tako dase, sa tri strane, naeine o) kamenja itavi zidovi oko tri strane logora$ ored zidova saunutra&nje strane, naini se savr&eno ravna i udobna putanja, ? do stopa &iroka, koja ivii

ceo logor i služi kao op&ta promenada$

=@



(aredni posao je )a se ceo teren podeli u kvadrati!e potpuno istih povr&ina$ To se postizavatrasiranjem uskih, veoma glatkih putanjica koje se presecaju pod pravim uglovima na povr&inicelog terena$ (a svaku taku preseka dolazi po jedno albatrosko gnezdo, a u sredinu svakogakvadrata po jedno pingvinsko gnezdo tako je onda svaki pingvin okružen sa etiri albatrosa, asvaki albatros sa etiri pingvina$ ingvinsko gnezdo je rupa u zemlji, veoma plitka, samo

toliko izdubljena koliko da pingvinovo jaje sauva od kotrljanja$ +lbatrosovo gnezdo nijetako prosto albatros prvo nabaca humicu, otprilike stopu u visinu i dve u preniku, odzemlje, morske trave i lju&tura, i tek na vrhu te humice pravi gnezdo$tice te naroito se brinu da im gnezda za vreme ležanja ni minut jedan ne ostanu prazna$ +ko

jedna ptica napu&ta gnezdo, druga ve! stoji kraj nie, spremna )a zauzme njeno mesto$ Ta pre)ostrožnost potrebna je zbog neskrupuloznih uobiajenih kra)a jaja u gnezdi&tu$ *ada uve!ini tih logora žive iskljuivo albatrosi i pingvini, ima dosta i takvih u kojima uživaju

povlastice gra)anstva i druge morske ptice one grade gnezda slobo)no na sve strane gde na)u prazno mesto ali nikad ne prisvajaju leži&ta glavnih krupnih ptica u 'ogoru$ .zgled takvog jednog gnezdi&ta, osobito iz)aleka, veoma je neobian$ "va atmos0era iznad njega prosto jezagu&ena albatrosima, koji neprestano dole!u i odle!u$ U isto vreme vidi se i gr)na koliina

pingvina, od kojih se jedni užurbano tiskaju po uzanim prostorima, a drugi, kre!u!i se poznatim, vojnikim ukoenim nainom prolaze promenadom oko logori&ta$ Ukratko, posmatrali mi tu pojavu ma s koje strane, moramo se uditi osobitoj mudrosti tih pernatih ži$votinja, i ne može ovek da se i sam ne pre)a raznim re0leksijama$"utradan po&to smo prispeli u 7oži!nju luku, raredio je podo0icir eterson da se spuste amcion je po&ao, mada sezona nije bila poela, u lov na morske pse, a kapetan, i sa njim jedannjegov mlad ro)ak, iskrcali su se na pustom kraju obale, sa zapadne strane, po&to su imali uunutra&njosti ostrva da svr&e neki posao koji je meni ostao nepoznat$ Video sam da je kapetan

poneo sobom jednu bocu, u kojoj je bilo zapea!eno pismo, i po&ao, od mesta gde su seiskrcali, prema jednom od najvi&ih vrhova u tom predelu$ Verovatno je hteo da ostavi to

pismo za neku drugu la)u, koja je kasnije imala tu da pristane$ Kad smo kapetana izgubili izvida iters i ja bili smo u podo0icirovu amcu nastavili smo plovidbu uz obalu i vrebalimorske pse$ 'edno tri nedelje dana produžili smo to zanimanje, ispitivali pažljivo svaki kutakne samo Kergelenove zemlje nego i nekoliko drugih malih ostrva u blizini$ +li trud na&ostajao je bez znatnijeg uspeha$ Videli smo dodu&e ve!u koliinu krznatih morskih pasa, ali su

bili neobino pla&ljivi, da smo, uz najve!i trud, !arili svega 2=@ koža$ *orskih slonova bilo jetako)e u izobilju, osobito na zapadnoj strani kopna ali smo ulovili svega 5@ komada, i to saveoma velikim te&ko!ama$ Oko manjih ostrva na&li smo dosta morskih pasa pokrivenihretkom dlakom, ali te nismo dirali$ Vratili smo se na la)u oko 11og novembra tu smo se opetna&li sa kapetanom i sa njegovim ro)akom, koji su nepovoljne stvari priali o unutra&njostiostrva, pretstavljaju!i ga kao jedan od najpusto&nijih i najneplodnijih krajeva na svetu$ Oni su

proveli na ostrvu dve no!i, zbog nekgg iiesporazuma oko oda&iljanja amca po njih, od podo0icirove strane$FV15og novembra isplovili smo iz 7oži!nje luke, pro&li delimino ve! pre)enu liniju na zapad, iostavili sa leve strane ostrvo *arion, jedno iz K0ozetove gru1 pe ostrva$ ro&li smo tako)ekraj rinc6dvardova ostrva, i ostavili i njega sa leve strane zatim smouzeli kurs vi&e severno, i stigli za petnaest dana do grupe ostrva Tristan d+kunha, na 23

južne &irine i 15 zapadne dužine$Tu grupu, koja se sastoji iz tri okrugla ostrva, i koja je danas tako dobro poznata, proria&li suoortugalci, a pose!ivali su je /olan)ani 1?<2e i Erancuzi 13?3e$ Tri ostrva ine izme)u sebetrougao, udaljena su jedno od drugog otprilike deset milja, tako da izme)u njih postoje veoma

lepi otvoreni prolazi$ redeo na ostrvima veoma je brdovit, osobito na Tristanostrvu,najve!em u grupi, sa obimom od 1= milja, i sa tako visokim brdima da se, pri lepom vremenu,

=1



vide na daljinu od @ do B@ milja$ 'edan deo toga kopna, prema severu, diže se, do 1@@@ stopaokomite visine, neposredno iz mora$ (a toj visini se prostire jedna visoravan skoro do sredineostrva, a iz nje iskae dostojanstvena jedna kupa kao one na Teneri0i$ Donja polovina te kupe

pokrivena je prilino visokom &umom, a gornja je gola stena, ponaje&!e u oblacima, i ve!imdelom godine pokrivena snegom$ Oko ostrva nema ni &kolja ni opasnostd druge vrste, jer je

obala neobino strma, a voda duboka$ (a severozapadnoj strani ima zaton sa žalom od crna peska, gde veoma lako pristaju amci, osobito ako vetar dolazi s juga$ Tu ima u izobilju dobre pija!e vode, a lako se lbvi, udicom i mrežom, bakalar i druga riba$ Drugo po veliini inajzapadnije ostrvo te grupe jeste takozvano (edostižno ostrvo$ .raa 3 milja u obimu, i svudunaokolo stre nepristupane strmeni$ (a vrhu je ravno, ali potpuno neplodno i pusto semnekoliko kržljavih džbunova, druge vegetacije nema$ Ostrvo slavuja, tre!e i najmanje, ima na

južnoj strani visok greben od stenovitih ostrvaca nekoliko takvih ima i na sveroistonoj strani$8emlji&te je žbrkano i neplodno delimino ga proseca jedna duboka dolina$

(a obalama tih ostrva, u pravo vreme, ima vrlo mnogo morskih lavova, morskih slonova,morskih pasa, krznatih i golokožastih ili krutodlakavih, i velika koliina okeanskih ptica$ .mau blizini i mnogo kitova$ 8bog toga &to su se te životinje nekada veoma

lako lovile u toj oblasti, ova su ostrva bila mnogo poho)ena$ /olan)ani i Erancuzi dolazili suu prva vremena, odmah posle pronalaska grupe$ %odine 13B@e bio je na tim ostrvima kapetanaten sa la)om .ndustrija, iz Eiladel0ije, i ostao na ostrvu Tristan +kunha sedam meseci$ 8a tovreme nalovio je ne manje od =$?@@ komada krzna, a govorio je da bi za tri nedelje danamogao ispuniti jednu veliku la)u uljem$ U ono vreme nije na&ao drugih etvoronožaca donekoliko divljih koza danas živi na tim ostrvima množina svih na&ih najkorisnijih doma!ihživotinja, koje su dovodili, tokom vremena, razni moreplovci$

(askoro posle kapetana atena, rekao bih, stigao je na ostrvo Tristan kapetan Kolkun, sa jednom amerikom la)om$ On je bio do&ao radi oporavka zdrav.ja$ "adio je luk, krompir,kupus i drugo povr!e, i ono se i danas nalazi u velikoj koliini$%odine 111e do&ao je na Tristanostrva kapetan /ejvud sa la)om (ereus$ On je zatekao tri+merikanca, koji su se bavili na ostrvu injenjerri koža i prepariranjem zejtina$ 'edan od tih+merikanaca zvao se Džonatan -ambert, i smatrao je sebe suverenom te zemlje$ .skrio je iobradio nekih ?@ jutara zmlje, pa se onda trudio da odoma!i kavu i &e!ernu trsku, kojima ga jesnabdevao ameriki poslanik u #io de aneiru$ (u, ta kolonija je na kraju krajeva bilanapu&tena, a ostrva je uzela 113e u posed britanska vlada i poslala sa redgorja Dobre (ade

jedno odeljenje ljudi na Tristanostrvo$ . ona je držala tu zemlju samo kratko vreme ali prinapu&tanju ostrva od strane britanske vlade ostale su na njemu dve do tri engleske porodice,nezavisno od svoje vlade$ *arta 15<e prispela je na ostrvo Tristan la)a 7ervik sa kapetanomDže0rijem na putu iz -ondona za Van Dimenovu zemlju$ osada je na&la na ostrvu jednoga6ngleza koji se zvao %las, i bio nekada kaplar u britanskoj artiljeriji$ On je polagao pravo na

dostojanstvo ostrvskoga guvernera, i zapovedao je nad dvadeset ie)nim$ ovekom i trimaženama$ Dao je veoma povoljan izve&taj o zdravoj klimi i o plodovitosti zemlji&ta$"tanovni&tvo ostrva zanimalo se izradom krzna111$morskih pasa, i skupljanjem zejtina od morskih slonova a trgovali su sa redgorjem Dobre

(ade, jer je %las imao jednu malu la)icu$ .sti taj %las vladao je na ostrvu i kad smo mi prispeli samo se mala njegova op&tina umnožila bila na pedeset &est osoba, na Tristanu, isedam na "lavujevom ostrvu$ 7ez te&ko!a mogli smo nabaviti sve &to nam je trebalo ovce,svinje, volove, bele zeeve, živinu, koze, ribe svake vrste i razna zelja, i sve smo to vrloudobno nabavljali, jer smo bili ukotvljeni sasvim biizu glavnog ostrva$ Kapetan na&e la)ekupio je od %lasa i =@@ komada koža od morskih pasa, i ne&to slonove kosti$ Ostali smo tu

otprilike nedelju dana, za koje su vreme duvali mahom vetrovi sa severa i zapada, uz ne&to

=5



magle$ (ovembra =oga krenuli smo, jugozapadno, u nameri da potražimo grupu ostrvanazvanih +urora, za koje se govorilo da postoje i da ne postoje$Tvrdi se da je ta ostrva bio prona&ao, jo& 13?5e, zapovednik la)e +urora$ 8atim je 13B@ekapetan *anuel de Ojarvido, sa la)om rincesa, koja je pripadala Kraljevskoj 0ilipinskojkompaniji, proplovio, kao &to on tvrdi, sredinom izme)u tih ostrva$ %odine 13B<te krenula je

&panska korveta +trevida sa zadatkom da utvrdi taan položaj ostrva, i o/da je, u vezi sa tomekspedicijom, list Kralievskog hidrogra0skog dru&tva u *adridu doneo, 1@Be, slede!eKorveta +trevida, od 51og do 53og januara, i u neposrednoj blizini ostrva, izvr&ila je sva

potrebna posmatranja, i pomo!u hronometra utvrdila razliku dužine izme)u tih ostrva i luke"oledad na *anilaostrvima$ .ma tri ostrva leže skoro na istom meridijanu srednje je dostanisko, a druga dva vide se na devet milja s mora$ osmatranja su dala ove rezultate o položajuostrva najsevernije leži na =5 23 5< južne &irine i <3 <2 1= zapadne dužine srednje na =2 5 <@

južne &irine i <3 == 1= zapadne dužine najjužnije na =2 1= 55 južne &irine i <3 =3 1= zapadnedužine$'anuara 53og 15@e po&ao je i kapetan britanske 0lote, Džems Vedel, da traži ostrva +urora$On izve&tava da je svu oblast veoma pažljivo prokrstario

ne samo na onim takama koje je +trevida oznaila, nego pro&ao u raznim pravcima i okolinutih taaka ali nigde nije prona&ao ni traga suve zemlje$ Ti suprotni izve&taji potsticali su jo&mnoge druge moreplovce da potraže ostrva i, udnovato, dok su se jedni, oploviv&i sve moregde bi ostrva imala biti, vra!ali, ne na&av&i ih, drugi, i to dosta njih, tvrde da su na istimmestima videli ostrva, i ak bili sasvim blizu njihova kopna$ Kapetan na&e la)e tako)e je re&ioda uini sve &to može, kako bi se najzad rasvetlilo to toliko pretresano pitanje$

(astavili smo putovanje, drže!i se neprestano jugoistoka, i pra!eni promenljivim vremenomdo 5@og novembra, kada smo stigli na sporno mesto, na =2 1= južne &irine i <3 = zapadnedužine, to jest, sasvim blizu onoj taki koja je zabeležena kao položaj najjužnijeg ostrva ugrupi$ (ismo spazili nikakav znak kopna, i zato smo plovili dalje, drže!i se =2 južne &irine, pasve do =@ zapadne dužine$ 8atim &mo okrenuli severno do =5 južne &irine, pa smo ondaokrenuli na istok, do meridijana 8apadne Džordžije, i onda, drže!i se toga meridijana natragdo mesta odakle smo po&ld$ 'o& srno uzimali i pravce raznih dijagonala kroz ceo prostoropisane oblasti, imaju!i stalno na vrhu katarke stražara, i ponavljaju!i ta pretraživanja trinedelje dana, i to sa najve!om apžljivo&!u, i uz sre!nu okolnost da nam je vreme neprestano

bilo prijatho i lepo bez traga pare ili magle$ rema tome, stekli smo ube)enje da tih ostrva,ako ih je nekad i bilo na tim mestima, sada zacelo vi&e nema$ Od moga povratka ku!i saznaosam da je isti put pre&ao, 155e kapetan Džonson, na amerikoj la)i /enri, i kapetan *orelopet na amerikoj la)i i u oba sluaja sa istim rezultatom do kojeg smo bili do&li i mi$FV.rvobitna namera na&eg kapetana bila je da, po&to se razjasni pitanje sa ostrvima +urora,

po)e, kroz *agelanov prolaz do zapadne obale atagonije ali, +vanture %ordona imavesti koje je primio na Tristanu, uticale su ria njega da uzme kurs južno nadao se da !e nai!ina neka ostrva koja su, tobož, ležala na ?@ južiie &irine i <1 5@ zapadne dužine$ 8a sluaj dane na)e ostrva, imao je plan, ukoliko to godi&nje doba dopusti, da udari u pravcu pola$ U tomsmislu smo i zaplovili 15og decembra$ Oko 1og na&li smo se otprilike u onoj poziciji koju jeoznaio bio %las krstarili smo tri dana u toj oblasti, ne na&av&i nikakvog traga ostrva o kojima

je on govorio$ Decembra 51og po&to je vreme bilo neobino lepo, uzeli smo opet pravac jug,sa odlukom da u tom pravcu prodiremo dokle god se može$ re nego &to se uputim u ovaj deomoga prianja, želim napomenuti neke podatke o poku&ajima dopiranja na južni pol, sobzirom na one itaoce koji nisu upoznati sa dosada&njim rezultatima u ispitivanju polarnitr

regiona$

=2



oku&aj kapetana Kuka prvi je takav poku&aj o kojem ima odre)enih podataka$ %odine 1335ekrenuo je on na jug sa la)om Odluka, a pratio ga je porunik Eirno na la)i +vantura$Decembra meseca stigao je do =og uporednika južne &irine, sa 5? =3 istone dužine$ Tu jenai&ao na uska ledena polja do 1@ palaca debela, koja su plovila severozapadno i

jugoistono$ -ed taj imao je oblik velikih santi, tako zbijeno nagomilanih, da se je la)a sa

mukom probijala kroz njih$ U to vreme, sude!i po velikom broju ptica, i jo& nekim znacima,kapetan Kuk je zakljuivao da kopno treba da je blizu$ Uprkos strahovitoj hladno!i, plovio jedalje na jug, i stigao do ?<og uporednika, sa 2 1< istone dužine$ Tu je imao blago vreme, samalim vetri!em, eitavih pet dana termometar je pokazivao 2? stepeni$ 'anuara meseca 1332e

pro&le su la)e južni polarni krug ali nisu mogli mnogo dalje, jer kad su stigli do &irine ?3 1=, put je prepreio ogroman ledeni zid, koji se &irio na južnom horizontu dokle god je okodopiralo$ -ed taj bio je od svake vrste poneke ogromne sante, recimo, od nekoliko milja u

prostiranju, inile su kompaktnu masu, i dizalg se 15@ stopa iznad vodene povr&ine$ Kako sesezona putovanja ve! bližila krajui nije bilo nikakvog izgleda )a bi se prepreka mogla oploviti, kapetan Kuk, mada posle dugogoklevanja, vratio se na sever$

