easlav D. KoprivicaInstitut za filozofiju i druStvenu teorijuBeosrad

UDK 130.2:943.6Originalni naudni rad

POVIJESNO NASLJEDE,,SREDNJE EVROPE"I NJENI IZGLEDI KRAJEM DVADESETOGA

STOLJECA*

Apstrakt: Nam.iera ilanka.je da pokuia naznatiti moguie izglede sredn-jeevropske ide.je u svijetlu najnovi.iih kretanja na evropskom ktntinentu, nastalihnakon raspadu socijalistitkoga bbka. Pri tome je neophodno poseti za Ftvijesnimizvorima Mitteleuropa-e, posehno stoga ito je posljednje aktualiTovanje ideje nuistoku Evrope osamdesetih godina bib nahijents osjedanjima sa izraienim kompen-zatornim prizvukom, ito je vrkt iesto bitno umanjivttlo teori.jsku ultotrebljivostmnogih prilogu ovoj temi, i doprinosib pojatavnju zbrke oko, inute, priliino sktZene,i nedovoljno proTirne ideje.Taktde, rijet je o povijesno veome opteretenom toposupolitiikog,a, ekonomskoga, istoriostfskoga i vojrcga diskursu, pa je i i7 toga razlogupri ocjenjivanju danainjih iz.gleda ,,Srednje Evrope" uputno obratiti se njenimpovijesnim preteiama. Iako ie u tlanku biti pretresani i drugi prilozi ,,SrednjojEvropi" , najviie 6e se painje obratiti njemaikim autorima i njihovima promiiljan-jima, i to kako Tbog toga ito je Mitteleuropu eminentno njemaika ideju, kojoj suNjenci dali neuporediv doprinos, tuko i zhog utgu ito se je od 1989. temel.jnopromijenio medunarodni poloiaj Njematke, tako du je ona trenutno u prilici dutraii svoj novi identitet u tome smislu. U lome vrlo vainu ulogu moraju imatizemlje ianei[u Njemaike i Rusije, odnosno zemlje srednjeevropskoga prostoru,koje su se sa svoje strane nedvosmisleno priklonile zapadnim integrativnim orga-nizacijama, ostavljajuti, makar za sada, po struni nekada i.uino potezanu ,,SrednjuEvropu" , ito je i razlog viie da se u tekuiim preisipitivanjima ldeje najviie paZnjeposveti Njemaikoj.

Kfjulnc rc(i'. Srednja Evropa, Njematka, postkomuniTam, povijest ideja.

JoS uvijek, makar u zemljama koje reflektuju na pridjev,,srednjeevropska", nije zaboravljena ideja ili, manje obavezujuieredeno, prida o Srednjoj Evropi, koju je cio niz ,,istodnosrednje-evropskih" intelektualaca od sredine osamdesetih, sa rijetko vide-

* Ovaj dlanak jc dco rada u okviru projckta,,Individualni i kolcktivniidcntitet u postkomunizmu" Instituta za filozofiju i druStvcnu tcoriju koji finansiraMinistarstvo z.a nauku i tchnologiju Rcpublike Srbijc.

=

Fa

(Eo<aLoNoJL

1 5 9

o(r

:<

d

Ja,o

nom upornosiu, drZao u sredi5tu paLnje kulturne, ali i politidkejavnosti ne samo svojih zemalja. To nije bio ni sporedan ni malo-brojan pokret iskljudivo onih koji su smatrani ,,disidentima", Stagod da znadila ta rijed, vei dak i l judi koji su bili i u najvi5imvrhovima vlasti. ' I tada, a pogotovo sada, je (bilo) odigledno datu nijesu u igri tek akademska i politidki neduZna razmatranja okulturnome identitetu. MoZe se reii da je taj pokret, kako vidjesmo,neogranidiv iskljudivo na kulturno-intelektualan fenomen, bio izrazunutra5njega opadanja i krize mo6i povezivanja u svakom od is-todnoevropskih dru5tava ponaosob, tako i u odnosima izmedu dlano-va istodnoevropskoga vojno-politidko-ekonomskoga saveza, iz (e-ga je ishodila i odludnost da se raskinu dotada5nje veze i potrumnoge medunarodnopolitidke pa i pravne datosti, na kojima je po-divao poslijeratni evropski poredak driava. Cinjenica da je sred-njeevropejstvu bila posveiivana tolika paZnja i da je utro5eno tolikointelektualnih snaga na njegovo podupiranje nije, medutim, imalau ishodu ijasnu i cjelovitu razradu te ideje, dakle u svim neophodnimi, od njenih zastupnika, isticanim pogledima, Sto se, dini se, prijesvega odnosi na pitanje kulturnoga identiteta.'

To nije sludaj zbog toga Sto je manjkalo volje i napora da setako ne5to uradi, ili stoga Sto, moglo bi se primjetiti ako se ne bihtjelo pokazati dobra volja prema ovoj ideji, namjera njenih zas-tupnika i nije bila usmjerena na kulturu vei na politiku, tj. napolitidku upotrebu kulture, u kojem sludaju ne bi,hi.bilo odveibitno teorijski obezbijediti ideju, vei samo jedan politidki projektzaodjeven u intelektualnu odoru ponavljati u javnosti pod vidomupro5ienoga ideolo5koga poluproizvoda. Te5kode se javljaju od-mah dim se poku5a pre6i sa op5tih tvrdnji na razradu ideje u po-jedinostima: na kojem podrudju i na kojim osnovima postavitizajednidki srednjeevropski identitet? Kako se na prvome korakudd opisati srednjeevropska zajednidkost? Da li je mogu6 op5tepri-hvatljiv i unutrainje neprotivrjedan opis istoga? (do sada ga nije

' Tako i", npr, nckadalnji maclarski drZavni ministar Imre PoZgaj /ImrcPozsgay/ 1989. izjavio da,,mi prcko Srcdnjc Evropc hoicmo da dopremo do Evropc(tj. do EZ)". (Hans-Gcorg Hcinrich, ,,Dic dstcrrcichischc Gcscllschaft und dicMitte lcuropa{dce" ,u'. Europa und Mitteleuropa, str. 50.)

2,,Su,lrug. stranc, izglcda da posvc ncdostajc rasprava o kulturnomcidentitetu.", Karcl Barto5ek,,,Problcmc eincr Defi nition", u'. Europa und Mitteleu-ropa,str. l1l .

bilo). Ako se uraclenost ovoga prvoga koraka pretpostavi kao pre-dimovina teorijskoga pregnuia oko Srednje Evrope, da li bi topruZalo dovoljno jak osnov norrnativnome uoblidavanju ideje?

Podimo od prve, opisne razine. Jedan od rijetkih, ali vrlouvaZavanih priloga poku5aju odredivanja povijesno-kulturne pod-loge identita Srednje Evrope dao je maclarski istoridar Jene Sid/Jenti Sztics/ u djelu Tri Evrope, po kojem povijesna evolucijanarodd srednje Evrope ima sljedeie odlike: osobena evolucija odno-sa izmedu drLave i gradanskoga druStva, etnidka razdrobljenostbez primjera u ostatku Evrope, dugo odrZavajude nepostojanjedrZava-nacija uz posljedicu vrlo osobenih srednjeevropskih nacio-nalizama, uloga Crkve.r Razmotrimo pobliZe ove odlike u svijetlugore postavljenih pitanja. Teritorijalna rasutost narodA srednje Ev-rope jeste zajednidka odlika (na spoljnjoj, opisnoj razini), ali onasama po sebi ne moZe proizvesti nikakve posljedice po tvorbuzajednidkoga identiteta (na normativnoj razini). Sto se ovoga tide,pravac argumentovanja u smjeru koji bi bio povoljan za ,,SrednjuEvropu" bi mogao biti sljedeii: iz dinjenice narodnosne rasutostina tlu srednje Evrope proizlazi da su povijesno-politidki gledanonepoZeljni poku5aji stvaranja drZava-nacija u zapadnoevropsko-me smislu, ved da treba polagati na labavljenje drZavnih granica istvaranje nadnacionalnih integracija, i ispunjavanja toga prostorasnaZnim nadnacionalnim i naddrZavnim (kulturno-politidkim) iden-titetom. Metlutim, jedna ina odlika srednjeevropskoga prostora up-ravo ne daje dobre izglede potonjem uvidu, a to je da je viSestoljetnonepostojanje stvorilo osobene nacionalizme, Sto prevedeno na ma-nje eufemistidan jezik zna(ida je nepostojanje sopstvene nacionalnedrZave stvorilo takve istorijske frustracije kod srednjeevropskihnaroda, da je iz toga iznedren najbeskompromisniji nacionalizam,koji je najmanje poZeljan pri traganju za medusobnim razumije-vanjem. Pri razjaSnjenju, same po sebi, nejasne odrednice o ,,poseb-noj ulozi Crkve", neka nam bude od pomodi jo5 jedan ,,Srednje-evropljanin", koji se ovime zanima; Slavomir Vjatr /SlawomirWiatr/, poljski politolog, u svojem razmatranju o razlici izmeduZapada i Istoka, pri demu se srednja Evropa raduna uZapad,kaiesljedeie: ,,Na Istoku je drZava bila najvi5i autoritet i najvi5e dobro,a u zapadnoj civilizaciji, naprotiv, bio je i ini autoritet, kao na pri-mjer Crkva". Odmah zatim i dodaje: ,,U zapadnoj kulturi ljudska

=X

Fal(rI?trNoJTL

1 6 0

'Karcl BartoSck. isto. str. 114

l 6 l

o(r

:<

d

Ja,o

nom upornosiu, drZao u sredi5tu paLnje kulturne, ali i politidkejavnosti ne samo svojih zemalja. To nije bio ni sporedan ni malo-brojan pokret iskljudivo onih koji su smatrani ,,disidentima", Stagod da znadila ta rijed, vei dak i l judi koji su bili i u najvi5imvrhovima vlasti. ' I tada, a pogotovo sada, je (bilo) odigledno datu nijesu u igri tek akademska i politidki neduZna razmatranja okulturnome identitetu. MoZe se reii da je taj pokret, kako vidjesmo,neogranidiv iskljudivo na kulturno-intelektualan fenomen, bio izrazunutra5njega opadanja i krize mo6i povezivanja u svakom od is-todnoevropskih dru5tava ponaosob, tako i u odnosima izmedu dlano-va istodnoevropskoga vojno-politidko-ekonomskoga saveza, iz (e-ga je ishodila i odludnost da se raskinu dotada5nje veze i potrumnoge medunarodnopolitidke pa i pravne datosti, na kojima je po-divao poslijeratni evropski poredak driava. Cinjenica da je sred-njeevropejstvu bila posveiivana tolika paZnja i da je utro5eno tolikointelektualnih snaga na njegovo podupiranje nije, medutim, imalau ishodu ijasnu i cjelovitu razradu te ideje, dakle u svim neophodnimi, od njenih zastupnika, isticanim pogledima, Sto se, dini se, prijesvega odnosi na pitanje kulturnoga identiteta.'

To nije sludaj zbog toga Sto je manjkalo volje i napora da setako ne5to uradi, ili stoga Sto, moglo bi se primjetiti ako se ne bihtjelo pokazati dobra volja prema ovoj ideji, namjera njenih zas-tupnika i nije bila usmjerena na kulturu vei na politiku, tj. napolitidku upotrebu kulture, u kojem sludaju ne bi,hi.bilo odveibitno teorijski obezbijediti ideju, vei samo jedan politidki projektzaodjeven u intelektualnu odoru ponavljati u javnosti pod vidomupro5ienoga ideolo5koga poluproizvoda. Te5kode se javljaju od-mah dim se poku5a pre6i sa op5tih tvrdnji na razradu ideje u po-jedinostima: na kojem podrudju i na kojim osnovima postavitizajednidki srednjeevropski identitet? Kako se na prvome korakudd opisati srednjeevropska zajednidkost? Da li je mogu6 op5tepri-hvatljiv i unutrainje neprotivrjedan opis istoga? (do sada ga nije

' Tako i", npr, nckadalnji maclarski drZavni ministar Imre PoZgaj /ImrcPozsgay/ 1989. izjavio da,,mi prcko Srcdnjc Evropc hoicmo da dopremo do Evropc(tj. do EZ)". (Hans-Gcorg Hcinrich, ,,Dic dstcrrcichischc Gcscllschaft und dicMitte lcuropa{dce" ,u'. Europa und Mitteleuropa, str. 50.)

2,,Su,lrug. stranc, izglcda da posvc ncdostajc rasprava o kulturnomcidentitetu.", Karcl Barto5ek,,,Problcmc eincr Defi nition", u'. Europa und Mitteleu-ropa,str. l1l .

bilo). Ako se uraclenost ovoga prvoga koraka pretpostavi kao pre-dimovina teorijskoga pregnuia oko Srednje Evrope, da li bi topruZalo dovoljno jak osnov norrnativnome uoblidavanju ideje?

Podimo od prve, opisne razine. Jedan od rijetkih, ali vrlouvaZavanih priloga poku5aju odredivanja povijesno-kulturne pod-loge identita Srednje Evrope dao je maclarski istoridar Jene Sid/Jenti Sztics/ u djelu Tri Evrope, po kojem povijesna evolucijanarodd srednje Evrope ima sljedeie odlike: osobena evolucija odno-sa izmedu drLave i gradanskoga druStva, etnidka razdrobljenostbez primjera u ostatku Evrope, dugo odrZavajude nepostojanjedrZava-nacija uz posljedicu vrlo osobenih srednjeevropskih nacio-nalizama, uloga Crkve.r Razmotrimo pobliZe ove odlike u svijetlugore postavljenih pitanja. Teritorijalna rasutost narodA srednje Ev-rope jeste zajednidka odlika (na spoljnjoj, opisnoj razini), ali onasama po sebi ne moZe proizvesti nikakve posljedice po tvorbuzajednidkoga identiteta (na normativnoj razini). Sto se ovoga tide,pravac argumentovanja u smjeru koji bi bio povoljan za ,,SrednjuEvropu" bi mogao biti sljedeii: iz dinjenice narodnosne rasutostina tlu srednje Evrope proizlazi da su povijesno-politidki gledanonepoZeljni poku5aji stvaranja drZava-nacija u zapadnoevropsko-me smislu, ved da treba polagati na labavljenje drZavnih granica istvaranje nadnacionalnih integracija, i ispunjavanja toga prostorasnaZnim nadnacionalnim i naddrZavnim (kulturno-politidkim) iden-titetom. Metlutim, jedna ina odlika srednjeevropskoga prostora up-ravo ne daje dobre izglede potonjem uvidu, a to je da je viSestoljetnonepostojanje stvorilo osobene nacionalizme, Sto prevedeno na ma-nje eufemistidan jezik zna(ida je nepostojanje sopstvene nacionalnedrZave stvorilo takve istorijske frustracije kod srednjeevropskihnaroda, da je iz toga iznedren najbeskompromisniji nacionalizam,koji je najmanje poZeljan pri traganju za medusobnim razumije-vanjem. Pri razjaSnjenju, same po sebi, nejasne odrednice o ,,poseb-noj ulozi Crkve", neka nam bude od pomodi jo5 jedan ,,Srednje-evropljanin", koji se ovime zanima; Slavomir Vjatr /SlawomirWiatr/, poljski politolog, u svojem razmatranju o razlici izmeduZapada i Istoka, pri demu se srednja Evropa raduna uZapad,kaiesljedeie: ,,Na Istoku je drZava bila najvi5i autoritet i najvi5e dobro,a u zapadnoj civilizaciji, naprotiv, bio je i ini autoritet, kao na pri-mjer Crkva". Odmah zatim i dodaje: ,,U zapadnoj kulturi ljudska

=X

Fal(rI?trNoJTL

1 6 0

'Karcl BartoSck. isto. str. 114

l 6 l

o

(E(L

:<

ct

Ia()

jedinka je u procesu razvoja izborila izvjesnu autonomiju nasuprotdrLavi."" Ako se pretpostavi da ova metodologija odgovara stvar-nosti, mada se dini da je umjesna samo kada se tide Rimokatolidkecrkve, a ne i Crkve na cjelokupnome Zapadu, tada bi to, u poredenjusa Istokom, bila jedna velika zaprijeka vi5e pretpostavljenom pro-cesu oslobadanja pojedinca, uz to, zbog svoje prirode, vjerovatnootpornija na pokuiaje osamostaljenja pojedinca.

Ovdje smo radi pribliZavanja velikih unutralnjih protivrjed-nosti sa idejom Srednje Evrope izabrali dvojicu opreznijih i teorijskispremnijih autora medu onima koji su se bavili pitanjem SrednjeEvrope. Medutim, kao dobru ilustraciju o kakvim teikodama seradi naveli bismo jedno mjesto gdje autor, odigledno, nesvjesnoizraLava nesklad izmedu stvarnoga stanja i Zelja, tako svojstvenmnogim prilozima na temu ,,Srednja Evropa": ,,Sve manje srednje-evropske zemlje su obiljeZene izrazitim nucionalizmon i nacional-nim pokretom. Ali ovaj nacionalizam nije, u suprotnosti premanpr. evropskome Sjeveru, doveo do provincijalizovanja i zatvara-nja u sebe same, ve6 je od podetka kosmopolitski."5 (podvukaoe.r . l

Cini se da su izgledi da ideja Srednje Evrope u bududnostibude jasno teorijski zasnovana, za sada, neznatni, ne samo zbognjene imanentne aporetidnosti, vei i zbog toga Sto je ona izgubilana politidkoj aktualnosti i znadaju. Ovim ne Zelimo:saizreii da jekod idejnoga srednjeevropejstva rijed iskljudivo o vremenski ogra-nidenoj, politidki svrsishodnoj upotrebi, ali je utisak da je idejaSrednje Evrope od svojih podetaka bila tijesno povezana kako satekudim politidkim potrebama, tako i sa povijesnim zbivanjima ipojavama duZega daha. Iz toga razloga je kod razmatranja oveideje vrlo te5ko razluditi, i u distom obliku razmatrati kulturno-povijestan, politidki i strate5ko-ekonomski obzir, Sto prilidno do-prinosi njenoj zamr5enosti i nejasnosti. Naime, nije lako pratitijedan aspekt ove ideje bez uplitanja inih, jer se je u zastupanjimasrednjeevropejstva u podupiranju svojih zamisli, desto neosvi-je56eno, pribjegavalo skokovima sa jedne razine na neku drugu,

a Slawomir Wiatr, ,,Politischc Kultur in Mittclcuropa. Gibt cs cinc kul-turcllc Identitiit im Ubcrgang von Ost und Wcst?", u: Europa und Mitteleuropa,s t r . l2 l .

5 Antonin Liehm, ,,Anmcrkungcn zur mittclcuropliischcn Identitiit", u:Europa und Mitteleuropa,str, 125,

:ak:.da je pri nerijetkim zamjenama argumentativnih sredstava i

de_stih prepokrivanja srvarnih nastolanja pri hvatljivijim javnim iz-ja5njavnjima te5ko sagledati pravo ,noe"n1" zalagaijazi ,,Srednju!'vropu". Ipak, nesumnjivo je da postoji izvjestan povijesno-kulturan. sloj zajednidnosti nirodA srednje Evrope, demu makarspoljainja potvrda moZe biti i dinjenica da na tome prostoru mnogivjerl13u u postojanje ,,Srerlnje Evrope,.. Medutim^, tok evropsliepovijesti je krenuo u takvom smjeru rja se dini cla narodima sreOnjeEvrope (tadnije veiini, jer je u izvjesnome pogleclu Slovadka iuiz.uzetak) vi5e nije pretjerano stalo do .u-o.uoinorti, do potvrdiva_nja svojega identiteta kako u odnosu na Istok, tako i u odnoru nuZapad, vei je u tekuiim mjerodavnim izja5njavanjima rijed o tomeda se potvrdi sopstvena svagda5nja civilizicijski pripidnost za-padnome svijetu, sa svim posljedicama koje to nbsi. U takvimokolnostima nije vi5e niti poritidki neophodno, niti probitadno nas-tojati na nedemu Sto bi mogro potcrtati sopstvenu razriku u odnosuna svijet kojem se teZi.

Unutra5nja aporetidnost ideje kao i sustinska vezanost zatekuia politidko-povijesna zbivanja dini ideju Srednje Evrope vrlopogodnom za zloupotrebu, Sto se je tokom povijesti i de5avalo, pasam izraz,,S rednja Evropa,, vude vrlo neprijitne,,repove.. iz pro5l,o_sti, Sto kod mnogih moZe da izazove i izaziva osjeiaj nelagode.IuiT:,ideja Srednj".Eulo-p: se je prvi put pojaviia u nlemifto.yintelektualnoj praksi jos 30-ih godina t9. stot;eea (bezizriij,togipominjanja samoga naziva),da bi u narednih r00 godina dozivjeiadosta mijen6, dopund i preobraZaja. Ideja se danas desto znavezivatiza Bizmarkovu politiku, njemadki imperijarizam iz doba I svj.rata, kao i za nacistidki imperijalizam, mada sam Bizmark nikadanije zastupao neku od varijanata srednjeevropske politike (Mit-teleuropapolitik), kao sto je Drugi Rajh prihvatio tek neke aspektesrednjeevropske politike, i to samo sporadidno, dok su nacisii na-pravili dudan spoj pangermanstva i srednjeevropejstva, ito nijeodgovaralo izvornoj zamisli ,,Srednje Evrope.., kao Sto .u .", uo-._talom, i pangermani izvorno suprotstavljali ,,srednjoj Evropi;,. Noipak, te5ko da njemadka ,,Srednja Evrqra., moZe biii osloLo<Ienaod povezivanja sa njemadkim imperijalizmom.

Intelektualan trud njemadkih autora, dostignuda kao i broj,ozbiljnost i razradenost objavljenih Stiva o ,,srednjoj Evropi., s"uzasluLni 5to iemo u podrobnijem zalaZenju u argumeniacije paZnju

=x

Faf

efLL

NoJ

I

162 1 6 3

o

(E(L

:<

ct

Ia()

jedinka je u procesu razvoja izborila izvjesnu autonomiju nasuprotdrLavi."" Ako se pretpostavi da ova metodologija odgovara stvar-nosti, mada se dini da je umjesna samo kada se tide Rimokatolidkecrkve, a ne i Crkve na cjelokupnome Zapadu, tada bi to, u poredenjusa Istokom, bila jedna velika zaprijeka vi5e pretpostavljenom pro-cesu oslobadanja pojedinca, uz to, zbog svoje prirode, vjerovatnootpornija na pokuiaje osamostaljenja pojedinca.

Ovdje smo radi pribliZavanja velikih unutralnjih protivrjed-nosti sa idejom Srednje Evrope izabrali dvojicu opreznijih i teorijskispremnijih autora medu onima koji su se bavili pitanjem SrednjeEvrope. Medutim, kao dobru ilustraciju o kakvim teikodama seradi naveli bismo jedno mjesto gdje autor, odigledno, nesvjesnoizraLava nesklad izmedu stvarnoga stanja i Zelja, tako svojstvenmnogim prilozima na temu ,,Srednja Evropa": ,,Sve manje srednje-evropske zemlje su obiljeZene izrazitim nucionalizmon i nacional-nim pokretom. Ali ovaj nacionalizam nije, u suprotnosti premanpr. evropskome Sjeveru, doveo do provincijalizovanja i zatvara-nja u sebe same, ve6 je od podetka kosmopolitski."5 (podvukaoe.r . l

Cini se da su izgledi da ideja Srednje Evrope u bududnostibude jasno teorijski zasnovana, za sada, neznatni, ne samo zbognjene imanentne aporetidnosti, vei i zbog toga Sto je ona izgubilana politidkoj aktualnosti i znadaju. Ovim ne Zelimo:saizreii da jekod idejnoga srednjeevropejstva rijed iskljudivo o vremenski ogra-nidenoj, politidki svrsishodnoj upotrebi, ali je utisak da je idejaSrednje Evrope od svojih podetaka bila tijesno povezana kako satekudim politidkim potrebama, tako i sa povijesnim zbivanjima ipojavama duZega daha. Iz toga razloga je kod razmatranja oveideje vrlo te5ko razluditi, i u distom obliku razmatrati kulturno-povijestan, politidki i strate5ko-ekonomski obzir, Sto prilidno do-prinosi njenoj zamr5enosti i nejasnosti. Naime, nije lako pratitijedan aspekt ove ideje bez uplitanja inih, jer se je u zastupanjimasrednjeevropejstva u podupiranju svojih zamisli, desto neosvi-je56eno, pribjegavalo skokovima sa jedne razine na neku drugu,

a Slawomir Wiatr, ,,Politischc Kultur in Mittclcuropa. Gibt cs cinc kul-turcllc Identitiit im Ubcrgang von Ost und Wcst?", u: Europa und Mitteleuropa,s t r . l2 l .

5 Antonin Liehm, ,,Anmcrkungcn zur mittclcuropliischcn Identitiit", u:Europa und Mitteleuropa,str, 125,

:ak:.da je pri nerijetkim zamjenama argumentativnih sredstava i

de_stih prepokrivanja srvarnih nastolanja pri hvatljivijim javnim iz-ja5njavnjima te5ko sagledati pravo ,noe"n1" zalagaijazi ,,Srednju!'vropu". Ipak, nesumnjivo je da postoji izvjestan povijesno-kulturan. sloj zajednidnosti nirodA srednje Evrope, demu makarspoljainja potvrda moZe biti i dinjenica da na tome prostoru mnogivjerl13u u postojanje ,,Srerlnje Evrope,.. Medutim^, tok evropsliepovijesti je krenuo u takvom smjeru rja se dini cla narodima sreOnjeEvrope (tadnije veiini, jer je u izvjesnome pogleclu Slovadka iuiz.uzetak) vi5e nije pretjerano stalo do .u-o.uoinorti, do potvrdiva_nja svojega identiteta kako u odnosu na Istok, tako i u odnoru nuZapad, vei je u tekuiim mjerodavnim izja5njavanjima rijed o tomeda se potvrdi sopstvena svagda5nja civilizicijski pripidnost za-padnome svijetu, sa svim posljedicama koje to nbsi. U takvimokolnostima nije vi5e niti poritidki neophodno, niti probitadno nas-tojati na nedemu Sto bi mogro potcrtati sopstvenu razriku u odnosuna svijet kojem se teZi.

Unutra5nja aporetidnost ideje kao i sustinska vezanost zatekuia politidko-povijesna zbivanja dini ideju Srednje Evrope vrlopogodnom za zloupotrebu, Sto se je tokom povijesti i de5avalo, pasam izraz,,S rednja Evropa,, vude vrlo neprijitne,,repove.. iz pro5l,o_sti, Sto kod mnogih moZe da izazove i izaziva osjeiaj nelagode.IuiT:,ideja Srednj".Eulo-p: se je prvi put pojaviia u nlemifto.yintelektualnoj praksi jos 30-ih godina t9. stot;eea (bezizriij,togipominjanja samoga naziva),da bi u narednih r00 godina dozivjeiadosta mijen6, dopund i preobraZaja. Ideja se danas desto znavezivatiza Bizmarkovu politiku, njemadki imperijarizam iz doba I svj.rata, kao i za nacistidki imperijalizam, mada sam Bizmark nikadanije zastupao neku od varijanata srednjeevropske politike (Mit-teleuropapolitik), kao sto je Drugi Rajh prihvatio tek neke aspektesrednjeevropske politike, i to samo sporadidno, dok su nacisii na-pravili dudan spoj pangermanstva i srednjeevropejstva, ito nijeodgovaralo izvornoj zamisli ,,Srednje Evrope.., kao Sto .u .", uo-._talom, i pangermani izvorno suprotstavljali ,,srednjoj Evropi;,. Noipak, te5ko da njemadka ,,Srednja Evrqra., moZe biii osloLo<Ienaod povezivanja sa njemadkim imperijalizmom.

Intelektualan trud njemadkih autora, dostignuda kao i broj,ozbiljnost i razradenost objavljenih Stiva o ,,srednjoj Evropi., s"uzasluLni 5to iemo u podrobnijem zalaZenju u argumeniacije paZnju

=x

Faf

efLL

NoJ

I

162 1 6 3

=x

Fat

oe?I

oN

=I

E(L

)<

d

Ja'o

prevashodno dodijeliti njemadkim autorima. Takode, sada nakonnedvosmisleno iskazane i pravolinijske orijentacije bivSih zemaljaVar5avskoga ugovora zaulaLenje u zapadne integracije, kada iz-gleda da je ,,Srednja Evropa" potisnuta u pozadinu onih tokovakoji se mogu nazvati mjerodavnim i znadajnim, dini se uputnimobratiti paZnju na dogadanja u Njemadkoj, jer je ona poslije duZegavremena ponovo na putu oblikovanja jedne, srazmjerno, samostalnepolitike. (Sada5nji Njemadki kancelar Helmut Kol je 1987. izjavio:

,,Evropa Evropske Zajedniceje samo torzo."o) Kako se trenutnodaju vidjeti samo obrisi te politike, to nam se dini znadajnim vratitise jednoj vrlo bitnoj temi njemadke bliZe pro5losti, u namjeri da sepoku5a naslutiti koliko te smjernice mogu biti odredujuie za budu6unjemadku politiku (ukoliko ona moZe udariti pravcem koji bi senadovezivao na ideju Srednje Evrope, Sto bi bilo relevantno zanaSu temu), a time i za neposrijedno predstojeiu evropsku budu6-nost. (To bi, dakle, buduia aktivnija njemadka uloga u evropskimposlovima, pored veie razvijenosti argumentacije, bio jo5 jedanrazlog pretpostavljanju njemadkih ideja o ,,Srednjoj Evropi" (tupodrazumijevamo i austrijsku) nenjemadkoj (tadnije istodnoevrop-skoj).) Sigurno je da sami Njemci imaju veliko uvaZavanje i voderaduna o svojoj povijesnoidejnoj pro5losti, dak i kada se radi oidejama koje su ve6ini dana5njih Njemaca neprihvatljive, te da pritekuiem preispitivanju neke ideje iz pro5losti, u nekojem smislu,moraju dobiti ulogu polazi5ta. Ne Zelimo, me<fulim, dati mjestapretpostavci da je na5e predvi<Ianje da ie Njemadka u skorijojbududnosti sigurno pribjeii nekoj od obnovljenih verzija srednje-evropske politike, te da je to razlog stavljanja naglaska na dinjenicuda je ,,Srednja Evropa" izvorno njemadka tema. Njemadka je odposebnoga zna(aja za na5u temu kako zbog svoje najveie specifid-ne teZine u srednjoj Evropi pa i u Evropi uop5te, tako i zbog togaSto je raspadom Var5avskoga ugovora otvoren politidki ,,prazanprostor" u odnosu na koji Njemci oblikuju novu politiku. Naravno,zemlje istoka srednje Evrope, iako podreclene u odnosu na zemljezapadne Evrope, pa time i u odnosu na Njemadku, ne mogu bitipuki objekti njihove politike kao Sto je to bio sludaj u doba nastankazamisli ,,Srednje Evrope". Po5to su te zemlje aktivni i samostalni

6 Ovo 1o navcdcno kao moto dlanka Svcna Papkca /Svcn Papcke/ ,,Mirtcfcuropa - Kopfgeburt odcr politischc Chancc", u: Traumland Mitteleuropa?,str'120-136.

udesnici medunarodnih oclnosa, to se tema ,,Srednje Evrope", iakoje u njihovoj javnosti skrajnuta, i dalje bitno tide njih, zato Sto sekroz to pitanje prelama i pitanje njihovoga buduiega kulturno-politidkoga samorazumijevanja kao i odnosa sa ostatkom Evrope.

