e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs 4_2008.pdfstare i primarnu zdravstvenu negu za majke, bebe...

$: e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs 4_2008.pdfstare i primarnu zdravstvenu negu za majke, bebe i malu decu. Ako va{ Akcioni plan za hranu i ishra-nu umawi broj slu~ajeva oboqewa$
Ure|iva~ki odbor:

Predsednik:Prim. dr Ilija Tripkovi}

Glavni i odgovorni urednik:Prof. dr Predrag Dovijani}

Zamenik glavnog i odgovornog urednika:Prof. dr Mirjana Martinov-Cvejin

VLASNIK I IZDAVA^: Komora zdravstvenih ustanova Srbije – Beograd

Za izdava~a: Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Uredni{tvo i administracija: 11000 Beograd, Nu{i}eva 25/1

Tel/faks: (+381 11) 3615-358, 3615-371; @iro-ra~un: 205-4707-32

GODINA XXXVII

Broj 4AVGUST 2008. GODINE

ÂSOPIS ZA SOCIJALNU MEDICINU, JAVNO ZDRAVQE, ZDRAVSTVENO OSIGURAWE, EKONOMIKU, INFORMATIKU I MENAXMENT U ZDRAVSTVU

^lanovi:Dr Vasilije Anti}Svetlana Vukajlovi}, dipl. pravnikRade Nikoli}, dipl. pravnikProf. dr Momir Carevi}Prim. dr sc. Tawa Kneèvi}Rajko Grgurevi}, dipl. ecc.Dr Vuko Antonijevi}Prim. dr Mirjana Velimirovi}

Sekretar:Milka Tomi}-Kari{ik

Priprema za {tampu: I.P. „Obele`ja“, Patrijarha Joanikija 20a/54, 11 000 Beograde-mail: [email protected]

Lektura/Korektura:Koviqka Dabi}

Tira`:500 primeraka

Tehni~ki urednik:Sini{a ]etkovi}

[tampa:„Seka“, Beograd

âsopis „Zdravstvena za{tita“ evidentiran je pod brojem YU ISSN 0350-3208 u Biblio-grafiji Jugoslavije, serijske publikacije. Sa ovim YU ISSN brojem na}i }e se u svetskojbazi o serijskim publikacijama (ISSN baza) sa sedi{tem u Parizu.

^lanci iz ~asopisa objavqeni su u Bibliografiji Jugoslavije. ^lanci i prilozi u se-rijskim publikacijama, Serija B.

Rezimei ~lanaka objavquju se i u SCindeksu (Srpski citatni indeks) pri Narodnoj bib-lioteci Srbije i COBISS.SR-ID

S a d r ` a j

Stru~ni i nau~ni radovi

Dr Margaret ^en, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije - Integralni tekst govora sa 57. zasedawa Regionalnog komiteta za Evropu, Beograd, Srbija, 18. septembar 2007. godine - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1

Dr D. Duki}

Zdravstvene potrebe vulnerabilnog stanovni{tva i pristupa~nost lekara op{te prakse na po~etku pilot projekta „Paket osnovnih zdravstvenih usluga u Domu zdravqa Kraqevo“ . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 7

Dr K. Savi}-Joci}, mr. sc. dr V. Horozovi}

Satisfakcija pacijenata u KBC Zemun u zavisnosti od na~ina anga`ovawa stalnog lekara i stalne medicinske sestre . . . 17

Dr S. Paji}-Savi}, dr S. Tokovi}

Problem upotrebe alkohola kod sredwo{kolske omladine. . . . . . . . . . . . 23

Dr Q. Bawanac, dr D. Tendjera Mili}evi}, dr N. Vukovi}, dr D. Kaqevi}

Informisanost anketiranih o pravima pacijenata u Zdravstvenom centru „Studenica“ - Kraqevo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 29

Dr Z. Brajovi}, dr B. [u{tran, dr V. [u{tran, dr sc. med. M. Bogdanovi}, prim. dr V. Bogdanovi}

Cervikalni i lumbalni sindrom kod radnica pregledanih na Institutu za medicinu rada . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35

Prim. dr P. Dujanovi}

Osnovni zadaci glavne medicinske sestre . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 41

Dr N. Vu~eti}

Lekar i bolnica. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Akcioni planStrategije razvoja zdravstvene za{tite u Beogradu do 2010. godine za oblast primarne zdravstvene za{tite- domovi zdravqa - . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

ZDRAVSTVENA ZA[TITA 4/2008

Iz pro{losti zdravstva Srbije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 61

A. Markovi}Vek intelektualne elite . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 63

S. Dimitrijevi}.

Pokolewima na dar. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 65

O. Popovi}Ogwi{te srpske medicine . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 69

M. Pe{i}

Zabadava dobiste, zabadava dajte . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

Vesti i novosti iz zdravstva i o zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 73

Izve{taji sa stru~nih i nau~nih skupova

[esta ministarska konferencija „@ivotna sredina za Evropu“, Beograd, Srbija, 10−12. oktobar 2007. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 83

Marketing orijentacija u zdravstvu . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 89

Trinaesti kongres Evropskog udruèwa bolni~kih farmaceuta (27-29. februar 2008., Mastriht) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 93

[esnaesti kongres medicinske biohemije . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 95

Prikaz kwiga

Prof. dr B. Radulovi} Institut za ortopedsko-hirur{ke bolesti Bawica: pedesetotogodi{wi jubilej . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 97

Prof. dr Q. Todorovi} i dr Q. Vu~kovi}-Deki}Komunikacija u biomedicinskim naukama . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 98

I. R. Jovanovi}, D. S. Popovi}, J. A. Marinkovi}Celijakija - od saznawa do razumevawa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 99

In memoriam

Prof. dr \or|e Kozarevi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Prof. dr Boìdar ôlakovi} . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 103

Uputstvo autorima . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 105


Va{a ekselencijo, gospodine predsed-ni~e, gospodine predsedavaju}i, po-{tovani ministri, uvaèni delegati,

dame i gospodo, ovo je na{ regionalni di-rektor dr Danzon.

Kasnih osamdesetih godina dràvnizdravstveni sektor u ovom regionu traìoje smernice koje bi ukazale na put za re{a-vawe specifi~nih zdravstvenih problemakoji su se u to vreme prvi put pojavili ilibarem postali evidentni u bogatim, visokorazvijenim zemqama.

Ovo je bio uniformno razvijen region, savisokim ìvotnim standardom i dugim pro-se~nim ìvotnim vekom. Ministri zdravqasu imali za ciq da dobro zdravstvo u~inejo{ boqim.

Ovaj region je pokazao {iroko intereso-vawe za determinante zdravqa, a naro~itoveliki zna~aj davan je preventivi i meramaza unapre|ewe zdravqa.

Ova Kancelarija je radila pionirski po-sao u oblasti zdravstva i za{tite ìvotnesredine, i tako podstakla multisektoralnipristup poslu.

Evropske zemqe su predvodile aktivnostina prevenciji hroni~nih bolesti i dale suprioritet faktorima ìvotnog stila kada owima govorimo u kontekstu o~uvawa zdravqa.

Ovaj region je promovisao zdravu ishranu,zdrave gradove, zdrave {kole, zdrava radnamesta i zdravqe imigracione populacije.

Od po~etka je ovaj region imao sveobuhva-tan pristup specijalnim zdravstvenim po-trebama starije populacije i predvideo je da}e demografsko starewe postati jedan odnajva`nijih problema u bliòj budu}nosti.

To su bili hrabri koraci za to vreme.Ko je mogao da pretpostavi da }e ovi pro-

blemi, nazvani „luksuznim“ u svetu bogatihnacija, postati goru}i zdravstveni problemi{irom sveta u prvoj deceniji 21. veka?

Dame i gospodo, sve vi{e i vi{e zdrav-stveni problemi sveta oblikuju se od stra-ne mo}nih sila.

Sve vi{e i vi{e dràvni zdravstvenisektori se nalaze pred izazovom re{avawaveoma kompleksnih problema.

Urbanizacija je postala goru}e pitaweusled porasta broja stanovnika u urbanimpodru~jima, koje je najbrè u zemqama u raz-voju.

Kako se potra`wa za energijom i tran-sportom pove}ava, zaga|en gradski vazduh iposledice nagomilavawa gasova staklene ba-{te, poprimaju obele`je urgentnog global-nog problema.

Ve} ose}amo posledice globalnog zagre-vawa.

Globalizacija je uveliko pomogla prihva-tawu promena u na~inu ìvota koje su ~e-sto lo{e uticale na zdravqe.

Hroni~ne bolesti, koje se ve} duè vre-me vezuju za bogata dru{tva, dislocirane su.Slabo i sredwe razvijene zemqe trenutnopodnose najve}i teret ovih bolesti.

Gojaznost, koja je poprimila oblike epi-demije u Evropi, sada je globalni problem.Nijedan region nije po{te|en.

Zdravstvene potrebe starije populacijejesu goru}e pitawe. Svakog meseca skoro mi-lion qudi {irom sveta napuni {ezdeset go-dina. Osamdedset odsto ovih qudi ìve uzemqama u razvoju.

1


Dr Margaret ên, generalni direktor Svetske zdravstvene organizacije- Integralni tekst govora sa 57. zasedawa Regionalnog komiteta za Evropu, Beograd, Srbija, 18. septembar 2007. godine -

Finansirawe zdravstvenog sektora je po-stalo veoma va`no, ako ne i goru}e pitawe.

Ovo je delimi~no posledica novih zahte-va koji su postavqeni pred zdravstvene si-steme i zdravqe porodice, a koji su uzrokpojave hroni~nih bolesti.

Ovo je tako|e posledica i probu|enoginteresa za postizawe ravnopravnosti ismawewe siroma{tva koji su definisaniMilenijumskim razvojnim ciqevima.

Logika je ovde veoma jednostavna. Ukoli-ko èlimo da na{e zdravstvo funkcioni{eu skladu sa strategijom smawewa siroma-{tva, onda ne moèmo dozvoliti da tro{ko-vi le~ewa jo{ dodatno osiroma{e ionakosiroma{na doma}instva.

Tokom proteklih nekoliko godina nagla-{ena je potreba za ja~awem zdravstvenih si-stema koji su sada postali predmeti svihdebata o razvoju. O ovome }u ne{to vi{e re-}i malo kasnije.

Multisektoralni pristup, koji je prviput po~eo da se primewuje kada su evropskiministri zdravqa i za{tite ìvotne sredi-ne po~eli da sara|uju, sada zauzima central-no mesto u Milenijumskim razvojnim ciqe-vima.

Ispuwewem ovih ciqeva u korenu se se-ku uzroci siroma{tva, dok je uticaj ispuwe-wa samih ciqeva veoma kompleksan.

Ono {to je najva`nije za nas jeste ~iwe-nica da se ovi ciqevi bore za presudnu ulo-gu koje zdravqe ima u privrednom napretku,te podiù ulogu zdravqa na jedan vi{i nivo.

Zdravqe vi{e nije samo obi~an potro-{a~ resursa. Ono je proizvo|a~ ekonomskogporasta. Uprkos kompleksnim problemimasa kojima se suo~avamo, ova uzvi{ena ulogakoja se pridaje zdravqu daje nam razloga dabudemo optimisti~ni.

Dame i gospodo, zdravqe u Evropi se ta-ko|e nalazi pod sna`nim uticajem geopoli-ti~kih snaga.

Zdravstveni problemi povezani sa viso-kim nivoom razvoja jo{ uvek su prisutni,ali op{ta situacija u Evropi je dramati~-no druga~ija od one u kasnim osamdesetim go-dinama pro{log veka.


2

Ne tako davno me|unarodna zajednica jesmatrala da su razlike u postignu}ima uzdravstvu izme|u zemaqa jasno bile defini-sane po geografskom principu – Sever i Jug.

Ovde, u Evropi, postoje razlike izme|uIstoka i Zapada, a u celom svetu razlike iz-me|u siroma{nih na selu, siroma{nih ugradu i stanovnika bogatih urbanih sredina.

Kao {to je re~eno u jednom dokumentukoji je bio predstavqen ovom Komitetu,Evropa ima podru~ja i podgrupe gde je sto-pa smrtnosti kod majki i beba tolikoozbiqna, ako ne i izjedna~ena sa onom uPodsaharskoj Africi i Ju`noj Aziji.

Zemqe istoka Evrope imaju jednu od naj-ve}ih stopa obolelih od tuberkuloze kojaje rezistentna na mnoge lekove (tzv. MDRTB).

Ove zemqe susre}u se sa jo{ vi{e uzne-miravaju}im trendom: pojavom ekstenzivnorezistentne tuberuloze ili XDR-TB. Ovajvid oboqewa je prakti~no nemogu}e le~iti,uz smrtnost od 98 odsto.

Na{a rawivost na ove pretwe je pode-qena. Na{ odgovor – bilo to u samoodbra-ni ili iz po{tovawa prema na{em zajed-ni~kom ~ove~anstvu – mora biti kolektiv-na akcija, zasnovana na raspodeli odgovor-nosti.

Zarazne bolesti su u porastu. XDR-TB se{iri. Zaga|ewe vazduha i vode se pove}ava.

Globalni dometi marketinga i distribu-cije dovodi do promena u stilu ìvota, ko-je ubrzavaju rast hroni~nih oboqewa.

Trì{te rada je globalizovano. Pred va-ma je prilog o politici vezanoj za zaposle-ne u zdravstvu.

Svi regioni traè na~ine da iza|u nakraj sa univerzalnim nedostatkom adekvatnoobu~enih, motivisanih i ve{tih medicin-skih radnika.

Svi se mi trudimo da re{imo ove i sli~-ne probleme.

Postoji jo{ jedna nagrada za na{e zajed-ni~ke napore. Dobro zdravqe doprinosi sta-bilnosti i osnova je prosperiteta.

Stabilan i prosperitetan region sluìinteresima svake zemqe.

Dame i gospodo, kad sada mislimo o tome,dobro je za zdravqe na globalnom nivou daje rukovodstvo u Evropi imalo po~etnu pred-nost u razumevawu ovih pitawa i formuli-sawu planova akcije za wihovo re{avawe.

Sa ovom predno{}u Evropa je u dobrojpoziciji da predvodi me|unarodno zdravstvou pogledu mnogih dana{wih najproblemati~-nijih pitawa.

Bez ikakve sumwe evropski politi~kilideri imaju snaàn uticaj na zdravstvenupolitiku na globalnom nivou.

Ovo pogotovo potvr|uje tradicionalnifokus ovog regiona na preventivan pristup,na pona{awe koje promovi{e zdravqe, kaoi na vezu izme|u postignu}a i performansizdravstvenih sistema.

Ovo iskustvo }e nam biti od velikogzna~aja na globalnom nivou. Ono predsta-vqa vrednost koju treba sa~uvati i verujemda se wena vrednost samo moè uve}avati.

Podrazumeva se da re{avawe mnogih pro-blema sa kojima se suo~avate u Evropi,ukqu~uju}i pitawa postavqena pred ovajKomitet, ima globalan zna~aj.

Ako prona|ete na~in da smawite zavi-snost od bolni~ke nege, ceo svet }e imatikoristi od toga.

Ovo se naro~ito odnosi na ku}nu negu zastare i primarnu zdravstvenu negu za majke,bebe i malu decu.

Ako va{ Akcioni plan za hranu i ishra-nu umawi broj slu~ajeva oboqewa izazvanihagensima koji se nalaze u hrani i ishranom,ceo svet }e imati koristi od toga.

Verujte mi, znam koliko je ovo pitawekomplikovano, koliko je te{ko da pitawezdravqa zvu~i najubedqivije kada je tolikodrugih faktora prisutno.

U vezi sa ovim, ovaj region ima jo{jednu prednost na svojoj strani: ve{to ko-ri{}ewe strate{ke, ubedqive mo}i doka-za.

Slede}e godine ova Kancelarija }e sa-zvati ministarsku konferenciju o ja~awuzdravstvenog sistema. Ako ova Konferenci-ja bude mogla da defini{e efikasne stra-tegije i dobru praksu za unapre|ewe per-

3

STRU^NI I NAU^NI RADOVI

formansi zdravstvenog sistema, ceo svet }eimati koristi od toga.

Govore}i o svemu ovome, moramo naglasi-ti da postoji i jedna zna~ajna mana.

Ukazujem na percepciju, ponekad primetnuna globalnom nivou, da je Evropa u stawu dasama re{i sve svoje zdravstvene probleme.

Ponekad su zemqe isto~ne i centralneEvrope zanemarene kada se raspore|uje i do-dequje pomo} za razvoj.

Kako je to jasno re~eno u dokumentacijikoja je pred ovim Komitetom, tradicional-ni zdravstveni sistemi u nekim delovimaovog regiona jednostavno su kolabirali.

Jo{ uvek nisu zameweni alternativnimsistemima koji su u stawu da iza|u na krajsa velikim brojem nezadovoqenih zdravstve-nih potreba, na sveobuhvatan i fer na~in.

Dame i gospodo, izve{taj o Milenijum-skim ciqevima razvoja, koji je pred ovimKomitetom, posebno nagla{ava smrtnost po-rodiqa i novoro|en~adi

On nudi duboku analizu zdravstvenih si-stema i wihovih neadekvatnosti.

Ovo je potpuno u skladu sa globalnimstavom i razmi{qawem kada èlimo da pro-cenimo koliki je sveukupni napredak kaostvarivawu ciqeva.

Globalno, najve}i je izazov ostvariticiqeve kod zdravqa porodiqa i dece. Da bise ovi ciqevi ostvarili, zdravstveni si-stem koji dobro funkcioni{e od neproce-wivog je zna~aja.

Broj smrtnih slu~ajeva usled komplikaci-ja u trudno}i i prilikom ra|awa i daqe jena izuzetno visokom nivou, uprkos napori-ma u~iwenih tokom vi{e od dve decenije.

Broj smrtnih slu~ajeva ne}e biti zna~aj-no umawen sve dok vi{e èna ne bude ima-lo pristup obu~enom osobqu prilikom po-ro|aja i urgentoj aku{erskoj nezi.

Pro{le godine je pokrivenost rutinskede~ije vakcinacije dostigla rekordan nivozahvaquju}i posve}enosti ministra zdravqai podr{ci GAVI Alliance-a.

Ali, smrtnost dece ne}e biti bitnijesmawena sve dok vi{e novoro|en~adi, odoj-~adi i male dece ne budu imali klini~ku ne-

gu za nedono{~ad, asfiksiju, zapaqewe plu-}a i dijareju.

Jo{ jednom, potreba za zdravstvenim si-stemom koji dobro funkcioni{e od nepro-cewivog je zna~aja.

Dokument koji je pred ovim Komitetomdaje naro~ito upe~atqivu izjavu. On kaè:

Iskustvo na regionalnom novou je poka-zalo da nedovoqni kapaciteti u podru~juzdravstvenih sistema predstavqaju nepremo-stivu prepreku u ostvarivawu Milenijum-skih ciqeva razvoja.

Da. Nepremostivo, osim ukoliko se stva-ri ubrzo dramati~no ne promene u odgova-raju}em pravcu.

Funcionisawe zdravstvenog sistema – ka-ko god da ga defini{emo – meri se wegovimzdravstvenim u~inkom.

Da vas podsetim: na{a sposobnost da po-stignemo milenijumske razvojne ciqeve ko-ji se odnose na zdravstvo, ne}e se meriti na-cionalnim prosecima.

Meri}e se tim koliko smo sposobni da sepribliìmo siroma{nima, sa sveobuhvatnomnegom u odgovaraju}em opsegu.

To je ono u ~emu nismo uspe{ni. Siroma-{ni uglavnom ìve u te{ko dostupnim me-stima u Evropi i {irom sveta.

@ive u udaqenim seoskim podru~jima iliu urbanim sirotiwskim ~etvrtima, ili subesku}nici. Nedovoqan kapacitet zdravstve-nog sistema da dopre do ovih qudi jestezna~ajna prepreka.

Milenijumski razvojni ciqevi koji seodnose na zdravstvo, a ti~u se zdravqa de-ce i majki obolelih od HIV-a, tuberkulozei malarije, imaju najmawe {anse da budu is-puweni.

To su oni ciqevi koji neposredno odre-|uju ìvote i smrt miliona qudi.

Ovo su zadaci koji imaju mo}no oru`je zasvoje ostvarewe – prvoklasne vakcine, leko-ve i druge pouzdane metode.

Kako moèmo a da ne uspemo? Da li jeprepreka zaista nepremostiva?

Vidim neke ohrabruju}e znake da se stva-ri zaista dramati~no mewaju, i to u dobrompravcu.


4

Po~etkom meseca prisustvovala sam po-kretawu Me|unarodnog zdravstvenog part-nerstva (International Health Partnership), zajed-no sa premijerima Gordonom Braunom i nor-ve{kim Jensom Stoltenbergom i rukovodi-ocima drugih glavnih agencija i fondovakoji rade na unapre|ewu zdravqa.

Ovo partnerstvo je pokrenuto kako bi seodgovorilo na spor napredak u dostizawuzadatih ciqeva u vezi sa zdravstvom. Ono jeusmereno na dve glavne prepreke za uspeh:neadekvatan sistem pristupa, pruàwa po-mo}i i wena neefikasnost.

Ovo je ispit prave re{enosti. Kada ne-ma napretka, potrebno je stati, oceniti raz-loge za to, ubaciti u brzinu i ubrzati ak-ciju. To se i desilo.

Tim povodom me|unarodne agencije iska-zale su svoju re{enost da rade zajedno, uz bo-qu koordinaciju, sa jasno definisanim ulo-gama u ostvarivawu zajedni~kih ciqeva.

Ovo se poklapa sa obimnim planom re-formi Ujediwenih nacija, u kojem je Svet-ska zdravstvena organizacija u punoj meriangaòvana.

Dame i gospodo, za osam meseci kolikosam na ovom poloàju, zapawila me je sli~-nost problema u zdravstvu u svim regioni-ma, kao i zajedni~ke te`we vode}ih qudi uzdravstvu.

Zdravstvo {irom sveta prakti~no vodiistu borbu na tri razli~ita fronta.

Prvo, borimo se protiv stalnih promenau svetu mikroba,

Drugo, borimo se da promenimo pona{a-we qdi,

Tre}e, borimo se da privu~emo pa`wu iobezbedimo izvore finansirawa.

Na me|unarodnom nivou, posve}enost Mi-lenijumskim razvojnim ciqevima obezbedilaje zdravstvenu pa`wu i izvore finansirawabez presedana. Posve}enost ovim ciqevimapodstakla je ono najboqe od qudske snala-`qivosti.

Nalazim za shodno da spomenem neke sko-ra{we inovacije, naro~tio zbog toga {toje evropsko rukovodstvo imalo va`nu uloguu wihovom ostvarewu.

Mislim na UNITAID program kupovinelekova, koji se finansira od taksi na aviokarte.

Mislim i na International Finance Facility forImmunization (Me|unarodna institucija za fi-nansirawe imunizacije), koji }e finansiratiimunizaciju 500 miliona dece do 2015. godine.

Tako|e mislim i na Advenced Market Com-mitments (Moderno trì{no angaòvawe)kao podsticaj razvoju novih vakcina za ze-mqe u razvoju.

Svi znamo da su pitawa koja se ti~u raz-voja i cena novih proizvoda za zemqe u raz-voju veoma sloèna.

@elim da iskoristim ovu priliku da sezahvalim evropskim zemqama i Evropskojkomisiji za wihov doprinos Me|uvladinojradnoj grupi za javno zdravqe, inovacije iintelektualnu svojinu.

U na{oj borbi protiv sveta mikroba, ko-ji se stalno mewa, imamo podr{ku zna~ajnooja~anih Me|unarodnih zdravstvenih propi-sa, koji su stupili na snagu u junu.

Prepravqene Regulative udaqavaju se odprethodnog fokusa na pasivnim barijeramanacionalnih granica ka strategiji proak-tivnog upravqawa rizicima.

Ova strategija ima za ciq rano otkriva-we slu~aja i wegovo zaustavqawe u korenupre nego dobije mogu}nost da postane me|u-narodna pretwa.

Ova strategija u velikoj meri osnaùjena{u kolektivnu za{titu i pove}ava pre-ventivnu mo} ovih propisa.

Nikada vi{e ne smemo dozvoliti bolesti-ma kao {to je HIV/SIDA da se provuku po-red na{ih nadzornih i kontrolnih mreà.

@ivimo pod zlokobnom pretwom pande-mije influence ve} ~etiri godine.

êsto su me pitali da li je napor uloènu pripravnost u slu~aju pandemije beskorisnobacawe novca. Da li je zdravstvena javnostupozoravala isuvi{e ~esto i isuvi{e glasno?

Nikako! Pandemije su pojava koja se po-navqa. Mi ne znamo da li }e virus H5N1izazvati slede}u pandemiju. Ali znamo sle-de}e: svet }e pogoditi jo{ jedna pandemijainfluence pre ili kasnije.

5


Nedavna zabrinutost je podstakla ogrom-na istraìvawa i znamo mnogo vi{e o vi-rusima influence i pandemijama nego pre~etiri godine.

Najva`nije je to {to je stawe pripravno-sti za pandemiju iz temeqa oja~alo nacio-nalne i internacionalne kapacitete za bor-bu protiv pandemija.

Pojava marbur{ke hemoragijske grozniceu Ugandi pro{log meseca vrlo brzo je zau-stavqena, pre nego {to je imala priliku dapostane nacionalna ili internacionalnapretwa.

Ministar zdravqa me je obavestio da jepojava vrlo brzo stavqena pod kontrolu ak-tivirawem plana pripravnosti za pandemi-ju influence. Sve procedure su bile sprem-ne i sve je teklo glatko.

U na{oj borbi za promenu qudskog pona-{awa, posedujemo jo{ jedno mo}no interna-cionalno oru`je.

Okvirna Konvencija o kontroli duvanapostala je jedna od naj{ire prihva}enihsporazuma u istoriji Ujediwenih nacija.

To je preventivna medicina, na globalnomnivou, u svom najboqem svetlu.

Evropske vo|e su imale uticajnu ulogu uizradi oba instrumenta, a Evropska unijaimala je ulogu modela.

Kao prvo, ona je dala snaàn, koordini-ran i unificiran doprinos pripremnimprocesima. Kao drugo, obavezala se da }e ihprimeniti prilago|avaju}i globalnu politi-ku specifi~nim situacijama Evropske uni-je i wenih zemaqa ~lanica.

Me|unarodni instrumenti, kao ovi, poti-~u od na{e zajedni~ke podlo`nosti pretwa-ma koji su sve vi{e globalnog karaktera.

Oni otelovquju na{u kolektivnu odgo-vornost i izraàvaju na{u solidarnost uzdravstvenim problemima.

Ovo su kvaliteti za koje verujem da }epostati sve va`niji sa napretkom ovog ve-ka sa svim svojim sloènim zdravstvenimizazovima

Dame i gospodo, na kraju se moram osvr-nuti i na klimatske promene. Najboqi svet-ski nau~nici nam govore: qudske aktivnosti

su dovele do klimatskih promena na ovojplaneti. Efekti se ve} ose}aju.

âk i ako emisija gasova staklene ba{teprestane danas, promene koje ve} vidimo nasta-vi}e da se doga|aju tokom ~itavog ovog veka.

U ovom trenutku naglasak je na sposobno-sti qudske vrste da se prilagodi promena-ma koje su postale neizbe`ne.

Klimatske promene }e na izuzetno {te-tan na~in uticati na neke od najosnovnijihdeterminanti zdravqa: hranu, vazduh, i vodu.

Zagrevawe planete bi}e postepeno, alisve ve}a u~estalost i ozbiqnost ekstrem-nih vremenskih doga|aja – sna`ne oluje, to-plotni talasi, su{e i poplave – bi}e naglii posledice }e se ose}ati direktno, a to }ese najvi{e odnositi na zdravqe.

Svi smo ~uli za pusto{ewa prouzroko-vana ki{ama u ve}em delu Afrike, najgo-rim u zadwih 35 godina. Posledice na zdra-vqe su ogromne, istovremeno i trenutne idugoro~ne.


6

Kao {to smo se dugo borili da obezbe-dimo zdravstvu {to vi{e mesto na dnevnomredu razvoja, sada se moramo boriti da sme-stimo probleme zdravstva u centar dnevnogreda koji se odnosi na klimatske probleme.

Li~no verujem da }e neizbe`nost klimat-skih promena u~initi da shvatimo postiza-we Milenijumskih razvojnih ciqeva kao nu-`nost.

Zemqe koje su postigle osnovni standardìvqewa, podràne adekvatnm zdravstveniminfrastrukturama, bi}e u stawu da se najbo-qe prilagode.

One }e najboqe mo}i da se izbore sa dra-mati~nim promenama koje ve} nailaze.

Jo{ jednom, zahvalni smo {to evropskevo|e tako zna~ajno predwa~e u suo~avawu saposledicama promena u ìvotnoj sredini nazdravqe.

Jo{ jednom, ~itav svet moè imati kori-sti od va{eg iskustva na ovom poqu, a kojemoè postati najizazovnije od svih.

Hvala Vam.

Saètak. Uvod: Op{te uru{avawe i pro-padawe dru{tva, iz posledwe decenije pro{logveka, odrazilo se na zdravstvene probleme ipristupa~nost lekaru op{te prakse i primar-noj zdravstvenoj za{titi stanovni{tva op-{tine Kraqevo, a posebno grupacija stanov-ni{tva koje je u nepovoqnom poloàju.

Ciq: Proceniti vulnerabilnost sta-novni{tva op{tine Kraqevo, wihove os-novne zdravstvene probleme i pristupa~-nost lekara op{te prakse.

Metod: Istraìvawe je ra|eno po tipustudije preseka, u okviru Pilot projekta„Osnovne zdravstvene usluge Dom zdravqaKraqevo - op{tina Kraqevo“.

Kao instrument istraìvawa kori{}enje upitnik dizajniran na osnovu sli~nih is-traìvawa kod nas i u svetu. Uzorak je biodvoetapno randomizovan uzorak klasteradoma}instava.

U statisti~koj analizi podataka je ko-ri{}en SPSS (Statistical Package for SocialScience, 10.0). Hipoteze istraìvaqa su te-stirane X2 testom i Studentovim T- te-stom.

Summary. Background: Dramatic decline inthe living standards, during last decade of lastcentury affected health situation and accessibilityof General Practitioners, and Primaty Heath Ca-re of population in Kraljevo municipality, espe-cially the most vulnerable categories of the po-pulation.

Study objective: Assessment of vulnerabilityof population of Kraljevo municipality, their ba-sic health necds, and accessibility of GeneralPractitioners.

Design and methods: The study was crosssectional, health interview survey with represen-tative sample of two stage randomized cluster ofhouseholds of the population of Kraljevo muni-cipality.

The mode of data coliection was face to fa-ce interview with specially designed questionna-ire. Statistical Package for Social Science(SPSS) was used for statistical analysis of da-ta, and hypothesis were tested with X test andT test.

Results: In Kraljevo municipality, beiow po-verty level was 69,2% of domicile population,84,8% of internally displaced, and 75,7% refu-

11


1 Dr Danijela Duki}, Institut za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi}-Batut“, Beograd.

* Rad saop{ten na Nau~no-stru~noj konferenciji socijalne medicine, 25-26 oktobar 2007. godine, Velika Plana.

Zdravstvene potrebe vulnerabilnog stanovni{tva i pristupa~nost lekara op{te prakse na po~etku pilot projekta „Paket osnovnih zdravstvenih usluga u Domu zdravqa Kraqevo“ D. Duki}1

Health needs of vulnearble population and accessibility of Genaral Practitioners at the start of "Basic Health Services Pilot Project, Kraljevo"Danijela Dukic, M.D., D.P.H.

Rezultati: U kategoriju siroma{nih spa-dalo je 69,2% domicilnog, 84,8% raseqenog i75,7% izbeglog stanovni{tva (p<0,01). Zdra-vqe je bilo redovan izvor problema kod 48%stanovnika, i od wih kod 44,3% to je bilahipertenzija, kod 29,4% bolesti mi{i}no-ko{tanog sistema, a 20% je smatralo da susr~ana oboqewa – infarkt wihov osnovnizdravstveni problem. Od 91,8% stanovnikakoji su se u slu~aju bolesti prvo obra}ali le-karu op{te prakse, wih 68,9% nije imalo od-re|enog lekara kod kog su odlazili kada su bo-lesni. Vi{e od polovine stanovnika, bez ob-zira na nivo siroma{tva, smatralo je da je~esto mewawe lekara glavni razlog zbog ko-jeg nemaju izabranog lekara. U grupi apsolut-no siroma{nog stanovni{tva, skoro svakipeti (21,9%), a u grupi ispod nacionalnognivoa siroma{tva svaki deseti stanovnik(9,7%) nije imao lekara blizu mesta stano-vawa. U grupi stanovnika iznad nacionalnognivoa siroma{tva skoro svaki deseti (9,9%),smatrao je da nema prava da bira lekara.

Zakqu~ak: Siroma{tvo je bilo veoma ras-prostraweno u op{tini Kraqevo, a jedna odzna~ajnih determinanti siroma{tva bio jei boravi{ni status. Jedan od glavnih zdrav-stvenih problema kod najve}eg broja stanov-nika bila js hipertenzija, {to je od velikogzna~aja ako se ima u vidu da je ona jedan odglavnih faktora rizika u na{oj populaciji.

Iako se najve}i broj stanovnika u slu~a-ju bolesti prvo obra}ao lekaru op{teprakse, ve}ina nije imala svog odre|enog le-kara. Naj~e{}e se kao glavni razlog nepo-stojawa odre|enog lekara navodila organi-zacija rada u domu zdravqa koja je dovodilado ~estog mewawa lekara.

Uvod

Posledwa decenija pro{log veka bilaje svedok velikog broja humanitar-nih katastrofa me|u kojima se isti-

cao i region Balkana. Nepovoqni ìvotniuslovi kojima je bila izloèna Savezna Re-publika Jugoslavija, a koje su karakterisa-


12

li: raspad zemqe, ratni sukobi, ekonomskesankcije, ekonomska i dru{tvena kriza, NA-TO bombardovawe i brojne migracije, dove-li su do op{teg dru{tvenog propadawa ko-je se odraàvalo na sve sfere ìvota1.

Nakon oktobra 2000. godine, do{lo je doobnavqawa me|unarodne saradwe, i glavnapreokupacija humanitarnih agencija pomeri-

gees (p<0,01). Almost one half (48%) of the re-spondents considercd their health as a regularsource of problems, and out of thosc it was fo-und that 44,3 % considered, hypertension asthe main probiem with their health, 29,4% con-sidered chronic osteo-muscular condition and20% considered that hcart disease/ infarctionwas the main problem of their health. It wasfound that 91,8% of respondents claimed that,if they were sick they would seek care firstwith a doctor (General practitioner), but 2/3 re-spondents didn-t have regular doctor. Out ofthose not having a regular doctor (68,9% in to-tal), around 1/2 respondents thought that rea-son for not choosing a regular doctor was thatdoctors were changing all the time. Almost21,9% people who belonged in a group of ab-solutely poverty level, and 9,7% people belownational poverty level didn-t have doctor nearthe place where thcy lived. Almost 9,9% resi-dents who lived above national poverty levelconsidered that they didn-t have right to cho-ose a doctor (p<0,01).

Conclusion: Poverty was very extensive inKraljevo municipality, and residental status wasone of important determinants of poverty. Hyper-tension was one of main health problem. Altho-ugh almost all population would seek care firstwith GP (general practitioner) if they were sick,majority of them didn-t have regular doctor. Outof those not having a regular doctor majoritythought that reason for not choosing a regulardoctor was that doctors were changing all thetime.

la se u pravcu propagirawa potreba najsiro-ma{nijeg stanovni{tva i preispitivawa de-finicije humanitarnih potreba. O potreba-ma se ne govori kao o „nedostatku ne~ega“,ve} u smislu vulnerabilnosti za budu|epretwe.2

Iako je SRJ imala dobro razvijenu mre-ù zdravstvenih ustanova i obezbe|enoststanovni{tva zdravstvenim kadrom, o{tarpad nacionalnog dohotka tokom devedesetihgodina, porast nezaposlenosti, pad ìvot-nog standarda, odrazio se na celokupan si-stem zdravstvene za{tite, kroz odsustvo in-vestirawa u infrastrukturu, nemogu|nostobnavqawa i popravke opreme i nedostataklekova i potro{nog materijala.3

Iako je skoro polovina stanovni{tvaimala lekara op{te prakse, razmera onihkoji su ostvarivali zdravstvenu za{titukroz privatni sektor porasla je sa mawe od10% na po~etku dekade, na oko 30% na kra-ju. Ve}ina ovih qudi je primala samo epi-zodi~nu zdravstvenu za{titu, ~esto mewaju-}i lekara, {to se odraàvalo na odsustvokontinuiteta zdravstvene za{tite.4

Potrebu za ovim istraìvawem treba sa-gledavati u sklopu postkonfliktne rekon-strukcije i reforme zdravstvenog sistemaSrbije, koja se odvija uz pomo| me|unarod-nih partnera, posebno jedne wegove oblasti– a to je oblast pruàwa usluga primarnezdravstvene za{tite, ~ija je reforma zapo-~eta pilot projektom Me|unarodnog komite-ta Crvenog krsta.5,6

Rehabilitacija sistema zdravstvene za-{tite nemogu}a je ako ne postoje adekvatneinformacije o socijalno-ekonomskom izdravstvenom stawu stanovni{tva, o pruà-wu zdravstvenih usluga i wihovom kori{}e-wu ili ~iniocima koji predstavqaju barije-re pristupa~nosti zdravstvenoj za{titi, kao{to su, na primer, razli~iti tro{kovi.7

Ciq rada

1) Analiza socijalno-demografskih i soci-jalno-ekonomskih karakteristika stanov-

13


ni{tva op{tine Kraqevo, radi procenevulnerabilnosti stanovni{tva;

2) Ustanovqavawe karakteristika osnovnihzdravstvenih problema stanovni{tva op-{tine Kraqevo i identifikovawa oboqe-wa koja mogu uspe{no da se preveniraju;

3) Analiza pristupa~nosti lekara op{teprakse i kontinuiteta zdravstvene za-{tite, razli~itih grupa vulnerabilnogstanovni{tva op{tine Kraqevo.