(ovembra meseca idu!e godine ponovio je poku&aj ispitivanja južnog polarnog mora$ (a =B<@ južne &irine nai&ao je bio na jaku struju južnoga pravca$ Decembra meseca, kad su la)edospele na ?3 21 &irine, sa 1<5 =< zapadne dužine, udarile su na strahovitu hladno!u i jakevetrove s maglom$ . tu je bilo mnogo ptica, albatrosa, pingvina a osobito velikih galebova$ (a3@ 52 &irine sreto&e velika ledena ostrva, a naskoro zatim opazi&e, na jugu, oblake bele kaosneg, koji znae blizinu ledenih polja$ (a 31 1@ &irine i 1@? =< zapadne dužine zaustavila jemoreplovce, kao i prvi put, grdna povr&ina zale)enog mora, koja je ispunjavala celu oblast

južnog horizonta$ "everna ivica te ledene ravnice bila je iskidana i zupasta, ali sve takovrsto jedna u drugu zaglavljene da se na prolaz nije moglo ni misliti$ .za toga videla sesrazmerno glatka ledena povr&ina, koja "e u daljnoj daljinl svr&avala lancem ogromnihledenih bjegova, sve jedan nad drugim nadnesenim$ Kapetan Kuk je mislio da to grdno poljedopire do samoga pola, ili da je bar u vezi sa nekim kontinentom$ Dž$ /$ #ejnolds, na ije jezauzimanje opremljena bila na južni poi i jedna naredna ekspedicija, ovako govori o naporimaOdluke *i se ne udimo &to kapetan nije mogao da ode dalje od 31 1@ &irine, nego se udimoda je mogao do!i do te &irine, sa 1@? =< zapadne dužine$ almerova zemlja leži južno od"etlanskih ostrva, na ?< &irine, i protiže se, jugozapadno, dalje nego &to je i jedan moreplovacuspeo da prodre, do danas$ Kuk je bio na putu ka toj zemlji, kad ga je spreio led &to se,

bojimo se, mora uvek desiti na tome mestu, osobito u to doba, oko ?og januara$ (e bi nasiznenadilo kad bi se dokazalo da jedan deo spomenutih dalekih ledenih brda pripadaalmerovoj zemlji, ili nekim drugim delovima kopna koji se prostiru dalje na jug i zapad$%odine 1@2e, ruski car +leksandar poslao je kapetane Krojcen&terna i -isijanskog da oplove

zemljinu loptu$ rodiru!i na jug, oni nisu oti&li )alje od =B = &irine i, 3@ 1= zapadne dužine$ Tu sunai&li na jake istone struje$ Videli su mnogo kitova leda nije bilo$ O toiiie putovanju kaže#ejnol)s da bi Krojcen&tern sigurno na&ao leda da je na to mesto dospeo u drugo godi&njedoba on je u martu stigao na taj stepen &irine$ Vetrovi sa jugozapada, koji u to vreme vladaju,oterali su, potpomognuti strujama, gomile leda prema ledenoj oblasti, koju na severuograniava Džordžija, na jugu "andvizemlja i 'užni Orkneji, a na zapadu 'užna :entlendskaostrva$%odine 155e kapetan Džems Vedel, od britanske marine, prodro je sa dvema na&im la)icamadalje na jug nego ma koji raniji moreplovac, i ne nai&av&i ni na kakve naroite te&ko!e$ Onizve&tava, dodu&e, da je, pre nego &to !e dospeti do 35 &irine, esto nailazio na led ali do&av&i

do tog stepena, leda vi&e nije bilo isto tako da na 3< 1= iiije bilo ledenih polja, sem tri ledenaostrva$ *ada se pojavila ogromna koliina ptica, i drugi neki znaci kopna, mada su sa katarke

=<



južno odj :etlenda opažene nepoznate obale, Vedel ipak odbacuje ideju da ima kopna u južnim polarnim regionima$'anuara 1og 15<e krenuo je sa Kergelenove zemlje kapetan 7endžamen *orel saameri0tom la)om ponovo se bio re&io da plovi najug &to se dalje može$ Eebruara 1og na&aose na ?< =5 južne &irine i 11 53 istone dužine$ Toga dana je u njegovu dnevniku zabeleženo

bilo slede!e Vetar je nabrzo ojaao do$ll vorova plovne brzine, i mi smo se koristili tom prilikom da po)emo na zapad ali kako smo bili ube)eni da je, &to dalje južno od ?< &irine, svemanje leda, okrenuli smo malo na jug, i, pre&av&i polarni krug, dospeli smo do ?B 1= istone&irine$ (a toj &irini hismo videli nijedno ledeno polje, i vrlo malo ledenih ostrva$od datumom od 1?og marta imamo ovu zabele&ku *ore je sada sasvim isto od leda, a videse svega oko dvanaestak ledenih ostrva$ U isto vreme temperatura je vode i vazduha bar 12stepeni vi&a blaža nego izme)u ?@ i ?5 južnog uporednika$ (alilazili smo se u to doba n$ 3@ 1< južne &irine temperatura Vazduha je bila <3, a vode <<$ 'a sam

prelazio južni polarni krug vi&e puta, na raznim meridijanima, i stalno sam nalazio da setemperatura vazduha i vode povi&ava ukoliko se dalje prodire preko ?= &irine$ (a severu od te

&irine, recimo izme)u ?@ i ?=, la)a je esto imala velikih te&ko!a da se probije izme)u grdnihi bezbrojnlh ledenih ostrva, od kojih su neka imala do dve milje u obimu, i vi&e od =@@ stopaiznad morske povr&ine$

(a&av&i se bez dovoljno materijala za gorivo, i bez vode, tako)e i bez potrebnih instrumenatauz to je jo& bilo i nezgodno godi&nje doba, kapetan *orel je bio prinu)en da se vrati, mada sena jugu sasvim isto more otvaralo pred njim$ On je zastupao mi&lienje da bi bez onihnesavladljivih prepona bio stigao, ako i ne do pola, bar do =og uporednika$$$ 'a sam maloop&irnije izložio njegov sluaj, da bi citalac mogao$ presuditi koliko su njegova izvo)enja

potvr)ena kasnije mojim vlastitim iskustvom$%odlne 121ve krenuo je za južna mora kapetan 7risko, na la)i -ajvli, pra!en kuterom Tula,u službi bra!e 6nderbi, preduzimaa lova na kitove iz -ondona$ Eebruara 5og, na&av&i se na?? i 2@ južne &irine i <3 12 istone dužine, odjedared su opazili kopno, kroz sneg su se jasnomogli raspoznati crni vrhovi jednog planinskog lanca koji se protezao o) istoka na jug$Kapetan se za)ržao u to oblasti itav mesec dana ali nije uspeo )a pri)e obali bliže nego nadeset milja, zbog neobino r)ava vremena$ Uvidev&i da u toj sezoni nema nikakvih izgleda zadalja pronalaženja, vratio se na sever, u Van Dimenovu zemlju$oetkom 125ge ponovo je krenuo na jug 0ebruara <og, na ?3 1= &irine i ?B 5B zapa)nedužine, opazio je u jugoistonom pravcu kopno$ Uskoro je bilo utvr)eno da je to jedno ostrvo,u blizini isturenog dela onog kontinenta koji je raniie prona)en$ Eebruara 51og kapetan jeuspeo da pristane uz to kopno, a zauzeo ga je u ime Viljema .V, nazvav&l ga, u ast engleskekraljice, +delaidinim ostrvom$ o

&to su ovi podaci bili podn0cseni Kraljevskom geogra0skom dru&tvu u -ondonu, izveden jezakljuak da se velika povr&ina zemlje prostire, bez prekida, od <3 2@ do ?B 5B zapadnedužine, i izme)u ?? i ?3 južne &irine$ #ejnolds je zabeležio, s obzirom na taj zakljuak (emožemo to izvo)enje primiti kao tano, niti pronalasci kapetana 7riskoa potvr)uju slianzakljuak$ 7a& u tim granicama je kapetan Vedel prodirao na jug drže!i se jednoga meridijanaistono od Džordžije, od "andvia, i 'užnih Orkneja i "etlanda Kasnije !e moje iskustvo jo&

bolje potvrditi netanost zakljuaka do kojih je do&lo %eogra0sko dru&tvo$To su glavni poku&aji da se probije &to )alje na južnoj &irini$ Ostalo je dakle do poku&aja'ovanke %aj jo& 2@@ stepeni dužine preko kojih se nikako nije prelazio polarni krug$ (aravnoda je prema tome polje za istraživaki rad pred nama &iroko, i ja sam sa ose!anjem najživljeginteresa saslu&ao odluku kapetana %aja da se smelo udari na jug$

FV..

==



o&to smo napustili traženje %lasovih ostrva, uzeli smo južni pravac i plovili puna etiri danane nai&av&i nigde na led$ Decembra 5?og u podne stigli smo do ?2 52' južne &irine i <1 5=zapadne dužine, i tada smo spazili nekoliko velikih ledenih ostrva, i jednoiedeno polje kojenije bilo veliko$ Vetrovi su obino dolazili sa jugoistoka ili severoistoka ali ne jaki$ Kad godsmo dobili vetar sa zapada, &to nije bilo esto, dolazila je sa njim i jaka ki&a$ "vaki dan je

padao vi&e ili manje sneg$ Termometar$ je 53og decembra pokazivao 2=$'anuara 1og 15e$ -ed nas je toga dana pritisnuo sa svih strana i izgledi na&i su bili veomažalosni$ >elo pre podne duvao je jak vetar sa severoistoka i terao velike sante koje su udaraleo krmu i stražnji deo la)e tako snažno da snio svi strepeli od posledica$ redvee vetar je jo&

jednako jako duvao otkinula se odjedared prema nama velika gromadaleda i mi smo pomogav&i se svima je)rilima, uspeia da probijemo sebi put izme)u manjihsanti do otvorenog mora$ ribližuju!i se otvorenom moru uvlaili smo postepeno jedrila a kadsmo se najzad osetili sigurni plovili smo samo pod vetrilom na prednjoj katarci$'anuara 5og$ Vreme je prilino lepo$ Oko podne smo do&li do ?B 1@ južne &irine i <5 5@zapadne dužine, po&to smo pre&li polarni krug$ (a jugu se videlo veoma malo leda, mada suiza nas ležala velika ledena polja$ (apravili smo vrstu sonde, pomo!u jednog gvozdenog

lanca, ija je sadržina bila oko 5@ galona, i jednog tankog jedeka od dobrih 5@@ jardi$Konstatovali smo da struja tera na sever otprilike etvrt milje na as$ Temperatura vazduha

bila je oko 22, a skretanje magnetske igle na istok 1< 5$'anuara =og$ (eprestano smo se držali pravca na jug i plovili bez velikih prepreka$ +li toga

jutra, na 32 1= južne &irine i <5 1@ zapadne dužine, opet nas je zaustavila velika povr&inavrstog leda$ *e)utim, na jugu smo videli mnogo slobodne vode, i verovali smo da !emonajzad do!i do nje$ love!i uz istoliu obalu ledene povr&ine do&li smo najzad do jednogotprilike jednu milju &iroka prolaza, kroz koji smo se o zalasku sunca nekako i provukli$ Tadanam se pokazalo more puno le)enih ostrva, ali bez ledenih pol0a, i mi zato odvažnonastavismo dalje$ *ada je sneg esto padao, a ponekad nailazio i vetar sa gradom, hladno!ase nije pove!avala$ (epregledna jata albatrosa letela su toga dana nad la)om od jugoistoka kaseverozapadu$'anuara 3og$ *ore neprestano prilino isto, tako da smo bez te&ko!a mogli zadržati svoj

pravac$ (a zapadu smo opazili nekoliko ledenih bregova ogromne veliine, a posle podnesmo pro&li blizu jednoga od njih, iji je vrh morao imati preko <@@ jardi od povr&ine vode$Obim pri osnovi mu je mogao imati oko tri etvrtine liiilje iz pukotina na bokovima curili sumlazevi vode$ Dva dana nam je to ledeno brdo bilo pred oima, a onda ga progutala magla$'anuara 1@og$ Toga dana ujutro nesre!a je htela da nam padne u more jedan ovek po imenuetar Vredenburg, iz '(Tju 'orka rodom, i jedan od najvaljanijih .judi na la)i$ .skliznuo je na

prednjem delu la)e, pao me)u dve sante,= i nije se vi&e pojavio$ Oko podne toga dana stiglismo na 3 2@ &irine i <@ 1= zapadne dužine$ /ladno!a je bila strahovita, i neprestano smo

imali udare vetra sa gradom od severoistoka$ U tome pravcu videli smo jo& nekoliko grdnihledenih bregova, a sav istoni horizont inio se zakren ledenim groma)ama koje su seam0iteatralno po)izale jedna nad drugom$ Uvee smo opazili da voda nosi drveta, a nad nama

je lebdela velika koliina ptica, albatrosa, galebova velikih i jedna velika plava ptica osobitosjajna perja$ "kretanje magnetske igle ovde je bilo manje nego ka) smo pre toga prelazili

polarni krug$'anuara 15og$ Opet je izgledalo sumnjivo da !emo se mo!i probiti na jug, jer se u tom pravcunije videlo ni&ta drugo do jedna bezgranina povr&ina leda, sa pozadinom od iskidanih ledenih

bregova koji su se, sa provalijama, dizali jedan nad drugim$ Do 1<og januara držali smozapadni pravac, sve u riadi da !emo na!i neki prolaz$'anuara 1<og$ Toga jutra do&li smo do zapadnog kraia ledenog polja koje nam je stojalo na

putu, proplovili pored njega i u&li u isto more gde nije bilo ba& ni komada leda$ "ondiraiu!iužetom od 5@@ jar)i, na&li smo struju koja je terala na jug brzinom o) pola milje na as$

=?



Temperatura bila je <3, vode << stepena uzeli smo zatim pravac na jug i plovili bez ikakviKsmetnji do 1?og januara, kada smo, oko podne, do&li na 1 51 &irine i <5 zapadne dužine$ Tusmo opet sondirali i konstatovali ponovo struju na jug, brzinom od tri etvrtine milje na as$"kretanje igle se opjst smanjilo, vazduh je bio blag i prijatan, termometar je pokazivao =1$ Uto vreme nismo nigde videli ni trunku leda$ "vi smo se sada nadali da !emo prodreti )o pola$

'anuara 13og$ Ovaj dan je bio pun doga)aja$ (ebrojena jata ptica dolazila su sa juga mnogeodnjih smo poubijali jedna vrsta pelikana imala je osobito meso$ Oko podne je stražar na katarcispazib manju povr&inu leda, i na njoj ne&to kao veliku životinju$ Kako je vreme bilo lepo i bezvetra, poslao je kapetan dva amca da izvide stvar$ iters i ja smo pratili podo0icira u velikomamcu$ Kad smo do&li u istu liniju sa ledenom ploom, vi)eli smo da je ono na njoj ogromnaživotinja, od rase polarnih medveda, po veliini ve!a o) najrazvijenijlh me)u tim životinjama$Kako smo bili dobro naoružani, osmelili smo se da je odmah napadnemo$ Ddjeknu&e jedan 5adrugim vi&e pucnjeva, i oigledno je bilo da su i telo i glava nekoliko puta pogo)eni, ali seživotinja ipak svalila u more, i razinutog ždrela zaplivala na nas$ rilino zbunjeni od teneoekivanosti, nijedan od nas nije bio gotov za dalje pucanie, i medved se ve! polovinom

svoga tela bio prebacio preko poruba amca, i jednoga od ljudi doepao s le)a pre nego &tosmo se mogli spremiti na odbranu$ U toj nevolji nas je samo itersova ve&tina i sabranostspasla od propasti$ On je skoio na le)a ogromnoj životinji i zabo joj nož za vrat, saterav&i gaod jednog maha pravo do kimene moždine$ ivotinja se bez otpora preturila mrtva u more,

ponev&i sa sobom i itersa, ali se ovaj i tu brzo sna&ao zatražio uže i vezao ga za le&inu prenego &to je skoio u amac$ . tako smo se vratili na la)u u trijem0u, vuku!i sa sobom ubijenuživotiniu$ *edved je bio punih 1= stopadugaak, krzna savr&eno belog, o&tre i grgurave dlake$Oi je imao kao krv crvene, i ve!e nego u polarnog me)veda, nju&ku tako)e neobinu,okruglastu, slinu nju&ci buldoga$ *eso mekano, ali sa hekim užeženim i ribljim ukusamuostalom .judi su ga pojeli u slast i mnogo hvalili$Tek &to smo svoj plen digli bili na palubu, kad se zau stražar na katarci sa veselim uzvikomKopno "vi skoismo na noge, i kako u taj mah iskrsnu zgodan vetar sa severa, ubrzo smostigli blizu obale$ To je bilo jedno nisko stenovito ostrvo, otprilike jedhu milju u obimu, i

potpuno bez vegetacije, sem jedne vrste bodliikave kru&ke$ ribližuju!i se ostrvu od severa,opazili smo udnovat jedan greben koji je potvare pamuka$ 8apadno od te stene ima ai atzr u kojem smo lepo pristali sa na&im amc0ana$8a kratko vreme pretražili smo celo ostrvo al0sem jedne stvari, nismo na&ii ni&ta &to bi bilo

pažnje dostojno$ (a južnom vrhu ostrva spazili smo komad drveta, koje, sada zariveno ugorailu kamenja, oigledno da je nekada bilo pre)nji deo amca$ Videle su se na njemurezbarije, i kapetan je tvrdio da linije pretstavljaju kornjau, dok ja nisam mogao da prona)emdovoljno slinosti$ :em toga dela amca, nismo na&li drugih znakova koji bi svedoili da je

živo bi!e nekada dolazilo u tu oblast$ Uz obalu, ovde onde, na&li smo sitne sante, ali nemnogo$ Ostrvo to, koje je kapetan po svome ortaku, saposedniku la)e nazvao 7enetovimostrvom, leži 5 =@ južne &irine i <5 5@ zapadne dužine$U tome trenutku dakle bili smo za osam stepeni dalje na jugu nego svi na&i prethodnici, amore je jo& uvek potpuno isto ležalo pred riama$ "kretanje igle biloje sve manje i manje, i,&to je najudnovatije, i vazduh i voda postajali su sve topliji$ Vreme, može se re!i, prijatnostalno smo imali umeren vetar odnekud sa severne strane kompasa$ (ebo je ostajalo neobinovedro, samo se, s vremena na vreme, na južnom horizontu pokazivala laka para ali, nikada neza dugo$ "vega smo dve te&ko!e imali pred sobom$ *aterijal za gorivo ve! je dotrajavao, i nanekim su se ljudima pojavili znaci skorbuta$ Te okolnosti opominjale su kapetana da je vreme

povratku, i on je nekoliko puta i govorio o tom$ :to se mene tie ja sam bio ube)en da nas na&

kurs mora dovesti do nekog kopna, a mnogi su znaci govorili za to da tamo ne bismo na&lineplodno zemlji&te krajnje polarne &irine navaljivao sam na kapetana da, u interesu sviju nas,