JoS jednom podsjeiajuii na ,,konjukturnost" ideje SrednjeEvrope, moZemo ustvrditi da pitanje srednjeevropskoga identiteta(kulturnoga, politidkoga, povijesnoga i svakoga inoga) ne smijebiti smatrano okondanim, zato Sto se nalazimo u procesu preo-braZavanja ne samo srednjeevropskoga vei i sabranoga evropskogaprostora, te od ishoda tih tokova mogu zavisiti i perspektive idejeSrednje Evrope. Zbogove neizvjesnosti, a u namjeri da preispitamoneke sastojke srednjeevropejstva, kao i da pokuiamo razabrati mo-guie glavne tokove njihovih moguiih perspektiva, obrati6emo seve6 poznatim i dostupnim povijesnim izvori5tima tradicije ,,SrednjeEvrope", kao najsigumijem orijentiru na na5em zadatku.

I

U ovome odjeljku iemo poku5 ati izloLiti ona mjesta u idejiSrednje Evrope koja se dine zajednidkim veiini pomena vrijednihcjelovitih zamisli ili tek djelimidnih priloga na ovu temu. Ipak, priovome izlaganju iemo, prije svega, imati u vidu Naumanovu/Friedrich Naumann/ zamisao, ne samo zato Sto (od pomenutihzamisli) izgleda najrazvijenija i Sto je vremenski najmanje udaljenaod naSega doba, vei i zato Sto u njoj postoje izvjesni aspekti okojima bi i danas, pri dalekoseZnim i, po ishodu, neizvjesnim preo-braZajima Evrope, valjalo porazmisliti.

Najop5tije uzev5i, izgleda da njemadke ideje ,,Srednje Ev-rope" imaju sljedeie glavne upori5ne tadke: 1) ,,Srednja Evropa.,treba biti ekonomski Sto je moguie vi5e integrisan bescarinski ve-leprostor /GroBraum/ slobodne trgovine, koji bi ekonomski naj-moinijim Njemcima obezbijedio najveie povlastice, i dugorodnorije5io njihove brige oko svoje ekonomske i politidke budu6nosti.2) Srednjeevropski prostor bi bio integrisan na temeljima njemadkekulture, kao i drZavnopovijesne tradicije Svetoga Rimskoga Carst-va (njemaEke nacije), koje je ne siuno u Austriji, ve6 i u Njemadkojsmatran vrlo dragocjenim dijelom sopstvene drZavne tradicije. 3)Srednjeevropski prostor bi trebao biti uobliden iz nuZnosti odgovora

t 6 4 1 6 5

=x

Fat

oe?I

oN

=I

E(L

)<

d

Ja'o

prevashodno dodijeliti njemadkim autorima. Takode, sada nakonnedvosmisleno iskazane i pravolinijske orijentacije bivSih zemaljaVar5avskoga ugovora zaulaLenje u zapadne integracije, kada iz-gleda da je ,,Srednja Evropa" potisnuta u pozadinu onih tokovakoji se mogu nazvati mjerodavnim i znadajnim, dini se uputnimobratiti paZnju na dogadanja u Njemadkoj, jer je ona poslije duZegavremena ponovo na putu oblikovanja jedne, srazmjerno, samostalnepolitike. (Sada5nji Njemadki kancelar Helmut Kol je 1987. izjavio:

,,Evropa Evropske Zajedniceje samo torzo."o) Kako se trenutnodaju vidjeti samo obrisi te politike, to nam se dini znadajnim vratitise jednoj vrlo bitnoj temi njemadke bliZe pro5losti, u namjeri da sepoku5a naslutiti koliko te smjernice mogu biti odredujuie za budu6unjemadku politiku (ukoliko ona moZe udariti pravcem koji bi senadovezivao na ideju Srednje Evrope, Sto bi bilo relevantno zanaSu temu), a time i za neposrijedno predstojeiu evropsku budu6-nost. (To bi, dakle, buduia aktivnija njemadka uloga u evropskimposlovima, pored veie razvijenosti argumentacije, bio jo5 jedanrazlog pretpostavljanju njemadkih ideja o ,,Srednjoj Evropi" (tupodrazumijevamo i austrijsku) nenjemadkoj (tadnije istodnoevrop-skoj).) Sigurno je da sami Njemci imaju veliko uvaZavanje i voderaduna o svojoj povijesnoidejnoj pro5losti, dak i kada se radi oidejama koje su ve6ini dana5njih Njemaca neprihvatljive, te da pritekuiem preispitivanju neke ideje iz pro5losti, u nekojem smislu,moraju dobiti ulogu polazi5ta. Ne Zelimo, me<fulim, dati mjestapretpostavci da je na5e predvi<Ianje da ie Njemadka u skorijojbududnosti sigurno pribjeii nekoj od obnovljenih verzija srednje-evropske politike, te da je to razlog stavljanja naglaska na dinjenicuda je ,,Srednja Evropa" izvorno njemadka tema. Njemadka je odposebnoga zna(aja za na5u temu kako zbog svoje najveie specifid-ne teZine u srednjoj Evropi pa i u Evropi uop5te, tako i zbog togaSto je raspadom Var5avskoga ugovora otvoren politidki ,,prazanprostor" u odnosu na koji Njemci oblikuju novu politiku. Naravno,zemlje istoka srednje Evrope, iako podreclene u odnosu na zemljezapadne Evrope, pa time i u odnosu na Njemadku, ne mogu bitipuki objekti njihove politike kao Sto je to bio sludaj u doba nastankazamisli ,,Srednje Evrope". Po5to su te zemlje aktivni i samostalni

6 Ovo 1o navcdcno kao moto dlanka Svcna Papkca /Svcn Papcke/ ,,Mirtcfcuropa - Kopfgeburt odcr politischc Chancc", u: Traumland Mitteleuropa?,str'120-136.

udesnici medunarodnih oclnosa, to se tema ,,Srednje Evrope", iakoje u njihovoj javnosti skrajnuta, i dalje bitno tide njih, zato Sto sekroz to pitanje prelama i pitanje njihovoga buduiega kulturno-politidkoga samorazumijevanja kao i odnosa sa ostatkom Evrope.

JoS jednom podsjeiajuii na ,,konjukturnost" ideje SrednjeEvrope, moZemo ustvrditi da pitanje srednjeevropskoga identiteta(kulturnoga, politidkoga, povijesnoga i svakoga inoga) ne smijebiti smatrano okondanim, zato Sto se nalazimo u procesu preo-braZavanja ne samo srednjeevropskoga vei i sabranoga evropskogaprostora, te od ishoda tih tokova mogu zavisiti i perspektive idejeSrednje Evrope. Zbogove neizvjesnosti, a u namjeri da preispitamoneke sastojke srednjeevropejstva, kao i da pokuiamo razabrati mo-guie glavne tokove njihovih moguiih perspektiva, obrati6emo seve6 poznatim i dostupnim povijesnim izvori5tima tradicije ,,SrednjeEvrope", kao najsigumijem orijentiru na na5em zadatku.

I

U ovome odjeljku iemo poku5 ati izloLiti ona mjesta u idejiSrednje Evrope koja se dine zajednidkim veiini pomena vrijednihcjelovitih zamisli ili tek djelimidnih priloga na ovu temu. Ipak, priovome izlaganju iemo, prije svega, imati u vidu Naumanovu/Friedrich Naumann/ zamisao, ne samo zato Sto (od pomenutihzamisli) izgleda najrazvijenija i Sto je vremenski najmanje udaljenaod naSega doba, vei i zato Sto u njoj postoje izvjesni aspekti okojima bi i danas, pri dalekoseZnim i, po ishodu, neizvjesnim preo-braZajima Evrope, valjalo porazmisliti.

Najop5tije uzev5i, izgleda da njemadke ideje ,,Srednje Ev-rope" imaju sljedeie glavne upori5ne tadke: 1) ,,Srednja Evropa.,treba biti ekonomski Sto je moguie vi5e integrisan bescarinski ve-leprostor /GroBraum/ slobodne trgovine, koji bi ekonomski naj-moinijim Njemcima obezbijedio najveie povlastice, i dugorodnorije5io njihove brige oko svoje ekonomske i politidke budu6nosti.2) Srednjeevropski prostor bi bio integrisan na temeljima njemadkekulture, kao i drZavnopovijesne tradicije Svetoga Rimskoga Carst-va (njemaEke nacije), koje je ne siuno u Austriji, ve6 i u Njemadkojsmatran vrlo dragocjenim dijelom sopstvene drZavne tradicije. 3)Srednjeevropski prostor bi trebao biti uobliden iz nuZnosti odgovora

t 6 4 1 6 5

tr(!n)<

o

na neke ved postojede ekonomske i politidke datosti Evrope i svijeta;naime, Britanija je ve6 imala razgranat kolonijalan sistem koji jojje obezbjedivao dugorodne izglede za ekonomski napredak i zaprevlast u cijelome svijetu, dok je Rusija Sirenjem na zapad i najug, uz perspektive daljega Sirenja (na jug), bila takode u povoljnomepoloZaju. Kako Njemadka i Austrija,zbog svojega povijesno gle-dano, srazmjerno, skora5njega nastanka, odnosno geopolitidkogapoloZaja, nijesu bile u moguinosti da se na taj nadin dugorodnoobezbijede, to se je na Rusiju i Britaniju gledalo kao na diniocekoji ugroZavaju budu6nost njemadkoga naroda, odnosno dviju ca-revina, ve6 samim time Sto bi po prirodi stvari nastojale dazadrLepostojede stanje, i da ga, ako je moguie, dodatno preinade u sopst-venu korist.'

MoZe se reii da je pravo ishodi5te ideje Srednje Evropeekonomsko, uz vrlo jasnu politidku pozadinu. Naime, na njemadkojstrani su jo5 tridesetih godina 19. stoljeia zapalena izvjesna kreta-nja (brzo usavr5avanje sredstava za proizvodnju, umnoZavanje rad-niStva, veliki porast broja stanovnika (posebno kod Njemaca u 19.stolje6u), zauzimanje Sto povoljnijega dugorodnoga strate5ko-eko-nomskoga poloZaja nekih drZava), Sto je nametnulo potrebu zarje5avanjem nekih pitanja koja su u perspektivi izgledala najakurnija, a to su, prije svih: a) pitanje prehranjivanja stanovni5tva, b)pitanje obezbje<Ienja sirovinskoga osnova privre{i.i v) pitanjeobezbjedenja trZi5ta svojim industrijskim proizvodima. Prvi kojije, dobrim dijelom, uodio ova pitanja, i predloZio odgovor na njihzami5lju koja se danas smatra pretedom ideje Srednje Evrope,iako sam nije upotrijebio taj izraz,bio je Fridrih List /FriedrichList/, koji je, inade, bio upoznat sa udenjem engleskih politidkihekonomista. Ovdje je vaZno uoditi sljede6e: ,,Srednja Evropa" jezami5ljana sa njemadkoga stajali5ta, Sto znadi da je trebalo darije5i pitanje opstanka i napretka njemadke ekonomije na prostoruna kojem bi Njemci ekonomski, politidki i brojno preovladivali.Dakle, ,,Srednja Evropa" je trebalo da rije5i ne samo ekonomska

'Nc trcba smatrati da sc u odnosima ovih ictirilu drl,ava, prijc svcga, udrugoj polovini 19. stoljcCa ni.lc niSta dclavalo Sto nc bi bilo u skladu sa gornjomtvrdnjom (npr. Bizmarkr)va tra.ina orijcntacija na dobrc odnosc sa Rusijom, ilicpizodc uza.jamnih pribliZavanja Britanijc i Austr*Ugarskc), ali jc dugorodno ipakizlazil<l da jc ovako postavljcna stratcika misao kod Njcmaca morala imati zaishul naiclno ncprijatcljski stav prcma Rusi.li i Britaniji.

1 6 6 t67

pitanja srednjeevropske privrede (5to je, zrpravo,znadilo rjeSavanjegoruiih pitanja industrije koja je najveiim dijelom bila u rukamaNjemaca), vei i pitanje nacionalnoga i drZavnoga objedinjavanjasvih Njemaca, neravnomjerno i prekidimice rasutih po vrlo Sirokomprostoru. Ne smije se, stoga, izgubiti iz vida da nacrti ,,SrednjeEvrope" nikada nijesu smijerali samo na ekonomskd, vei su destobili pradeni i zami5lju nekakvoga drZavotvornoga, u osnovu, fede-ralistidkoga sporazuma, tzizraienu svijest da se time, prije svega,rje5ava pitanje njemadke bududnosti, ili njemadko nacionalno idrZavno pitanje.o

Izvori i trajni podsticaji srednjeevropejstvu se mogu potraZitii dublje u pro5losti. Njemadko drZavno pitanje je od 1815. godine,

d. od stvaranja Austrijom predvodenoga Njemadkoga saveza, uvi-jek postavljano zajedno i nerazdrulivo od ekonomskoga, tako daje 1834. godine Pruska, odgovaraju6i na zastarjeli postojeii eko-nomski i carinski sistem stvorila njemadki Carinski savez lZoll-verein/, u kojem je i politidki preovladavala. Rivalstvo Austrije iPruske je nastavljeno i u sljede6im godinama, da bi dostiglo vrhunackrizne 1848. kada je na njemadkoj Svetopavlovskoj skupStini uFrankfurtu izabrano prusko, malonjemadko lkleindeutsch/ rje5enjenjemadkoga drZavnoga i nacionalnoga pitanja, nasuprot od Austrijepodupiranoga velikonjemadkoga /groBdeutsch/ rjeienja. Pored dr-Zavnoga i dinastidkoga rivalstva izmeclu Pruske i Austrije, glavnateskoea je bila u tome da li je mogu6e njemadkom drZavom obuh-vatiti sve krajeve u kojima Zive Njemci, zahvatajuii time i ostalesa njima Zivude nenjemadke narode', kao Sto je namjeravala Aus-trija, ne Leleiida se odrekne svojih drZavnih i dinastidkih tekovina,ili obuhvatiti samo veiinske i, po njemadkome mnjenju, nesumnjivonjemadke krajeve, ne ugroZavajuii njemadku prirodu drZave mno-

o U tomc pogledu izglcda da jc izuzctak, doncklc, bio samo KonstantinFranc /K. Frantz/, koji jc smatrao da Nicmci, zbog vclikc izmijc5anosti sa Slovcnima,nc mogu biti uicdinjcni u nacionalnu drZavu, vci sc mogu okupiti u konfcdcralnoustrojcnu drZavu, na osnovama ckonomskc saradnjc i hriiianskc tolcrancijc. (Vidiu: Hcnry Cord Mcycr, Mitteleuropa in GermanThought and Action (181 5-1945),str. 26) Mcdutim, i on jc kao i ostali zastupnici ,,Srcdnjc Evropc" zagovaraopr<xluZctak tradicijc Svctoga Rimskoga Carstva (daklc nicmaikc tradicijc), kao izaustavljanjc azijatskc (panslavistiikc) Rusijc, uz prcotimanjc nckih njcnih zcmalja.

e Niemci su tada bili manjina na Baltiku u okviru Rusije, ecskoj (ncradunajuii Sudctc), Moravskoj, djclovima danalnjc Madjarskc, Transilvaniji, Ba-natu, Baranji i Slovcniji (ne radunajurJi Korulku i Stajcrsku).

=

aEo

<=LoN

J

tr

tr(!n)<

o

na neke ved postojede ekonomske i politidke datosti Evrope i svijeta;naime, Britanija je ve6 imala razgranat kolonijalan sistem koji jojje obezbjedivao dugorodne izglede za ekonomski napredak i zaprevlast u cijelome svijetu, dok je Rusija Sirenjem na zapad i najug, uz perspektive daljega Sirenja (na jug), bila takode u povoljnomepoloZaju. Kako Njemadka i Austrija,zbog svojega povijesno gle-dano, srazmjerno, skora5njega nastanka, odnosno geopolitidkogapoloZaja, nijesu bile u moguinosti da se na taj nadin dugorodnoobezbijede, to se je na Rusiju i Britaniju gledalo kao na diniocekoji ugroZavaju budu6nost njemadkoga naroda, odnosno dviju ca-revina, ve6 samim time Sto bi po prirodi stvari nastojale dazadrLepostojede stanje, i da ga, ako je moguie, dodatno preinade u sopst-venu korist.'

MoZe se reii da je pravo ishodi5te ideje Srednje Evropeekonomsko, uz vrlo jasnu politidku pozadinu. Naime, na njemadkojstrani su jo5 tridesetih godina 19. stoljeia zapalena izvjesna kreta-nja (brzo usavr5avanje sredstava za proizvodnju, umnoZavanje rad-niStva, veliki porast broja stanovnika (posebno kod Njemaca u 19.stolje6u), zauzimanje Sto povoljnijega dugorodnoga strate5ko-eko-nomskoga poloZaja nekih drZava), Sto je nametnulo potrebu zarje5avanjem nekih pitanja koja su u perspektivi izgledala najakurnija, a to su, prije svih: a) pitanje prehranjivanja stanovni5tva, b)pitanje obezbje<Ienja sirovinskoga osnova privre{i.i v) pitanjeobezbjedenja trZi5ta svojim industrijskim proizvodima. Prvi kojije, dobrim dijelom, uodio ova pitanja, i predloZio odgovor na njihzami5lju koja se danas smatra pretedom ideje Srednje Evrope,iako sam nije upotrijebio taj izraz,bio je Fridrih List /FriedrichList/, koji je, inade, bio upoznat sa udenjem engleskih politidkihekonomista. Ovdje je vaZno uoditi sljede6e: ,,Srednja Evropa" jezami5ljana sa njemadkoga stajali5ta, Sto znadi da je trebalo darije5i pitanje opstanka i napretka njemadke ekonomije na prostoruna kojem bi Njemci ekonomski, politidki i brojno preovladivali.Dakle, ,,Srednja Evropa" je trebalo da rije5i ne samo ekonomska

'Nc trcba smatrati da sc u odnosima ovih ictirilu drl,ava, prijc svcga, udrugoj polovini 19. stoljcCa ni.lc niSta dclavalo Sto nc bi bilo u skladu sa gornjomtvrdnjom (npr. Bizmarkr)va tra.ina orijcntacija na dobrc odnosc sa Rusijom, ilicpizodc uza.jamnih pribliZavanja Britanijc i Austr*Ugarskc), ali jc dugorodno ipakizlazil<l da jc ovako postavljcna stratcika misao kod Njcmaca morala imati zaishul naiclno ncprijatcljski stav prcma Rusi.li i Britaniji.

1 6 6 t67

pitanja srednjeevropske privrede (5to je, zrpravo,znadilo rjeSavanjegoruiih pitanja industrije koja je najveiim dijelom bila u rukamaNjemaca), vei i pitanje nacionalnoga i drZavnoga objedinjavanjasvih Njemaca, neravnomjerno i prekidimice rasutih po vrlo Sirokomprostoru. Ne smije se, stoga, izgubiti iz vida da nacrti ,,SrednjeEvrope" nikada nijesu smijerali samo na ekonomskd, vei su destobili pradeni i zami5lju nekakvoga drZavotvornoga, u osnovu, fede-ralistidkoga sporazuma, tzizraienu svijest da se time, prije svega,rje5ava pitanje njemadke bududnosti, ili njemadko nacionalno idrZavno pitanje.o

Izvori i trajni podsticaji srednjeevropejstvu se mogu potraZitii dublje u pro5losti. Njemadko drZavno pitanje je od 1815. godine,

d. od stvaranja Austrijom predvodenoga Njemadkoga saveza, uvi-jek postavljano zajedno i nerazdrulivo od ekonomskoga, tako daje 1834. godine Pruska, odgovaraju6i na zastarjeli postojeii eko-nomski i carinski sistem stvorila njemadki Carinski savez lZoll-verein/, u kojem je i politidki preovladavala. Rivalstvo Austrije iPruske je nastavljeno i u sljede6im godinama, da bi dostiglo vrhunackrizne 1848. kada je na njemadkoj Svetopavlovskoj skupStini uFrankfurtu izabrano prusko, malonjemadko lkleindeutsch/ rje5enjenjemadkoga drZavnoga i nacionalnoga pitanja, nasuprot od Austrijepodupiranoga velikonjemadkoga /groBdeutsch/ rjeienja. Pored dr-Zavnoga i dinastidkoga rivalstva izmeclu Pruske i Austrije, glavnateskoea je bila u tome da li je mogu6e njemadkom drZavom obuh-vatiti sve krajeve u kojima Zive Njemci, zahvatajuii time i ostalesa njima Zivude nenjemadke narode', kao Sto je namjeravala Aus-trija, ne Leleiida se odrekne svojih drZavnih i dinastidkih tekovina,ili obuhvatiti samo veiinske i, po njemadkome mnjenju, nesumnjivonjemadke krajeve, ne ugroZavajuii njemadku prirodu drZave mno-

o U tomc pogledu izglcda da jc izuzctak, doncklc, bio samo KonstantinFranc /K. Frantz/, koji jc smatrao da Nicmci, zbog vclikc izmijc5anosti sa Slovcnima,nc mogu biti uicdinjcni u nacionalnu drZavu, vci sc mogu okupiti u konfcdcralnoustrojcnu drZavu, na osnovama ckonomskc saradnjc i hriiianskc tolcrancijc. (Vidiu: Hcnry Cord Mcycr, Mitteleuropa in GermanThought and Action (181 5-1945),str. 26) Mcdutim, i on jc kao i ostali zastupnici ,,Srcdnjc Evropc" zagovaraopr<xluZctak tradicijc Svctoga Rimskoga Carstva (daklc nicmaikc tradicijc), kao izaustavljanjc azijatskc (panslavistiikc) Rusijc, uz prcotimanjc nckih njcnih zcmalja.

e Niemci su tada bili manjina na Baltiku u okviru Rusije, ecskoj (ncradunajuii Sudctc), Moravskoj, djclovima danalnjc Madjarskc, Transilvaniji, Ba-natu, Baranji i Slovcniji (ne radunajurJi Korulku i Stajcrsku).

=

aEo

<=LoN

J

tr

ft

Y

ci

6<)

gobrojnim nenjemadkim manjinama, od dega je strahovala Pruska.No i poslije pruske politidke (1859.) i vojne (1866.) pobjede nadAustrijom, pitanje konadnoga njemadkoga ujedinjenja nije skinutosa dnevnoga reda, vei je nastavila da tinja i povremeno ugroZavaunutra5nju stabilnost potonje Dvojne carevine sve do njenogaskondanja.

Zanimljivo je poku5ati objasniti kako je dolazilo do toga dazastupnici izvornih i medusobno desto razliditih zamisli ,,SrednjeEvrope" i pored vrlo savremenih, i svojem vremenu prednjadeiih,politidkoekonomskih uvida, izreda poseZu za srednjevjekovnomtradicijom Svetoga Rimskoga Carstva.r0 Cini se da razlog tomenije samo oslanjanje njemadkoga drZavnoga mita na antidku i sred-njevjekovnu tradiciju, ved Sto je iz toga proisticalo i shvatanje is-torijskoga prava na drZavu, po kojem bi na prostoru srednje Evropesamo Njemci imali pravo na stvaranje drlave, uz uvaZavanje imadarskoga drZavnoga prava." Na taj nadin, sprjedavanjem pravana samoodredenje bi bilo onemoguieno ekonomsko i politidkousitnjavanje srednjeevropskog prostora, kojim bi Njemci ostali ne-zadovoljna manjina u mnogim podrudjima (kao Sto je bilo izmedudvaju svjetskih ratova), dok bi postavljanjem novih ekonomskih icarinskih zaprijeka njemadka privreda bila vi5estruko oStedena. Isam Fridrih Nauman, tvorac najpoznatije i najrazradenije zamisli

l0 Od nalpoznatijih pomcnimo hronoloikim rcdom samo: Fridriha Lista,Karla Ludviha lirn Bruka /Karl Ludwig von Bruck/, austrijskoga ministra trgovincsrcdinom 19. stoljcCa, Konstantina Franca, Albcrta Scflca /A. Schiill1c/, Lorcncaftrn Stajna /Lorcnz von Stcin/ i Fridriha Naumana.

ll Inaac u Austro-Ugarsko.j a i N.icmaIko.i sc jc dosta paZnje obraialoovom srcdnjcvjckovnom shvatanju istorijskoga prava (ito za Habsburiku Carcvinunijc ni dudo, s obzirom da nijc bila zasnovana na narodnosnom vcC na srcdnjc-vjckovno-dinastidkom naiclu),Sto sc vidi i po poltovanju srcdnjcv.ickovnih cnti-tcta u unutralnjcm ustroju Austn>Ugarskc, kao i po znaia.ju koji jc u nacionalnojpropagandi Madara, echa, Poljaka, Rumuna, Hrvata, pa dak i Slovcnaca pridavandr)avnopravnomc argumcntovanju. Sa drugc stranc, njcmaiki zvaniini i naudnikrugovi su, kada su uzimali u razmatranjc poljsko pitanjc, a osobito nakon njcnogaprcotimanja od Rusa u I svj. ratu, njcgovo r.lclcnjc vidjcli samo u uvaZavanjupoljskoga, veC stclcnoga dr)avnoga prava, ali svakako nc uz davanjc potpuncsamostalnosti. Ipak, .jasno ic da .ic i ova logika bila lunkcionalizovana, te da jct rp i la i i zuzc tkc , i tuscv id i ipo tomcdaupro jck t ima, ,Srcdn jcEvropc" , i joSSi rc ,u zvaniinim projcktima prcobraZavanja Balkana Ccntralnih sila, niic bikr prcdvidcnoponovno ustanovljcnic Srbijc i Crne G0rc u vidu nckc drZavnc tvorcvine, ve6 jcnjihova tcritorija bila prcdvitlcna za diobu izmcdu Austro-Ugarskc i Bugarske.

,,Srednje Evrope", koji je, iako je na svojim podecima zastupaonjemadki imperijalizam u distome obliku, udinio mnogo napora upravcu razumijevanja nenjemadkih naroda Rajha i Dvojne monar-hije, koji seje zalagao za izgradnju zajednidkoga srednjeevropskogaduha i svijesti o zajednidkoj pripadnosti i sudbini, smatrao je da,,Srednja Evropa" treba po duhu i kulturi biti njemadka sa njemadkimkao univerzalnim jezikom, uz nepopustljivo odbijanje pomisli odavanju prava na samoodredenje manjim narodima. Za Naumana,ali i za jo5 neke videnije zastupnike ,,Srednje Evrope", je osobenoda iz ekonomske nuZnosti saradnje i integrisanja (ali ne samo naprostoru srednje Evrope) dini prijelaz da je nedopustivo politidkoosamostaljenje nenjemadkih naroda, ved ih se mora sjediniti nje-madkom kulturom i drLati na,okupu jednom ,,civilizacijom sjedi-njenom njemadkim jezgrom"''. I pored, za njemadke prilike togavremena, rijetkoga uvaZavanja koje je Nauman pokazao za ne-njemadke narode u doba I svj. rata, krajnji smisao njegove ,,SrednjeEvrope" je bio, poglavito, rje5avanje njemadkih problema, u kojinacrtje on,izrazloga postizanja stabilnosti, uvrstio i, u odnosu napostoje6e stanje, osjetne ustupke Slovenima, po demu je bio izuzetanmedu rajhovskim Njemcima toga doba, za diji je odnos premaSlovenima bilo osobeno krajnje neuvaZavanje i ignorisanje. Nau-man nije bio spreman da ikoga silom gura u ,,Srednju Evropu", ilise je makar tako izja5njavao, vei je bio uvjeren da to mora bitinajizvorniji interes i stvarno ubjedenje ,,malih naroda", pa se moZepodrZati Majerovo uvjerenje da on n.ije bio dobro upoznat sa pri-likama, posebno u Austro-Ugarskoj.'"

eini se zanimljivim predoditi jedno svjedodanstvo iz doba Isvj. rata, koje je ujedno i zanimljivo predvidanje buduinosti, kojepo duhu nije strano ni dana5njim strijemljenjima u Evropi. Evo Stakrajem 1916. pi5e Kurt Ricler /Kurt Riezler/, adutant i savjetnikNjemadkoga kancelara, u svojim lidnim biljeSkama:"Uprkos tomeve6 danas se na svim uglovima i krajevima osjeda kakav Rubikonje prekoraden i koji korak treba udiniti naprijed ka velikome cilju.Postoji samo jedan spas, koji leZi u Sjedinjenim DrZavama Srednje

t2 F i"d.i.h Naumann, Mir eleuropa, sv. l0 l, Bcrtin, I 9 I 6.13

,,.../Nauman/ jc bio nesposoban da ovlada osnovnim Iinjcnicama nar<xl-noga livota u Monarhiji.", Hcnry Cord Mcycr, Mitteleuropa in German Thoughtand Action ( l815-1945), str.2O7 .

=

Fal

;-lJ-

N

=LL

1 6 8 t69

ft

Y

ci

6<)

gobrojnim nenjemadkim manjinama, od dega je strahovala Pruska.No i poslije pruske politidke (1859.) i vojne (1866.) pobjede nadAustrijom, pitanje konadnoga njemadkoga ujedinjenja nije skinutosa dnevnoga reda, vei je nastavila da tinja i povremeno ugroZavaunutra5nju stabilnost potonje Dvojne carevine sve do njenogaskondanja.