Metod istraìvawa

Istraìvawe je ra|eno po tipu studijepreseka, u okviru Pilot projekta „Osnovnezdravstvene usluge Dom zdravqa Kraqevo –op{tina Kraqevo“.

Kao instrument istraìvawa kori{}enje upitnik dizajniran na osnovu sli~nih is-traìvawa kod nas i u svetu. Uzorak je biodvoetapno randomizovan uzorak klastera do-ma}instava.

Stepen pouzdanosti birawa uzorka jebio 95%, i ra|en je na osnovu najniè o~e-kivane prisutnosti od 10% najre|eg feno-mena koji se istraùje, na primer hiper-tenzije.

Tako se za pojavu koja se javqa u 10%slu~ajeva (npr. prisutnost hipertenzije)o~ekivani interaval poverewa (confidenceinerval CI) kretao od 0,082 do 0,118 (izme|u8 i 12%). U statisti~koj analizi podatakakori{}en je SPSS (Statistical Package for So-cial Science, 10.0). Hipoteze istraìvawa sutestirane X2 testom i Studentovim T-te-stom.

Analiza rezultata istraìvawa

4.1 Demografske i socijalno--ekonomske karakteristike stanovni{tva op{tine Kraqevo

U ukupnom stanovni{tvu je u starosnojgrupi do 20 godina bilo 19,6% dok je u gru-pi od 20 do 39 godina bilo 25,5% stanovni-

ka. Stanovni{tvo starije od 40 godina u~e-stvovalo je u ukupnom stanovni{tvu sa54,9%. Ovakva distribucija ukazuje na zna-~ajno starewe stanovni{tva u op{tini Kra-qevo (tabela 1).

Skoro svaki deseti stanovnik (9,8%), `i-veo je u apsolutnom siroma{tvu, a {est od


14

deset stanovnika (60,6%), `ivelo je na ni-vou nacionalne linije siroma{tva. Dakle,sedam od deset stanovnika u op{tini Kra-qevo spadalo je u kategoriju siroma{nih(grafikon 1).

Sedam od deset stanovnika (69,2%) u gru-pi domiciliog stanovni{tva bilo je u ka-

Tabela 1. Distribucija stanovni{tva op{tine Kraqevo po polu i starosnim grupama

Starosnegrupe

Mu{ko @ensko Ukupno

Broj % Broj % Broj %

0−19 14070 21,3 12449 18,1 26518 19,7

20−39 17563 26,6 16780 24,3 34342 25,5

40−59 16611 25,2 20130 29,2 36741 27,2

60−79 16817 25,5 18099 26,2 34916 25,9

80+ 915 1,4 1494 2,2 2410 1,8

Ukupno 65975 100,0 68952 100,0 134927 100,0

Tabela 2. Distribucija stanovni{tva prema nivou siroma{tva u odnosu na boravi{ni status

Nivo siroma{tva

Boravi{ni status

Domicilno Raseqeno lice Izbeglica Svega

Broj % Broj % Broj % Broj %

Apsolutni nivo 11875 9,6 946 10,1 364 19,3 13185 9,8

Nacionalni nivo 73679 59,6 7005 74,7 1067 56,4 81751 60,6

Iznad nacionalnog 38107 30,8 1424 15,2 460 24,3 39991 29,6

Svega 123661 100,0 9375 100,0 1892 100,0 134927 100,0

Grafikon 1. Distribucija stanovni{tva op{tine Kraqevo prema nivou siroma{tva.

9,80%

60,60%

29,60%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Apsolutni nivosiroma{tva

Nacionalni nivosiroma{tva

Iznad nacionalnognivoa siroma{tva

X2=574,8; df=4; p<0,01

X2=1249,7; df=4; p<0,01

15


4.2 Zdravstvene potrebe stanovni{tva op{tine Kraqevo

Skoro svaki drugi stanovnik u istra`i-vawu (47,6%), smatrao je svoje zdravqe kao

tegoriji siroma{nih. U grupi raseqenih,siroma{no je bilo 84,8%, a u grupi izbe-glih, siroma{no je bilo 75,7% stanovnika.(tabela 2).

Tabela 3. Distribucija stanovni{tva prema zdravstvenom stawu kao stalnom izvoru problema u odnosu nastarosne grupe

Zdravstvenostawe kao

stalni izvorproblema

Starosne grupe

18−39 40−59 60−79 80+ Svega

Broj % Broj % Broj % Broj % Broj %

Da 5560 17,5 16746 47,1 25283 73,6 1912 82,3 49501 47,6

Ne 26208 82,4 18688 52,6 9070 26,4 371 16,0 54336 52,2

Bez odgovora 40 0,1 121 0,3 40 1,7 202 0,2

Svega 31808 100,0 35556 100,0 34353 100,0 2323 100,0 104040 100,0

4,2

7

11,6

8,8

44,3

5,9

3,2

16,4

18,2

11,5

20,3

29,4

2,8

5,7

5

4,9

0 5 10 15 20 25 30 35 40 45 50

2.1 Problemi psiholo{ke prirode (neuroze, depresije, psihoze, ostalo)

2.2 Neurolo{ke bolesi (migrene, epilepsija, i{ijas, ostalo)

2.3 Zavisnost (pu{ewe, alkoholizam, narkotici)

2.4 Sr~ana bolest/infarkt

2.5 Cerebralno-vaskularni udar (CVI)/mo`dani infarkt

2.6 Hipertenzija

2.7 Hroni~na respiratorna bolest

2.8 Gastrointestinalna bolest (~ir, `u~na kesa, gastritis)

2.9 Hroni~na bolest urogenitalnog trakta/bubre`na bolest

2.10 Diabetes

2.11 Problemi sa tiroidnom `lezdom

2.12 Tumor (maligni tumor, leukemija)

2.13 Hroni~na bolest mi{i}no-skeletnog sistema

2.14 Trajni invaliditet (motorni/senzorni/neurolo{ki)

2.15 Zubna za{tita

2.16 Starost, dodatna nega

Grafikon 2. Distribucija stanovni{tva kome je zdravstveno stawe stalni izvor problema prema glavnomzdravstvenom problemu.

X2=22444,3; df=6; p<0,01

redovni izvor problema. Sa staro{}u,zdravstveno stawe je bilo sve ~e{}e izvorproblema.

Tako je u starosnoj grupi od 18 do 39 go-dina to bio slu~aj sa skoro svakim petimstanovnikom (17,5%), u starosnoj grupi od40 do 59 godina, sa skoro svakim drugimstanovnikom (47,1%), a u starosnoj grupiod 60 do 79 godina tri od ~etiri stanov-nika (73,6%) izjavilo je da mu je zdrav-stveno stawe stalni izvor problema (ta-bela 3).

Od stanovnika koji su smatrali da im jezdravqe redovan izvor problema (48% ukup-no), 44,3% je smatralo da im je hipertenzi-ja glavni zdravstveni problem, 29,4% ispi-tanika je smatralo bolesti mi{i}no-ko{ta-nog sistema kao svoj glavni zdravstveniproblem, a 20% je smatralo da su sr~anaoboqewa/infarkt wihov osnovni zdravstve-ni problem (grafikon 2).


16

2,9%0,2%

91,2%

5,0%0,1%

Kod lekara op{te prakseApotekaraMedicinske sestreOsobe koje se bave alternativomOstali odgovori

Tabela 4. Distribucija stanovni{tva prema mestu upu}ivawa prvog zahteva za usluge zdravstvene za{tite uodnosu na starosne grupe.

Prvi zahtevza uslugamazdravstveneza{tite uslu~aju bolesti

Starosne grupe

18−39 40−59 60−79 80+ Svega

Broj % Broj % Broj % Broj % Broj %

Kod lekaraop{te prakse

28409 89,3 32300 90,8 32803 95,5 1993 85,8 95506 91,8

Apotekara 1517 4,8 954 2,7 401 1,2 128 5,5 3000 2,9

Medicinskesestre

211 0,6 221 0,2

Alternativnamedicina

87 0,3 87 0,1

Ne znam 47 0,1 47 0,0

Nikad nisambolestan

802 2,5 867 2,4 162 0,5 1831 1,8

Ne tra`imzdrav. za{titu~ak i kad sambolestan

523 1,6 703 2,0 731 2,1 121 5,2 2078 2,0

Bez odgovora 470 1,5 510 1,4 209 0,6 81 3,5 1270 1,2

Svega 31808 100,0 35556 100,0 34353 100,0 2323 100,0 104040 100,0

X2=22444,3; df=6

Grafikon 3. Distribucija stanovni{tva prema mes-tu upu}ivawa zahteva za uslugama zdravstveneza{tite.

4.3 O~ekivawa od sistema zdravstvene za{tite

Najve}i deo stanovpi{tva (91,8%) u is-traìvawu, u slu~aju bolesti prvo se obra-}alo lekaru op{te prakse (Grafikon 3).

U~estalost prvog obra}awa lekaru op{teprakse u slu~aju bolesti rastao je sa staro-{}u. Stanovnici od 60 do 79 godina u 95,5%slu~ajeva prvo su se obra}ali lekaru op{teprakse, od 18 do 39 godina u 4,8% slu~ajevaprvo su se obra}ali apotekaru, a stanovni-ci stariji od 80 godina u 5,5% slu~ajeva pr-vo su se obra}ali apotekaru (tabela 4).

Od ukupnog stanovni{tva koje se izjasni-lo da se prvo obra}alo lekaru o{{te prak-se, a to je bilo wih 91,8%, kada traèzdravstvenu za{titu, 68,9% stanovnika nijeimalo odre|enog lekara kod koga su odlazi-li kada su bolesni (grafikon 4).

Od ukupnog stanovni{tva koje se izjasni-lo da ima odre|enog lekara (30,9%) kome seobra}a za zdravstvenu za{titu, u 71% slu~a-jeva to je lekar op{te prakse (grafikon 5).

Od ukupnog stanovni{tva koje je imaloodre|enog lekara kod kojeg su odlazili kada

17


su bili bolesni, 84,1% je odlazilo kod is-tog lekara vi{e od godinu dana (grafikon 6).

3,2%

20,9%

3,6%

71,0%

1,0%0,3%

Privatni lekara Ambulanta (lekar op{te prakse)Bolnica (specijalista)Prijateq/ro|akOstaliBez odgovora

30,9%

0,2%

68,9%

Bez odgovora

Da

Ne

84,1%

13,8%

2,1%

Bez odgovora

Mawe od godinu dana

Vi{e od godinu dana

Grafikon 5. Distribucija stanovni{tva koje ima iz-abranog lekara prema vrsti lekara kod koga odlazekada su bolesni.

Grafikon 6. Distribucija stanovni{tva (koji imajuizabranog lekara kod koga odlaze kada su bolesni),prema duìni odlaska kod istog lekara.

Grafikon 4. Distribucija stanovni{tva koje se pr-vo obra}a lekaru op{te prakse prema postojawu iz-abranog lekara.


18

Od ukupnog stanovni{tva koje je imaloodre|enog lekara kod kojeg su odlazili ka-da su bolesni, skoro svaki drugi stanovnik(48,5%) izabrao je svog lekara na osnovu po-verewa, a 28,5% zato {to je lekar bio bli-zu mesta stanovawa ili radnog mesta (gra-fikon 7).

Od ukupnog stanovni{tva koje se prvoobra}alo lekaru kada je traìlo zdravstve-nu za{titu 65.832 (68,9%) odgovorilo je danije imalo odre|enog lekara kod kojeg od-laze kada su bolesni. Od tog broja skorosvaki drugi stanovnik (53,7%), kao glavnirazlog zbog kojeg nije odabrao lekara navo-dio je da se lekari ~esto mewaju (Grafi-kon 8).

Zakqu~ak

Celokupno stanovni{tvo op{tine Kra-qevo pripada regresivnom biolo{kom tipu.

U odnosu na liniju siroma{tva sedamod deset domicilnih stanovnika spadalo jeu kategoriju siroma{nih, a svaki desetistanovnik ìveo je u apsolutnom siroma-{tvu.

U kategoriju siroma{nih spadalo je 85%raseqenih, pri ~emu 10% u grupu apsolutnosiroma{nih. Me|u izbeglicama 76% stanov-nika spadalo je u kategoriju siroma{nih, iod wih skoro svaki peti je pripadao grupiapsolutno siroma{nih.

Opaène zdravstvene potrebe naju~estali-je su kod starijeg, mawe obrazovanog i siro-ma{nijeg stanovni{tva. Hipertenzija je bi-la glavni zdravstveni problem kod svakogdrugog stanovnika starijeg od 60 godina.

Stanovni{tvo op{tine Kraqevo se uslu~aju bolesti, u najve}em procentu (91,8%),prvo javqalo lekaru op{te prakse. Svog od-re|enog lekara imalo je svega 31% stanov-nika, a to je naj~e{}e (71%) bio lekar op-{te prakse.

Poverewe je bio glavni kriterijum zaodabir lekara, dok ih je 29% biralo naosnovu blizine mestu stanovawa ili radnommestu.

12,1%

1,2%

28,5%

8,0%

48,5%

1,8%

Zato {to radi u blizini mesta gde stanujem/radim

Zato {to imam poverewa u wega

Po savetu prijateqa/ro|aka

Po savetu zdravstvenog centra

Drugo

Bez odgovora

53,7%

1,6% 7,1%

9,4%

27,1%

1,2%

Nemam prava da biram lekara

Svi su isti

Nema lekara blizu mesta gde ja ìvim

êsto se mewaju lekari

Ostalo

Bez odgovora

Grafikon 7. Distribucija stanovni{tva (koji imajuizabranog lekara kod koga odlaze kada su bolesni),prema na~inu odabira tog lekara.

Grafikon 8. Distribucija stanovni{tva koje nemaizabranog lekara prema razlogu zbog kojeg nisu oda-brali lekara.

Vi{e od dve tre}ine stanovnika nijeimalo svog odre|enog lekara. Svaki drugistanovnik kao glavni razlog nepostojawaodre|enog lekara naveo je to {to je orga-nizacija rada u domu zdravqa bila takvada je dovodila do ~estog mewawa lekara.Skoro jedna tre}ina stanovnika (27%) sa-svim je bila indiferentna u izboru leka-ra, jer su po wihovom mi{qewu svi biliisti.

Predlog mera

Na osnovu istraìvawa, a u skladu sa na-vedenim zakqu~cima, name}e se slede}ipredlog mera:• Smawivawe siroma{tva u Srbiji: pove}a-

vawem mogu}nosti zapo{qavawa, efika-snijom socijalnom za{titom, poboq{ava-wem poloàja penzionera i starih, re-formisawem sistema zdravstvene za{ti-te, primenom obrazovawa u funkciji sma-wewa siroma{tva.8

• Za{tita i poboq{awe zdravqa osoba umarginalnim situacijama i nepovoqnompoloàju, {to ukqu~uje i izbegla i ra-seqena lica: putem multisektorskog pri-stupa, tj. povezivawa institucija primar-ne zdravstvene za{tite – doma zdravqa, sainstitucijama socijalne za{tite kao i saobrazovno-vaspitnim i drugim instituci-

19


jama uz razvijawe multidisciplinarnog,timskog rada.8,9

• Efektivne javno zdravstvne intervencijeradi smawewa optere}ewa dru{tva oboqe-wima kod kojih je hipertenzija faktorrizika (oboqewa srca i krvnih sudova),kao i radi smawewa optere}ewa dru{tvahroni~nim oboqewima mi{i}no-ko{ta-nog sistema: putem primarne prevencije,tj. promocije zdravqa.10

Efektivna reforma primarne zdravstve-ne za{tite koja moè biti rukovo|enabrojnim iskustvima ste~enim u toku razvo-ja i implementacije pilot projekta u Kra-qevu „Osnovne zdravstvene usluge DZ Kra-qevo – op{tina Kraqevo“ i ukqu~ivalabi: racionalizaciju i rehabilitaciju in-frastrukture, unapre|ewe znawa i ve{ti-na lekara i sestara, izgradwu qudskih ka-paciteta iz oblasti upravqawa, planirawai zdravstvene politike, na svim nivoimazdravstvenog sistema, razvoj zdravstvenoginformacionog sistema u primarnoj zdrav-stvenoj za{titi zasnovan na Me|unarodnojklasifikaciji primarne zdravstvene za-{tite i integracija ovog sistema u regio-nalni informacioni sistem, razvoj odrì-vog sistema finansirawa koji ~ini funda-mentalnu komponentu reforme primarnezdravstvene za{tite.11

Literatura

1. Garfteld R. Economic Sanctions, Health and Welfare inthe Federal Republic of Yugoslavia, 1990–2000.OC-HA/UNICEF;2001. Availablefrom:URL.

2. Charies-Antoine Hofinann. Needs and vulnembility in theBalkans. The case of Serbia. Background research for HPGReport. Overseas Development Institute. 2003 Sept. reportNo.:15.

3. Simi} S, Bjegovi} V, Eri}-Marinkovi} J. Zdrav-stveno stawe stanovnika Republike Srbije u po-sledwoj deceniji dvadesetog veka. U: Simi} S, Bje-govi} V, Jela~a P, Kosanovi} R, Eri}-Marinkovi}J, Mladenovi} D, ed. Osnove za reforrnu sistemazdravstvene za{tite u Republici Srbiji, Beograd:Centar za prou~avawe alternativa/Samizdat B92;2001:47-64.

4. Kanjuh Vladimir. Effect ofthe sanctions on the health ofpopulation of the Federal Republic of Yugoslavia viewedthmugh new characteristics of autopsy findings. Belgrade:Serbian Academy of Sciences and Arts. Scientific Mee-tings, Volume LXXVI; Department of Social Sciences, Vo-lume 15.1994.

5. Wotid Bank. Post Conflict Reconstmction: The Roleo of theWorld Bank. Washington, DC;1998.

6. Wrld Food Programme. VAM Bulletin. Belgrade; July2000,No. 1.

7. ICRC. Comparative Report of the BHSPP Baseline andFollow Up Household Population and Health Surveys.ICRC; 2006.

8. Vlada Republike Srbije. Strategija za smawewe si-roma{tva, Beograd 2005. Dostupno na URL:

9. Reformska Vlada Republike Srbije. Ministarstvozdravqa Republike Srbije. „Boqe zdravqe za sve utre}em milenijumu“. Beograd: Ministarstvo zdrav-qa Republike Srbije; 2003.

10. U.S. Department of Health and Human Services. HealthyPeople 2010: With Undemtending and ImprvingHealth andObjectives for Imroving Health (on CD-ROM). Govern-


20

ment Printing Office (GPO). 2 edition. Washington,DC:GPO;2000.

11. Poletti T. Rebuilding Primary Health Care Systems in aPost-Conflict Settings. Lessons for Serbia from the ICRC-s Basic Health Services Pilot Project in Kraljevo. (Master-3 paper). London: London School of Hygiene and Tropi-cal Medicine, 2003.

Saètak. Uvod. Ispitivawe zadovoqstvapacijenata le~ewem u nekoj ustanovi zasi-gurno je me|u najefikasnijim metodama pomo-}u kojih se dolazi do podataka o kvalitetupruènih usluga, pri ~emu su pacijenti onikoji svoja zapaàwa iskazuju odgovorima naciqana pitawa. Va`nost pacijentovog mi-{qewa i wegovog vi|ewa tretmana i nege uzdravstvenim ustanovama danas je prepozna-ta u svim razvijenim sistemima zdravstve-ne za{tite. Zadovoqstvo (satisfakcija)pacijenata pruènom zdravstvenom za{ti-tom jeste osnovna dimenzija u evaluacijikvaliteta zdravstvene za{tite.

Zadovoqstvo predstavqa sloèni odnosizme|u pacijentovih opaènih potreba, we-govih o~ekivawa od zdravstvene slu`be iiskustva sa dobijenim uslugama (Hjortdahland Lerum, 1992).

U okviru ukupnih aktivnosti na unapre-|ewu kvaliteta u Klini~ko-bolni~kom cen-tru „Zemun“ proceweno je da je u prvoj fa-zi vrlo zna~ajno dobiti informacije o su-bjektivnoj oceni pacijenta o zdravstvenojza{titi koju dobija. Na osnovu toga oba-vqeno je ispitivawe zadovoqstva pacijena-ta bolni~kom zdravstvenom za{titom uKBC „Zemun“ i to u novembru 2004. godine.

Ciq. Ciq ovog istraìvawa jeste ispi-

21


1 Dr Kaja Savi}-Joci}, Klini~ko bolni~ki centar „Zemun“ - Beograd.2 Mr. sc. dr Vesna Horozovi}, Institut za javno zdravqe Srbije „Dr Milan Jovanovi} Batut“, Beograd.

* Rad saop{ten na Nau~no-stru~noj konferenciji socijalne medicine, 25-26. oktobra 2007. godine, Velika Plana.

Satisfakcija pacijenata u KBC Zemun u zavisnosti od na~ina angaòvawa stalnog lekara i stalne medicinske sestre*K. Savi}-Joci},1 V. Horozovi}2

Satisfaction of patients in KHC ''Zemun'' in depend on method of work of permanent doctor and permanent nurseK. Savic-Jocic, M.D., D.P.H.,; V. Horozovic, M.D., D.P.H., B.

Summary. Introduction. The investigation ofpatient satisfaction of treating in some organiza-tion surely is one of the most effective methodswhose helping us to get of datas about quality ofgiving service. Only patients yours impresionsshow with answers to special questions. Today theimportance of patient considers and his seeing oftretman and care in health organization is recog-nized in all development systems of health care.The basic dimension of evalutioh of quality of he-alth care is patient satisfaction of getting healthcare.

Satisfaction is multiple relation between pati-ent needs, his expecting of health service and ex-perience with getting servies(Hjortdahl and Le-rum, 1992).

In frame od total activities of improving qualityin KHC „Zemun“ it is estimating that in the firstphase veiy impotant to get informations about per-sonality appreciate with gettinghealth care. Survayof patient satisfaction with hospital health care inKHC ’’Zemun’’ is made in November 2004.

Aim. The purpose of this survey is investiga-tion patient satisfaction of hospital health care inKHC ’’Zemun’’, Belgrade in 2004.

Method of investigation. The investigation pa-tient satisfaction with hospital health care is ma-

Uvod

Svetska zdravstvena organizacija defi-ni{e satisfakciju i dissatisfakcijukorisnika (zadovoqstvo i nezadovoq-

stvo) kao rezultat procena pojedinaca i ne-slagawa izme|u pretpostavqenih potreba idobijene zdravstvene za{tite, pa se mereweadekvatnosti zdravstvene za{tite smatranepotpunim bez procene satisfakcije kori-snika. Donabedian kaè da je „satisfakcijapacijenata od fundamentalnog zna~aja kaomera kvaliteta zdravstvene slu`be, jer pru-à podatke o tome koliko je davalac nege us-peo da iza|e u susret o~ekivawima korisni-ka“. U sklopu Reforme sistema zdravstveneza{tite u Republici Srbiji, Ministarstvozdravqa Srbije sprovelo je obimno istraì-vawe o kvalitetu rada zdravstvenih ustano-va na wenoj teritoriji. U okviru tog istra-ìvawa ura|eno je i istraìvawe satisfak-cije korisnika koji su se le~ili u stacio-narnim zdravstvenim ustanovama i KBC„Zemun“ – Beograd.


22

Ciq

Ciq ovog istraìvawa jeste ispitivawesatisfakcije pacijenata bolni~kom za{ti-tom u Klini~ko-bolni~kom centru „Zemun“– Beograd u 2004. godini u zavisnosti od na-~ina angaòvawa stalnog lekara i stalnemedicinske sestre.

Metodologija istraìvawa

Ispitivawe satisfakcije pacijenata bol-ni~kom zdravstvenom slu`bom KBC „Zemun“-Beograd sprovedeno je od 1. do 5. novembra2004. godine. Kori{}en je dizajn studijepreseka, a kao instrument istraìvawa upo-trebqen je anonimni upitnik za ispitivawesatisfakcije pacijenata, dizajniran po pre-porukama Svetske zdravstvene organizacije,uz propratno pismo u kome je sadràno ob-ja{wewe na~ina popuwavawa upitnika irazlog za obavqawe istraìvawa. Studijomje obuhva}en jednonedeqni otpust populaci-

de as section study, with inquiring of populationfrom oneweekly discharge.

Results of investigation. It is established thehigh level of patient satisfaction towards medicalstaff;

The patients consider that the doctors are veryloyality to yours own job;

Nurses have in high volume professional cha-racteristic in their work;

The patients think that the influence of hospi-tal care on patients health is great, positively.

Conclusion. If the patients would be more sa-tisfaction with hospital care in KHC ’’Zemun’’,Belgrade in future, it would be indispensable toimprove management activities at all.

tivawe satisfakcije pacijenata bolni~-kom za{titom u Klini~ko-bolni~kom cen-tru „Zemun“ - Beograd u 2004. godini.

Metodologija. Ispitivawe satisfakci-je pacijenata bolni~kim le~ewem sprovede-no je kao studija preseka, anketirawem po-pulacije iz jednonedeqnog otpusta pacije-nata u novembru 2004. godine.

Rezultati. Utvr|en je visok stepen za-dovoqstva pacijenata prema zaposlenommedicinskom kadru;

Pacijenti smatraju da su lekari veomapredani svom poslu;

Medicinske sestre poseduju u velikoj me-ri profesionalne osobine u radu;

Pacijenti smatraju da je uticaj bolni~-kog le~ewa na zdravqe pacijenata veliko, ito u pozitivnom smislu.

Zakqu~ak. Na osnovu zadatog ciqa, kaoi dobijenih rezultata, potrebno je menax-ment politiku budu}nosti u KBC „Zemun“usmeriti ka aktivnostima kojima bi paci-jenti u ovoj bolnici bili jo{ zadovoqniji.

je bolni~ki le~enih pacijenata KBC „Ze-mun“ - Beograd.

Rezultati

Zadovoqstvo radom stalnog lekara i ocena wegovih osobina

Na pitawe kakvo je zalagawe na radu me-dicinskog osobqa u bolnici, svi pacijentisu bili jedinstveni u mi{qewu da su se ilekari i medicinske sestre podjednako pri-merno zalagali na poslu, a mali je broj on-ih koji smatraju da bi se medicinsko osobqeu ovoj bolnici moglo i vi{e da zalaè ilida se ne zalaè dovoqno (grafikon 1).

U skladu sa tim, ne iznena|uje podatak daje 93,8 odsto pacijenata odgovorilo da wi-hov lekar nije pravio razliku me|u bolesni-cima i da se prema svima odnosio podjedna-ko.

Za ustanovqavawe op{teg zadovoqstvabolni~kim le~ewem indikativni su rezulta-ti koji pokazuju zadovoqstvo profesional-nom kompetentno{}u bolni~kog lekara (gra-fikon 2).

âk 88,7 odsto ispitanika je smatralo daje wihov lekar bio dobar stru~wak, dorastaosvojim du`nostima. Daleko mawi broj jeonih koji su izjavili da, iako wihov lekarnije bio lo{, mogao je biti i boqi, kao ionih koji misle da wihov lekar nije bio

23


dovoqno dobar stru~wak i nije dorastaosvom zadatku (ukupno je ovako odgovorilosamo 4,1 odsto ispitanika), dok je 7,2 odstoispitanika odgovorilo da ne moè da oce-ni stru~nost svog lekara.

Na pitawe: „Da li se desilo da Va{ le-kar u toku le~ewa pravi gre{ke (da ne u~i-ni ne{to dobro, da zaboravi da u~ini ne{to{to treba da u~ini, da ne u~ini ne{to navreme)?“, 2,0 odsto ispitanika odgovoriloje potvrdno. Najve}i broj ispitanika sma-tra da wihov lekar nije pravio gre{ke (69,5odsto), dok ve}i broj wih ne èli da se iz-ja{wava o tom pitawu (28,5 odsto).

Na drugoj strani, veoma su zadovoqavaju-}i rezultati koji govore o odnosu lekar-pa-cijent, u smislu obostrano dobrih komuni-kacija. Tako je 87,1 odsto pacijenata mogloda objasni stawe svoje bolesti lekaru, jer jelekar gotovo uvek bio spreman da saslu{asve {to je pacijent imao da mu kaè o svo-joj bolesti.

Tako|e, ve}ina ispitanika (80,2 odsto)smatra da im je lekar naj~e{}e davao dovoq-no obja{wewa, pa da im je stawe bolesti bi-lo sasvim jasno.

Ovakve odgovore ispitanika potkrepqujui lekari koji su bili za wih nadle`ni, po-seduju osobine koje su tipi~ne za osobe vi-soko predane svome poslu: spretnost (93,0odsto), qubaznost (91,7), humanost (85,5), do-bar odnos sa kolegama (91,7) i ta~nost, od-nosno nije sklon ka{wewu u obavqawu du-

Grafikon 1. Ocena ispitanika o zalagawu lekarana poslu.

2,0%

15,2%

82,2%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Br

oj i

spi

tan

ika

u %

Nedovoqno Ve}ina da Primereno

Zalagawe lekara na radu

Grafikon 2. Zadovoqstvo stru~no{}u lekara.

88,7%

4,1% 7,2%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Br

oj i

spi

tan

ika

u %

Dobarstru~ni

rad

Nije lo{ Ne znam

Zadovoqstvo radom lekara

`nosti (81,8 odsto). Tako|e je potrebno na-glasiti da na pitawe koje se odnosi na oso-bine lekara nije odgovorilo izme|u 14 od-sto i wihove ocene osobina koje medicinskoosobqe bolnice poseduje (grafikon 3).

Zadovoqstvo radom stalne medicinske sestre i ocena wenih osobina

Sli~no podacima koje daju za lekare, pa-cijenti u najve}em broju smatraju da se iostalo medicinsko osobqe, odnosno medi-cinske sestre u prvom redu, primerno zala-ù pri obavqaqu svojih svakodnevnih du-`nosti na bolni~kim odsqewima. Na grafi-


24

konu 4. dat je prikaz stavova ispitanika uodnosu na zalagaws sestara.

Na pitawe da procene da li i u kojoj me-ri sestre poseduju vrline kao {to su spret-nost, qubaznost i humanost, te kakav je wi-hov odnos sa drugim medicinskim osobqem,skoro da se ne zapaà nikakva razlika u od-nosu na ocene koje pacijenti daju lekarima(grafikon 5). I ovde je potrebno naglasitida zna~ajan broj ispitanika iz obe godineistraìvawa nije odgovorio na ovo pitaweu celosti ili pojedinim wegovim segmenti-ma (izme|u 14 i 28 odsto ispitanika).

U vezi sa zadovoqstvom pacijenata radommedicinske sestre, odnosno wenom profesi-onalnom kompetentno{}u, ve}ina pacijenatase slaè u mi{qewu da su sestre dobri po-znavaoci svog posla. Za razliku od procenekompetentnosti lekara, ne{to ve}i broj is-pitanika se odlu~uje da odgovori na ovo pi-tawe (samo 5,3 odsto pacijenata odgovara dane moè da oceni stru~nu kompetentnost se-stre). I na ovo pitawe nije odgovorio ve}ibroj ispitanika (5 do 7 odsto).

Zakqu~ak

Na osnovu dobijenih rezultata mogu seizvesti slede}i zakqu~ci:

Grafikon 3. Ocena osobina bolni~kog lekara.

91,7

91,7

81,5

85,5

93,0

76 80 84 88 92Ta

~nos

tSpret

nostHu

mano

stQuba

znos

tKo

legij

alno

st

Oso

bi

ne

lek

ara

Broj ispitanika koji smatra da wihov lekar poseduje navedene osobine u %

Grafikon 5. Ocena osobina medicinskih sestara.

92,6

89,9

94,3

87,0

82 86 90 94Spr

etno

stHu

mano

stQuba

znos

tKo

legij

alno

stO

sob

in

e m

edi

ci

nsk

e se

str

e

Broj ispitanika koji smatra da medicinska sestra poseduje navedene osobine u %

Grafikon 4. Ocena ispitanika o zalagawu medicin-skih sestara na poslu.

90,0%

8,0%2,0%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Br

oj i

spi

tan

ika

u %

Nedovoqno Ve}ina da Primereno

Zalagawe ms na radu

1. U istraìvawu je utvr|ei visok stepenzadovoqstva pacijenata prema obszbe|e-nosti bolnice medicinskim osobqem, iz-uzimaju}i lekare. Pored toga, premaproceni pacijenata, pokazalo se da sulekari pravili mawe gre{aka u svom ra-du, kao i ve}e zadovoqstvo pacijenatakoli~inom obja{wewa koja im je lekardavao u odnosu na stawe wihove bole-sti.

2. Uo~ava se da ve}ina pacijenata smatra dabolni~ki lekari koji su bili za wihnadle`ni poseduju osobine koje su tipi~-ne za osobe visoko predane svome poslu:spretnost (93,0 odsto), qubaznost (91,7),humanost (85,5), dobar odnos sa kolegama(91,7) i ta~nost,odnosno nije sklon ka-{wewu u obavqawu du`nosti (81,8 od-sto). Tako|e je potrebno naglasiti da napitawe koje se odnosi na osobine lekara

25


nije odgovorilo izme|u 14 i 28 odsto is-pitanika.

3. Na pitawe da procene da li i u kojoj me-ri sestre poseduju vrline kao {to suspretnost, qubaznost i humanost, te kakavje wihov odnos sa drugim medicinskimosobqem, skoro da se ne zapaà nikakvarazlika u odnosu na ocene koje pacijen-ti daju lekarima.

4. Uo~ena je visoka povezanost izms|u vre-mena koje pacijent provede u ~ekawu nasme{taj u bolesni~ku sobu sa zalagawemlekara i sestara. Pored toga, postojala jevisoka korelacija izme|u zalagawa leka-ra i zalagawa medicinskih sestara, dok jezalagawe sestara povezano sa humano{}ui qubazno{}u lekara i mogu}no{}u paci-jenata da svoje stawe objasne lekaru, kaoi op{tim aspektima sme{taja u bolnici.

Literatura

1. Donabedian A.: The Lichfield Lecture: Quality assurancein health care: consumers – role. Quality in Health Care,199; 1:247–251.

2. Rubin, H.: Patient Evaluation of Hospital Care, Medical Ca-re, 1990; 2(9) suppl.

3. Cuci} V.: Satisfakcija korisnika – novi sadràjiu evaluaciji zdravstvene za{tite. Zdravstvenaza{tita, 1982, 11(6):6–12.

4. Eilers GM.: Improving patient satisfaction with waiting ti-me. J Am Coll Health. 2004 Jul – Aug; 53(1): 41–3.

5. Rossberg JI, Friis S.: Patients, and staff, s Perceptions ofthe Psychiatric Ward Environment. Psychiatr Serv. 2004Jul; 55 (7):798–803.

6. Roter D.: Relations Between Physician Behaviors and Ana-loque Patients Satisfactions, Recall and Impressions. Med.Care 1987, 5:437.

7. ER Patient Satisfaction Survey, Fraster Health strategic Di-rection Patient Satisfactionbr Survey, March 29, 2005.

Saètak. Istraìvawem je obuhva}eio1000 u~enika sredwo{kolaca ispitanikaeksperimentalne grupe koju ~ini 500 u~e-nika Zubotehni~ke {kole i 500 u~enika[kole za negu lepote koji ~ine kontrol-nu grupu. Ispitivani su stavovi u~enikaprema konzumirawu alkohola, stavovi wi-hovog okruèwa, roditeqa, kao i stavovikonzumenata alkohola prema prestankuwegovog konzumirawa, kao i wihov odnosprema upotrebi cigareta i opijata. Ana-liziran je odnos u~enika prema upotrebialkohola kao i informisanost roditeqao postojawu konzumirawa alkohola kodu~enika. Postoji statisti~ki zna~ajnarazlika izme|u posmatranih grupa ispi-tanika ~iji je stav protiv konzumirawaalkohola.

Kqu~ne re~i: stavovi, sredwo{kolci,alkohol.

Uvod

Veoma vaàn period za formirawestavova i wihovo usvajawe jeste peri-od adolescencije i puberteta. Poseb-

no je zna~ajno formirawe iskustvenih sta-vova prema upotrebi psihoaktivnih supstan-ci i alkohola kao i prema ostalim oblici-ma socijalno-patolo{kog pona{awa.1 Peri-

Summary. The research is a study performed ontwo groups of secondary school examinees, oen ex-perimental and one control group. Both group in-clude ages of all four years od secondary educa-tion with an approximately equal presence of bothsexes. The experimental group of examinees consistof 500 students each. The control group is made ofstudents of High School for beauty care. With bothgroups analyses were made on personality traits, ex-istance of alcohol consumption, influence of familyand exogenous factors on such behavior and schoolenvitonment. The attitudes of family and environmentof an adolescent undoubetdly have importance in hisor her taking attitudes about this corrent issues. Theresearch has proved that there is a statistically sig-nificant difference among observed groups of ado-lescentes according go: the atittudes of hogh schoolyouth against the consumption alcohol.

Key words. the attitudes, hights school youth,alcohol, consumption.

27


1 Dr Svetlana Paji}-Savi}, Institut za neuropsihijatrijske bolesti „Dr Laza Lazarevi}“, Beograd.1 Dr Sneàna Tokovi}, Dom zdravqa „Savski venac“, Beograd.

* Rad saop{ten na Nau~no-stru~noj konferenciji socijalne medicine, 25-26. oktobra 2007. godine, Velika Plana.

Problem upotrebe alkohola kod sredwo{kolske omladine*S. Paji}-Savi},1 S. Tokovi}2

The School Problems with Alcohol UseS. Paji}-Savi}, S. Tokovi}

od adolescencije je izuzetno osetqiv nadisfunkcionalnost i negativnu dinamikuporodice. Porodice u kojima postoje obra-sci devijantnog pona{awa imaju veliki uti-caj na usvajawe ovakvog pona{awa i identi-fikaciju adolescenta prema roditequ kojipokazuje takvo pona{awe.2,3 Stavovi rodite-qa koji direktnim odobravawem ili indi-rektno podràvaju zloupotrebu alkohola

imaju neposrednu va`nost za formirawestavova adolescenata, a posebno ako posto-ji primer alkoholizma u porodici.