=3



jo& istraje, te da jo& za nekoliko dana bar nastavimo plovidbu u dosada&njem pravcu$ 'asho mi je bilo da se jo& nikad nije davala tako vanredna prilika za re&enje problema antarktikogkopna, i prostc sam$ strepeo od velike stra&ljivosti kapetanove$ Verovatno$ da sam mu rekao ikoju re suvi&e u tom pogledu, jer se kapetan najzad pokolebao da nastavimo put$ *ada je neobino za ialjenje &to je taj moj uticaj bio neposredan

povod te&kim i krvavim doga)ajima, mora mi se ipak dozvoliti da sa izvesnim zadovoljstvomistaknem 0akt mada poizdalje, ja sam doprineo razre&enju jedne od najinteresantnijih tajnikoje su ikada zanimale nauku$FV...'anuara 1og$ rijatno vreme trajalo je neprestano i mi smo ujutro1 istaknutog datuma krenulidalje na jug$ *ore je bilo potpuno mirno, vetar srazmerno topao i sa severoistoka, atemperatura vode =2 stepena$ Opet smo sondiraii . na&li sa užetom od 1=@ jardi da struja sa

južnog pola ima ve! sad brzinu od je)ne milje na as$ Ta stalna tendencija, i vetra i struje, na jug bila je uzrok da se neki od na&ih .judi zamisle, pa i uznemire, a opazio isam da i kapetan ba& jako stoji pod uplivom tih .judi$ (u kako je on bio ovek koji se uvek vrlo bojao da ne bude sme&an, uspeo sam najzad da njegovu zabrinutost razbijem ismevanjem$ "kretanje igle

sad je bilo neobino malo$ U toku dana videli smo nekoliko pravih kitova, a grdna jataalbatrosa svaki as su letela nad nama$ .zvukli smo zatim iz vode jednu granu, punu crvenih

bobica, kao kod gloga, i telo jedne suvozemne životinje udnovata izgleda tri stope dugaka, asvega &est palaca visoka, sa etiri kratke noge, na &apama dugaki nokti skrletne boje, &to je

potse!alo na koral telo pokriveno o&trom svilenom dlakom, sasvim belom, rep &iljat kao u pacova, i otprilike stopu i po dugaak glava slina makinoj, samo su u&i sa upercima dlakevi&e potse!ali na psa$ 8ubi, kao i nokti, bili su svetlocrveni$.zrazi jutro i vee, koje ja cvde upotrebljavam, )a bsh izbegao zabunu, ne mogu se uzlmati unjihovu obinom znaenju$ Ve! davno nismo mi ima ono &to se zove no!, po&to je dnevnasvetlost stalna$ Daturai moj drže se nautikog vremena i trajanja po kompasu$ Tako)e

prlme!ujim da ne mogu jamiti za potpunu ta!nost onoga &to ini prvi deo ovde napisanogteksta, ni tanost u datumima, ni u stepenima &irine i dužine, jer nisam vodio )nevnik, iumnogome, pri ovome prepriavanju, morao sam da se držim jedino svoga pam!ena$'anuara 1Bog$ (a 2 5@ južne &irine i <2 = zapadne dužine more je imalo neobino ugasitu=Oju javio je stražar na katarci opet Kopno; Kad smo do&li bliže, pokazalo se i sada ostrvo,koje kao da pripada&e nekoj grupi veoma velikih ostrva$ Obala je bila strma, a unutra&njostizgledala &umovita, &to nas je osobito obradovalo$ Otprilike etiri asa kasnije spustili smokotvu, u peskovito dho, milju daleko od obale, po&to je jako udaranje mora o obalu spreavaloda joj se vi&e približimo$ "pustili smo zatirn dva najve!a amca, i dobro naoružana posada, ukoju smo spadali i ja i iters, krenu da izvidi ima li gdegod prolaz kroz niz$ stena koje su bilenalik na neki pojas oko ostrva$ osle izvesnog vremena prona&li smo otvor, i taman smo hteli

da uplovimo, kad opazismo da se etiri velika una otiskuju od obale$ U unovima je bilomnogo dobro naoružanih ljudi$ riekali smo da nam do)u bliže, i kako su brzo plovili, moglismo ih uskoro dovikati$ Kapetan izdiže na motki vesla belu džepnu maramicu$ Oni u unu senaglo zaustavi&e i zadžaka&e glasno ne&to nerazumljivo, uzvikuju!i od vremena na vreme+namumu i -amalamal Derali su se oko pola sata, za koje vreme smo ih mi o&tro posmatrali$U etiri una, svaki oko =@ stopa dugaak i = stopa &irok, bilo je svega 11@ divljaka$ 7ili su toljudi prosene visine evropskoga oveka, ali mi&i!aviji i snažniji$ U licu crni kao ugalj, kosagusta i vunasta$ Odeveni kožama nepoznate crne životinje koja mora da ima krzno dugihsvilastih dlaka$ Odelo je bilo ve&to ude&eno dlaka krzna okrenuta unutra, sem oko vrata, okoruku i lanaka na nogama$ Oružje divljaka sastojalo se uglavnom iz glomaznih buzdovana odtamnoga, kako se videlo, te&kog drveta$ "pazili smo me)utim i nekoliko kopalja, sa vrhovima

od kremena, i nekoliko pra!aka$ (a dnu unova bilo je puno crnih kamenica, veliine krupnih jaja$

=



Kad su )ovr&ili svoj govor jasno je bilo da je njihovo džakanje to htelo da bude, jedan od njih,verovatno poglavica, pope se na kljun i pokaziva&e nam znacima da doplovimo do njegovauna$ *i smo senapravili ka da znak nismo razumeli, preiposavljaju!i da ostanemo na razmaku, jer je njih bilotan etiri puta toliko koliko nas$ Tada poglavica dade zapovest da tri una ostanu pozadi, a

on se sa svojima krete prema nama$ 4im je prispeo, skoio je u najve!i od na&ih amaca i seouz kapetana, pokazivao prstom na la)u i ponavljao mnogo puta rei +namumu i -amalama$*i onda okrenusmo natrag na la)u, a za narna, na malom razmaku, etiri una$Kad smo stigli do la)e, poglavica je stao davati izraza svome iznena)enju i svojoj radosti,tap&ao rukama, udarao se po butinama i grudima, i cerekao se na nain koji je slu&aocu

potresao mozak$ (jegovo dru&tvo udari isa njim zajedno u veselje, i nekoliko minuta trajao jetakav urnebes da je bilo opasnosti da ogluvimo$ (ajzad je nastupila ti&ina$ Kapetan naredi dase dignu amci, a poglavici koji se zvao TuVit objasnio je da ne može vi&e od dvadesetnjegovih ljudi odjedared pustiti na la)u$ oglavica je sa tim rasporedom, izgleda, bio sasvimzadovoljan, i, okrenut unovima, izdao je neke zapovesti, i onda se prvi un približio, dok sudrugi ostali pozadi na nekih =@ jardi rastojanja$ Dvadesetorica divljaka su se onda ispela gore

na palubu poe&e da tumaraju, cunjaju, i da se pentraju po užetima, jednom reju, da se pona&aju kao kod ku!e ispituju!i radoznalo svaki predmet$Oigledno je bilo da nikad ranije nisu videli belu rasu od na&e boje lica su se brižljivoodmicali$@ la)i na&oj verovali su da je živo bi!e, jer su se bojali da je ne povrede vrhovima svojihkopalja, i pažljivo su izvrtali koplja sa &iljcima nagore$ U jednom trenutku na&i ljudi mnogosu se$ nasmejali TuVitovora pona&anju$ Kuvar je cepkao drva i sluajno udario po palubi inainio prilino duboku zasekotinu$ oglavica odmah priskoi, odgurne kuvara u stranu,

p i poe, pola cvile!i pola urliu!i, da daje izraza svome saose!anju zbog stradanja la)e zatim je jo& i milovao1 tapkao ranjeno mesto, i polivao ga vodom iz obližnjeg vedra$ (a toliki stepen neznanja nikood nas nije bio spreman ja sam ak misiio da u pona&anju poglavice možda ima i ne&tokomedije$15=TKad su posetioci koliko toliko zasitili svoju ra)oznalost posmatranjem na palubi, odvedeni su

bili i dole, i tu je onda njihovo zaprepa&!enje pre&lo sve granice$ 7ez rei su tumaraliovamoonamo, ponekad samo daju!i izraza svome divljenju prigu&enim uzvicima$ *nogo surazbijali glave pred oružjem bilo im je dozvoljeno da ga do)iruju i ispituju koliko im je volja$'a ne verujem da su i naslutili emu oružje služi držali su ga sigurno za kipove i slike

božanstva, vide!i kako mi oružje brižljivo 4*vamo i kako pažljivo motrimo na njih, na gostesvoje, dok im je oružje u ruci$ red velikim topovima zapanjili su se$ rilazili su im sa svima

znacima strahopo&tovanja, ali se nisu usu)ivali da ih izbliza ispitaju$ U kajiti su na&li dvaogledala, i to je onda bio vrhunac zaprepa&!enja$ TuVit je stojao u sredini prostora, licemokrenut jednom, le)ima drugom ogledalu$ odigav&i sluajno oi i spaziv&i svoju sliku ja sammislio da !e )iAljak poludeti a kad se brzo okrenuo da pobegne, i spazio svoju sliku na drugojstrani, ja sam mislio da !e na licu mesta skonati$ (i&ta na svetu ga nije moglo pridobiti da

pogleda tamo jo& jedared bacio se na pod, zario lice u ruke, i ostao tako dok ga nismo prostomorali da izvuemo na palubu$. ostali divljaci su, redom, sve po dvadeset, razgledali la)u, a TuVit je za sve vreme ostaogore$ (ismo zapazili naklonost kra)i me)u njima i najmanja sitnica je ostala na svome mestu$8a sve vreme bavljenja na la) pona&ali su se veoma prijateljski$ 7ilo je me)utim neega unjihovom držanju &to nismo mogli razumeti nismo ih, naprimer, mogli navesti da se dotaknu

nekih vrlo jednostavnih predmeta tu dolazi recimo, jedro, jaje, otvorena knjiga, sud s bra&nom$ oku&ali ismo da saznamo da li imaju neke predmete koje bi, u smislu trgovine,

=B



rado izmenili, ali nismo mogli da se sporazumemo$ "aznali smo me)utim, iz njihovihznakova, da oko ostrva ima mnogo galipagokornjaa jednu smo i videli u unu TuVitovom$ Urukama jednog divljaka opazili smo poznatu morsku životinjicu, koja se ceni kao delikatesa0ini morski zalogaj je zovu i koju je on jeo onako isirovu$ "ve te udnovatosti, osobito udne ako se zaboravi stepen &irine, pobudile su u

kapetanu želju da temeljno ispita oblast, u nadi da !e mu pronalazak doneti materijalhekoristi$ "to se mene tie, mada veoma zadovoljan &to boljim poznavanjem toga ostrva, ipak,nesravnjeno jau želju sam imao da se plovidba nastavi dalje na jug, i to &to pre$ -epo vreme

jo& je neprestano trajalo, ali ko bi mogao re!i koliko !e dugo jo& trajati a kako smo ve! bilistigli do <og uporednika, i pred nama bilo otvoreno more, a struja i&la pravo na jug, i vetarzgodan nisam nikako hteo da slu&am predloge da se na tom mestu ostane iole duže nego &to je

preko potrebno za zdravlje posade i nabavku goriva i sveže hrane$ Kapetanu sam govorio dase na tom ostrvu možemo zadržati pri povratku ak i prezimiti, ako na& pritisne led$ (ajzad,

priklonio se mojim nazorima na neki nain, ni sam ne znam kako, stekao sam mnogo uplivana nj, i tako bi re&eno da !emo jo& samo nedelju dana ostati gde smo, a zatim prodirati daljena jug$ "premili smo dakle sve &to treba, proveli la)u, pod vo!stvom TuVita, kroz stenoviti

pojas, i ukotvili se milju daleko u veoma zgodnom, svud unaokolo kopnom zatvorenomzatonu na jugoistoku glavnog ostrva$ U dnu zatona trebali smo na!i, i na&li smo tri izvora sadobrom vodom, a u okolini smo videli mnogo &ume$ etiri una, na pristojnom rastojanju,

plovila su za nama$ TuVit je ostao sa nama na la)i, i pozvao nas je, po&to smo bacili kotvu,da po)emo sa njim u unutra&njost ostrva i posetimo njegovo selo$ Kapetan je pristao$ Desetoricadivljaka je ostalo na la)i da budu taoci, a jedan na& odred, nas dvadesetorica, po&li smo za

poglavicom$ obrinuli smo se da se )obro naoružamo, a da pri tom ne pobudimo sumnju$ (ala)i su topovi stojali gotovi za paljbu, za&titne mreže su bile podignute, sve mere pritiveventualnog napada preduzete$ odo0icir je imao nare)enje da za vreme na&eg otsustva nesme nikog$ primati na la)u, a za sluaj da se mi posle dvanaest asova ne vratimo, da po&aljeu poteru za nama kuter sa malim topi!em$"a svakim korakom bilo nam je jasnije da se nalazimo u kraju savr&eno razlinom od makojeg kraja u koji su dotle prodirali civilizovani .judi$ (i&ta &to bi oveka privuklo drveta nisuliila ni na koje rastinje ni toplog, ni umerenog, ni hladnog pojasa, ak ni na rastinje onihstepeni &irine koje tek &to smo pre&li$ . stene su bile neobine, i po masi, i po boji, i poslojevima svojim$ #eke isto tako, ma koliko neverovatno da se to inilo, nisu imale skoronieg zajednikog sa rekama ostalih klima, tako da smo se pla&ili da im oku&amo vodu, ite&ko nam je bilo smatrati ih kao prirodne pojave$ Kraj je)nog malog potoka, koji nam je

presecao put, zastado&e TuVit i njegovi ljudi da piju$ *i, zbog udnog izgleda vode, inilonam se da je pokvarena, odbili smo da je pijemo i tek smo posle <zvesnog vremena shvatili dasvi potoci toga ostrva tako izgledaju$ '(Teznam kako da se izrazim o karakteristici te vode, i

ne mogu to sa malo rei ni kazati$ *ada je, kao svaka voda, u padu naniže brzo tekla, ipak jesamo u obliku vodopada pokazivala onu bsobinu koja se zove bistrina$ *e)utim, stvarno je bila bistra kao ma koja voda iz krenih slojeva, a razlika je ležala samo u pojavi$ (a prvi pogled, osobito ako je nagnutost toka bila mala, ihila se voda, &to se gustine tie, kao rastvorarapske gume$ To joj je, me)utim, bila jo& ponajmanje neobina osobina$ Voda ta, niti

bezbojna niti jednobojna, pokaživala je u toku svom sve nijanse purpura, kao menjanje bojakod one poznate svile$ Te promene u boji de&avale su se na nain koji je sad isto tolikozaprepastio nas koliko malopre ogledalo TuVita$ 8ahvatili smo tu vodu u jedan sud i priekalida se voda staloži videli smo da se tena masa sastoji od izvesnog broja raznih žila od kojih jesvaka pkazivala drugi ton boje, od kojih je svaka stojala za sebe ne me&aju!i &e s drugom, to

jest, kod kojih je kohezija izme)u jednorodnih deli!a bila savr&ena, dok se izme)u susednih

deli!a nije pokazivalo nikakvo prianjanje$ ovukav&i o&tricu noža popreko kroz žile, voda se

?@



kao i kod nas, prelivala preko predmeta a kad smo nož izvadili, svi su tragovi preseka utenostinestali$ +li kai)a smo o&tricom noža pro&li uzduž tan izme)u dveju žila, rezultat je bipsavr&eno razdvajanje, koje snaga kohezije nije neposredno brisala$ ojave na toj vodi bile sukao prva karika jednog dugog lanca prividnih uda, koji se lanac postepeno oko mene stezao$

F.FTri asa je trebalo dok smo stigli do sela, jer je ležalo itavih devet milja od obale, a put donjega bio neravan$ Dok smo tek i&li, pratnja TuVitova je neprestano rasla pridolazili su umanjim grupama od 53 divljaka, kao sluajno prikljuivali su se na pojedinim okukama puta$4inilo se da u tome ima neki sistem, i u meni se probudi&e izvesne sumnje koje sam odmahsaop&tio kapetanu$ 8a povratak je me)utim bilo i odvi&e kasno$ omirismo se dakle sa tim da!e nam valjda na&e nagla&avanje potpunog poverenja u TuVita, osigurati miran povratak$ .&lismo dakle dalje, motrili pažljivo na sve pokrete divljaka, i spreavali zgodnim nainom svakodeljenje na&e grupe$ (ajzad, stigosmo kroz duboku klisuru u selo po kazivanju divljaka u

jedno selo na celom ostrvu$ >im smo ugledali selo, TuVit stade glasno dovikivati, ponavljaju!i vi&e puta izraz Klokklok$ *i smo pretpostavljali da je to ... ime toga sela ili

uop&te naziv sela$"tanovi su bili neobino jadni$ (iti su isticali neki op&ti model grar00evine niti bi se moglore!i o njima drugo sem da su stojali ispod ma kojih dosada poznatih oblika koliba kod divljih

plemena$ (ekoliko od tih stanova oni ba& koji su pripadali Vampusima ili 'ampusima, to jest,najvažnijim osobama sela bili su prosto jedno na etiri stope iznad korena preseeno drvo,

preko kojeg je bila prebaena, i u &irokim borama sa njega visila, jedna crna koža$ od tukožu su se zavlaili divljaci$ 8atim, bilo je stanova od oborenih grana sa osu&enim li&!em,naslonjenih na neku vrstu zemljanog, do pet stopa visokog zida$ 8atim,B +vanture %ordona ima 15Bva!i uspravno izbii&ene i glinim granjem pokrlve$ rupe$ %rane su razmicane kad je stanarulazio, spetnamicane po&to bi stanar u&ao$ (eki su stanovali me)u raevastim granama drveta,iji su vi&i izdanci bili savijeni kao vrsta krova nad glavom, za&tita protiv zla vremena$ Ve!inastanova pak sastojala se iz malih plitkih pe!ina nainjenih ispred okomitog zida nekogatamnog kamena$ (a ulasku svake od ovih pe!ina stojao je veliki komad stene koju bidoma!in, kad polazi, pažljivb navalio na vrata, mada je stena ispunjavala jedva jednu tre!inu

prolaza, i svrhu njenu nije lako pogoditi$To selo, ako se sme tako nazvati, ležalo je u jednaj kotlini, i samo mu se s juga moglo pri!iinae, sa svih strana su ga okruživale spomenute okomite stene$ "redinom doline tekao je