Zanimljivo je poku5ati objasniti kako je dolazilo do toga dazastupnici izvornih i medusobno desto razliditih zamisli ,,SrednjeEvrope" i pored vrlo savremenih, i svojem vremenu prednjadeiih,politidkoekonomskih uvida, izreda poseZu za srednjevjekovnomtradicijom Svetoga Rimskoga Carstva.r0 Cini se da razlog tomenije samo oslanjanje njemadkoga drZavnoga mita na antidku i sred-njevjekovnu tradiciju, ved Sto je iz toga proisticalo i shvatanje is-torijskoga prava na drZavu, po kojem bi na prostoru srednje Evropesamo Njemci imali pravo na stvaranje drlave, uz uvaZavanje imadarskoga drZavnoga prava." Na taj nadin, sprjedavanjem pravana samoodredenje bi bilo onemoguieno ekonomsko i politidkousitnjavanje srednjeevropskog prostora, kojim bi Njemci ostali ne-zadovoljna manjina u mnogim podrudjima (kao Sto je bilo izmedudvaju svjetskih ratova), dok bi postavljanjem novih ekonomskih icarinskih zaprijeka njemadka privreda bila vi5estruko oStedena. Isam Fridrih Nauman, tvorac najpoznatije i najrazradenije zamisli

l0 Od nalpoznatijih pomcnimo hronoloikim rcdom samo: Fridriha Lista,Karla Ludviha lirn Bruka /Karl Ludwig von Bruck/, austrijskoga ministra trgovincsrcdinom 19. stoljcCa, Konstantina Franca, Albcrta Scflca /A. Schiill1c/, Lorcncaftrn Stajna /Lorcnz von Stcin/ i Fridriha Naumana.

ll Inaac u Austro-Ugarsko.j a i N.icmaIko.i sc jc dosta paZnje obraialoovom srcdnjcvjckovnom shvatanju istorijskoga prava (ito za Habsburiku Carcvinunijc ni dudo, s obzirom da nijc bila zasnovana na narodnosnom vcC na srcdnjc-vjckovno-dinastidkom naiclu),Sto sc vidi i po poltovanju srcdnjcv.ickovnih cnti-tcta u unutralnjcm ustroju Austn>Ugarskc, kao i po znaia.ju koji jc u nacionalnojpropagandi Madara, echa, Poljaka, Rumuna, Hrvata, pa dak i Slovcnaca pridavandr)avnopravnomc argumcntovanju. Sa drugc stranc, njcmaiki zvaniini i naudnikrugovi su, kada su uzimali u razmatranjc poljsko pitanjc, a osobito nakon njcnogaprcotimanja od Rusa u I svj. ratu, njcgovo r.lclcnjc vidjcli samo u uvaZavanjupoljskoga, veC stclcnoga dr)avnoga prava, ali svakako nc uz davanjc potpuncsamostalnosti. Ipak, .jasno ic da .ic i ova logika bila lunkcionalizovana, te da jct rp i la i i zuzc tkc , i tuscv id i ipo tomcdaupro jck t ima, ,Srcdn jcEvropc" , i joSSi rc ,u zvaniinim projcktima prcobraZavanja Balkana Ccntralnih sila, niic bikr prcdvidcnoponovno ustanovljcnic Srbijc i Crne G0rc u vidu nckc drZavnc tvorcvine, ve6 jcnjihova tcritorija bila prcdvitlcna za diobu izmcdu Austro-Ugarskc i Bugarske.

,,Srednje Evrope", koji je, iako je na svojim podecima zastupaonjemadki imperijalizam u distome obliku, udinio mnogo napora upravcu razumijevanja nenjemadkih naroda Rajha i Dvojne monar-hije, koji seje zalagao za izgradnju zajednidkoga srednjeevropskogaduha i svijesti o zajednidkoj pripadnosti i sudbini, smatrao je da,,Srednja Evropa" treba po duhu i kulturi biti njemadka sa njemadkimkao univerzalnim jezikom, uz nepopustljivo odbijanje pomisli odavanju prava na samoodredenje manjim narodima. Za Naumana,ali i za jo5 neke videnije zastupnike ,,Srednje Evrope", je osobenoda iz ekonomske nuZnosti saradnje i integrisanja (ali ne samo naprostoru srednje Evrope) dini prijelaz da je nedopustivo politidkoosamostaljenje nenjemadkih naroda, ved ih se mora sjediniti nje-madkom kulturom i drLati na,okupu jednom ,,civilizacijom sjedi-njenom njemadkim jezgrom"''. I pored, za njemadke prilike togavremena, rijetkoga uvaZavanja koje je Nauman pokazao za ne-njemadke narode u doba I svj. rata, krajnji smisao njegove ,,SrednjeEvrope" je bio, poglavito, rje5avanje njemadkih problema, u kojinacrtje on,izrazloga postizanja stabilnosti, uvrstio i, u odnosu napostoje6e stanje, osjetne ustupke Slovenima, po demu je bio izuzetanmedu rajhovskim Njemcima toga doba, za diji je odnos premaSlovenima bilo osobeno krajnje neuvaZavanje i ignorisanje. Nau-man nije bio spreman da ikoga silom gura u ,,Srednju Evropu", ilise je makar tako izja5njavao, vei je bio uvjeren da to mora bitinajizvorniji interes i stvarno ubjedenje ,,malih naroda", pa se moZepodrZati Majerovo uvjerenje da on n.ije bio dobro upoznat sa pri-likama, posebno u Austro-Ugarskoj.'"

eini se zanimljivim predoditi jedno svjedodanstvo iz doba Isvj. rata, koje je ujedno i zanimljivo predvidanje buduinosti, kojepo duhu nije strano ni dana5njim strijemljenjima u Evropi. Evo Stakrajem 1916. pi5e Kurt Ricler /Kurt Riezler/, adutant i savjetnikNjemadkoga kancelara, u svojim lidnim biljeSkama:"Uprkos tomeve6 danas se na svim uglovima i krajevima osjeda kakav Rubikonje prekoraden i koji korak treba udiniti naprijed ka velikome cilju.Postoji samo jedan spas, koji leZi u Sjedinjenim DrZavama Srednje

t2 F i"d.i.h Naumann, Mir eleuropa, sv. l0 l, Bcrtin, I 9 I 6.13

,,.../Nauman/ jc bio nesposoban da ovlada osnovnim Iinjcnicama nar<xl-noga livota u Monarhiji.", Hcnry Cord Mcycr, Mitteleuropa in German Thoughtand Action ( l815-1945), str.2O7 .

=

Fal

;-lJ-

N

=LL

1 6 8 t69

C)

o:<o

5oo

Evrope, sa Poljskom, podrZanim od radnih masa i nadnacionalnogapokreta - t prevlaclavaniu svih malih nacionctlizumu...'Svuda 6edoii plodono.un ,u.n.uk nacionalizma."ro (podvukao C.t<'; Staznadi ,,prevladavanje malih nacionalizama" najbolje ie objasnitisam Ricler: ,,Otuda /se/ oko Njemadkoga Rajha /mora stvoritiijedan savez drZava, u kojem ie Rajh imati premoi isto tako kao iPrusi u Rajhu...Srednja Evropa je privredno i politidki sv.jetskoisto-rijski zadatak."r5 Raclilo se, dakle, o tome da se nenjemadki narodiumire i prividno zadovolje, ali da, u stvari, njemadka premoi ostanenetaknuta i nedovediva u pitanje. U takvim teZnjama preodjevanjapravih namjera od velike pomo6i je mogla biti zamisao kakva je

ona o ,,srednjoj Evropi", iako je poznato da su njemadki zvanidnikrugovi iz doba Prvoga svjetskoga rata gajili uzdrZanost kako premaNaumanovome nacrtu, tako i prema zamisli uop5te, ali izgleda dasu i kod njih i kod zastupnika Ideje postojali zajednidki pravciraz-mi5ljanja, u osnovu, orijentisani na odbranu, pospje5ivanje i dobro-bit njemstva.r6

O opasnim potencijalima ideje Srednje Evrope gdje se polaziod teSko osporive neophodnosti privrednoga povezivanja uz nam-jeru da se prokrijumdari ili nametne njemadka prevlast svjedodisljedeii izv od iz tajnoga Septembarskoga programa njemadke vladeod 9. IX 1914. sa nazivom ,,Naznake o pravcima na5e politike prizakljudenju mira":,,Treba osnovati jedan srednjeev-ropski privrednisav ez lz zajednidko ukl anjanje c arina, uklj udujuii Francusku, B el -

giju, Holandiju, Dansku, Austro-Ugarsku, Poljsku i eventualnoItaliju, Svedsku i Norve5ku. Ovaj Savez, svakako bez zajednidkogaustavnoga vrha, pod spolinom ravnopravnoitu svoiih ilanovq, aliiinjeniiki pod njemaikim vodstwtm, mora stQbilizovuti privrednu

to Wollgung Mommscn, ,,Dic Mitcllcuropaidcc und dic Mittclcuropapla-nungcn im Dcutschcn Rcich vor und wiihrcnd dcs Erstcn Wcltkricgcs", u:Mitteleuropa-Konzeptionen in der ersten HdlJte des 20. Jahrhunderts,str.22.

15 Isto. str. 15.16 N" Z.lirno kazati daje svaka zamisao Srcdnjc Evropc bila podstaknuta

zadnjim, skrivcnim namjcrama, ali jc ipak umjcsno Majcrovo zapaZanjc: ,,Mirtclcuropa podrcdena njcmadkoj ekonomiji nc bi bila razvijana pod vodstvom tolcr-

antnoga pastora /tj. Naumana - prim. C.K./, vcrj u skladu sa planiranjcm skupinaindustrijalaca i zemljoposjcdnika, snaZnih u svojcm nacionalizmu i Zclji za prisva-janjcm.", H.C. Mcycr, Mitteleuropa in German Thought and Action (1815-1945)'

str. 208.

prevlust Njema(ke ncxl sretlnjom Evropom." "Kada je rijed o ekonomskome argumentu za ,,Srednju

Evropu" mora se primjetiti da on pored samorazumljive teLnje zaSirenjem trgovine i razmjene ima jednu osobenu izolacionistidkucrtu praienu strahom od stranaca, tj. od ,,neprijateljd". Njemadkastrate5ka razmi5ljanja su se vrtjela oko pretpostavke da bi nekedrZave (Britanija, Rusija, pa i Francuska) u jednom trenutku moglepribjeii ekonomskim pritiscima i ucjenama, dime bi Njemadka,uskraiena za hranu, sirovine i trZi5ta, mogla biti iznurivana i postatipredmet ucjena. Takvu opasnost su Njemci i iskusili 1911. u dobaMarokanske krize, a Britanci su zaista joS 1900. godine napraviliplan pomorske blokade Njemadke. Iz toga razloga su Njemci, naj-kasnije, od 1912. podeli ozbiljno da se nose mi5lju da je rat jedininadin da izadl iz dugorodno neodrZive situacije, kojim bi bilapreduprijetlena sva tri negativna efekta uvijek moguie blokade.Kada je izbio Prvi svjetski rat, i kada je postalo jasno da neie bitibrze pobjede, kako se je nadalo, te nakon ponovnoga isku5avanjablokade, bili su stvoreni svi uslovi za uspon ideje Srednje Evrope,demu je Nauman imao da zahvali Sirok prijem svoje Srednje Evro-pe. Njemci su morali da se pomire sa time da 6e rat potrajati duZenego Sto su vjerovali, te da se tome moraju prilagoditi na nadin Sto6e stvoriti novu stvarnost koja ie im omoguiiti da preZive blokadui dobiju rat.r* O tome koliko je ideja Srednje Evrope bila vezanasa izvjesnom, nikada do kraja reflektovanom i domi5ljenom pre-dodZbom o povijesnoj nuZnosti svjedodi i ovaj Naumanov poklid:,,Srednja Evropa je plod rata. Stvorismo je zajedno u zatvoru na5eratne ekonomije, borismo se zajedno, Zivimo stoga zajedno."re

" Wolfgang Mommscn, ,,Dic Mitcllcuropaidcc und dic Mittclcuropapla-nungcn im Dcutschcn Rcich vor und w:ihrcnd dcs Erstcn Wcltkricgcs", u:Mitteleuropa-Konzeptionen in der ersten Hdlfe des 20. Jahrhunderts ,str. 14.

lE Vuryu naglasiti da sc u ovomc sklopu, kada jc ri-jcd o ,,srcdnjoj Evropi"iz doba Prvoga svjctskoga rata, pul timc nc pulrazumi.jcva.ju samo artikulisani iraz.ratlcni nacrti kao Sto jc, na primjcr, Naumanov, koji nikada nijc ni bio sprovulcntxl njcmadkc vladc, vci sc podrazumi.jcva jcdan nadin razmi5l janja koji ima znaiajnctcmatskc slidnosti sa onimc iz razradcnih nacrta. Daklc, iako izmcdu dvijc Ccntralncsile za vrijcmc I svj. rata nijc bio stvorcn nikakav drZavno-intcgrativan aranZman,ipak jc idcja Srcdnje Evropc dobrim dijclom svoiih vojnih, politiikih i ekonomskihaspckata jcdno vrijcmc, nakon zauzimanja Srbiic, bila stvamost.

t'F i".l.i.h Naumann, Mitteleuropa,str. 248.

=X

o

al(r3=IoN

J

t!

1 7 0 t 7 1

C)

o:<o

5oo

Evrope, sa Poljskom, podrZanim od radnih masa i nadnacionalnogapokreta - t prevlaclavaniu svih malih nacionctlizumu...'Svuda 6edoii plodono.un ,u.n.uk nacionalizma."ro (podvukao C.t<'; Staznadi ,,prevladavanje malih nacionalizama" najbolje ie objasnitisam Ricler: ,,Otuda /se/ oko Njemadkoga Rajha /mora stvoritiijedan savez drZava, u kojem ie Rajh imati premoi isto tako kao iPrusi u Rajhu...Srednja Evropa je privredno i politidki sv.jetskoisto-rijski zadatak."r5 Raclilo se, dakle, o tome da se nenjemadki narodiumire i prividno zadovolje, ali da, u stvari, njemadka premoi ostanenetaknuta i nedovediva u pitanje. U takvim teZnjama preodjevanjapravih namjera od velike pomo6i je mogla biti zamisao kakva je

ona o ,,srednjoj Evropi", iako je poznato da su njemadki zvanidnikrugovi iz doba Prvoga svjetskoga rata gajili uzdrZanost kako premaNaumanovome nacrtu, tako i prema zamisli uop5te, ali izgleda dasu i kod njih i kod zastupnika Ideje postojali zajednidki pravciraz-mi5ljanja, u osnovu, orijentisani na odbranu, pospje5ivanje i dobro-bit njemstva.r6

O opasnim potencijalima ideje Srednje Evrope gdje se polaziod teSko osporive neophodnosti privrednoga povezivanja uz nam-jeru da se prokrijumdari ili nametne njemadka prevlast svjedodisljedeii izv od iz tajnoga Septembarskoga programa njemadke vladeod 9. IX 1914. sa nazivom ,,Naznake o pravcima na5e politike prizakljudenju mira":,,Treba osnovati jedan srednjeev-ropski privrednisav ez lz zajednidko ukl anjanje c arina, uklj udujuii Francusku, B el -

giju, Holandiju, Dansku, Austro-Ugarsku, Poljsku i eventualnoItaliju, Svedsku i Norve5ku. Ovaj Savez, svakako bez zajednidkogaustavnoga vrha, pod spolinom ravnopravnoitu svoiih ilanovq, aliiinjeniiki pod njemaikim vodstwtm, mora stQbilizovuti privrednu

to Wollgung Mommscn, ,,Dic Mitcllcuropaidcc und dic Mittclcuropapla-nungcn im Dcutschcn Rcich vor und wiihrcnd dcs Erstcn Wcltkricgcs", u:Mitteleuropa-Konzeptionen in der ersten HdlJte des 20. Jahrhunderts,str.22.

15 Isto. str. 15.16 N" Z.lirno kazati daje svaka zamisao Srcdnjc Evropc bila podstaknuta

zadnjim, skrivcnim namjcrama, ali jc ipak umjcsno Majcrovo zapaZanjc: ,,Mirtclcuropa podrcdena njcmadkoj ekonomiji nc bi bila razvijana pod vodstvom tolcr-

antnoga pastora /tj. Naumana - prim. C.K./, vcrj u skladu sa planiranjcm skupinaindustrijalaca i zemljoposjcdnika, snaZnih u svojcm nacionalizmu i Zclji za prisva-janjcm.", H.C. Mcycr, Mitteleuropa in German Thought and Action (1815-1945)'

str. 208.

prevlust Njema(ke ncxl sretlnjom Evropom." "Kada je rijed o ekonomskome argumentu za ,,Srednju

Evropu" mora se primjetiti da on pored samorazumljive teLnje zaSirenjem trgovine i razmjene ima jednu osobenu izolacionistidkucrtu praienu strahom od stranaca, tj. od ,,neprijateljd". Njemadkastrate5ka razmi5ljanja su se vrtjela oko pretpostavke da bi nekedrZave (Britanija, Rusija, pa i Francuska) u jednom trenutku moglepribjeii ekonomskim pritiscima i ucjenama, dime bi Njemadka,uskraiena za hranu, sirovine i trZi5ta, mogla biti iznurivana i postatipredmet ucjena. Takvu opasnost su Njemci i iskusili 1911. u dobaMarokanske krize, a Britanci su zaista joS 1900. godine napraviliplan pomorske blokade Njemadke. Iz toga razloga su Njemci, naj-kasnije, od 1912. podeli ozbiljno da se nose mi5lju da je rat jedininadin da izadl iz dugorodno neodrZive situacije, kojim bi bilapreduprijetlena sva tri negativna efekta uvijek moguie blokade.Kada je izbio Prvi svjetski rat, i kada je postalo jasno da neie bitibrze pobjede, kako se je nadalo, te nakon ponovnoga isku5avanjablokade, bili su stvoreni svi uslovi za uspon ideje Srednje Evrope,demu je Nauman imao da zahvali Sirok prijem svoje Srednje Evro-pe. Njemci su morali da se pomire sa time da 6e rat potrajati duZenego Sto su vjerovali, te da se tome moraju prilagoditi na nadin Sto6e stvoriti novu stvarnost koja ie im omoguiiti da preZive blokadui dobiju rat.r* O tome koliko je ideja Srednje Evrope bila vezanasa izvjesnom, nikada do kraja reflektovanom i domi5ljenom pre-dodZbom o povijesnoj nuZnosti svjedodi i ovaj Naumanov poklid:,,Srednja Evropa je plod rata. Stvorismo je zajedno u zatvoru na5eratne ekonomije, borismo se zajedno, Zivimo stoga zajedno."re

" Wolfgang Mommscn, ,,Dic Mitcllcuropaidcc und dic Mittclcuropapla-nungcn im Dcutschcn Rcich vor und w:ihrcnd dcs Erstcn Wcltkricgcs", u:Mitteleuropa-Konzeptionen in der ersten Hdlfe des 20. Jahrhunderts ,str. 14.

lE Vuryu naglasiti da sc u ovomc sklopu, kada jc ri-jcd o ,,srcdnjoj Evropi"iz doba Prvoga svjctskoga rata, pul timc nc pulrazumi.jcva.ju samo artikulisani iraz.ratlcni nacrti kao Sto jc, na primjcr, Naumanov, koji nikada nijc ni bio sprovulcntxl njcmadkc vladc, vci sc podrazumi.jcva jcdan nadin razmi5l janja koji ima znaiajnctcmatskc slidnosti sa onimc iz razradcnih nacrta. Daklc, iako izmcdu dvijc Ccntralncsile za vrijcmc I svj. rata nijc bio stvorcn nikakav drZavno-intcgrativan aranZman,ipak jc idcja Srcdnje Evropc dobrim dijclom svoiih vojnih, politiikih i ekonomskihaspckata jcdno vrijcmc, nakon zauzimanja Srbiic, bila stvamost.

t'F i".l.i.h Naumann, Mitteleuropa,str. 248.

=X

o

al(r3=IoN

J

t!

1 7 0 t 7 1

E(!Y

ct

Jao

,,Srednja Evropa" je, dakle, neplaniran i iznuden proizvod rata,20kada su dogadaji krenuli upravo obrnutim tokom od onoga Sto jekoju godinu ranije bilo Zeljeno i planirano od njemadkih zvanidnikapod nazivom ,,svjetska politika" (,,Weltpolitik"), a koja se je osla-njala na svjetsko prekomorsko, kolonijalno Sirenje i na slobodnutrgovinu, Sto znadi da su joj osnovi bili posve suprotni onimasrednjeevropske politike (,,Mitteleuropapolitik").

Ova okolnost jo5 jednom potvrduje koliko je ideja SrednjeEvrope su5tinski zavisna od tekuiih prilika. Ona je isturana u prviplan (i to ne samo kod Njemaca, vei i u drugoj polovini 20. stoljedakod nenjemadkih srednjeevropskih naroda) kada god se je bilosuodeno sa velikim iskuienjima. Ovakva upotreba je, vjerovatno,bila moguia zahvaljujuii nadelnoj neodredenosti ,,Srednje Evrope"koja je dopu5tala vrlo razlidita pretumadivanja. Ipak, sama dinjenicapostojanja jednoga takvoga fenomena kao Sto je vrlo rastegljiva iuvijek (zlo)upotrebljiva ideja Srednje Evrope, govori o izvjesnojnedovrSenosti ili nedoraslosti onih koji poseZu zatime, o njihovojnesposobnosti ili odbijanju da poku5aju sagledati stvarnosti u ko-jima Zive, svoje susjede, pa i sebe same. ,,Srednja Evropa" jeizvorno u Njemadkoj, kao Sto je bio sludaj i 80-ih godina u IstodnojEvropi, izraz temeljnog nezadovoljstva postojeiim stanjem, strahaod toga ili od opasnosti koje se pridinjaju da prijete (ili stvarnoprijete) i Zelje da se to promijeni. eak i kada ju plati odludnost ipl an promjene postojeiega,,,S rednj a Evropa" zadrlav a kompenza-torni psiholo5ki prizvuk, kao i izvjesnu nijansu bijega pred stvar-noSiu.' ' Sto se Njemaca tide, njihova politika u drugoj polovini19. stoljeia, osobito nakon Bizmarka, je bila vodena Leljom zanacionalnim samopotvrdivanjem u Evropi i u svijetu, pri demu senije bilo u stanju ocjeniti Sta se zaista hoie i moZe ostvariti, a timei udariti granice svojim strijemljenjima." Takvo podignuto, zanos-

20 ,,Mitt"Irurolra jc bila, kao Ito jc Nauman jasno shvatio, pkxl rata. Njcno

pojavljivanjc nijc bilo ishod svrhovitoga planiranja, zavjcrc ili bilo kojc inc nacio-nalne stvari. Da sc dobro shvati, njcn prtctni razvoj mora biti vidcn iz pcrspcktivcsklopa dogatlaja, kao izncnadan is()rijski proizvrx.l.", H.C. Mcycr, Mitteleuropa inGerman Thought and Action ( I 81 5-1945), str. 328.

2r ,,sretlnja Evropalc bi.icg prcrl stvarnostima.", Erhard Busck / Emil

Brix, Projekt,, Mitteleuropa", str. 14.22 Vi.li u: Hcnry Cord Mcycr, Mittele urcptt in German Thonght and Action

( I 8l 5-1945), str.85.

no raspoloZenje nikako ne pogoduje hladnom rasudivanju, takoneophodnom u vodenju drZavnih poslova, te je otuda i shvatljivoSto je njemadki stav izazivao otpor ostalih sila, a to kod Njemac3povratno strah od opasnosti i odludnost da ju se preduprijedi.'-'Medutim, upravo ta nesposobnost prave ocjene okolnosti, te otudaproishodeii strah, uvode u logiku povratne sprege gdje se na strahodgovara agresivno56u Sto uvodi u beskrajnu spiralu nasilja i pro-tivnasilja. Nalidje ovoga straha, odnosno nesposobnosti dobreprocjene svojih partnera ili protivnikaje uvjerenje u nemod i nes-posobnost protivnika i prekomjerno i lo5e zasnovano samopouz-danje. Ime njemadkoga straha prije i za vrijeme Prvoga svjetskogarata je bilo ,,politika okruZivanja" /"Einkreisungpolitik"/, koja jojje prijetila od neprijatelja. Sigurno je da se je i ,,Srednja Evropa"uklapala u ovakvo raspoloZenje.2a

Ruku pod ruku sa ovim osje6ajem straha idu apologetskavidenja sopstvene povijesti i opravdanja ispunjenja nekih povijesnihzadataka, dije je nalidje odricanje inim narodima onih prava kojase daju sebi, i zaodjevanje te agresivnosti u pridu o ,,kulturnojmisiji" medu povijesno i kulturno,,nezrelima", sposobnima samoda prime poduku od ,,kulturnih" i na misiju ,,pozvanih". To oprav-davanje sopstvene agresivnosti dini tako neophodnom i neizb-jeZnom pridu o ,,kulturnoj misiji" i o ,,odbrani kulture", dime senasilni5tvo zakriva i nalazi opravdanje pred drugima i pred sobomsamim. (Uostalom, takve ideje nijesu Njemcima bile nepoznate,jer je vei od zreloga Srednjega vijeka vr5en pritisak na Sloveneput istoka pod izgovorom Sirenja kulture, prosvjeienosti i vjeremeafu varvarima, da bi se pritisci nastavili i onda kada su oni bilihristijanizovani, tako da je u 12. i 13. stoljeiu izvr5eno kolo-nizovanje Istoka (Ostkolonization). Cak se je u 19 . i 20 . stoljeiujavio ne jedan glas o neophodnosti kolonizovanja ,,praznoga pros-tora na istoku", koji, svakako, nije bio prazan, ali je trebalo pruZitimakar pseudoargumentaciju za svoje bezobzirne namjere, koje su

" U idcolo5kom govoru toga doba u Njcmalkoj frazc o,,osjciaju ulbrancprcd spoljnom opasnoliu" kao i o,,iz inostranstva dolazcioj opasnosti" su postalcopsta mjesta.

2a Pomcnaic vriicdna Hilfcrclingova /R. Hilfcrding/ Naumanovoj ,,srcdnjojEvropi" u dlanku ,,Evropljanin nc Srcdnjccvropljanin" iz 1915. gtxlinc dajc ,,SrednjaEvropa proizvod straha" . (,,Europiicr nicht Mittclcuropiicr", u: Der Kampf Ylll;navedeno po H.K. Majcru, isto, str. 339)

=x

{t

ft

o<aroN

J

u

t't 2 t 7 3

E(!Y

ct

Jao

,,Srednja Evropa" je, dakle, neplaniran i iznuden proizvod rata,20kada su dogadaji krenuli upravo obrnutim tokom od onoga Sto jekoju godinu ranije bilo Zeljeno i planirano od njemadkih zvanidnikapod nazivom ,,svjetska politika" (,,Weltpolitik"), a koja se je osla-njala na svjetsko prekomorsko, kolonijalno Sirenje i na slobodnutrgovinu, Sto znadi da su joj osnovi bili posve suprotni onimasrednjeevropske politike (,,Mitteleuropapolitik").

Ova okolnost jo5 jednom potvrduje koliko je ideja SrednjeEvrope su5tinski zavisna od tekuiih prilika. Ona je isturana u prviplan (i to ne samo kod Njemaca, vei i u drugoj polovini 20. stoljedakod nenjemadkih srednjeevropskih naroda) kada god se je bilosuodeno sa velikim iskuienjima. Ovakva upotreba je, vjerovatno,bila moguia zahvaljujuii nadelnoj neodredenosti ,,Srednje Evrope"koja je dopu5tala vrlo razlidita pretumadivanja. Ipak, sama dinjenicapostojanja jednoga takvoga fenomena kao Sto je vrlo rastegljiva iuvijek (zlo)upotrebljiva ideja Srednje Evrope, govori o izvjesnojnedovrSenosti ili nedoraslosti onih koji poseZu zatime, o njihovojnesposobnosti ili odbijanju da poku5aju sagledati stvarnosti u ko-jima Zive, svoje susjede, pa i sebe same. ,,Srednja Evropa" jeizvorno u Njemadkoj, kao Sto je bio sludaj i 80-ih godina u IstodnojEvropi, izraz temeljnog nezadovoljstva postojeiim stanjem, strahaod toga ili od opasnosti koje se pridinjaju da prijete (ili stvarnoprijete) i Zelje da se to promijeni. eak i kada ju plati odludnost ipl an promjene postojeiega,,,S rednj a Evropa" zadrlav a kompenza-torni psiholo5ki prizvuk, kao i izvjesnu nijansu bijega pred stvar-noSiu.' ' Sto se Njemaca tide, njihova politika u drugoj polovini19. stoljeia, osobito nakon Bizmarka, je bila vodena Leljom zanacionalnim samopotvrdivanjem u Evropi i u svijetu, pri demu senije bilo u stanju ocjeniti Sta se zaista hoie i moZe ostvariti, a timei udariti granice svojim strijemljenjima." Takvo podignuto, zanos-

20 ,,Mitt"Irurolra jc bila, kao Ito jc Nauman jasno shvatio, pkxl rata. Njcno

pojavljivanjc nijc bilo ishod svrhovitoga planiranja, zavjcrc ili bilo kojc inc nacio-nalne stvari. Da sc dobro shvati, njcn prtctni razvoj mora biti vidcn iz pcrspcktivcsklopa dogatlaja, kao izncnadan is()rijski proizvrx.l.", H.C. Mcycr, Mitteleuropa inGerman Thought and Action ( I 81 5-1945), str. 328.