Iskustva mladih sa alkoholom prema ne-kim istraìva~ima direktno su u vezi saiskustvima grupe vr{waka u kojoj se naj~e-{}e kre}u.4 Vaàn je stav grupe prema ovojpojavi za formirawe stavova adolescentauop{te, ne samo kada se radi o konzumira-wu alkohola i narkotika, ve} uop{te pre-ma kqu~nim pitawima za ovaj razvojni pe-riod i za kasnije.6 Prema novijim istraì-vawima nedovoqna je informisanost rodite-qa o konzumirawu alkohola wihove dece7.Neophodno je da porodica, [kola i sam ado-lescent budu mnogo vi{e informisani ozdravstvenoj i socijalnoj problematici bo-lesti zavisnosti. {kola treba da pristupiupoznavawu u~enika sa preventivnim mera-ma i za{titom od {irewa bolesti zavisno-sti koje imaju zabriwavaju}e razmere, presvega kod adolescenata.8

Ciq

Ciq istraìvawa jeste utvr|ivawe sta-vova i odnosa sredwo{kolaca prema konzu-mirawu alkohola. Ciq je tako|e utvrditistavove roditeqa i neposrednog okruèwaispitanika prema ovoj pojavi, kao i stavo-ve konzumenta alkohola prema prestankuupotrebe alkohola i informisanost rodi-teqa o postojawu upotrebe alkohola kod is-pitanika.

Metod

Istraìvawem je obuhva}eno 500 u~enikaZubotehni~ke {kole koji ~ine eksperimen-talnu grupu i 500 u~enika [kole za negu le-pote koji ~ine kontrolnu grupu. Jednaka jezastupqenost oba pola i sve ~etiri godineuzrasta sredweg obrazovawa posmatranihgrupa. Analizirani su stavovi i odnos is-pitanika prema upotrebi alkohola, stavoviwihovih roditeqa i neposrednog okruèwa,


28

kao i informisanost wihovih roditeqa opostojawu konzumirawa alkohola.

Analizirani su stavovi konzumenata po-smatranih grupa prema prestanku upotrebealkohola. Tokom istraìvawa je kori{}enupitnik prilago|en uzrastu u~enika kojimeri wihove stavove prema upotrebi alko-hola. Kori{}eni su rezultati psiholo{kogMMPI 1 i 2 testa i Cohem-Mansfild-Scor te-sta za merewe karakteristika li~nosti, de-struktivnih i disocijativnih karakteristi-ka.

Kori{}eni su podaci iz {kolske eviden-cije o vladawu i uspehu u~enika tokom {ko-lovawa i wihovom socijalnom poreklu, kaoi izve{taji sa sistematskih pregleda i po-daci iz kartona {kolskog dispanzera ozdravstvenom stawu u~enika. Izme|u posma-tranih grupa ispitanika analizirani su sta-vovi i odnos sredwo{kolaca prema upotre-bi alkohola, kao i stavovi wihovih rodite-qa i vr{waka prema ovoj pojavi. Analizi-ran je stav konzumenata alkohola prema pre-stanku wegove upotrebe, kao i informisa-nost roditeqa o konzumirawu alkohola wi-hove dece. U~enici su posmatrani u vremen-skom periodu {kolske 2006/2007 godine.

Rezultati

Najvi{e ispitanika je protiv konzumi-rawa alkohola, ali su znatno zastupqeni

Tabela 1. Stavovi ispitanika prema konzumirawualkohola.

Stavovi

Eksperimen-talna grupa

Kontrolnagrupa

Broj % Broj %

Za 42 8,4 49 9,8

Protiv 351 70,2 307 61,4

Smatraju modernim 31 6,2 45 9

Smatraju bezopasnim 25 5,0 37 7,4

Smatraju prolaznim 51 10,2 62 12,4

Ukupno 500 100,0 500 100,0

oni koji podràvaju upotrebu alkohola. Ve-lika je zastupqenost onih u~enika koji sma-traju pojavu modernom, bezopasnom i prola-znom.

Sd = 0,03, U = 2,93, P = 0,03

Postoji statisti~ki zna~ajna razlika iz-me|u posmatranih grupa ispitanika koji suprotiv upotrebe alkohola, odnosno imaju ne-gativan stav prema ovoj problematici.

Najzastupqeniji su ispitanici ~ije okru-èwe ne podràva upotrebu alkohola, madaje znatno zastupqenih koji podràvaju kon-zumirawe alkohola. Zna~ajna je zastupqe-nost u okruèwu onih vr{waka koji pojavusmatraju prolaznom, bezopasnom i modernom,{to jasno defini{e wihov pozitivan, odo-bravaju}i stav prema ovoj pojavi. Nema sta-tisti~ki zna~ajne razlike izme|u posmatra-nih grupa ispitanika prema obele`ju posma-trawa stavova wihovog okruèwa premakonzumirawu alkohola.

Roditeqi uglavnom ne podràvaju upotre-bu alkohola kod adolescenata, mada oni ko-ji pojavu smatraju modernom, prolaznom ibezopasnom, kao i oni koji odobravaju we-govu upotrebu, svojim stavom podràvajuovaj oblik socijalne patologije kod svojedece. Nema statisti~ki zna~ajne razlike iz-me|u posmatranih grupa ispitanika premaobele`ju stava roditeqa prema upotrebi al-kohola.

29


Ni jedan konzument alkohola posmatra-nih grupa ne èli da prestane sa uzimawemalkohola, {to jasno govori o pozitivnomstavu adolescenata prema pojavi konzumira-wa alkohola.

Nema statisti~ke zna~ajnosti razlikeizme|u posmatranih grupa konzumenata al-kohola prema obele`ju posmatrawa wihovihstavova prema prestanku upotrebe alkoho-la.

Tabela 2. Stavovi okruèwa ispitanika prema konzu-mirawu alkohola

Stavovi


Kontrolnagrupa

Broj % Broj %

Za 51 10,2 50 10,0

Protiv 325 65,0 331 66,2

Smatraju modernim 35 7,0 31 6,2



Ukupno 500 100,0 500 100,0

Tabela 3. Stavovi roditeqa ispitanika prema konzu-mirawu alkohola

Stavovi roditeqa


Kontrolnagrupa

Broj % Broj %

Za 21 4,2 19 3,8

Protiv 452 91,8 457 91,4

Smatraju modernim 13 2,6 14 2,8



Ukupno 500 100,0 500 100,0

Tabela 4. Stavovi konzumenata alkohola eksperi-mentalne i kontrolne grupe prema prestanku konzu-mirawa alkohola.

Stavovi konzumenata


Kontrolnagrupa

Broj % Broj %

@eli da prestane 0 0,0 0 0,0

Ne èli daprestane

211 100,0 211 100,0

Ukupno 211 100,0 211 100,0

Tabela 5. Informisanost roditeqa konzumenataalkohola o wegovom konzumirawu.

Informisanostroditeqa


Kontrolnagrupa

Broj % Broj %

Da 17 8,0 20 11,5

Ne 194 92,0 155 88,5

Ukupno 211 100,0 175 100,0

Mnogo je vi{e roditeqa u~enika kojikonzumiraju alkohol neinformisanih o po-stojawu ove pojave kod svoje dece u odnosuna upu}ene roditeqe u postojawe ove proble-matike. Nema statisti~ki zna~ajne razlikeizme|u posmatranih grupa ispitanika premaovom obele`ju posmatrawa.

Najve}a je zastupqenost pu{a~a me|ukonzumentima alkohola, kao i onih kojikonzumiraju opijate. Najvi{e je konzumena-ta alkohola koji uzimaju opijate i alkoholu kombinaciji. Nema statisti~ki zna~ajnerazlike izme|u posmatranih grupa konzume-nata alkohola prema obele`ju odnosa premauzimawu cigareta i opijata.

Diskusija

Posmatrawem stavova adolescenata zapa-à se da je u obe posmatrane grupe najvi{eonih ~iji je stav protiv konzumirawa alko-hola. Znatno su zastupqeni oni ispitanicikoji podràvaju upotrebu alkohola, kao ioni koju pojavu smatraju modernom, prola-znom i bezopasnom. U odnosu na svetska is-traìvawa, nema zna~ajnih odstupawa9. Po-stoje ankete koje su potvrdile da je velikazastupqenost adolescenata uzrasta od 16 go-dina koji podràvaju upotrebu alkohola10, 11.Na osnovu studije na ispitanicima uzrastaod 17 do 19 godina, mali je procenat rodi-teqa koji su protiv upotrebe alkohola12. Nijedan konzument alkohola u posmatranoj gru-pi ispitanika ne èli da prestane sa upo-


30

trebom alkohola. Prema nekim istraìva~i-ma sredwo{kolci konzumenti alkohola po-ti~u iz porodica sa niskim socijalnimstandardom, a prema nekima ne13. Postoji ve-}a zastupqenost alkoholizma u porodicamaadolescenaa konzumenata alkohola u odnosuna populaciju povremenih konzumenata i ap-stinenata14. Anketirani sredwo{kolciuzorka od 5000 ispitanika u Nema~koj u ve-oma niskom procentu imaju negativan stavprema ovoj pojavi15. Nijedan konzument alko-hola, uzrasta od 17 godina, na uzorku od1700 ispitanika u Americi, ne èli da pre-stane sa konzumirawem alkohola. Tako, 1190konzumenata alkohola konzumira opijate uuzorku od 2200 mu{kih adolescenata uzrastaod 18 godina u Americi.16.Stavovi okruè-wa mladih koji unose alkohol uglavnom suodobravaju}i prema ovoj pojavi. Neophodnoje apelovati na saradwu {kole, kao vaspit-no-obrazovne ustanove, roditeqa i medija sau~enicima u ciqu prevencije protiv konzu-mirawa alkohola. Potrebno je obogatiti sa-znawa u~enika o posledicama bolesti zavi-snosti po zdravqe i dru{tvo.

Zakqu~ak

Na osnovu sprovedenog istraìvawa mo-è se zakqu~iti da su stavovi adolescena-ta prema upotrebi alkohola uglavnom nega-tivni, kao i wihovog okruèwa i rodite-qa. Znatna je zastupqenost onih u~enikakoji ovu pojavu smatraju modernom, prola-znom i bezopasnom. Sli~ni su stavoviokruèwa ovih u~enika. Roditeqi koji po-dràvaju upotrebu alkohola kod svoje decebilo svojim primerom ili odobravaju}imstavom, smatrawem pojave modernom, prola-znom i bezopasnom, mawe su zastupqeni uistraìvawu u odnosu na roditeqe ~iji sustavovo negativni, ali je zastupqenost ova-kvih roditeqa veoma zna~ajna u formirawustavova u~enika prema upotrebi alkohola.Veliki je procenat roditeqa koji nisu in-formisani o pojavi konzumirawa alkoholakod svoje dece. Nijedan ispitanik konzu-

Tabela 6. Odnos konzumenata alkohola premapu{ewu i opijatima.

Stavovi konzumenata


Kontrolnagrupa

Broj % Broj %

Konzumiracigarete

200 94,73 169 91,67

Konzumira opijate 119 55,7 111 63,57

Konzumira opijatei cigarete

179 84,87 157 89,77

Ukupno 211 100,00 175 100,0

ment alkohola u ispitivanim grupama ne`eli da prestane sa uno{ewem alkohola,{to jasno govori o pozitivnom, odobrava-ju}em stavu ovih u~enika prema konzumira-wu alkohola. Me|u konzumentima alkoholavelika je zastupqenost pu{a~a, kao i onihkoji koriste opijate, a najzastupqeniji su

31


konzumenti opijata i cigareta u kombina-ciji.

Prema rezultatima statisti~ke analizezakqu~uje se da postoji statisti~ki zna~ajnarazlika izme|u posmatranih grupa ispitani-ka koji su protiv konzumirawa alkohola.

Literatura

1. Milosavqevi} M, Socijalna patologija, Institut zakriminolo{ka i sociolo{ka istra`ivawa, Beograd,1998.

2. Mucilli G, Tomsom T, Isabellity M, The consumption al-cohol the adolescents, Rew-Psych-Press, NY, 2000,57-9.

3. David B, Miller G, Opity D, Patterns of onset and cesati-on of drug usseover the early part of the life couse theadolescent and alcohol, USA, 2000, 56-9, 97-3.

4. Lauvie M, Bates ME, Pandina RJ, Age of first use its re-liabity and preventive alcohol by ado/escents, J-Int-Press,USA, 98-9, 57-4.

5. Kolansky H, Moore T, Toxic effects of chronic alcoholismby adolescents; USA, JAMA, 200J, 223-J89.

6. Zinsel M, Alpy R, Impact of contextual variables on ado-lescent situational expectation of alcohol use J-Drag-Edic,NY, 1999, 25-3, 11-23.

7. Harbach RL, Jones WR, Familfy beliefs among adolescentat risk for alcohol abuse, J-Drug-Edit; 2006, 57-7.

8. Crowley W, Treated deliquent, alcoholism by adolescents,Onet pattern relationchip to conduct and mood disorder, J-Psych-Press; NY, 2000, 55-79,17.

9. Romano JL, School personnel training the prevention og al-coholism by adolescent and orher dnig use, J-Psych, NY,2003, 34-7.

10. Odgers P, Moris M, Repution enhancenment theory and ado-lescent and alcohol use,Child-Psychol-Psychiatry, 2003, 37-6, 46-8.

11. Negel L, Studets self-reported the alcohol and substance use,by grade level andgender, J-Drug-Edut; NY, 2000, 18-9, 98-7.

12. Dembo R, Problems among youths entering the yuvenilejustice system, their service need and innovative appmac-tes to adres them, Subst-Use-Misuse-Alc, 1999, 31-1, 81-94.

13. Testing for dnig and alcolism of abuse in children and ado-lescents, American Academy of Pediatrics Committe an Al-cohos and Substance Abuse, Pediatri-Press, USA, 1999.

14. Weiss S, Moore M, Sources of alcohol and drugin forma-tion among USA, Psych-Pres-J, NY2000, 11-7.

15. Tarter R, Norms and sensitive of the adolescents versionof the drug use screening inventory, Addic-Behav, 2003, 20-2, 149-57.

16. Veli~kovi} M, Za{tita mentalnog zdravqa mladihu Leskova~kom kraju sa posebnim osvrtom na rizikod bolesti zavisnosti, doktorska disertacija, Me-dicinski fakultet Kragujevac; 2003, 12-79.

Saètak. Uvod: Odnosi izme|u zaposle-nih u zdravstvu i gra|ana, odnosno pacije-nata, prilikom ostvarivawa zdravstveneza{tite, zasnivaju se na uzajamnom povere-wu, uvaàvawu i ~uvawu dostojanstva li~-nosti.

Ciq rada jeste da se utvrdi stepen in-formisanosti pacijenata o wihovim pravi-ma i obavezama u toku le~ewa.

Metod: Istraìvawem je obuhva}ena pe-todnevna populacija otpusta, za istraì-vawe se koristio anonimni upitnik poseb-no dizajniran od strane tima za kvalitetu Zdravstvenom centru „Studenica“ Kraqe-vo. Podaci su obra|eni metodom deskrip-tivne statistike, a za testirawe zna~aj-nosti razlike kori{}en je X-test.

Rezultati: Od ukupnog broja anketira-nih 81 su osobe mu{kog pola, a 118 ènskogpola prose~ne starosti 50,20±19,34 godine.Najzastupqenija je sredwa stru~na spremasa 44,2%. Rezultati pokazuju da je potpu-no i delimi~no informisano o pravima ko-ja im pripadaju po Zakonu 84,4% anketira-nih pacijenata. Prava koja su istaknutana oglasnoj tabli nisu jasna za svega 14,1%pacijenata, a ~ak ~etvrtina nije pro~ita-la informator koji su dobili pri prijemuu bolnicu. Koje usluge se pla}aju ne zna go-

Summary. Introductions: Relationship be-tween the employees in health service and thecitizens, or, patiens during their visit the healthcentre is based on correlative trust, respect anddignity of a person.

The aim of the pool is to determine howpeople are informed about their rights and obli-gations during therapy.

The population who was released from hos-pital in five days was taken part in this pool,and an anonymous questionnaire was used spe-cially designed by the team for quality in thehealth center “Studenica” Kraljevo. Given datawas worked on by methods of descriptive statis-tics, and the X²-test was used for testing of sig-nificance of differences.

Results: From the complete number of peo-ple who took part in the pool 81 persons weremale and 118 were female. The average agewas 50.20±19.34. Most of them finished sec-ondary schools, 44.2%. The results show that84.4% patients were completely and partly in-formed about their rights. The rights whichare written on the board are not clear to14.1% of patients, and even one fourth ofthem have not read the information bookwhich was given to them when they were re-ceived to hospital. Almost one third of patientsdo not know what services must be paid, and

33


1 Dr Qiqana Bawanac, specijalista socijalne medicine, Zavod za javno zdravqe Kraqevo.2 Dr Dragana Tendjera Mili}evi}, specijalista socijalne medicine, Zavod za javno zdravqe Kraqevo.3 Dr Nada Vukovi}, specijalista socijalne medicine, Zavod za javno zdravqe Kraqevo.4 Dr Dragan Kaqevi}, specijalista socijalne medicine, Zdravstveni centar „Studenica“ Kraqevo.

Informisanost anketiranih o pravima pacijenata uZdravstvenom centru „Studenica“ − KraqevoQ. Bawanac,1 D. Tendjera Mili}evi},2 N. Vukovi},3 D. Kaqevi}4

How People Who Took Part in the Pool are Informed About the Patients' Rights in the Health Centre "Studenica" KraljevoLj. Banjanac, M.D., D.P.H.; D. Tendjera Milicevic,M.D., D.P.H.; N. Vukovic, M.D., D.P.H., Prim..

Odnosi izme|u zaposlenih u zdravstvui gra|ana, odnosno pacijenata, prili-kom ostvarivawa zdravstvene za{ti-

te, zasnivaju se na uzajamnom poverewu, uva-àvawu i ~uvawu dostojanstva li~nosti.Svaki lekar i drugi zdravstveni radnikprofesionalno je obavezan na po{tovaweeti~kih na~ela svog poziva i zvawa, kao iobaveza zakonom regulisanih du`nosti pre-ma ìvotu i zdravqu svakog ~oveka, bez ob-zira na pol, rasu, materijalno stawe, verskui nacionalnu pripadnost.1

Zakon o zdravstvenoj za{titi defini{eprava pacijenata, i ona ga stavqaju u sre-di{te pruàwa zdravstvenih usluga: „Sva-ki gra|anin ima pravo da zdravstvenu za-{titu ostvaruje uz po{tovawe najvi{eg mo-gu}eg standarda qudskih prava i vrednosti,odnosno ima pravo na fizi~ki i psihi~kiintegritet i na bezbednost wegove li~no-sti, kao i na uvaàvawe wihovih moral-nih, kulturnih, religijskih i filozofskihube|ewa.“2


34

Prema Zakonu o zdravstvenoj za{titisvaki pacijent ima pravo na:• Dostupnost zdravstvene za{tite u

skladu sa zdravstvenim stawem, a u gra-nicama materijalnih mogu}nosti sistemazdravstvene za{tite,

• Obave{tenost o dostupnim savremenimnau~nim i tehnolo{kim mogu}nostima iinovacijama u vezi wegovog le~ewa nana~in prilago|en wegovoj dobi, nivouobrazovawa i emocionalnom stawu,

• Slobodan izbor doktora medicine, odnosnodoktora stomatologije i zdravstvene usta-nove, kao i na izbor razli~itih procedu-ra neophodnih za dijagnostiku i le~ewewegove bolesti sa osvrtom na mogu}e irizike i posledice po zdravqe pacijenta,

• Privatnost i poverqivost informaci-ja koje je saop{io zdravstvenom radniku,ukqu~uju}i i one koje se odnose na wego-vo zdravstveno stawe, dijagnosti~ke i te-rapijske procedure,

• Samoodlu~ivawe i pristanak na predlo-ène medicinske procedure, pri ~emu sa-glasnost, odnosno izjava, o odbijawu

92.0% of patients are completely or partly in-formed about their illness during treatment.Two third of patients know that they haveright for protection of privacy.

Women are better informed about the kindsof service which are paid, about the releacefrom hospital and further treatment as about ac-tive protection and keeping their health. Pa-tients, younger than 65 are better informedabout their rights of privacy, right to refuse ofsuggested medical intervention and possibility ofinterrupting of tretment by giving written state-ment.

72.4% of patients know that there is a pro-tector of pacients’ rights in each health insti-tution, but only 12.6% are informed about thebox for suggestions and complaints and itsuse.

Key words: getting patients informed, therights from th Low about health protection.

tovo tre}ina pacijenata, a da su delimi~-no ili potpuno informisani o svojoj bole-sti i toku le~ewa smatra 92,0%. Da ima-ju pravo na za{titu privatnosti zna dvetre}ine pacijenata.

@ene su boqe informisane o vrstamausluga koje se pla}aju, otpustu ku}i i da-qem le~ewu kao i o aktivnom u~e{}u u za-{titi i o~uvawu svoga zdravqa. Pacijen-ti koji su mla|i od 65 godina boqe su in-formisani o pravu na za{titu podataka,prava na odbijawa predloène medicinskeintervencije i mogu}nosti prekida le~ewadavawem pismene izjave.

Da je imenovan za{titnik pacijentovihprava u svakoj zdravstvenoj ustanovi upo-znato je 72,4% pacijenata, ali za kutiju zaprimedbe i pohvale i wihovu upotrebu in-formisano je samo 12,6%.

Kqu~ne re~i: informisanost pacijenata,prava iz Zakona o zdravstvenoj za{titi.

Uvod

predloène intervencije mora biti sa-~uvana u medicinskoj dokumentaciji,

• Uvid u medicinsku dokumentaciju u kojutreba da budu evidentirane: anamneza, di-jagnoza, terapija, kao i sve preduzete me-dicinske mere i saveti koji su dati pa-cijentu,

• Tajnost podataka iz medicinske doku-mentacije, jer se podaci iz medicinskedokumentacije tretiraju kao slu`benatajna,

• Pristanak na medicinski ogled, koji sedobija na osnovu detaqnog obave{tewapacijenta o smislu, ciqu, toku, rizicimai posledicama procedure a uz osiguraweu slu~aju nastanka {tete,

• Prigovor, koji ulaè u slu~aju nezado-voqstva bilo pruènom zdravstvenomuslugom, bilo postupkom prema wemu, ilipak ako mu je zdravstvena usluga uskra}e-na,

• Naknada {tete, koju pacijent traìukoliko zdravstveni radnik ili saradniku toku pruàwa zdravstvene za{tite na-~ini {tetu na telu pacijenta ili akostru~nom gre{kom tih lica nastupi po-gor{awe zdravstvenog stawa pacijenta,

• Obave{tavawe javnosti o na~inu o~uva-wu zdravqa, sticawu zdravih ìvotnihnavika, {tetnim faktorima ìvotne iradne sredine koje mogu imati negativneposledice po zdravqe, kao i obave{teweo za{titi zdravqa u slu~aju izbijawaepidemije.2

Za vreme ostvarivawa zdravstvene za{ti-te i pacijenti imaju obavezu da aktivno u~e-stvuju u za{titi, o~uvawu i unapre|ewuzdravqa, da potpuno i istinito informi{uzdravstvene radnike o svom zdravstvenomstawu, kao i da se pridràvaju uputstavadobijenih od strane zdravstvenog radnika,odnosno saradnika, a u svrhu dijagnostike ile~ewa. Pacijenti su du`ni da se pridrà-vaju op{tih akata zdravstvene ustanove ouslovima boravka i pona{awa u woj. Ukoli-ko pacijent zahteva da prekine le~ewe, ia-ko mu doktor medicine, odnosno stomatolo-

35


gije, ukaè na mogu}nost posledica zbog ta-kve odluke, duàn je da napi{e pismenu iz-javu koja se ~uva u medicinskoj dokumenta-ciji. U slu~aju kada se pacijent ne pridr-àva svojih obaveza, zdravstveni radnik mo-è otkazati pruàwe daqe zdravstvene za-{tite, osim u slu~ajevima hitne medicinskepomo}i.

Ve}ih istraìvawa u oblasti informisa-nosti pacijenata o poznavawu wihovih pra-va i obaveza kod nas do sada nije bilo.

Ciq rada jeste da se utvrdi stepen in-formisanosti pacijenata o wihovim pravi-ma i obavezama u toku ostvarivawa zdrav-stvene za{tite. Istraìvawem je obuhva}e-na petodnevna populacija otpusta na svimodeqewima osim na de~jem i psihijatrij-skom odeqewu. Za istraìvawe se koristioanonimni upitnik posebno dizajniran odstrane tima za kvalitet u Zdravstvenomcentru „Studenica“ Kraqevo. Baza podatakaje ra|ena u Excel-u, pri ~emu su podaci pret-hodno kodirani.

Za statisti~ku obradu kori{}en je kom-pjuterski program SPSS (Statistical Package forSocial Sciences) verzija 10.0. Podaci su obra-|eni metodom deskriptivne statistike, a zatestirawe zna~ajnosti razlike kori{}en jeX-kvadrat test (tablice kontigencije).

U Zdravstvenom centru „Studenica“ Kra-qevo obavqeno je anketirawe pacijenata ko-ji su zavr{ili bolni~ko le~ewe u periodu29.10. do 2.11. 2007. godine o informisano-sti o pravima pacijenata. Od 298 otpustadobijeno je 199 popuwenih anketa, {to ~i-ni zadovoqavaju}u stopu odgovora od 66,8%.

Od ukupnog broja anketiranih 81 su oso-be mu{kog pola, a 118 ènskog pola prose~-ne starosti 50,20±19,34 godine, pri ~emu sumu{karci ne{to starije dobi 58,22±17,20 go-dina nego ène 44,69±18,86 godina, {to je iza o~ekivati jer je anketom obuhva}eno i gi-nekolo{ko-aku{ersko odeqewe. Najmla|i an-ketirani pacijent je starosti 17 godina anajstariji 85 godina. [to se ti~e zavr{ene{kole, najzastupqenija je sredwa stru~nasprema sa 44,2%, a najmawe je pacijenata sanezavr{enom osnovnom {kolom (grafikon 1).

Svega 15,6% pacijenata nije upoznato sapravima koja im po Zakonu o zdravstvenoj za-{titi pripadaju, dok je 40,2% izjavilo da jeinformisano, a 44,2% da je delimi~no in-formisano o svojim pravima. Informacijekoje su istaknute na oglasnim tablama a od-nose se na prava pacijenata jasna su, odno-sno delimi~no jasna za 86,0% anketiranihpacijenata, a nisu jasna za svega 28 anketi-rani pacijenata, {to je 14,1%. Bez te{ko}epotrebnu slu`bu, lekara ili medicinsku se-stru moè prona}i ne{to vi{e od dve tre-}ine pacijenata (77,9%), 6,0% pacijenataimalo je problema, a 14,6% je delimi~noimalo te{ko}e oko pronalaèwa potrebne


36

slu`be, odnosno osobqa. Informator za pa-cijente koji su dobili pri prijemu u bolni-cu nije pro~itala jedna ~etvrtina pacijena-ta, a za polovinu pacijenata su informaci-je u wemu potpuno jasne (grafikon 2).

Gotovo polovina pacijenata je unapredobave{tena o uslugama koje se pla}aju, ne{tovi{e od ~etvrtine je delimi~no obave{teno,a 28,6% nisu obave{teni. Vi{e od polovinepacijenata smatra da neki pacijenti lak{ere{avaju svoje probleme zato {to poznaju ne-kog od zdravstvenih radnika, a 43,7% mislida su ti pacijenti privilegovani. 76,4% an-ketiranih je dobilo potrebne informacijeo svojoj bolesti i toku le~ewa, 8,0% nije, amawe od petine delimi~no. Dve tre}ine an-ketiranih zna da ima pravo na za{titu pri-vatnosti podataka o svom zdravstvenom sta-wu, jedna petina nije znala za to svoje pra-vo, a 11,1% delimi~no. Da imaju pravo da od-biju predloènu medicinsku intervencijuzna 74,9% pacijenata, obave{tewe o otpustuku}i i daqem le~ewu dobilo je 89,4%, a damoè da prekine le~ewe davawem pismeneizjave znalo je 72,9% (tabela 1).

Gotovo svi pacijenti (95,5%), znaju daimaju obavezu po{tovawa ku}nog reda, a dasu du`ni da aktivno u~estvuju u za{titi,o~uvawu i unapre|ewu svoga zdravqa znaloje 89,9% anketiranih.

16,0% 14,0%

43,0% 27,0%

Nezavr{ena osnovna {kola

Zavr{ena osnovna {kola

Sredwa {kolska sprema

Vi{a/visoka {kolska sprema

Grafikon 2. Mi{qewe anketiranih o jasno}i in-formacija u informatoru za pacijente.

25,6%

11,1%15,1%

48,2%

0%10%

20%30%40%

50%60%

Da

Ne

Del

imi~

no

Nis

ampr

o~it

aoin

for

mat

or

Tabela 1. Informisanost pacijenata o pravu nasamoodlu~ivawe i pristanak.

PitaweDa Ne

n % n %

Da li znate da imate pravo daodbijete predloènumedicinsku intervenciju?

149 74,9 50 25,1

Da li ste obave{te-ni o otpustu ku}i idaqem le~ewu?

178 89,4 21 10,6

Da li znate da mo-ète prekinuti le~e-we davawem pis-mene izjave?

145 72,9 54 27,1

Grafikon 1. Struktura anketiranih prema stepenustru~ne spreme.

Da postoji za{titnik pacijentovih pra-va zna 72,4% anketiranih pacijenata, a dapostoji kutija za primedbe i àlbe pacije-nata i da su je upotrebili svega 12,6% pa-cijenata.

Primenom neparametrijskih statisti~kihtestova ustanovqeno je da postoji statisti~-ki zna~ajna razlika o informisanosti paci-jenata o uslugama koje se pla}aju u odnosu napol, pri ~emu su ène boqe informisane(x=7,924, df=3, p<0,05). U odnosu na pol, ta-ko|e postoji statisti~ki zna~ajna razlikakada je u pitawu obave{tenost o otpustu ku-}i i daqem le~ewu (x=4,372, df=1, p<0,05) ikod pitawa o obavezi da aktivno u~estvujuu za{titi i ~uvawu svoga zdravqa (x=5,438,df=3, p<0,05), pri ~emu su oba puta ène bo-qe informisane od mu{karaca.

Posmatrano u odnosu na stepen stru~nespreme nema statisti~ki zna~ajne razlikekod gotovo svih pitawa koja se odnose na po-znavawe prava pacijenata, osim kada je u pi-tawu informisanost o otpustu ku}i i daqemle~ewu gde su boqe informisani pacijentisa sredwom i vi{om/visokom stru~nom spre-mom (x=9,631, df=3, p<0,05).

Kada smo izdvojili anketirane prema go-dinama starosti u dve dobne grupe, do 65 go-dina i preko 65 godina, u prvoj dobnoj gru-pi bilo je 144 pacijenta, odnosno 72,4%, au drugoj dobnoj grupi 55 pacijenata, odnosno27,6%. Primenom neparametrijskih stati-sti~kih testova u odnosu na ove dve dobnegrupe, tj. prema starosti, dobili smo posto-jawe statisti~ki zna~ajne razlike kod sle-de}ih pitawa: prava na za{titu privatnostipodataka (x=6,215, df=2, p<0,05), prava na od-bijawe predloène medicinske intervenci-je (x=6,887, df=1, p<0,05) i mogu}nosti pre-kida le~ewa davawem pismene izjave(x=6,362, df=1, p<0,05), pri ~emu su boqe in-

37


formisani anketirani pacijenti koji sumla|i od 65 godina.

Zakqu~ak

Rezultati sprovedene ankete u Zdravstve-nom centru „Studenica“ Kraqevo o infor-misanosti o pravima pacijenata pokazuje daje potpuno i delimi~no informisano o svo-jim pravima koja im pripadaju po Zakonu ozdravstvenoj za{titi 84,4% anketiranih pa-cijenata. Prava koja su istaknuta na ogla-snoj tabli nisu jasna za svega 14,1% pacije-nata, a ~ak ~etvrtina nije pro~itala in-formator koji su dobili pri prijemu u bol-nicu. Koje usluge se pla}aju ne zna gotovotre}ina pacijenata, da pojedini pacijentibrè re{avaju svoje zdravstvene problemezato {to poznaju nekog od zdravstvenih rad-nika misli vi{e od polovine anketiranih,a da su delimi~no ili potpuno informisa-ni o svojoj bolesti i toku le~ewa smatra92,0%. Da imaju pravo na za{titu privatno-sti zna dve tre}ine pacijenata, a da mogu daodbiju predloènu intervenciju tri ~etvr-tine anketiranih.

@ene su boqe informisane o vrstamausluga koje se pla}aju, otpustu ku}i i daqemle~ewu, kao i o aktivnom u~e{}u u za{ti-ti i o~uvawu svoga zdravqa. Pacijenti ko-ji su mla|i od 65 godina boqe su informi-sani o pravu na za{titu podataka, prava naodbijawa predloène medicinske interven-cije i mogu}nosti prekida le~ewa davawempismene izjave.

Da je imenovan za{titnik pacijentovihprava u svakoj zdravstvenoj ustanovi upozna-to je 72,4% pacijenata, ali za kutiju za pri-medbe i pohvale i wihovu upotrebu infor-misano je samo 12,6%.

Literatura:

1. Prof. dr Predrag Dovijani}: Obaveze i prava bo-lesnika u toku le~ewa u bolnici; Bolnica, lekar,bolesnik, Beograd 1996.

2. Ministarstvo zdravqa Republike Srbije: Qudska

prava i vrednosti u zdravstvenoj za{titi i pravapacijenata; Zakon o zdravstvenoj za{titi, Sl. gla-snik broj 107., Beograd 2005.

Saètak. Bolesti muskuloskeletnog si-stema su najzastupqenije me|u bolestima uvezi sa radom (work-related musculosceletal di-sorders, WMD), a me|u wima su cervikalni ilumbalni sindrom naj~e{}i. Poloàji telatokom rada, repetitivni pokreti, stati~-ka i dinami~ka optere}ewa mi{i}a, fizi~-ko naprezawe, mehani~ki pritisci na delovetela, izlagawe vibracijama, nepovoqni uslo-vi rada (niske temperature), monotonija,psihosocijalni faktori na radu, umor, krat-ke pauze izme|u aktivnosti i produèn radjesu provociraju}i faktor za pojavu simpto-ma i vaàn ~inilac za brì razvoj WMD.@ene su zbog svoje konstitucije i dodatnihporodi~nih obaveza posebno rizi~na grupa zabolesti muskuloskeletnog sistema.

Ciq: Prikazati profil radnica kod ko-jih je utvr|en cervikalni i/ili lumbalnisindrom u odnosu na vrstu zanimawa, vrstudelatnosti i klini~ku sliku/dijagnozu.

Materijal i metod: Iz ambulantnihekspertiza ura|enih na Insitutu za medi-cinu rada „Dr Dragomir Karajovi}“, u jed-

Summary. Work related musculosceletaldisorders, WMD, are the most common amongthe work related diseases, especially cervicaland lumbal syndrome. Positions of the bodyduring the working proces, repetitive move-ments, static and dynamic burdening of mus-cles, physical strain, mehanical pressure atvarious parts of the body, exposure to vibra-tions, unfavourable working conditions (lowtemperature), monotony, psychosocial factorsat work, fatigue, small pause between activ-ities and prolonged working are provocatingfactors for occurence of WMD. Women are aparticularly risky group for musculosceletaldisorders because of their constitution andfamily obligations.

The aim of this work is to present the pro-file of female workers who were diagnosed cer-vical and lumbal syndrome, related to occupa-tion, activities and clinical appearance.

Material and methods: We have analysedambulance expertize from the Institute in oneyear period of female workers with diagnosedcervical and lumbal syndome (we have includ-

39



1 Dr Zorica Brajovi}, specijalista medicine rada i rehabilitacije. Institut za medicinu rada „Dr DragomirKarajovi}“, Beograd.

2 Dr Branka [u{tran, specijalista medicine rada. Institut za medicinu rada „Dr Dragomir Karajovi}“, Beograd.3 Dr Vasa [u{tran, specijalista medicine rada. Dom zdravqa „Vra~ar“, Beograd.1 Dr sc. med. Milka Bogdanovi}, specijalista medicine rada. Institut za medicinu rada „Dr Dragomir Karajovi}“,

Beograd.5 Prim. dr Vesna Bogdanovi}, specijalista pedijatrije, Dom zdravqa „Zvezdara“, Beograd.

Cervikalni i lumbalni sindrom kod radnica pregledanih na Institutu za medicinu radaZ. Brajovi},1 B. [u{tran,2 V. [u{tran,3 M. Bogdanovi},4 V. Bogdanovi}5

Cervical and Lumbar Syndrome in Workers tested on the Institut for Labour MedicineZ. Brajovic, B. Sustran, V. Sustran, M. Bogdanovic, V. Bogdanovic

nogodi{wem periodu analizirane su radni-ce kod kojih je u zakqu~ku data dijagnozacervikalnog i lumbalnog sindroma (dijagno-ze po MKB-10 pod {iframa M 47, M 50, M51, M 53 i M 54) u odnosu na starost, rad-ni sta`, radno mesto, vrstu delatnosti iklini~ku sliku. U statisti~koj obradi po-dataka kori{}en je SPSS-program.

Rezultati: U posmatranom periodu jekod 79 radnica utvr|en cervikalni i ililumbalni sindrom, prose~ne starosti46,56±5,55 godina, ukupnog radnog staà22,48±6,33 godine. êtvrtina wih su bilezdravstvene radnice, 22,8% sprema~ice, a17,7% administrativne radnice. Premaoblasti delatnosti 31,6% je radilo u zdrav-stvenim ustanovama, zatim u administra-tivnim slu`bama 19% i u ma{inskoj indu-striji 8,9%. Oko polovina ispitanica kojesu naj~e{}e radile kao sprema~ice i u zdrav-stvu imalo je tegobe u sklopu oba sindroma,zatim lumbalni sindrom (27,8%) i cervikal-ni sindrom (20,3%). Neurolo{kim pregledomsu kod 25,3% utvr|eni ispadi u vidu lumbal-ne radikulopatije, kod 2,5% cervikalna ilumbalna radikulopatija, kod jedne osobe pa-reza nerva noge/cervikalna radikulopatija,dok je bez neurolo{kih ispada bilo ukupno69,6% radnica. U 17,7% èna ra|ena je EM-NG-ija koja je potvrdila dijagnozu radikulo-patije i u 7,6% MRI koji je kod pet radni-ca ukazao na protruziju diska u lumbalnom,a kod jedne u cervikalnom predelu.