bujan potok, a voda njegova kao ona o kakvoj snao ve! govorili$ Videli smo nekoliko udnihdoma!ih životinja oko stanova, sve oigledno pripitomljene$ (ajve!a, po telu i nju&ci, liila jena na&u svinju, ali je imala kosmat rep i tarike noge antilope$ okreti su joj bili neve&ti i

nesigurni, i nikako nije ni poku&avala da tri$ Videli smo jo& neke životinje, sline toj prvoj,ali dužega tela i vunastog crnog runa$ Velika koliina pitome pernate živine muvala seovamoonamo po svemu, to izgleda da je glavna hrana uro)enika$ Vrlo su nas iznenadili, me)utom živinom, crni albatrosi, koji su izgledali vrlo pitomi leteli su )odu&e na more po hranu, ali

bi se opet vra!ali u selo, i itavu blisku južnu obalu upotrebljavali kao svoje gnezdi&te uvreme leženja$ Tamo su provodili sezonu zajedno sa svojim prijateljima pelikanima, ali ovinisu nikada prelazili sa njima u selo$ *e)u pernatom živinom videli smo patke koje lie nana&e doma!e patke erne guske i jednu jastrebu slinu pticu koja me)utim ne jede meso$ 7ilo

je i mnogo riba$ (a&li smo, dok smo tu stajali, veliku koliinu suve semge, bakalara, markela, plavih del0ina, morskih jegulja, slonriba i puno drugih$ 8apazili smo )a ribe ve!inom lie naone koje žive u oblasti -ordOklendovih ostrva, na =1 južne &irine$ Videli smo i mnogo

galipagokornjaa ali 12@

?1



samo malo divljih životinja, i to ne vel/cir$ od onih koje bi nama bile poznate$ 'edno zmije pokaza&e se usput uro)enici im ng obr kakvu pažnju, iz ega smo zakljuili da siguroootrovne$Kad smo se približili selu, sa TuVitom vom družinom, istrala nam je ususret velika goc .judi,viu!i uglas i ponavljaju!i ono ve! poznato +rum$mu i -amalama$ Veoma smo se iznenadili

vide!i da su svi novi poznanici, sa retkim izuzecima, goli, i da se dakle u kože odevaju samounari$ .sto to kao da je bilo i sa oružjem, jer mu u selu nigde nismo videli ni traga$ U gomilismo spazili veliku koliinu žena i dece mnoge žene nisu bile sasvim li&ene telesnih draživisoke, vitke, lepo razvijene, sa jednom slobodom i gracijom u držanju kakve ba& ni u>ivilizovanom dru&tvu nisu odvi&e este ali usne, kao i kod ljudi, bile su im debele i masivne,tako da im se ak ni pri smejanju nisu videli zuibi$ Kosa 0inija i mek&a nego u mu&karca$*e)u golima, jedno 1@15 seoskih stanovnika behu, kao i TuVitovi pratioci, obueni u kože inaoružani buzdovanima$ Ti su uživali veliko po&tovanje, oslovljavali su ih sa Varnpu, astanovali su pod crnim kožama$ Ku!a poglaviina stojala je nasred sela, i bila ne&to ve!a ine&to bolje nainjena od ostalih$ Drvo je bilo otseeno na visini od 15 stopa grane blizu

preseka držale su i &irile kožni k0ov da se ne bi sklopio$ Krov se sastojao od etiri vrlo velike

kože, sastavljene pomo!u drvenih klinova i privr&!ene za zemlju koi!ima$ o podu je bilomnogo suvog li&!a, valjda umesto !ilima$U tu su nas kolibu uveli sa najve!om sveano&!u, a za nama se utisnulo i veoma mnogouro)enika$ TuVit sede na li&!e, i ponudi nas da i mi tako uinimo$ Uinismo, i na)osmo se nataj nain u jednoj udnovatoj, možda i kriinoj situaciji$ (as dvanaestorica i jedno etrdesetdivljaka koji su posedali oko nas tako sabijeno da u sluaju prepada, ne samo da se ne bismomogli koristiti oružjem, nego ne bismo mogli ni na noge skoiti$ (avala naroda bila je ispolja, gde je, verovatno, stojalo sakupljeno staa 121novni&tvo celoga ostrva, i samo su nas neprekidni uzvici i briga TuVitova spasli da ne

budemo pogaženi$ %lavna na&a sigurnost, me)utim, ležala je u prisutnosti TuVitovoj, i zatosmo ga energino stisnuli izme)u sebe, re&eni da na prvi znak neprijateljstva nrjega prvožrtvujemo$osle dosta gužve uspostavila se najzad neka ti&ina poglavica nam tad održa vrlo dugaakgovor, vrlo slian onom koji smo ve! uli iz una, sa tom razlikom da se sada sa mnogo vi&enaglaska ulo +namumu nego -amalama *i smo u najdubljoj ti&ini saslu&ali govor poglavicea zatim se digao kapetan, i stao od svoje strane uveravati poglavicu o prijateljstvu i dobrimnamerama, zavr&avaju!i svoj govor sa nekoliko nizova plavih perli i jednim nožem$ erle jeTuVit, na na&e iznena)enje, prilino prezrivo pogledao ali nož mu je uinio velikozadovoljstvo, i on posle toga naredi da nas ugoste$ 'ela su dodavana u &ator preko glava

prisutnih, a astili su nas jo& živom utrobom neke životinje, verovatno one tankonoge svinje$rimetiv&i da ne$ umemo da se sna)emo, poglavica nam pretho)a&e primerom, gutaju!i metar

za metrom od onog delikatnog jela, dok na&i stomaci, najzad, ne mogahu vi&e da ne reaguju,emu se onda monarh TuVit možda jo& vi&e zau)io nego ogledalima$ Odlu!no smo odbili dase poslužimo )akonijom, daju!i poglavici na znanje znacima kako smo mogli, da nismogladni, da smo ba& pred polazak dobro dorukovali$Kad je monarh dovr&io obed, stali smo na najdosetljivije mogu!ne naine ispitivati o glavnim

produktima toga kraja, i da li se neki od tih produkata daju korisno upotrebiti$ (ajzad, kao da je poglavici postalo jasnije &ta mi ho!emo, on nam je predložio da odemo na jedno mestoobale, gde ima, uveravao je pokazuju!i prstom na jedan primerak, neobino mnogo 0inogmorskog zalogaja$ (ama je dobro do&lo da se na taj nain re&imo one ukljuenosti u gomilidivljaka, i rado pristadosmo da odemo do obale$ .zi&li smo daleko iz &atora pra!eni svimstanovni&tvom, oti&li do jugoistonog kraja ostrva, ne

daleko od zatona gde je stojala usidrena na&a la)a$ Tu smo ekali otprilike jedan as, dok nisustigli na mesto etiri una$ Uro)enici nas onda odvezo&e do nekog drugog grebena, g)e smo

?5



videli neobino viliku koliinu one životinje, ve!u nego &to je ikada video i najstariji mornarna severnim ostrvskim grupama, koje su znamenite po tom trgovakom artiklu$ *ogli smoodmah napuniti bar dvanaest la)a$ (ajzad su nas prevezli do la)e, gde smo se oprostili odTuVita, koji nam je obe!ao da !e nam za 5< asa doneti toliko galipagokornjaa i patakakoliko samo može stati u njegove unove$ 8a sve to vreme nismo u pona&anju divljaka

zapazili ba& ni&ta &to bi moglo krenuti sumnju, sem možda onog sistematskog pridolaženjaljudi dok smo i&li od la)e do sela$FFoglavica je održao re, i mi smo se vrlo brzo snabdeli svežim provijantom$ Kornjae su bileosobite, a patke su imale daleko bolje, mek&e i sonije meso nego na&a pernata divlja$ 8atimsu nam, na na&u želju, )ivljaci doneli velike koliine mrkog celera i skorbutove trave, uz to

jo& krcat un svežih i su&enih riba$ >eler smo u slast jeli, a skorbutova trava je pomagalana&im bolesnicima$ Dobili smo jo& i druge vrste svežeg provijanta, neke &koljke, na primer, koje suukusom potse)ale na ostrige zatim jo& mnogo morskih rakova, jaja od albatrosa i drugih ptica,sa ugasitom ljuskorti$ 'o& smo utovarili i dobru meru svinjskog mesa, od životinje koju samve! spomenuo, i koja se na&im ljudima veoma dopala, dok je meni mirisala na ribu, i uop&te

bila nepodno&ljiva$ U zamenu za te stvari obdarili smo mi divljake plavim perlama, nakitomod lima, kiinovima, noževima i komadima crvene oje, ime su oni bili veoma zadovoljni$ (aobali smo otvorili regularan trg trgovaki poslovi su svr&avani sa svima znacima poverenja, iu jednom poretku koji, posle pona&anja divljaka u selu Klokklok jedva da smo smelioekivati$odnosi potrajali su vi&e dana grudoiazile su k nama na la)u, a grupe pravile su izlete uunutra&njost sve u .jem redu$ -ako!a sa kojom se dolazilo do 0inih niorskih zalogaja i

predusretljivost uro)enika uticali su na kapetana da, prvo, stupi u pregovore sa TuVitom zbogizgra)nje prostorija za uvanje ribe, i, drugo, zbog nagrada njemu i ljudima koji bi uzeli nasebe da pribiraju i spremaju &to vi&e od onog artikla$ + dotle bismo se mi, koriste!i se lepimvremenom, otisnuli jo& dalje u južnom pravcu$ TuVit se inio veoma zadovoljan da u)e u

pogodbe$ regovori su najza) na za)ovoljstvo obeju strana dovr&eni im se uine sve pripreme, da se na odre)enim mestima na kopnu sagradi sve potrebno, posvr&avaju svi poslovi za koje su potrebni svi na&i .judi, da !emo mi posle toga na put, sa izuzetkom trojicena&ih .judi, koji !e ostati na ostrvu da nadgledaju posao, i )a divljake pouavaju u su&enjumorskih životinja$ Termini i nagrada !e se sraunati naknadno, u srazmeri prema trududivljaka za vreme na&eg otsustva$ 8a izvesnu koliinu spremljenih artikala, izvesna koliina

perli, noževa, i crvene materije to je bio kolinik za izraunavanje nagrade$O 0inom morskom zalogaju, o tom važnom trgovakom artiklu, o nainu kako se spravlja, re!i!emo ovde nekoliko rei$ U izve&taju jednoga putnika po 'užnim morima itamo slede!eTa vrsta meku&ca poznata je pod 0rancuskim imenom 0ini morski zalogaj$ +ko se ne varam,

uveni Kivije nazvao ga je gasteropoda pulmoni0era$ .ma ga mnogo na obalama ostrva uTihom okeanu, a sabira se osobito za kineske pijace, gde se smatra istovetnim, i istom cenom pla!a, kao i ona mnogopominjana, za jelo ukvisna ptija gnezda$ Ta ptija gnezda sastoje se izneke piktijaste mase, koju verovatno laste nalaze u telima onih meku&aca$ *eku&ci nemaju niljuske ni nogu, samo usta i stražnji otvor, a mile u plitkoj vodi pomo!u svojih elastinih

prstenova, kao crvi, ili gusenice tu ih, kad je voda vrlo plitka, opaze tamo&nje laste, i onda,dugim i &iljatim kljunovima, za

bodenim u meku životinju, upaju pikti snastu materiju, koju, kad se osu&i, upotre$$$$$gra)enju tvrdih delova gnezda$"am meku&ac je duguljast, od 2 do 1 ali video sam primerke i od dve stope du izvesno doba

godine, verovatno u vreme sparivanja, gmižu po pli!acima obino udvoje$ Kad je suncenajjae, kad se vo)a isto smlai, približuju se obali, i ponekad na tako plitka mesta, da, kad

?2



do)e oseka, ostanu na suvoj zemlji$ +li oni ne legu svoje mlade u plitkoj vodi na takvimmestima ih nikada ne vidimo a kad stanu dolaziti iz duboke vode, ve! su odrasli$ /rane se

pretežno onim zoo0itima koji prave koral$-ovi se taj meku&ac obino na duibini od 2< stope izvuku ga na suvo, raspore nožem na

jednom kraju, i kroz tu ve!u ili manju usekotinu pritiskom se istera drob$ 8atimse životinja

ispere, pa se onda kuva jedno odre)eno vreme, ni malo ni mnogo posle toga se zakopa uzemlju na etiri asa, pa opet prokuva, i najza) osu&i bilo na vatri bilo na suncu$ Oni &to susu&eni na suncu vi&e se cene, ali je zato potrebno tri puta vi&e vremena$ +ko su dobro osu&eni,drže se na zgodnom mestu i po dve godine dana bez kvareži ipak ih treba svakih nekolikomeseci, recimo etiri puta godi&nje, pregledati, zbog eventualne vlage i truleži$Kinezi smatraju 0ini morski zalogaj za osobitluksuz, i veruju da ta hrana neobino jaa i odr žava telo, i obnavlja nervni sistem ako se u velikim uživanjima iscrpeo$Kad smo se u svemu sporazumeli sa divljacima, preneli smo na kopno sve pot0ebne alate zakrenje i gra)enje$ .zabrali smo prostrano ravno mesto, u blizini istone obale zatona, gde je

bilo dosta i &ume i pija!e vode, i ne mnogo daleko od onih grebena gde se hvata 0ini morski

zalogaj$ "vi krenusmo energino na posao, i za kratko vreme, na veliko udo uro)enika,oborili smo dovoljan broj drveta, i toliko ih spremi; za gra)u da smo ostali posao mogliostaviti na trojic .judi koji su imali posle nas da ostanu$ To su bi$Džon Karson, +l0red /aris i eterson svi iz -ondona, mislim, a bili su se dragovoljno

ponudili da ostanu$Krajem meseca sve je bilo spremno za na& polazak$ #anije smo jedared govorili da ne!emooti!i dok se ne oprostimo od sela a sada je TuVit toliko navaljivao na nas da ispunimoobe!anje, da nam je izgledalo nezgodno da mu uinimo nažao$ Ube)en sam da niko od nasnije u to vreme sumnjao u iskrenost uro)enika$ Vladali su se uvek pristojno, svojski su nam

pomagali u poslu, donosili esto robu i bez nagrade, i nikada ni&ta nisu ukrali, mada su,raduju!i se beskrajno kad im &to poklonimo, dokazivali da ti predmeti imaju za njih osobituvrednost$ ene su bile jo& i naroito uslužne, i zbog svega toga, kakvi bismo ljudi mi bili dasmo se usudili na jednu jedinu misao nepoverenja prema takvom svetu (o posle veomakratkog vremena pokazalo se da je sva ta .jubaznost bila samo rezultat jednog prepredenozami&ljenog pana da se nama do)e glave, i da su ti ostrvljani, za koje smo mi imali toliko

pozitivnih ose!anja, ipak bili najvarvarskiji, najlukaviji nitkovi ovoga sveta$Eebruara 1og pre&li smo na kopno sa namerom da odemo u selo da se odmorimo$ *ada, kao&to je reeno, niko niu snu nije sumnjao da nas eka neko zlo, ipak su, kao uvek, preduzete

bile sve mere predostrožnosti$ "estorica na&ih ljudi ostalo je na la)i, sa zapove&!u danijednom divljaku ni pod kojim izgovorom ne dopuste da se približi la)i dok smo mi otsutni ida za sve vreme imaju biti na palubi$ 8a&titne mreže podignute, topovi napunjeni duplim

karteima, a mali topi!i kanisterima sa pu&anim mecima$ -a)a je bila usidrena jedva miljuo) kopna, tako da joj se nikoji$un ne bi mogao nevi)en prikuiti, naprotiv, bio bi odmahdoekan punom vatrom$

(a&a ekspedicija, prema tome, manje &est .judi na la)i, imala je svega trideset dva lana$ 7ilismo naoružani do zuba, sa pu&kama, pi&toljima, jataganima sem toga svaki od nas imao je za

pojasom jo& i dugaak mornarski nož$ (a obali nas je doekala stotina crnakih izaslanikakoji su nas imali pratiti do sela$ rimetili smo, na veliko svoje iznena)enje, da su svido&li ne naoružani$ + kad smo se obratili Tuza obja&njenje u toj stvari, odgovorio je *ati vi

pa si &to je znailo da je nepotrebno oružje kaa su svi bra!a$ rimili smo to kao re iskrenu i produžili ka selu$ ro&li smo izvor i potok o kojem sam ranije govorio, i u&li u klisuru koja jekroz vena brda vodila prema selu$ Ta klisura bila je veoma stenovita i te&ko prohodna, tako

da smo se prvi put samo sa velikim te&ko!ama proverali kroz nju$ Dužina klisure mogla je bitiod .V5 do dve milje$ Krivudala je u svima mogu!im p0avcima me)u 0ordima i brežuljcima