2r ,,sretlnja Evropalc bi.icg prcrl stvarnostima.", Erhard Busck / Emil

Brix, Projekt,, Mitteleuropa", str. 14.22 Vi.li u: Hcnry Cord Mcycr, Mittele urcptt in German Thonght and Action

( I 8l 5-1945), str.85.

no raspoloZenje nikako ne pogoduje hladnom rasudivanju, takoneophodnom u vodenju drZavnih poslova, te je otuda i shvatljivoSto je njemadki stav izazivao otpor ostalih sila, a to kod Njemac3povratno strah od opasnosti i odludnost da ju se preduprijedi.'-'Medutim, upravo ta nesposobnost prave ocjene okolnosti, te otudaproishodeii strah, uvode u logiku povratne sprege gdje se na strahodgovara agresivno56u Sto uvodi u beskrajnu spiralu nasilja i pro-tivnasilja. Nalidje ovoga straha, odnosno nesposobnosti dobreprocjene svojih partnera ili protivnikaje uvjerenje u nemod i nes-posobnost protivnika i prekomjerno i lo5e zasnovano samopouz-danje. Ime njemadkoga straha prije i za vrijeme Prvoga svjetskogarata je bilo ,,politika okruZivanja" /"Einkreisungpolitik"/, koja jojje prijetila od neprijatelja. Sigurno je da se je i ,,Srednja Evropa"uklapala u ovakvo raspoloZenje.2a

Ruku pod ruku sa ovim osje6ajem straha idu apologetskavidenja sopstvene povijesti i opravdanja ispunjenja nekih povijesnihzadataka, dije je nalidje odricanje inim narodima onih prava kojase daju sebi, i zaodjevanje te agresivnosti u pridu o ,,kulturnojmisiji" medu povijesno i kulturno,,nezrelima", sposobnima samoda prime poduku od ,,kulturnih" i na misiju ,,pozvanih". To oprav-davanje sopstvene agresivnosti dini tako neophodnom i neizb-jeZnom pridu o ,,kulturnoj misiji" i o ,,odbrani kulture", dime senasilni5tvo zakriva i nalazi opravdanje pred drugima i pred sobomsamim. (Uostalom, takve ideje nijesu Njemcima bile nepoznate,jer je vei od zreloga Srednjega vijeka vr5en pritisak na Sloveneput istoka pod izgovorom Sirenja kulture, prosvjeienosti i vjeremeafu varvarima, da bi se pritisci nastavili i onda kada su oni bilihristijanizovani, tako da je u 12. i 13. stoljeiu izvr5eno kolo-nizovanje Istoka (Ostkolonization). Cak se je u 19 . i 20 . stoljeiujavio ne jedan glas o neophodnosti kolonizovanja ,,praznoga pros-tora na istoku", koji, svakako, nije bio prazan, ali je trebalo pruZitimakar pseudoargumentaciju za svoje bezobzirne namjere, koje su

" U idcolo5kom govoru toga doba u Njcmalkoj frazc o,,osjciaju ulbrancprcd spoljnom opasnoliu" kao i o,,iz inostranstva dolazcioj opasnosti" su postalcopsta mjesta.

2a Pomcnaic vriicdna Hilfcrclingova /R. Hilfcrding/ Naumanovoj ,,srcdnjojEvropi" u dlanku ,,Evropljanin nc Srcdnjccvropljanin" iz 1915. gtxlinc dajc ,,SrednjaEvropa proizvod straha" . (,,Europiicr nicht Mittclcuropiicr", u: Der Kampf Ylll;navedeno po H.K. Majcru, isto, str. 339)

=x

{t

ft

o<aroN

J

u

t't 2 t 7 3

tf,

Y

ct

6,o

znairle ign<lrisanje s lovenstva. )Takode, desto se govori u terminima nuZnosti, neizbjeZnosti

i prinuilenosti, dime se ono Sto je plod sopstvenih (agresivnih)namjera Zeli sebi i inima prikazati kao sudbina na koju samo trebahrabro i nepokolebljivo pristati. Evo Sta je istoridar Herman Onken/Hermann Oncken/ rekao 1915. godine: ,,Isku5avamo savez sve/Evrope/ protiv srednje Evrope. Nasuprot /njima - doclao i.K./,mi predstavljamo organski savez Srednje Evrope, ekonomsku, voj-nopolitidku, svjetskopolitidku radnu zajednicu dviju nezavisnih ve-likih sila, prinudenih samom prirotlom swlega poloiaja i mrfulominih, povijeitu i problemima svoje budutnosti da tragaju za novimosnovom egzistencije."2s (podvukao e .f .; Pretpostavljana ilipodozrijevana,,mrLnja inih" je vrlo dobar izgovor da se dA oprav-danje svojim predrasudama i neznanju o protivniku, koji su veiunaprijed predobrazovali stav o njemu. Tako je, na primjer, pot-hranjivan stereotip o ,,ruskoj opasnosti" za Njemadku i Evropu26,iako nije bilo ozbiljnijih pokazatelja, kao ni jadih povijesnih osnovaza takva strahovanja (makar Sto se tide Njemaca), jednako kao Stoje posve neutemeljen stereotip o ruskom azijatstvu, koji su, me-dutim, njemadki zagovornici,,Srednje Evrope" i ,,Istodne politike"predali u nasljede mnogim istodnoevropskim zastupnicima, znatnodrugadijega, srednjeevropejstva. Ovdje je vrlo znakovito da se nesamo neprijateljstvo protivnikd, vei i sopstvena pgvijest, pa dak isama geografska datost, fatalistidki, smatraju datoStima usuda, teda su kao takve predodreilujuie za buduinost. Osim toga, mjestosredine shvaiene ne samo u geografskom smislu sredi5ta Evrope(mada to Njemadka geografski nije), vei i u dubljem, patetidnomsmislu temelja i jezgra evropejstva i evropskoga identiteta, Stoonda povladive1i urutaj ive1e pravo sredine u odnosu na krajeve,jeste opSte mjesto njemadke ideolo5ke, ali i kulturne matrice, kojase u izvjesnom obliku i do danas odrlava.z1

25 H"rrnunn Onckcn, Bismarck untl Zukunfi Mitteleuropas, str. l2-13;(navcdcno po H.K. Majcru, isto, str. 155)

26 Ugl.,lon njcmalki naudnik, zastupnik ,,Srcdnjc Evropc" i ,,proclora naistok", Paul Rorbah /Paul Rohrbach/, izdavaojc prcd I svj. rat dasopis po<l imcnom,,Russischc Gcfahr" (,,Ruska opasnost").

27 O ouomc jc vrlo uputan ilanak SlobodanaZunjiCa,,Sudbina, duh isrcdina - tn toposa gcrmanskc cvropskc idcologije", u.. Kako misliti budutnostEvrcpe?, Srcmski Karlovci, 1995, str.44-66.

Sto se tile patfuts-a sa kojim je istican kulturno-povijestan,tradicionalan osnov ,,Srednje Evrope", kojim je upuiivano na drZav-no predanje Svetoga Rimskoga Carstva (odnosno njegovoga nas-ljednika Habsbur5ke carevine), a time i na odgovarajuiu religijsku,jezidku i pravnu tradiciju2S, porecl vei pokazanoga prvijenstvadugorodnih ekonomsko-strate5kih sastojaka ove ideje, mole se za-pazitii unutra5nja nedosljednost dak i ako se ovaj kulturan sastojakizdvoji i posmatra izdvojeno od ostalih. Kada su krajem 1915.Njemadka i Austro-Ugarska preko svojih saveznika Bugarske iTurske povezane sa Persijskim zalivom, podeli su biti ulagani,posebno sa njemadke strane, ogromni napori za kulturno-duhovnostabilizovanje ovih veza,\ demu su udestvovali ne samo zvanidnikrugovi Centralnih sila, ve6, nimalo ne zaostajuii, i intelektualni2e,i to upravo oni ljudi koji su se programski zalagali za utemeljenje,,Srednje Evrope", izmedu ostalih, i na osnovima (zajednidke) kul-ture. UloZen je ogroman intelektualan rad radi podrZavanja, oprav-danja i utemeljenja novouspostavljenih odnosa. Medutim ni5ta odsvega toga ne moZe da objasni kako se Bugarska i, pogotovo,Turska mogu nadovezati i prikljuditi na tradiciju Svetoga RimskogaCarstva, sa svim njenim gorepomenutim momentima. Sto se Tursketide, ona je vjekovima bila strah i trepet njemadkih zemalja, bilorimokatolidkih, bilo protestantskih, Sto se Bugarske tide, ona jereligijsko-civilizacijski pripadala onom kulturnom krugu koji je,kada je bilo rijedi o Rusiji, opalan kao ,,azijatski". Jasno je, dakle,da je prida o Svetom Rimskom Carstvu sluZila opravdanju (predsobom) namjera vojno-ekonomskoga i politidkoga Sirenja, kao iudvr5ienju opijajuiega osjedaja sopstvene nadmoii i snage, dok jeu stvarnosti to bila zaista samo prida koja nije nosila nikakvuteorijsku obaveznost i neophodnost da bude dosljedno poitovana,

28 Vi,li u: Erhard Busck / Emil Brix, Pnlekt ,,Mitteteuropu" ,str.2l.2eF i lrih Nauman.jc ponukan tckuCom ratnom aktualnoiCu napisao knjigu

Mitteleuropa und Bulg,urien (Sredn.ja Evropa i Bugur.rkct), dok su Rorbah i Jck/Ernst Jiickh/, vci od pri.jc rata poznati po zalaganju za Bliskoistodnu politiku,nastavili sa ubrzanim propagandnim radom radi pridobijanja njcmaikcjavnosti zatu stvar. Ubrzo osnovano Druitvo nlcmadko-turskoga prijatcl.lstva, u kojcm su ovadvojica djclovali, razgranalo.ic poslovc na kulturno-prt)svjctno.i saradnji, zahvaliu-ju6i ogromnom gtxlilnjcm budTptu txl 3ilXX[ ra.ihsmaraka. Ubrzo naktln zauzimanjaSrbijc, a zatim i Crnc Gorc, osnovana su tri instituta za prouiavanjc podrudja

.lugoistttnc Evropc i Bliskog istoka, kao i za saradnju sa njima (u Bcrlinu, Bcdu iMinhcnu).

x

Faft

;=L

NoJ

l!

t't 4 t 7 5

tf,

Y

ct

6,o

znairle ign<lrisanje s lovenstva. )Takode, desto se govori u terminima nuZnosti, neizbjeZnosti

i prinuilenosti, dime se ono Sto je plod sopstvenih (agresivnih)namjera Zeli sebi i inima prikazati kao sudbina na koju samo trebahrabro i nepokolebljivo pristati. Evo Sta je istoridar Herman Onken/Hermann Oncken/ rekao 1915. godine: ,,Isku5avamo savez sve/Evrope/ protiv srednje Evrope. Nasuprot /njima - doclao i.K./,mi predstavljamo organski savez Srednje Evrope, ekonomsku, voj-nopolitidku, svjetskopolitidku radnu zajednicu dviju nezavisnih ve-likih sila, prinudenih samom prirotlom swlega poloiaja i mrfulominih, povijeitu i problemima svoje budutnosti da tragaju za novimosnovom egzistencije."2s (podvukao e .f .; Pretpostavljana ilipodozrijevana,,mrLnja inih" je vrlo dobar izgovor da se dA oprav-danje svojim predrasudama i neznanju o protivniku, koji su veiunaprijed predobrazovali stav o njemu. Tako je, na primjer, pot-hranjivan stereotip o ,,ruskoj opasnosti" za Njemadku i Evropu26,iako nije bilo ozbiljnijih pokazatelja, kao ni jadih povijesnih osnovaza takva strahovanja (makar Sto se tide Njemaca), jednako kao Stoje posve neutemeljen stereotip o ruskom azijatstvu, koji su, me-dutim, njemadki zagovornici,,Srednje Evrope" i ,,Istodne politike"predali u nasljede mnogim istodnoevropskim zastupnicima, znatnodrugadijega, srednjeevropejstva. Ovdje je vrlo znakovito da se nesamo neprijateljstvo protivnikd, vei i sopstvena pgvijest, pa dak isama geografska datost, fatalistidki, smatraju datoStima usuda, teda su kao takve predodreilujuie za buduinost. Osim toga, mjestosredine shvaiene ne samo u geografskom smislu sredi5ta Evrope(mada to Njemadka geografski nije), vei i u dubljem, patetidnomsmislu temelja i jezgra evropejstva i evropskoga identiteta, Stoonda povladive1i urutaj ive1e pravo sredine u odnosu na krajeve,jeste opSte mjesto njemadke ideolo5ke, ali i kulturne matrice, kojase u izvjesnom obliku i do danas odrlava.z1

25 H"rrnunn Onckcn, Bismarck untl Zukunfi Mitteleuropas, str. l2-13;(navcdcno po H.K. Majcru, isto, str. 155)

26 Ugl.,lon njcmalki naudnik, zastupnik ,,Srcdnjc Evropc" i ,,proclora naistok", Paul Rorbah /Paul Rohrbach/, izdavaojc prcd I svj. rat dasopis po<l imcnom,,Russischc Gcfahr" (,,Ruska opasnost").

27 O ouomc jc vrlo uputan ilanak SlobodanaZunjiCa,,Sudbina, duh isrcdina - tn toposa gcrmanskc cvropskc idcologije", u.. Kako misliti budutnostEvrcpe?, Srcmski Karlovci, 1995, str.44-66.

Sto se tile patfuts-a sa kojim je istican kulturno-povijestan,tradicionalan osnov ,,Srednje Evrope", kojim je upuiivano na drZav-no predanje Svetoga Rimskoga Carstva (odnosno njegovoga nas-ljednika Habsbur5ke carevine), a time i na odgovarajuiu religijsku,jezidku i pravnu tradiciju2S, porecl vei pokazanoga prvijenstvadugorodnih ekonomsko-strate5kih sastojaka ove ideje, mole se za-pazitii unutra5nja nedosljednost dak i ako se ovaj kulturan sastojakizdvoji i posmatra izdvojeno od ostalih. Kada su krajem 1915.Njemadka i Austro-Ugarska preko svojih saveznika Bugarske iTurske povezane sa Persijskim zalivom, podeli su biti ulagani,posebno sa njemadke strane, ogromni napori za kulturno-duhovnostabilizovanje ovih veza,\ demu su udestvovali ne samo zvanidnikrugovi Centralnih sila, ve6, nimalo ne zaostajuii, i intelektualni2e,i to upravo oni ljudi koji su se programski zalagali za utemeljenje,,Srednje Evrope", izmedu ostalih, i na osnovima (zajednidke) kul-ture. UloZen je ogroman intelektualan rad radi podrZavanja, oprav-danja i utemeljenja novouspostavljenih odnosa. Medutim ni5ta odsvega toga ne moZe da objasni kako se Bugarska i, pogotovo,Turska mogu nadovezati i prikljuditi na tradiciju Svetoga RimskogaCarstva, sa svim njenim gorepomenutim momentima. Sto se Tursketide, ona je vjekovima bila strah i trepet njemadkih zemalja, bilorimokatolidkih, bilo protestantskih, Sto se Bugarske tide, ona jereligijsko-civilizacijski pripadala onom kulturnom krugu koji je,kada je bilo rijedi o Rusiji, opalan kao ,,azijatski". Jasno je, dakle,da je prida o Svetom Rimskom Carstvu sluZila opravdanju (predsobom) namjera vojno-ekonomskoga i politidkoga Sirenja, kao iudvr5ienju opijajuiega osjedaja sopstvene nadmoii i snage, dok jeu stvarnosti to bila zaista samo prida koja nije nosila nikakvuteorijsku obaveznost i neophodnost da bude dosljedno poitovana,

28 Vi,li u: Erhard Busck / Emil Brix, Pnlekt ,,Mitteteuropu" ,str.2l.2eF i lrih Nauman.jc ponukan tckuCom ratnom aktualnoiCu napisao knjigu

Mitteleuropa und Bulg,urien (Sredn.ja Evropa i Bugur.rkct), dok su Rorbah i Jck/Ernst Jiickh/, vci od pri.jc rata poznati po zalaganju za Bliskoistodnu politiku,nastavili sa ubrzanim propagandnim radom radi pridobijanja njcmaikcjavnosti zatu stvar. Ubrzo osnovano Druitvo nlcmadko-turskoga prijatcl.lstva, u kojcm su ovadvojica djclovali, razgranalo.ic poslovc na kulturno-prt)svjctno.i saradnji, zahvaliu-ju6i ogromnom gtxlilnjcm budTptu txl 3ilXX[ ra.ihsmaraka. Ubrzo naktln zauzimanjaSrbijc, a zatim i Crnc Gorc, osnovana su tri instituta za prouiavanjc podrudja

.lugoistttnc Evropc i Bliskog istoka, kao i za saradnju sa njima (u Bcrlinu, Bcdu iMinhcnu).

x

Faft

;=L

NoJ

l!

t't 4 t 7 5

o

E(!

)<

o

Ja

vei je mogla biti upotrebljavana po nahoclenju, primjereno tekuiimzbivanjima i naklonostima.

Kada je rijed o pozivanju na tradiciju Svetoga RimskogaCarstva u imperijalistidkom sklopu, tada se i tu pojavljuju ozbiljnenedoumice u pogledu opravdanosti istoga.Iako je ova drZava imalaatribut njemadke, ona je po svojoj ideji, duhu, po nekim svojimbitnim sastojcima (po svojoj religioznoj (rimokatolidkoj), jeziEkoj(latinskoj), drZavnoj i pravnoj kulturi) bila univerzalistidka. Medu-tim, ideja Srednje Evrope, bez obzira Sto je mnogim njemadkimintelektualcima Njemadka (a time i Srednja Evropa) posrijedstvomsvoje veze sa Svetim Rimskim Carstvom, a time i starim Rimom istarom Grdkom bila istinski nasljednik pravoga evropejstva, jesteantiuniverzalistidka i partikularna. Ona, i pored izvjesnih ustupakanekih njenih zagovornika, nije bila zami5ljena kao nadnacionalnani u srednjevjekovnom, niti u savremenom smislu rijedi, vei bitnoi ,,u jezgru" kao njemadka. Nesaglasnost izmedu tako zamiSljenogasrednjeevropejstva i univerzalistidkih sastojaka u njemadkoj tradi-ciji nije ostala nezapaLena ni od samih zagovornika ,,SrednjeEvrope", odnosno njemadkoga ujedinjenja, ukoliko je to bio jedanod bitnih momenata Ideje, pa je u 19. stoljeiu u Bedu postojaopokret,,dalje od Rima" (,,weg von Rom"), jer je rimokatolidanstvokao saveznik univerzalistidke ideje habsbur5ke drZave drZano smet-njom njemadkom ujedinjenj u.

Inade, pri razmatranjima o ,,srednjoj Evropits postavljano jei pitanje vjeroispovijesti koja treba biti smatrana temeljnom zatradiciju na kojoj podiva srednjeevropejstvo u povijesnome smislu,te koja bi, odgovarajude, dobila bitnu ulogu u kulturnome stabi-lizovanju budu6e ,,Srednje Evrope". Sa njemadke strane viSe putaje naglalavana uloga protestantizma kao izvorno njemadke pojave,zbog dega su Austrijanci desto zazirali, dok se je sa austrijskestrane, prevashodno kod zvanidnih i njima idejno bliskih krugova,nastojalo na univerzalistidkoj prirodi projekta, te shodno tome i narimokatolidanstvu. (Naravno, medu Austrijancima (njemadkimgradanstvom) je bilo dosta onih koji su, nezavisno od vjerozakonskeupudenosti na Rim, Zeljeli Sto snaZnije podvudi njemadku prirodusvoje drZave, odnosno ,,Srednje Evrope", te su se, sljedstveno,zalagali za onakav politidki program koji je bio bliZi njemadkimnego zvanidnim austrijskim projekcijama.)

Na ovu razliku se nadovezuje i ona o shvatanju uloge njem-

stva u,,Srednjoj Evropi". Bez obzira Sto su i austrijske i (raj-hovsko)njemadke verzije poticale od Njemaca u narodnosnomesmisln, njihovo shvatanje uloge njemstva je bilo razlidito, 5to je ukorijenu bilo uslovljeno razlikama izmedu habsburgovske i hoen-colernovske drZavne ideje, pa shodno tome, i ustroja drZave. UAustro-Ugarskoj je njemadki jezik bio priznat kao univerzalaniezik sluZbenoga op5tenja i kao preovladujuii jezik u kulturi, dok;e l drugim kulturama i jezicima bilo dato pravo gradanstva. URajhu to nije bio sludaj, ved je njemadki element bio jedinood-reclujr.rii i u kulturnom i u politidkom pogledu.""

uSada se treba udaljiti od razmatranja koja stoje u sklopu ve-

likonjemstva i imperijalizma Njemadke i Austro-Ugarske, i posve-titi paZnju potonjim preispitivanjima i poku5ajima oZivljavanja,,Srednje Evrope". Time se prelazi na osamdesete godine 20. stoljedai prostor Zapadne Njemadke, Austrije i srednjeevropskih saveznikatadainjega SSSR-a. I ovdjeje karakteristidno da su nadin aktuali-zovanja i njegovi naglasci zavisni od politidkoga prostora na kojemse de5avaju, tj. od njegovih trenutnih potreba i nuZdA. U sludajuZapadne Njemadke radilo se o pripremi terena kod kuie i u inos-transtvu za prikljudenje NjDR, a potajno. moZda i o iskazivanjuantizapadnih i antiameridkih strijemljenja'', kod tada5njih istodno-evropskih zemalja radilo se je o nastojanjima da se utekne iz potdi-njenosti SSSR-u i o deZnji za Zapadom, a kod Austrijanaca o,,bjekstvu iz malodrZavne egzistencije i provincijalizma" (Busek/Brix, str. 15). (Ovakva razlidirost jo5 jednom potvrduje koliko jeideja Srednje Evrope neodredena i pogodna svrsishodnom prila-

$ Ou,li" sc jc radilo o tradicionalnomc njcmadko-pruskomc strahu odznadajnijcga prisustva ncnjcmadkoga clcmcnta u n.jcmadkoj drZavi, Ito slikovitoizralava Riclcr uporcdujuii Rajh sa,,dionidkim drultvom" sa pruskom,,dionidkom/tj. brojdanom/ vciinom, Ito trcba ostati i u buduCc,jcr bi svako dodavanjc novihdionidara potrlo ovu vciinu. Ovo, inaic, pominjc u sklopu potkrijcpljcnja svojegastava da u Rajh nc trcba mchaniiki ukljuliti novc prostorc sa brojnim nenjcmadkimstanovnistvom, vci samo oko njcga stvoriti sistcm drZava-satclita, drZcii ih vandrlavnoga okvira Rajha. (W. Mommscn, isto, str. l5)

3r Vidi: Joscph Rovan, ,,Mittclcuropa gcgcn Europa,., u: Traumlantl Mit-teleuropa?,str: l-15.

=oFalE

e?IL

oN

JL

t '16 n7

o

E(!

)<

o

Ja

vei je mogla biti upotrebljavana po nahoclenju, primjereno tekuiimzbivanjima i naklonostima.

Kada je rijed o pozivanju na tradiciju Svetoga RimskogaCarstva u imperijalistidkom sklopu, tada se i tu pojavljuju ozbiljnenedoumice u pogledu opravdanosti istoga.Iako je ova drZava imalaatribut njemadke, ona je po svojoj ideji, duhu, po nekim svojimbitnim sastojcima (po svojoj religioznoj (rimokatolidkoj), jeziEkoj(latinskoj), drZavnoj i pravnoj kulturi) bila univerzalistidka. Medu-tim, ideja Srednje Evrope, bez obzira Sto je mnogim njemadkimintelektualcima Njemadka (a time i Srednja Evropa) posrijedstvomsvoje veze sa Svetim Rimskim Carstvom, a time i starim Rimom istarom Grdkom bila istinski nasljednik pravoga evropejstva, jesteantiuniverzalistidka i partikularna. Ona, i pored izvjesnih ustupakanekih njenih zagovornika, nije bila zami5ljena kao nadnacionalnani u srednjevjekovnom, niti u savremenom smislu rijedi, vei bitnoi ,,u jezgru" kao njemadka. Nesaglasnost izmedu tako zamiSljenogasrednjeevropejstva i univerzalistidkih sastojaka u njemadkoj tradi-ciji nije ostala nezapaLena ni od samih zagovornika ,,SrednjeEvrope", odnosno njemadkoga ujedinjenja, ukoliko je to bio jedanod bitnih momenata Ideje, pa je u 19. stoljeiu u Bedu postojaopokret,,dalje od Rima" (,,weg von Rom"), jer je rimokatolidanstvokao saveznik univerzalistidke ideje habsbur5ke drZave drZano smet-njom njemadkom ujedinjenj u.

Inade, pri razmatranjima o ,,srednjoj Evropits postavljano jei pitanje vjeroispovijesti koja treba biti smatrana temeljnom zatradiciju na kojoj podiva srednjeevropejstvo u povijesnome smislu,te koja bi, odgovarajude, dobila bitnu ulogu u kulturnome stabi-lizovanju budu6e ,,Srednje Evrope". Sa njemadke strane viSe putaje naglalavana uloga protestantizma kao izvorno njemadke pojave,zbog dega su Austrijanci desto zazirali, dok se je sa austrijskestrane, prevashodno kod zvanidnih i njima idejno bliskih krugova,nastojalo na univerzalistidkoj prirodi projekta, te shodno tome i narimokatolidanstvu. (Naravno, medu Austrijancima (njemadkimgradanstvom) je bilo dosta onih koji su, nezavisno od vjerozakonskeupudenosti na Rim, Zeljeli Sto snaZnije podvudi njemadku prirodusvoje drZave, odnosno ,,Srednje Evrope", te su se, sljedstveno,zalagali za onakav politidki program koji je bio bliZi njemadkimnego zvanidnim austrijskim projekcijama.)

Na ovu razliku se nadovezuje i ona o shvatanju uloge njem-

stva u,,Srednjoj Evropi". Bez obzira Sto su i austrijske i (raj-hovsko)njemadke verzije poticale od Njemaca u narodnosnomesmisln, njihovo shvatanje uloge njemstva je bilo razlidito, 5to je ukorijenu bilo uslovljeno razlikama izmedu habsburgovske i hoen-colernovske drZavne ideje, pa shodno tome, i ustroja drZave. UAustro-Ugarskoj je njemadki jezik bio priznat kao univerzalaniezik sluZbenoga op5tenja i kao preovladujuii jezik u kulturi, dok;e l drugim kulturama i jezicima bilo dato pravo gradanstva. URajhu to nije bio sludaj, ved je njemadki element bio jedinood-reclujr.rii i u kulturnom i u politidkom pogledu.""

uSada se treba udaljiti od razmatranja koja stoje u sklopu ve-

likonjemstva i imperijalizma Njemadke i Austro-Ugarske, i posve-titi paZnju potonjim preispitivanjima i poku5ajima oZivljavanja,,Srednje Evrope". Time se prelazi na osamdesete godine 20. stoljedai prostor Zapadne Njemadke, Austrije i srednjeevropskih saveznikatadainjega SSSR-a. I ovdjeje karakteristidno da su nadin aktuali-zovanja i njegovi naglasci zavisni od politidkoga prostora na kojemse de5avaju, tj. od njegovih trenutnih potreba i nuZdA. U sludajuZapadne Njemadke radilo se o pripremi terena kod kuie i u inos-transtvu za prikljudenje NjDR, a potajno. moZda i o iskazivanjuantizapadnih i antiameridkih strijemljenja'', kod tada5njih istodno-evropskih zemalja radilo se je o nastojanjima da se utekne iz potdi-njenosti SSSR-u i o deZnji za Zapadom, a kod Austrijanaca o,,bjekstvu iz malodrZavne egzistencije i provincijalizma" (Busek/Brix, str. 15). (Ovakva razlidirost jo5 jednom potvrduje koliko jeideja Srednje Evrope neodredena i pogodna svrsishodnom prila-

$ Ou,li" sc jc radilo o tradicionalnomc njcmadko-pruskomc strahu odznadajnijcga prisustva ncnjcmadkoga clcmcnta u n.jcmadkoj drZavi, Ito slikovitoizralava Riclcr uporcdujuii Rajh sa,,dionidkim drultvom" sa pruskom,,dionidkom/tj. brojdanom/ vciinom, Ito trcba ostati i u buduCc,jcr bi svako dodavanjc novihdionidara potrlo ovu vciinu. Ovo, inaic, pominjc u sklopu potkrijcpljcnja svojegastava da u Rajh nc trcba mchaniiki ukljuliti novc prostorc sa brojnim nenjcmadkimstanovnistvom, vci samo oko njcga stvoriti sistcm drZava-satclita, drZcii ih vandrlavnoga okvira Rajha. (W. Mommscn, isto, str. l5)

3r Vidi: Joscph Rovan, ,,Mittclcuropa gcgcn Europa,., u: Traumlantl Mit-teleuropa?,str: l-15.

=oFalE

e?IL

oN

JL

t '16 n7

godavanju.) U ovome razdijelu iemo paZnju posvetltl' pnJe svega'

istodnoevropskim i austrijskim vi<lenjima.Usljed ogromnih i dalekoseZnih promjena i uticaja koje su

Njemadka i Austrija pretrpjele od kraja I svj' rata, i znatno.prei-

nadenih okolnosti tada5njega meclunarodnoga poretka u odnosu

na onaj preda5nji, nije im bilo mogude, kao Sto je sigurno da zbog

torileniiitr i su5tinskih promjena politidke kulture kao i pretrpljenih

prefoantlantskih politidko-ideolo5kih uticaja, nije ni bilo preov-

iaduju6e volje za vodenjem imperijalistidke politike moii (Macht-

potiiit<). Upiavo suprotno, ideja Srednje Evrope se istura u prvi

planborbeprotivjednogadrugadijega,totalitarnogaimperijalizmaprotiv SS-Sn-a. Sho,lno tome, srednjeevropejstvu se po6inje.pri-

piiivati kosmopolitski i human sadrZaj, sto treba kontrastno, i ra-

zaraju1e, djelovati na nedobrovoljan savez nedemokratskih dr.