Zakqu~ak: Analiza je pokazala da zdrav-stvene radnice i sprema~ice imaju ~e{}e te-gobe u sklopu cervikalnog i lumbalnog sindro-ma, {to se moè tuma~iti zahtevima radnogmesta i poloàjima tela tokom rada. Mno-ge studije u svetu navode pove}an rizik – zah-tevi radnog mesta, nega nepokretnih, pri-nudni poloàji, naprezawe, nagli pokreti iproduèni rad, za pojavu bolova u vratu ilumbalnoj regiji. Radi prevencije muskuloske-letnih bolesti u vezi sa radom (WMD), po-trebno je uraditi adekvatnu procenu rizikana radnom mestu za WMD, na osnovu koje bise davali predlozi za ergonomska re{ewa saevaluacijom efekata datih predloga.


40

ed MKB10 codes from M47 to M54) related toage, years of working, working place, activitiesand clinical appearance. For statistical analy-sis we used SPSS program.

Results: In the observed period 79 femaleworkers were diagnosed cervical and lumbalsyndrome, average age 46.56±5.55 years, to-tal years of working 22.48±6.33 years. Onequarter of them were health workers, 24.1%(19), 22.8% (18) were cleaning staff, and inthe third place were administrative workers17.72% (14). Related to sphere of action31.6% (25) were working in health institu-tions, then in administrative institutions 19%(15) and in the machine industry 8,9% (7).Half of them had both syndroms 51.9% (41),lumbal syndrome had 17.8% (22) and cervi-cal syndrome was found in 20.3% (16). Neu-rological examination found lumbal radiocu-lopathy in 25.3% (25) female workers, cervi-cal and lumbal radioculopathy were found in2.5% (2), in one person we established pare-sis of the leg nerv and in one person cervi-cal radioculopathy was found. Without neu-rological sorties were 69.6% (55) femaleworkers. EMNG – phy confirmed diagnoses ofradioculopathy in 17.7% (14) female workersand MRI showed protrusions of i.v. disk inlumbal region in 5 workers and one in cer-vical region.

Conclusion: This analysis showed that femaleworkers in health institutions and cleaning staffhave often complaints on cervical and lumbalsyndrome. We can explain that with demands ofworking place and various positions of bodyduring the working time. Many studies in theworld state that there is high risk for cervicaland lumbal syndrome among the female healthworkers because of the demands of the work-ing place, nursing immobile persons, forced po-sitions, exertions, quick movements and pro-longued working time. For prevention of WMDwe need to make adequate risk assesment at theworking place and then make suggestions for er-gonomic solutions and evaluate effects of thesepropositions.

Bolesti muskuloskeletnog sistema jesunajzastupqenije me|u bolestima u ve-zi sa radom (work-related musculosceletal

disorders, WMD), a me|u wima su cervikalnii lumbalni sindrom naj~e{}i. Uzrok pojavebolova u vratu i krstima je multifaktori-jalan, tako da se sama dijagnoza ne moè uvekpostaviti objektivnim pregledom, ve} zavisiod anamnesti~kih podataka. Procena je daoko 80 odsto op{te populacije u toku ìvo-ta ima bar jedan atak bolova, a kod ve}inese javqaju recidivi tegobe posle prvog ata-ka, pri ~emu je kod jedne tre}ine uzrokova-na nekim faktorom na radnom mestu.

Poloàji tela tokom rada, repetitivnipokreti, stati~ka i dinami~ka optere}ewami{i}a, fizi~ko naprezawe, mehani~ki pri-tisci na delove tela, izlagawe vibracijama,nepovoqni uslovi rada (niske temperature),monotonija, psihosocijalni faktori na ra-du, umor, kratke pauze izme|u aktivnosti iproduèn rad jesu provociraju}i faktor zapojavu simptoma i vaàn ~inilac za nasta-nak i razvoj WMD. Stil ìvota – smawenafizi~ka aktivnost, gojaznost, pu{ewe, samosu dodatni kofaktori za brì razvoj dege-nerativnih promena.

41


Ciq rada

Ciq rada jeste da se prikaè profil rad-nica kod kojih je utvr|en cervikalni i/ililumbalni sindrom u odnosu na vrstu zanima-wa, vrstu delatnosti i klini~ku sliku.

Materijal i metod

Iz ambulantnih ekspertiznih obrada naInsitutu za medicinu rada „Dr Dragomir Ka-rajovi}“ - Beograd, u jednogodi{wem perioduanalizirane su radnice kod kojih je u zakqu~-ku postavqena dijagnoza cervikalnog i lumbal-nog sindroma, (ukqu~ene su dijagnoze po MKB10 pod {iframa: M 47, M 50, M 51, M 53 iM 54) u odnosu na starost, radni sta`, radnomesto, delatnost i klini~ku sliku.

Rezultati

U posmatranom periodu kod 79 radnica jeutvr|en cervikalni i/ili lumbalni sindrom,prose~ne starosti 46,56 ± 5,55 godina, ukup-nog radnog staà URS 22,48±6,33 godine.

Tabela 1. Zanimawa radnica i prose~na starost

Zanimawe Broj %Prose~na starost

/godine/Radni sta`

/godine/

Zdravstvene radnice 19 24,1 45,21 21,74

Sprema~ice 18 22,8 49,45 19,56

Administrativne radnice 14 17,7 49,43 24,21

Daktilografkiwe 5 6,3 42,60 22,60

Prodava~ice 5 6,3 45,40 23,40

Servirke i kelnerice 5 6,3 48,40 24,00

Metalske radnice 3 3,9 46,33 24,67

[iva~ice 2 2,5 46,00 18,50

Obu}arske radnice 2 2,5 50,00 30,50

Hemijske radnice 2 2,5 44,50 17,50

Pekarke 2 2,5 43,00 23,00

@ene prof. voza~i 1 1,3 42,00 25,00

Gra|ev. tehni~ari 1 1,3 55,00 32,00

Ukupno 79 100,0 46,56 22,48

Najbrojnije me|u ispitanim radnicama,pribli`no ~etvrtina (19 ili 24,1%) bile suzdravstvene radnice, oko petina (18 ili22,8%) sprema~ice, dok su se na tre}em me-stu sa 17,72% nalazile administrativneradnice (tabela 1).

Prema oblasti delatnosti jedna tre}ina(31,6%) je radila u zdravstvenim ustanovamai 19% u administrativnim slu`bama, takoda je polovina svih radnica iz ove dve delat-nosti, a na tre}em mestu su radnice iz ma-{inske industrije, 7 ili 8,9%, (tabela 2).

Polovina radnica je imalo tegobe usklopu oba sindroma 41 (51,9%), koje su naj-~e{}e radile kao sprema~ice u zdravstvu, salumbalnim sindromom je bilo 22 (27,8%) isa cervikalnim 16 (20,3%) (tabela 3).

Neurolo{kim pregledom su kod 25(25,3%) radnica utvr|eni ispadi u vidu lum-balne radikulopatije, kod dve (2,5%) cervi-kalna i lumbalna radikulopatija, kod jedneosobe pareza nerva noge i kod jedne radni-ce samo cervikalna radikulopatija. Bez ne-urolo{kih ispada je bilo 55 (69,6%) radni-ca (tabela 4).


42

Kod 14 (17,7%) ispitanih radnica ura|e-na je EMNG-ija koja je potvrdila dijagnozuradikulopatije i kod {est (7,6%) MRI ko-ji je kod pet radnica ukazao na protruzijudiska u lumbalnoj regiji i kod jedne u cer-vikalnoj.

Diskusija

Bolesti lokomotornog sistema postaju usvetu sve ve}i ekonomski problem. Proce-na je da u razvijenim zemqama smawuju bru-to dru{tveni proizvod za 1 do 2 %. Studi-je ra|ene krajem pro{log veka pokazale suda bolesti lokomotornog sistema ko{tajuUK 120 dolara godi{we, [vedsku 290 dola-ra i Holandiju 323 dolara godi{we po sta-novniku, od ~ega direktni tro{kovi za le-~ewe iznose oko 10%, a indirektni, zbogbolovawa, invalidizirawa i smawene pro-duktivnost po stanovniku 90% (podaciOECD). Zemqe u tranziciji ne raspolaùpodacima takve vrste, ali se moè pretpo-staviti da su ekonomski gubici tako|e zna-~ajni.

Postoje mnogi preventivni programi usmislu uvo|ewa dodatnih pauza u radu, izvo-|ewa aktivnog odmora, nova ergonomska re-{ewa u ciqu smawewa incidence muskulo-

Tabela 2. Distribucija radnica prema delatnosti.

Vrsta delatnosti Broj %

Rudarstvo 1 1,3

Ma{inska 7 8,9

Metalska industrija 1 1,3

Gra|evinarstvo 4 5,1

Tekstilna 1 1,3

Hemijska 5 6,3

Prehrambena 2 2,5

Koàrska industrija 2 2,5

Zdravstvo 25 31,6

Energetika 2 2,5

Saobra}aj i veze 1 1,3

Administracija 15 19,0

Trgovina 6 7,5

Ugostiteqstvo 3 3,8

Ostalo 4 5,1

Ukupno 79 100,0

Tabela 4. Neurolo{ki status kod radnica

Neurolo{ki status Broj %

cervikalna radikulopatija 1 1,3

lumbalna radikulopatija 20 25,3

pareza nerva noge 1 1,3

cervikalna i lumbalna radikulopatija

2 2,5

bez neurolo{kog deficita 55 69,6

Ukupno 79 100,0

Tabela 3. Distribucija radnica prema dijagnozi

DijagnozaLumbalnisindroma

Cervikalni sindroma

Oba sindr.

Ukupno

Broj 22 16 41 79

% 27,8 20,3 51,9 100,0

skeletnih bolesti u vezi sa radom. Nekestudije u svetu navode ve}u u~estalost bolo-va u ki~mi kod radnika mu{kog pola (SAD,Japan), dok su neke studije iz Evrope (Ne-ma~ka, Francuska) utvrdile ve}u prevalen-cu me|u radnicama. @ene zbog svoje konsti-tucije, biolo{kih funkcija – trudno}a, ra-|awe i razne dodatne porodi~ne obaveze –predstavqaju posebno rizi~nu grupu za bole-sti muskuloskeletnog sistema.

Mnoge studije u svetu navode pove}anrizik za bolove u vratu i lumbalnom deluki~me kod medicinskih sestara, {to se ob-ja{wava zahtevima radnog mesta: nega nepo-kretnih, prinudni poloàji, naprezawe, na-gli rotacioni pokreti i produèni rad.Sprema~ice su tako|e izloènije rizikujer je wihov rad vezan za prinudne poloà-je i naprezawe tokom rada. Tre}e mesto,koje prema u~estalosti pove}anog rizika zabolna le|a pripada administrativnim rad-nicama, moè se objasniti dugotrajnim se-de}im poloàjem kao nepovoqnim za ki~me-ni stub.

Pored poloàja i naprezawa tokom ra-da, na pojavu tegoba uti~u i drugi fakto-ri sa radnog mesta koji ovde nisu anali-zirani (stres na radnom mestu, visoki zah-tevi na radu bez samokontrole u tempu ra-da, interpersonalni odnosi u horizontal-nom i vertikalnom pravcu (odnos sa kole-gama i sa pretpostavqenim), mogu}nost na-predovawa, zadovoqstvo poslom, visina na-doknade, tj. plate, vid zdravstvenog osigu-rawa i sli~no.

43


Zakqu~ak

Analiza posmatranih obele`ja u ovom is-pitivawu pokazala je da zdravstvene radnice,sprema~ice i administrativne radnice imaju~e{}e tegobe u sklopu cervikalnog i lumbal-nog sindroma, {to se moè tuma~iti ~iweni-com da pored drugih etiolo{kih faktora napojavu ovih tegoba uti~u i zahtevi radnog me-sta i odre|eni poloàji tela tokom rada.

Zanimqivo je da oko polovina radnicapoti~e iz zdravstvenih i administrativnihustanova, {to moè ukazivati na wihov lak-{i pristup zdravstvenim uslugama, jer je za-nemarqiv broj èna iz proizvodnih zanima-wa, kao i da me|u zdravstvenim radnicamadominiraju medicinske sestre.

Mogu}a re{ewa ovog sve prisutnijeg pro-blema nalaze se u prevenciji, {to iziskujeadekvatnu izradu propisa za procenu rizikaod bolesti muskuloskeletnog sistema nasvim radnim mestima, prema kojima bi se da-vali predlozi za pronalaèwe boqih ergo-nomskih re{ewa – radno mesto u smislu vi-sine i veli~ine radnog stola, dimenzija ioblik stolice za rad, oblik ru~ica, rukohva-ta i drugih sredstva i alata za rad, korek-cije ritma rada – uvo|ewe po potrebi dodat-nih odmora tokom rada sa evaluacijom efe-kata datih predloga. Tako|e, potrebno jesprovoditi i druge mere prevencije, od pro-mocije zdravqa na radu i uop{te aktivnogodmora, smawewa gojaznosti, uspostavqawapravilnog obrasca ishrane, prestanka pu{e-wa, do upravqawa stresom na poslu i drugo.

Chronic Low Back Pain or Chronic Neck Pain Fatigued?:Pain Medicine, Vol.5, Number 2, June 2004 , pp. 187-195(9)

5. Maul I, Läubli T, Klipstein A, Krueger H. Course of lowback pain among nurses: A longitudinal study ac-ross eight years Occup. Environ. Med. 2003; 60:497-503

6. Smedley J, Trevelyan F, Inskip H, Buckle P, Cooper C, Cog-gon D. 2003. Impact of ergonomic intervention on back pa-in among nurses Scand J Work Environ Health 29: 117-123.

Literatura

1. Anderson GBJ. Epidemyological features of chronic low-back pain. Lancet 1999;354:581-585.

2. J Alcouffe, P Manillier, M Brehier, C Fabin and F Fau-pin. Analysis by sex of low back pain among workersfrom small companies in the Paris area: Severity and oc-cupational consequences Occup. Environ. Med. 1999;56:696-70

3. Leijon O., Bernmark F., Karlquist I., Harenstam A.. Awk-ward work postures: Association with occupational gendersegregation. AM J Ind Med . 2005 May; 47(5):381-93.

4. Fishbain D.A.; Cutler R.B.; Cole B.; Lewis J.1; SmetsE.2; Rosomoff H.L.; Rosomof R.S .Are Patients with

Mada status glavne medicinske sestre una{im zdravstvenim ustanovama nije jo{ ja-sno odre|en, ipak se u posledwe vreme, de-lom po uzoru koji pruàju i druge zemqe, de-lom po na{em vlastitom iskustvu, zna ilivi{e-mawe pretpostavqa {ta bi sve glavnamedicinska sestra trebalo da radi, ~ime ikim da upravqa, pa prema tome i za {ta daodgovara.

Do neodlu~nosti u ta~nom odre|ivawuzadataka glavne medicinske sestre dolaziloje kako zbog raznovrsnosti zdravstvenihustanova, tako i zbog veoma raznolikog{kolovawa i sposobnosti medicinskih se-stara. Me|utim, mi danas raspolaèmo iz-vesnnm, ako ne mo`da i potpuno dovoqnim,brojem medicinskih sestara koje su dovoq-no {kolovane n koje su ve} stekle praksu uradu, te prema tome mogu da preuzmu u pot-punosti te{ke i odgovorne zadatke glavnemedicinske sestre.

Postavqano je pitawe da li svaka zdrav-stvena ustanova treba da ima glavnu medi-cinsku sestru, tj. gde je ona dowa granica uodnosu na broj medicinskog osobqa kod ko-je se ve} ispoqava potreba da neka iskusni-ja medicinska sestra rukovodi i nadzire radtog osobqa. Jasno je da je tu dowu granicute{ko odrediti, pa se zato i pojavquje mi-{qewe da glavnu medicinsku sestru trebapostaviti bez obzira na broj tog osobqa.Mislim da je najpravilnije re}i da glavnumedicinsku sestru treba imenovati u svakojzdravstvenoj ustanovi u kojoj opseg poslovaupravniku ne omogu}ava pregled rada celo-kupnog osobqa, a naro~ito rada onog osobqakoje je zaposleno na nezi bolesnika. Pod

negom se ovde podrazumevaju i sve usluge isl. koje sredwe i niè medicinsko osobqepruà bolesnicima i posetiocima zdrav-stvenih ustanova. Ima i takvih koji zastu-paju mi{qewe da bi glavnu medicinsku se-stru trebalo postaviti ~im u ustanovi ra-de vi{e od tri zdravstvena radnika sa ni-òm, odnosno, sredwom stru~nom spremom.Jasno je da glavna medicinska sestra u ma-loj ustanovi moè da radi i poslove medi-cinske sestre u ordinaciji kod lekara, naodeqewu, i sli~no.

Iz ovoga {to je re~eno proizlazi jedanod osnovnih zadataka glavne medicinske se-stre, a to je: rukovo|ewe radom sredweg inièg medicinskog osobqa i nadzor nad timradom. Definicija je jednostavna, ali po-{to ona povla~i za sobom i mnoge drugesporedne zadatke (ako se tako moè re}i),to }emo ih nabrojati i ukratko definisatii opisati.

Me|u osnovne poslove glavne medicinskesestre ubrajaju se u prvom redu:• administrativno-upravni poslovi;• nadzor nad radom u radnim jedinicama

(prevenstveno medicinskog karaktera);• rad na usavr{avawu medicinskog osobqa

sa sredwom i niòm medicinskom spre-mom;

• saradwa sa lekarima i ostalim osobqemzdravstvene ustanove;

• odabirawe, raspore|ivawe, ocewivawe, iunapre|ivawe osobqa sa sredwom i ni-òm medicinskom spremom;

• nadzor nad odràvawem ~isto}e i higije-ne u ustanovi;

• tehnika, ekonomija, planirawe, i sli~no,

45


1 Prim. dr Petar Dujanovi}, vi{i savetnik SIV-a za narodno zdravqe.

* Preneto iz Biltena Udruèwa zdravstvenih ustanova Srbije, mart, 1961. godine.

Osnovni zadaci glavne medicinske sestre*P. Dujanovi}1

medicinske i druge opreme potrebne zanegu i le~ewe bolesnika odnosno za me-dicinsko poslovawe zdravstvene ustanove;

• humanizacija ustanove, kako u odnosu nabolesnike i posetioce, tako i u odnosu nauposleno osobqe;

• zdravstvena evidencija i statistika;• saradwa sa nemedicinskim radnim jedi-

nicama;• usavr{avawe pomo}nog radnog osobqa,

kao {to su sprema~ice, servirke, ku}nesocijalne pomo}nice;

• itd.

Administrativno-upravni poslovi

Glavna medicinska sestra je u prvom re-du stru~ni savetnik upravnika zdravstveneustanove po pitawima nege bolesnika i ra-da osobqa sa sredwom i niòm medicinskomspremom. Ona je, sem toga, u neku ruku, ve-za izme|u administrativnih i tehni~kih je-dinica s jedne strane i medicinskih jedini-ca sa druge strane.

Glavna medncinska sestra du`na je daobave{tava upravnika bolnice o svim po-slovima koji se obavqaju u wenom domenu ra-da, o te{ko}ama koje nastanu, o predlozimai zahtevima pojedinih radnih jedinica itd.Pored toga ona treba i da predlaè prome-ne koje bi trebalo izvesti na bolesni~kimodeqewima i medicinskim jedinicama, po~evod kadrovskih problema pa sve do upotrebeprostorija i opreme, te preure|ewa i adap-tacije. „Upravnik bolnice treba da na svo-ju ustanovu gleda o~ima svoje glavne medi-cinske sestre“, rekao [. [ilar, direktorbolni~kog centra u Man-u (Francuska), upredavawu koje je odrào u Sevru u tokuStudijskih dana posve}enih glavnoj medi-cinskoj sestri, juna 1960. godine. To je mo-gu}e jedino ako je ta ssstra disciplinovana,stru~no izgra|ena, obrazovana, objektivna iu toku svih doga|aja koji se odnose na radustanove.

Vaàn zadatak glavne medicinske sestre,u odnosu na poslove uprave, jeste i taj da o


46

odlukama i smernicama uprave blagovreme-no obave{tava osobqe koje radi pod wenimnadzorom. Osobqe, naime, treba pravilno dashvati namere saveta, upravnog odbora iupravnika ustanove, jer }e jedino u tom slu-~aju sa razumevawem i li~nim zalagawemprilaziti svim poslovima i te poslove ose-titi kao svoje vlastite. Mislim da nije po-trebno nagla{avati koliko je va`no daglavna medicinska sestra prisustvuje svimsastancima saveta, upravnog odbora i stru~-nog kolegijuma i to bez obzira na dnevnired. Weno u~estvovawe u diskusiji korisnoje jer ona najboqe poznaje stawe u ustanovii moè svojim mi{qewem ili referatomznatno doprineti da ti organi zauzmu pra-vilan stav i donesu najboqe odluke.

U posledwe vreme sve se vi{e obra}a pa-`wa psiholo{koj obradi osobqa „koje tre-ba da oseti uslove pod kojima se izvesniposlovi obavqaju, tj. te{ko}e, okolnosti,materijalno ulagawe, zalagawe kolektiva ikoristi koje iz tih poslova proizilaze“.Kod nas se osamostaqewem zdravstvenihustanova i prelaskom na nov na~in raspode-le prihoda li~na zainteresovanost osobqaznatno pove}ala. To moè da izazove i po-zitivne i negativne pojave, pa ~ak i èquda se li~ni prihodi pojedinaca pove}aju nara~un standarda le~ewa i nege bolesnika.Glavna medicinska sestra du`na je da takvetendencije blagovremeno uo~i i spre~i. We-na je du`nost, razume se, da osobqu pod we-nim nadzorom objasni tendenciju svakog pro-pisa i da se bori za wihovu pravilnu pri-menu. Osobqe koje sa razumevawem i savesnoprimewuje zakonske propise i uputstva ko-ja izdaje uprava doprinosi znatno vi{e iz-vr{avawu zadataka ustanove. Pri tome glav-na medicinska sestra ne sme da zaboravi daosobqe moè imati opravdane primedbe, a ivrlo dobre predloge. Zato je neophodno po-trebno da glavna medicinska sestra prisu-stvuje i svim radnim sastancima medicin-skih sestara, babica, bolni~arki itd., i dana tim sastancima u~estvuje u diskusiji iobjektivno saslu{a i oceni predloge i pri-medbe.

Vaàn zadatak glavne medicinske sestrejeste i saradwa sa raznim {efovima izupravnog aparata ({ef ra~unovodstva, eko-nom), a u prvom redu sa referentom za per-sonalne poslove. Ta saradwa je naro~ito va-`na pri odabirawu osobqa za rad sa bole-snicima i pri dono{ewu odluke za wihovpreme{taj sa jednog na neko drugo radno me-sto. Ova saradwa bi}e plodonosna ako glav-na medicinska sestra poznaje proces rada ioptere}ewe svakog radnog mesta i intelek-tualne i fizi~ke sposobnosti osobqa.

Glavna medicinska sestra ~esto dolazi ukontakt sa ekonomom, magacionerom, {efomradionice itd., {to zahteva veliku pa`wu itakti~nost, zbog mogu}eg uplitawa u nadle-`nost pomo}nika upravnika. Ovo, sem toga,traì i dobro poznavawe ekonomike, dina-mike i odvijawa svih poslova ustanove ka-ko u toku jednog dana, tako i u toku duìhperioda vremena.

Saradwa pomo}nika upravnika i glavnemedicinske sestre mora da bude osnovna po-luga za sinhronizovawe i pravilno usmera-vawe medicinskih i administrativno-eko-nomskih poslova. Ako ta saradwa ne posto-ji, onda dolazi do zastoja, do. pojave uskihgrla, do pove}awa tro{kova i do nezado-voqstva kako osobqa tako i bolesnika. Kodtoga je neobi~no va`no da se ova dva uprav-na radnika dobro slaù, odluke donose za-jedni~ki kad god je to mogu}e, i da se jedanne upli}e u nadle`nost i prava drugog.

Postavqeno je ve} vi{e puta pitawe dali trebovawe materijala za razne medicin-ske jedinice (ordinacije, kabinete, odeqe-wa) treba da overava i odobrava pomo}nikupravnika ili glavna medicinska sestra. Nemoè se ni u kom slu~aju osporiti zainte-resovanost pomo}nika upravnika za ekonom-sko poslovawe u svim jedinicama. Ali se uisto vreme mora podvu}i da on nije uvek ustawu da oceni potrebu trebovanog materi-jala, a da je, naprotiv, glavna medicinskasestra u mogu}nosti da to sasvim objektiv-no i stru~nog proceni. Pravilnicima o ra-du ustanove moè se predvideti na~in kojinajboqe odgovara, ali se svuda podvla~i da

47


bi ta trebovawa glavna medicinska sestramorala bar da vidi (overi), nazna~i svojeprimedbe, a tek nakon toga da pomo}nik(ili upravnik gde nema pomo}nika) odobriizdatke.

Po{to je glavna medicinska sestra najbo-qe upoznata sa potrebama raznih jedinica,to je wena uloga u nabavqawu materijalakoji odgovara tim potrebama veoma va`na.Ovo se naro~ito odnosi na nabavku teksti-la, name{taja i medicinske opreme za negubolesnika, te se insistira na tome da glav-na medicinska sestra bude ~lan odgovaraju-}ih nabavnih komisija, ili da te komisijeodlu~uju tek nakon dobijawa mi{qewa odglavne medicinske sestre.

Zadaci u odnosu na radne jedinice (odeqewa)

Glavna medicinska sestra ne sme nikad dazaboravi da je wen osnovni zadatak briga obolesniku. Na àlost, usled preoptere}eno-sti administrativnim poslovima ~esto sedoga|a da se ovaj zadatak prenebregne, pa ipotpuno zapostavi. U tom slu~aju glavna me-dicinska sestra pretvara se u obi~nogupravno-administrativnog slu`benika.

Jasno je da se glavna medicinska sestrau jednoj velikoj zdravstvenoj ustanovi nemoè baviti konkretnom negom bolesnika ida se wena du`nost vi{e sastoji u nadzorukako se ta nega obavqa i kakav je uop{te od-nos prema bolesnicima, wihovim pratioci-ma i ostalim gra|anima kojima wena usta-nova obezbe|uje celokupnu ili jedan odre|e-ni deo zdravstvene za{tite. Insistira sena tome da taj nadzor bude diskretan, dru-garski i instruktivan, ali i da bude efi-kasan, tj. da se odrazi na uklawawu prime-}enih gre{aka. Ako osobqe primeti da jenadzor samo formalan, da se ispravqawegre{aka ne kontroli{e, tada }e obilazakodeqewa i raznih mesta postati bezpreme-tan, a rezultat }e biti opadawe radne di-scipline osobqa i gubitak autoriteta glav-ne medicinske sestre.

Ne izgleda neophodno da glavna medicin-ska sestra interveni{e u sporovima izme|ubolesnika i medicinskog osobqa koje je podwenim nadzorom. Ti sporovn treba da budure{eni unutar radne jedinice (odeqewa)nntervencijom glavne odeqewske sestre ilina~elnika odeqewa. Isti je slu~aj i u od-nosu na porodice, pratioce i posetioce bo-lesnika. U takvim slu~ajevima glavna medi-cinska sestra treba da interveni{e samoako se ti sporovi ne mogu raspravnti unu-tar odelewa, a ne zahtevaju intervencijuupravnika.

Saradwa sa lekarima je svakako veomava`na. Treba da stremi usmeravawu na ko-lektivan, timski rad i na me|usobno po{to-vawe izme|u lekara i ostalih zdravstvenihradnika.

Glavna medicinska sestra treba naro~i-to da nastoji da se po{tuje raspored radnogvremena i da se s jedne strane ostavi dostatog vremena za odràvawe ~isto}e, za negubolesnika i za adminnstrativne poslove, ada se sa druge strane omogu}i uspe{an radlekara (vreme pregleda u ordinacijama, vre-me vizite na bolesni~kim odeqewima i sl.).Ova saradwa treba, razume se, i da omogu}ijedan sno{qiv ìvot za same bolesnike, ta-ko da i oni imaju svoje slobodno vreme i dase na primer kupawe, umivawe, uzimaweobroka, popodnevni odmor i spavawe ne re-mete. Ovo zahteva dobru organizaciju rada idobru raspodelu svih poslova, {to je mogu-}e jedino u slu~aju ako glavna medicinskasestra poznaje redosled tih poslova i rad-ni kapacitet osobqa i to kako lekarskog ta-ko i sveg ostalog.

Naro~ito je va`no podvu}i potrebu ~e-stih sastanaka sa glavnim odeqewskim se-strama. Na tim sastancima glavna sestrazdravstvene ustanove treba da ukaè na gre-{ke koje se naj~e{}e ispoqavaju, da prodi-skutuje sve mogu}nosti poboq{awa pruàwamedicinskih usluga i nege, kao i problemeli~nih odnosa osobqa sa bolesnicima iobratno. Na tim sastancima glavna medicin-ska sestra moè da prodiskutuje i sve dru-ge radne probleme, kao i probleme disci-


48

plinskih odnosa tih sestara sa drugim me-dicinskim sestrama i ostalim zdravstvenimradnicima. Ti sastanci, pored drugih, tre-ba glavnoj mediciiskoj sestri da pruè ele-mente koji su joj potrebni za ocewivaweosobqa, za wihovo stru~no usavr{avawe,preme{taj na drugo radno mesto itd.

Glavna medicinska sestra treba da pre-ko odelewskih glavnih sestara reguli{eodnose izme|u medicinskog osobqa raznihodeqewa, a naro~ito sa laboratorijskim irendgenolo{kim osobqem, kao i sa socijal-nim radnikom, apotekarskim osobqem idrugima. U ovome ima prvorazrednu uloguraspored rada koji treba da omogu}i sarad-wu izme|u tih raznih radnih jedinica i daspre~i nagomilavawe poslova. Od ove sa-radwe u mnogome zavisi brzina obrade sva-kog bolesnika, tj. vreme koje je potrebnoza postavqawe dijagnoze, odnosno vreme ka-da }e se preduzeti potrebne mere. S obzi-rom na èqu svakog bolesnika da {to preozdravi, kao i s obzirom na skupo}u le~e-wa, ovaj zadatak postaje sve vi{e vaàn. Dabi glavna medicinska sestra mogla da obavisve svoje zadatke u odnosu na radne jedini-ce, neophodno je da ih redovno, a po pogu}-nosti i svakodnevno obilazi. Tom prili-kom treba da se, kadgod je to mogu}e, sasta-ne sa na~elnikom ({efom) te radne jedini-ce i sa glavnom odeqewskom sestrom da biod wih saznala {ta se na odeqewu doga|ai u ~emu bi trebalo da se sastoji wena po-mo}. Nakon toga treba da izvr{i obilazakradnih mesta i li~no se uveri da li osobqeobavqa poslove sa dovoqno stru~nog znawai zalagawa, odnosno da proveri da li seprimewuju propisi o ku}nom redu i raznidrugi pravilnici.

Nadzor nad higijenom i ~isto}om

Glavna medicinska sestra du`na je da sestara o higijeni i ~isto}i u ~itavoj zdrav-stvenoj ustanovi. Od tog zadatka moè seizuzeti samo ~isto}a u nekim tehni~kim ra-dionicama i kancelarijama uprave, ali ne i

higijena u kuhiwi i perionici, ukoliko uwenoj zdravstvenoj ustanovi postoje.

Da bi glavna medicinska sestra mogla daodgovara za higijenu i ~isto}u, ona mora davr{i redovne i vanredne obilaske svih rad-nih jedinica i pri tome u prvom redu daobra}a pa`wu na one prostorije koje su naj-izloènije zaga|ivawu, tj. klozetima, kupa-tilima, trpezarijama, ~ekaonicama, bole-sni~kim sobama i ordinacijama, ~ajnim ku-hiwama, stepeni{tima itd. Obilasku trebauvek da prisustvuje i glavna odeqewska se-stra ili sestra koja je zaduèna da vodibrigu o higijeni i ~isto}i. Va`no je daglavna medicinska sestra ove obilaske vr-{i pa`qivo i da primeti sve na {ta tre-ba staviti primedbu: neo~i{}en patos u ~e-kaonicama, lo{ zadah u klozetima, neopra-ni i nesre|eni sudovi u ~ajnoj kuhiwi, ne-promewen ~ar{av na stolu za pregled bole-snika, neuredne pquvaonice, prqavi krevet-ski jastuci itd. Glavna odeqewska sestramora da bude sasvim sigurna da }e glavna me-dicinska sestra primetiti svaki propust ida }e je na to upozoriti, a po potrebi po-zvati na odgovornost. Prilikom slede}egobilaska treba proveriti da li je popra-vqena gre{ka, a ako nije, poo{triti pred-uzete mere. Neispravqena gre{ka ne sme dapro|e nezapaèna, jer to izaziva sumwu u po-trebnu budnost glavne medicinske sestre islabqewe wenog autoriteta.

Glavna medicinska sestra treba da izbe-gava da prilikom obilaska raspravqa saosobqem koje je direktno zaduèno za higi-jenu i ~isto}u, a naro~ito to ne treba da ~i-ni u prisustvu bolesnika i drugih lica.Odeqewska glavna sestra du`na je da pri-medbe glavne medicinske sestre prenese svo-jem osobqu i da zahteva da se gre{ke i pro-pusti isprave. Ali, ako glavna medicinskasestra zakqu~i da se gre{ka ponavqa zbogneznawa, tada treba odmah.da preduzme mereda osobqe upotpuni svoje znawe i da u tusvrhu organizuje radni sastanak ili preda-vawe sa prakti~nim ve`bama.

Prilikom obilaska glavna medicinskasestra moè da ustanovi i to da osobqe

49


radne jedinice nije u stawu da savlada savposao. Ovo se naro~ito doga|a za vreme go-di{wih odmora ili ako je neko od osobqabolestan. Dosta ~est razlog za to jeste ineravnomeran raspored osobqa, bilo u odno-su na broj, bilo u odnosu na wihove sposob-nosti. U tim slu~ajevima treba najhitnijeukazati pomo} i ne zahtevati od osobqa ono{to nije u stawu da izvr{i.

Razlog zbog kojeg se posao ne obavqa ka-ko treba ~esto nije pomawkawe osobqa, ve}slaba organizacija i nedovoqno znawe. Utakvim slu~ajevima glavna medicinska se-stra trebalo bi da interveni{e savetom,upu}ivawem u rad, odràvawem radnog sa-stanka, konferencije, seminara za osobqejedinice itd.

Glavna medicinska sestra mora voditira~una da wena ustanova bude uvek snabde-vena sredstvima za odràvawe higijene i~isto}e i da se ta sredstva u dovoqnim ko-li~inama stave na raspolagawe osobqu. Ja-sno je da ona treba da kontroli{e wihovokori{}ewe i da ne dozvoli rasipawe i neo-dgovaraju}u upotrebu.

Posebna briga glavne medicinske sestroeu bolnici treba da bude nadzor nad li~nomhigijenom bolesnika. Ovaj nadzor ne trebada bude direktan, tj. da se vr{i pregledombolesnika. Glavnoj medicinskoj sestri ne}etrebati mnogo pa da ustanovi da li se bo-lesnici redovno peru i kupaju, da li se ~e-{qaju i presvla~e, da li imaju ~istu kre-vetsku presvlaku i ~iste ru~nike itd. Ovajnadzor mora da vr{i, svakako, u prvom re-du i svakodnevno, glavna odeqewska sestrai da za higijenu i ~isto}u na svom odeqewuli~no odgovara.

Rad na usavr{avawu kadrova

Nijedna {kola ne moè da obrazuje savr-{ene radnike. Sem toga, medicinska naukaveoma brzo napreduje, a to zahteva stalnousavr{avawe kadrova.

Glavna medicinska sestra mora da sestara o obnavqawu i pro{irivawu znawa i

o usavr{avawu sredwih i niìh medicin-skih kadrova, kao i o medicinskom obrazo-vaqu kadrova koji bez medicinske spremerade na medicinskim jedinicama (admini-strativno osobqe, sprema~ice, servirkeitd.).

Svaki profil kadrova treba da obrazujesvoju grupu i da na sastancima obra|uje ma-teriju koja je za tu grupu interesantna.Glavna medicinska sestra treba da pomaèsvim grupama u sastavqawu programa, u pro-nalaèwu predava~a, pa i sama da u~estvujekad god joj je to mogu}e.

Na tim sastancima glavna medicinskasestra moè da oceni znawe i inteligen-ciju medicinskih sestara i drugih sredwihmedicinskih radnika, {to }e joj pomo}ipri izboru glavnih odeqewskih sestara ipri odre|ivawu sestara na neke teè zadat-ke. Jasno je da to teoretsko znawe treba dabude provereno i u praksi u ordinacijama,u sobama za intervencije, u laboratoriju-mu, u bolesni~kim sobama, u stanu bole-snika itd.

Veliki deo na{eg osobqa za negu bole-snika sa~iwava osobqe sa niòm medicin-skom spremom. Glavna medicinska sestra mo-ra ovom osobqu posvetiti naro~itu pa`wu,tim vi{e {to ovo osobqe obavqa i veomastru~ne poslove za koje je potrebna ne sa-mo praksa ve} i razumevawe, odnosno medi-cinsko znawe. Ovo osobqe sa niòm spremomtreba obavezno da prisustvuje predavawimai prakti~nim ve`bama koji se organizuju zawihovo osposobqavawe. To osobqe sti~epravo da ide u sredwe medicinske {kole, ida nakon svr{enog te~aja polaè ispit zasticawe sredwe medicinskog zvawa. Glavnamedicinska sestra treba da uti~e na wiho-vo pravilno opredeqivawe i da im pomogneu razvoju. Ona, sem toga, treba i da ih oce-ni, tj. da dâ svoje mi{qewe prilikom wi-hovog odlaska u {kolu, odnosno na polaga-we ispita.