?<



verovatno da je nekada bila korito brdskog potoka, imala je na svakih 5@ jardi novu nagluokuku$ "trane klisure su se svugde dizale bar 3@ do @ stopa okomito u visinu a na neklmmestima su dostizale neobinu visinu, zatvarale klanac toliko da je svetlost jedva dopirala unj$ rosena &irina klisure iznosila je oko <@ stopa a ponekad bi se tako suzila da vi&e od = do? ljudi nije moglo uporedo prolaziti ukratko, nigde boljeg mesta za zasede i nehotice smo se

svi, pri ulasku u klanac, pipnuli po oružju$ Kad se sada setim na&e neverovatne ludosti,najvi&e mi je u)no kako smo se mogli tako potpuno predati u vlast i u ruke nepoznatimdivljacima dopustili smo ak da za vreme mar&a oni idu ne samo ispred, nego i pozadi nas$Uzdali smo se valjda u to &to su crnci bili nenaoružani zatim u dejstvo na&ih pu&aka kojediv.jaci nisu poznavali i najvi&e valjda u toliko puta zasvedoeno prijateljstvo tih odvratnihnitkova$ et do &est crnaca u&lo je pre nas, tobož da kre put, sklanjaju zbilja krupno kamenjei ostale prepreke sa prolaza$ 8a njima srno i&li mi, koraali u gomili paze!i da se nikako nerazmrvimo u grupe$ (aposletku je mar&ovao glavni deo divljaka, sve u najboljem redu i

pristojnosti$iters, neki Vilson +len i ja i&li smo sa desne strane i pažljivo posmatrali neobine slojeveistrmog i nad nama nadnetog kamenitog zida$ Upala nam je u oi jedna pukotina, dosta &iroka

da jedan ovek bez te&ko!e u)e u nju, i koja se protezala nekih 1 do 5@ stopa uspravno, paonda savijala nalevo$ Visina pukotine, koliko smo mi mogli videti iz klisure, iznosila je do ?@ ili 3@ stopa$ .z pukotine jevirilo neko zakržljalo džbunje Koje je nosilo plod nalik na lesku$ 'a, zainteresovan, uvuem seaskom u pukotinu, uzaberem nekoliko plodova, i htedoh brzo natrag$ Okrenuv&i se Videosam da su i iters i +len u&li za mnom$ 8amolih ih da se vrate, jer nema mesta za dvojicu, a ja!u im ve! dati od onih ora&i!a$ Oni me poslu&a&e, po)o&e natrag, i +len je ve! i bio stigao doizlaza, kad ja odjedared osetih potres, potres jedan koji ne umem sravniti ni sa im &to samikada doživeo, i od kojega mi je do&la misao, ukoliko sam uop&te bio sposoban za misao, dase sav temelj globusa zaljulja, i da je to as op&te propasti$FF.Kad sam )o&ao k sebi, osetio sam da sam polu ugu&en, u potpunom mraku, pod itavommasom tro&ne zemlje koja je jo& neprestano padala na mene sa svih strana, i pretila da me

potpuno sahrani$ Upla&en do ludila od te misli, uinih oajan napor i uspeh da stanem nanoge$ "tojao sam nekoliko trenutaka nepomian, poku&avao da shvatim &ta mi se desilo i gdese nalazim$ Tada zauh muklo jeanje, pa onda tih glas itersov, koji je tražio da mu, ako7oga imam, pomognem$ (ekako sam uspeo da koraknem dva tri puta ispred sebe, kada se

preturih preko glave i ramena itersovih, koji je, kako sam se brzo uverio, bio zatrpansru&enom zemljom do struka, i oajno se naprezao da se oslobodi pritiska$ "tadoh i ja, svimsilama kojima sam jo& vladao, raskopavati sa njega teret, i najzad mi po)e za rukom )a ga

podignem$

4im smo se toliko sabrali od zaprepa&!enja i straha da smo mogli razumno razgovarati, izvelismo obojica zakljuak da su se zidovi pukotine, u koju smo se usudili u!i, sklopili nad na&imglavama bilo zbog nekog potresa u prirodi, bilo zbog sopstvene svoje težine, i da smo mi,

prema tome, izgubljeni, živi sahranjeni$ (eko vreme bili smo potpuno u vlasti najužasnijeg samrtnog straha i oajanja$ (ema stra&tuj stanja od onoga u koje je nesre!a bacila nascmi pomrina, strahovit pritisak na plu!a, zagu& parenja vlažne zemlje, uza sve to grozovitoda nam je su)ena sudbina mrtvaca srce u oveu se prosto davi od straha koji se ne da izdržati,koj se ne da zamisliti$

(ajzad, iters predloži da se poku&amo sna!i u svojoj tamnici, da pipanjem po zidovima okosebe tražimo, i može biti ipak i na)emo neki otvor$ Taj me je predlog malo ohrabrio ja

poku&ah da probijem neki put kroz nagomilanu zemlju$ Tek sam koraknuo, opazih zrak

svetlosti osetio sam odmah da mi je laknulo barem se ne!emo ugu&iti$ "tadosmo se uzajamnohrabriti$ Uspent0ali smo se na jednu gomilu survina, a posle toga napora smo se ve! lak&e

?=



približavali svetlosti, plu!a su nam ve! lak&e mogla da di&u$ Uskoro smo razlikovali i predmete oko sebe$ (alazili smo se na onoj taki gde je pukotina savijala ulevo$ 'o& jedankratak napor oko uklanjanja zemlje, i mi se na)osmo na samom laktu, i, na najve!u na&uradost, spazismo jednu dugaku ispukotinu koja je i&la visoko nagore, ve!inom pod uglovimaod <=, nekad jo& strmenitije$ (ismo mogli sagledati ceo otvor ali sude!i po velikoj koliini

svetlosti, koja je kroz njega prodirala, bili smo uvereni da !emo na vrhu otvora ako, tojest, naneki nain dospemo do vrha morati na!i izlaz u slobodan vazduh$Ta<a meni do)e na um da smo nas trojica i&li bili u &upljinu, i da ne znamo &ta nam je sadrugom +lenom odmah smo se vratili da ga potražimo$ osle dugog traganja i mnogihopasnosti da se zemlja nd nama ponovo ne odroni, povika najzad iters da je nai&ao na+lenovu nogu, ali da mu je tžlo tako duboko pod zemljom da o spasavanju nema ni govora$To je, nažalost, bilo tano, i siromah ovek je sigurno ve! davno umro$ Te&ko nam je bilo, alitelo smo morali ostaviti, a mi smo se polako stali probijati ka savijutku$ :irina oneraspukotine bila je jedva tolika da stanemo u nju, i, posle nekoliko jalovih poku&aja da

prodremo gore, opet nas je obuzelo oajanje$ Ve! samranije spomenuo da se lanac brda kroz koji vodi klisura sastoji od nekakva mekog kamena$

"trane raspukotine kroz koju smo mi sad hteli gore, bile su od istog kamena, i zato &to su bilevlažne, tako klizave, da se noga jedva držala na njima, i to jo& na manje strmim mestima, agde je zid stojao skoro uspravno, te&ko!e su dakako bile jo& nesravnjeno ve!e i, kako se namainilo, nesavladljive$ +li, mi smo iz oaja crpli hrabrost zabadali smo svoje duge noževe umeku materiju, ukopavali se tako do nekog tvrdog liskuna, koji je ovde onde provirivao ižzemljine mase, i stigli najzad na jednu vrstu prirodne plat0orme, o)akle se video, na kraju

jedne gusto po&umljene klisure, deo plavoga neba$ ogledav&i sada, naravno, mnogospokojnije, natrag u pukotinu kroz koju smo pro&li, videli smo po njenim stranama sasvim

jasno da je ona skoro postala, i odatle smo zakljuili da nam je onaj potres, koji nas je biosahranio, u isti mah i otvorio ovaj put za izlazak$ Obojica smo bili tako slabi i iznureni da smose jedva držali na nogama i govorili i zato iters predloži da opalimo nekoliko hitaca iz

pi&tolja, i tako dozovemo drugove u pomo!$ i&tolji su nam, sre!om, ostali za pojasom, doksmo ostalo oružje izgubili pod zemljom$ "re!om kasniji doga)aji su potvrdili da je to bilasre!a u meni je tinjala neka sumnja )a ne!e biti dobro ako divljacima odamo mesto gde senalazimo$Odmarali smo se itav as, i onda opet probijali uz pukotine nismo mnogo daleko oti&li, kadodjedared zausmo užasno i otegnuto urlanje$ (ajzad smo se popeli do neega &to bi se moglonazvati, recimo, gornja povr&ina od plat0orme pa dotle, put nas je jednako vodio ispodzasvo)enih stena i nekog zelenila visoko gore nad nama$ Veoma oprezno smo se najzaddovukli do nekog malog otvora, kroz koji smo mogli baciti pogled uokrug po okolini, i ondanam odjedared, i na jedan pogled, bi jasna sva strahovita tajna zaronjene &upljine$

*esto odakle smo virili bilo je daleko od najvi&eg vrha brdskog lanca$ edeset koraka nalevo protezala se ona klisura u koju su, bez trunke podozrenja, u&la na&a trideset i dva oveka$ +lina liniji dužoj od stotinu jardi korito klisure bilo je ispunjeno haotinim survinama vi&e nego

jednog miliona tona kamena i zemlje, koje su bile ve&takim putem sru&ene$ "redstva kojima je taj bedem oboren, bila su prosta, i lako ih je bilo uoiti, jer su se jo& sasvim jasno videlitragovi toga ubistvenog plana$ (a nekoliko mesta od istonog kraja klisure mi smo se sadahalazili na zapadnom njenu kraju videli smo od mesta do mesta drveno kolje pobodeno uzemlju$ (a tim takama masa nije popustila ali )už onoga zida sa kojega se masa srozalastojala su udubljenja slina onima kojima se potkopavaju stene kad ih treba ru&iti, idokazivala su da je isto onakvo kolje bilo name&teno na itavih 2@@ stopa uz ivicu kllsure po

jedan kolac na svaki ar&in razmaka, i sve kolje jedno deset stopa za ivicom klisure$ 'aka užad

od loze jo& su visila na zaostalom kolju bilo nam je jasno da je takvo uže i&lo od kraja do krajakolja$ Ve! sam spomenuo udnovate slojeve mekanog kamena moj opis one dugake i uske

??



raspukotine, kroz kogu smo se spasli iz groba, obja&njava valjda dosta dobro prirodu tihslojeva$ (aime, slojevi leže tako, da se na svaki potres brdo mora rascepiti po uspravnimlinijama, paralelnim izme)u sebe, i da prema takvom stanju stvari nije potrebna mnogo velikave&tina da se taj e0ekat ve&taki izazove$ Takvom slojevito&!u koristili su se divljaci da izvr&esvoje izdajniko delo$ Delimino cepanje zemlje 15 stope duboko postigli su divljaci pomo!u

dugog reda zabijenih kolaca, a ostalo je do&lo usled krepkog vuenja užeta$ "vako uže, koje jei&lo od vrha koca preko ivice brežuljaka vukao je po jedan divljak$ (a taj nain je dobijena jedna ogromna poluga, koja je imala snagu da i itavu padinu brda srui na dno klisure$ rematome nam je i sudbina na&ih drugova bila potpuno jasna$ 'edino smo se nas dvojica spasli odužasne propasti, i mi smo sad bili jedini živi beli ljudi nar ostrvu$FF..oložaj na& bio je ni&ta manje stra&an nego u momentu kad nam je do&lo do svesti da smo živisahranjeni$ red nama je stojalo dvoje, ili da nas divljaci ubiju, ili da ostanemo me)u njimakao bedni njihovi zaroblienici$ (aravno, za jedno izvesno vreme bismo se mogli kriti od njih,

po bregovima, ili u pukotinama, odakle tek &to smo izi&li no ili bismo naposletku propali odduge polarne zime i gladi, ili bisnio se, traže!i skrovi&ta, najzad odali$

o ostrvu, kako smo sad opazili, gmizalo je od crnaca na sve strane podolazili su na tankimsplavovima sa raznih južnih ostrva, sigurno da pomognu oteti i opljakati la)u$ 8asada je la)a

jo& mirno ležala u zatonu$ (a&i drugovi dakle jo& nisu slutili &ta im se sprema$ Kolika je sada bila težnja nas dvojice da smo rrie)u njima, da im pomognemo ute!i, ili$ da u poku&ajuodbrane zajedno s njima umremo; +li, kako da im damo znak, a da sebe ne upropastimo, i jo&i sa velikim pitanjem da li bi im znak opomene uop&te mogao koristiti$ Opaliti iz pi&tolja, to bi

bilo dovoljno da im se da na znanje da se zlo dogodilo ali im taj pucanj ne može u isti mahre!i i to da im je jedini spas ako se &to pre otisnu iz zatona na more ne može im re!i da vi&enije pitanje asti da ostanu, jer njihovih drugova nema vi&e me)u živima$ 7adava bi uli

pucanj pripremiti se za odbranu bolje nego &to ve! jesu, nego &to su uvek bili tako ne mogu$Dakle, od pucanja sa na&e strane nismo se mogli nadati nikakvom dabru, a možda zlu, i zatosmo odustali od toga znaka$

(ajbliža misao zatim bila nam je da požurimo na žalo, dogradimo jedan od etiri una koji suležali u dnu zatona, i da poku&amp odveslati do la)e$ +li nam je odmah bilo jasno da se taj

plan ne da izvesti$ Kao &to sam ve! rekao, ostrvo je bilo prepuno criiaca, koji su se, da ih sala)e ne bi spazili, zavlaili i krili po džbunju i iza okuka$ 7a& se u neposrednoj na&oj blizinizadržavao jedan odred crnih boraca, pod zapovedni&tvom TuVita oni su nam ba& i smetali na

jedinom putu kojim bismo mogli si!i do zatona a verovatno su tuekali na pajaanja, pa da izvr&e napad na la) unovima je bilo crnaca, dodu&e nenaoružanih,

je oružje sigurno ležalo sp0emno negde u blizin- i i$ smo mi bili primorani da ostanemo uzaklonu, i prosto kao posmatrai uestvujemo u boju koji tek 0a nije planuo$

osle pola asa opazili smo )a južnim &iljkom tona plove oko ?@3@ splavova i raznih amaca, puii$ crnaca$ Kako se inilo, nisu imali drugog oružja do kratkih buzdovana i gomile kamenjau dnu unova$ (askoro se sa druge strane pojavila opet 0lotila, isto tako opremljena, i sa jo&vi&e amaca$ . ona etiri una se brzo napuni&e divljacima, koji su iskakali iz džbunja i žurilida stignu svoje drugove$ . tako, za manje vremena no &to je meni trebalo da stvar ispriam$la)a na&a se na&la opkoljena velikom koliinom tih besomunika, koji kao da su bili re&eni dase po svaku cenu doepaju plena$Te&ko je bilo i za trenutak posmumnjati u njihov uspeh$ Ona &estorica, ma koliko hrabri,mogu biti dovoljni kao posluga oko topova sem toga, sa tako nejednakim snagama borba sene može dugo voditi$ 'a sam jedva mogao sebi da pretstavim da !e oni tamo uop&te poku&atida se brane ali u tome sam se prevario$ Uskoro ih videsmo na poslu oko užeta, a uskoro se

la)a okrenu tako da je desnom stanom gledala u unove, koji su u taj mah bili na doma&ajumetka iz piitolja, dok su splavovi stojali otprilike na etvrtinu milje pod vetrom$ .z nekog

?3



nepoznatog razloga, verovatno usled uzbu)enja na&ih sirotih drugova, koji su se videli uoajnom položaju vatra sa palube nije imala nikakvo dejstvo$ (ijedan un nije bio pogo)en,nijedan )ivljak ranjen meci, ili nisu ni doma&ali, ili su otskakali nekuda iznad njihovih glava$'edino dejstvo je bilo grdno iznena)enje divljaka zbog tutnja i dima u jedan mah sam se ve!

ponadao da !e se okaniti svoje namere, i vratiti na kopno$ . tako bi se verovatno desilo, da su

na&i ljudi otvorili pu&anu paljbu to nebimoglo pro!j bez uspeha, jer su unovi bili veoma blizu i ako niita drugo, postiglo bi se bar toliko da se ne približu la)i jo& vi&e, a me)utim se sadruge strane la)e

paljba i na splavove$ *esto toga, na&i .judi dazvoli&e da unari do)u sebi i da se uvere dame)u njima nikome nije ni&ta a oni, posa,da, jurnu&e na protivnu stranu, da doekaju splavare$Vatra je na toj stani imala užasno dejstvo$ "indžirlije iz velikih topova su jedno sedam doosam splavova doslovce raznele, 2@ do <@ divljaka ubile, a oko stotinu njih, užasno ranijenih,oborile u more$ Ostatak, užasnut do sumanutosti, naže bezobzirce u bekstvo, ne brinu!i ni da

pokupe iz vode svoje ranjene drugove, koji su plivali na sve strane, lelekali i vikali u pomo!$+li, taj veliki uspeh do&ao je suvi&e kasno za na&e ljude$ 4unari, oko 1=@ ljudi, ve! su bili na

palubi, popentrali se koje preko mreža, koje preko lanaca, jo& pre nego &to je lunta i prinesena

topovima sa one stane$ ivotinjskoj jarosti divljaka sad se nikoja sila ne bi mogla odupreti$ 8atrenoka na&i su ljudi bili oboreni, izgaženi, prosto u komade raskidani$Kada su to opazili, povrati&e se i splavari, i nabrzo stigo&e i oni u pljaku$ 8a pet minuta jena&a la)a postala najžalosnija slika pusto&enja i bestijalnog uni&tavanja$ alubu su cepali,kidali, prosto razvalili užad, jedra i alate uni&tavali$ %urali su stažnji deo la)e, amci suodasvud unaokolo pristizali množina divljaka, plivaju!i, tako)e je pomagala najzad po&lo je

besomunicima za rukom kad je i kabel kotve bio sklizao da la)u doteraju do obale, i da tamo predadu TuVitu$ On, kao neki pravi general, za sve to vreme stcvjao je na jednoj posmatranici na brdu a sada, kad je sve bilo svr&eno, pobeda izvojevana, si&ao je da &to 1 prestigne na žalo i primi, me)u svojim crncima borcima, svoj deo pljake$Kad je TuVit si&ao, mogli smo i nas dvojica iza!i iz zaklona, i malo izvideti brdo u okolini

pukotine$ (a =@ jardi od njena izlaza videli smo jedan mali izvor, gde smo se, užasno žedni,napili vode a malo dalje i nekoliko džbunova onih ora&i!a o kojima je ve! bila re$ Ora&i!isu bili veoma ukusni, otprilike kao le&nici$ (apunismo &e&ire, ispraznismo ih u pukotini ivratismo se da ih jo& jedared napunimo$ Dok smo mi tako brali vo!ku, popla&i nas &u&anj u&ibljaku, i mi se ve! hte)osmo povu!i u zaklon, kad se jedna velika crna pt nespretno i sporo podiže iz gusti&a$ 'a samse tako izr nadio, da nisam znao &ta treba da radim ali iters, prisebniji, skoi do nje, i zgrabi

je za vrat pre no &to je uspela da pobegne$ Ona se užasno otimala i pi&tala, tako da smo je ve!hteli pustiti, strahuju!i da !e alarmirati nekog divljaka, koji bi se jo& mogao nalaziti negde u

blizini$ 'edan udarac nožem uini, me)utim, svemu kraj, i mi odvukosmo divlja u pukotinu,

zadovoljni &to smo za itavu nedelju dan snabdeveni mesom$8atim smo opet izi&li u izvi)anje, i usudili se da si)emo bar delom niz južnu kosu brda alinismo na&li ni&ta vi&e &to bi nam moglo poslužiti kao hrana$ "toga, nakupiv&i samo ne&tosuvaraka, okrenuli smo natrag, tim pre &to smo spazili nekoliko odeljenja divljaka koji su sesa plenom vra!ali u selo$