LavakeLimina Istoku. Iako postoji prilidna saglasnost kod razliditih

razmatranja o,,srednjoj Evropi" na opisnoj razini, iztogaproistidu

dvi je,uosnovi,dostarazl idi tezamisl i ,koj imajezajedniEkoneza-dovoljstvo tada postoje6om blokovskom podijetjglo-Sey Evrope i

,,Srednje Evrope;'. Za jedne (npr. Milan Kundera iliCeslav MiloS)

Srednja Evropa ie samo istodni zavrSetak zapadne civilizacije kojoj

pripada po .ui. svojim bitnim odlikama, bez obzira na to Sto je

zUog pos"Unosti svojega istorijskoga puta stekla i neke samosvojne

oroiin". Ove posebnosti ,,Srednje Evrope" u odnosu na, navodni'

ostatak Zapadapredstavljaju samo regionat no uptiseb tjenje, varija-

ciju koja po .uoi".n (tolerantnom) duhu posve odgovaraju zapadnoj

.iuitiru"iii, a koje su nastale uslijed neophodnosti odgolora na

neke povijesne ditosti toga prostora' Po njima ,,Srednja Evropa"

pripadatraalciiiPreporod3,Prosvjetiteljstva,evropejstvaicivil-noga l"Zivil"nil d.uituu.32 Po ovoj zamisli ,,Srednje Evrope" radi

," iu.o o tome da se politi6ka granica izmedu Evrope i ne-Evrope

6 (tj. Rusije) povude tamo gdje je civilizacijska i kulturna, Sto znadi

= aa prieab f<ulturi opet ima podredenu i politidki svrsishodnu ulogu.

b tvidi se i da je ,,Srednja Evropa", kao granidno podrudje evropej-

: stva. stolie6ima iskuiivala opasnost i trpila udare neevropskih i

3 neevropeiskih sila, Sto je stvorilo posebno istandan osjedaj za

; ugrozenost te otuda proistekli nacionalizam, koji je, medutim u

,o

32 Antoin Lichm,,,Anmerkungcn zur mittclcuropiiischen ldcntitiit", u: Ea-

ropa und MitteleuroPa,str. 125'

svojoj osnovi kosmopolitski, dakle evropski. (A. Lim) Ovim seZeli dati zaboraviti da,,srednja Evropa" povijesno nikada nije bilajedinstven homogenizovan i stabilizovan prostor, kao Sto se povi-jestan uzor bedema ili ,,predzida" (,,antemurale") hri5ianstva (predTurcima), bez obzira na svoju konkretn^u zasnovanost, tako prisanmnogim hri5danskim narodima Evrope'''' Zeli prenijeti na uzor po-vijesnoga odnosa Evrope prema Rusiji.

Za druge (npr. Erhart Buzek) ,,Srednja Evropa" predstavljaposeban kulturan i duhovnopovijestan entitet koji se po identiteturazlikuje kako od Istoka tako i od Zapada Evrope. Ta jedinstvena,,Srednja Evropa" je nastala vi5estoljetnim suZivotom i praktiko-vanjem odreclenih datosti koje su vremenom postale temelji pose-bnoga identiteta. Navedimo samo neke od tih temeljnih datosti:,,habsbur5ka struktura vladavine",,,latinsko-katolidka dimenziia"i ,,njemadkoj ezi(nakultura".3a Zatim se govori o posebnome ,,os-je6aju Zivota" (,,Lebensgefiihl"), duhu tolerancije, uvaZavanju raz-lika, spremnosti na kompromis, davanju neocjenjivoga znadaja po-jedincu i njegovoj posebnosti i neponovljivosti. Ovakav nacrt,,Sred-nje Evrope" pored odbrambenoga stava spram Rusije (Sto mu jezajednidko sa prvom verzijom, kao i sa tradicionalnim njemadkirnsrednjeevropejstvom), nosi i izraZen otklon prema Zapadt i posebnoprema SAD, kao sili koja nije u duhu (pravoga) evropejstva. Poza-dina ovakvoga stava je vei pomenuta njemadka kulturna svijest osvojem posebnom pravu na mjerodavno tumadenje evropejstva,demu se umije prikljuditi i otvorena odbojnost prema nekim te-meljnim politidkim shvatanjima kao i prema stvamosti industrijskihdru5tava Zapadne Evrope i SAD. Ovakav nadin politidkoga rasu-divanja je imao svoje pretede kako u vilhemovskoj Njemadkoj,tako i u Vajmarskoj republici i Tre6em Rajhu, diji su kraj preZivjeliizdanci takvih ideja o posebnom povijesnom, kulturnom pa i poli- =tidkom putu Njemaca i pozvanosti na posebnu misiju u povijesti 9dovjedanstva, te su, uz izmijenjene pretenzije, nastavili svoju poli- qtiEku i kultumu djelatnost u adenauerovskoj Njemadkoj i u austrij- Eskoj Drugoj republici. =

Kao Sto se ove dvije savremene zamisli ,,Srednje Evrope" II

" To jcstc: Grcima. Srbima, Bugarima, Madarima, Austri.jancima. N jcm-cima, Rusima, Poljacima. Ukra.jincima. pa iak i Hrvatima.

3a Erhar,l Busck i Emil Brix. Pro jekt ,,Mitteleuropa". str. 2i .

1 7 8 N 7 9

godavanju.) U ovome razdijelu iemo paZnju posvetltl' pnJe svega'

istodnoevropskim i austrijskim vi<lenjima.Usljed ogromnih i dalekoseZnih promjena i uticaja koje su

Njemadka i Austrija pretrpjele od kraja I svj' rata, i znatno.prei-

nadenih okolnosti tada5njega meclunarodnoga poretka u odnosu

na onaj preda5nji, nije im bilo mogude, kao Sto je sigurno da zbog

torileniiitr i su5tinskih promjena politidke kulture kao i pretrpljenih

prefoantlantskih politidko-ideolo5kih uticaja, nije ni bilo preov-

iaduju6e volje za vodenjem imperijalistidke politike moii (Macht-

potiiit<). Upiavo suprotno, ideja Srednje Evrope se istura u prvi

planborbeprotivjednogadrugadijega,totalitarnogaimperijalizmaprotiv SS-Sn-a. Sho,lno tome, srednjeevropejstvu se po6inje.pri-

piiivati kosmopolitski i human sadrZaj, sto treba kontrastno, i ra-

zaraju1e, djelovati na nedobrovoljan savez nedemokratskih dr.

LavakeLimina Istoku. Iako postoji prilidna saglasnost kod razliditih

razmatranja o,,srednjoj Evropi" na opisnoj razini, iztogaproistidu

dvi je,uosnovi,dostarazl idi tezamisl i ,koj imajezajedniEkoneza-dovoljstvo tada postoje6om blokovskom podijetjglo-Sey Evrope i

,,Srednje Evrope;'. Za jedne (npr. Milan Kundera iliCeslav MiloS)

Srednja Evropa ie samo istodni zavrSetak zapadne civilizacije kojoj

pripada po .ui. svojim bitnim odlikama, bez obzira na to Sto je

zUog pos"Unosti svojega istorijskoga puta stekla i neke samosvojne

oroiin". Ove posebnosti ,,Srednje Evrope" u odnosu na, navodni'

ostatak Zapadapredstavljaju samo regionat no uptiseb tjenje, varija-

ciju koja po .uoi".n (tolerantnom) duhu posve odgovaraju zapadnoj

.iuitiru"iii, a koje su nastale uslijed neophodnosti odgolora na

neke povijesne ditosti toga prostora' Po njima ,,Srednja Evropa"

pripadatraalciiiPreporod3,Prosvjetiteljstva,evropejstvaicivil-noga l"Zivil"nil d.uituu.32 Po ovoj zamisli ,,Srednje Evrope" radi

," iu.o o tome da se politi6ka granica izmedu Evrope i ne-Evrope

6 (tj. Rusije) povude tamo gdje je civilizacijska i kulturna, Sto znadi

= aa prieab f<ulturi opet ima podredenu i politidki svrsishodnu ulogu.

b tvidi se i da je ,,Srednja Evropa", kao granidno podrudje evropej-

: stva. stolie6ima iskuiivala opasnost i trpila udare neevropskih i

3 neevropeiskih sila, Sto je stvorilo posebno istandan osjedaj za

; ugrozenost te otuda proistekli nacionalizam, koji je, medutim u

,o

32 Antoin Lichm,,,Anmerkungcn zur mittclcuropiiischen ldcntitiit", u: Ea-

ropa und MitteleuroPa,str. 125'

svojoj osnovi kosmopolitski, dakle evropski. (A. Lim) Ovim seZeli dati zaboraviti da,,srednja Evropa" povijesno nikada nije bilajedinstven homogenizovan i stabilizovan prostor, kao Sto se povi-jestan uzor bedema ili ,,predzida" (,,antemurale") hri5ianstva (predTurcima), bez obzira na svoju konkretn^u zasnovanost, tako prisanmnogim hri5danskim narodima Evrope'''' Zeli prenijeti na uzor po-vijesnoga odnosa Evrope prema Rusiji.

Za druge (npr. Erhart Buzek) ,,Srednja Evropa" predstavljaposeban kulturan i duhovnopovijestan entitet koji se po identiteturazlikuje kako od Istoka tako i od Zapada Evrope. Ta jedinstvena,,Srednja Evropa" je nastala vi5estoljetnim suZivotom i praktiko-vanjem odreclenih datosti koje su vremenom postale temelji pose-bnoga identiteta. Navedimo samo neke od tih temeljnih datosti:,,habsbur5ka struktura vladavine",,,latinsko-katolidka dimenziia"i ,,njemadkoj ezi(nakultura".3a Zatim se govori o posebnome ,,os-je6aju Zivota" (,,Lebensgefiihl"), duhu tolerancije, uvaZavanju raz-lika, spremnosti na kompromis, davanju neocjenjivoga znadaja po-jedincu i njegovoj posebnosti i neponovljivosti. Ovakav nacrt,,Sred-nje Evrope" pored odbrambenoga stava spram Rusije (Sto mu jezajednidko sa prvom verzijom, kao i sa tradicionalnim njemadkirnsrednjeevropejstvom), nosi i izraZen otklon prema Zapadt i posebnoprema SAD, kao sili koja nije u duhu (pravoga) evropejstva. Poza-dina ovakvoga stava je vei pomenuta njemadka kulturna svijest osvojem posebnom pravu na mjerodavno tumadenje evropejstva,demu se umije prikljuditi i otvorena odbojnost prema nekim te-meljnim politidkim shvatanjima kao i prema stvamosti industrijskihdru5tava Zapadne Evrope i SAD. Ovakav nadin politidkoga rasu-divanja je imao svoje pretede kako u vilhemovskoj Njemadkoj,tako i u Vajmarskoj republici i Tre6em Rajhu, diji su kraj preZivjeliizdanci takvih ideja o posebnom povijesnom, kulturnom pa i poli- =tidkom putu Njemaca i pozvanosti na posebnu misiju u povijesti 9dovjedanstva, te su, uz izmijenjene pretenzije, nastavili svoju poli- qtiEku i kultumu djelatnost u adenauerovskoj Njemadkoj i u austrij- Eskoj Drugoj republici. =

Kao Sto se ove dvije savremene zamisli ,,Srednje Evrope" II

" To jcstc: Grcima. Srbima, Bugarima, Madarima, Austri.jancima. N jcm-cima, Rusima, Poljacima. Ukra.jincima. pa iak i Hrvatima.

3a Erhar,l Busck i Emil Brix. Pro jekt ,,Mitteleuropa". str. 2i .

1 7 8 N 7 9

o

Ifo-oY

ci

Ja,(.)

razlikuju po vrjednovanju njenoga kulturnoga predanja, tako iztoga nuZno proistidu i razlike u predvictanjima i zalaganjima upogledu njene politidke buduinos ti, Za pw e je nedvosmislen ciljsrednjeevropskih naroda potpuno ukljudenje ili ,,povratak" tJ za-padni svijet, Sto znadi da izmedu takvih zamisli i (zapadno)ev-ropskih integracija nema veiih nesaglasnosti, dok je za druge prih-vatljivija opcija politidke i vojne neutralnosti uzizgradivanje ,,Sred-nje Evrope" i traganje osobenoga putaza nju,5to bi kolidiralo sapomenutim procesima ujedinjavanja.

Pogledajmo podrobnije neke od vaZnijih odrednica koje senavode kao kljudne za srednjeevropski identitet. (Sve svakako nijemoguie preispitati, jer su neke toliko neodre<Iene i nejasne da seotimaju svakoj teorijskoj paZnji, te samo mogu svjedoditi o nedijimZeljama i ialu za nekadaSnjim nadinom Zivota.35) Jedna, po na5emmnjenju, od najbitnijih odlika koje se pripisuju ,,Srednjoj Evropi",i to od zastupnika obaju pravaca, jeste postavka o posebnomuvaZavanju vrijednosti pojedinca i sa time povezana kultura sno5lji-vosti, dijaloga i kompromisa. Razmotrimo prvo kako stoji stvar satime gledaju6i na skorainju povijest (od poslije 1848, do kada jebio na snazi nesumnjivo patrijarhalan sistem vladavine, Sto se nemoZe smatrati pogodnim tlom za pospje5ivanje pojedinadnosti)zemalja srednjeevropskoga prostora (ne uzimaju6i u obzir Nje-madku, ve6 samo zemlje Austro-Ugarske CarevinCI. Kao pogodanpokazatelj pri provjeri ove postavke koristidemo pojam politidkekulture, i to u smislu u kojem on treba pokazivatt izvjesne tolerantnekarakteristike ukoliko treba pogodovati razvoju individualistidkekulture uvaZavanja slobodd.36

3s ,,Ako se ona /Srcdnja Evropa - prim. e .K./ defini5e rukoljubom i brojcm

ruZa u kitici /kao Sto se je jcdnom prilikom izjasnio Erhart Buzrk - prim. e .K./,tada se tu ne radi o nostalgiji za Habsburzima, ved o sada5njem idcntitetu gradan-

stva.", Hans-Georg Heinrich, ,,Dic Ostcrrcichischc Gcscllschaft und dieMiucleuropaJdee", u: Europa und Mittclcuropa, str. 53. Ovim Hajnrih podvladi dana mnogo toga Sto se javlja u odludnim zalaganjima za ,,Srcdnju Evropu" trcbagledati kao na simptom Cije uzrokc radijc treba razotkriti na meta-razini nego Stotreba ulaziti u teorijsku diskusiju o samoj ,,argumentaciji" koja to samo prividnojesrc. O tome svjcdoCi, u tcorijskom smislu, posvc neupotrebljiva prila o ,,Zivotnomosjedaju", o ,,osjedaju vr€mena", o ,,duhu" ili ,,atmosferi" kafetarnica (,,Kaffc-

hiiusel'). Tako<le, istilu sc sasvim nerealne pretenzije da BeC opet postane,,svjetskaprijestonica duha" kao sto jc bio (? - C.K.) ,,oko 1900." (Busek / Brix, str. ?9)

36 Ovoie prcdloZio Slavomir Vjatr u clanku: "Politische Kultur im Mit-

Ausffija: tek nakon porazaod Pruske 1866. (Kraljev Gradag)i unutra5nje krize koja je ishodovala Nagodbom (,,Ausgleich"3)1867. Dvor daje krupne ustupke (njemadkim) liberalima, Sto jeimalo za ishod znatno Sirenje gratlanskih sloboda. Medutim, kakosu ti liberali bili uvjerenja da su samo Njemci pouzdan dinilacMonarhije, Sto je imalo za posljedicu odreden stav prema inimnarodima, kao i zbog dinjenice da Njemci nijesu bili ve6inskaskupina u drZavi, kod njemadkoga grailanstva je postojao stalanosjeiaj nacionalne i drZavne ugroZenosti, Sto se gomilanjem i ne-rje5avanjem problema, a time i zao5travanjem medunacionalnihodnosa samo zao5travalo, da bi krajem 70-ih i podetkom 80-ihgodina proSloga stoljeia izrodilo populistidki, Sovinistidki fon Sene-rerov /Georg von Schnerer/ pokret, koji je brzo evoluirao do anti-semitskih i antislovenskih pozicija, Sto je ostavilo trajne posljedicena obrazovanje stavova Austrijanaca do duboko u 20. stoljeie. Uprvome desetljeiu 20. stoljeia pojavile su se dak i znadajne autori-tarne tendencije u Monarhiji, i to podstaknute, prevashodno, nam-jerom odbrane drZave od narastajuiih narodnosnih partikularizama.Atmosfera stalne krize i napetosti kakva je vladala u Austriji odsredine 19. stolje6a do kraja drLave nikako ne moZe biti oznadenapogodnom za razvijanje gorepomenutih odlika politidke kulture.Ta kultura jeste bila grailanska po obliku, ukoliko je gradanstvobilo preovlattujuii sloj, ali ona po duhu nije bila tolerantna, i to nesamo prema pripadnicima drugih naroda, ved i inomisle6im suna-rodnicima. e eika: Politidki Zivot deha je bio obiljeZen poti5tenoSduzbog nemanja sopstvene drZave kao i trzavicama sa bedkim Dvoromi jo5 vi5e sa brojnom, modnom, krajnje nepopustljivom i politidkii ekonomski preovlatlujuiom njemaEkom manjinom u eelkoj iMoravskoj, sa kojom su_Cesi od 70-ih godina Zivjeli u stanjuhladnog gradanskog rata. Cini se da i pored razvijenoga grailanswau Ceha, ovakvi uslovi nijesu mogli pogodovati razvoju politidkekulture, prije svega, kulturne i nacionalne trpeljivosti. Razdobljekoje bi se moglo nazvati pogodnim za njeno unaprjetlivanje sesvodi samo na dvadeset godina izmadu dvaju svjetskih ratova, Stoje, svakako, nedovoljno za njeno udvr5ienje. Madarsl<a: Kod Ma-

tcleuropa. Gibt es eine kulturelle Identitet im Ubergang von Ost und West?", u:Europa und Mitteleuropa,str:. I l7 - 124.

37 N.lemadka rijel ,,Ausgleich" znadi ne bilo kakvu nagodbu, ved onu usmislu poravnanja, izjednadenja, davanja jednakih prava.

xoFalccoe=ILoN

9tr

1 8 0 l 8 l

o

Ifo-oY

ci

Ja,(.)

razlikuju po vrjednovanju njenoga kulturnoga predanja, tako iztoga nuZno proistidu i razlike u predvictanjima i zalaganjima upogledu njene politidke buduinos ti, Za pw e je nedvosmislen ciljsrednjeevropskih naroda potpuno ukljudenje ili ,,povratak" tJ za-padni svijet, Sto znadi da izmedu takvih zamisli i (zapadno)ev-ropskih integracija nema veiih nesaglasnosti, dok je za druge prih-vatljivija opcija politidke i vojne neutralnosti uzizgradivanje ,,Sred-nje Evrope" i traganje osobenoga putaza nju,5to bi kolidiralo sapomenutim procesima ujedinjavanja.

Pogledajmo podrobnije neke od vaZnijih odrednica koje senavode kao kljudne za srednjeevropski identitet. (Sve svakako nijemoguie preispitati, jer su neke toliko neodre<Iene i nejasne da seotimaju svakoj teorijskoj paZnji, te samo mogu svjedoditi o nedijimZeljama i ialu za nekadaSnjim nadinom Zivota.35) Jedna, po na5emmnjenju, od najbitnijih odlika koje se pripisuju ,,Srednjoj Evropi",i to od zastupnika obaju pravaca, jeste postavka o posebnomuvaZavanju vrijednosti pojedinca i sa time povezana kultura sno5lji-vosti, dijaloga i kompromisa. Razmotrimo prvo kako stoji stvar satime gledaju6i na skorainju povijest (od poslije 1848, do kada jebio na snazi nesumnjivo patrijarhalan sistem vladavine, Sto se nemoZe smatrati pogodnim tlom za pospje5ivanje pojedinadnosti)zemalja srednjeevropskoga prostora (ne uzimaju6i u obzir Nje-madku, ve6 samo zemlje Austro-Ugarske CarevinCI. Kao pogodanpokazatelj pri provjeri ove postavke koristidemo pojam politidkekulture, i to u smislu u kojem on treba pokazivatt izvjesne tolerantnekarakteristike ukoliko treba pogodovati razvoju individualistidkekulture uvaZavanja slobodd.36

3s ,,Ako se ona /Srcdnja Evropa - prim. e .K./ defini5e rukoljubom i brojcm

ruZa u kitici /kao Sto se je jcdnom prilikom izjasnio Erhart Buzrk - prim. e .K./,tada se tu ne radi o nostalgiji za Habsburzima, ved o sada5njem idcntitetu gradan-

stva.", Hans-Georg Heinrich, ,,Dic Ostcrrcichischc Gcscllschaft und dieMiucleuropaJdee", u: Europa und Mittclcuropa, str. 53. Ovim Hajnrih podvladi dana mnogo toga Sto se javlja u odludnim zalaganjima za ,,Srcdnju Evropu" trcbagledati kao na simptom Cije uzrokc radijc treba razotkriti na meta-razini nego Stotreba ulaziti u teorijsku diskusiju o samoj ,,argumentaciji" koja to samo prividnojesrc. O tome svjcdoCi, u tcorijskom smislu, posvc neupotrebljiva prila o ,,Zivotnomosjedaju", o ,,osjedaju vr€mena", o ,,duhu" ili ,,atmosferi" kafetarnica (,,Kaffc-

hiiusel'). Tako<le, istilu sc sasvim nerealne pretenzije da BeC opet postane,,svjetskaprijestonica duha" kao sto jc bio (? - C.K.) ,,oko 1900." (Busek / Brix, str. ?9)

36 Ovoie prcdloZio Slavomir Vjatr u clanku: "Politische Kultur im Mit-

Ausffija: tek nakon porazaod Pruske 1866. (Kraljev Gradag)i unutra5nje krize koja je ishodovala Nagodbom (,,Ausgleich"3)1867. Dvor daje krupne ustupke (njemadkim) liberalima, Sto jeimalo za ishod znatno Sirenje gratlanskih sloboda. Medutim, kakosu ti liberali bili uvjerenja da su samo Njemci pouzdan dinilacMonarhije, Sto je imalo za posljedicu odreden stav prema inimnarodima, kao i zbog dinjenice da Njemci nijesu bili ve6inskaskupina u drZavi, kod njemadkoga grailanstva je postojao stalanosjeiaj nacionalne i drZavne ugroZenosti, Sto se gomilanjem i ne-rje5avanjem problema, a time i zao5travanjem medunacionalnihodnosa samo zao5travalo, da bi krajem 70-ih i podetkom 80-ihgodina proSloga stoljeia izrodilo populistidki, Sovinistidki fon Sene-rerov /Georg von Schnerer/ pokret, koji je brzo evoluirao do anti-semitskih i antislovenskih pozicija, Sto je ostavilo trajne posljedicena obrazovanje stavova Austrijanaca do duboko u 20. stoljeie. Uprvome desetljeiu 20. stoljeia pojavile su se dak i znadajne autori-tarne tendencije u Monarhiji, i to podstaknute, prevashodno, nam-jerom odbrane drZave od narastajuiih narodnosnih partikularizama.Atmosfera stalne krize i napetosti kakva je vladala u Austriji odsredine 19. stolje6a do kraja drLave nikako ne moZe biti oznadenapogodnom za razvijanje gorepomenutih odlika politidke kulture.Ta kultura jeste bila grailanska po obliku, ukoliko je gradanstvobilo preovlattujuii sloj, ali ona po duhu nije bila tolerantna, i to nesamo prema pripadnicima drugih naroda, ved i inomisle6im suna-rodnicima. e eika: Politidki Zivot deha je bio obiljeZen poti5tenoSduzbog nemanja sopstvene drZave kao i trzavicama sa bedkim Dvoromi jo5 vi5e sa brojnom, modnom, krajnje nepopustljivom i politidkii ekonomski preovlatlujuiom njemaEkom manjinom u eelkoj iMoravskoj, sa kojom su_Cesi od 70-ih godina Zivjeli u stanjuhladnog gradanskog rata. Cini se da i pored razvijenoga grailanswau Ceha, ovakvi uslovi nijesu mogli pogodovati razvoju politidkekulture, prije svega, kulturne i nacionalne trpeljivosti. Razdobljekoje bi se moglo nazvati pogodnim za njeno unaprjetlivanje sesvodi samo na dvadeset godina izmadu dvaju svjetskih ratova, Stoje, svakako, nedovoljno za njeno udvr5ienje. Madarsl<a: Kod Ma-

tcleuropa. Gibt es eine kulturelle Identitet im Ubergang von Ost und West?", u:Europa und Mitteleuropa,str:. I l7 - 124.

37 N.lemadka rijel ,,Ausgleich" znadi ne bilo kakvu nagodbu, ved onu usmislu poravnanja, izjednadenja, davanja jednakih prava.

xoFalccoe=ILoN

9tr

1 8 0 l 8 l

daraje iskljudiva i bezobzirna usredsrealenost iskljudivo na interesesvojega naroda. i zvanidno podrZavana i sprovodena Sovinistidkapolitika prema manjinama bila u toj mjeri odretlujueaza sve vrijernenakon Nago<Ibe pa do poraza L944. godine, da ovdje, zaista nemoZe biti govora o toleranciji kao dijelu politidke kulture ijednogadru5tvenoga sloja. Pollska: Narodna razdrobljenost izmedu trijuCarevina do 19 18. i poti5tenost zbog nedostatka nacionalne drZave,kao i atmosfera stalne spoljne ugroZenosti i Sovinistidka i autoritar-na politika Republike Poljske izmedu dvaju ratova takode ne dajumjesta pojavi i udvr5iivanju politidke kulture sno5ljivosti.

Ako se nastoji na ,,latinskome hri5ianstvu", Sto zna(i naznadaju koji je, svojevremeno, imala Rimokatolidka crkva u dru5tvi-ma srednjeevropskih naroda, a time na obrazovanje politidke kulture(duha/mentaliteta), tada nije jasno na koji nadin znadajan uplivjedne ustanove dijaje proSlost prepuna svega samo ne uvaZavanjasamostalnosti i slobode punoljetnoga pojedinca, kao i slobode uvje-renja i kulture dijaloga moZe doprinijeti uspostavi slobodnogagradanina i odgovarajuiih odnosa u druitvu. Zatim, iako su nekidjelovi srednje Evrope imali jak grailanski sloj koji je, na ne5todrugadiji nadin nego naZapadu, ipak uspio da pored plemstva, iuprkos njemu, obezbijedi sebi pristup polugama ekonomske i poli-tidke moii, ipak je poti5tenost i ozlojedenost gradanstva zbog ne-manja vlastite nacionalne drLave imala znadajnih posljedica, kakou odnosu prema pripadnicima tudih naroda, tako i p6 odnose unutaristoga naroda, koje nijesu pogodovale ukorjenjivanju politidke kul-ture snoSljivosti.

Ipak, nesumnjivo je da je Austro-Ugarska bila pouzdana,na razvijenu pravnu kulturu oslonjena driava, koja je svojomdjelotvornom praksom ukorjenjivala odredene vrste odnosa svojihpodanika prema njoj, kao i odgovarajuie odnose u dru5tvu, Sto jesvakako ostavilo pozitivnoga traga na obrasce drZanja pojedinacai na njihovo obrazovanje stavova, dak i poslije njenoga raspada.No svejedno, govoriti o graclanskom (,,civilnom") dru5tvu u druitvusa tako naglaSenom ulogom, makar i pravno ogranidene, drZavnemo6i, dini se neumjesnim. Razmi5ljajudi o ovome ne smije sesmetnuti s uma da su sve politidke, pravne, idejne, ideolo5ke teko-vine Austro-Ugarske diji je smisao bio za5tita politidkih, gradan-skih, javnih i lidnih sloboda (iija razina, svakako, nije mogla doseiionaj iz Francuske ili Britanije toga doba), po svojem porijeklu

bile zapadnoevropske, a ne autohtone, te se ne mogu svrstati uizvorne i osobite vrijednosti ,,Srednje Evrope". Takocle, pozitivnetekovine grailanske kulture u u Austro-Ugarskoj nijesu nikada bileizvedene do krajnjih konsekvencija, vei su ostajale polovidne inedovr5ene, i to zbog autoritarno-patrijarhalnoga sistema vladavinekdi je na njih gledao kao na nepoZeljne, ali, radi interesa odrZanjasistema, neizbjeLne ustupke.38 U svakom sludaju, bitne pozitivnevrijednosti gradanske kulture u Austro-Ugarskoj po svojem pori-jeklu nijesu srednjeevropske, vei su plod posrijednoga i samo-svojnim politidkim i povijesnim prilikama ogranidenoga spoljnje-ga uticaja. To bi viSe davalo za pravo pobornicima integralne,evropske zamisli Srednje Evrope pred zastupnicima autonomis-tidke. No ipak ne smije se propustiti primjetiti da se dejstvo tihtekovina nije zaustavljalo na ,,granicama" ,,Srednje Evrope", ve6se je Sirilo i na jug i na istok, te da novovjekovna modernizacijanije zaobi5la i one zemlje nasuprot kojima mnogi zastupnici ,,Sred-nje Evrope" ho6e da istaknu svoj polemidki identitet, i da povukunove granice sukobljavanja.

UI

Ako se danas razmi5lja o ,,Srednjoj Evropi", i to ne iskljudivokao o duSevnom pribjeZi5tu nacionalno svjesnih intelektualaca prinepovoljnim ili isku5avaju6ima prilikama za njihov narod, ved i oozbiljnom politidkom projektu koji bi mogao imati izvjesne stvarneizglede, tada je, vjerujemo, uputno vratiti se na njene povijesneprethodnike kao i odvagati slidnosti i razlike izmedu prilika kadasu nastajali ti nacrti i onih dana5njih. Pod ovim podrazumijevamo,prije svega, njemadko-austrijske ideje iz doba prije i za vrijeme Isvj. rata. Postoji nekoliko razloga (pored onih pomenutih na str. 3)zbog dega kao orijentir pri razmatranju budu6ih izgleda za,,SrednjuEvropu" uzimamo tada5nje ideje i prilike. Prvo, te ideje su, kudika-mo, razvijenije, ozbiljnije i neprotivrjednije nego Sto je to sludajsa onima koje su 70-ih i 80-ih godina nastajale po Istodnoj Evropi,

3E O ncukorijcnjcnosti vrijednosti lilnih sloboda i sno5ljivosti kako upolitidkoj kulturi tako i u sistcmu vladavine Austro-Ugarskc svjcdodc autoritarna,a u nckim a.spcktima, i totalitarna zastranjcnja u prvom dcsctljceu 20. stoljcfa.

I

l

O

tro:<A

a

=oFa

e-L

NoJ

L

t82 1 8 3

daraje iskljudiva i bezobzirna usredsrealenost iskljudivo na interesesvojega naroda. i zvanidno podrZavana i sprovodena Sovinistidkapolitika prema manjinama bila u toj mjeri odretlujueaza sve vrijernenakon Nago<Ibe pa do poraza L944. godine, da ovdje, zaista nemoZe biti govora o toleranciji kao dijelu politidke kulture ijednogadru5tvenoga sloja. Pollska: Narodna razdrobljenost izmedu trijuCarevina do 19 18. i poti5tenost zbog nedostatka nacionalne drZave,kao i atmosfera stalne spoljne ugroZenosti i Sovinistidka i autoritar-na politika Republike Poljske izmedu dvaju ratova takode ne dajumjesta pojavi i udvr5iivanju politidke kulture sno5ljivosti.