Sprema~ice (~ista~ice) i servirke u~e-stvuju tako|e, posredno ili neposredno, unezi i le~ewu bolesnika, tj. u pruàwu me-dicinskih usluga. Nije va`no da li se wi-


50

hov posao odvija u ~ekaonicama, ordinaci-jama, laboratorijumima, ~ajnim kuhiwamaili bolesni~kim sobama, va`no je da onesvoj posao dobro i stru~no obave. To }emo}i jedino u slu~aju ako steknu odre|enoznawe o higijeni i odre|eno znawe o na~i-nu odràvawa ~isto}e i o upotrebi raznihsredstava, opreme i aparata za odràvawe~isto}e.

Glavna medicinska sestra mora pridava-ti poslovima ovog osobqa veliku va`nost,i to ne samo radi odràvawa higijene ve}i radi ekonomisawa. Ona mora nastojati dato osobqe zainteresuje za posao koji onoobavqa, a to }e posti}i jedino kroz stalnou~ewe.

Veoma vaàn zadatak glavne medicinskesestre jeste eti~ko uzdizawe osobqa sasredwom i niòm medicinskom spremom.Kod nas ovo osobqe jo{ ne uìva ugled ko-ji ima u severnim i zapadnim zemqama. Raz-log svakako leì u istorijskom razvoju na-{eg sestrinstva, odnosno osobqa za le~ewei negu bolesnika uop{te. Na{e bolni~arkei babice regrutovane su sve do rata me|u ne-pismenim devojkama i ènama i bile su,treba to priznati, vrlo lo{e dru{tvenoocewivane.

Glavna medicinska sestra mora prvo svo-jim primernim radom i pona{awem da budeuzor, a zatim i da svojim znawem i svojimugledom predwa~i. Glavna sestra koju ne po-{tuju i lekari i svo drugo osobqe ne moèda ima ikakav uticaj na eti~ki razvoj medi-cinskih sestara, bolni~arki i ostalihzdravstvenih radnika.

Glavna medicinska sestra mora zahtevatiod osobqa koje je pod wenim nadzorom da po-{tuje i voli svoj posao. Jedino oni zdrav-stveni radnici koji svoj posao vole i po{tu-ju mogu i da ga dobro obavqaju.

Glavna medicinska sestra mora svim si-lama nastojati da lekari i ostalo osobqe savisokom stru~nom spremom po{tuju i ceneweno osobqe. Ona se mora suprotstavitisvakom maltretirawu i poniàvawu radni-ka sa niòm stru~nom spremom ili bezstru~ne spreme.

Organizacija rada

Dobra organizacija rada omogu}ava znat-no boqe kori{}ewe prostora, opreme, pa isamih kadrova. Dobra organizacija rada, semtoga, doprinosi dobroj nezi i le~ewu bole-snika. Zato nije nikakvo ~udo da se organi-zacionim sposobnostima glavne medicinskesestre pridaje prioritetna va`nost.

Ima qudi koji imaju vi{e smisla za or-ganizaciju, koji su, kako se kaè, „ro|eni or-ganizatori“, ali to nije dovoqno. Potrebnoje poznavati razne sisteme organizacije irazne mogu}nosti prilago|avawa situaciji,pa da se ta sposobnost korisno ispoqi.Ina~e moè da se dogodi i suprotno, tj. dase „organizacione sposobnosti“ glavne medi-cinske sestre ispoqe u stalnom lutawu, ustalnom traèwu „najboqeg“ puta za re{a-vawe najjednostavnijih problema. Zato sezahteva da glavna medicinska sestra pratiliteraturu koja tretira ova pitawa, da po-ha|a kurseve, seminare i predavawa, jer je tojedini na~in da upozna savremene principeorganizacije rada i da ih primeni u svojojustanovi.

Glavne odeqewske sestre, pa i na~elni-ci odeqewa, postavi}e glavnoj medicinskojsestri pitawa u odnosu na rad svojih odeqe-wa i to kako u pogledu dnevnog rasporedaposlova tako i u pogledu perspektivnogprograma. Nije uvek lako uskladiti radsvih ordinacija, rasporediti poslove tako daoptere}ewe osobqa sa sredwom i niòm me-dicinskom spremom bude podjednako i u od-nosu na osobqe i u odnosu na vreme.

Priliv i cirkulacija bolesnika u ~eka-onicama, wihovo pravilno usmeravawe pre-ma odgovaraju}im slu`bama, nastojawe da ~e-kawe bude {to kra}e a prijem i obrada kodlekara {to boqi i efikasniji, spadaju ta-ko|e u sektor organizacionih poslova glav-ne medicinske sestre.

Razume se da glavna medicinska sestrasudeluje i u organizovawu rada na bolni~-kim odeqewima, {to tako|e zahteva dobropoznavawe bolni~kog ìvota. Raspored oso-bqa u radne smene izaziva uvek velike te-

51


{ko}e. Osobqa nema nikada dosta, a u bol-nici ne sme ni u toku dana ni u toku no}ipostojati ni jedan minut koji ne bi bio do-voqno obezbe|en odgovaraju}im osobqem.Nekad boqe odgovara rad u smenama, nekadsistem deùrstva, nekad se mora kombinova-ti prvi sa drugim. Redosled poslova koji semoraju obaviti u toku dana ~esto dovodi donagomilavawa tako da ih treba zavr{iti go-tovo istovremeno, a to zahteva nejednakuali ta~no odmerenu i kombinovanu koncen-traciju osobqa u toku 24-~asovnog radnogvremena. Broj poslova je zaista tako veli-ki i raznovrstan da je potrebna rutina i po-znavawe celokupnog pogona, potrebno je po-znavawe intelektualnih sposobnosti radnogfizi~kog kapaciteta osobqa, potreban je iose}aj mere {ta neki ~ovek i {ta nekistroj moè da podnese, potrebno je i pozna-vawe priliva bolesnika, wihovih potreba iwihovih èqa itd.

U posledwe vreme sistem dispanzerskograda u svim ordinacijama op{te i specija-listi~ke prakse i „eksteriorizacija“ bolni-ca omasovili su patrona`nu slu`bu i otvo-rili nove puteve i za le~ewe bolesnika iza preventivu. Osobqe sa sredwom i niòmstru~nom spremom i socijalni radnici po-zvani su da najaktivnije u~estvuju u sprovo-|ewu najve}eg dela ovih zadataka. Obavqa-we poslova iz domena patrona`ne slu`be~esto vremenski kolidira sa poslovima uordinacijama, zavodima, bolesni~kim odeqe-wima i laboratorijama. Medicinske sestre,babice, bolni~arke i de~je negovateqicemoraju aktivno da sudeluju i u poslovimaordinacije, odnosno bolesni~kog odeqewa,i u poslovima savetovali{ta, i u poslovi-ma na terenu — u stanu bolesnika.

Timski rad zahteva saradwu jednog leka-ra sa vi{e medicinskih sestara, a pretpo-stavqa se da jednog bolesnika le~i, odnosnogra|anina zdravstveno {titi {to mawi brojzdravstvenih radnika, {to uvek nije lakoostvariti. Niti imamo dovoqno takvih le-kara, niti imamo dovoqno medicinskih se-stara, pa se kod sastavqawa programa rada,pored ostalog, radi i o pravilnom odabira-

wu najva`nijih i kqu~nih zadataka, pri ~e-mu bi trebalo da se na preventivu obratiprvostepena pa`wa.

Ne bi trebalo zaboraviti da se glavnamedicinska sestra mora da brine i o plani-rawu sredstava za rad, {to, razume se, uti-~e na odvijawe poslova u raznim jedinica-ma. Ekonomska slu`ba mora uvek da bude navreme upozorena na mawak izvesnih sredsta-va, do ~ega zapravo i ne bi trebalo da do-|e ako je plan nabavki dobro napravqen iako se on blagovremeno izvr{ava.

Glavna medicinska sestra mora u zajedni-ci sa glavnim odeqenskim sestrama da na-pravi i plan i program stru~nog usavr{a-vawa i osposobqavawa kadrova. Taj programkurseva, seminara i predavawa mora da se do-bro uklopi u dnevni red osobqa, ina~e }eili previ{e opteretiti to osobqe, ili do-vesti do toga da predavawa, seminari i kur-sevi ne budu pose}eni.

Humanizacija zdravstvene ustanove

U posledwe vreme mnogo se govori i pi-{e o humanizaciji zdravstvenih ustanova.Humanizacija podrazumeva stvarawe takvihuslova rada i sredine koji ~ine da bole-snik ne oseti razliku izme|u porodi~nesredine i sredine u koju dolazi radi le~e-wa. Smatra se sasvim opravdano da je glav-na medicinska sestra ta osoba u zdravstve-noj ustanovi koja, u prvom redu, mora da ra-di na stvarawu takve humanizovane sredine.

Humanizacija podrazumeva: humanizacijuradne sredine, tj. prostora i opreme, huma-nizaciju procesa stru~nog rada i humaniza-ciju odnosa izme|u osobqa i bolesnika.

Glavna medicinska sestra mora da zna daje vreme belih hodnika i vrata, vreme ofar-banih drvenih klupa u ~ekaonicama bez sve-tla i cve}a, vreme gvozdenih kreveta i cr-nih brojeva na tablama iznad bolesni~kihglava pro{lo. Glavna medicinska sestra mo-ra nastojati da radna sredina u kojoj se oba-vqaju pregledi ili le~ewe bolesnika ne de-


52

luje „bolesni~ki“ u klasi~nom smislu, ve}da deluju umiruju}i svetlo i po mogu}nostiveselo. Tome mnogo doprinosi izgledstvari, boje, osvetqewe, ukrasi, cve}e itd.Na{e ustanove daleko su da deluju kao hu-manizovana sredina. Ovo se naro~ito odno-si na stare bolnice, pa i na druge stareili adaptirane zgrade u kojima se nalazeordinacije, savetovali{ta, kabineti i la-boratorijumi. Jasno je da temeqna humaniza-cija traì velika finansijska sredstva, alitreba znati da se ~esto i sa malim novcemmogu u~initi, ba{ u ovom pogledu, velikestvari. Du`nost je glavne medicinske sestreda se prilikom vr{ewa adaptacija, poprava-ka, kre~ewa, nabavke novog name{taja i de-korativnih predmeta zaloì da sve to {tose radi ili nabavqa bude usmereno ka huma-nizaciji radne sredine. O tome postoji ve}prili~no dobro razra|ena literatura i nana{em a naro~ito na stranim jezicima, a tuliteraturu moraju dobro poznavati i leka-ri i medicinske sestre.

Proces rada sa bolesnikom uzima, na à-lost, ~esto veoma formalan karakter: admi-nistrativno proveravawe i ubeleàvawe,suvo uzimawe anamneze, kratak pregled, jo{kra}e upu}ivawe u tok le~ewa i to je sve.Ne moè se re}n da su za to uvek krivizdravstveni radnici. Broj poslova koje tre-ba obaviti kod svakog bolesnika raste iz da-na u dan. Ne}emo razra|ivati zahteve admi-nistracije i ra~unovodstva, iako se i ovimoraju humanizovati, ali pogledajmo nastru~nu obradu! Koliko tu ima laboratorij-skih analiza, rendgenografija, elektrokar-diografija, uzimawa krvi iz prsta, iz vene,iz uva, koliko injekcija, koliko biopsija ikoliko klini~kih pregleda i intervencijabez razgovora n dovoqno qudskog obja{wa-vawa. Bolesnik-~ovek postao je „slu~aj“ ko-ji se prebacuje iz ruke u ruku, iz ordinaci-je u ordinaciju, iz kabineta u laboratori-ju, kao {to prolazi jedan predmet u lan~a-nom sistemu neke moderne fabrike.

Jasno je da savremena medicina zahtevaizvo|ewe ~itavog niza analiza, pregleda iintervencija. Jasno je da to dovodi do bo-

qeg i brèg le~ewa, do obuhvatnije pre-ventive, i da se protiv toga ne treba bo-riti — pod pretpostavkom, razume se, da sesve radi na osnovu nauke a u ciqu pruà-wa brze i efikasne medicinske pomo}i.Ali je isto tako jasno da u sve to moramouneti qudske odnose. Ako glavna medicin-ska sestra ne uspe u tome da se zdravstve-ni radnici prema bolesnicima i drugimgra|anima odnose qudski i samari}anskine`no i sa po{tovawem bolesnikove li~-nosti, jednom re~i: humano, tada }e najve}ideo wenog nastojawa ostati nepravilnoocewen. Dakle, treba ne samo humanizova-ti prostor i opremu — o ~emu je ve} mno-go pisano i diskutovano, ve} i zdravstveneradnike — a o tome se jo{ uvek ne vodi do-voqno ra~una. Mi se ~esto izgovaramo dana{e osobqe nije u toku {kolovawa dovoq-no eti~ki odgojeno. Mo`da je to i ta~no.Ali se time niko, a najmawe glavna medi-cinska sestra, ne sme zadovoqiti. Rad naeti~kom uzdizawu osobqa mora postati sva-kodnevna briga glavne medicinske sestre, u~emu }e wen li~ni primer i primer kojipruàju lekari biti najva`niji pedago{ki~inioci.

Glavna medicinska sestra mora da pove-de ra~una i o tome da se humanizuje radnasredina i u odnosu na osobqe, naro~ito u od-nosu sredwe i niè medicinsko osobqe i uodnosu na osobqe bez medicinske spreme.Poznato je da bolnice, pa i druge zdravstve-ne ustanove, imaju prostorije za lekare —to je lekarima neophodno. Me|utim malo jezdravstvenih ustanova, pa i sasvim novih,koje imaju prostorije za osobqe, a ne moèse re}i da takve prostorije ne bi bile ko-risne i da nisu potrebne. Prostorije u ko-jima rade i borave medicinske sestre, bol-ni~arke, babice i drugi zdravstveni radni-ci tih profila, ako nisu humanizovane i uodnosu na wihov rad i odmor, mogu da uti-~u veoma negativno i na wihov fizi~ki ina wihov psihi~ki razvoj. Naro~ito trebainsistirati da prostorije za odmor budu ve-dre, svetle i lepo name{tene, jer to odma-ra i fizi~ki i psihi~ki, a mi znamo koli-

53


ko je rad na{eg osobqa zamoran i koliko muje potreban pravi odmor, ~esto i u tokuradnog vremena. O tome glavna medicinskasestra mora da vodi ra~una i ona mora daobezbedi najboqe mogu}e uslove za rad i od-mor.

Glavna medicinska sestra mora da pove-de brigu i da zahteva da odnosi osobqa savi{im stepenom stru~ne spreme uop{te,prema osobqu sa niìm stepenom stru~nespreme tako|e budu humani, i to bez obzirana poslove koje to niè osobqe obavqa. Hu-man odnos prema osobqu preduslov je za hu-man odnos prema bolesnicima, a od svega to-ga, i to prvom redu, zavisi efekat, odnosno,produktivnost rada.

Rad na statistici

Svaka zdravstveia ustanova vodi eviden-ciju o svom radu i sastavqa periodi~ne i go-di{we izve{taje. Evidencija i statistikaneophodni su za sastavqawe godi{wih iperspektivnih programa rada, a savesno vo-|ewe evidencija pomaè i pri sastavqawutromese~nih, mese~nih, nedeqnih i dnevnihprograma rada. Bez tih podataka, dobro sre-|enih i dobro obra|enih, glavna medicinskasestra ne moè predvideti kakva }e situa-cija nastati, tj. kada }e priliv bolesnikabiti ve}i a kada mawi, kada se pojavquju vi-{e de~je a kada druge bolesti, kada joj je zapravilno obavqawe poslova potreban ve}i akada mawi broj osobqa itd.

Na{i statisti~ari, na àlost, nisu uvekdovoqno stru~no obrazovani, te ne pridajuodgovaraju}u pa`wu ovom radu. Rezultat ta-kvog rada jesu nepotpuni, nepouzdani i ne-ta~ni podaci, pa prema tome i neprecizanprogram rada.

Samostalno finansirawe zdravstvenihustanova, ugovarawe zdravstvene za{tite saorganizacijama koje treba da snose tro{ko-ve le~ewa, odnosno preventive, nov na~inraspodele li~nih dohodaka, traì dalekota~niju i detaqniju evidenciju i statisti-ku nego {to je to bio slu~aj ranije.

Glavna medicinska sestra mora stalno daprati rad statisti~ara i da im po potrebiukazuje pomo}. Nijedan evidencioni i stati-sti~ki zadatak o stru~nom radu ustanove nebi smeo da do|e pred upravnika, ili da seiznese pred upravni odbor ili pred savetustanove, a da ga prethodno glavna medicin-ska sestra savesno ne pregleda i ne utvrdiispravnost. Ovo zahteva dobro poznavawepropisa i jo{ boqe poznavawe statisti~kihpravila i procesa rada.

Glavna medicinska sestra mora da zahte-va od odeqenskih glavnih sestara, kao i oddrugog osobqa koje je du`no da radi na evi-denciji i statistici, da taj posao obavqajusavesno i blagovremeno. Ukoliko primetida to osobqe ne zna da obavqa te poslove,du`na je da ga podu~i bilo sama, bilo or-ganizovawem odgovaraju}eg kra}eg seminara.

* * *

Ne mogu se u jednom ~lanku ni nabrojatini opisati svi zadaci glavne medicinske se-stre. Oni su ne samo mnogobrojni nego i ve-oma raznovrsni. Svaka vrsta ustanove, sva-ka veli~ina i kompozicija ustanove imajune{to specifi~no. Glavna medicinska se-stra mo}i }e da sve te zadatke obuhvati teknakon nekoliko godina rada. Po{to se sviti zadaci ne mogu lako dràti u glavi, toglavna medicinska sestra treba da vodi svojdnevnik rada, da taj dnevnik povremeno pro-u~ava, i da iz wega vadi one zadatke koji suu odre|enom razdobqu najva`niji.

Da se ne bi dogodili propusti, svakaglavna medicinska sestra treba da sastavisvoje godi{we, tromese~ne, mese~ne, nedeq-ne i dnevne planove rada. Polazi se, razu-me se, od godi{weg plana rada, koji se za-tim deli i razra|uje na pogodna vremenskarazdobqa, sve dok se ne do|e i do nedeqnogi do dnevnog rasporeda. Ovi rasporedi ra-da su najva`niji jer su konkretni. Ovakvinedeqni i dnevni planovi rada naro~ito su


54

va`ni u velikim zdravstvenim ustanovama ukojima glavna medicinska sestra ne moè utoku svakog dana da obi|e sva radna mesta,te joj program rada sluì ujedno i kao pod-setnik za izvr{ene i neizvr{ene zadatke. Uprogramima mora se dati prioritet onimslu`bama i odeqewima koji imaju teèuslove rada, ili opse`nije i va`nije zadat-ke. Iz svega {to je napred re~eno vidi seda takve planove nije lako napraviti i daih je te{ko ostvariti. Ostvarivawe je uto-liko teè ako glavna medicinska sestra ni-je ta~na, dosledna i istrajna, ako ne ume daodvoji ono {to je vi{e va`no od onog {toje mawe va`no i ako dozvoli da je razni ad-ministrativni zadaci, koji su ~esto pri-vla~ni, odvoje od stru~nog rada.

Du`nost glavne medicinske sestre veli-ka je ne samo po neposrednim zadacima le-~ewa i nege bolesnika, odnosno preventive,ona je i u dru{tvenom pogledu va`na. Wenugled u dru{tvu, wena aktivnost u dru{tve-nim organizacijama, wena dobra politi~kaorijentacija odlu~uju}i su faktori za pozi-tivan razvoj osobqa koje se na wu ugleda iod we u~i. Ve} je mnogo puta podvla~eno dana{e medicinske sestre ne uìvaju onajugled u dru{tvu koji uìvaju medicinske se-stre u inostranstvu, a naro~ito u severnimevropskim zemqama. Jedan od razloga {toje to tako jeste i taj {to se na{e medicin-ske sestre nisu ukqu~ile u dovoqnoj meriu politi~ki i dru{tveni ìvot. Tamo gde suse sestre svestrano angaòvale, wihov polo-àj se znatno izmenio. A uspeh se ne sasto-ji samo od toga. Zauzimawem odgovaraju}egpoloàja u dru{tvu medicinske sestre iostali zdravstveni radnici mogu uspe{nijeda se bore za ostvarewe zadataka na za{ti-ti i unapre|ewu zdravqa naroda i to na naj-{irem planu. Zato glavna medicinska se-stra, makar koliko bila stru~no obrazova-na, ne}e mo}i da udovoqi svojim mnogobroj-nim zadacima ako ne prati zbivawa u dru-{tvu i ako se ne ukqu~i u dru{tveni ì-vot ne samo u ustanovi ve} i van we.

O bolnici uop{te

− Kakva je, upravo, ustanova bolnica,{ta je ona i kako je postala?

Bolnica je ustanova, u kojoj bolestansvet nalazi negu, utehu, lek i olak{awesvojoj bolesti. Postanak ove ustanove zasno-van je na milosr|u. Svoj izvor imaju bolni-ce u odajama, koje su prvi lekari ude{ava-li u svojoj ku}i, da u wima zadrè i le~eteè bolesnnke. Prve bolnice podizane sukao ku}e milosr|a za negu i opskrbu onihkoji tu negu i opskrbu potrebuju. I u na{emnarodu, i ina~e milosrdnom i du{evnom, pr-ve bolnice su takve prirode, i podizane suuz manastire i, kao skloni{ta i odmori-{ta, na mestima gde je to zahtevala potre-ba. Prve takve bolnice spomiwu se u na{ojNemawi}koj istoriji od wena po~etka.

− [ta se sve razvilo iz ovih prvobit-nih le~ili{ta do dana{weg dana?

Iz ovih prvobitnih „bolnica“, u kojimasu bili „lekari“ mahom qudi milostivi, mi-losrdnici i kalu|eri, razvili su se dana-{wi domovi za starce, babe, osirotele, na-pu{tenu decu, maloletnike, besprizornoènskiwe, slepe itd. i — u pravcu savr-{enstva — u bolnice, koje su se razvile dovisine, na koju ih je podigla dana{wa nau-ka i iskustvo.

− [ta je glavna odlika dana{wih bol-nica?

Moderna bolnica se odlikuje svojimznanstvenim ure|ewem i savesnim vo|ewem.To je glavna odlika svake savr{ene bolni-ce. U woj vlada savr{en red i zapt, primer-

ni odnosi izme|u lekara s jedne strane i le-kara i osobqa s druge strane, kao i izme|usamog osobqa uzajmice. Bolnica mora bli-stati od ~isto}e (primer: O~no odeqeweprof. dr. Ne{i}a i Bolnica èna lekara!).U takvoj bolnici se bolesnici ose}aju kaoda su u roditeqskoj nezi.

− Od koga zavisi odràvawe bolnice saovakvim odlikama?

Bolnica takvih odlika moè da bude sa-mo onda ako u woj vlada uzajamnost, drugar-stvo, pravi~nost i qubav prema bolesniku iustanovi {to je namewena naj~ovekoqubni-jem zadatku, nezi i le~ewu: obolelih. Celo-kupan rad Bolni~ke uprave i {efova poje-dinih odeqewa mora da se temeqi na naucii druèqubqu. Ako su upravnici bolnice ina~elnici odeqewa, kao qudi stru~ni i du-{evni, odli~ni, bi}e odli~na i ustanovakoju oni rukovode.

− Kakvih sve bolnica ima u nas?U nas ima dràvnih, banovinskih, op-

{tinskih i privatnih bolnica; one su op{teili specijalne, javne ili privatnojavne i~isto privatne. Dràvne bolnice su takoude{ene, da se u wima mogu le~iti sve bo-lesti svestrano i stru~no i, pored toga, uwima se moè obrazovati i sanitetsko oso-bqe (§§ 2, 3, 5 Zak. o bolnicama).

− Kako su organizovane javne bolnice?Javne bolnice imaju pojedina odeqewa (§

15 Zak. o bolnicama) sa zavodima za poseb-ne bolni~ke potrebe (radijum, apoteka, zu-barstvo, prosektura, fizikalna terapija). Uve}im bolnicama se otvaraju odeqewa i ot-

55


1 Dr Nikola Vu~eti}.

* Iz: Vu~eti}, N.: „Lekar i svet“, Nau~na kwiàra „Scientia“, Beograd, 1936.

Lekar i bolnicaN. Vu~eti}1

seci za srodne bolesti. Sem toga svaka jav-na bolnica (pa i privatnojavna) mora ima-ti i ambulatorijum za ambulantno besplat-no pregledawe i le~ewe siroma{nih bole-snika (§ 16 Zak, o bolnicama).

− Kakvim sve osobqem raspolaè bolnica?Bolnica ima ovo osobqe: 1) lekarsko

osobqe (upravnik bolnice, {efovi (nesvih) zavoda u bolnici, primarni lekar iasistenti, sekundarni lekar i volonteri);2) ekonomi; 3) sestre nudiqe; 4) 6olni~arii sestre bolni~arke; 5) ostalo stru~no oso-bqe i 6) poslovno osobqe (posluga).

* * *

Bolnica je ustanova koja ne sme biti ni-jednog trena bez budna oka koje sve vidi.Nikada se tu ne sme ostaviti nadzor na sla-bim, dovoqno nepo{tovanim snagama, a i naneiskusnim, jer tu ~esto zavisi ìvot odspremnog, stru~nog posredovawa, a da i nespomiwemo one igre mi{eva kad se ma~kaudaqi. Oni, koji bi trebalo da su stalno ubolnici, obi|u je na jedan do dva sata pre,a mo`da i posle podne, kao i na~elnici, aostalo su vreme van bolnice, mo`da i popraksi. Istina, Pravilnik za dràvne bol-nice, ~lan 28 smatra primarijuse {efovimagrupa, a ~lan 29 al. 5 nare|uje sekundarci-ma n asistentima da se bave na odeqewu se-dan ~asova dnevno i da deùraju po raspo-redu {efa odeqewa i upravnika. U ~l. 31,opet, sedam sati se bave u bolnicn samo se-kundarci i volonteri, a primarijusi i asi-stenti samo {est sati! [efovi pet sati.Tako Pravilnik, a pravilo je druga~ije. Dali je to na korist bolnici ili je, mislim,pre na {tetu!? Svakojako na klini~kim ode-qewima ovakav je rad, u najmawu ruku, ne-razumqiv. U drugom svetu i asistenti i se-kundarni lekari (neèweni!) provode u bol-nici godinama i godinama o svojoj plati, abez privatne prakse, i tamo kapaju na poslu,da bi postali specijaliste, ili napredovaliu karijeri.


56

− Da li se lekari, koji se bave naukom(profesori itd.), mogu baviti i privat-nom praksom?

Svakokako da mogu. Istinabog, privatnapraksa, ako je obimnija i ako je vr{ena sa-vesno i s qubavqu, preuzme celog ~oveka, makakvih on sposobnosti i osobina bio. Lekarkoji tro{i svoju snagu u takvoj praksi, nedospeva da radi i na nauci. Ovim nije re-~eno da se privatna praksa treba da zabra-ni svim nau~nim radnicima u medicini, alise samo sobom isti~e da je i u woj svaki na-u~ni rad o{te}en zama{nom privatnompraksom; u najmawu ruku trebalo bi je ogra-ni~iti.

− Da li je opravdano mi{qewe da se pri-vatna praksa ipak moè dozvoliti onimakoji se bave prakti~nim granama medicine,a da se onima koji se bave teoretski zabra-ni?

Takvo je mi{qewe sasvim pogre{no. Na-uka je nauka. Ako se dopusti jednima, morase dozvoliti i drugima, i obratno. Pogre-{no je misliti da je nauka teoretska iprakti~na, ona je uvek zasnovana na istra-ìvawu, opitu i eksperimentu, a rezultati{to se postignu tim putevima, bilo „teoret-ski“ bilo „prakti~no“ samo se „primewuju“.

− Da li je poloàj bolni~kih lekara, kaoi svaki poloàj drugih lekara, ili je on, mo-`da, teì i mu~niji?

Svaki lekar, pa i bolni~ki, ima naro-~ite du`nosti prema bolesniku, ali, iznadtoga, on ima jo{ i du`nosti svoga pozivaprema javnosti, prema narodnom zdravqu,prema celom narodu. On je duàn sara|iva-ti u vr{ewu narodne zdravstvenosti. Ova-mo spada du`nost le~ewa i prijavqivawasviju oboqewa, naro~ito zaraznih i polnihbolesti, trovawa, babiwe groznice, bole-sti od zanimawa itd. U 18. odeqku istak-nuta su sva zakonska nare|ewa i ka`wava-wa za prenebregnu}e u toku le~ewa tih bo-lesti. Ovih odredaba mora se i bolni~kilekar pridràvati. Zarazne i polne bo-lesti mu naro~ito zadaju posla, a tako isto

i trovawa, kojima mora istraìti i uzroki teìnu, i odmah ih prijaviti vlasti, da-qe, trovawa pokvarenom hranom (sirom, ri-bom, ajvarom, kobasicama itd.), klicono{eposle preleàne zaraze babiwe groznice{to se pojave u babiwama, bilo posle po-ba~aja bilo posle redovnog poro|aja, pred-metom su bri`qivog ispitivawa i neodlo-`nog prijavqivawa vlasti.

− Kakvu jo{ zada}u vr{i bolni~ki le-kar?

Bolni~ki lekar ima jo{ va`nu zada}ukao saradnik na op{toj narodnoj zdravstve-nosti, jer zauzima takav poloàj. On se ~e-{}e susre}e sa raznim poreme}ewima, kojase ti~u op{tenarodnog razvitka, narodnogzdravog potomstva i zbriwavawa osaka}enihi za ìvot i privredu nesposobnih. Sveovakve slu~ajeve trebalo bi da bolni~ki le-kar sre|uje i prijavquje, kao {to prijavqu-je zaraze, polne bolesti itd. {to prete dru-{tvu.

− S kim sve mora sara|ivati bolni~kilekar?

Bolni~ki lekar sara|uje u prvom redu salekarima svoga odeqewa i sa bolni~arskimosobqem, zatim sa lekarima sa drugih ode-qewa, i, u drugom redu, sa lekarima izvanbolnice, sa domovima milosr|a, sa zdrav-stvenim ustanovama (higijenskim zavodima,domovima narodnog zdravqa itd).

− Kakav duh mora da vlada u svakoj bol-nici?

U bolnici mora da vlada duh uzajamnosti,predusretqivosti, ose}aja du`nosti, pri-pravnosti i ~e`wivosti za brzu pomo} itrenutnu uslugu, duh prave i ~iste svesrdno-sti, Taj se duh ne gaji samo na svom odeqe-wu, nego ga lekar prenosi i na sva drugaodeqewa prema wihovim suradnicima.

− Kako treba da je ude{en rad u bolni-ci uop{te?

Rad u bolnici treba da te~e kao rad u ko-{nici: bez pogovora i bez zavisti. Lekar

57


mora raditi sporazumno i bez ustezawa sasvim lekarima i svim bolni~kim ~inovni-cima i osobqem, sa svim suradnicima u bol-ni~kim zavodima, laboratorijumu, apoteciitd. Lekar u bolnici jeste prvi uzor u po-slu i kao takav on mora i ostati, Zajedni~-ki rad mu lebdi pred o~ima, zato on i negovori o sebi, govore}i o radu, nego uvek is-ti~e zajednicu: mi smo uradili to i to, jo{}emo izvesti to i to itd. I zaista, nijedanlekar, nijedna sestra, nijedan ~inovnik, ni-jedan apotekar u bolnici ne radi za sebe: onradi svaki za bolesnike.

− Da li se u bolnici mogu trpetispletke, da li zata{kivawa?

U bolnici ne sme biti spletaka niti za-|evica, niti ikakve zategnutosti izme|u po-jedinih odeqewa. Takve pojave i{le bi na{tetu bolesnika i bolnice, a zna~ile binevaspitanost i nekulturnost. U slu`bi nesme biti neop{tewa pojedinaca me|u sobom.Nesporazumi se moraju odmah izgladiti a nesmeju se skrivati.

− Da li lekar svoj neuspeh, ma u ~emu, smekriti?

Ni svoj rad ne sme lekar zata{kivati,ticao se on neuspeha u le~ewu ili u dijag-nozi, ili ina~e. Istina je u medicini sve-tiwa, a patolo{ka anatomija je wena sve{te-nica. Istina je ~uvarica lekarske savesti.Zato bolni~ki lekar treba da je u tesnoj ve-zi sa Zavodom patolo{ke anatomije. To muje sveta du`nost.

− Bolesnici, {to su u bolnici le~eni,da li se tuè na {to mu drago u bolnici?

Poneki se ne tuì ni na {to, ~ak }e re-}i i pone{to hvale za bolnicu. Ali mnogise àle, mnogi }e ~ak qutito re}i da ne daBog nikome wegovu zlu sudbinu: da se le~iu bolnici. Da tu ima preterivawa, lako seda razumeti; ali mora se, naàlost, prizna-ti da ima i opravdanih tu`bi. To naro~itobiva otud {to se s bolesnikom ~esto ne po-stupa predusretqivo i {to se {tedi i ta-mo gde se u bolnici ne moè i ne sme {te-

deti. Tu su u prvom redu aparati, lekovi,ogrev i hrana, pa onda uzorita ~isto}a. Zah-tevawe od bolesnika da sam nabavi aparat,lek itd., ne moè se dosta da osudi, a drh-tawe od hladno}e za vreme pregleda ilioperisawa ili poro|aja u hladnoj sali, mi-slim da nijednog lekara ne uveseqava.

A kakve ose}aje budi polagawe novopri-do{log bolesnika u nepresvu~enu postequ, ukojoj je kakav bolesnik odleào svoju bo-lest, neka svaki sebi sam to pretstavi! Ovose ne bi smelo doga|ati.

Ovom prilikom }u ista}i da ni za vremeVelikog rata u mojim improviziranim bolni-cama (po 1500 do 2000 kreveta), nije nijedanbolesnik niti rawenik sme{ten u postequ,a da nije najpre okupan (i o{i{an), pa ondatek, u ~isto obu~en, sme{ten u ~istu poste-qu. Udesio sam bio ispred kupatila sobu zasvla~ewe i {i{awe, a iza kupatila sobu zaobla~ewe u ~isto rubqe, pa otud u ~istu po-stequ. Svu~eno rubqe i odelo i{lo je najpreu dezinfekciju — u tu svrhu ude{enu furu-nu, pa tek otuda u magacin.

Otkuda ta nevoqa od nema{tine? Neznam {ta je tome krivo, ako nije slu~ajnobesciqno rasipawe dodeqenih suma na izdr-àvawe preventivnih ustanova. Da li su oneu tome obimu, zbiqa, potrebne?!

Lekar i nedostaci dana{wih bolnica

− Da li ima dovoqno bolnica, odnosnobolesni~kih posteqa, u na{oj dràvi?

Nema! Prema zahtevu nauke (Esmarh iGrotjan) dolazi pet posteqa na 1000 stanov-nika. Prema tome, u na{oj bi dràvi tre-balo da ima do 75.000 posteqa, a ima ih sve-ga 27.000 posteqa, dakle ne{to vi{e od jed-ne tre}ine.

− Od ~ega najvi{e pate danas na{e bol-nice uop{te, i u prestonici i u unutra-{wosti, {to lekare dovodi ~esto do o~a-jawa?

Danas pate bolnice najvi{e od nema{ti-ne; zacarila se sanitetska politika prema


58

onoj narodnoj „Pruàj se prema guberu.“ Vo-diti modernu bolnicu prema modernim zah-tevima i udovoqiti takvoj sanitetskoj poli-tici ne moè se sloìti sa lekarskom nisave{}u ni etikom. ûdnovato je da ne}e toda shvate oni koji odre|uju izdatke za bol-nice u dràvnom predra~unu, ili ne}e iline mogu da shvate potrebe bez kojih savre-mena bolnica ne sme postojati niti moèopstati. Ostaviti bolnicu bez sredstava zaodràvawe ~isto}e, bez redovne poeobuke,naro~ito bez ~iste posteqe, ostaviti je bezneizbe`nih iako skupqih lekova i instru-menata; ostaviti hirur{ku salu bez dovoq-ne koli~ine etera, benzina, bez alhohola,bez gaze itd; {tedeti u hrani do tvrdi~ewai u ogrevu bez milosti, zna~i pretvoritibolnicu u ustanovu, koja se, po dana{wemshvatawu, ne sme zvati bolnicom. I jo{ ne-{to: zahtevati u bolnici od bolesnika dasam nabavi „izuzetan“ lek ako on to moè,zna~i izazivati zlu krv u onome koji to nemoè. Takvo stawe je nemilosrdan atak nalekarevu savest.

− Kakav jo{ nedostatak imaju na{e bol-nice, zbog koga lekari tako|er o~ajavaju?

Golem nedostatak na{ih bolnica uop{tejo{ je i u tome {to one nemaju odeqewa ko-je bi vodilo brigu o onim bolesnicima kojiozdrave, pa nisu vi{e za bolesni~ku negu, asiroma{ni su, te se otpuste iz bolnice go-li i bosi, bez obzira da li je toplo ilihladno, ili ci~a zima, oni ispadnu na ulicubez marja{a u xepu, bez nade da }e se gdezgrejati ili da }e gde utoliti glad, pa po|ukroz ulice „traè}i posla“ i „pruàju}i ru-ku da im se udeli“. Za wih je nebo visoko, azemqa tvrda. Prolaznici prolaze mimo wih,odmahuju}i rukom i kunu}i i bolnicu i le-kare „koji su bez srca.“ (Ovakvim se slu~a-jevima koriste kesaro{i i lopovi, pa ulazeu stanove pod vidom „otpu{tenih iz bolni-ce“, i kradu). Zaista, pustiti ~oveka u takvomstawu da ide u gustu neprobojnu pomr~inuizgleda i bezdu{nom i besavesnom radwom;ali nesavesnost bi bila i onda od toga le-kara koji je otpustio toga bednika iz bolni-

ce da ga je zadrào u bolnici izle~ena! Jad-ni lekar! [ta je mogao raditi, a da se neogre{i o svoju savest?! Incidit in Scyllm cupi-ens vitare Charibdim! (Upadne u Scilu èle}ida izbegne Haribdu).