(ajprea briga nam je sad bila da svoje skrovi&te &to bolje osiguramo$ Onu rupu kroz kojusmo, kao &to je poznato, ugledali deli! plava neba, pokrili smo naupanim &ipražjem, aostavili smo samo toliki otvor koliko da mpžemo pregledati zatan, tako, naravno, da mi sami

pri tom ne budemo vi)eni$ Kad je to ude&eno, bili smo veoma zadovoljni svojim sigurnim položajem jer, zaista, dikle god ostanemo u pukotini, potpuno smo sigurni da nas niko nemože na!i$ (igde nismo opazili znak koji bi svedoio da su divljaci ikada dolazili u tu rupu

ali, setiv&i se da je pukotina, koja nas je dovde dovela, postala tek maloas, i usled odronjenekose brega, i da drugog prilaza k njoj nema, upla&ili smo se da nam je time otseena

?



mogu!nost da si)emo i iza)emo$ #e&ili smo se da !emo zgodnom prilikom dobro ispitati vrh brda, a me)utim smo motrili kretanje divljaka$>rnci su pretvorili na&u la)u u pravu olupinu i spremali se sad da je zapale$ (askoro smovideli kako se diže gust dim kroz glavnu rupu na palubi a odmah zatim probio je jak plameniz prednje kabine$ Užad, katarke, i ostaci od jedrila odmah se zapali&e, i vatrse naglo &irila na

palubi$ .pak se jo& prilian broj dljaka zadržavao na njoj, udaraju!i i dalje sekirama,kamenjem i topovskim mecima po klinovima, i po1@ +vanture %or)ona ima 1<=0 j0$$$ i bakru bilo ih je, koje na žalu, kojei$ na splavovima, ne manje od 1@$@@@ nepoco la)e, ne raunaju!i tu gomile koje su, se

pien, razmilele po unuta&njosti ili se prevozilema ostrva$ 8nali smo da je katastro0a blizu, i ni$$ se prevarili$ rvo je do&ao mali potres mi smoža, na mestu gde smo bili, osetili kao galvansku struju,ali bez ikakvih vidljivih znakova eksplozije$ Divljaci

su se za izvesno vrerae zbunili, i prestali da rade i dagraje$ Taman su opet prionuli na posao, kad na palubi

pokulja jedna strahovita masa dima kao neki težak oblak pred oluj a iz utrobe toga dimaGsuknu stub živoga plamena, koji je i&o valjda itavu etvrtinu miljeu visinu$ a se onda odjedared taj plamen kružno ra&irio, i, kao ma)ijom, ispunio se odjedared sav vazduh

jednim užasnim haosom od koma)a drveta, metaka,ljudskih udova, i najzad je do&ao potres u svoj svojojstrahoti koji je i nas obojicu oborio, dok je u brdima

jednako odjekivala grmljavina, a gust pljusak si!u&nihkomada padao u svima pravcima oko nas$okolj me)u divljacima bio je daleko stra&niji nego &to smo mi mogli oekivati oni su zbilja

pretrpeli punu odmazdu za gadno izdajstvo$ 7ar hiljadu, njih poginulo je u eksploziji, a istotoliko ih je ležalo u te&kim ranama$ U zatonu je bukvalno krkljalo od .judi koji su se otimaliod smrti i 0eoji su se davili a na kopnu je izgledalo jo& mnogo gore$ "vi su bili kao s uma si&lizbog iznenadne, nagle i potpune svoje katastro0e, i niko nije inio poku&aje uzajamne pomo!i$Odjedared, njihovo se pona&anje iz osnova promenilo$ .z tupe ukoenosti su odjedared, barnam se tako inilo, pre&li u stanje divljeg U5'bu)enja, paeli da nasr!u kao sumanuti, okružili

jednu izvesnu taku na žalu sa izrazom najstra&nijeg užasa, besnila i radoznalosti na groznimnjihovim licima, i urlali su bez prestanka koliko su im grudi dopu&tale Tekelili; Tekelili;

8atim smo videli da je je)no veliko odeljenje oti&lo u brda, i posle kratkog vremena vratilo seodande nose!i drveno kolje$ Kolje su spustili tamo gde je gomila bila najgu&!a ta se gomilasad malo razdelila, i mi smo mogli videti predmet celoga toga uzbu)enja$ Opazilismo da ne&to belo leži na zemlji, ali nismo odmah brali &ta je$ (ajzad smo poznali da je tokostur on rieobine životinje sa skrletnim zubima i noktima koji smo uhvatili bili 1tog

januara$ Kapetan je bio nare dio da se sauva koža, sa namerom da je ispuni i odne u6nglesku$ "e!am se da je, ba& pre no &to !emo pristat uz ostrva, izdao bio neka nare)enja uistom smislu koža je bila donesena u kabinu i spremljena u jedar sanduk$ 6ksplozija ju jezatim izbacila na obalu ali sad! nismo mogli dalje da razumemo za&to je bilo me)u divljacimatoliko uzbu)enje o0co nje$ "vi su stajali okc mrtve životinje na izvesnom razmaku, a niko senije usudio da joj se približi$ ostepeno su je ogradili tarabom od kolja, a onda je sva rulja

nagla da beži prema unutra&njosti ostrva, derii!i se opet iz glasa TekeliU; Tekelili;FF...

?B



(ekih sedam dana posle toga doga)aja ostali smo nas dvojica u svome zaklonu, i izlazilisamo ponekad, po ora&i!e i vodu, i to sa najve!om oprezno&!u$ (a zgodnom mestu bili smonainili sebi jednu vrstu senice pod tom senicom se nalazilo leži&te od suva li&!a, a tri velikaravna kamena služila su nam kao ognji&te i sto$ Vatru srao palili te&ko, izbijaju!i iskrutrljanjem drveta o drvo, mekanog o tvrdo$ tica ona imala je osobito dobro, mada malo

krpavo meso$ To nije bila morska ptica, nego jedna vrsta bukaa, sa crnim, ponegde sivo poprskanim perjem, i krilima koja su u srazmeri sa telom bila maju&na$ Kasnije smo videli tri ptice te vrste u na&oj blizini verovatno su tražile onu koju smo mi ubili ali kako nikako nisusedale, nismo ih mogli uhvatiti$Dok nam je trajalo meso od ptice, nismo trpeli od nedostatka u hrani ali sada je bilo vreme dase negde obazremo za plenom$ Ora&i!i ne mogu sasvim uti&ati glad sem toga, nas su od njih

bolela creva, a kada bismo ih mnogo jeli onda i glava$ Videli smo nekoliko ogromnihkornjaa u bilizini obale, na istok od na&eg brda, i spazili smo da bi ih bilo lako uhvat 1@ 1<3samo kad bismo bili sigurni da nas ne!e spaziti urd)enici$ #e&ili smo da !emo poku&ati dasi)emo na obalu$rvo smo se poeli spu&tati južnom stranom, koja je izgle)ala najprirodnija ali tek &to smo

pre&li oko sto jarda, kada, kao &to srtlo uostalom i predvideli, sude!i po okolini na vrhu brda,kada nas odjedared presee jedan ogranak klisure, onaj u kojoj nam je izginula družina$ .&lismo jo& jednu etvrtinu milje ivicom te jaruge, kad nam se opet presee put, sada provalijom,neobine dubine kako se njenom ivicom nije dalo koraati, vratili smo se istim putem natrag$Udarili smo sada nastok ali sa tano istim rezultatom$ osle punog asa veranja, pri emu smosto puta mogli skrhati vrat, na&li smo se odjedared u ogromnoj jednoj provaliji od crnoggranita, sa nekom 0inom psa&inom na dnu, i iz koje je jedini izlaz bio težak put kojim smo ido&li$ .spentrali smo se dakle s mukom onamo odakle smo i po&li, i poku&ali onda daokrenemo sa izvi)anjem na sever$ Tu je valjalo budnim okom paziti na svaki manevar, jer binas najmanji nehat mogao odati pred neprijateljima u selu$ uzali smo sve vreme na rukama ikolenima, a ponekad smo i sasvim polegali i od džbuna do džbuna provlaili svoja tela$ (ekoAreme smo na taj nain odmicali, kad se odjedared na)osmo opet pred nekom provalijom,dubljom od svih dosadanjih, i 0coja je vodila pravo u glavnu klisuru$ . tako se na&estrahovanje potvrdilo$ (a&li smo se sasvim otseeni od donjeg sveta$ .znureni naporom, vratilismo se na svoje mesto, pali na prostrto li&!e i prespavali nekoliko asova u dubokom snu$osle tog besplodnog traženja po okolini bavili smo se ispitivanjem vrha na&eg brda, ne bi lise mož)a tu pokazala neka mogu!nost stvarne pomo!i$ Videli smo da hrane nema, sem onihnezdravih ora&i!a, i neke vrste skorbutne trave, koja je rasla svega na jednom sasvimogranienom kvadratu zemlji&ta$ Eebruara 1=og, ako tano znam, nije vi&e bilo ni travke od te

biljke, a i ora&i!i su se jako proredili$ "ituacija nam je dakle postala neobino te&ka$ Togadana smo opazili na jugu nekoliko, ogromnih traka onog

sivkastog isparenja o kojem sam ve! govorio$ra 1?og opet smo tumarali po bedemu na&ene bi li se na&ao nekakav neoekivani izlaz ali uman$ "i&li smo ponovo u onu rupu u kojoj smozatrpani, u nadi da !e se tu pokazati kakav hodr na glavnu klisuru$ . tu je traženje ostalo jalovo na&usmo svega, i poneli sobom, jednu pu&ku$Eebruara 13og smo se opet digli u ispitivanje, re&eni da malo bolje razgledamo onu provalijuod crnog granita, u koju smo bili dospeli prilikom prve na&e ekspedicije$ "etili smo se da smo

jednu od obinih pukotina te provalije samo delimino razgledali, i sada smo hteli da je

savesno pretražimo, mada se nismo niemu naroitomu nadali$

3@



"i&li smo bez velikih te&ko!a, i toga dana smo dakle, sasvim mirni, stali pažljirvo ispitivati$*esto je bilo udnovato te&ko je verovati da je takvo postalo prirodnim poreklom$ "a kraja nakraj, sa istoka na zapad, i raunaju!i sve vijugotine, provalija je mogla meriti do =@@ jarda udužini dok bi razmak od bonih pukotina te provalije pretpostavljam tako, jer nisam imaonaina da izvedem mere&nje ižnosio ne vi&e od <@ do =@ jarda$ U prvom delu na&eg spu&tanja,

tojest, nekih sto stpa od vrha naniže, bokovi provalije ne behu nimalo slini kao da nikadanisu sainjavali celinu, jer je jedna strana bila od onog mekog kamena a druga od laporca,žiliava, ili poprskana nekim metalom$ rosean razmak izme)u dve strane bio je otprilike ?@stopa ali svaki as se gubila prav;nost 0ormacije$ Kako smo se spu&tali jo& niže, prekspomenute granice, razmak se naglo sužavao, strane postajale paralelne, iako su, jo& za nekirazmak unapred, ostajale razline i u materiji i u obliku svojih povr&ina$ +li kad smo sespustili do svega =@ stopa od samoga dna, zapazili smo savr&enu pravilnost$ 7okovi su sada

bili sasvim istovetni po materiji, po boj po pravcu slojeva duboko crn, svetao granit$ a razmakizme)u strana na svakom mestu tano 5@ jarda Eormacija !e postati jasnija na osnovu crtežako smo izradili na licu mesta a mogao je biti izra)en, je$sam ja, sre!om, kroz drugu serijuavantura, utpec

da sauvam jednu beležnicu i olovku, oemu imam da blagodarim za !itav red pojedinosti,koje bi inae sigurno bile potisnute iz moga pam!enja$Ova 0igura br$ 1 prikazuje op&te konture provalije, bez izdubaka u zidovima, kojih je bilo

povi&e, i to svaki od njih sa odgovaraju!om ispupeno&!u na protivnoj strani$ Dno provalije bilo je pokriveno, 2 do < palca u visinu, tako 0inim prahom da se jedva ose!ao pod prstima,ispod kojega se opet produžavao crn granit$ (a desnoj strani 0igure, dole, vidi se oblik jednagmalog otvora to je pukotina o kojoj sam govorio, i koju smo na dana&njoj ekspediciji htelitano da ispitamo$ rodiranje na&e u nju poelo je veomaEigura 1Eigura 5živo za as smo oborili itavu masu &ipražja, sklonili gomilu &iljatog kamenja koje je oblikom

potse!alo na strelice$ /rabro smo se probijali, utoliko pre &to smo primetili da na suprotnomkraju probija slaba svetlost$ (ajzad, probiv&i se nekih 2@ stopa u dubinu, na&li smo da je onajotvor jedan svod, nizak i pravilna oblika, ije je dno bilo zasuto onim istim 0inim prahom$Tada nas odjedared obasja jarka svetlost, i mi se, zaobi&av&i jednu okuku, na)osmo u drugoj

provaliji, visokih zidova, koja se od prve razlikovala samo svojim duguljastim oblikom$ (jene glavne konture pokazuju 0igura 5$Dužina ove provalije, od ulaza a, pa preko savijutka do krajnje take d, iznosila je ==@ jarda$Kod smo bili prona&li jedan mali otvor, pukotinu slinu onoj kroz koju smo bili pro&li izlaze!iiz prve provalije, i koja je isto onako bila puna &ipražja i beliasto strelasto &iljatog kamenja$rebili smo

se kroz tu pukotinu, i videli da ona, na razmakj nekih <@ stopa, vodi u tre!u provaliju$ . ta je btano onakva kao prva, sem svoga duguljastog oblika, i izgledala kao &to pokazuje 0igura 2$Eigura =Eigura 2Dužina te tre!e provalije iznosila je 25@ jarda$ Kod take a, na&li smo otprilike ? stopa &irokotvor, koji je ulazio nekih 1= stopa u stenu, gde se i zavr&avao i to &upljinicom krenjaka, a nenovom provalijom, kao &to smo mi oekivali$ 7a& kad smo hteli izi!i iz te pukotine, u koju jesvetlost veoma slabo dopirala, iters me odjedared upozori na itavo polje u)novatih zarezana povr&ini krenjaka koji je zatvarao pomenuto !orsokae$ "a ne&to ma&te mogao bi ovekzareze na krajnjoj levoj strani, ili na severu, 0igura < uzeti kao grubo izvedenu oveju 0iguruEigura <

koja stoji ispruženih mi&i!a$ Ostale linije pokazivale su slinost sa slovima udhe nekeazbuke, i iters je podržavao mi&ljenje da linije to i jesu$ 'edva sam ga ubedio da se vara

31



upozorio sam ga da dno pukotine, gde smo u pra&ini, pare po pare, pokupili ploe krenjakakoje su se valjda usled nekog potresa morale odbiti od zida na kojem su se videli zarezi, i nakojim ploama smo na&li ispupenja tano odgovaraju!a onim zarezima, &to bi bio dokaz da jecela pjavadelo prirode$ Eigura < je tana kopija onoga &to smo na&li$

o&to smo se ubedili )a nam sve te udnovate &upljine ne pružaju ni na kojem mestu prilikuda se oslobodimo zatoenja, vratili smo se, utueni i malodu&ni, na vrh brda$ U toku naredna5< asa nije se desilo ni&ta naroito, sem to &to smo, pri pretraživanju terena na istok od tre!e

provalije, nai&li na dve veoma duboke trouglaste rupe, iji su zidovi bili tako)e od crnoggranita$ (ama se inilo nepotrebno da ulazimo u te rupe, koje su izgledale kao neke prirodnecisterne, ali bez oluka$ "vaka od njih imala je otprilike 5@ jarda u obimu, a oblik i relativannjihov položaj prema tre!oj provaliji, vidi se na 0iguri =$FF.VEebruara 5@og re&ili smo da po svaku cenu poku&amo si!i s brda južnom njegovom stranom,

po&to od ora&i!a, koji su nam priinjavali velike bolove, nismo mogli vi&e da živimo$ 'užna padina brda sastojala se iz najmek&eg nekog kamena, ali je bar 1=@ stopa )uboko padala skoro

vertikalno, a na nekim mestima ak presvo)avala &upljine$ osle mnogo traženja prona)osmo jedan uski ispust, otprilike 5@ stopa ispod ivice udubljenja pomo!u jedne za druge privezanihna&ih džepnih maramica, koje sam ja držao, uspeo je iters da stane na taj ispust$ " velikomsam se mukom zatim spustio i ja$ . onda smo videli da se ceo put može pre!i na nain kojimsmo se ve! služili kada ismo se ono iz rupe, u kojoj smo bili zatrpani, popeli dogore tojest,usecaju!i noževima stupnjeve u mekani kamen$ Te&ko je opisati do kojeg stepena je taj

postupak bio rizian ali kako nije bilo drugog naina, re&ili smo se na taj$ (a ispustu gde smo stojali raslo je nekoliko džbuni!a leske za jedan od njih privezali smo jedan kraj onog na&eg užeta od maramiea, dok smo drugi privrstili itersu o pojas, i ja samgaonda spu&tao preko ivice udubljenja dok se maramice Iisu zategnule$ On

je onda iskopao u nekom kamenu rupu o) 1@ palaca, i pomo!u dr&ke na pi&tolju uterao jedandosta jak klin$ 'a sam ga tada digao otprilike za jedno etiri stope, gde je ponovio isto, zabiv&i

jo& jedan klin, tako da je sad imao oslonac za obe noge i za obe ruke$ 'a sam na to odre&iomaramicu o) džbuna, i bacio sam mu kraj koji je on uvrstio za klin gornje rupe zatim se samspustio jedno tri stope niže, tojest opet za celu dužinu maramica$ Tu je iskopao novu rupu izabo nov klin$ 8atim se sam podigao stav&i nogama u rupu koju je iskopao, a dohvativ&i serukama za klin gornje rupe$ "ad je trebalo odre&iti maramu sa najgornjeg klina da bi se mogla

privezati za drugi klin po redu tada se pokazalo )a nije dobro radio &to je rupe bu&io na takoveliki razmak jednu od druge$ .pak, posle nekoliko neuspelih i opasnih poku&aja da se dohvativora morao se )ržati levom rukom, dok je desna poku&avala da razre&i vor, presekao jenajza) uže, ostaviv&i parence od &est palaca na klinu$ 8avezav&i sa) maramice za drugi kiln,