Ako se nastoji na ,,latinskome hri5ianstvu", Sto zna(i naznadaju koji je, svojevremeno, imala Rimokatolidka crkva u dru5tvi-ma srednjeevropskih naroda, a time na obrazovanje politidke kulture(duha/mentaliteta), tada nije jasno na koji nadin znadajan uplivjedne ustanove dijaje proSlost prepuna svega samo ne uvaZavanjasamostalnosti i slobode punoljetnoga pojedinca, kao i slobode uvje-renja i kulture dijaloga moZe doprinijeti uspostavi slobodnogagradanina i odgovarajuiih odnosa u druitvu. Zatim, iako su nekidjelovi srednje Evrope imali jak grailanski sloj koji je, na ne5todrugadiji nadin nego naZapadu, ipak uspio da pored plemstva, iuprkos njemu, obezbijedi sebi pristup polugama ekonomske i poli-tidke moii, ipak je poti5tenost i ozlojedenost gradanstva zbog ne-manja vlastite nacionalne drLave imala znadajnih posljedica, kakou odnosu prema pripadnicima tudih naroda, tako i p6 odnose unutaristoga naroda, koje nijesu pogodovale ukorjenjivanju politidke kul-ture snoSljivosti.

Ipak, nesumnjivo je da je Austro-Ugarska bila pouzdana,na razvijenu pravnu kulturu oslonjena driava, koja je svojomdjelotvornom praksom ukorjenjivala odredene vrste odnosa svojihpodanika prema njoj, kao i odgovarajuie odnose u dru5tvu, Sto jesvakako ostavilo pozitivnoga traga na obrasce drZanja pojedinacai na njihovo obrazovanje stavova, dak i poslije njenoga raspada.No svejedno, govoriti o graclanskom (,,civilnom") dru5tvu u druitvusa tako naglaSenom ulogom, makar i pravno ogranidene, drZavnemo6i, dini se neumjesnim. Razmi5ljajudi o ovome ne smije sesmetnuti s uma da su sve politidke, pravne, idejne, ideolo5ke teko-vine Austro-Ugarske diji je smisao bio za5tita politidkih, gradan-skih, javnih i lidnih sloboda (iija razina, svakako, nije mogla doseiionaj iz Francuske ili Britanije toga doba), po svojem porijeklu

bile zapadnoevropske, a ne autohtone, te se ne mogu svrstati uizvorne i osobite vrijednosti ,,Srednje Evrope". Takocle, pozitivnetekovine grailanske kulture u u Austro-Ugarskoj nijesu nikada bileizvedene do krajnjih konsekvencija, vei su ostajale polovidne inedovr5ene, i to zbog autoritarno-patrijarhalnoga sistema vladavinekdi je na njih gledao kao na nepoZeljne, ali, radi interesa odrZanjasistema, neizbjeLne ustupke.38 U svakom sludaju, bitne pozitivnevrijednosti gradanske kulture u Austro-Ugarskoj po svojem pori-jeklu nijesu srednjeevropske, vei su plod posrijednoga i samo-svojnim politidkim i povijesnim prilikama ogranidenoga spoljnje-ga uticaja. To bi viSe davalo za pravo pobornicima integralne,evropske zamisli Srednje Evrope pred zastupnicima autonomis-tidke. No ipak ne smije se propustiti primjetiti da se dejstvo tihtekovina nije zaustavljalo na ,,granicama" ,,Srednje Evrope", ve6se je Sirilo i na jug i na istok, te da novovjekovna modernizacijanije zaobi5la i one zemlje nasuprot kojima mnogi zastupnici ,,Sred-nje Evrope" ho6e da istaknu svoj polemidki identitet, i da povukunove granice sukobljavanja.

UI

Ako se danas razmi5lja o ,,Srednjoj Evropi", i to ne iskljudivokao o duSevnom pribjeZi5tu nacionalno svjesnih intelektualaca prinepovoljnim ili isku5avaju6ima prilikama za njihov narod, ved i oozbiljnom politidkom projektu koji bi mogao imati izvjesne stvarneizglede, tada je, vjerujemo, uputno vratiti se na njene povijesneprethodnike kao i odvagati slidnosti i razlike izmedu prilika kadasu nastajali ti nacrti i onih dana5njih. Pod ovim podrazumijevamo,prije svega, njemadko-austrijske ideje iz doba prije i za vrijeme Isvj. rata. Postoji nekoliko razloga (pored onih pomenutih na str. 3)zbog dega kao orijentir pri razmatranju budu6ih izgleda za,,SrednjuEvropu" uzimamo tada5nje ideje i prilike. Prvo, te ideje su, kudika-mo, razvijenije, ozbiljnije i neprotivrjednije nego Sto je to sludajsa onima koje su 70-ih i 80-ih godina nastajale po Istodnoj Evropi,

3E O ncukorijcnjcnosti vrijednosti lilnih sloboda i sno5ljivosti kako upolitidkoj kulturi tako i u sistcmu vladavine Austro-Ugarskc svjcdodc autoritarna,a u nckim a.spcktima, i totalitarna zastranjcnja u prvom dcsctljceu 20. stoljcfa.

I

l

O

tro:<A

a

=oFa

e-L

NoJ

L

t82 1 8 3

o(ro-oY

ci

5o{.)

Austriji i Italiji, te su stoga pogodnije za teorijsko tretiranje.Drugo, tada5nja situacija, uz sve suStinske i ogromne razlike,

ima znadajne slidnost sa sada5njom (dok su prilike iz 80-ih, iakovremenski znatno bliZe, predstavljale samo prelazno razdoblje kasada5njici) po tome Sto je Njemadka ponovo postala modan i neza-obilazan subjekt medunarodnih odnosa i poretka, i da je, isto tako,ponovo na putu traganja za identitetom, posebno, u pogledu svojegamjesta u Evropi i svijetu. Upravo je ovo traganje za sopstvenimidentitetom u medunarodnim odnosima, kao i bjelodano obliko-vanje nove politike prema nekada5njoj IstoEnoj Evropi razlog us-redsredivanju na Njemadku pri razmatranju o izgledima za,,SrednjuEvropu". Ovime se, naravno, nipo5to ne prejudicira da Njemcive6 imaju ne5to Sto bi se moglo nazvati Srednjeevropskom politikom(u smislu da bi imalo znadajnih slidnosti sa njenim tradicionalnimuzorima). lz toga razloga potrebno je dodijeliti neophodnu teZinusvojevremenim zapadnonjemadkim razmi5ljanjima na temu,,Sred-nja Evropa", zato Sto su ona vodena ne samo lftsiranjem na neizbje-Znosti i hitnost ujedinjenja sa NjDR, ve6 i na dalju nuZnost obliko-vanja jedne nove njemadke politike prema istodnoj Evropi. Kakoje povijestan tok krenuo upravo tim pravcem i smjerom koji jesvojevremeno priZeljkivan i predvidan u Zapadnoj Njemadkoj, tose u ovome trenutku dini potrebnim pokloniti ve6u paZnju timrazmatranjima o,,Srednjoj Evropi" nego onima nj,i,rya savremeni-ma, koja potidu iz drugih krajeva.

Treie, srednjeevropski zanos u Istodnoj Evropi 80-ih godinaje bio prolazne i prelazne prirode, Stojasno pokazuje potonji razvojdogadaja kada su sve zemlje biv5ega Var5avskoga ugovora nedvo-smisleno optirale za potpuno ukljudenje u zapadni svijet, u svenjegove politidke, ekonomske i vojne integracije, dime je ,,SrednjaEvropa" gurnuta u zapeiak. To znadi da nekada5nja prida o ,,Sred-njoj Evropi" medu mnogim srednjeevropskim intelektualcima, odkojih su se neki nakon toga ispeli do samih vrhova vlasti, nije bila,do kraja, iskrena, te je stoga, za sada, ne treba uzimati potpunoozbiljno, Naravno, moguie je da je upravo ta svijest o njenoj pri-vremenosti, kao i dinjenica da je nastala iz (kolektivnoga politidko-psiholo5koga) stanja poti5tenosti doprinijela da ta zalaganja ostanunedoreEena, nerazvijena i svojom slobodnolebde6om literarno5iuteorijski nepodobna. No u bududnosti je mogude da(eiz,,istodnesrednje Evrope" stizati novi i znatno ozbiljniji prilozi na ovu temu,

ukoliko se tamo za tim sagleda ozbiljna povijesna, politidka ilikulturna potreba, Sto ne treba gubiti iz vida, sa obzirom da je,kako ved do sada vidjesmo,,,srednja Evropa" uvijek i svuda izba-civana u Lilu paLnje kada je osjedan pritisak tekudim okolnostima.

Jedna od najznadajnijih datosti koju treba uzeti u obzir kadaje rijed o razmatranju savremenih perspektiva ,,Srednje Evrope"jeste tekudi integrativni proces na zapadu Evrope pod imenom,,Ujedinjena Evropa".3e Treba izvidjeti u kakvom odnosu mogustajati ova dva integrativna procesa. Ako ve6 postoji jedan proceskoji nije unaprijed ograniden sada5njim granicama, vei pokazujetendenciju da se pro5iri i na istok i jugoistok Evrope, da li se moZepojaviti potreba za srednjeevropskom integracijom? Ukoliko bi ta,,Srednja Evropa" podrazumijevala projekt utemeljenja jednogaidentiteta samosvojnog i osobenog u odnosu na ostatak Evrope,tada bi se na osnovu dosada5njih povijesnih iskustava sa,,SrednjomEvropom" moglo predvidjeti da bi samo pri pojavi neke nove,vrlo bitne dinjenice u medunarodnim odnosima koja bi iziskivalahitan odgovor njome pogo<lenih zemalja, moglo doci oZivljavanjeIdeje u ovome smislu. Da li je mogui naporedan, i uzajamnodopunjuju6i tok srednjeevropskoga i sveevropskoga pribliZavanja,i akoje mogui na koji nadin i u kakvom medusobnom odnosu?Uop5te, kakva je bududnost ,,Srednje Evrope" pri trenutnim prili-kama i kretanjima u Evropi?

Da bi mogli poku5ati ponuditi mogude pravce za razmi5ljanjao rje5avanju ovih pitanja, mora6emo najprije pribjeii sagledavanjunadelnoga odnosa u kojem ,,Ujedinjena Evropa" i ,,Srednja Evropa"kao takve stoje. ,,Ujedinjena Evropa" je,bez namjere da se dAdefinitorna odredba, Sirokoobuhvatan i dalekoseZan projekt una-prjeclivanja lidnih prava i sloboda, utemeljenja dru5tvenih odnosana nadelima sno5ljivosti i kulturne otvorenosti, uz odrjeSenja odnekih optereduju6ih, medunacionalnih, odnosno medudrZavnih, po-vijesnih iskustava koja bi, ukoliko bi ostali u izvornom, neprev-ladanom obliku, i nadalje mogli da proizvode predrasude, skupneobrasce drZanja, pa i politiEke i ekonomske projekte, dije bi daljeodrZavanje u Zivotu bilo pogubno po buduinost Integracije. Bitnoje uoditi da je jedna od bitnih pretpostavki kulturno-civilizacijskogapreinadivanja Evrope odricanje od opSteevropskoga, ali i od svih

3e Inade promi5ljanja srednjeevropejstva su od samoga poCctka tijesnopovezana sa razmatranjima o ideji Evropc uoplte.

=xoF*r,lG3-troNoJtl-

1 8 4 1 8 5

o(ro-oY

ci

5o{.)

Austriji i Italiji, te su stoga pogodnije za teorijsko tretiranje.Drugo, tada5nja situacija, uz sve suStinske i ogromne razlike,

ima znadajne slidnost sa sada5njom (dok su prilike iz 80-ih, iakovremenski znatno bliZe, predstavljale samo prelazno razdoblje kasada5njici) po tome Sto je Njemadka ponovo postala modan i neza-obilazan subjekt medunarodnih odnosa i poretka, i da je, isto tako,ponovo na putu traganja za identitetom, posebno, u pogledu svojegamjesta u Evropi i svijetu. Upravo je ovo traganje za sopstvenimidentitetom u medunarodnim odnosima, kao i bjelodano obliko-vanje nove politike prema nekada5njoj IstoEnoj Evropi razlog us-redsredivanju na Njemadku pri razmatranju o izgledima za,,SrednjuEvropu". Ovime se, naravno, nipo5to ne prejudicira da Njemcive6 imaju ne5to Sto bi se moglo nazvati Srednjeevropskom politikom(u smislu da bi imalo znadajnih slidnosti sa njenim tradicionalnimuzorima). lz toga razloga potrebno je dodijeliti neophodnu teZinusvojevremenim zapadnonjemadkim razmi5ljanjima na temu,,Sred-nja Evropa", zato Sto su ona vodena ne samo lftsiranjem na neizbje-Znosti i hitnost ujedinjenja sa NjDR, ve6 i na dalju nuZnost obliko-vanja jedne nove njemadke politike prema istodnoj Evropi. Kakoje povijestan tok krenuo upravo tim pravcem i smjerom koji jesvojevremeno priZeljkivan i predvidan u Zapadnoj Njemadkoj, tose u ovome trenutku dini potrebnim pokloniti ve6u paZnju timrazmatranjima o,,Srednjoj Evropi" nego onima nj,i,rya savremeni-ma, koja potidu iz drugih krajeva.

Treie, srednjeevropski zanos u Istodnoj Evropi 80-ih godinaje bio prolazne i prelazne prirode, Stojasno pokazuje potonji razvojdogadaja kada su sve zemlje biv5ega Var5avskoga ugovora nedvo-smisleno optirale za potpuno ukljudenje u zapadni svijet, u svenjegove politidke, ekonomske i vojne integracije, dime je ,,SrednjaEvropa" gurnuta u zapeiak. To znadi da nekada5nja prida o ,,Sred-njoj Evropi" medu mnogim srednjeevropskim intelektualcima, odkojih su se neki nakon toga ispeli do samih vrhova vlasti, nije bila,do kraja, iskrena, te je stoga, za sada, ne treba uzimati potpunoozbiljno, Naravno, moguie je da je upravo ta svijest o njenoj pri-vremenosti, kao i dinjenica da je nastala iz (kolektivnoga politidko-psiholo5koga) stanja poti5tenosti doprinijela da ta zalaganja ostanunedoreEena, nerazvijena i svojom slobodnolebde6om literarno5iuteorijski nepodobna. No u bududnosti je mogude da(eiz,,istodnesrednje Evrope" stizati novi i znatno ozbiljniji prilozi na ovu temu,

ukoliko se tamo za tim sagleda ozbiljna povijesna, politidka ilikulturna potreba, Sto ne treba gubiti iz vida, sa obzirom da je,kako ved do sada vidjesmo,,,srednja Evropa" uvijek i svuda izba-civana u Lilu paLnje kada je osjedan pritisak tekudim okolnostima.

Jedna od najznadajnijih datosti koju treba uzeti u obzir kadaje rijed o razmatranju savremenih perspektiva ,,Srednje Evrope"jeste tekudi integrativni proces na zapadu Evrope pod imenom,,Ujedinjena Evropa".3e Treba izvidjeti u kakvom odnosu mogustajati ova dva integrativna procesa. Ako ve6 postoji jedan proceskoji nije unaprijed ograniden sada5njim granicama, vei pokazujetendenciju da se pro5iri i na istok i jugoistok Evrope, da li se moZepojaviti potreba za srednjeevropskom integracijom? Ukoliko bi ta,,Srednja Evropa" podrazumijevala projekt utemeljenja jednogaidentiteta samosvojnog i osobenog u odnosu na ostatak Evrope,tada bi se na osnovu dosada5njih povijesnih iskustava sa,,SrednjomEvropom" moglo predvidjeti da bi samo pri pojavi neke nove,vrlo bitne dinjenice u medunarodnim odnosima koja bi iziskivalahitan odgovor njome pogo<lenih zemalja, moglo doci oZivljavanjeIdeje u ovome smislu. Da li je mogui naporedan, i uzajamnodopunjuju6i tok srednjeevropskoga i sveevropskoga pribliZavanja,i akoje mogui na koji nadin i u kakvom medusobnom odnosu?Uop5te, kakva je bududnost ,,Srednje Evrope" pri trenutnim prili-kama i kretanjima u Evropi?

Da bi mogli poku5ati ponuditi mogude pravce za razmi5ljanjao rje5avanju ovih pitanja, mora6emo najprije pribjeii sagledavanjunadelnoga odnosa u kojem ,,Ujedinjena Evropa" i ,,Srednja Evropa"kao takve stoje. ,,Ujedinjena Evropa" je,bez namjere da se dAdefinitorna odredba, Sirokoobuhvatan i dalekoseZan projekt una-prjeclivanja lidnih prava i sloboda, utemeljenja dru5tvenih odnosana nadelima sno5ljivosti i kulturne otvorenosti, uz odrjeSenja odnekih optereduju6ih, medunacionalnih, odnosno medudrZavnih, po-vijesnih iskustava koja bi, ukoliko bi ostali u izvornom, neprev-ladanom obliku, i nadalje mogli da proizvode predrasude, skupneobrasce drZanja, pa i politiEke i ekonomske projekte, dije bi daljeodrZavanje u Zivotu bilo pogubno po buduinost Integracije. Bitnoje uoditi da je jedna od bitnih pretpostavki kulturno-civilizacijskogapreinadivanja Evrope odricanje od opSteevropskoga, ali i od svih

3e Inade promi5ljanja srednjeevropejstva su od samoga poCctka tijesnopovezana sa razmatranjima o ideji Evropc uoplte.

=xoF*r,lG3-troNoJtl-

1 8 4 1 8 5

o

CC.L

Y

ci

Jo'o

tokom povijesti nastalih pojedinadnih narodnih ekskluzivizama(odnosno skupne svijesti o njima), 5to je bilo i pretpostavka odri-canju od politike imperijalizma, odnosno kolonijalizma.

Ukoliko se pretpostavi da su ove odrednice, medu inima,ono bez dega ne bi mogao postojati projekt,,Ujedinjene Evrope" usada poznatom obliku, tada je zazapaziti da ni u jednome razdobljuevropske povijesti nije bilo neke drZavne tvorevine ili saveza kojibi po duhu odgovarao savremenome projektu. Naime, u predgradan-skoj Evropi liSenoj modernih medudrZavnih antagonizama nije mo-glo biti govora o druStvenoj priznatosti jedinke, o kulturi uvaZavanjaposebnosti, pa dak ni o pojedincu u onom psiholo5kom smislukoji se danas pod tim podrazumijeva. Sa druge strane, upravo jegradanska Evropa u onom dobu kada je uvaZavanje kulture indi-vidualnosti i priznavanja osobenosti bilo uhvatilo dubljega korijenabila pozornica gradanskih nacionalistidkih jednostranosti, velikihnapetosti, sudeljavanja, pa i ratova medu velikim evropskim driava-ma i narodima. Karakteristidno je da u, makar javno, poznatim,osnovima ,,Ujedinjene Evrope" nema nikakvoga pozivanja nanasljecle nekih, po duhu ili po svojoj dinjenidno-povijesnoj izvedbi,partikularnih tvorevina, dakle svega onoga Sto bi samim sobommoglo izazvati pripadnosne razlike i podjele. U projektu ,,Ujedi-njene Evrope" se nastoji na unaprjedenju onih apstraktnih i univer-zalnih vrijednosti za koje se vjeruje da u Evropigrailani ne bitrebalo daizazivajlu sporove i podjele.Iz svega ovogH Se dd sagledatida je ,,Ujedinjena Evropa" zami5ljena kao u povijesnom smislubitno nova ideja koja, Sto je sa prvim u tijesnoj vezi, nije optere6enanasljeclem pro5losti. Otuda je za, kulturnopovijesno svjesno, zastu-panje projekta ,,Ujedinjene Evrope", osobena osvjedodenost iuvaZavanje odredenih tekovina evropske povijesti, ali ne i opte-reienost i fiksiranje za njih, ili osjeiaj nekakve restauratorske nos-talgije.

Sa,,Srednjom Evropom" stvari stde upravo suprotno, Prvo,takvo, dakle srednjeevropejstvo u smislu svijesti o sopstvenoj je-dinstvenosti i razliditosti (i) u odnosu na Zapadnu Evropu, je neras-kidivo vezano za izvjesnu povijesnu tradiciju odredenoga ili odre-clenih naroda, koja ih, navodno, dini posebnima u odnosu na nekeine. Otuda se moZe re6i da svaki projekt ,,Srednje Evrope" u po-menutom smislu mora biti bitno partikularan,zarazliku od univer-

1 8 6 t 8 ?

zalistidke ,,Ujedinjene Evrope".ou Takocle, znakovit je i pristupzagovornika ,,Srednje Evrope" njenom povijesnom jezgru, tadnijeonome u povijesnom predanju Sto oni smatraju vrijednim iznadajnim. Vrlo desto to je osjeianjima nabijeno oboZavanje nekihsvetih povijesnih,,datosti", ili da budemo tadni, njihovih potonjihapologetskih pretumadivanja, desto praieno aistorijskom odlud-no56u na njihovo ponovno uspostavljanje. To povijesno jezgro je,u izvjesnome smislu,,,svetinja" koja treba biti nadalje odrZavana,duvana i odbranjena. Po pravilu je sludaj da su te oboZavane dra-gocjenosti povijesnoga predanja u meduvremenu naru5ene, ugro-Zene ili sasvim uni5tene (Da nije tako ne bi im se ni moralo obraiatisa staretinarskom poboZno5iu koja je, opet po pravilu, izraz neza-dovoljstva zajednicelnaroda svojom postoje6om drZavnom idru5tvenom stvarno5iu, kao i nastojanja da se iz toga nade izlaz.)Zbogtoga te dragocjenosti treba braniti, odnosno udiniti sve daone budu ponovo uspostavljene. Da je povijestan feti5 zaista stvar-nost, onda on ne bi imao funkciju koju inade ima u njegovominstrumentalizovanju. Dakle, to oboZavano ne moZe biti stvarno-postojeie, vei uniSteno ili u najboljem sludaju ugroZeno. Po5to jetaj povijestan feti5 ve6 dignut na prijesto, tadaje uvjerenje u njegovuugroZenost ravno uvjerenju u sopstvenu liEnu ugroZenost, te seonda govori o karakteristidnom osje6aju opasnosti i ugroZenosti,koji prati pride o,,Srednjoj Evropi" u svim varijantama.

Iz same dinjenice da je ono demu se pridaje osobit znaEaj ivanredno uvaZavanje (npr. tradicija Svetoga Rimskoga Carstva)partikularno (tj. da postoje i ini narodi i ine tradicije i predanja) ida se isto Zeli saduvati, ,,prirodno" ispada da mora postojati nekoko to ugroZava, dakle ,,neprijatelj", a to je neki ini, koji ne moraspremati nikakvo zlo, ali sama dinjenica da je tu (blizu, tj. na putunekih strijemljenja), da je ini, te da samim tim ne dijeli odu5evljenjeu pogledu oboZavane predstave povijesti, predstavlja ,,stvarnu",sadalnju ,,opasnost". Uz takvo opaZanje povijesti nije te5ko napra-viti daljni korak da se ,,opasnost" smatra nezaobilaznom, te sudari uzvra6anje neprijatelju (u njemadkom sludaju) ili makar duhovni

* duk i ako se uzmc i obzir i varijanta ,,Srcdnje Evrope" u latinskom,rimokatolidkom, daklc univcrzalistiikom, kljudu, tada gola iinjcnica da u Evropinijcsu svi rimokatolici, bcz obzira kako u konkrctnoj idcjnoj izvedbi ,,SrcdnjcEvropc" to rimokatolidanstvo bilo protumadcno i iskori5icno, i ovakvu i svaku inu,,Srednju Evropu" dini partikularnom u njcnomc jczgru.

x

Fa(r

-troNoIL

o

CC.L

Y

ci

Jo'o

tokom povijesti nastalih pojedinadnih narodnih ekskluzivizama(odnosno skupne svijesti o njima), 5to je bilo i pretpostavka odri-canju od politike imperijalizma, odnosno kolonijalizma.

Ukoliko se pretpostavi da su ove odrednice, medu inima,ono bez dega ne bi mogao postojati projekt,,Ujedinjene Evrope" usada poznatom obliku, tada je zazapaziti da ni u jednome razdobljuevropske povijesti nije bilo neke drZavne tvorevine ili saveza kojibi po duhu odgovarao savremenome projektu. Naime, u predgradan-skoj Evropi liSenoj modernih medudrZavnih antagonizama nije mo-glo biti govora o druStvenoj priznatosti jedinke, o kulturi uvaZavanjaposebnosti, pa dak ni o pojedincu u onom psiholo5kom smislukoji se danas pod tim podrazumijeva. Sa druge strane, upravo jegradanska Evropa u onom dobu kada je uvaZavanje kulture indi-vidualnosti i priznavanja osobenosti bilo uhvatilo dubljega korijenabila pozornica gradanskih nacionalistidkih jednostranosti, velikihnapetosti, sudeljavanja, pa i ratova medu velikim evropskim driava-ma i narodima. Karakteristidno je da u, makar javno, poznatim,osnovima ,,Ujedinjene Evrope" nema nikakvoga pozivanja nanasljecle nekih, po duhu ili po svojoj dinjenidno-povijesnoj izvedbi,partikularnih tvorevina, dakle svega onoga Sto bi samim sobommoglo izazvati pripadnosne razlike i podjele. U projektu ,,Ujedi-njene Evrope" se nastoji na unaprjedenju onih apstraktnih i univer-zalnih vrijednosti za koje se vjeruje da u Evropigrailani ne bitrebalo daizazivajlu sporove i podjele.Iz svega ovogH Se dd sagledatida je ,,Ujedinjena Evropa" zami5ljena kao u povijesnom smislubitno nova ideja koja, Sto je sa prvim u tijesnoj vezi, nije optere6enanasljeclem pro5losti. Otuda je za, kulturnopovijesno svjesno, zastu-panje projekta ,,Ujedinjene Evrope", osobena osvjedodenost iuvaZavanje odredenih tekovina evropske povijesti, ali ne i opte-reienost i fiksiranje za njih, ili osjeiaj nekakve restauratorske nos-talgije.

Sa,,Srednjom Evropom" stvari stde upravo suprotno, Prvo,takvo, dakle srednjeevropejstvo u smislu svijesti o sopstvenoj je-dinstvenosti i razliditosti (i) u odnosu na Zapadnu Evropu, je neras-kidivo vezano za izvjesnu povijesnu tradiciju odredenoga ili odre-clenih naroda, koja ih, navodno, dini posebnima u odnosu na nekeine. Otuda se moZe re6i da svaki projekt ,,Srednje Evrope" u po-menutom smislu mora biti bitno partikularan,zarazliku od univer-

1 8 6 t 8 ?

zalistidke ,,Ujedinjene Evrope".ou Takocle, znakovit je i pristupzagovornika ,,Srednje Evrope" njenom povijesnom jezgru, tadnijeonome u povijesnom predanju Sto oni smatraju vrijednim iznadajnim. Vrlo desto to je osjeianjima nabijeno oboZavanje nekihsvetih povijesnih,,datosti", ili da budemo tadni, njihovih potonjihapologetskih pretumadivanja, desto praieno aistorijskom odlud-no56u na njihovo ponovno uspostavljanje. To povijesno jezgro je,u izvjesnome smislu,,,svetinja" koja treba biti nadalje odrZavana,duvana i odbranjena. Po pravilu je sludaj da su te oboZavane dra-gocjenosti povijesnoga predanja u meduvremenu naru5ene, ugro-Zene ili sasvim uni5tene (Da nije tako ne bi im se ni moralo obraiatisa staretinarskom poboZno5iu koja je, opet po pravilu, izraz neza-dovoljstva zajednicelnaroda svojom postoje6om drZavnom idru5tvenom stvarno5iu, kao i nastojanja da se iz toga nade izlaz.)Zbogtoga te dragocjenosti treba braniti, odnosno udiniti sve daone budu ponovo uspostavljene. Da je povijestan feti5 zaista stvar-nost, onda on ne bi imao funkciju koju inade ima u njegovominstrumentalizovanju. Dakle, to oboZavano ne moZe biti stvarno-postojeie, vei uniSteno ili u najboljem sludaju ugroZeno. Po5to jetaj povijestan feti5 ve6 dignut na prijesto, tadaje uvjerenje u njegovuugroZenost ravno uvjerenju u sopstvenu liEnu ugroZenost, te seonda govori o karakteristidnom osje6aju opasnosti i ugroZenosti,koji prati pride o,,Srednjoj Evropi" u svim varijantama.