− Odeqeqe za zbriwavawe otpu{tenih asiroma{nih bolesnika moralo bi da posto-ji u svakoj bolnici, pre sviju drugih odeqe-wa, i u onoj, gde nema nikakvih odeqewa.Ono bi trebalo da vodi brigu o povratku ot-pu{tenih u porodicu, ako je imaju; o izna-lasku rada za wih u vezi sa Berzom rada; onobi ih trebalo snabdeti obu}om i, zimi, to-plim odelom. Istina, ovaj i ovakav rad ni-je ~isto medicinski, ali je zadatak socijal-ne politike, pa bi se to dalo lako izvesti,s obzirom na to {to su oba ta zadatka podjednim i istim ministarstvom. Pored togatereta u dràvnom buxetu, ovo odeqewe bimoglo biti potpomognuto i privatnom pomo-}u: izvesnom sumom od bogatih, le~enih ubolnici; privatnim prilozima Crvenog kr-sta, imu}nijih gra|ana, banaka itd.

− Kakav je dodir izme|u bolnice i pre-ventivnih zavoda?

Dodir izme|u bolnice i preventivnih za-voda (Higijenskog instituta, zdravstvenihdomova, de~jih poliklinika {kolskih itd.),prili~no je slu`ben, birokratski, a to nebi smelo biti. Kao {to se ~ove~je telo nemoè cepkati na pojedine delove bez veze sacelinom, da bi se ti delovi mogli shvatitii le~iti, isto tako se ne moè ni op{ta me-dicinska ve{tina cepkati na osamqene de-love. Zato je cepawe medicine na preventiv-nu i kurativnu na {tetu celine, jer medi-cinska doktrina je nedeqiva celina koja ob-uhvata i le~ewe i spre~avawe bolesti. Ot-kad je medicine, weni su vr{ioci radili ta-ko. Uostalom mnogo i mnogo {to{ta od ono-ga {to se danas stavqa u zada}u preventiv-noj medicini i nije medicina: to je ~ist so-cijalan i dràvan rad, koji, kao takav, tre-

59


ba da padne na teret drugih nadle{tava, ia-ko wegov rezultat moè i op{tem narod-nom zdravqu da bude od koristi. Bolni~kilekari, vi{e nego drugi koji, kao i medici-nari, moraju biti u stalnoj uzajamnosti sapreventivnim zavodima. [tavi{e, vaqa te-ìti za tim da se svi zdravstveni domovi{to vi{e pribliè bolnicama, da im buduod koristi, jer ~im wima budu od koristi,bi}e od koristi i bolesnicima vi{e negoovako zvrje}i ~esto prazni. Mo`da bi ih, ve-}inom, trebalo pretvoriti u bolnice premamesnim potrebama.

Odnos bolni~kih lekara sa Higijenskiminstitutom trebalo bi da je te{wi i vi{euzajaman u radu. Nije dobro {to je zavede-no ovako sa tzv. „staìrawem“. Svakojakokoristi bi bilo vi{e, i za jednu i za dru-gu stranu, kad bi preventivna i kurativnastaìrawa bila uzajamna i te{wa.

Lekar i prijemno odeqewe

− [ta je zada}a i du`nost prijemnomodeqewu u bolnici?

Svi bolesnici koji su izvana upu}eni nale~ewe u bolnicu, sa ili bez dijagnoze, bi-lo od privatnih ili uredskih i drugih le-kara, bilo od ustanova ili pojedinaca, mo-raju biti pregledani u prijemnom odeqewu(Pravilnik o dràvnim bolnicima ~l. 5), iotud upu}eni ia odeqewe za takve bolesni-ke, ili se vra}aju, ako nisu za bolni~ko le-~ewe. Prijemno odeqewe je vrlo va`no ilekar koji u wemu vr{i slu`bu, mora pri-brati sve svoje iskustvo i napregnuti sveznawe da bi odgovorio svojoj du`nosti. Za-to i treba da je prijemno odeqewe pod nad-zorom kojeg vi{eg lekara (primarijusa) ida se u w ne upu}uje mla|i lekar na samo-stalnu slu`bu. (~l. 4 Pravilnika o dr`.bolnicama odre|uje za to „glavnog deùrnoglekara koji ima najmawe jednu godinu bol-ni~ke slu`be!).

61


Akcioni plan*Strategije razvoja zdravstvene za{tite u Beogradu do 2010. godine za oblast primarne zdravstvene za{tite- domovi zdravqa -

1. Ostvariti ujedna~enost u dostupnosti, obezbe|enosti i kvalitetu zdravstvene za{tite

Specifi~ni ciqevi Zadaci Indikatori Nosioci/rok

1.1 Obezbediti jednakeuslove za kori{}ewezdravstvene za{titeza sve gra|ane

• Sa~initi Programzdravstvene za{titestanovni{tva Beograda

• Odrediti osnovni paketusluga primarne zdrav-stvene za{tite koji finan-sira obavezno zdravstvenoosigurawe putem kapitacije

• Izraditi Program moderni-zacije slu`be hitne medi-cinske pomo}i u Beogradu

• Usvojen Program• Odre|en osnovni

paket usluga

Uprava grada, Gradski zavod za javno zdravqe, filijala RZZO/rok: zavisi od dono{ewadokumenata za Republiku

1.2. Unaprediti kapacitete iopremqenost domova zdravqa

• Sa~initi Plan razvojaprostornih, kadrovskihkapaciteta i opremqenosti u domovima zdravqa u Beogradu

• Broj adaptiranih, novo-iz-gra|enih objekata i sl.

• Broj i vrsta nabavqeneopreme

• Ujedna~ena dostupnost i pristupa~nost mreèdomova zdravqa

• Primeweni vaè}i standardi

Uprava grada, Gradski zavod za javno zdravqe, domovi zdravqa, filijala RZZO/rok: mart-juni 2007. godine

1.3. Obezbediti stalnounapre|ewe kvalite-ta zdravstveneza{tite

• Sprovoditiistraìvawa u oblastistalnog unapre|ewakvaliteta

• Broj sprovedenih is-traìvawa satisfakcijei sl.

Gradski zavod za javno zdravqe, domovi zdravqa/rok: kontinuiran zadatak

1.4. Podsticati razvoj,primenu i pra}ewevodi~a dobre prakse i novihzdravstvenihtehnologija

• Sprovesti istraìvawe sta-vova i prakse lekara u do-movima zdravqa u Beograduu vezi sa primenom vodi~a,kao i u~estalost wihove primene (evaluacija imple-mentacije vodi~a)

• Broj i oblast vodi~akoji se primewuju adek-vatno

Gradski zavod za javno zdravqe, domovi zdravqa, stru~ne komisije/rok: kontinuiran zadatak

• U~estvovati u izradinovih vodi~a dobre praksei protokola rada

• Uvoditi nove zdravstvenetehnologije za koje postojedokazi o primewivosti,kvalitetu i efikasnosti uprimarnoj zdravstvenojza{titi

• Broj i oblast vodi~akoji su izra|eni

• Broj uvedenih novihtehnologija

Gradski zavod za javno zdravqe, domovi zdravqa, ekspertska grupa/rok: kontinuiran zadatak

1.5. Uvoditi i razvijatisistem akreditacijezdravstvenih ustanova

• U~estvovati u uvo|ewui primeni sistemaakreditacijezdravstvenih ustanova

• Broj i vrsta akreditovanihzdravstvenih ustanova

Ekspertske grupe/rok: kontinuiran zadatak

* Iz: „Strategija razvoja zdravstvene za{tite u Beogradu do 2010. godine“ (Nacrt); grad Beograd - Gradska upra-va, Sekretarijat za zdravstvo i Gradski zavod za javno zdravqe, Beograda, maj 2007/08.


62

2. Obezbediti ve}u otvorenost domova zdravqa ka porodici i zajednici i razvoj aktivnog pristupa u pruàwu zdravstvene za{tite zasnovane na potrebama stanovni{tva


2.1. Inicirati, kreirati i sprovoditi akcije u zajednici usmereneka unapre|ewu io~uvawu zdravqa

• Sa~initi Plan akcija uzajednici -grad/op{tina

• Sprovoditi ievaluirati aktivnostipromocije zdravqa

• Sprovoditi ievaluirati aktivnostipromocije zdravqame|u posebno ugroè-nim grupama (Romi,siroma{ni, osobe sa invaliditetom)

• Plan akcija usvojen• Broj i vrsta aktivnosti

Uprava grada Beograda,Gradski zavod za javno zdravqe, domovi zdravqa, partneri iz zajednice,mediji/rok: kontinuiran zadatak

2.2. U zdravstvenoj de-latnosti intenzivi-rati razvoj modelakoji podràvaju pro-mociju zdravqa

• Sprovoditi nadzor nadradom postoje}ih cen-tara za preventivnezdravstvene usluge ipodsticati otvarawecentara u domovimazdravqa gde oni nisujo{ uvedeni, premautvr|enoj dinamici

• Kontinuirana edukacijazaposlenih (svih pro-fila) u domovimazdravqa

• Broj centara kojifunkcioni{u u skladusa modelom, brojnovootvorenih centara

• Broj i tema seminara,broj i profil u~esnika

Uprava grada Beograda,Gradski zavod za javno zdravqe, domovi zdravqa/rok: kontinuiran zadatak

2.3. Informisati, eduko-vati i osposobqa-vati stanovni{tvo uvezi sa o~uvawemzdravqa ismawewem faktorarizika

• Sprovoditi ievaluirati komunika-cione kampawe

• Organizovati eduka-tivne seminare nalokalnom nivou

• Stvarati mreù eduka-tora na lokalnom nivou

• Broj, trajawe i temakampawe

• Broj odrànih semi-nara, broj u~esnika

• Broj edukatora u zajed-nici


2.4. Sprovoditi mobi-lizaciju i razvijatiparticipaciju i or-ganizaciju zajedniceza brigu o zdravqu

• Informisatistanovni{tvo o odgov-ornosti za zdravqe

• Razvijati mehanizme zaparticipaciju zajed-nice, posebno u domenuzdravqa majke i deteta

• Organizovati akcije uzajednici

• Nastaviti rad na Pro-jektu „Beograd - zdravgrad“ - razviti podpro-jekat „Treznili{te“

• Izraditi Program pre-vencije traumatizma uBeogradu

• Broj i vrsta medijskih poruka

• Broj i temaseminara/konferencija,broj u~esnika

• Broj i sastav radnihgrupa,

• Broj i vrsta aktivnos-ti, broj u~esnika

• Broj i vrsta projekatau zajednici


63


3. Stvarati i razvijati partnerstvo za zdravqe na lokalnom nivou izme|u dr`avnog, privatnog inevladinog sektora


3.1. Formirati gradski irazvijati odbore ikoalicije za javnozdravqe na lokalnomnivou

• Sa~initi Strategijujavnog zdravqa gradaBeograda

• Imenovatiodbore/koalicije

• Sa~initi plan radaodbora/koalicija

• Sprovoditi aktivnostiu skladu sa planom

• Strategija usvojena• Broj odbora/koalicija• Usvojen plan• Ispuwen plan

Uprava grada Beograda,Gradski zavod za javnozdravqe, domovizdravqa, partneri iz za-jednice, NVO, mediji/rok:kontinuiran zadatak,Strategija usvojenasredinom 2008. godine

3.2. Formirati i razvi-jati stru~ne komisi-je za razvoj pri-marne zdravstveneza{tite na nivouGrada

• Imenovati komisije• Sa~initi plan rada• Sprovoditi aktivnosti

u skladu sa planom

• Broj komisija• Usvojen plan• Ispuwen plan


3.3. Razvijati intersektorskusaradwu i multi-disciplinarni rad

• Identifikovati part-nere u razli~itim sek-torima

• Imenovati radne grupe• Sa~initi plan rada• Sprovoditi aktivnosti

u skladu sa planom

• Broj partnera• Broj radnih grupa• Usvojen plan• Ispuwen plan


4. Stalni razvoj i edukacija qudskih resursa


4.1. Planirati i sprovodi-ti program stru~nogusavr{avawa i kontinuiranemedicinske i javno zdravstveneedukacije

• Doneti Plan stru~nogusavr{avawazdravstvenih radnika i saradnika na nivou grada

• Podsticati poha|awe[kole javnog zdravqakroz poslediplomskousavr{avawe

• Usvojen plan stru~nogusavr{avawa

• Broj zapo~etih i za-vr{enih specijalista

• Broj polaznika [kolejavnog zdravqa

Uprava grada Beograda,Gradski zavod za javnozdravqe, [kola javnogzdravqa, vi{emedicinske {kole, domovi zdravqa,/rok:plan se donosi napo~etku godine, pra}ewesprovo|ewa plana je kontinuiran zadatak

4.2. Uvoditi i razvijatisistem licencirawazdravstvenih radnika

• U~estvovati u uvo|ewui primeni sistema li-cencirawazdravstvenih radnika

• Broj zdravstvenih radnika koji su stekli licencu

• Broj onih koji su obnovili licencu

Ministarstvo zdravqa,komore, fakulteti, vi{emedicinske {kole isl./rok: kontinuiran zadatak


64

5. Unapre|ivati primarnu zdravstvenu za{titu zasnovanu na potrebama stanovni{tva


5.1. Pratiti zdravstvenostawe stanovni{tva ideterminantezdravqa

5.2. Procewivatizdravstvene potrebe,rizike i o~ekivawazajednice

5.3 Inovirati, razvijati,sprovoditi i pratitiprograme preventivnezdravstvene za{tite

• Sprovesti istraìvawezdravstvenog stawa ideterminanti zdravqai nejednakosti uzdravqu

• Analizirati rezultateistraìvawa i razvitiprograme u skladu saprioritetnim problemima

• Sprovoditi i pratitinacionalne preventivneprograme, posebno onekoji su usmereni na ra-no otkrivawe oboqewa

• Izraditi specifi~nepreventivne programe(po populacionim gru-pama - posebno za majkui dete, stare, siro-ma{ne, invalide, Romei po delatnostima - posebno za stomatolo{kuzdravstvenu za{titu)

• Broj sa~iwenihistraìvawa, izve{ta-ja, analiza, informaci-ja o zdravstvenomstawu

• Broj sa~iwenih preven-tivnih programa ispecifi~nih programa

Intitut za za{tituzdravqa Srbije „M. Jovanovi} Batut“,Ministarstvo zdravqa,Uprava grada Beograda,Gradski zavod za javnozdravqe, domovizdravqa, udruèwa, korisnici, partneri izzajednice, mediji/rok:kontinuiran zadatak

6. Razvijati informati~ko komunikacione tehnologije i zdravstveno informacioni sistem


6.1.Uvesti i razviti je-dinstveni informacio-ni sistem na nivouprimarne zdravstveneza{tite u skladu sapostoje}im i novim za-konskim dokumentima

6.2. Ujedna~iti elektron-sko vo|ewe medicinskedokumentacije me|u do-movima zdravqa uBeogradu

6.3. Uspostaviti jedinstve-nu bazu podataka za te-ritoriku - region o ko-risnicima zdravstvenihusluga u Beogradu

6.4.Unaprediti kvalitetresursnih baza uzdravstvenim ustano-vama u Beogradu (ka-dar, oprema, prostor -uspostaviti i sl.)

6.5. Formirati registar pri-vatnih zdravstvenih us-tanova

6.6. Unaprediti kvalitetregistara HNO

• Inicirati i u~estvovatiu izradi i dono{ewu za-konskih i podzakonskihakata u vezi sauvo|ewem novog infor-macionog sistema idono{ewa zakonskihdokumenata po kojima jeizjedna~en pristup u ko-ri{}ewu elektronske ipapirnate dokumentacije.

• U~e{}e u izradi Strate-gije grada vezane za in-formati~ko komunika-cione tehnologije uzdravstvu

• Analizirati postoje}e irazviti domski informa-cioni sistem, stepen um-reènosti zdravstvenihustanova i opremqenostikompjuterskom opremom(serveri i drugo)

• U~e{}e u izradi Projekta„Uvo|ewe elektronskezdravstvene dokumentacije“

• Obezbediti potrebankadar i edukaciju posto-je}eg kadra za vo|ewebaza na lokalnom nivou

• Formirana grupastru~waka na izradistrate{kih i zakonskihdokumenata sa nivoaGrada

• Broj odrànih sastanaka

• Broj usvojenih dokume-nata potrebnih zaizradu baza podataka

• Broj zdravstvenih us-tanova sa implementi-ranim softverskimre{ewem

• Broj odrànih treninga/treniranih osoba

Intitut za za{tituzdravqa Srbije „M. Jovanovi} Batut“,Ministarstvo zdravqa,Uprava grada Beograda,Gradski zavod za javnozdravqe, Gradski zavodza statistiku i infor-matiku i nevladin sektorangaòvan na ovimposlovima/rok: zavisi odaktivnosti narepubli~kom nivou

T okom 100 godina u Srbiji je dokto-riralo 17.289 osoba, od kojih su 4.699ène. – Prva titula na Pravnom

fakultetu u BeograduTokom sto godina univerzitetskog obra-

zovawa, u Srbiji je doktoriralo 17.289 oso-ba, od kojih su 4.699 ène. Pravnik JovanLon~ari} je bio prvi doktor nauka u Srbi-ji. Prema popisu stanovni{tva RepublikeSrbije iz 2002. godine bez Kosova i Meto-hije, evidentirano je pribli`no sedam i pomiliona stanovnika, me|u kojima je 5.022doktora nauka. U Srbiji je u 2006. g o d i n idoktoriralo 429 osoba, od ~ega 258 mu{ka-raca i 171 èna.

Ovo su samo neki od interesantnih poda-taka koji se mogu prona}i u ediciji „Nau~-nici Srbije“ Zadu`bine Andrejevi}, koja jenedavno objavila i Desetu svesku iz ove edi-cije pod nazivom „Sto godina doktorskihstudija“. U woj su dati podaci koji se odno-se na sticawe doktorskih zvawa u Srbijiod 1905. do 2004. godine. Podaci su klasif-ikovani po nekoliko kriterijuma, kao {tosu godina doktorirawa, fakultet, nau~naoblast, obra|ene su i teme doktorskih diser-tacija, kao i pol doktoranata.

Tako se, recimo, saznaje da su neposred-no posle osnivawa Beogradskog univerzite-ta 1905. godine, na Pravnom fakultetu u Be-ogradu samo dve godine kasnije odbraweneprve dve doktorske disertacije u Srbiji.Filozofski fakultet nije dugo zaostajao zaPravnim. Prvi doktorski radovi ura|eni su1909. godine, da bi se do 1927. godine ten-dencija sticawa najvi{ih nau~nih zvawa na-stavila iskqu~ivo na ova dva fakulteta.

Od 1945. do 1955. godine na Pravnom sudoktorirale ukupno 34 osobe, od ~ega samo

jedna èna, dok na Veterinarskom nijednaèna nije stekla najvi{e nau~no zvawe. In-teresantno je da su se na Farmaceutskomfakultetu u tom periodu titulom doktora„okitila“ dva nau~nika, dok Medicinskifakultet 1954. godine beleì jednog dokto-ra medicine.

Ako se u razmatrawe uzme period od1956. do 1964. godine, primetno je da je Fi-lozofski fakultet u Beogradu predwa~iopo broju novih doktora. Najvi{e ih je me-|u istori~arima – wih jedanaestoro stekloje doktorsku diplomu 1956. godine, da bitokom naredne decenije interesovawe zaovu granu nauke drasti~no opalo, pa su sve-ga dva istori~ara 1964. godine odbraniladoktorat.

Fakultet politi~kih nauka 1965. godinepostaje „bogatiji“ za tri doktora koji su zanau~ni rad odabrali teme iz ove discipli-

65

Iz pro{losti zdravstva Srbije

* Iz: Politika, 17, mart 2008.

Vek intelektualne elite*A. Markovi}

• U Srbiji je 2006. godine doktori-ralo 429 nau~nika, a od toga 171èna.

• Tokom 2006. godine magistriralo je1.063 poslediplomaca, a specijal-iziralo 747.

• Medicinski fakultet je prvi pobroju doktorskih titula - 3.568Prirodno-matemati~ki fak. - 1.921Filozofski fakultet - 1.427

• Na Bogoslovskom fakultetu samo jejedna èna odbranila doktorsku dis-ertaciju i to 1988. godine,

• Najvi{e nau~nika doktoriralo je1965. godine - 622.

ne. Umetni~ki fakulteti imaju najmawibroj doktoranata u svojim redovima. Na Fa-kultetu dramskih umetnosti 1974. godine„ro|eni“ su prvi doktori teatrologije. Si-tuacija je gotovo identi~na i na Likovnoj iMuzi~koj akademiji.

U priru~niku koji je objavila Zadu`bi-na Andrejevi} predstavqena je i tabela ko-ja se odnosi na doktore nauka koji su od1950. do 1956. godine disertaciju odbraniliu SANU. Ukupno 63 doktora, i to 49 mu{ka-raca i 14 èna steklo je zvawe u ovoj nau~-noj i kulturnoj ustanovi.

Bogoslovski fakultet karakteristi~an jepo tome {to su od 1936. do 2006. godine nawemu doktorirale 22 osobe i to iskqu~ivomu{kog pola. Skoro identi~na situacija jei na Vojnoj akademiji na kojoj je od 1982. do2006. godine na smeru ratna ve{tina dokto-riralo 75 qudi, dok se za vojnopoliti~kismer opredelilo svega wih dvoje.

Vi{e od trista medicinara od 1965. do2006. godine doktorski rad je odbranilo naVojnomedicinskoj akademiji. Dvadeset sto-matologa u Crnotravskoj ulici steklo jeovo najvi{e zvawe.

Drugi deo ove zna~ajne publikacije u iz-dawu Zadu`bine Andrejevi} posve}en je ma-gistrima nauka kojih, zakqu~no sa 2006. go-dinom, ima vi{e od trideset hiqada i ~ije}e zvawe u skladu sa obrazovnom reformomu Srbiji prestati da postoji 2012. godine.

Ukazuju}i na zna~aj podataka koji supredstavqeni u okviru Edicije „Nau~niciSrbije“, prof. dr Kosta Andrejevi} istakaoje da je to dobar materijal za upravqawerazvojem najobrazovanijeg kadra u Srbiji.


66

On je naveo da se na osnovu tih podataka mo-è zakqu~iti da Srbija zauzima ugledno me-sto u Evropi. Profesor Andrejevi}, me|u-tim, otvoreno postavqa pitawe da li jedoktorirawe privatna potreba samog poje-dinca ili treba da bude stvar od {ireg dru-{tvenog zna~aja.

Su{tinsko pitawe, prema wegovom mi-{qewu, trebalo bi da bude – ko odre|uje te-me doktorskih studija na dràvnim i privat-nim univerzitetima. Od posebne va`nostije utvr|ivawe kriterijuma na osnovu kojihse dobijaju doktorske teme i koliko one do-prinose ukupnom razvoju privrede i dru-{tva.

Podse}aju}i na jubilej – dvesta godinavisokog {kolstva u Srbiji, akademik Qubi-sav Raki}, predsednik Nau~nog saveta Zadu-`bine Andrejevi}, podsetio je da je u peri-odu od Dositeja Obradovi}a do formalnogorganizovawa Beogradskog univerziteta Sr-bija imala doktore nauka koji su studije za-vr{ili na stranim univerzitetima.

Govore}i o prekretnici koju je u srpsko{kolstvo donela Bolowska deklaracija,akademik je istakao da u takvom sistemudoktorske studije postaju deo kontinuira-nog obrazovawa koji je univerzalan i vaìu celoj Evropi.

U novom sistemu {kolovawa, doktorskestudije }e postati organizovane, {to zna-~i da }e pre odbrane doktorske teze, kan-didati biti u obavezi da u stru~nim ~aso-pisima objave dva nau~na rada koji }e po-stati dostupni {iroj nau~noj i objektivnojjavnosti.

Na jednom mestu saèto skoro 200 go-dina istorije visokog obrazovawaod Liceja i Velike {kole do Univer-

ziteta u BeograduU li~noj karti Univerziteta u Beogradu

zapisane su, zapravo, tri godine ro|ewa: dale-ka 1808, zatim 1838. i na kraju 1905. Odaklegod da se krene u {etwu kroz istoriju srpskogvisokog obrazovawa, ne}e se pogre{iti.

Ne}e se pogre{iti ni ako se prvo pome-ne Dositej Obradovi} i wegova Velika

{kola, Atanasije Nikoli}, prvi rektor Li-ceja, ili kapetan Mi{a Anastasijevi}, ko-ji je dana{wi Beogradski univerzitet sme-stio u zgradu koja se i daqe smatra jednomod najlep{ih u prestonici.

Slu~ajni putnik kroz ovu najnoviju monogra-fiju na{eg najve}eg i najstarijeg univerzite-ta prirodno zastaje i kod slike kraqa PetraPrvog i wegovog ukaza o progla{ewu prvog Za-kona o Univerzitetu, proklamacije „da su na-stavnici slobodni u izlagawu svoje nauke“.

67


1 Sandra Dimitrijevi}.

* Iz: Politika, 10. oktobar 2005.

Pokolewima na dar*S. Dimitrijevi}1

Svi na{i rektori...

Od osnivawa Liceja 1838. godine do danas, na{u najvi{uobrazovnu instituciju vodili su slede}i profesori: AtanasijeNikoli}, Isidor Stojanovi}, Konstantin Brankovi}, GavriloPopovi}, Igwat Stanimirovi}, Sergije Nikoli}, Janko [afarik,Sava Jov{i}, Emilijan Josimovi}, Vuk Marinkovi}, Kosta Cuki},Rajko Le{janin, zatim (Velika {kola) Konstantin Brankovi},Sergije Nikoli}, Stojan Markovi}, Josif Pan~i}, Emilijan Josi-movi}, Alimpije Vasiqevi}, Stojan Bo{kovi}, Dimitrije Ne{i},Pantelija Panta Sre}kovi}, Kosta Alkovi}, Jovan S. Bo{kovi},Svetomir Nikolajevi}, Sima Lozani}, Svetislav Vulovi}, Vo-jislav Baki}, Jovan @ujovi}, Gligorije Giga Ger{i}, Nikola I. Sta-menkovi}, Kosta Glavini}, Milan Jovanovi} Batut, Marko T. Leko,Sava Uro{evi} i od 1905. godine Sima Lozani}, Jovan Cviji},Andra J. Stevanovi}, Sava Uro{evn}, Bogdan Gavrilovi}, Slo-bodan Jovanovi}, \or|e Stanojevi}, Pavle Popovi}, êdomiqMitrovi}, Vladimir P. Mitrovi}, Vladimir K. Petkovi}, Alek-sandar Beli}, Ivan \aja, Vladimir ]orovi}, Dragoslav B. Jovanovi}, Petar Mici}, NikolaPopovi}, Stevan Jakovqevi}, Ilija \uri~i}, Vuki} Mi}ovi}, Borislav T. Blagojevi}, BoìdarS. \or|evi}, Dragi{a Ivanovi}, Jovan Gligorijevi}, Dragoslav Jankovi}, Miroslav Pe~ujli},Vojislav M. Petrovi}, Zoran Pjani}, Slobodan Unkovi}, Rajko Vra~ar, Dragutin Veli~kovi},Dragan Kuburovi}, Jago{ Puri}, Marija Bogdanovi}, a sada je na ~elu BU Dejan Popovi}.

Kapetan Mi{a Anastasijevi}

Olovne devedesete

„Beogradski univerzitet delio je sudbi-nu srpskog dru{tva tokom dvadesetog veka,prate}i wegove us-pone (u periodu do1914. godine, izme-|u dva svetska ratai u razdobqu kadaje otupela revolu-cionarna o{tricakomunisti~ke vla-sti) i padove (to-kom oba svetskarata, u revolucio-narnim previrawi-ma neposredno po-sle Drugog svet-skog rata i u„olovnim“ devede-setim godinama).Postao je alma ma-ter svih univerziteta u Srbiji, Crnoj Gorii Makedoniji, kao i u dobrom delu Bosne iHercegovine“, zapisao je na ovim stranica-ma rektor, profesor dr Dejan Popovi}.

Ovaj profesor Pravnog fakulteta je ina-~e 35. rektor od 1905. godine. Na ~elu Lice-ja bilo je 12 rektora, dok su Veliku {koluvodila 22 uvaèna profesora. Filozofskifakultet je dao najvi{e rektora, a dr Mari-ja Bogdanovi} je bila jedina „prva dama“ u Ka-petan-Mi{inom zdawu na Studentskom trgu.

Od osnivawa Liceja 1838. godine do danas,na{u najvi{u obrazovnu instituciju vodilisu slede}i profesori: Atanasije Nikoli},Isidor Stojanovi}, Konstantin Brankovi},Gavrilo Popovi}, Igwat Stanimirovi},Sergije Nikoli}, Janko [afarik, Sava Jov-{i}, Emilijan Josimovi}, Vuk Marinkovi},Kosta Cuki}, Rajko Le{janin, zatim (Veli-ka {kola) Konstantin Brankovi}, SergijeNikoli}, Stojan Markovi}, Josif Pan~i},Emilijan Josimovi}, Alimpije Vasiqevi},Stojan Bo{kovi}, Dimitrije Ne{i}, Pan-telija Panta Sre}kovi}, Kosta Alkovi}, Jo-van S. Bo{kovi}, Svetomir Nikolajevi},Sima Lozani}, Svetislav Vulovi}, Vojislav


68

Baki}, Jovan @ujovi}, Gligorije Giga Ger-{i}, Nikola I. Stamenkovi}, Kosta Glavi-ni}, Milan Jovanovi} Batut, Marko T. Le-ko, Sava Uro{evi} i od 1905. godine Sima

Lozani}, JovanCviji}, Andra J.Stevanovi}, SavaUro{evi}, BogdanGavrilovi}, Slo-bodan Jovanovi},\or|e Stanojevi},Pavle Popovi},êdomiq Mitro-vi}, Vladimir P.Mitrovi}, Vladi-mir K. Petkovi},Aleksandar Beli},Ivan \aja, Vladi-mir ]orovi}, Dra-goslav B. Jovano-vi}, Petar Mici},

Nikola Popovi},Stevan Jakovqevi}, Ilija \uri~i}, Vuki}Mi}ovi}, Borislav T. Blagojevi}, BoìdarS. \or|evi}, Dragi{a Ivanovi}, Jovan Gli-gorijevi}, Dragoslav Jankovi}, MiroslavPe~ujli}, Vojislav M. Petrovi}, Zoran Pja-ni}, Slobodan Unkovi}, Rajko Vra~ar, Dra-gutin Veli~kovi}, Dragan Kuburovi}, Jago{Puri}, Marija Bogdanovi}, a sada je na ~e-lu BU Dejan Popovi}.

U Sastavu BU danas je 31 fakultet (pro-{le godine je pod okriqe Univerzitetavra}en Pravoslavni bogoslovski fakultet)i pet nau~nih instituta. Do po~etka {kol-ske 2004/05. godine, na Univerzitetu u Beo-gradu je diplomiralo 322.288 studenata,20.707 akademaca je magistriralo, dok sudoktorske disertacije odbranila 12.073 mla-da nau~nika.

Za obrazovawe oko 75.000 akademaca naprestoni~kom Univerzitetu brine 2.539 na-stavnika, 2.411 asistenata i drugih saradni-ka u nastavi, a tu je i 2,807 pripadnika van-nastavnog osobqa. Na{ indeks ima i oko500 stranih dràvqana, koji studiraju mahomna Stomatolo{kom, Filolo{kom, Medicin-skom i Arhitektonskom fakultetu.

Beogradski univerzitet

• 75.000 studenata• 5.000 nastavnika

i saradnika• 31 fakultet• pet instituta• ~etiri centra• Univerzitetska

biblioteka• 10.340 mesta u 11 studentskih domova• 15 restorana u kojima se dnevno pripremi

80.000 obroka

Do danas je 87 uglednih li~nosti iz ze-mqe i sveta ponelo titulu po~asnog dokto-ra Univerziteta, a me|u wima su i Ivo An-dri}, Ogist Goven, ser Derek Barton (dobit-nik Nobelove nagrade za hemiju)...

Poruka predaka

Zna~ajan deo Beogradskog univerziteta sui zadu`bine. Prema podacima iz decembra1939. godine, BU je raspolagao sa 75 zadu`bi-na i 11 fondova. Najstariji registrovan jeFond za podizawe Botani~kog vrta, osnovan1890. godine. Godinama nakon Drugog svetskograta Univerzitet nije imao pravo upravqawasvojim zadu`binama. Neke su prodate, nekeprestale s radom. Uz velike napore, koriste-}i ponekad i nedore~enost propisa i dobruvoqu uticajnih pojedinaca, Univerzitet jeuspeo da 1995.godine od Ministarstva kultu-re dobije na upravqawe 11 zadu`bina i dvafonda, a posledwih godina je osnovano i ne-koliko novih fondova iz kojih se stipendi-raju i nagra|uju najboqi akademci.

69

IZ PRO[LOSTI ZDRAVSTVA SRBIJE

Kad je ve} o studentima re~, po~eci in-stitucionalizovanog studentskog organizo-vawa seù ~ak u 1852. godinu, kada je osno-van Fond za pomo} siroma{nim studentima,u ~ijem su upravqawu u~estvovali i samiakademci. Godine 1867. osnovano je udruè-we studenata „Pobratimstvo“, koje je nat-krililo samonikle studentske klubove iimalo karakter stru~nog i politi~kog tela.Akademci su uvek dizali glas kada je tre-balo braniti pravdu ili autonomiju Uni-verziteta – 4. aprila 1936. godine, juna 1968,marta 1991, u protestima 1996/97. ili 5. ok-tobra 2000. godine.

Dr Dejan Popovi} je ovoj kwizi zapisao:„Institucija univerziteta je uspela da pre-ìvi skoro ~itav milenijum i da ostane te-meq na kojem po~iva savremena civilizaci-ja samo zahvaquju}i tome {to je umela da seneprestano prilago|ava. To je poruka koju sunam ostavili na{i preci i sami suo~eni saizazovima svoga veka, koju o stogodi{wiciprvog srpskog Zakona o Univerzitetu mora-mo da prepoznamo“.

Srpsko lekarsko dru{tvo obeleàva135 godina postojawa sa èqom daobjedini pod svojim krovom sve {to

~ini lekarsku struku, kaè predsednik SLDdr Vojkan Stani}

Srpsko lekarsko dru{tvo ove nedeqeslavi zavidan jubilej – 135 godina postoja-wa i neprekinutog rada. SLD je najstarijadru{tvena organizacija u Srbiji, najstari-je je lekarsko dru{tvo na Balkanu i jednoje od najstarijih lekarskih udruèwa u sve-tu, osnovano samo ~etiri godine posle for-mirawa Engleskog kraqevskog lekarskogdru{tva. Profesor dr Vojkan Stani}, pred-sednik SLD, podse}a da je ovo strukovnoudruèwe imalo ogromnu ulogu u razvojusrpske medicine, o~uvawu i unapre|ewuzdravqa naroda, podsti~u}i razvoj dru{tvau celini.

– @elim da vizija nekada{wih osniva~aSLD bude i danas vodiqa, da SLD bude dru-{tvo koje }e objediwavati sve ono {to ~i-ni lekarsku struku. Danas u Srbiji ima25.000 lekara, a u SLD se okupqa 16.000,uprkos te{kim godinama dru{tvo je opsta-jalo i trudilo se da okupqa lekare i una-pre|uje znawa i struku. Da za boqi ìvoti zdravqe svi radimo zajedno – i Ministar-stvo zdravqa, svi medicinski fakulteti isvi lekari – kaè za „Politiku” profesorStani}.

Davne 1872. godine, pre 135 godina, u ma-lenoj Srbiji, u vreme kad dràva jo{ nijestekla me|unarodno priznawe (dobila ga je naBerlinskom kongresu 1878), u atmosferi na-cionalnog bu|ewa i u poluvazalnoj Srbiji,lekari su bili, kako nagla{ava dr Stani},upravo ta dru{tvena elita, koja je prva ose-tila potrebu da se organizuje i stavi na ras-

polagawe narodu. Ciq je bio: o~uvawe, una-pre|ewe i za{tita zdravqa, le~ewa i zdrav-stvenog prosve}ivawa, ali i razvoj medicin-ske nauke. Srpsko lekarsko dru{tvo nastajeposle Matice srpske, prvih gimnazija u Kar-lovcima, Kragujevcu i Beogradu, liceja uKragujevcu i Beogradu, „Srpskih novina“ iVuji}evog pozori{ta. Osniva~i SLD su bi-le znamenite istorijske li~nosti, velikanina{e medicine, fascinantni vizionari.

– Na{i qudi, lekari, {kolovani u Be~u,Parizu, Cirihu vra}ali su se u Srbiju vo-|eni idejom da pomognu svom narodu. Sam~in osnivawa Dru{tva predstavqao je jednuod najzna~ajnijih inicijativa u dràvi.Inicijator osnivawa bio je dr Vladan \or-|evi} koji je SLD nazvao „ogwi{tem srpskenauke koje }e se razvijati sa op{tim na-pretkom medicinske struke“, podse}a naosnivawe dana{wi predsednik.

Prema ideji Vladana \or|evi}a, Dru-{tvo je trebalo da obuhvati sve lekare ko-ji su radili u Srbiji, srpske lekare koji suradili van wenih granica, strane lekare inau~nike svetskog glasa koji bi imali sta-tus po~asnih ~lanova, kao i one koji nisulekari – prijateqe i saradnike Dru{tvakoje je u svom ~lanstvu objedinilo civilnei vojne, dràvne i privatne lekare i stoma-tologe. Tako su se me|u osniva~ima na{la~etiri Srbina, tri Nemca, tri êha, dvaPoqaka, jedan Grk i jedan Slovak. Bilo jeto malo internacionalno dru{tvo, ali bi-lo je na{e. Bili su to: A}im Medovi}(predsednik), Vladan \or|evi} (sekretar),Jovan Ma{in, \or|e Klinkovski, Jovan Va-lenta, Panajot Papakostopulos, Josif Ho-qec, Bernard Bril, Sava Petrovi}, JulijusLenk, Marko Polak, Petar Ostoji} i zubni

71


* Iz: Politika, 27. maj 2007.

Ogwi{te srpske medicine*O. Popovi}

lekar Ilija Ranimir. Osniva~ima }e seubrzo pridruìti i Josif Pan~i} i MladenJankovi}.

Neposredno posle osnivawa na inicijati-vu Dru{tva Skup{tina Kneèvine Srbijedonosi „Zakon o ure|ewu sanitetske strukei o ~uvawu narodnog zdravqa” i osniva:ustanove za spre~avawe bolesti qudi i sto-ke; za le~ewe bolesnih qudi i za ~uvaweneizle~ivih bolesnika, bogaqa, slepih, glu-vonemih, sumanutih; na granicama dràvekarantine, a po okruzima postavqa fiziku-se, sreske lekare, op{tinske lekare, op-{tinske babice i marvene lekare. PosleDrugog svetskog rata Dru{tvo je nastavilosa svojom prepoznatqivom misijom.