spustio se do mesta ispod tre!e rupe, ali je pazio sad da se ne bi spustio suvi&e nisko$ (a tajnain za koji sve priznanje ide iskljuivo itersovoj o&troumnosti i odlunosti, moj prijateljuspe, najzad, prelaze!i od rupe do rupe u zi)u, da se spusti na podnožje, zdrav i itav$*eni je trebalo vremena da se odluim da po)em istim putern ali sam se najzad o)luio$iters je, pre nego &to !e si!i, skinuo ko&ulju, i ta ko&ulja, zajedno sa mojom, poslužila je kaouže da i ja si)em$ 7aciv&i pu&ku, koju sam bio na&ao u provaliji, vezao sam to uže za džbun, i

poeo sam se spu&tati, brzo, trude!i se da pomo!u mnogih i živih pokreta umrtvim ose!anjestraha koje inae ne bih mogao savladati$ Taj je nain dobro poslužio preko prvih <=stupnjeva ali, tada mi se odjedared stade uzbu)ivati ma&ta pri pomisli na grdnu dubinu koju

jo& imam da pre)em, i na lomkost i nepostojanost i klinova i rupa u meku kamenu$ 7adavasam se naprezao da gledam iskljuivo u zid pred sobom &to sam se vi&e borio da ne mislim,

sve su življe i jasnije izlazile pre)a me predstave

35



onoga &to sam zami&ljao$ (ajzad je nastupila ona u slinim sluajevima tako sudbonosnakriza, kada ovek unapred poinje da preživljuje ose!anje sa kojim !e pasti poinje dazami&lja muku, vrtoglavicu, poslednji napor, polunesvest, i najzad poslednji užas, survavanjestrmoglavce u dubinu$ Odjedared su se sve te 0antastine slike pretvorile u stvarnost, i jaosetih kako svi uobraženi užasi zaista nailaze na mene$ Kolena su mi udarala jedno o drugo, a

prsti mojih ruku postepeno ali stvarno ispu&tali ono za &to suse držali$ U u&ima mi je poelo brujati rekoh u sebi To ti je samrtno zvono$ . onda me neoekivano obuze neodoljiva, ludaželja da pogledam dole$ (isam mogao ili nisam vi&e hteo da pogled svoj silim u zid predamnom, a sa jednim sumanutim, neodredljivim uzbu)enjem, pola od užasa pola o) nekogublaženja muke pogledah duboko u provaliju ispod sebe$ 8a jedan trenutak jo& prsti moji seuri&e u oslonac, i jo& mi je)are), kao laka senka, promae kroz glavu misao o mogu!nostispasenja, pa onda celu moju du&u obuze ežnja da padam želja, volja, strast jedna koju ni&tane bi moglo obuzdati$ 'a ispustih klin, ostadoh, okrenuv&i se upola o) ponora, jednu sekunduljuljanja jo& pred onim golim zidom$ +li tada mi se u mozgu okrenu, neki vampirski, pi&taviglas mi vrisnu u u&ima, neka mrana, neprijateljska, maglovita prilika stoja&e neposrednoispod mene, i ja se, uzdahnuv&i i osetiv&i kao da mi srce puca, sru&ih u njeno naruje$

To je bila nesvest$ iters me je zadržao u padu, On je, sa podnožja stene, poeo da me hrab0ina sve mogu!e naine ali moja svest je bila toliko pomuena da iiiti sam uo &ta mi je govorioniti sam znao da mi je uop&te "to govorio$ (ajzad, opaziv&i da se ja ljuljam, požurio je da seuspentra meni ususret, i jo& je na vreme stigao$ Da sam poleteo dole svom svojom težinom,

platno bi se sigurno prekinulo, i ja bih se strmoglavio u ponor ovako, iters je uspeo da meuspori u padu, i tako sam visio bez opasnosti po život )ok mi se nije svest vratila$ To se desilo

posle 1= minuta i tada sam se osetio potpuno slobodan od straha, kao neko drugo bi!e i, sa ne&to malo pomo!i od strane druga, si&ao sam i ja dole$"ada smo se nalazili u blizini one klisure u kojoj su nam drugovi izginuli, i to sa južne strane

prema onom mestu gde se zemlja sru&ila$ Okolina je izgledala neobino divlja setio sam seopisa putnika koji govore o tužnim regionima na mestu ne0cada&njeg Vavilona$ Da i negovorim o urvinama strovaljenoga brega, koje su ležale kao jedna haotina barijera predsevernim horizontom sva povr&ina terena, sa svih ostalih strana, bilti je zasuta humkamaru&evina koje su izgle)ale kao tragovi neke ogromne zidane gra)evine premda, ako bi ovekizbliže pogledao, te humke ne odavahu ni&ta od ve&take neke tvorevine$ 7ilo je mnogo &ljakesem toga gromade crnoga granita ležale su izme&ane sa gromadama krenjaka i krenjak je

bio crn na celom ovom ostrvu nismo videli nijednu supstancu svetle boje$ Od vegetacije, uceloj toj okolini ni traga$ Videli smo nekoliko grdno velikih skorpija, i jo& drugihvodozemaca, koji su inae nepoznati na ovim &irinama$Kako nam je najprea briga bila hrana, re&ili smo da odemo na abalu ležala je svega polamilje daleko i da poku&amo uloviti jednu od onih kornjaa koje smo gledali odozgo, iz biv&eg

na&eg zatoenja$ re&li smo nekih sto jardi, krili se neprestano iza stene i onih humki, i najzadsavili oko jednog ugla$ Odjedared se baci&e na nas pet divljaka iz jedne pe!ine i obori&eitersa na zemlju udariv&i ga buzdovanom$ 4im je iters pao, ovi se sjuri&e na njega, i tako jemeni o"talo vremena da se saberem$ .mao sam pu&ku ali njoj se iskrhala bila cev kad sam seono hitnuo s brda dole$ *anuh se dakle nje, oslanjaju!i se samo na pi&tolj, koji sam brižljivouvao, i koji je bio u sasvim dobrom stanju$ oletim na napada0ie pucaju!i u, njih brzometno$Dvojica pado&e, a jedan, koji je kopljem svojim taman hteo da probode itersa, skoi da

pobegne, no ne izvr&iv&i &to je hteo$ o&to mi je drug na taj nain bio oslobo)eji, nismo sevi&e bojali$ . on je imao pi&tolj ali je smatrao za bolje da ne puca, nego )a se uzda u stra&nusvojusnagu, koja je zaista bila velika kao ni u koga$ Dohvativ&i buzdbvan jednoga od divljaka koji

behu pali, za tili as razrnrska glave preostaloj trojici, i tako smo mi ostali pobedioci namegdanu$

32



"ve to desilo se tako neobino brzo da nam je te&ko bilo verovati da je uop&te neega bilostojali smo na) le&evima kao zama)ijani, kad nas odiedared razbudi&e uzvici iz daliine$ 'asno

je bilo da je odjek od pucanja alarmirao divljake, i da smo sad u njajve!oj opasnosti da budemootkriveni$ Da se )oepamo brda, morali bismo trati ba& u pravcu o)akle su dolazilrglasovi zatim, ba& i da do)emo do zida stene, uspuzati se uz nju ne bismo mogli nevi)eni$

oložaj nam je bio oajan, i jo& se nismo re&ili na koju stranu da bežimo, kad se ie)an o)divliaka, na koga sam ja bio pucao, i mislio da je mrtav, podiže naglo na noge i poteže da namumakne$:epasmo ga jo& na vreme, i ve! smo ga hteli ubiti, kad itersu pade na um da bi nam onmožda mogao dobrb poslužiti ako busmo ga naterali da s nama žajedno beži$ ovukosmo gadakle za sobom, dav&i mu razumeti da !e pri prvom poku&aju protivljenja biti ubien$ On se

brzo pokori sudbini, trao je pored nas, a mismo sve izme)u stena, gledali da odmaknemo u pravcu obale$ (eravnine terena sem kratkih trenutaka sakrivale su ispred nas more najzad ga ugledasmo, ividesmo da je svega 5@@ jardi )ale0co od nas$ Kad smo ispalh na žalo, spazismo, na najve!isvoj užas, grdne gomile uro)enika koji dolažahu u trku o) sela, i sa svih taaka ostrva, i koji,

kad na0 spazi&e, zalete&e se na nas mlataraiu!i rukama besno i urliu!i kao divlje životinje$ *ismo ve! bili na skoku da okrenemo natrag i da poku&amo zavu!i se u neki zaklon neravnogterena, kad odje)ared spazismo prednje delove )va una koji su virili iza je)ne krupne stene,isturene iz vode$ otrasmo iz svih sila, )otrasmo do unova, i na)osmo ih prazne, sem trigalipagokornjae, i obine opreme u kai&ima za &ezdeset veslaa$ Odmah se doepasmo

jednoga una, gurnusmo unutra i svoga zarobljenika, i otisnusmo se svom snagom od obale,Kad smo odmakli jedno pedeset jarda, rasvestili smo se i videli da je grozno glupo biloostaviti drugi un u posedu divljaka, koji su, sve bliži žalu, bili svega dvaput toliko daleko odobale koliko mi, a napredovali neobino bržo$ Trebalo je jako žuriti$ (ada na&a bila je mrtvanada, ali ipak nada$ Vi&e je nego sumnjivo bilo da možemo sti!i do amca pre njih ali nije bilonemogu!no$ +ko uspemo, možemo se spasti, ako ne uinimo poku&aj izmirili smo se da nasna najstrahovitiji nain izmrcvare$

(a& un je imao prednji i zadnji deo slian, i mesto da ga okre!emo, prosto smo promenili položaj vesala$ 4im su divljaci opazili u emu je stvar, zaurla&e jo& jae i udvojiv&i napore približavahu se strahovito brzo$ *e)utim smo i mi potezali snagom oajanja, i kad smo stiglina otsudnu taku, svega nas je jedan divljak stigao$ Taj je skupo platio svoju neobinu hitrost,

jer mu je iters pro&i&ao kur&um kroz glavu u momentu kad je stao na ivicu obale$ (ajbliži odonih &to su za ubijenim pristizali bili su na 5@ do 2@ koraka udaljenja kad smo se mi doepaliuna$ otegosmo prvo da ga skinemo u vodu vide!i da je suvi&e vrsto naseo, iters, ne ase!iaska, razbi nekolikim udarcima kundaka od pu&ke jedan komad prednjeg dela i jednoga

boka, i tada se otisnusmo$ (o za to vieme dvojica divljaka doepa&e na& un i ne htedo&e ga

pustiti, dok ih nismo noževima oterali$ "ad smo najzad bili slobodni, i navezosmo se na more$Uto je ve!ina divljaka stigla do onog razlupanog dela una, oko ega su se okupili, urlali besno i oajno$ 8aista, koliko sam ja stigao da ih upoznam, to mi se pleme divljaka uinilonajnevaljalije, najdvolinije, najosetljivije, najkrvolonije, uop&te najpakosnije inajdemonskije od svih plemena na globusu$ oku&ali su ak ludaku stvar da po)u za nama uonom razbijenom paretu una ali videv&i da to ne ide, jo& su nas jedared obasuli paklenimgrdnjama i dranjem, pa su onda požurili d$a se izgube u br)ima$

(ajneposrednija opasnost bila je tako otklonjena ali položaj na& je jo& neprestano bio težak$8nali smo1=3 r da su divljaci u je)no v0eme imali etiri slina una, a nismo znali kasnije nam je to potvrdio

zarobljenik da su dva una propala prilikom eksplozije na la)i$ *i smo dakle raunali na poteru im )ivljaci pre)u put tri milje otprilike do onoga mesta u zatonu gde su im obino

3<



stajali unovi$ la&eni tom mi&lju, inili smo sve mogu!e napore da &to pre ostavimo ostrvoiza sebe grabili smo &to pre do puine, i naterali i zarobljenika da vesla$ osle jedno pola asa,kad smo bili pre&li pet do &est milja na jug, spazismo gde velika 0lota splavova izlazi izzatona, verovatno sa namerom da po)e za nama$ Videv&i da nas ne mogu sti!i, vratili su senatrag$

FFV (alazili smo se sada na otvorenom, ogromnom i pustom +ntarktiekom *oru, na &irini od vi&enego < i to u slabakom unu i sa provijantom od tri kornjae sem toga, valjalo nam je uzetiu obzir i da je duga polarna zima na domaku dakle, potrebno je bilo da zrelo promislimo ukome !emo pravcu ploviti$ red nama je ležalo ? do 3 ostrva koja su pripadala istoj grupi, i

jedno od drugog bila udaljena ne vi&e od = do ? milja mi, naravno, nismo želeli da seiskrcamo ni na jedno od njih$ Dolaze!i sa severa, na&a biv&a la)a ostavila je bila za sobom ono&to je od ledenih regiona najsurovije taj se 0akt dodu&e ne slaže mnogo sa zvaninimnazorima, ali je utoliko vi&e bio u skladu sa na&im iskustvom$ Krenuti natrag, bilo bi prostoludo, osobito u to doba godine$ .zgledalo je dakle da se samo od jednog kursa možemo dobrunadati$ #e&ismo dakle da hrabro nastavimo ploviti na jug jedrno je tamo imalo mogu!nosti da

se prona)u jo& neka kopna, i jedino tamo najve!a verovatno!a )a dospemo u jo& topliju klimu$Dosada smo iskusili da je +ntarktiko *ore, ba& kao i +rktiko, slobodno od jakih bura ilivrlo uzburkanih talasa$ +li na& un, kraj svega toga, i jo& kraj njegove priline veliine, bio jeipak slabo gra)en,i zato smo se dali na posao da ga sa vrlo ograniienim sredstvima kojima smo raspolagali,uvrstimo &to se bolje može$ *aterija una je bila prosta kao jednog nama nepoznatog drveta$#ebra su bila od žilave vrbe, koja je za to veoma pogodna$ "a kraja na kraj, dužina unaiznosila je =@ stopa, &irina < do ? stopa, a )ubina skroz <V5 stope dakle, ovi se unovi jakorazlikuju od unova drugih poznatih &tanovnika južnih ostrva$ (ikada ih ne bi mogli takvenainiti oni divljaci u ijem su posedu bili, i žbilja smo, nekoliko dana kasnije, od na&egzarobljenika i saznali da unovi ti vode poreklo od uro)enika jedne jugozapadne grupe ostrva,i da su samo sluajno dospeli u ruke ovih varvara$ :to se tie sigurnosti una, malo smo mogliuiniti$ (ekoliko velikih pukotina, koje smo otkrili na oba kraja una, zapu&ili smo &to se

bolje dalo komadima jedne vunene bluze$ (epotrebna vesla bila ih je velika koliinaupotrebili smo da nainimo vrstu ograde na prednjem delu una, koja bi imala da odbijaeventualno udaranje talasa sa te strane$ Dve motke od vesla uzete su kao dve katarke, sasvakog boka po jedna u&tedev&i sebi tako poprene motke na jedrilu, izme)u kojih smorazapeli jedro nainjeno od na&ih ko&ulja$ To nas je stalo dosta truda, jer nam zarobljenik pritom poslu nije mogao pomagati, mada je inae voljno uestovao u svakom poslu$ latno jeudnovato uticalo na njega, nikako ga nismo mogli naterati da ga dodirne, ili makar samo damu se približi odmah bi poeo da dr&!e viu!i iz glasa Teklili$

Kada smo tako dovr&ili sve &to se dalo, uzesmo prethodno pravac jugoistoni i pro)osmo pored najjužnijeg ostrva grupe koja se videla$ osle toga smo okrenuli kljun pravo na jug$Vreme se ne bi moglo nazvati neugodnim$ "talan, ali veoma blag vetar duvao je sa severa,morska povr&ina je bila glatka, i neprestano j9 bio dan$ -ed nismo nigde videli komadi!a

jednog nisam video jo& odkad smo pre&li uporednik 7enetova Ostrva$ U ovim oblastima voda je isuvi&e topla, i ne može do!i do postanka leda ni u najmanjoj koliini$ Ubili smo najve!ukornjau, i do

bili od nje ne samo hranu nego i dovoljno sveže vode$ Držali smo se istog kursa jedno 3 do dana, za koje vreme se nije desilo ni&ta naroito$ 8a tu nedelju dana morali smo prodretiveoma na jug, jer je vetar neprekidno duvao u na&em pravcu, a jaka jedna struja nas nosilatako)e u pravcu koji smo hteli$

*arta 1og$ .z jasnih razloga, ne tvrdim da su svi datumi sasvim tani njima je jedina svrha da priu uine preglednijom$ *noge neobine pojave bile su dokaz da smo poeli prodirati u