Iz same dinjenice da je ono demu se pridaje osobit znaEaj ivanredno uvaZavanje (npr. tradicija Svetoga Rimskoga Carstva)partikularno (tj. da postoje i ini narodi i ine tradicije i predanja) ida se isto Zeli saduvati, ,,prirodno" ispada da mora postojati nekoko to ugroZava, dakle ,,neprijatelj", a to je neki ini, koji ne moraspremati nikakvo zlo, ali sama dinjenica da je tu (blizu, tj. na putunekih strijemljenja), da je ini, te da samim tim ne dijeli odu5evljenjeu pogledu oboZavane predstave povijesti, predstavlja ,,stvarnu",sadalnju ,,opasnost". Uz takvo opaZanje povijesti nije te5ko napra-viti daljni korak da se ,,opasnost" smatra nezaobilaznom, te sudari uzvra6anje neprijatelju (u njemadkom sludaju) ili makar duhovni

* duk i ako se uzmc i obzir i varijanta ,,Srcdnje Evrope" u latinskom,rimokatolidkom, daklc univcrzalistiikom, kljudu, tada gola iinjcnica da u Evropinijcsu svi rimokatolici, bcz obzira kako u konkrctnoj idcjnoj izvedbi ,,SrcdnjcEvropc" to rimokatolidanstvo bilo protumadcno i iskori5icno, i ovakvu i svaku inu,,Srednju Evropu" dini partikularnom u njcnomc jczgru.

x

Fa(r

-troNoIL

o

ac.LoY

ci

5o,o

otpor, vojno, premo6nom zavojevadu tudinske kulture (u sludajuistodnoevropskih srednjeevropejstvujuSiih intelektualaca za vri-jeme SSSR-a) ,,neizbjeLnim" i od sudbine dodijeljenim.Ipak, dinise da ovakva ,,logika" iracionalnoga opalanja povijesti ne pred-stavlja izvornu i primarnu pojavu, ve6 da se tu, ponajprije, radi osvojevrsnoj mimikrijskoj zakonomjernosti kojom se, radi prikriva-nja pravih namjera, pribjegava zaklanjanju stvarnih putem pomje-ranja diskursa sa pravoga na toboZnje argumentativno polje samestvari.4t Ipak, to ne znadi da ove pride ne mogu povratno vrloubjedljivo djelovati i na same tvorce podvale, a da se ne govori oSirokim slojevima, kojima je poznat samo vidljiv dio ideolo5kepride, radi dijega je pridobijanja ona i izmi5ljena.

eini se, stoga, da se i danas, ukoliko se razmi5lja o budu6nostinekakve ,,Srednje Evrope", moZe povu6i analogija izmedu poznatealternative njemadke spoljne politike iz vremena pred Prvi svjetskirat (izmedu svjetske i srednjeevropske politike), i, mogu6e, dana5njealternative izmedu Ujedinjene Evrope i strategije nekakvih dru-gadijih, uZih, regionalnih integracija. Treba primjetiti da izmedunekadaSnje njemadke,,svjetske politike" (,,Weltpolitik"), koja je,u suStini, bila politika, prije svega, prekomorskog Sirenja i eko-nomsko-politidkog jadanja miroljubivim sredstvima, i dana5nje ori-jentacije za Ujedinjenu Evropu postoje suStinske razlike. Medutim,dini se da im je zajedniEka nespojivost sa izolacionisidkom i par-tikularistiEkom politikom ,,Srednje Evrope", bilo u njenom neka-da5njem obliku, bilo u nekojem drugadijem, dije bi se naznake ubudu6nosti, moZda, mogle pojaviti.

Vratimo se sada pitanju o smislu koji moZe imati dalje odr-Lavanje u Zivotu ,,Srednje Evrope"(ukoliko ima ili bude ozbiljnihpoku5aja te vrste) i pored toga Sto je uspje5no obavila posao priunutra5njem rastakanju legitimiteta u zemljama biv5ega Var5av-skoga ugovora. Ukoliko bi se tako ne5to nastavilo, tada bi njegov

al U rlueulu njcmalkoga impcrijalizma radi so, kako smo ved pomenuli, oopravdavanju sopstvcne agrcsivnosti i ncuvaZavnja inih, a kul nekadainjih istoino-evropljana zarxljevanje ncsprcmnosti da sc udc u dijalog sa ruskom inteligcncijomi kulturom (npr. Kunderinc ncsuvislc izjave o Dostojcvskom i ruskoj kulturi),rusofobijc i odludnosti da sc iz razbga ozlojcilcnostii sopstvcnim povijesnim po-loZajcm promijcni tabor i stane u zapadni liont sudcljavanja sa Rusijom (npr.Havcl), Zeljom da sc potvrdi svoj kulturnopovijcsni idcntitct izlolcn nasrtajima..varvarstva".

r 88 1 8 9

smisao bio podvlaEenje srednjeevropske osobenosti ne samo uodnosu na Rusiju, vei i u odnosu na Zapadnu Evropu (tadnijeFrancusku i Englesku), a posebno u odnosu na,,neevropske" SAD'U pozadini ovakvoga moguiega stava jeste pripisivanje izuzetnogaznalaja narodnosno obiljeZenoj kulturi, koja u svojem jedinstve-nom, i ni sa dim inim slidnom povijesnom toku izgraduje svojkulturnopovijestan identitet, jedinstven, neponovljiv i nesamjerljivsa onima inih kultura, odnosno narodA. Shodno ovome, svaki narodima svoj jedinstven put kroz povijest (ponekad se ovome i pridodajeutopistidkipathos ,Bovijesne misije"), tako da ne moZe biti govorao op5teobavezujudim dru5tvenim i kulturnim normama. Razliditoporijeklo (Herkunft) odreduje i osobenu budu6nost (Zukunft). Ko-rijen ovakvoga stava je otpor prema rastakanju nacionalnih identi-teta i gubljenja na znadaju nacionalnih kultura, kao i otpor premasavremenosti industrijskoga dru5tva Zapada,diji se korijen vidi uuniverzalistidkim politidkim i dru5tvenim idejama poteklim iz Bri-tanije i Francuske. Inade, ovakav stav ne mora obavezno podrazu-mijevati revan5istidki stav prema Zapadu, ve( moLe biti izraz uevropskoj filosofskoj i intelektualnoj tradiciji utemeljnoga,,kultur-noga nacionalizma", koji, uostalom, nije njemadki monopol. Ovaopcija bi mogla imati izgleda samo u sludaju odludnoga preokretaprilika u Evropi, poput nekakvoga neuspjeha procesa ujedinjavanjaEvrope, ili ako bi partnerski odnosi izmedu Evropske Zajednice,odnosno NjemaEke i SAD dospjeli u ozbiljnu krizu, Sto bi dalomaha deglobalizovanju, gubljenju privladne snage univerzalniharanZmana, regionalnoj, interesnoj politici, a time i,,Srednjoj Evro-pi".a2 Razodaranje ovakvim razvojem dogadaja bi bilo posebno

a2 Tako Jozef Rovan /Joscph Rovan/ strahujc da se idcjom Srcdnjc EvropcNjemcc hoic izvuii iz jcdinstvcnogaZapadnoga saveza, oncmoguiiti stvaranjeZapadne Evropc kao vclcsilc i pokvariti partncrski txlnosi SRNj i SAD. (,,Europaund Mittelcuropa" , u: Traumland Mitteleuropa?, str. l0) Analogno nckadaSnjojkscnolbbnoj krilatici ,daljc ttd Rima" (,,wcg von Rom"), Rovan,,Srcdnjoj Evropi"pripisuje namjcru,daljc txl Amcrikc" (,,wcg von Amcrika"), d. txl amcrikanizovanjai uni5tavanja cvropskoga idcntitcta. (isto, str. l2) KonaIno, uJlulno zakljudujc da:

'Ko priziva Srednju Evropu hoie Evropu ili uniititi ili onemoguiiti." (podvukaoC.K.;, pri dcmu (Ujcdinjena) Evropazanjegaznadi nc samo ostajanjc pri kulturnomeidentitetu, vcd i ncizbjeZno pratcCi politidki aranZman (isto, str. 9). Vcrncr Vajdenf'cldAilerncr Wcidcnfeld/ kalc da: ,,Konjunktura pojma Srcdnje Evropc stoji u tijcsnojvezi sa uspjehom ili neuspjchom cvropske intcgracijc." (,,Mittclcuropa - TraumodcrTrauma von dcr Zukunlt Europas?", u: Traumlnnd Mitteleuropa?,str.94\,ierje evropska integracija postala samorazuml.iiv ditl politidke svakulncvicc Zapadne

=x

Fa

oe-I

N

J

L

o

ac.LoY

ci

5o,o

otpor, vojno, premo6nom zavojevadu tudinske kulture (u sludajuistodnoevropskih srednjeevropejstvujuSiih intelektualaca za vri-jeme SSSR-a) ,,neizbjeLnim" i od sudbine dodijeljenim.Ipak, dinise da ovakva ,,logika" iracionalnoga opalanja povijesti ne pred-stavlja izvornu i primarnu pojavu, ve6 da se tu, ponajprije, radi osvojevrsnoj mimikrijskoj zakonomjernosti kojom se, radi prikriva-nja pravih namjera, pribjegava zaklanjanju stvarnih putem pomje-ranja diskursa sa pravoga na toboZnje argumentativno polje samestvari.4t Ipak, to ne znadi da ove pride ne mogu povratno vrloubjedljivo djelovati i na same tvorce podvale, a da se ne govori oSirokim slojevima, kojima je poznat samo vidljiv dio ideolo5kepride, radi dijega je pridobijanja ona i izmi5ljena.

eini se, stoga, da se i danas, ukoliko se razmi5lja o budu6nostinekakve ,,Srednje Evrope", moZe povu6i analogija izmedu poznatealternative njemadke spoljne politike iz vremena pred Prvi svjetskirat (izmedu svjetske i srednjeevropske politike), i, mogu6e, dana5njealternative izmedu Ujedinjene Evrope i strategije nekakvih dru-gadijih, uZih, regionalnih integracija. Treba primjetiti da izmedunekadaSnje njemadke,,svjetske politike" (,,Weltpolitik"), koja je,u suStini, bila politika, prije svega, prekomorskog Sirenja i eko-nomsko-politidkog jadanja miroljubivim sredstvima, i dana5nje ori-jentacije za Ujedinjenu Evropu postoje suStinske razlike. Medutim,dini se da im je zajedniEka nespojivost sa izolacionisidkom i par-tikularistiEkom politikom ,,Srednje Evrope", bilo u njenom neka-da5njem obliku, bilo u nekojem drugadijem, dije bi se naznake ubudu6nosti, moZda, mogle pojaviti.

Vratimo se sada pitanju o smislu koji moZe imati dalje odr-Lavanje u Zivotu ,,Srednje Evrope"(ukoliko ima ili bude ozbiljnihpoku5aja te vrste) i pored toga Sto je uspje5no obavila posao priunutra5njem rastakanju legitimiteta u zemljama biv5ega Var5av-skoga ugovora. Ukoliko bi se tako ne5to nastavilo, tada bi njegov

al U rlueulu njcmalkoga impcrijalizma radi so, kako smo ved pomenuli, oopravdavanju sopstvcne agrcsivnosti i ncuvaZavnja inih, a kul nekadainjih istoino-evropljana zarxljevanje ncsprcmnosti da sc udc u dijalog sa ruskom inteligcncijomi kulturom (npr. Kunderinc ncsuvislc izjave o Dostojcvskom i ruskoj kulturi),rusofobijc i odludnosti da sc iz razbga ozlojcilcnostii sopstvcnim povijesnim po-loZajcm promijcni tabor i stane u zapadni liont sudcljavanja sa Rusijom (npr.Havcl), Zeljom da sc potvrdi svoj kulturnopovijcsni idcntitct izlolcn nasrtajima..varvarstva".

r 88 1 8 9

smisao bio podvlaEenje srednjeevropske osobenosti ne samo uodnosu na Rusiju, vei i u odnosu na Zapadnu Evropu (tadnijeFrancusku i Englesku), a posebno u odnosu na,,neevropske" SAD'U pozadini ovakvoga moguiega stava jeste pripisivanje izuzetnogaznalaja narodnosno obiljeZenoj kulturi, koja u svojem jedinstve-nom, i ni sa dim inim slidnom povijesnom toku izgraduje svojkulturnopovijestan identitet, jedinstven, neponovljiv i nesamjerljivsa onima inih kultura, odnosno narodA. Shodno ovome, svaki narodima svoj jedinstven put kroz povijest (ponekad se ovome i pridodajeutopistidkipathos ,Bovijesne misije"), tako da ne moZe biti govorao op5teobavezujudim dru5tvenim i kulturnim normama. Razliditoporijeklo (Herkunft) odreduje i osobenu budu6nost (Zukunft). Ko-rijen ovakvoga stava je otpor prema rastakanju nacionalnih identi-teta i gubljenja na znadaju nacionalnih kultura, kao i otpor premasavremenosti industrijskoga dru5tva Zapada,diji se korijen vidi uuniverzalistidkim politidkim i dru5tvenim idejama poteklim iz Bri-tanije i Francuske. Inade, ovakav stav ne mora obavezno podrazu-mijevati revan5istidki stav prema Zapadu, ve( moLe biti izraz uevropskoj filosofskoj i intelektualnoj tradiciji utemeljnoga,,kultur-noga nacionalizma", koji, uostalom, nije njemadki monopol. Ovaopcija bi mogla imati izgleda samo u sludaju odludnoga preokretaprilika u Evropi, poput nekakvoga neuspjeha procesa ujedinjavanjaEvrope, ili ako bi partnerski odnosi izmedu Evropske Zajednice,odnosno NjemaEke i SAD dospjeli u ozbiljnu krizu, Sto bi dalomaha deglobalizovanju, gubljenju privladne snage univerzalniharanZmana, regionalnoj, interesnoj politici, a time i,,Srednjoj Evro-pi".a2 Razodaranje ovakvim razvojem dogadaja bi bilo posebno

a2 Tako Jozef Rovan /Joscph Rovan/ strahujc da se idcjom Srcdnjc EvropcNjemcc hoic izvuii iz jcdinstvcnogaZapadnoga saveza, oncmoguiiti stvaranjeZapadne Evropc kao vclcsilc i pokvariti partncrski txlnosi SRNj i SAD. (,,Europaund Mittelcuropa" , u: Traumland Mitteleuropa?, str. l0) Analogno nckadaSnjojkscnolbbnoj krilatici ,daljc ttd Rima" (,,wcg von Rom"), Rovan,,Srcdnjoj Evropi"pripisuje namjcru,daljc txl Amcrikc" (,,wcg von Amcrika"), d. txl amcrikanizovanjai uni5tavanja cvropskoga idcntitcta. (isto, str. l2) KonaIno, uJlulno zakljudujc da:

'Ko priziva Srednju Evropu hoie Evropu ili uniititi ili onemoguiiti." (podvukaoC.K.;, pri dcmu (Ujcdinjena) Evropazanjegaznadi nc samo ostajanjc pri kulturnomeidentitetu, vcd i ncizbjeZno pratcCi politidki aranZman (isto, str. 9). Vcrncr Vajdenf'cldAilerncr Wcidcnfeld/ kalc da: ,,Konjunktura pojma Srcdnje Evropc stoji u tijcsnojvezi sa uspjehom ili neuspjchom cvropske intcgracijc." (,,Mittclcuropa - TraumodcrTrauma von dcr Zukunlt Europas?", u: Traumlnnd Mitteleuropa?,str.94\,ierje evropska integracija postala samorazuml.iiv ditl politidke svakulncvicc Zapadne

=x

Fa

oe-I

N

J

L

Y

jako kod Njemaca zato Sto je mnogima od njih, usljed naknadneosude vodeiih politidkih, nacionalnih ideja Njemaca u ovomestoljeiu, bilo tesko da budu patrioti u onome smislu u kojem je toprirodno kod inih naroda Zapadne Evrope, dok im je ,,UjedinjenaEvropa" obedavala,,zamjenski patriotizam" (,,Ersatz-patriotismus"- izraz Svena Papkea). Moguie je da bi u sludaju neuspjeha itakvi Njemci prigrlili ,,Srednju Evropu", koja, bez obzira na svojupovijesnu optereienost, ima makar formu nadnacionalnoga.

Obratimo paZnju sada na pitanje moguinosti upotrebljivosti

,,Srednje Evrope" uporedo sa projektom ,,Ujedinjene Evrope"' Tuvidimo dvije moguinosti:

1) Osamdesetih godina je u procesu rastakanja i delegiti-mizovanja drZavnih poredaka i istodnoevropske integracije veiispitana djelotvornost pride o ,,Sredjoj Evropi". Po5to su ta iskustvavi5e nego sveZa, i po5to se ne samo u zvanidnome govoru vei i udru5tvenoj svijesti nekada5njih istodnoevropskih zemalja izlaskuiz saveza sa SSSR, odnosno sa Rusijom pripisuje odsudan i povi-jestan zna(aj (u pozitivnome vrijednosnome smislu), to je lakomogu6e pretpostaviti da bi ista prida, ukoliko nastupe tome po-godujude okolnosti, mogla biti opet oZivljena, pogotovo ukolikoto bucle podrZano od strane Zapada, ili makar od Njemadke. Utakvom sludaju ,,Srednja Evropa" opet ne bi imala ulogu projektakoji se Zeli ostvariti (kao Stonije bio sludaj ni 80-ih4), vei bisluZila okupljanju protiv one strane na kojoj je nUi isku5ana *

protiv Rusije. U identitetskome smislu Srednjeevropejci bi bili(samo)razumijevani kao istureni predio zapadne civilizacije (tj.

,,Ujedinjene Evrope"), koji je zbog svojega granidnoga poloZaja iodatle proisteklih povijesnih iskustava razvio posebnu ,,osjetlji-vost" na (kulturnu) ,,ugroZenost" spoljnjim (neevropskim) silama,te bi time bila opravdana mogudnost pribliZavanja i okupljanjadr'zava sa prostora srednje Evrope u borbeno, ,,odbrambeno" krilo

Evrope, a,,politidkc samorazumljivosti nc nudc katalizatorc politidkoga oduievlia-vanja ni ciljnc talkc ljudskc nadc.". (isto, str. 94)

o3 N" Z.li.o kazati da nijc bilo i da ncma iskrcnih zalaganja za ncku

izvornu ,,Srcdnju Evropu", ali jc sa stajalilta sadalnjicc oiiglcdno da nc samo da

su bila od ncuporcdivo manjcga znadaja od onih zalaganja koji su pridu svnishcxlno

i svjcsno koristili radi ostvarcnja nckih inih ciljcva, vcC i da su ,,iskrcni" srcdnic-

evropcjci u svojcm taboru vci tada bili u manjini, pri dcmu valja naglasiti da jc

sada ta prila toliko skrajnuta, da sc moZc zakljuiiti da su, za sada, gotovo svi

ulustali txl njc.

zapadnoga svijeta, dime bi se, na neki nadin, vratila u igru prida o

,,sanitarnome kordonu".2) Da li je mogu6a neka ,,Srednja Evropa" kao dio obuhvat-

nijega projekta ,,Ujedinjene Evrope"? Tako ne5to bi se dalo zamislitiukoliko bi se u Evropskoj Zajednici, zbog velike Sarolikosti upovijesnim putevima i dostignutim stepenima izmedu zapadno-evropskih i srednjeevropskih zemalja, odludili, uvaZavajuii oveposebnosti, za stepenast pristup ujedinjavanju (za Sta vei postojenaznake). Ukoliko bi ta orijentacija evoluirala do politike regionalnepodintegracije ,,Ujedinjene Evrope", tada je blizu pameti pret-postavka da bi se iz sada5njih zapadnoevropskih zemalja odredilajedna koja bi imala najbolje uslove da, kako svojim primjerom,tako i povijesnom upu6eno5iu, blizinom i iskustvom, na Sto je

moguie bolji nadin integriSe ovaj prostor. Zbog svoje blizine sakandidatima zazapadne integracije, zatim velidine i odgovarajuiespecifidne teZine koja bi obeiavala obezbjedenja neophodnoga ste-pena jedinstva na srednjeevropskom prostoru, koji !9 zemljebez

,,potnbdi" sa strane moZda ne bi bile kadre stvoriti44, kao i zbogdragocjenih iskustava stedenih pri ukljudivanju u svoj drZavni ustrojpodrudja biv5e NjDR, najvjerovatnije je da bi ta zemlja bila Nje-madka.

Postavlja se pitanje da li bi se takva podintegracija moglanazvati,,srednjom Evropom". Vidjeli smo da je,,Srednja Evropa"imanentno povijesno vezana, pri demu se u sklopu njenoga povi-jesnoga nasljeda nalaze i agresivno-imperijalistidke,,povijesnoosudene" tekovine (tj. od strane pobjednika), koje ne bi danasmogle biti osnov medudrZavnih odnosa u Evropi. Da li i tada imasmisla govoriti o ,,srednjoj Evropi"? Sa druge strane, nesumnjivo

* Da bi to bilo tako svjccloii ncjcdinstvo Vilcgradskc skupinc u poglcdu

zajctlnidkoga pristupa proccsu evropskih ujcdinjavanja (ec5ka ic to odbila zbog

uvjcrcnja cla ic ona na.ibliZa pristupu zapadnim savczima, tc da bi joj vc't'ivanjc t'a

susjcrlc usporilo prijcm). Taktxle, jedan ul zahtilcva Zapaia svim kandidatima jc

urcdcnjc primjcrnih dobrosusjcdskih rxlnosa mcdu svim srcdnjc- i istolnocvropskim

zcmljama, uz skidanic sa tlncvnoga rcda povi.icsnih optcrcCcnja' To jc mnogima

vrlo tclko palo, i samo su zbog prijctnji od stranc Zapada pristali na, za niih, bolnc

ustupkc u vitlu odustajanja ul tradicionalnih tcritorijalnih zahtijcva i prctcnzija.

(Sporazumi o prijatcljstvu Madankc sa Ruminijom, Rumunijc sa Ukrajinom, Poljskc

sa Ukrajinom, dok izmctlu Slovadkc i Matlankc jo5 ncma sporazuma). Njcmalka

kojaic takvc spoftrzumc vei zakljudila sa Poljskom i, uz dosta zatczanja, sa Ccskom,

u Zapadnoj Evropi molc biti smatrana za primjcr u tom poglcdu.

I

n

oY

o

a()

=><oFaltoe-IoNoJL

1 9 0 l 9 l

Y

jako kod Njemaca zato Sto je mnogima od njih, usljed naknadneosude vodeiih politidkih, nacionalnih ideja Njemaca u ovomestoljeiu, bilo tesko da budu patrioti u onome smislu u kojem je toprirodno kod inih naroda Zapadne Evrope, dok im je ,,UjedinjenaEvropa" obedavala,,zamjenski patriotizam" (,,Ersatz-patriotismus"- izraz Svena Papkea). Moguie je da bi u sludaju neuspjeha itakvi Njemci prigrlili ,,Srednju Evropu", koja, bez obzira na svojupovijesnu optereienost, ima makar formu nadnacionalnoga.

Obratimo paZnju sada na pitanje moguinosti upotrebljivosti

,,Srednje Evrope" uporedo sa projektom ,,Ujedinjene Evrope"' Tuvidimo dvije moguinosti:

1) Osamdesetih godina je u procesu rastakanja i delegiti-mizovanja drZavnih poredaka i istodnoevropske integracije veiispitana djelotvornost pride o ,,Sredjoj Evropi". Po5to su ta iskustvavi5e nego sveZa, i po5to se ne samo u zvanidnome govoru vei i udru5tvenoj svijesti nekada5njih istodnoevropskih zemalja izlaskuiz saveza sa SSSR, odnosno sa Rusijom pripisuje odsudan i povi-jestan zna(aj (u pozitivnome vrijednosnome smislu), to je lakomogu6e pretpostaviti da bi ista prida, ukoliko nastupe tome po-godujude okolnosti, mogla biti opet oZivljena, pogotovo ukolikoto bucle podrZano od strane Zapada, ili makar od Njemadke. Utakvom sludaju ,,Srednja Evropa" opet ne bi imala ulogu projektakoji se Zeli ostvariti (kao Stonije bio sludaj ni 80-ih4), vei bisluZila okupljanju protiv one strane na kojoj je nUi isku5ana *

protiv Rusije. U identitetskome smislu Srednjeevropejci bi bili(samo)razumijevani kao istureni predio zapadne civilizacije (tj.

,,Ujedinjene Evrope"), koji je zbog svojega granidnoga poloZaja iodatle proisteklih povijesnih iskustava razvio posebnu ,,osjetlji-vost" na (kulturnu) ,,ugroZenost" spoljnjim (neevropskim) silama,te bi time bila opravdana mogudnost pribliZavanja i okupljanjadr'zava sa prostora srednje Evrope u borbeno, ,,odbrambeno" krilo

Evrope, a,,politidkc samorazumljivosti nc nudc katalizatorc politidkoga oduievlia-vanja ni ciljnc talkc ljudskc nadc.". (isto, str. 94)

o3 N" Z.li.o kazati da nijc bilo i da ncma iskrcnih zalaganja za ncku

izvornu ,,Srcdnju Evropu", ali jc sa stajalilta sadalnjicc oiiglcdno da nc samo da

su bila od ncuporcdivo manjcga znadaja od onih zalaganja koji su pridu svnishcxlno

i svjcsno koristili radi ostvarcnja nckih inih ciljcva, vcC i da su ,,iskrcni" srcdnic-

evropcjci u svojcm taboru vci tada bili u manjini, pri dcmu valja naglasiti da jc

sada ta prila toliko skrajnuta, da sc moZc zakljuiiti da su, za sada, gotovo svi

ulustali txl njc.

zapadnoga svijeta, dime bi se, na neki nadin, vratila u igru prida o

,,sanitarnome kordonu".2) Da li je mogu6a neka ,,Srednja Evropa" kao dio obuhvat-

nijega projekta ,,Ujedinjene Evrope"? Tako ne5to bi se dalo zamislitiukoliko bi se u Evropskoj Zajednici, zbog velike Sarolikosti upovijesnim putevima i dostignutim stepenima izmedu zapadno-evropskih i srednjeevropskih zemalja, odludili, uvaZavajuii oveposebnosti, za stepenast pristup ujedinjavanju (za Sta vei postojenaznake). Ukoliko bi ta orijentacija evoluirala do politike regionalnepodintegracije ,,Ujedinjene Evrope", tada je blizu pameti pret-postavka da bi se iz sada5njih zapadnoevropskih zemalja odredilajedna koja bi imala najbolje uslove da, kako svojim primjerom,tako i povijesnom upu6eno5iu, blizinom i iskustvom, na Sto je

moguie bolji nadin integriSe ovaj prostor. Zbog svoje blizine sakandidatima zazapadne integracije, zatim velidine i odgovarajuiespecifidne teZine koja bi obeiavala obezbjedenja neophodnoga ste-pena jedinstva na srednjeevropskom prostoru, koji !9 zemljebez

,,potnbdi" sa strane moZda ne bi bile kadre stvoriti44, kao i zbogdragocjenih iskustava stedenih pri ukljudivanju u svoj drZavni ustrojpodrudja biv5e NjDR, najvjerovatnije je da bi ta zemlja bila Nje-madka.

Postavlja se pitanje da li bi se takva podintegracija moglanazvati,,srednjom Evropom". Vidjeli smo da je,,Srednja Evropa"imanentno povijesno vezana, pri demu se u sklopu njenoga povi-jesnoga nasljeda nalaze i agresivno-imperijalistidke,,povijesnoosudene" tekovine (tj. od strane pobjednika), koje ne bi danasmogle biti osnov medudrZavnih odnosa u Evropi. Da li i tada imasmisla govoriti o ,,srednjoj Evropi"? Sa druge strane, nesumnjivo

* Da bi to bilo tako svjccloii ncjcdinstvo Vilcgradskc skupinc u poglcdu

zajctlnidkoga pristupa proccsu evropskih ujcdinjavanja (ec5ka ic to odbila zbog

uvjcrcnja cla ic ona na.ibliZa pristupu zapadnim savczima, tc da bi joj vc't'ivanjc t'a

susjcrlc usporilo prijcm). Taktxle, jedan ul zahtilcva Zapaia svim kandidatima jc

urcdcnjc primjcrnih dobrosusjcdskih rxlnosa mcdu svim srcdnjc- i istolnocvropskim

zcmljama, uz skidanic sa tlncvnoga rcda povi.icsnih optcrcCcnja' To jc mnogima

vrlo tclko palo, i samo su zbog prijctnji od stranc Zapada pristali na, za niih, bolnc

ustupkc u vitlu odustajanja ul tradicionalnih tcritorijalnih zahtijcva i prctcnzija.

(Sporazumi o prijatcljstvu Madankc sa Ruminijom, Rumunijc sa Ukrajinom, Poljskc

sa Ukrajinom, dok izmctlu Slovadkc i Matlankc jo5 ncma sporazuma). Njcmalka

kojaic takvc spoftrzumc vei zakljudila sa Poljskom i, uz dosta zatczanja, sa Ccskom,

u Zapadnoj Evropi molc biti smatrana za primjcr u tom poglcdu.

I

n

oY

o

a()

=><oFaltoe-IoNoJL

1 9 0 l 9 l

=x

F{/,l

oe=L

oNoJ

l!

o

(E.LoY

ci

5(t,

5

je da medu udesnicima u odnosima nejednake ,,specifidne teline",pri demu su joi jedni u poloZaju da neito traZe od inih, ne moZebiti idealnih ,,ravnopravnih" odnosa, ve6 da odnos snaga/moii mo-ra igrati nikako zanemarljivu ulogu. Postavlja se pitanje gdje bi sezavr5avala ,,vode6a uloga" Njemadke u srednjoj Evropi, koju onaved sada ima (ovim izrazom Amerikanci vole da opisuju shvatanjesvoje uloge u svijetu, pri demu je to postalo prisna, i malobroj-nima dudna, dinjenica medunarodne politidke svakodnevice), a gdjepodinje tradicionalna, u srednjoj Evropi isprobana, politika modi/Machtpolitik/ koja je po danas mjerodavnim shvatanjima,,neprih-vatljiva".

Bez obzfta na potonju dvojbu koja nije samo pojmovno-nominalne prirode, dini se da postoje neki stvarni dinioci koji uka-zuju na neophodnost uspostavljanja posebnih odnosa na podrudjusrednje Evrope, bez obzfta na to da li ie se to samorazumijevati inazvati,,Srednjom Evropom" ili ne. Zakljudujudi, iznijedemo ne-ka, dijelom hipotetidka, razmatranja o buduinosti takvih odnosa.Podimo od nekada5njih istodnoevropskih zemalja,a sada5njih naj-bliZih kandidata prijemu u zapadne integracije, u kojima je prisutnaintelektualna tradicija ,,Srednje Evrope" (Poljska, Ce5ka i Madar-ska). Ako se pretpostavi da ie njihova orijentacija na EvropskuZajednicu i NATO biti dugotrajnije prirode (Sto znadi da ie seintegracije odvijati uspjeino i na nadin koji ove zer4lje ne bi mogledoZivjeti kao nacionalnu prijetnju), tada & te drllib,bez obziraSto im nije krajnji cilj pribliZavanje posebno Njemadkoj, biti naj-upu6enije na nju, i to iz sljede6ih razloga. Pnlo, ona im je geografskinajbliZa, pa otuda, mada ne samo zbog toga, moZe imati najveiiinteres za uspostavljanje posebnih odnosa sa njima, na Sta se nadove-zuje i tekuie njemadko oblikovanje svoje politike prema istodnoj(srednjoj) Evropi. Drugo, Njemadka ima odredenu (vjerovatno naj-ve6u) specifidnu teZinu u okviru Evropske Zajednice,pa je zbogkonadne namjere ukljudenja u zapadne integracije poZeljno razvitibaS sa njom dobre odnose. Treie, ovim zemljama je potrebnaprivredna i ekonomska saradnja sa Zapadnom Evropom, prije svegazbog novdanih ulaganja i razvijenih tehnologija, za Sta Njemadka,iz svojih razloga, pokazuje najvedi interes i najvi5e dini od svihzapadnih zemalja.