Danas SLD godi{we organizuje oko hiqa-du razli~itih stru~nih i nau~nih sastanaka,


72

simpozijuma i kongresa. Radi kroz 80 speci-jalisti~kih sekcija i 80 podru`nica.

– Strate{ko mesto i uloga SLD-a danasje o~uvawe digniteta lekarske profesije.Na{e dru{tvo treba da bude lider u stru-ci, a strate{ki partner sa Ministarstvomzdravqa i medicinskim fakultetima. Premazakonu formirali smo Skup{tinu Lekarskekomore, ali zbog izostanka podzakonskihakata ona nije jo{ zaìvela, ali nadam seda }e se i to uskoro dogoditi. @elimo i daomasovimo ~lanstvo SLD, zalaèmo se da seprivatni i dràvni lekarski sektor izjed-na~e, kao i da se usvoje univerzalni, javnikriterijumi za napredovawe u struci, zasno-vani iskqu~ivo na profesionalnoj kompe-ticiji i eti~kim vrednostima lekara – ka-è dr Stani}.

Lekara je Bog stvorio i lekovi suBo`ja tvorevina. Lekar ne le~isam, nego Bog le~i kroz wega. Bog

upu}uje lekara i on propisuje lek. Obrati-te se lekaru, ali u isto vreme najvi{e Go-spoda i wegove svete molite da ga urazumeda pogodi pravi lek“,ovako je pisao ~uveni ru-ski svetiteq sveti Teo-fan Zatvornik svojoj du-hovnoj deci kada su gapitala za savet kako dapostupaju u bolesti.

Oduvek su hri{}ani ubolesti traìli pomo}lekara, ali i svetiteqaodlaze}i u manastire ukojima se nalaze ~udo-tvorne ikone ili netru-le`ne mo{ti Bo`jihugodnika. Novi zavet jeprepun primera u kojimaje Isus Hristos isceqi-vao slepe, hrome, gubave,i one s uma si{le. Ne sa-mo primerom, ve} i kon-kretnom poukom Spasiteqje poru~io dvanaestoriciapostola: „Bolesne le~ite, mrtve diìte,demone izgonite, zabadava dobiste, zabadavadajte“.

Me|u svetiteqima bilo je mnogo {kolo-vanih lekara koji su svoje ume}e, ali i bla-godat koju su zbog vrlinskog ìvota zadobi-li od Boga, koristili da besplatno le~equde. Najpoznatiji su svakako sveti vra~iKozma i Damjan, i sveti Pantelejmon. Ma-lo je poznato da je sveta Anastasija Farma-

kolitrija, koja je ìvela u tre}em veku, bi-la prva {kolovana èna lekar u hri{}an-stvu koja je le~ila u na{im krajevima. Bi-la je udata za visokog rimskog dostojanstve-nika. Kada je primila hri{}anstvo sve svo-je znawe koristila je da pomogne ubogima.

Pogubqena je u Sirmiju-mu, dana{woj SremskojMitrovici, gde je nadwenim grobom kasnijepodignuta crkva. Rukaove svetiteqke ~uvana jeu srpskom manastiruOrahovici u Hrvatskoj, asada se nalazi u crkvi uMedincima kod Podrav-ske Slatine.

Sveti velikomu~enikPantelejmon (slavi se 9.avgusta) na ikonama seizobraàva kako u rucidrì kov~eì} sa leko-vima. Iako je imao me-dicinsko obrazovaweonog vremena, Pantelej-mon je le~io molitvom,prizivaju}i ime Isusa

Hrista, zbog ~ega je izzavisti svojih kolega bio optuèn i izve-den pred cara Maksimilijana i pogubqen304. godine.

Sveti besrebrenici i ~udotvorci Kozmai Damjan, ili sveti Vra~i, za{titnici susrpske medicine i farmacije. Ina~e, vra~ nacrkvenoslovenskom zna~i {kolovani lekar.Ve} godinama svakog 14. novembra lomqe-wem kola~a lekari slave ove svetiteqe kaokrsnu slavu. Pravoslavna crkva ~uva spomen

73


1 Milenko Pe{i}

* Iz: Politika, 12. novembar 2007.

Zabadava dobiste, zabadava dajteM. Pe{i}1

Za{titnici medicine: Sveti Vra~i.

„

na tri para svetih vra~a. Sveti Kozma iDamjan Rimqani proslavqaju se 14. jula,Sveti Vra~i Arabqani 30. oktobra i Sve-ti Vra~i iz Azije 14. novembra.

Kult po{tovawa svetih Vra~a ima dubo-ke korene u srpskom narodu. Mnogo crkavaje posve}eno ovim svetiteqima koji pomaùsvima koji im se molitveno obrate za pomo}.Mnogi Srbi, ali i Albanci, do 1999. godi-ne odlazili su u manastir Zo~i{te gde suim monasi ~itali molitve za ozdravqewena mo{tima svetih besrebrenika Kozme iDamjana. Posle minirawa Zo~i{ta mo{tisu preba~ene u Sopo}ane da bi letos bileponovo vra}ene u obnovqenu svetiwu kodOrahovca na Kosovu i Metohiji.


74

Patroni lekarskog esnafa bra}a Kozma iDamjan, ~ije su mo{ti posle osam godina iz-gnanstva ponovo u Zo~i{tu, ro|eni su u Azi-ji. Posle o~eve smrti u~ili su medicinu ipro~uli se kao ~udotvorci koji besplatno is-cequju, ne samo znawem, ve} i iskrenom hri-{}anskom verom. Predawe kaè da su se bra-}a jednom posva|ala, jer je Damjan od jedne è-ne koju je izle~io uzeo tri jajeta. Kozma setoliko naqutio da je traìo da kada buduumrli da ih ne sahrane zajedno. Ali Damjanuzev{i jaja, ipak nije postupio suprotnoHristovoj pouci, jer dar nije uzeo kao platuza le~ewe, ve} zato {to ga je èna zaklelaSvetom trojicom. Po Bo`joj promisli bra}asu ipak sahrawena zajedno u mestu Ferman.

Za~eci srspkog vojnog saniteta

Ta~kom 167. uputstva iz 1835. godine {e-fu vojnih poslova dato je u du`nost da bri-ne o zdravqu vojske i o bolnicama. Godine1836. regrutovano je prvih 2000 vojnika po-deqenih na ~etiri oblasne komande. U jed-nom krilu beogradske kasarne otvorena jeprva vojna bolnica pod upravom dr KarlaBelonija. U ustavu iz 1838. godine, para-graf 19. je glasio: „Pope~iteq vnutrenihdela ima da se brine za sve {to se ti~e voj-ske i da upravqa sanitetskim poslovima dr-àve“. U wegov resor do{lo je naro~ito„karantinsko i sanitetsko odeqewe“ i zaprvog na~elnika postavqen je dr Karlo Pa-cek. To odeqewe imalo je da „preduzme sve{to moè posluìti za{titi ìvota izdravqa srpskog naroda, uklawaju}i sve {toje tome protivno. Ovamo spada: a) podizawe,organizovawe i nadzor zemaqskih karanti-na protivu kuge, da se ta opasna bolest ne

uvu~e u zemqu, ili, ako se to nije moglospre~iti, da se ta bolest {to skorije ugu-{i i iskoreni; b) da se, u sporazumu sa po-pe~iteqstvom prosvje{~enija, pod ~ijimnadzorom stoje bolnice, stara za spre~ava-we i iskorewivawe drugih opasnih i pri-qep~ivih bolesti, kao {to su: trule` rana,qudske bogiwe i druge kobne zaraze. Prematome odeqewe }e se postarati v) da podig-ne potrebne javne apoteke, da postavi u~e-ne lekare i babice i da spre~i zloupotre-bu lekova od strane lekara“.

Godine 1839. u glavnom {tabu vojske uve-deno je mesto {taps-doktora. Prvi je bio drEmerik Lindenmajer. Godine 1840. otvorenaje mala garnizonska bolnica u Poàrevcupod upravom dr Maksima Nikoli}a Mi{ko-vi~eva, a zatim i u Kragujevcu sa magistromhirurgije dr Jovanom Petrovi}em na ~elu.

Godine 1842. Vu~i} je na{ao da „Srbijine treba vi{e od tri lekara“, pa je dr Kar-la Paceka proterao. Na wegovo mesto ubr-

75


Dr Karlo Beloni(1807-1877.)

Dr Karlo Pacek(1807-1876.)

Dr Jovan Steji}(1803-1853.).

zo je do{ao dr Jovan Steji}, „lekar iz Voj-vodine, dobar administrator i dobar Sr-bin“, koji je „kao op{te obrazovan ~ovekpribavio sanitetskom odeqewu ve}u va-`nost“.

Iz: „Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1095–1920–2005“,

Beograd, 2005.

Prvi lekari u polunezavisnoj Srbiji

Prvi lekar u Srbiji, Grk KonstantinAleksandridi, do{ao je 1819. i ostao samodo 1821. godine, zato „{to su mu po~eliplatu preko pogodbe umawivati“.

Dr Vito Romita, Napolitanac, u Beogradje do{ao 1823. godine. Bio je najpre lekarbeogradskog pa{e, a 1824. pre{ao je u slu-`bu kwaza Milo{a. Godine 1827. prebegaoje u Bukure{t ostaviv{i i porodicu i ima-we, izgleda iz straha {to su bile otkrive-ne neke wegove poslovne zloupotrebe.

Dr Silvester Bartolomeo Kunibert,Italijan iz Savijana, koji je zavr{io medi-cinu u Torinu, 1826. godine postao je lekarbeogradskog pa{e, a posle dve godine pre-{ao je u slu`bu kod kwaza Milo{a. Oè-nio se }erkom dr Romite. Bio je odani pri-jateq kwaza Milo{a koga je obave{tavao osvemu {to bi doznao od engleskog konzulai uticajnih Turaka. Godine 1839. napustio jeSrbiju sa prognanim kwazom, a 1843. godineiz Italije je do{ao u Be~ da mu se pridru-ì. Godine 1850. izdao je memoare na fran-cuskom jeziku.

Pomiwe se da je u Jagodini radio izve-sni dr \or|e, poreklom Grk, ~ije je prezi-me izgubqeno. Isto tako, pomiwu se jedanruski lekar koji se, posle bekstva iz zaro-bqeni{tva u Maloj Aziji naselio i radiou Poàrevcu, i jedan turski lekar, koji jeradio u â~ku, ali wihova imena nisu sa-~uvana.

Iz: „Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu 1095–1920–2005“,

Beograd, 2005.

Milan Jovanovi}–Batut

Iza{la je najnovija kwiga na{eg pozna-tog higijeni~ara, socijalnog radnika i od-li~nog propagatora i popularizatora medi-cine u na{em narodu, profesora dr Mila-na Jovanovni}a – Batuta o neèwama i sta-roèwenima sa zdravstvenog, socijalnog irasnog gledi{ta.

Ova kwiga zgodno je do{la ba{ u vremeobjavqivawa zakona o porezu na neèwe itako odmah dobila i direktno priznawe,ali wena pojava je istovremeno vrlo kori-sna da objasni kakva opasnost preti od ne-èwa za dru{tvo, narod i rasu.

Samo kada mu{karci i ène budu svesnisvojih du`nosti, kada budu shvatili da odwihove harmoni~ne zajednice zavisi opsta-nak porodice, naroda i rase, samo }e tadabiti osigurana budu}nost jedne dràve.

Iz: Politika, 5. januar 1931. godine


76

Ve~erwe klinike od 11. decembra

To }e biti jedini oblik dopunskog rada lekara koji je izabrao da puno radno vreme ra-di u dràvnoj ustanovi, a ukoliko nastavi da radi i u privatnoj praksi – dobi}e otkaz

Do 11. septembra svi zdravstveni radnici koji su zaposleni u dràvnim medicinskim usta-novama mora}e da se opredele da li èle da rade puno radno vreme u dràvnoj ustanovi ilipola radnog vremena u dràvnoj, a druga ~etiri sata u privatnoj ordinaciji. Medicinarikoji se odlu~e za puno radno vreme u dràvnoj ustanovi, a nastave da rade u privatnoj pra-ski bi}e otpu{teni sa posla, upozorio je dr Tomica Milosavqevi}, ministar zdravqa.

On je na ju~era{woj konferenciji za novinare istakao da bi dràvne zdravstvene usta-nove od 11. decembra trebalo da organizuju dopunski, odnosno ve~erwi rad u ciqu pruàwazdravstvenih usluga koje nisu obuhva}ene zdravstvenim osigurawem i intervencija koje se utim ustanovama i ina~e izvode. Cene u ve~erwim klinikama dràvnih ustanovama bi}e tr-ì{ne, ali ne}e biti ujedna~ene – utvr|iva}e ih upravni odbori zdravstvenih ustanova, apacijenti }e upla}ivati naknadu za dopunsku zdravstvenu uslugu zdravstvenoj ustanovi.

– Cenovnici }e biti istaknuti na vidnim mestima, a ve~erwe klinike od 11. septembraposta}e jedini oblik dopunskog rada lekara, koji puno radno vreme rade u dràvnoj ustano-vi – precizirao je ministar Milosavqevi}.

Pravo na dopunski rad ne}e imati direktori zdravstvenih ustanova, na~elnici odeqewai {efovi odseka, a u narednih nekoliko meseci direktori zdravstvenih ustanova treba dapo~nu da reorganizuju svoje ustanove, kako bi ve~erwe klinike funkcionisale po trì{nimuslovima. Zdravstveni radnici koji zakqu~e ugovor o radu sa nepunim radnim vremenom sadràvnom ustanovom ne}e mo}i da zakqu~e ugovor o dopunskom radu sa svojim poslodavcem,kao ni sa drugom zdravstvenom ustanovom koja se nalazi u dràvnoj svojini.

Ciq ovih mera jeste da se obezbedi ve}a bezbednost pacijenata, da se najboqi stru~wa-ci u oblasti zdravstva zadrè u dràvnim ustanovama, kao i da se iskoreni korupcija u bol-nicama. Bezbednost pacijenata se pove}ava tako {to }e wima biti pruàne zdravstveneusluge u onim ustanovama u kojima postoji ve}i broj pregleda i u kojima se dnevno zbriwa-vaju hiqade pacijenata, a najboqi lekari bi}e stimulisani da rade u okviru svojih mati~-nih zdravstvenih ustanova tako {to }e dobijati trì{ni honorar za svoje medicinske uslu-ge u ve~erwim klinikama. A ako se ima na umu da cena jednog konsultantskog pregleda natrì{tu iznosi izme|u 40 i 50 evra, onda je jasno da }e to biti zna~ajan priliv novca zajednu zdravstvenu ustanovu koji }e biti upotrebqen za popravqawe uslova rada u woj − is-takao je dr Tomica Milosavqevi}.

On je dodao da }e otvarawe ve~erwih klinika pove}ati buxet zdravstvenih ustanova i da}e taj novac biti upotrebqen za podizawe kvaliteta rada u celoj zdravstvenoj ustanovi. Le-galni priliv novca omogu}i}e i nabavku nove medicinske opreme, koja po kvalitetu ne}ezaostajati za aparatima koji postoje u nekim ustanovama privatne prakse.

77

Vesti i novosti iz zdravstva i o zdravstvu

On je tako|e dodao da direktori zdravstvenih ustanova odlu~uju da li }e i pod kojim uslo-vima dozvoliti podelu radnog vremena, a oni direktori koji odobre podelu radnog vremenabi}e u mogu}nosti da zaposle novi kadar sa nepunim radnim vremenom.

„Na trì{tu radne snage postoji 2.500 mladih i nezaposlenih lekara koji su {est godi-na studirali i ulagali u svoje znawe, a Ministarstvo zdravqa ima ciq da do 2010. godineprepolovi broj nezaposlenih lekara – ako 2.000 lekara odlu~i da u dràvnim zdravstvenimustanovama radi skra}eno radno vreme, mi }emo zaposliti 1.000 mladih stru~waka da zdrav-stveni sistem ne bi trpeo ni~ije odsustvo“, istakao je ministar zdravqa.

Dr Tomica Milosavqevi} je objasnio da zdravstvena ustanova moè po~eti pruàwezdravstvenih usluga na osnovu organizacije dopunskog rada ako dobije saglasnost Ministar-stva zdravqa. Da bi dobila tu saglasnost zdravstvena ustanova je du`na da podnese zahtevMinistarstvu u kome se detaqno opisuju na~in i postupak organizacije dopunskog rada, vr-ste zdravstvenih usluga za ~ije pruàwe organizuje dopunski rad, ime, prezime, zanimawe,specijalnost i broj osoba koje }e biti angaòvane po osnovu ugovora o dopunskom radu zapojedina~ne vrste zdravstvenih usluga. Zdravstvena ustanova je du`na i da podnese podatkeo listama ~ekawa koje se vode u zdravstvenoj ustanovi, o vremenu ~ekawa i broju osoba nalistama, podatke o vremenu zakazivawa za pojedina~ne zdravstvene usluge, cene tih uslugai radno vreme za pruàwe takvih usluga.

K. \or|evi}Iz: Politika, 7. avgust 2008.

Prijavqeni za upis na fakultete zdravstvene struke i aktuelni kapaciteti {kolske 2008/9. godine u Srbiji

Iz: Politika, 28. jun 2008.

Magnetna rezonanca za jubilej uì~ke bolniceUskoro i pejsmejker centar u ustanovi koja je obeleìla 155 godina rada

Uì~ka Op{ta bolnica, u okviru ju~era{weg obeleàvawa 155 godina postojawa, po-stala je bogatija za moderan i zdravstvu ovog kraja i te kako potreban ure|aj – nuklear-nu magnetnu rezonancu, kakve su retkost u gradovima koji nemaju klini~ke centre. Nabav-ka ovog savremenog aparata za dijagnostiku ko{tala je 1,3 miliona evra, iz sredstava Re-


78

Fakulteti Buxet Samofinansiraju}i Prijavqeni za upis

Medicinski fakultet u Beogradu 450 50 830

Stomatolo{ki fakultet u Beogradu 160 0 418

Farmaceutski fakultet u Beogradu 250 75 547

Medicinski fakultet u Novom Sadu 415 110 613

Medicinski fakultet u Kragujevcu 170 172 427

Medicinski fakultet u Ni{u 220 220 632

Medicinski fakultet Pri{tina 50 100 102

Ukupno 1715 727 3569

publi~kog fonda za zdravstvenu za{titu (70 odsto ukupne sume) i Zdravstvenog centra Uì-ce. Tako|e, sve je ovde spremno i za otvarawe pejsmejker centra, pa }e se uskoro pacijen-tima iz ovog kraja, koji su za ovaj zahvat upu}ivani u beogradske ustanove, pejsmejker ugra-|ivati i u uì~koj bolnici. Zna~ajan je i po~etak primene projekta za reciklaù medi-cinskog otpada.

Magnetna rezonanca je, bez sumwe, lek za „usko grlo“ ovda{weg zdravstva, dijagnostiku,zbog ~ega su pacijenti mesecima ~ekali na pravu terapiju ili operaciju. Wenom nabavkom,po re~ima direktora Zdravstvenog centra Uìce dr Darka Marinkovi}a, Ministarstvo zdra-vqa je prepoznalo potrebe stanovnika ovog okruga. – To je put kojim smo krenuli ka osva-jawu novih metoda u dijagnostici i terapiji, uz druge ciqeve koje smo postavili: podizawekvaliteta rada, pove}awe broja pacijenata u laparaskopskoj hirurgiji, boqa kadrovska po-puwenost u radiologiji i anesteziologiji da bismo smawili vreme ~ekawa na pojedine di-jagnosti~ke procedure i operacije, i drugo – kazao je Marinkovi}.

O razvojnom putu uì~ke Op{te bolnice govorila je wena direktorka dr Olga Vu~i}e-vi}, podsetiv{i da po~etak datira iz 1853. godine kad je mehana u nasequ Carina pretvo-rena u prvu bolnicu. Sada{we zdawe u Kr~agovu napravqeno je 1922. godine i od tada objek-ti su u vi{e navrata dogra|ivani. Novi hirur{ki blok gra|en je od 1977. do 1988. godine,a na po~etku novog milenijuma zavr{eno je osam operacionih sala. Nedavno je obavqena re-konstrukcija internog i grudnog odeqewa, kuhiwe, kotlarnice, ve{eraja. Bolnica sada ima745 posteqa.

Podaci govore da je izme|u dva rata u bolnici radilo pet lekara, prva {kolovana me-dicinska sestra Lela \uki} Majstorovi} zaposlila se 1951. godine (prisustvovala je ju~e-ra{woj sve~anosti), a trenutno u ovoj ustanovi radi 211 lekara, od kojih su 134 specijali-sti, i 713 medicinskih sestara. Uì~ka bolnica pro~ula se po uspesima u laparaskopskojhirurgiji, ovda{we slu`be interne medicine, hirurgije i pedijatrije su na supspecijalisti~-kom nivou, a u slu`bi za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju ura|en je najve}i broj ope-racija ove vrste posle Ortopedske klinike na Bawici.

B. Pejovi}Iz: Politika, 22. jun 2008.

Za ranu dijagnostiku i le~ewe poreme}aja pam}ewaU Institutu za neurologiju u Beogradu 4. juna ove godine sve~ano je otvoren Cenar za

poreme}aje pam}ewa i demencije, prvi centar u na{oj zemqi koji }e se baviti tom proble-matikom

Statistike kaù da deset odsto qudi preko 65 godina boluje od Alchajmerove bolesti.Osnovni ciq Centra za poreme}aje pam}ewa jeste rana dijagnostika prema najsavremenijimsvetskim kriterijumima i rano zapo~iwawe terapije pacijenata sa poreme}ajem pam}ewa idrugih kognitivno-bihevioralnih promena, kao i rana dijagnostika i le~ewe demencije. RadCentra u prvoj fazi bi}e u okviru ambulante i poliklinike, a pregledi }e se zakazivatipreko sistema dnevne bolnice.

Centar za poreme}aje pam}ewa i demencije nije samo mesto dijagnoze i le~ewa, ve} je imetodolo{ki centar za obrazovawe lekara i sredweg medicinskog osobqa iz drugih insti-tucija u Srbiji. Centar }e se posebno baviti informisawem i edukacijom pacijenata i po-rodica kako da se nose sa bole{}u i sa teku}im problemima kroz radionice i savetovali-{ta, kao i podizawem svesti {ire javnosti o zna~aju ranog prepoznavawa i le~ewa Alchaj-merove demencije.

Iz: White, jun 2008.

79

VESTI I NOVOSTI IZ ZDRAVSTVA I O ZDRAVSTVU

Veb dizajn prema svetskim standardimaKlini~ko-bolni~ki centar „Beànijska kosa“ postavio je novi veb sajt, redizajniran pre-

ma svetskim standardima i prilago|en potrebama slepih i slabovidih osoba.KBC „Beànijaka kosa“ je prepoznao zna~aj internet komunikacija u zdravstvenoj eduka-

ciji op{te populacije i prevenciji i ranom otkrivawu bolesti. Tako posetioci sajta, naadresi www.bkosa.rs, mogu da se informi{u o slu`bama koje su im na raspolagawu, da zaka-ù pregled, ali i da se informi{u o odre|enim zdravstvenim problemima.

Pored informacija o uslugama i programima koje pruà ovaj KBC, na sajtu se nalaze in-formacije o organizacionoj strukturi ustanove, kao i podaci neophodni ukoliko poèliteda postanete wihov donator i ~lan oficijelnog Kluba dobrotvora.


Izlo`ba umetni~kog stvarala{tva lekaraPovodom obeleàvawa \ur|evdana, krsne slave Srpskog lekarskog dru{tva (SLD), u Voj-

nomedicinskoj akademiji je sve~ano otvorena izlo`ba umetni~kog stvarala{tva lekara-pri-padnika VMA, umetni~ke sekcije SLD-a i Dru{tva lekara Vojvodine.

Izlo`bu je otvorila dr sc. med. Elizabeta Ristanovni}, na~elnica Odeqewa za odnosesa javno{}u VMA, koja je naglasila da se u ovoj ustanovi unesre}enima i bolesnima poma-è vrhunskim dijagnosti~kim i terapijskim postupcima, ali i lepom re~ju i snagom.

– @elimo da promovi{emo zajedni~ku misiju lekara i umetnika: da ìvot ~oveka u~i-ne lep{im, sno{qivijim, da smawe agresivnost qudke usamqenosti i podstaknu uverewao prolaznosti svake nesre}e. Glavna vrednost nauke je istina, koja je ponekad surova ibolna, a osnovni proizvod umetnosti je lepota koja blokira razornu mo} istine, ulivasveù snagu i daje nove boje surovoj realnosti. I mo`da je ba{ ova esencijalna spozna-ja stimulusa za bu|ewe umetni~kog izraza u onima koji stvaraju zdravqe – objasnila jeRistanovi}eva.

D. D. K.Iz. Politika, 8. maj 2008.

Akcija otkrivawa raka grli}a matericeAkcija organizovanog otkrivawa raka grli}a materice po~e}e 17. maja u op{tini Sav-

ski venac, a pregledi èna bi}e obavqani vikendom. Pacijentkiwe od 29 do 48 godina ko-je ìve na podru~ju ove op{tine dobi}e pozive na ku}ne adrese da do|u na pregled kod iza-branog lekara-ginekologa.

Takozvanim skriningom na rak grli}a materice u narednom periodu bi}e obuhva}enei pacijentkiwe od 20 do 65 godina iz drugih delova Srbije, prama Nacionalnom progra-mu za prevenciju raka grli}a materice, koji je Ministarstvo zdravqa sa~inilo u julu2007. godine.

O~ekuje se da se ovim aktivnostima zaustavi negativni trend obolevawa od raka grli-}a materice, jer je Srbija po broju èna koje su umrle od ove bolesti na prvom mestu uEvropi.

D. D. K.Iz. Politika, 9. maj 2008


80

Besplatne rekonstruktivne operacije za decuPrinceza Katarina Kara|or|evi} sve~ano je otvorila jedan od najmodernijih objekata za

estetsku i rekonstruktivnu hirurgiju kod nas, Kliniku „Olimp“ u Novom Sadu. Rukovodilacstru~nog tima lekara prof. dr Dimitrije Panfilov, predsednik Me|unarodne akademije zaestetsko-plasti~nu hirurgiju, dobitnik niza najve}ih priznawa u ovoj oblasti i jedan od na-{ih u svetu najpoznatijih plasti~no-rekonstruktivnih hirurga, na otvarawu klinike je kaosvoju donaciju Humanitarnom radu W.K.V. princeze Katarine obe}ao besplatne operacije zadecu Srbije. U ovoj klinici }e svakog meseca, kako je predvi|eno, biti ura|ene po dve bes-platne rekonstruktivne operacije za male pacijente.

D. R.Iz: Politika, 9. maj 2008.

Zdravqe se osmehom prenosiPreko takozvanog Belog telefona gra|ani mogu da iznesu primedbe na rad zdravstvenih

ustanova. – Ministarstvo zdravqa odgovara u roku od osam danaOko 90 odsto svih pritu`bi gra|ana na rad zaposlenih u zdravstvenim ustanovama odnosi

se na nequbaznost osobqa i lo{u komunikaciju, obja{weno je na skupu „Zdravqe se osmehomprenosi“.

Da bi se to promenilo, Ministarstvo zdravqa je uvelo i novi na~in komunikacije sa gra|a-nima preko takozvanog Belog telefona, odnosno govornog automata ili SMS-a. Broj 0700-111-700 je 24 sata dostupan stanovnicima na{e zemqe koji imaju primedbe na rad zdravstvenih usta-nova, a na koje predstavnici ministarstva daju pismene odgovore u roku od osam dana. Pozivise gra|anima tarifiraju po ceni lokalnog poziva, bez obzira na to iz kog dela zemqe zovu.

– Namera je da na{e ministarstvo u drugoj polovini godine razvije ve{tine komunicira-wa usmerene na suprotstavqawe nasiqu u zdravstvenim ustanovama, kako izme|u zdravstvenihradnika me|usobno, tako i u wihovom odnosu prema pacijentima – istakao je dr Tomica Mi-losavqevi}, ministar zdravqa.

On je objasnio da ve} postoje prevedeni vodi~i i uputstva sa instrukcijama kako da se raz-vije ve{tina komunicirawa i spre~i nasiqe u zdravstvenim ustanovama, izraàvaju}i o~eki-vawe da }e se u bolnicama, institutima i domovima zdravqa u drugoj polovini ove i u tokunaredne godine razviti sistem edukacije u toj oblasti.

Stanovnici na{e zemqe mogu da postavqaju pitawa i putem SMS-a na broj 32-33, tako {toukucaju M3 razmak i tekst pitawa. Ova usluga je tako|e dostupna 24 sata dnevno za korisni-ke mreà „MTS“ (064/065) i „Telenor“ (062/063). Cena poruke koju pla}a korisnik je sedamdinara plus PDV.

– U okviru kampawe {tampali smo i promotivni materijal, koji je distribuiran zdravstve-nim ustanovama. Jedan od prvih koraka poboq{awa stawa u ovoj oblasti bio je uvo|ewe za{tit-nika pacijentovih prava u svim ustanovama. Ponekad je pacijentima dovoqno uputiti osmeh, ko-ji veoma zna~i bolesnom ~oveku. Govor tela je stariji od jezika i pisma, jer }e u svakoj kultu-ri svaka osoba preoznati osmeh i qubaznost. Od kvaliteta komunikacije ~esto zavisi uspeh iishod le~ewa. Lepo pozdravqen i qudski primqen pacijent mnogo je spremniji da poslu{a sa-vete, da veruje svom lekaru i da po{tuje wegovo mi{qewe – istaknuto je na skupu.

Akcija „Zdravqe se osmehom prenosi“ nastavak je pro{logodi{we kampawe Ministarstvazdravqa pod nazivom „Imate pravo“, a wen ciq je kontinuirani rad Ministarstva zdravqa izdravstvenih radnika na poboq{awu odnosa i komunikacije izme|u lekara, sestara i pacije-nata, dok }e nastavak ove kampawe biti fokusiran na spre~avawe i prevazilaèwe nasiqa uzdravstvenim ustanovama, kao i mobinga na radnom mestu.

D. Davidov-KesarIz: Politika, 12. maj 2008.

81


Novi sajt KBC „Beànijska kosa“ i za slepeU Klini~ko-bolni~kom centru „Beànijska kosa“ predstavqen je redizajnirani sajt bol-

nice, koji je kreiran prema najnovijim svetskim standardima, a jedan je od malobrojnih uSrbiji koji je prilago|en potrebama slepih i slabovidih osoba.

Osnovni ciq je unapre|ewe postoje}e internet komunikacije bolnice, olak{avawe i ubr-zavawe komunikacije sa javno{}u i edukacija op{te populacije o va`nosti prevencije i ra-nog otkrivawa bolesti.

– Osnovna boja na sajtu je qubi~asta u kojoj je i ve}ina detaqa u prostoru KBC „Beà-nijska kosa“, a glavni vizuelni je cvet magnolije koji krasi grb na{e medicinske ustanove.Odluka da redizajniramo sajt dobija na va`nosti sada, jer je broj korisnika Interneta uSrbiji starijih od 15 godina dostigao 25 odsto – istakli su ~elnici KBC „Beànijska ko-sa“.

D. D. K.Iz. Politika, 12. maj 2008

Magi~ni broj zdravqa 0-3-5-140-5-3-0Lekari savetuju: nula cigareta, tri kilometra {etwe dnevno, krvni pritisak ispod

140, pet obroka dnevno, nivo holesterola niì od tri...Do dobrog zdravqa uz pomo} magi~nog broja, jedinstven je recept koji je gra|anima upu-

}en sa nedavno odrànog simpozijuma kardiologa „Kardiologika“ u Vr{cu, koji je okupiovi{e od 500 doma}ih i stranih lekara.

Magi~ni broj zdravqa je 0-3-5-140-5-3-0 i ustanovqen je kao moto Evropskog udruèwa kar-diologa, koje je postavilo ciq da 2050. godine niko mla|i od 65 godina ne oboli od sr~a-nih bolesti ili ne dobijee mo`dani udar, istakao je akademik dr Miodrag Ostoji}, kardi-olog.

Prvi broj, nula, odnosi se na broj cigareta koji nas vodi do zdravqa. Dakle, prvi pred-uslov da sa~uvamo srce i mozak od infarkta i {loga jeste da ne pu{imo, a slede}i brojnas podse}a da svakoga dana treba da pro{etamo ili prepe{a~imo tri kilometra. U magi~-nom broju je sadràna i cifra 140 – preporuka da svoj gorwi krvni pritisak uvek odrà-vamo na vrednostima ispod 140 milimetara ìvinog stuba. Naredni broj upu}uje nas na va-`nost pet redovnih obroka u ishrani, u kojoj treba da budu zastupqeni vo}e i povr}e. DrOstoji} je podsetio i da je veoma va`no da vodimo ra~una o nivou rizi~nog holesterola ukrvi, koji ne sme da pre|e iznos tri. Posledwa nula u magi~nom broju od nas traì da ni-smo debeli, da nemamo {e}ernu bolest, kao i da vodimo ra~una o preddijabetesnom stawu.

Iz: Politika, 20. mart 2008.

U Srbiji 190 internet zavisnikaU jedinom savetovali{tu koje se bavi problemima zavisnosti od svetske mreè u na-

{oj zemqi trenutno je na tretmanu oko dvadeset mladih osobaU Srbiji je u protekle dve godine le~eno najmawe 190 zavisnika od Interneta, sude}i

prema podacima za sada jedinog defektolo{kog savetovali{ta koje se u na{oj zemqi baviproblemima zavisnosti od svetske mreè.

Svetski trend zavisnosti od modernih tehnologija o~igledno je stigao i na na{e prosto-re, dok istovremeno ameri~ki stru~waci u „âsopisu za psihijatriju“ isti~u da bi inten-


82

zivno slawe elektronske po{te, SMS poruka, igrawe igrica ili sajber seks trebalo pre-poznati kao zavisnost i uvrstiti ih u mentalne poreme}aje.

Nakon {to se u stru~nim krugovima sti{ala polemika da li zavisnost od Interneta tre-ba uvrstiti u mentalne poreme}aje, zavisnost od telekomunikacionih ure|aja iznedrila jenovu dijagnozu – nomofobiju, odnosno strah da se ostane bez mobilnog telefona. Pojavnioblik nomofobije je strah da se ne ostane bez kredita, dometa i baterije, a rezultati pr-vih istraìvawa o ra{irenosti ove „pojave“ govore da vi{e od 13 miliona Britanaca stre-pi da ne ostane bez svog mobilnog telefona.

Milan Radovanovi}, specijalni pedagog iz defektolo{kog savetovali{ta „Entera“, kojeje prvo po~elo da radi sa zavisnicima od Interneta, kaè da je za dve godine otvoreno oko190 zdravstvenih kartona, a trenutno se na tretmanu nalazi oko dvadeset mladih osoba. Ra-dovanovi} ocewuje da je zavisnost od kuckawa SMS-ova i slawa i-mejlova u stvari zavisnostod potrebe da „neko misli na mene“.

„U skici za profil tipi~nog zavisnika od Interneta i kompjuterskih igrica nalazi semlada mu{ka osoba, u dobi od 16 do 26 godina, koja je ~esto natprose~no inteligentna i ko-ja je do momenta razvijawa zavisnosti bila izuzetno uspe{na u onome {to radi. To su naj-~e{}e odli~ni |aci ili studenti koji napu{taju {kolu, odnosno studije, prekidaju socijal-ne kontakte i emotivne veze zbog svoje vezanosti za virtuelni svet Interneta“, obja{wavaMilan Radovanovi}.

Po wegovim re~ima, vreme koje se provodi na Internetu samo po sebi nije dovoqno dabi se postavila dijagnoza zavisnosti.

„Uslov je da to bude slobodno vreme i da ono progresivno raste, kao i da socijalni ì-vot i posao trpe zbog zavisnosti“, kaè na{ sagovornik.

On podse}a da je u osnovi svake zavisnosti lu~ewe takozvanih neurotransmitera zadovoq-stva, a apstinencijalni sindrom delimi~no li~i na onaj koji se razvija kada se prekine sauzimawem droge: prisutni su blaga glavoboqa, opsesivno razmi{qawe o objektu zavisnosti,stoma~ne tegobe, ali i nevoqni pokreti prstima koji simuliraju rad na tastaturi, obja{wa-va Radovanovi}.

Put koji vodi u zavisnost od Interneta obi~no po~iwe u ~etvrtoj-petoj godini ìvotakada dete dobija kompjuter, odnosno pravo wegovog kori{}ewa i po~iwe da igra igrice. We-govo zadovoqstvo vremenom prerasta u strast, strast u naviku, a navika u zavisnost.

Milan Radovanovi} o~ekuje pove}ani obim posla, jer je {kolsko tromese~je doba kada ve-}ina roditeqa saznaje da wihova deca ne provode vreme u u~ionici, ve} u igraonici iliinternet-kafeu.

Internet zavisnici me|usobno komuniciraju sa 400 re~i, od kojih je barem pedesetak pot-puno nerazumqivo generaciji wihovih o~eva, a re~i kao {to su ata~ment, difolt, reseto-vawe, daunlodovawe poklapaju se sa àrgonom mladih zavisnika od psihoaktivnih supstan-ci, koji tako|e imaju svoj re~nik koji je potpuno nerazumqiv okolini.

Katarina \or|evi}Iz: Politika, 26/27. april 2008.