3=



oblasti novoga i udnovatoga$ (a južnom horizontu stalno je stajao visok zid lake beliastemagle, izbacivao ponekad u vis svetle trake, pomicao se as sa istoka na zapad, as sa zapadana istok, da se posle opet javi kao prava linija, ome)ena barijera ukratko, istiu!i sveudnovate promene borealne svetlosti$ +urora borealis$ Visina te pare, tako kako je nama sana&e take izgledalo, mogla je biti 5= stepeni$ Temperatura vode se dizala sa( svakim

trenutkom, a u boji joj se tako)e pokazala velika promena$*arta 5og$ .spituju!i neprestano na&eg zarobljenika, uspeli smo danas da iz njega i&upamomnogo pojedinosti o onom razbojnikom ostrvu, o njegovim stanovnicima i njihovimobiajima$ (o zar sada da time zanimam pažnju itaoca9 Ogranii!u se na nekblikosaop&tenja da se ostrvska grupa sastoji iz osam ostrva da nad njima vlada jedan kralj, poimenu Tsalemun ili salemun koji živi na najmanjen od ostrva da oni crni kožni kostimi

boraca dolaze od jedne ogromne životinje koja se zadržava samo u jednoj naroitoj dolini blizu kraljeva stana da stanovnici te grupe umeju graditi samo plitke splavove, a ona etiriuna bila su im jedini posed te vrste do kojeg su do&li pukim sluajem da je njegovozarobljenikovo ime (unu da on ne zna za 7enetovo Ostrvo i da se ostrvo, koje smo ostavilizove Tsalal$ oetak rei Tsalemon i Tsalal igovarao je divljak dugim zviždukavim nekim

tonora, koji mi nismo mogli nikako da ponovimo, i koji je potse!ao na glas one crne pticekoju smo pojeli na vrhu brda$*arta 2eg$ Toplota vode sasvim je neobina, boja, pod nekom naglom promenom, izgubila je

providnost i postala mleno bela i gusta$ U neposrednoj na&oj okolini, voda je bilaobinomirna, nikada tako uzburkana da bi pretila unu ali smo se zato e&!e iznena)ivali,

posmatraju!i nalevo i nadesno, i na raznim razmacima, nagla i jaka uznemirenja vodene povr&ine, kojima su, kao &to smo najzad utvrdili, uvek prethodila udna razbuktavanja u onoj pari na jugu$*arta <og$ /teo sam jedru da pove!am povr&inu jer je vetar sa severa znatno popustio, te togaradi izvadih belu maramu iz džepa$ (unu je sedeo pored mene, a im je spazio platno, spopalisu ga jaki grevi$ osle greva je neprestano dremao i ostajao tup, mrmljao u sebi bez

prestanka Tekelili, Tekelili*arta =og$ Vetar je sasvim prestao, ali nas je zato snažna struja neodoljivom silom gonila na

jug$ 7ilo je dakle dosta razloga da nas, zbog daljeg razvoja doga)aja, obuzmu strah i zebnjaali mi ba& ni&ta nismo bili zabrinuti$ (a itersovu licu nije bilo, ni traga od nekog takvogose!anja, mada je vremena na vreme dobivalo izraz kHji ja nisam razumeo$ olarna zima

približavala se, ali približavala se bez zimnih strahota$ 'a sam ose!ao neki zamor u telu i du&ineka udna sanjivost sa sanjarenjem to je bilo sve$*arta ?og$ Ona sivkasta para na horizontu digla se sad za nekoliko stepeni vi&e, i postajala jesve sjajnija$ Voda je bila toliko vru!a da nam je bilo neiprijatno dota!i je se a po boji je svevi&e i vi&e potse!ala na mleko$ Danas smo sasvim blizu una spazili jedno o) onih naprasnih

uskome&avanja morske vode$ U isti mah je, kao i obino, suknulo u vis ono bleskavo iz pare,a para sama kao da je u dnu stala da se deli$ (eka 0ina bela pra&ina, koja je liilana pepeo, alisigurno bila ne&to drugo, poe da pada nad amcem i nad velikim delorn morske povr&ine,im su prestale one pojave u pari$ (unu se bacio potrbu&ke na dn? una, i nikakvonagovamnje nije pomoglo da podigne lice$11 +varature %ordona ima 11*arta 3og$ Danas smo pitali (unua zbog ega su njegovi zemljaci onako stra&no postupali snama$ +li njega su toliko pohrvali neki strah i zaprepa&!enje da nije bio vi&e u stanju razumnoda odgovara$ -ežao je jednako ispružen u unu, a kad ga mi i dalje zapitkivasmo o onomdoga)aju, on poe odgovarati nekim idiotskim znacima stavljao kažiprst na gornju usnu ikezio ispod nje zube$ 8ubi su bili crni$ re toga, nismo ni kod jednog uro)enika ostrva Tsalal

videli zube$

3?



*arta og$ Danas je otplovila kraj nas jedna od onih belih životinja koja je u zatonu izazvala bila onoliki užas me)u divljacima$ 'a sam je hteo$ zakaiti, ali odjednom me obuze neka takoneopisana ravnodu&nost da sam pustio da životinja otpliva dalje$ Voda je postajala sve vrelijaruku ovek vi&e nije mogao da zamoi u nju$ iters jedva kad &to progovori$ (isam znao &tada mislim o njegovoj apatiji (unu samo$ &to je disao$

*arta Bog$ (eprestano je padao na nas onaj pepeljasti prah, i to u grdnim koliinama$ 8id pare na jugu digao se ogromno visoko iznad horizonta, i poe sada da uzima neki odre)enioblik$ 'a bih ga raogao sravniti sa jednim ni na kojoj strani ogranienim vodopadom, koji sesa nekog ogromnog nebeskog bedema u ti&ini svaljuje u more$ Ta ogromna zavesaje zastiralacelu &i0inu južnog horizonta$ Odande nije dolazio nikakav &um$*arta 51og$ (eke udne tmine lebdele su nad nama, ali se iz mlene vode dizala svetlucavost,i obuzimala bokove una$ Ona pepeljkava bela pra&ina zasipala je i nas i amac, ali u vodi suse njene pahuljice rastvarale$ Vrh onog katarakta pare gubio se u tamnini i daljini$ *i smo muse ipak približavali, i to nekom jezovitom brzinom$ " vremena na vreme videle bi se u njemuogromne razjapljene pukotine, u kojima je stajao haos nejasnih treptavih slika, i iz kojih biispadali bezglasni ali mo!ni udarci vetra, razrivali vodu zapaljenog mora$

*arta 55og$ omrina je sve gu&!a, i samo jo& otsjaj oko ogromne bele zavese oživljuje no!$.za onog udnovatog vela izletahu mnoge ogromne velike i blede ptice, i odletahu nekuda,ostavljaju!i za sobom &um i odjek onog veitog Tekelili$ Tada se (unu jo& je)ared mae u&umu, ali kad smo mu pri&li videli smo da je izdahnuo$ + mi smo strahovitom brzinom jurili unaruja onog katarakta, u kojem se ba& opet otvarala jedna od onih jama, kao da nas ho!e da

primi$ +li, u tom trenutku diže se na na&em putu jedna uvijena oveja prilika, samo dalekoogromnija nego &to su deca zemlje$ Koža joj je bila bela kao ble&tavo beli sneg$O%OVO# :tampa je ve! obavestila na&e itaoce o bližim okolnostima u vezi sa neoekivanom ioplakivanja dostojnom smr!u g$ ima$ 7ojati se da je nekoliko poslednjih glava, koje su imaleda dovr&e njegovu pripovetku, i koje je on, dok je ostalo ve! bilo ot&tampano, hteo jo& jedaredda proita da je tih nekoliko glava propalo prilikom nesre!e koju je g$ im platio glavom$ (omože biti da je ova bojazan i neosnovana, u kom sluaju !e tekst tih glava biti naknadnoobjavljen$Ulagan je sav mogu!ni trud da se nedostaci popune$ -inost koja je spomenuta u predgovoru,i koja bi, prema onom &to je tamo reeno, sigurno bila u stanju da zamenu za nedostatak,odbila je da to uini$ Odbila je sa opravdanim razlozima zbog netanosti u podacima koji sumu bili stavljeni na raspoloženje, i sumnje u istinitost poslednjeg dela g$ imova izve&taja$iters, od koga bi se jo& pone&to moglo saznati, živ je, u .linoisu ali ne može da se sazna tananjegova adresa$ Verovatno !ese kasnije ipak na!i veza sa njim i tada !e on sigurno mo!i datimaterijal potreban za dovr&etak g$ imove pripovetke$

%ubitak poslednje dve tri glave samo ih je toliko bilo utoliko je vi&e za žaljenje &to su se unjima sigurno nalazila saop&tenja o južnom polu samom, ili bar o regionima koji su unjegovoj neposrednoj blizini bilo bi, dalje, interesantno ispitati tanost tih podataka premaistraživanjima koja !e vr&iti jedna od na&e vlade projektovana ekspedicija na 'užni Okean$

(a jednu taku izve&taja moglo bi se, i ovako, staviti dosta zanimljivih opaski i piscu ovoga pogovora bi bilo vrlo milo, ako bi njegov iskaz na ovome mestu bio u stanju da podigne stepen verovatno!e neobinom otkri!u g$ ima$ *islimo tu na one provalije ostrva Tsalala, i na one crteže koji su prikazani u glavi 52oj$%$ im dao je crteže bez komentara a odluno je porekao da bi zarezi na kraju najistonije

provalije mogli, sem 0antastine slinosti, imati ikakve veze sa slovima neke azbuke$ On je toizrekao sa tvrdim jednostavnim ube)enjem, i jo& potkrepio vrstom veoma ubedljive

demonstracije 0ragmenti na)eni u pra&ini, ija su ispupenja tano odgovarala zarezima uzidu, tako da je te&ko ne vero0rati piscu i nikoji ozbiljan italac ne bi trebalo da misli drukije$

33



+li kako su 0akta, u odnosu prema svima 0igurama, veoma udnovata osobito ako se )ovedu uvezu sa izvesnim detaljima izve&taja, možda, ipak, treba o tome kazati nekbliko rei, tim pre&to su spomenuta 0akta izmakla pažnji g$ oa$+ko se 0igure 1, 5 i 2 stave jedna uz drugu u topogra0skom redu tojest, u redu kako se javljaju

provalije, i ako se izostave sve mali ogranci sa strane, kao i otvori koji su, kao &to je poznato,

služili samo kao veza izme)u glavnih &upljina, i bili )akle sasvim drugog karaktera onda te0igure sainjavaju jedan etiopski koren, koren rei '-cz tojest, biti mraan, od ega se ondaizvode svi izrazi koji se odnose na sen i na mrak$:to se tie zareza nalevo, ili najsevernijih, vi&e je nego verovatno da je itersovo mi&ljenje

bilo pravilno, da je, tojest, ona hijerogli0ska slika doista umetnika stvar, i da je htela da pretstavi oveji oblik$ 4italac ima skicu pred oima, i opazi!e, ili ne!e opaziti slinost$ Ostalizarezi jasno potvr)uju pitersovu pretpostavku$ %ornji red zareza je koren arapskog glagolat0>"F +O biti beo, od ega se izvode svi izrazi za svetlo i belo Donji red je teže protumaiti$>rte su, bar u kopiji g$ ima, ne&to nejasnije i esto isprekidane ipak je van sumnje da su uoriginalnom svom stanju znaile egipatsku re, celu re iV/> jttžna oblast$ Ovo tumaenje

potvr)uje itersovo

mi&ljenje o najsevernijoj 0iguri ispružene mi&ice pokazuju jug$Ove konstatacije otvaraju &iroko polje razmi&ljanju i svakovrsnim spekulacijama$ *ožda jezgodno da ih dovedemo u vezu sa nekim doga)ajima u prii koji su samo ovla& oznaenimada lanac veze nije ba& oigledan, ipak je potpun$ Tekelili bio je uzvik uro)enika na Tsalalukad su videli le& bele životinje koji je voda izbacila$ .stu tu re je kroz jeanje izgovaraozarobljenik divljak kad god je u g$ ima video neki beo predmet$ Taj uzvik se tano slaže sa

piskom ogromnih belih ptica koje su izletale odnekud iza one bele zavese od pare, na jugu$ (aTsalalu i na susednim ostrvima nije bilo nieg belog, a niega drukijeg sem belog na celom

putu posle ostrva$ (ije nemogu!no da b- Tsalal, ime ostrva sa onim provalijama, ako bi se podvrglo strogim 0ilolo&kim ispitivanjima, odalo ili neko srodstvo sa provalijama, ili nekuvezu sa etiopskim slovima, tako mistinim sa svojim zavijenim &arama$#e sam zarezao u kamen stene, a osveta moja zapisana je u pra&ini stene$76-6"K+ O .">UDete pro0esionalnih glumaca, 6)gar +lan o ro)en 1@B u 7ostonu istkao je karijeru koja

potse!a na kakvu pustolovnu pozori&nu ulogu$ 7ez nasle)enog imanja, bez odre)enog pozivai pravih prijatelja, proživeo je svoj vek uglavnom kao novinar odrastao je u Virdžiniji, iz&kole je pobegao u vojsku, poeo je da pi&e u 7altimoru, ure)ivao je asopise u #imonduEiladel0ija i (jujorku, i za sve to vreme trpeo oskudicu, da bi konano umro pod velommisterije 1<B$ "lab prema suprotnom polu, oženio se veoma mladom devojkom, kao da jeverovao da !e time svestina razumnu meru svoju preveliku strast$ rek i nagao, hario jesnagu na beznaajrie zadevice, sva)aju!i se sa kolegama i prijateljima$ a ipak, iznutra je bio

potpuna i jasno usmerena linost$4etiri decenije oova života dale su dovoljno hrar ne spletkama$ olaze!i od poluistina iliobinih izmi&ljotina, intrigantihroniari su u znaajnom pesniku i pripovedau videli as

pijanicu, as mor0inistu, as razvratnika$ 7ilo je tada uobiajeno da se književnost brka saživotom, te je pisac koji je u svojim delima govorio o mranim, ulnim ili amoralnimstranama ljudskog postojanja, redovno smatran za mranjaka, sladostrasnika ili pokvarenjaka$+ko se kojiput i dogo)i da su pi&eve knjige veran odraz njegova života, u pogledu 6dgara+lana oa to svakako nije sluaj$ re bi se moglo re!i da je o pisao ono &to znamo samo zato&to su takve stvari bile isuvi&e daleko od njegovih sopstvenih iskustava$Do pojave Volta Vitmana, o je važio kao najve!i ameriki pesnik$ 8ajedno sa /otornom, on

je izmislio savremenu kratku priu istina je da se na mnoge od njih danas gleda kao na obinu

ujdurmu smi&ljenu da

3



opseni i zaprepasti nepripremljenog itaoca, ali su neke nesumnjivo i sa)a na ceni kao odlinaumetnika ostvarenja$ (jegov jedini izlet u podruje romana +vanture %ordona ima smatran

je doskora, pogre&no, samo poku&ajem da se naini književni kapital od savremenoginteresovapja za istraživanja 'užnog pola$ oovi ogledi iz teorije i psihologije književnogstvaranja jo& uvek .zazivaju divljenje, mada se novija kritika misao pone&to udaljila od

njegovih tvrdnji )a je u umetnosti mogu!no sroiti pravila isto toliko postojana i vrsta kao&to su zakoni u nauKama$o je zapoeo kao pesnik$ +merika je za njega bila buan svet tvrdih injenica, koji je pretioda mu oskmavi uobrazilju$ Odupiru!i se tom svetu, on je stvorio sopstvenu romantinuvasionu i nastanio je junacima prema slici svojih priželjkivanja$ Tu su oni mogli da vladaju uizobilju, mudrosti, zanosu i oajanju$ (jegovi mu&karci su tonuli u zloslutna sanjarenja nadzaboravljenim knjigama, ili su se odvažavali na turobna i neizvesna putovanja$ (jegove ženesu raspolagale duhom i voljom &to je njihovu putenost bacalo u zasenak, a lepota im je

plamsala naje&!e bolesnim žarom$ ritom o u borbi s ma&tom nije bio nika)a poražen$ (jegovi heroji su po pravilu razumna stvorenja, a iza njihovih maski mogu!no je prepoznatiuvek jedno te isto lice lice samog pisca$ oovi stihovi, magini i ukleti, prijanjaju mahom uz

temu lepote na izdisaju$ .zumrli gradovi i dvorci, mrtve nade i žene kojih vi&e nema$ (jegovi pripevi, kao onaj u poemi %avran, zvue kao bolno otrgnuti vapaji za nedostižnim idealomlepote ili istine$

(o može se re!i da je sva ta poezija u su&tini pesni&tvo mladog oveka, jer je njena glavninanastala u vreme kad je o imao dvadeset i dve godine$ Tek pred kraj života ovaj pisac se

ponovo vratio stihovima i u poslednje etiri godine svog postojanja napisao remekdela kao &tosu %avran, 'ulaluma, +nabel -i i 8vona$ Kao &to se vidi iz njegove poeme .zra0el i esejaEilozo0lja kompozicije, za oa je poezija sama po sebi samostalan oblik spoznaje sveta kojejnisu potrebna uobiajena sredstva loginog rasu)ivanja$isanju pria o se posvetio ne samo zato &to je uvideo da stihovi nemaju pro)e nego i &to jeshvatio, možda potsvesno, )a poezija nije u stanju da ga približi ciljevima kojima je stremio$Kratka proza mu je, naprotiv, omogu!avala da bar prividno zavede red u inae haotinomsvetu$ oetna njegova oprobavanja u tom književnom rodu crpla su nadahnu!e iz potsmehana raun literature ija je tema užas, zloin ili tajanstvo$ *e)utim, dogodilo se da je o tuvrstu književnog stvaranja prihvatio kao ne&to sasvim ozbiljno i svrhovito, i ne manjeznaajno od pesme, drame ili romana$

(ajduža oova povest +vanture %ordona ima )oskora je ležala pod )ebelim slojem pra&ine$ (isu je prime!ivali ni itaoci ni kritiari, jer je o njoj vladalo skoro nepodeljeno mi&ljenje da je plod autorovog napora da )o)e do novca, odnosno da izvrgne ruglu masovnu histeriju koja je zahvatila "+D u vreme prvih istraživakih poduhvata u podruju 'užnog ppla$ Tek 1B=5,kada je atrik Kvin u asopisu /adzon rivju izneo tvrdnju )a su +vanture %ordona ima u

tematskom pogledu prava pretho)nica uvenog *elvilovog romana *obi Dik, javnost senaglo zainteresovala za jedini oov roman$ Tek tada je utvr)eno da je posredi ne samokazivanje o jednom izmi&ljenom pustolovnom putovanju nego i itava mala, zanimljivo

pisana, simbolina rasprava o prirodi zla$ Danas se smatra da je o u tom delu moždanajpotpunije izložio svoj pogled na svet, utemeljen na pobuni protiv dru&tva, a i protiv samogsebe$Kažu da je roman o udnom pute&estviju %or)ona ima najrealistikije oovo delo$ Valja to

pripisati pi&evom lukavom pokii&aju da izmi&ljeni putopis oboji takvom verovatno&!u iverodostojno&!u da ga njegovi savremenici, ne sumnjaju!i, prihvate kao istinit doživljaj$ o

je, u tom cilju, ve&to obradio sve raspoložljive injenice o životu u ledenim oblastima 'užnog pola, uzev&i u obzir i teoriju nekog Džona "imza iz Ohaja o tome da se na oba pola nalaze

ogromni otvori ispod kojih žive veoma stare i

3B



napredne civilizacije$ +li su +vanture %or)ona ima istovremeno i najapstraktnije oovoostvarenje$ "ada, naprimer, nema vi&e nikakve sumnje da prizor gde im, iters i južnopolskidomorodac je)re ususret zaslepljuju!oj belini koja je 'užni pol ili otvor iz "imzove teorije,simbolizuje oovo strasno traganje za apsolutnom istinom$VO'+ >O-+(OV.>

edgar alan po - avanture gordona pima.doc

Documents