Zarazliku od tradicionalne srednjeevropske politike u kojojsu (slovenski) prostoru na istoku uzimani kao ,,prazan prostor"

njemadkih ekonomskih, politidkih i vojnih namjera, sada je neza-visnost ovih drZava (u ovom sklopu su bitne samo Poljska i eeSka)dvrsta, neotklonjiva i, od samih Njemaca, uvaZavana stvarnost,koja, makar formalno, dugorodno gledano, ne bi mogla biti dove-dena u pitanje, bez obzira na to Sto je pojam nacionalnoga suve-reniteta u posljednjih pola stoljeia, a posebno nakon zavrietka,,Hladnoga rata" doZivio strmoglavo opadanje, Sto je, uzgred, prim-jereno. nekima od nekada5njih njemadkih videnja ,,Srednje Ev-rope".o5

Ne treba ni ispustiti iz vida moguinost koja bi nastala usludaju zastoja ili neuspjeha sveevropskoga ujedinjavanja, ili usludaju da u jednom trenutku dorle do odbijanja ili kodenja prijemasada3njih kandidata. Tada ne samo da bi one postali Zivotno upuienijedni na druge, vei bi se, moguie je, zajednidki okrenuli Njemadkojkao pokrovitelju takvoga okupljanja, 5to ona, vjerovatno, ne biodbila. Ovakav razvoj dogadaja nije posve hipotetidan, Sto se vidipo trenutnim zastojima i te5ko6ama u napredovanju ujedinjavanjau Evropskoj Zajednici. Takode, postoje naznake da, makar, Brit-anija gaji strah od prijema novih kandidata, jer se pretpostavlja dabi se oni zbog zahvalnosti Njemadkoj za njenu ulogu u tome, ali izbog Siroke upuienosti na nju u okviru Zajednicepona5ali saglasnonjenim Zeljama i interesima. Ovakve bojazni, uz veC, postojeiar azmimoilaienj a medu naj moinij im zemlj ama Zajednic e, od koj ihneka ne moraju biti samo privremene naravi, mogu im oteLatipristup,,Ujedinjenoj Evropi", ili ga uiiniti daleko manje privladnim,Sto bi moglo izazvati razmatranje i drugadijih strate5kih opcija.

Sto se Njemadke tide, pored vei vi5e puta pominjanlhrazlogaza dodjelu posebne palnje prostoru srednje i istodne Evrope,pomenudemo jo5 neke koji se dine znadajnim u tome pogledu.Prvo, usmjerenost prema Zapadt je zbog blokovske podijeljenostii spoljnje opasnosti koja je iztogaproizlazlla,vrlo dugo bila jedinanjemadka moguinost voClenja politike, Sto su znali i njemadki za-padni saveznici, pa su taj njemaEki poloZaj u kojem ovi nijesuimali inoga izbora,uz okolnost podijeljenosti njemadkoga narodai ogranidenoga suvereniteta SRNj, znali koristiti. Sada vi5e nijetako, ved je njemadkoj ukazana prilika za saradnju i sa drugadijim,mogude je, zahvalnijim partnerima nego Sto su to oni zapadni.

r92

a5 Vidi Ri.l".ou navod sa str.6.

1 9 3

=x

F{/,l

oe=L

oNoJ

l!

o

(E.LoY

ci

5(t,

5

je da medu udesnicima u odnosima nejednake ,,specifidne teline",pri demu su joi jedni u poloZaju da neito traZe od inih, ne moZebiti idealnih ,,ravnopravnih" odnosa, ve6 da odnos snaga/moii mo-ra igrati nikako zanemarljivu ulogu. Postavlja se pitanje gdje bi sezavr5avala ,,vode6a uloga" Njemadke u srednjoj Evropi, koju onaved sada ima (ovim izrazom Amerikanci vole da opisuju shvatanjesvoje uloge u svijetu, pri demu je to postalo prisna, i malobroj-nima dudna, dinjenica medunarodne politidke svakodnevice), a gdjepodinje tradicionalna, u srednjoj Evropi isprobana, politika modi/Machtpolitik/ koja je po danas mjerodavnim shvatanjima,,neprih-vatljiva".

Bez obzfta na potonju dvojbu koja nije samo pojmovno-nominalne prirode, dini se da postoje neki stvarni dinioci koji uka-zuju na neophodnost uspostavljanja posebnih odnosa na podrudjusrednje Evrope, bez obzfta na to da li ie se to samorazumijevati inazvati,,Srednjom Evropom" ili ne. Zakljudujudi, iznijedemo ne-ka, dijelom hipotetidka, razmatranja o buduinosti takvih odnosa.Podimo od nekada5njih istodnoevropskih zemalja,a sada5njih naj-bliZih kandidata prijemu u zapadne integracije, u kojima je prisutnaintelektualna tradicija ,,Srednje Evrope" (Poljska, Ce5ka i Madar-ska). Ako se pretpostavi da ie njihova orijentacija na EvropskuZajednicu i NATO biti dugotrajnije prirode (Sto znadi da ie seintegracije odvijati uspjeino i na nadin koji ove zer4lje ne bi mogledoZivjeti kao nacionalnu prijetnju), tada & te drllib,bez obziraSto im nije krajnji cilj pribliZavanje posebno Njemadkoj, biti naj-upu6enije na nju, i to iz sljede6ih razloga. Pnlo, ona im je geografskinajbliZa, pa otuda, mada ne samo zbog toga, moZe imati najveiiinteres za uspostavljanje posebnih odnosa sa njima, na Sta se nadove-zuje i tekuie njemadko oblikovanje svoje politike prema istodnoj(srednjoj) Evropi. Drugo, Njemadka ima odredenu (vjerovatno naj-ve6u) specifidnu teZinu u okviru Evropske Zajednice,pa je zbogkonadne namjere ukljudenja u zapadne integracije poZeljno razvitibaS sa njom dobre odnose. Treie, ovim zemljama je potrebnaprivredna i ekonomska saradnja sa Zapadnom Evropom, prije svegazbog novdanih ulaganja i razvijenih tehnologija, za Sta Njemadka,iz svojih razloga, pokazuje najvedi interes i najvi5e dini od svihzapadnih zemalja.

Zarazliku od tradicionalne srednjeevropske politike u kojojsu (slovenski) prostoru na istoku uzimani kao ,,prazan prostor"

njemadkih ekonomskih, politidkih i vojnih namjera, sada je neza-visnost ovih drZava (u ovom sklopu su bitne samo Poljska i eeSka)dvrsta, neotklonjiva i, od samih Njemaca, uvaZavana stvarnost,koja, makar formalno, dugorodno gledano, ne bi mogla biti dove-dena u pitanje, bez obzira na to Sto je pojam nacionalnoga suve-reniteta u posljednjih pola stoljeia, a posebno nakon zavrietka,,Hladnoga rata" doZivio strmoglavo opadanje, Sto je, uzgred, prim-jereno. nekima od nekada5njih njemadkih videnja ,,Srednje Ev-rope".o5

Ne treba ni ispustiti iz vida moguinost koja bi nastala usludaju zastoja ili neuspjeha sveevropskoga ujedinjavanja, ili usludaju da u jednom trenutku dorle do odbijanja ili kodenja prijemasada3njih kandidata. Tada ne samo da bi one postali Zivotno upuienijedni na druge, vei bi se, moguie je, zajednidki okrenuli Njemadkojkao pokrovitelju takvoga okupljanja, 5to ona, vjerovatno, ne biodbila. Ovakav razvoj dogadaja nije posve hipotetidan, Sto se vidipo trenutnim zastojima i te5ko6ama u napredovanju ujedinjavanjau Evropskoj Zajednici. Takode, postoje naznake da, makar, Brit-anija gaji strah od prijema novih kandidata, jer se pretpostavlja dabi se oni zbog zahvalnosti Njemadkoj za njenu ulogu u tome, ali izbog Siroke upuienosti na nju u okviru Zajednicepona5ali saglasnonjenim Zeljama i interesima. Ovakve bojazni, uz veC, postojeiar azmimoilaienj a medu naj moinij im zemlj ama Zajednic e, od koj ihneka ne moraju biti samo privremene naravi, mogu im oteLatipristup,,Ujedinjenoj Evropi", ili ga uiiniti daleko manje privladnim,Sto bi moglo izazvati razmatranje i drugadijih strate5kih opcija.

Sto se Njemadke tide, pored vei vi5e puta pominjanlhrazlogaza dodjelu posebne palnje prostoru srednje i istodne Evrope,pomenudemo jo5 neke koji se dine znadajnim u tome pogledu.Prvo, usmjerenost prema Zapadt je zbog blokovske podijeljenostii spoljnje opasnosti koja je iztogaproizlazlla,vrlo dugo bila jedinanjemadka moguinost voClenja politike, Sto su znali i njemadki za-padni saveznici, pa su taj njemaEki poloZaj u kojem ovi nijesuimali inoga izbora,uz okolnost podijeljenosti njemadkoga narodai ogranidenoga suvereniteta SRNj, znali koristiti. Sada vi5e nijetako, ved je njemadkoj ukazana prilika za saradnju i sa drugadijim,mogude je, zahvalnijim partnerima nego Sto su to oni zapadni.

r92

a5 Vidi Ri.l".ou navod sa str.6.

1 9 3

Podvladimo: ovim se ne Zeli iznijeti pretpostavka da su Njemci u

fazi dovodenja u pitanje osnov svoje <tosadaSnje Zapadne politike'posebno partnerskih odnosa sa SAD, ali je moguie da 6e nove

okolnosti, same po sebi, promijeniti neito u njima; u kojoj mjeri i

kako - to mi, za sada, ne moZemo, niti imamo namjeru, ocjenjivati'Ipak, dini se da stoji van svake sumnje da je postojeia njemadka

medunarodna pozicija, ne radunajuii tu Sto je u meduvremenuprisajedinjena NjDR, promjenama na istoku postala mnogo ugod-

ni1a. btugo, njemadki proizvodi su na istoku dobili nova, u izgledu,

svl kvaliietnija, trZi5ta. Takode, bez obzira na to Sto su sve zemlje

bivsega Istodnoga saveza prilidno industrijalizovane, sigurno je da

postoji izvjestan kapacitet u resursima i sirovinama, koji je, u sva-

kom sludaju, manje iscrpljen od njemadkoga.

Literatura

1) Henry cord Meyer: Mitteleuropa in Germ%nThought and Actirtn

I 8 I 5- I 945,The Hague, 1955.

2) A. J.P. Taylor: Httbsburika mrtnarhija. 1809 -l9l8,Zagreb,

1990.3) Habsburger Monurchie, (Bd. III, Teil l), Wien 1980

4) Friedrich Naumann: Mitteleuroprt, Berlin, 1916 .5) Ernst Nolte: Faiizam u svojoi eptthi,Beograd, 1990'

6) deslav Milo5: Druga Evropa,Gornji Milanovac, 1988'

7) Erhard Busek/Emil BlJrx Projekt ,,Mitteleuropc", Wien, 1987

8) Istvan Bibo: Beda malih istutnoevropskih driava,Sremski Kar-

lovci/Novi Sad, 1996.9) Denis de Rougemont: Butlutnost ie nctia stvor,Beograd, 1988'

10) Joseph Rovan: ,,Mitteleuropa gegen Europa", u: Trctumland

M itte le uropa?, Darmstadt, 1 988

1l) Jozef Rovan: ,,Evropa otadZbina ili Evropa kao nacija?", u:

Treti prograrn, br. 100, Beograd, 1994'

12) Peter Bender: ,,Die Notgemeinschaft der Teilungsopfer", u:

Tr aumland M ittel e uro Pct?13) Werner Weidenfeld: ,,Mitteleuropa - Traum oder Trauma von

der Zukunft Europas?", u: Traumland Mitteleuropa?

14) Karsten Voigt: ,,Mitteleuropa - ein Konzept mit unklarer poli-

tischer Substanz, ein Raum mit wechseltinden Grenzen", u:Truumlcnul M i tte I e u r opa ?

15) Sven Papcke: ,,Mitteleuropa - Kopfgeburt oder politischeChance?", tt: Traumland M itte I europa?

l6) Hermann Rudolph: ,,Ein Stellvertreterkrieg am falschen Platz.Zur Mitteleuropa-Diskussion in der Bundesrepublik Deut-schland", l: Traumland Mitteleuropa?

l7) Edgar Morin: ,,Europa als metantionale Provinz",\: Europuurtcl M itte I europa, W ien, 199 I

18) Emil Brix: ,,Europa jenseits der Blockgrenzen", l: Euntpaturtd Mitteleuropu

19) Hans-Georg Heinrich: ,,Die tjsterreuchische Gesellschaft unddie Mitteleuropa-Idee", u: Europa unel Mitteleuropa

20) Karel Barto5ek: ,,Problem einer Definition", u: Europu undMitteleuropa

2l) Slawomir Wiatr: ,,Politische Kultur in Mitteleuropa. Gibt eseine kulturelle Identitiit im Ubergang von Ost und West?",u: Europa und Mitteleuropa

22) Antonin Liehm: ,,Anmerkungen zur mitteleuropiiischen lden-titdt", u: Europa und Mitteleuropa

23) Richard B. Plaschka: ,,Von nationalen zu iibernationalen Konz-eptionen", u: Mitteleuropq - Konzeptionen in der erstenHiilfte des 20. Jahrhunderts, Wien, 1995

24) Erhard, Busek:,,Akzente mitteleuropischen Gegenwartstel-lung", l: Mitteleuropa - Konzeptionen in der ersten Hdlftedes 20. Jahrhunderts

25) Wolfgang Mommsen: ,,Die Mitteleuropaidee und die Mitteleu-ropaplanungen im Deutschen Reich vor und w?ihrend desErsten Weltkrieges", l: M itt e I e urop a - K o nze p t i o ne n in de rersten Hdlfte des 20. Jahrhunderts

26) Jiii Koialka: ,,Anpassung oder Wiederstand? Zl dentschechis-chen Reaktionen auf die deutsche Mitteleuropaidee vor undnach dem Jahre 1914" , u: Mitteleurop(r - Konzeptionen inder ersten Hdlfie des 20. Jahrhunderts

27) Andrej Mitrovi6: ,,DieZentralemiichte. Mitteleuropa und derBalkan. Ideen und ihre Verwirklichung wiihrend des Welt-krieges 1914- 1918", u: Mitteleuropa - Konzeptionen in derersten Hcilfte des 20. Jahrhunderts

I

=><

{t

Eo;au-NoJ

L

cc

:<

ci

at)

t 9 4 1 9 5

Podvladimo: ovim se ne Zeli iznijeti pretpostavka da su Njemci u

fazi dovodenja u pitanje osnov svoje <tosadaSnje Zapadne politike'posebno partnerskih odnosa sa SAD, ali je moguie da 6e nove

okolnosti, same po sebi, promijeniti neito u njima; u kojoj mjeri i

kako - to mi, za sada, ne moZemo, niti imamo namjeru, ocjenjivati'Ipak, dini se da stoji van svake sumnje da je postojeia njemadka

medunarodna pozicija, ne radunajuii tu Sto je u meduvremenuprisajedinjena NjDR, promjenama na istoku postala mnogo ugod-

ni1a. btugo, njemadki proizvodi su na istoku dobili nova, u izgledu,

svl kvaliietnija, trZi5ta. Takode, bez obzira na to Sto su sve zemlje

bivsega Istodnoga saveza prilidno industrijalizovane, sigurno je da

postoji izvjestan kapacitet u resursima i sirovinama, koji je, u sva-

kom sludaju, manje iscrpljen od njemadkoga.

Literatura

1) Henry cord Meyer: Mitteleuropa in Germ%nThought and Actirtn

I 8 I 5- I 945,The Hague, 1955.

2) A. J.P. Taylor: Httbsburika mrtnarhija. 1809 -l9l8,Zagreb,

1990.3) Habsburger Monurchie, (Bd. III, Teil l), Wien 1980

4) Friedrich Naumann: Mitteleuroprt, Berlin, 1916 .5) Ernst Nolte: Faiizam u svojoi eptthi,Beograd, 1990'

6) deslav Milo5: Druga Evropa,Gornji Milanovac, 1988'

7) Erhard Busek/Emil BlJrx Projekt ,,Mitteleuropc", Wien, 1987

8) Istvan Bibo: Beda malih istutnoevropskih driava,Sremski Kar-

lovci/Novi Sad, 1996.9) Denis de Rougemont: Butlutnost ie nctia stvor,Beograd, 1988'

10) Joseph Rovan: ,,Mitteleuropa gegen Europa", u: Trctumland

M itte le uropa?, Darmstadt, 1 988

1l) Jozef Rovan: ,,Evropa otadZbina ili Evropa kao nacija?", u:

Treti prograrn, br. 100, Beograd, 1994'

12) Peter Bender: ,,Die Notgemeinschaft der Teilungsopfer", u:

Tr aumland M ittel e uro Pct?13) Werner Weidenfeld: ,,Mitteleuropa - Traum oder Trauma von

der Zukunft Europas?", u: Traumland Mitteleuropa?

14) Karsten Voigt: ,,Mitteleuropa - ein Konzept mit unklarer poli-

tischer Substanz, ein Raum mit wechseltinden Grenzen", u:Truumlcnul M i tte I e u r opa ?

15) Sven Papcke: ,,Mitteleuropa - Kopfgeburt oder politischeChance?", tt: Traumland M itte I europa?

l6) Hermann Rudolph: ,,Ein Stellvertreterkrieg am falschen Platz.Zur Mitteleuropa-Diskussion in der Bundesrepublik Deut-schland", l: Traumland Mitteleuropa?

l7) Edgar Morin: ,,Europa als metantionale Provinz",\: Europuurtcl M itte I europa, W ien, 199 I

18) Emil Brix: ,,Europa jenseits der Blockgrenzen", l: Euntpaturtd Mitteleuropu

19) Hans-Georg Heinrich: ,,Die tjsterreuchische Gesellschaft unddie Mitteleuropa-Idee", u: Europa unel Mitteleuropa

20) Karel Barto5ek: ,,Problem einer Definition", u: Europu undMitteleuropa

2l) Slawomir Wiatr: ,,Politische Kultur in Mitteleuropa. Gibt eseine kulturelle Identitiit im Ubergang von Ost und West?",u: Europa und Mitteleuropa

22) Antonin Liehm: ,,Anmerkungen zur mitteleuropiiischen lden-titdt", u: Europa und Mitteleuropa

23) Richard B. Plaschka: ,,Von nationalen zu iibernationalen Konz-eptionen", u: Mitteleuropq - Konzeptionen in der erstenHiilfte des 20. Jahrhunderts, Wien, 1995

24) Erhard, Busek:,,Akzente mitteleuropischen Gegenwartstel-lung", l: Mitteleuropa - Konzeptionen in der ersten Hdlftedes 20. Jahrhunderts

25) Wolfgang Mommsen: ,,Die Mitteleuropaidee und die Mitteleu-ropaplanungen im Deutschen Reich vor und w?ihrend desErsten Weltkrieges", l: M itt e I e urop a - K o nze p t i o ne n in de rersten Hdlfte des 20. Jahrhunderts

26) Jiii Koialka: ,,Anpassung oder Wiederstand? Zl dentschechis-chen Reaktionen auf die deutsche Mitteleuropaidee vor undnach dem Jahre 1914" , u: Mitteleurop(r - Konzeptionen inder ersten Hdlfie des 20. Jahrhunderts

27) Andrej Mitrovi6: ,,DieZentralemiichte. Mitteleuropa und derBalkan. Ideen und ihre Verwirklichung wiihrend des Welt-krieges 1914- 1918", u: Mitteleuropa - Konzeptionen in derersten Hcilfte des 20. Jahrhunderts

I

=><

{t

Eo;au-NoJ

L

cc

:<

ci

at)

t 9 4 1 9 5

--r_

28) Arnold Suppan:,,Mitteleuropa-Konzeptionen zwischen Res-

tauration und AnschluB",u: Mitteleuropa - Konzeptionenin der ersten Hcilfie des 20. Jahrhunderts

29) Hans Lemberg: ,,Mitteleuropa und Osteuropa. Politische Konz-eptionen im Spiegel der Historikerdiskussion der Zwischen-kriegszeit", u: Mitteleuropa - Konzeptionen in der erstenHcilfte des 20. Jahrhunderts

30) V6clav Kural: ,,Von Masaryks 'Neuem Europa' zu den GroB-raumpldnen Hitler-Deutschlands", u: Mitteleuropa - Konz-eptionen in der ersten Htiffie des 20. Jahrhunderts

31) Tom65 G. Masaryk: Nova Evropa,Ptag-Zagteb,l920'

32) Milan Kundera: ,,Tragedija Srednje Evrope",'rt: Gordogan,bt.17lI8,Zagreb, 1985.

33) Ivo Banac: ,,Milan Kundera i povratak Srednje Evrope", u:G or do g an, br. 23 124, Zagreb, 19 87 .

34) ZoranKonstatinovii: ,,Srednja Evropa - Argumenti i protivar-gumenti", v Republika, br. 9/10, Zagreb,1989.

35) Zoran Konstatinovii :,,Gibt es heute mitteleuropiiische Litera-tur?", u: Europa und MitteleuroPa

36) Slobodan Zwji1,:,,Sudbina, duh i sredina - tri toposa germanskeevropske ideologije", v Kako misliti budutnost Evrope?(zbornik), Sremski Karlovci, 1995'

37) Gale Stokes: ,,Czech National Democracy: A First Aproxima-tion", u: Slavic Review, Vol. 44, Num. 1, Stanford, 1985 '

38) Dimitrij Rupel: ,,Zivljenje v Srednji Evropi", u'. Nova reviia'br. 521 53,Ljubljana, 1 985.

39) Philip Longworth: ,,East-Central Europe Reconsidered", u:The Slavic and East European Review,Vol' 65, No. 3, Lon-don,1987.

Caslav D. Koprivica

DIE GESCHICHTLICHE ERBE ..MITTELEUROPAS" UND IHREAUSSICHTEN AM ENDE DES 20. JAHRHUNDERTS

Ztsammenfassung

Dic Vorhabc dcs Aufsatzcs ist die kiinltigcn Perspcktivcn des Mittclcu-ropcrtums ins Licht des Zusammcnbruchcs dcs Kommunismus aufzcichcn zu vcr-suchcn. Da dic Ccschichtc dcr Mittelcuropaidcc vicle Gcgensiitzc und Undcutlich-kcitcn cnth6lt, muB man zu ihrcn geschichtlichcn Urspriingcn zuri.ickgchcn, umvcrschicdcnc Hinsichte ihrcr Vcrgangcnhcit crschcn zu kdnncn, und dadurch cincsichcrcrc Grundlagc fiir cine Einschiitzung dcr gcgcnwAnigcn Lagc dcr Mittclcuro-paidec sich zu vcrschaffcn. Zwci Gri.indc sind von dcr cntschcidcndcn Bcdeutungfiir dic Entscheidung daB cin Errtcrn dcr Zukunft dcr Mittclcuropaidec cmincntgcschichtlich, bzw. idccngcschichtlich scin muB: l) dicsc Idcc ist gcschichtlichgcschen schr ,,bclastct", und darf nicht als cinc voraussctzunglose und rcin theorc-tische bchandclt wcrdcn; 2) in dcr ncucstcn Wicdcrbclcbcnwelle dcr Mittclcuro-paidcc im Ostcuropa im 80. Jahren gibt cs so vicle Emotioncn und Frustrationcn,dic schr oft dic Bcifi.irw(;rtcr dicscr Idce stijrcn cinc bcliicdigcnde thcorctischeEbcnc zu crrcichcn; dahcr ist cs cmpfchlcnswcrt ihre urspriinglichc gcschichtlicheQuellcn (d.h. dic dcutschcn) zu priifcn, weil jcdcr ncucr solchcr Versuch in scincmGrund geschichtlich bcstimmt wcrden mul3. Wcnn man heutc dic Pcrspcktiven dcrMittclcuropaidee schiitzcn will, dann muB man vor allcm auf Dcutschland achtcn,desscn internationale Lagc sich scit 1989 grundsiizlich vcriindcrt hat, und so daBvon dcn Dcutschcn ostwiirts die riesige Mdglichkcitcn gcschcn wcrden. AuBcrdem,dic ehemaligc Mittclcuropa-Euphoric im ,,Ostmittelcuropa" ist wcg, obwohl mannicht denken darf, da8 ,,Mittclcuropa" bci dcn undculschcn Vtjlkcrn mittlcrcn Eu-ropas ,,fiir ewig" vergcsscn werdcn wird.

In diescm Aufsatz geht man davon aus, daB das Phiinomcn dcr kulturellcnIdcntitiit Mittclcuropas manchcn politischcn und geschichtlichen Bcwcgungen undGegcbcnhcitcn untcrgeordnct ist.

Stichwdrter: Mittelcuropa, Dcutschland, Postkommunismus, Ideqngc-schichte

=x

Faf(roe-TLoN

J

L

o

oY

ci

Jao

1 9 6 197

--r_

28) Arnold Suppan:,,Mitteleuropa-Konzeptionen zwischen Res-

tauration und AnschluB",u: Mitteleuropa - Konzeptionenin der ersten Hcilfie des 20. Jahrhunderts

29) Hans Lemberg: ,,Mitteleuropa und Osteuropa. Politische Konz-eptionen im Spiegel der Historikerdiskussion der Zwischen-kriegszeit", u: Mitteleuropa - Konzeptionen in der erstenHcilfte des 20. Jahrhunderts

30) V6clav Kural: ,,Von Masaryks 'Neuem Europa' zu den GroB-raumpldnen Hitler-Deutschlands", u: Mitteleuropa - Konz-eptionen in der ersten Htiffie des 20. Jahrhunderts

31) Tom65 G. Masaryk: Nova Evropa,Ptag-Zagteb,l920'

32) Milan Kundera: ,,Tragedija Srednje Evrope",'rt: Gordogan,bt.17lI8,Zagreb, 1985.

33) Ivo Banac: ,,Milan Kundera i povratak Srednje Evrope", u:G or do g an, br. 23 124, Zagreb, 19 87 .

34) ZoranKonstatinovii: ,,Srednja Evropa - Argumenti i protivar-gumenti", v Republika, br. 9/10, Zagreb,1989.

35) Zoran Konstatinovii :,,Gibt es heute mitteleuropiiische Litera-tur?", u: Europa und MitteleuroPa

36) Slobodan Zwji1,:,,Sudbina, duh i sredina - tri toposa germanskeevropske ideologije", v Kako misliti budutnost Evrope?(zbornik), Sremski Karlovci, 1995'

37) Gale Stokes: ,,Czech National Democracy: A First Aproxima-tion", u: Slavic Review, Vol. 44, Num. 1, Stanford, 1985 '

38) Dimitrij Rupel: ,,Zivljenje v Srednji Evropi", u'. Nova reviia'br. 521 53,Ljubljana, 1 985.

39) Philip Longworth: ,,East-Central Europe Reconsidered", u:The Slavic and East European Review,Vol' 65, No. 3, Lon-don,1987.

Caslav D. Koprivica

DIE GESCHICHTLICHE ERBE ..MITTELEUROPAS" UND IHREAUSSICHTEN AM ENDE DES 20. JAHRHUNDERTS

Ztsammenfassung

Dic Vorhabc dcs Aufsatzcs ist die kiinltigcn Perspcktivcn des Mittclcu-ropcrtums ins Licht des Zusammcnbruchcs dcs Kommunismus aufzcichcn zu vcr-suchcn. Da dic Ccschichtc dcr Mittelcuropaidcc vicle Gcgensiitzc und Undcutlich-kcitcn cnth6lt, muB man zu ihrcn geschichtlichcn Urspriingcn zuri.ickgchcn, umvcrschicdcnc Hinsichte ihrcr Vcrgangcnhcit crschcn zu kdnncn, und dadurch cincsichcrcrc Grundlagc fiir cine Einschiitzung dcr gcgcnwAnigcn Lagc dcr Mittclcuro-paidec sich zu vcrschaffcn. Zwci Gri.indc sind von dcr cntschcidcndcn Bcdeutungfiir dic Entscheidung daB cin Errtcrn dcr Zukunft dcr Mittclcuropaidec cmincntgcschichtlich, bzw. idccngcschichtlich scin muB: l) dicsc Idcc ist gcschichtlichgcschen schr ,,bclastct", und darf nicht als cinc voraussctzunglose und rcin theorc-tische bchandclt wcrdcn; 2) in dcr ncucstcn Wicdcrbclcbcnwelle dcr Mittclcuro-paidcc im Ostcuropa im 80. Jahren gibt cs so vicle Emotioncn und Frustrationcn,dic schr oft dic Bcifi.irw(;rtcr dicscr Idce stijrcn cinc bcliicdigcnde thcorctischeEbcnc zu crrcichcn; dahcr ist cs cmpfchlcnswcrt ihre urspriinglichc gcschichtlicheQuellcn (d.h. dic dcutschcn) zu priifcn, weil jcdcr ncucr solchcr Versuch in scincmGrund geschichtlich bcstimmt wcrden mul3. Wcnn man heutc dic Pcrspcktiven dcrMittclcuropaidee schiitzcn will, dann muB man vor allcm auf Dcutschland achtcn,desscn internationale Lagc sich scit 1989 grundsiizlich vcriindcrt hat, und so daBvon dcn Dcutschcn ostwiirts die riesige Mdglichkcitcn gcschcn wcrden. AuBcrdem,dic ehemaligc Mittclcuropa-Euphoric im ,,Ostmittelcuropa" ist wcg, obwohl mannicht denken darf, da8 ,,Mittclcuropa" bci dcn undculschcn Vtjlkcrn mittlcrcn Eu-ropas ,,fiir ewig" vergcsscn werdcn wird.

In diescm Aufsatz geht man davon aus, daB das Phiinomcn dcr kulturellcnIdcntitiit Mittclcuropas manchcn politischcn und geschichtlichen Bcwcgungen undGegcbcnhcitcn untcrgeordnct ist.

Stichwdrter: Mittelcuropa, Dcutschland, Postkommunismus, Ideqngc-schichte

=x

Faf(roe-TLoN

J

L

o

oY

ci

Jao

1 9 6 197