83


IZJAVE

Odnos pacijent–lekar

Liaison psihijatri u op{tim bolnicama treba da pomognu kolegama da prepoznaju emo-cionalni distres kod pacijenata koji su kod wih na odeqewu i da pomognu da se on preva-zi|e. Svi hirurzi i kardiolozi znaju da ukoliko pacijent ima psiholo{ki problem, wegovoporavak je teì i sporiji. Samim tim, tro{kovi le~ewa su zna~ajno ve}i, o ~emu se kodnas jo{ uvek ne vodi dovoqno ra~una, kao na Zapadu. Brojne ameri~ke studije govore da supostoperativne komplikacije pacijenata koji imaju psiholo{ki problem koji nije na vremele~en i prepoznat mnogo ve}e i boravak u bolnici je mnogo duì, ~ak za 30 posto. U SADje nezamisliva op{ta bolnica bez liaison psihijatra, koji pomaè u sanirawu psiholo{kogi somatskog stawa. Jedan vrlo vaàn deo na{eg rada jeste i edukacija nepsihijatrijskog oso-bqa da pacijent ima i du{u, ne samo telo. Tako|e, ni psihijatri ne treba da zaborave dapacijent ima i telo, a ne samo du{u, jer nekad je obrnuto – neki psiholo{ki problem mo-è da bude posledica organskog stawa.

Odnos pacijent–lekar je me|usobni odnos i koliko mi uti~emo na pacijenta, toliko ipacijetn uti~e na nas.

Nikako psihijatri koji pregledaju pacijente sa infarktom ne treba da zaborave kontra-transferne odnose kardiologa i pacijenta, jer se i tu de{avaju razni problemi – ukolikoje, recimo, kardiolog stariji i ima sve faktore rizika za koronarnu bolest, pacijent ko-me se to de{ava }e sigurno u wemu probuditi wegove li~ne strahove. Vrlo ~esto onda ima-mo reakciju lekara da se distancira od pacijenta, da radi mehani~ki.

S druge strane, ~esto lekari poja~avaju strahove pacijenata savetima da ne izlaze samiiz ku}e jer moè da im padne {e}er, mogu da dobiju anginozni napad, {to naravno nije ta~-no. I onda pacijenti koji su ve} u velikom strahu to doslovno shvataju i prakti~no posta-ju socijalni invalidi. Tako|e, sami nalazi pacijentu da smawi faktore rizika nisu dovoq-ni (smawiti telesnu teìnu, prestanak pu{ewa i sli~no).

Dr Nata{a [ikani}, {ef odseka za konsultativnu i lialison psihijatriju, KBC „Dr Dragi{a Mi{ovi}“


Bolni~ki farmaceut kao ~lan klini~kog tima

Reforma bolni~kih apoteka je zapo~eta pre par godina pod pokroviteqstvom Evropskeagencije za rekonstrukciju i u wu je bilo ukqu~eno preko ~etrdeset bolni~kih apoteka izSrbije.

Reforme su donele poprili~an preokret u na~inu rada tih bolni~kih apoteka. Nov na-~in rada podrazumeva druga~ije sagledavawe problema i ukqu~ivawe u neke druge poslove –uvo|ewe farmaceuta u Komisiju za terapiju i lekove, gde klini~ki tim donosi odluke o le-kovima i terapijskim protokolima u bolnici, sagledavawe terapije pacijenata, aktivno u~e-{}e u spre~avawu neèqenih dejstava i interakcija lekova, izdavawe lekova pojedina~noza svakog pacijenta, sprovo|ewe osnovnih farmakoekonomskih analiza i drugo. Nova ulogafarmaceuta podrazumeva saradwu sa lekarima, sa upravom i sa pacijentom, a to zahteva i


84

dodatnu edukaciju, tako da su svi farmaceuti ukqu~eni u promene zavr{ili odgovaraju}u spe-cijalizaciju i nadaqe se bave kontinuiranom edukacijom. U mnogim bolnicama te novine suvrlo lepo prihva}ene kako od strane farmaceuta, tako i od strane lekara i uprave. Narav-no, potrebno je vreme da se qudi prilagode – i farmaceuti i lekari i uprava i medicin-ske sestre, pa i sami pacijenti, mada mislim da je wima najlak{e u celoj pri~i, oni mogusamo korist od toga da imaju.

Mr ph. spec. Dragana Rajinac, na~elnik bolni~ke apoteke Urgentnog centra Klini~kog centra Srbije


Planiramo da prepolovimo nezaposlenost lekara u zemqi. Jedan od na~ina bi}e iopredeqivawe za rad samo u dràvnom ili samo u privatnom sektoru, ili polovina rad-nog vremena u dràvnom, a druga polovina u privatnom sektoru, uz primawe polovine na-doknade.

Prof. dr Tomica Milosavqevi}, ministar zdravqa

Transplantacija jetre se kod nas izvodi zato {to nemamo organe i pravu organizaciju tran-splantacije koja ukqu~uje i organizaciju donacije. Trebalo bi da se oko toga naro~ito an-gaùje KCS kao vode}a ustanova u zemqi. Do sada su ura|ena 22 takva zahvata, 17 u IKVDediwe, jedan na De~joj klinici i ~etiri na VMA.

Pacijent kome je pri trinaest godina ura|ena prva transplantacija jetre jo{ uvek je ìvi zdrav, ~ak ima i svoj biznis.

Prof. dr Boìna Radevi}

PET tehnikom se, za razliku od ultrazvuka, CT i magnetne rezonance, prikazuju funk-ciona svojstva tumorskog tkiva. Jedino uz wegovu pomo} moè se sa sigurno{}u utvrditi dali je tumor uni{ten ili ne. Tako|e se koristi za vizuelno posmatrawe funkcionisawa mo-zga, procewivawe vitalnosti sr~anog mi{i}a itd.

O~ekuje se da prve pacijente primimo krajem 2008. ili po~etkom 2009. godine.

Prof. dr Vladimir Obradovi}, Institut za nuklearnu medicinu KC Srbije

Standardi u svetu pokazuju da je za optimalno le~ewe obolelih od karcinoma potrebnoimati jedan aparat za radioterapiju na 250.000 stanovnika, pa bi tako Srbija trebalo daima 22 aparata.

Do kraja godine bi}e instalirano jo{ pet novih aparata.

Prof. dr Nenad Borojevi}, direktor Instituta za onkologiju i radiologiju KCS i predsednik

Komisije za unapre|ivawe radiologije

85


Pro{log meseca smo prvi put u Srbiji izvr{ili ugradwu ve{ta~kog kuka primenom kom-pjuterske navigacione metode, koja omogu}ava na{im pacijentima brz oporavak i povrataksvakodnevnim aktivnostima posle samo sedam dana bolni~kog le~ewa.

Tako|e, jedino se kod nas, pored VMA, radi ugradwa ve{ta~kih proteza, istovremeno naoba kolena.

Doc. dr Branko Risti}, direktor Klinike za ortopediju i traumatologiju KBC Kragujevac

Prva ve{ta~ka {aka sa pet prstiju u svetu ura|ena je 1963. godine i to upravo u Beo-gradu. Napravio ju je akademik Rajko Tomovi} sa saradnicima. Ta takozvana beogradska {a-ka sada se nalazi u Muzeju robotike u Bostonu, a u Muzeju robotike u Moskvi nalazi seprva ma{ina za hodawe invalida napravqena 1972. godine, tako|e u Beogradu. Re~ je o ta-kozvanom spoqnom skeletu. Rukotvorina je akademika Miomira Vukobratovi}a i wegovogtima.

Prof. dr Dejan Popovi}, Elektrotehni~ki fakultet, Beograd

(Politika, 15. januar 2008)


86

Odluka o organizovawu {este, po re-du, ministarske konferencije u Beo-gradu, doneta je na osnovu kandidatu-

re Republike Srbije, podnete 22. oktobra2003. godine, na specijalnom zasedawu Radnegrupe visokih predstavnika Ekonomske ko-misije Ujediwenih nacija za Evropu (UnitedNations Economic Commission for Europe - UNE-CE) ~ije su ~lanice sve dràve Evrope, Cen-tralne Azije, Kavkaza, kao i SAD i Kana-da. Godine 1991. u gradu Dobris, Republikaê{ka, odràna je prva ministarska konfe-rencija na kojoj je pokrenut proces „@ivot-na sredina za Evropu“, a zatim su odrànekonferencije: u Lucernu, [vajcarska, 1993, uSofiji, Bugarska, 1995, u Arhusu, Danska,1998. i u Kijevu, Ukrajina, 2003. [esta mi-nistarska konferencija „@ivotna sredinaza Evropu“ odràna je u Beogradu od 10. do12. oktobra 2007. godine. Ministri i viso-ki zvani~nici 51 dràve ~lanice UNECE iEvropske komisije, me|unarodnih i nevladi-nih organizacija, kao i ostali u~esnici, di-skutovali su o postignutom napretku u spro-vo|ewu politika ìvotne sredine od Konfe-rencije u Kijevu 2003. godine, kao i o izgrad-wi kapaciteta, partnerstva i budu}nostiprocesa „@ivotna sredina za Evropu“ (Envi-ronment For Europe – EfE proces).

„@ivotna sredina za Evropu“ je proceskoji udruùje aktivnosti svih zemaqa kojerade na odrìvom razvoju u Evropi. U ovomprocesu u~estvuju predstavnici vlada evrop-skih zemaqa, posebno isto~ne Evrope i biv-{eg Sovjetskog Saveza, a odluke se donose naministarskom nivou. U proces su ukqu~eneme|unarodne i me|uvladine organizacije kao

{to su Ekonomska komisija za Evropu Uje-diwenih nacija (UNECE), Organizacija zaevropsku saradwu i razvoj (OECD), Evrop-ska agencija za ìvotnu sredinu (EuropeanEnvironmenal Agency – EEA), Evropska komi-sija (EC), Svetska zdravstvena organizacija(WHO), Savet Evrope (SE), finansijske in-stitucije – Svetska banka, Evropska bankaza obnovu i razvoj, Evropska investicionabanka, kao i nevladine organizacije.

„@ivotna sredina za Evropu“ predstavqaefektivan forum za definisawe zajedni~kepolitike i okupqawe relevantnih partnera.Proces, kao mehanizam i na~in koordinaci-je, osigurava da }e finansirawe i zajmovibiti usmereni ka prioritetnim oblastimaìvotne sredine gde je pomo} najpotrebni-ja. Tokom dosada{wih ministarskih konfe-rencija donete su brojne odluke koje su odizuzetnog zna~aja za unapre|ewe stawa i za-{tite ìvotne sredine u Evropi.

Program [este ministarske konferencije

Radna grupa visokih predstavnika (WGSO- Working Group of Seni-or Officials), u ~ijem ra-du u~estvuju predstavnici svih 56 dràva~lanica UNECE regiona je na sastancimakoji su odràni u sedi{tu UN u @enevipripremila dnevni red Konferencije.

U dnevnom redu se posebno insistira na„realizaciji’’, tako da se od Beogradske kon-ferencije o~ekivalo da bude „konferencijadoprinosa“. U tom smislu, identifikovana sutri osnovna sadràja: a) procena realizaci-

87


* Iz: „Kvalitet ìvotne sredine grada Beograda u 2007. godini, Gradska uprava Sekretarijata za za{titu ìv-otne sredine, Gradski zavod za javno zdravqe i Regional enviromental Center (Regionalni centar za ìvotnu sred-inu za Centralnu i Isto~nu Evropu), Beograd, 2008.

[esta ministarska konferencija „@ivotna sredina za Evropu“, Beograd, Srbija, 10−12. oktobar 2007.*

je dogovorenih odluka i mehanizama; b) ana-liza problema u izvr{avawu postoje}ih dogo-vora; v) prezentacija uspe{nih aktivnosti iprimera dobre prakse u ciqu unapre|ivawa idaqe realizacije dogovorenih aktivnosti.

I. Uvod

Zvani~no otvarawe konferencije i usva-jawe dnevnog reda - Konferenciju je otvo-rio dr Sa{a Dragin, ministar za{tite ì-votne sredine Republike Srbije, kao pred-sedavaju}i, a goste je pozdravio i Boris Ta-di}, predsednik Republike Srbije, koji je usvom obra}awu istakao da se odnosu izme|uproblema ìvotne sredine na globalnom iregionalnom nivou, me|unarodne stabilno-sti, mira i bezbednosti, pridaje sve ve}ava`nost i da ne postoji alternativa za kon-cept odrìvog razvoja. U uvodnom delu pri-sutnima se obratio izvr{ni sekretar UNE-CE i izvr{ni direktor Programa Ujediwe-nih nacija za ìvotnu sredinu.

II. Procena i imeplementacija

Stawe, monitoring i procena ìvotnesredine - Evropska agencija za ìvotnu sre-dinu (EEA) u saradnji sa UNECE i drugimpartnerima priredila je panevropski izve-{taj o stawu ìvotne sredine naslovqen kao„Beogradska procena“. Istaknuti su speci-fi~ni nalazi, naro~ito oni koji se odnose naklimatske promene, biodiverzitet, vodosnab-devawe i sanitaciju, morsku sredinu, obno-vqive energije i odrìve potro{a~ke i pro-izvodne obrasce. Nagla{ena je potreba da sebudu}e aktivnosti procesa „@ivotna sredi-na za Evropu“ usmere ka poboq{awu monito-ringa tako da se mogu dobijati integrisanipodaci o ìvotnoj sredini, odnosno da moni-toring postane korisno oru|e u kreiranjupolitika za{tite ìvotne sredine. Predsta-vqeni su neki primeri modernizacije mreàmonitoringa na nacionalnom nivou, sa zna~aj-no pove}anim brojem mernih stanica i para-


88

metara za monitoring. Teì se pro{irewubaza podataka o ìvotnoj sredini uz neophod-nu potrebu da se koriste me|unarodno pri-hva}eni pokazateqi u nacionalnim izve{ta-jima o stawu ìvotne sredine, te integrisa-noj proceni stawa. Predstavqeni su i pozi-tivni primeri me|udràvnog partnerstva umonitoringu ìvotne sredine.

Sprovo|ewe multilateralnih sporazuma oìvotnoj sredini i nalaza iz UNECE, Pre-gleda stawa ìvotne sredine (EPR) – Ovasednica bila je posve}ena razmatrawu imple-mentacije multilateralnih me|unarodnihsporazuma, dokumenata i mehanizama u obla-sti za{tite ìvotne sredine, kao i analizaproblema koji se javqaju prilikom wihoveprimene i ostvarivawa. Pet konvencijaUNECE zna~ajno su doprinele poboq{awuprogramskih politika ìvotne sredine u re-gionu, te su posluìle kao osnova za brojnenacionalne aktivnosti ~iji je ciq uspe{ni-je upravqawe ìvotnom sredinom, integra-cija politika za{tite ìvotne sredine udruge sektore i promovisawe odrìvog raz-voja. Me|utim, multilateralni sporazumi oza{titi ìvotne sredine (MEA) u regionunisu dosledno sprovo|eni i utvr|ena je po-treba za daqom aktivno{}u. Istaknuta je va-`nost da se ubrza proces ratifikacije UNE-CE konvencija i wihovih protokola. Kqu~-na potreba je usavr{avawe sistema infor-misawa u ciqu efikasnijeg sprovo|ewa mul-tilateralnih sporazuma. Sve konvencijeUNECE imaju ustanovqene sisteme za redov-no prikupqawe i kori{}ewe informacija zavr{ewe pregleda procesa implementacije iusagla{avawa, kao i sistem op{teg informi-sawa, a imaju}i u vidu da je svaka od pome-nutih konvencija imala specifi~ne zahtevei ciqeve, u~esnici su zatraìli da se oja~awihovo uzajamno delovawe.

III. Zajedni~ka sesija o obrazovawu za odrìvi razvoj

Odràna je zajedni~ka sednica ministaraza{tite ìvotne sredine i ministara pro-

svete zemaqa koje su usvojile UNECE Stra-tegiju obrazovawa za odrìvi razvoj u Viq-nusu (maj 2005), kao i drugih zainteresova-nih zemaqa ~lanica. Ministri za obrazova-we i za za{titu ìvotne sredine UNECEregiona sastali su se po prvi put u istori-ji procesa „@ivotna sredina za Evropu“ izajedni~kom izjavom potvrdili spremnost dasprovedu Strategiju obrazovawa za odrìvirazvoj (ESD) u regionu. Razmotrili su do-stignu}a, dosada{we iskustvo i izazove ko-ji se odnose na proces primene UNECEStrategije za ESD, od Konferencije u Ki-jevu, a zatim usaglasili stavove u pogledubudu}ih koraka. Izrazili su zadovoqstvo{to su ispuwena obe}awa data u Kijevu iVilwusu. Istaknuto je da pitawe klimat-skih promena testira solidarnost ~itaveplanete kroz odnos prema svakodnevnom ì-votu. U~esnici su zakqu~ili da je ~vrstopartnerstvo izme|u nadle`nih organa i dru-gih strana od posebnog interesa za razli~i-te sektore, a naro~ito za ministarstva zaobrazovawe i za ìvotnu sredinu, kao i daje vaàn preduslov za poboq{awe imple-mentacije.

IV. Okrugli sto na temu biolo{ke raznovrsnosti

U okviru sednice posve}ene biodiverzi-tetu odràno je nekoliko diskusija na temu:„Upravqawe biodiverzitetom za dobrobit~ove~anstva u 21. veku“, ukqu~uju}i i obave-ze preuzete u Kijevu koje se odnose na za-{ti}ena prirodna dobra i wihovu mreù.

U~esnici su odali priznawe vladama, ne-vladinim organizacijama (NVO) i drugimpartnerima na dostignu}ima od 2003. godineu pogledu implementacije Kijevske rezoluci-je o biodiverzitetu, ali su tako|e istaklida }e, bez poja~anih napora, biti te{ko po-sti}i ciq za 2010. godinu (zaustavqawe gu-bitka biodiverziteta do 2010. godine), kao ida je ostalo mnogo da se uradi u oblasti po-qoprivrede i {umarstva. Priznat je napre-dak u pogledu neprekidnog rada u regionu

na razvoju Panevropske ekolo{ke mreè(PEEN), identifikaciji poqoprivrednog ze-mqi{ta visoke prirodne vrednosti, predsta-vqeno je 26 indikatora biodiverziteta kojisu rezultat projekta za smawewe stope ne-stanka biodiverziteta u Evropi do 2010. idr. U~esnici su izrazili neophodnost da seizna|u novi i kreativniji na~ini da se za-{titi biodiverzitet, kao {to su razli~itepodsticajne mere, novi oblici finansirawai pla}awa ekosistemskih usluga i dr. Tako-|e, potrebna je promocija saradwe na pane-vropskom nivou kako bi se ti mehanizmiunapredili. Mnogi govornici su naglasili davlade ne mogu same re{iti probleme o~uva-wa biodiverziteta ako u ovom procesu neu~estvuju svi slojevi dru{tva. Podizawu jav-ne svesti i razvoju li~nih stavova o o~uva-wu prirode treba dati prioritet pri re{a-vawu ovih problema. U~esnici okruglog sto-la su ovom prilikom usvojili Beogradsku iz-javu o biodiverzitetu.

V. Izgradwa kapaciteta

Perspektive i napredak u primeni Stra-tegije za za{titu ìvotne sredine u zemqa-ma Isto~ne Evrope, Kavkaza i CentralneAzije i Iicijative Centralne Azije zaodrìvi razvoj

Delegati su pozdravili izve{taj pod nazi-vom „Politike poboq{awa ìvotne sredine:napredak u Isto~noj Evropi, Kavkazu i Cen-tralnoj Aziji“, koji je izradila organizaci-ja za ekonomsku saradwu i razvoj (OECD) usaradwi sa zemqama u tom regionu, nevladi-nim organizacijama i brojnim me|unarodnimorganizacijama i institucijama. Ovaj izve-{taj upotpunio je „Beogradski izve{taj“, po-sebno merama za realizaciju politika kojesu od 2003. godine preduzele zemqe Isto~neEvrope, Kavkaza i Centralne Azije.

U toku diskusije istaknuta su tri pita-wa kojima je s pravom dat prioritet. To su:(1) pitawe vodosnabdevawa, sanitarnih uslo-va i naro~ito postizawa Milenijumskihrazvojnih ciqeva vezanih za vodne resurse;

89

IZVE[TAJI SA STRU^NIH I NAU^NIH SKUPOVA

(2) pitawe ja~awa kapaciteta institucijaza{tite ìvotne sredine i (3) promovisaweenergetske efikasnosti. Oblasti u kojimanije postignut gotovo nikakav napredak su:upravqawe otpadom, spre~avawe gubitka bi-odiverziteta (naro~ito izvan za{ti}enihpodru~ja) i transport.

Primena Centralnoazijske inicijative za odrìvi razvoj

Ministri i ~lanovi delegacija iz cen-tralnoazijskih zemaqa predstavili su na-predak u implementaciji i mogu}i ishodCentralnoazijske inicijative za odrìvirazvoj (CAI). Predstavnici dràva Central-ne Azije izjavili su da uprkos tome {tonisu deo procesa uskla|ivaqa svojih poli-tika sa politikom EU i susednih zemaqavezanih za pro{irewe, wihov region je od-igrao va`nu ulogu u odrìvosti ìvotnesredine kako na kontinentalnom nivou uEvroaziji, tako i na globalnom nivou.

Perspektive Jugoisto~ne Evrope – Sedni-ca posve}ena perspektivama jugoisto~neEvrope, sa posebnim naglaskom na beograd-sku inicijativu – ja~awe regionalne sarad-we u oblasti klimatskih promena i predlogza osnovawe Regionalnog centra za pra}eweklimatskih promena. Delegacije koje su u~e-stvovale u ovoj diskusiji podràle su beo-gradsku inicijativu za poboq{awe saradweu pogledu klimatskih promena u okviru pod-regiona Jugoisto~ne Evrope. Ove dràve suse saglasile sa osnivwem centra za pra}e-we klimatskih promena u Beogradu ~iji jeciq ostvarivawe akcionog plana za izgrad-wu kapaciteta u Jugoisto~noj Evropi. Istak-nuta je potreba za ja~awem regionalne sarad-we i me|unarodnog partnerstva radi pove}a-wa sposobnosti ovih zemaqa da se suo~e saproblemima prilago|avawa klimatskim pro-menama i wihovom ublaàvawu.

Delegacije koje su u~estvovale u diskusi-ji istakle su da je va`no da se pitawa za-{tite ìvotne sredine boqe integri{u usektorske politike u ciqu pronalaèwa na-


90

~ina za postizawe odrìvog razvoja i odr-ìve upotrebe prirodnih bogatstava, imaju-}i u vidu ekonomski razvoj podregiona.Proces ostvarewa ciqeva i prioritetnihzadataka zahteva}e posve}enost i angaòva-nost svih u~esnika, odnosno vlada, me|una-rodnih i regionalnih organizacija, finan-sijskih institucija, drugih donatora, civil-nog dru{tva i privatnog sektora i obuhva-ta}e razli~ita pitawa koja se odnose naspecificne potrebe dràva i podregiona upostizawu odrìvog razvoja i za{tite pri-rodnih bogatstava.

Sve dràve u SEE istakle su potrebu zaja~awem podregionalne saradwe koja moèubrzati integraciju u EU i postizawe ciqe-va za odrìvi razvoj i moè biti koristanmehanizam za realizaciju reforme institu-cija, zakonodavstva i ekonomije.

VI. Izgradwa partnerstva

Politika za{tite ìvotne sredine i me-|unarodna konkurentnost: moèmo li daobezbedimo boqu ìvotnu sredinu?

U~esnici su se saglasili da ciqevi ve-zani za o~uvawe ìvotne sredine i ja~aweme|unarodne konkurentnosti nisu u suprot-nosti. Potrebno je da postoji ravnoteà iz-me|u ekonomskog razvoja i za{tite ìvot-ne sredine, odnosno o~uvawe ìvotne sredi-ne treba da pruì osnovu ekonomskom raz-voju u budu}nosti.

Stroìja politika za{tite ìvotne sre-dine ne bi trebalo da se primewuje tek na-kon postizawa visokog stepena ekonomskognapretka. Imaju}i u vidu vezu izme|u eko-nomije i ìvotne sredine va`no je obezbe-diti efikasnu integraciju za{tite ìvotnesredine sa strategijama za sektorski i na-cionalni ekonomski razvoj. Potrebno je dadràve formiraju institucionalnu osnovuza kontinuirani dijalog izme|u svih intere-snih strana, ukqu~uju}i i javnost, da bi sena ujedna~en i integrisan na~in razmotri-la pitawa koja se odnose na ekonomiju, dru-{tvo i ìvotnu sredinu.

Finansirawe za{tite ìvotne sredine ipartnerstva za podr{ku implementacijiekolo{kih politika i programa – U~esni-ci diskusije o finansirawu za{tite ìvot-ne sredine predstavili su veliki broj raz-li~itih izvora finansirawa, kao i potre-bu za novim. Shodno tome, naglasili su va-`nost finansirawa istraìva~kih poduhva-ta i razvoja, sticawa optimalnih uslova zaangaòvawe privatnog sektora, zna~aj anga-òvawa privatnog sektora, efikasnog spro-vo|ewa zakonskih mera i davawa detaqneprocene uticaja investicija na ekolo{kuinfrastrukturu.

Izloèna su brojna iskustva u pogleduupravqawa fondovima za za{titu ìvotnesredine i wihovoj ulozi u dobijawu maksi-muma iz EU kohezionih fondova. Trgovinakoli~inama emisija gasovima koji se ispu-{taju u atmosferu propisanih Kjoto proto-kolom, data je kao primer novog uspe{nogmehanizma za{tite ìvotne sredine, kao iiskustvo u vezi sa decentralizacijom i an-gaòvawem privatnog sektora u finansira-wu za{tite ìvotne sredine ili ekonomskimehanizmi kao {to je primena principa„zaga|iva~ pla}a“. Generalno, predstavqenoje mnogo na~ina finansirawa i razli~itihmogu}nosti uz nagla{enu potrebu za inova-tivnim finansijskim mehanizmima za re{a-vawe aktuelnih i budu}ih ekolo{kih pro-blema u regionu.

VII. Put napred

U~esnici su potvrdili da je proces „@i-votna sredina za Evropu“ vaàn okvir zabilateralnu i multilateralnu saradwu uUNECE regionu i platforma za opse`nuhorizontalnu ekolo{ku saradwu koja obu-hvata vi{e zainteresovanih strana. Obave-zali su se da }e nastaviti usredsre|en pro-ces zasnovan na potrebama i na aktivnosti-ma koje su zasnovane na rezultatima i usme-rene na delovawe. Ministri i ~lanovi de-legacija jednoglasno su se opredelili za re-formu kako bi proces „@ivotna sredina za

91


Evropu“ dao {to uspe{nije rezultate. Budu-}e ciqeve i prioritete ovog procesa trebajasnije definisati i obezbediti aktivnou~e{}e ministara za ìvotnu sredinu u EfEprocesu.

Ministri i delegacije jednoglasno suusvojili Ministarsku deklaraciju. Konfe-rencija je zavr{ena obra}awem predsedava-ju}eg, ministra dr Sa{e Dragina sa zakqu-~ewem diskusija i konferencije.

U~esnici su izrazili veliku zahvalnostKazahstanu na ponudi da bude doma}in naslede}oj Ministarskoj konferenciji koja }ese odràti 2011. godine u glavnom gradu -Astani.

* * *

Tokom Konferencije odràno je ukupno60 prate}ih doga|aja koje su organizovaledràve u~esnice, me|unarodne i nevladineorganizacije iz regiona UNECE.

^lanovi delegacije Republike Srbije,kao i drugi predstavnici relevantnih in-stitucija i organizacija iz Srbije aktivnosu u~estvovali na ve}ini prate}ih doga|aja.Najzna~ajniji prate}i doga|aji, sa stanovi-{ta promocije prioriteta Republike Srbi-je su: Inicijativa za region Jugoisto~neEvrope u vezi sa klimatskim promenama,Prezentacija Strategije odrìvog razvojaRepublike Srbije, Pregledi stawa ìvotnesredine: prezentacija Pregleda stawa ì-votne sredine za Republiku Crnu Goru i Re-publiku Srbiju.

Branislav Boòvi}, sekretar Sekretari-jata za za{titu ìvotne sredine Grada Be-ograda bio je ~lan zvani~ne delegacije Re-publike Srbije na [estoj ministarskoj kon-ferenciji „@ivotna sredina za Evropu“.

* * *

Sa aspekta Sekretarijata za za{tituìvotne sredine grada Beograda va`no jeista}i da je u Beogradu po~etak konferen-cije najavqen javnom promocijom projekta:„Zdrava sredina za zdravqe na{e dece“, ko-

ji je realizovan u saradwi sa Sekretarija-tom za zdravstvo i Gradskim zavodom zajavno zdravqe. Tako|e, jedan od prate}ihdoga|aja za vreme konferencije je izlo`baradova pejza`nih arhitekata u organizaci-ji [umarskog fakulteta i Evropske konfe-rencije {kola pejza`ne arhitekture (Euro-


92

pean Council of Landscape Architecture Schools- ECLAS), pod nazivom „Landscape is The En-vironment as perceived by people“ - It is hopedthat ECLAS will be able to take part in a sideevent relating to the European Landscape Con-vention.

Celodnevni seminar pod nazivom „Cur-rent Trends in Healthcare Marketing“ pro-fesorka Patri{a R. Lubou odràla

je u Beogradu 10. juna. Ona je predstavila raz-li~ite marketin{ke orijentacije u dana{wemkompetitivnom okruèwu zdravstvene nege ipomogla u~esnicima da nau~e i primene teh-nike za poboq{awe sopstvene organizacije.

Predavawe su organizovali izdava~kopreduze}e MATE iz Beograda i Zagreba~ka{kola ekonomije i menaxmenta i time nasta-vili tradiciju dovo|ewa vrhunskih svetskihstru~waka iz oblasti poslovne edukacije.

Patri{a R. Lubou je doktorirala u obla-sti zdravstvene politike i menaxmentazdravstvene nege na Iona College, SAD, i do-bitnik je presti`ne nagrade „American Col-lege of Healthcare Executives Research Award“ zasvoj rad iz marketin{ke organizacije uoblasti zdravstvene nege.

− Kako je do{lo do razvoja marketin{keorijentacije u zdravstvu, imaju}i u vidu daje u pitawu specifi~na industrija?

Zdravstvene ustanove u SAD su u po~et-ku refundirale novac na osnovu tro{kova,{to zna~i da su osiguravaju}a dru{tva i dr-àva pla}ali wihove tro{kove, tako da ni-su imale podstreka da budu konkurentne.Jednostavno, ako bi potro{ile jedan dolar,dobile bi jedan dolar. Zatim je promewenna~in refundacije u zdravstvu, pa je usposta-vqen metod tro{ka po slu~aju. Tako da suza svaki dodatni slu~aj bolnice dobijaledodatni novac. I ako su mogle da snize svo-je tro{kove, zaradile bi. Ako bi, recimo,boravak pacijenata bio suvi{e dug, bolni-ca bi izgubila novac. Tako su bolnice po-stajale konkurentne. Kako se prose~na duì-na boravka smawivala, odre|ene bolnice su

radile sa veoma niskim profitom ako senisu pridràvale standarda ili unapre|iva-le uslugu. Po{to u SAD nije bilo potrebeza svim bolnicama koje su postojale, one ko-je su èlele da opstanu morale su da uvojemarketin{ku orijentaciju da zadovoqe svo-je pacijente.

− Koliko vremena je trebalo da zdravstve-ne ustanove pre|u sa prethodnog modela po-slovawa na marketin{ki orijentisan model?

Krajem sedamdesetih godina pro{log ve-ka zdravstvene organizacije u SAD su po~e-le da uvode marketing, a danas svaka orga-nizacija ima marketin{ki pristup. Dakle,dana{wa situacija je rezultat tridesetakgodina razvoja tog modela.

Glavna specifi~nost marketing orijen-tacije u zdravstvenom sektoru jeste neop-hodnost po{tovawa specifi~ne etike i sta-vqawe potrebe pacijenata na prvo mesto.

− Da li u SAD postoji eti~ki komitetili neko drugo telo koje vodi o tome ra-~una?

Nama zaista nije potrebna kontrola, jerje to na~in na koje se radi u SAD. Qudi po-put mene, {kolovani za menaxera bolnice,nau~eni su da donose eti~ke odluke. Korup-cija u ameri~kom zdravstvenom sistemu, naprimer, ne postoji, zahvaquju}i samom si-stemu, ali i sna`nom uticaju medija, koji suvrlo zainteresovani za takve slu~ajeve.

− U predavawu ste pomenuli socijalnimarketing. Recite nam ne{to vi{e o tome.

Socijalni marketing se ti~e promocijeideja od op{teg dobra. Dobar primer za to jepromovisawe vezivawa pojaseva u kolima ilikori{}ewa kaciga kod biciklista. U takvim

93


* Preneto iz „White“, jun 2008.

Marketing orijentacija u zdravstvu*

aktivnostima koriste se marketin{ki prin-cipi da se promovi{e ideja i to na isti na-~in kao i u drugim slu~ajevima: rade se is-traìvawa da se saznaju mi{qewa i stavoviqudi, {ta su oni u stawu da razumeju, koji imse oglasi dopadaju, {ta ih motivi{e. Jedinarazlika je u tome da ne postoji vidqiva, di-rektna marketin{ka dobit ili profit.

− Kako se koristi ogla{avawe u zdrav-stvenom sektoru? Koje su specifi~nosti upore|ewu sa drugim sektorima?

Da}u Vam primer – na Menhetnu je posto-jala bolnica koja je uradila marketin{koistraìvawe i otkrila da je u svesti kori-snika bila na sedmom mestu, odnosno da jebilo {est bolnica koje su korisnici sma-trali boqim. Sproveli su zatim oglasnukampawu i potro{ili milion dolara i zavrlo kratko vreme u svesti korisnika saMenhetna sa sedmog mesta do{li su na pr-vo. U stvari, imali su toliko posla da sumorali da prekinu kampawu pre vremena,toliko je ona bila uspe{na.

Marketing odre|uje potrebe i èqe ko-risnika – pacijenata ili lekara, i kreiraproizvod ili usluge da zadovoqi te potre-be i èqe. Dobar primer jedne ènske kli-nike za primarnu za{titu koja je formira-la predlog dodatnih usluga za pacijentkiwe,poput besplatnog interneta, TV-a, ~asopisai aparata za kafu u ~ekaonicama i sli~no.Me|utim, kada su u istraìvawu pitali è-ne {ta misle o tome, saznali su da je wimanajva`nija stvar vreme. One nisu èlele da~ekaju na pregled, ve} da budu pregledaneodmah. Nisu ih interesovale druge stvaridok ~ekaju, ve} su samo èlele da zavr{e sve{to pre i da se vrate svojoj dnevnoj ruti-ni. To je zanimqiv primer marketinga – zaovaj poseban ciqni segment, koga su ~inilezaposlene ène izme|u 40 i 65 godina, naj-ve}a korist je vreme.

− Da li je ogla{avawe bolnica u SAD uo-bi~ajeno?

Apsolutno. Posmatrali smo uzorak od 15najboqih bolnica u SAD i u toku godinu da-


94

na pratili smo pet lokalnoh novina. Za tihgodinu dana bilo je ~ak 127 {tampanihoglasa, ne ra~unaju}i, dakle, ogla{avawe naTV-u i tekstove.

Me|utim, ako vam posao ne ide dobro, nepomi{qajte na ogla{avawe. Pogledajte pr-vo svoj proizvod ili uslugu i uverite se dasu kvalitetni. Tek onda moète da se ogla-{avate. U oko 80 odsto slu~ajeva u ameri~-kom zdravstvu bolnice ne rade dobro, ali seipak ogla{avaju. Ako ne zara|ujete novac, toje zato {to postoji problem sa va{im pro-izvodom ili uslugom, a ne zato {to se ne re-klamiratte. Da}u Vam primer – bolnica jebila u finansijskim problemima. Naj~e{}aoperacija koju su u woj sprovodili bila jekompletna zamena kuka. Kada sam pogledalawihove podatke, saznala sam da je duìnaboravka u bolnici devet dana, dok je prose~-no leàwe bolesnika u ostatku Wujorka ta-da bilo {est dana. Zatim sam otkrila da jedirektor bolnice zbog finansijskih proble-ma zabranio prekovremeni rad. Tako da bipacijenta operisali prvog dana, drugog da-na medicinska sestra bi ga u kolicima od-vela do fizioterapeuta, tre}eg dana bi gaotpratili do kupatila, ~etvrtog dana bi do-{ao vikend. Po{to je direktor rekao da ne-ma prekovremenog, ne bi radili s pacijen-tom preko vikenda i pacijent bi ostajao ukrevetu dva dana. Fizioterapeut bi se vra-tio na posao u ponedeqak i po~eli bi sveiz po~etka. Da su platili terapeuta prekovikenda, ~ak i po ceni prekovremenog rada,da radi sa pacijentom, wegov ostanak u bol-nici bi bio kra}i i time bi zaradili no-vac umesto da ga izgube.

− Kako Vam izgleda situacija u Srbiji?Impresionirana sam qudima sa kojima

sam razgovarala u ~etiri oka, iznena|enasam time kako se u Srbiji dobro radi upojedinim aspektima marketinga u zdrav-stvu. Naravno, ima tu jo{ dosta da se ra-di. Nisam znala ni{ta o situaciji ovdekad sam dolazila, znam samo ono {to su mipojedinci ispri~ali, tako da ne mogu dageneralizujem.

Koliko vidim, imate problem sa dugimostajawem u bolnicama. Moja preporuka je dase uloì u informacione tehnologije, da sedobiju dobri podaci. Ne samo epidemiolo-{ki podaci, ve} podaci o lekarima, bolni-cama, uspesima... Bolnice koje najboqe radeu SAD su one koje mnogo ulaù u informa-cione tehnologije, tako da sve bude poveza-no – karton, ra~un, ordinacija, laboratori-ja, UZ... Za to je potrebna sna`na infra-struktura, ali kad bih imala novac da ulo-ìm u sistem koji ne poznajem, uloìla bihu to, kao i u dobru medicinsku opremu.

Da ja danas pravim bolnicu, ne bih poku-{ala da uradim sve odjenom, nego bih seskoncentrisala na nekoliko stvari koje bihnapravila zaista dobrim. Boqe je napravi-ti takvu kombinaciju usluga u kojoj su nekestvari zaista vrhunske, nego probati uradi-ti sve odjednom i zavr{iti sa prose~nimuspehom.

− Moète li povu}i paralelu izme|u Sr-bije i SAD?

Ne mogu zaista detaqno, po{to ne pozna-jem dovoqno sistem i situaciju ovde. Me|u-tim, mo`da mogu da odgovorim kroz jedanprimer iz prakse. U SAD, kada u|ete u apo-teku i pokaète recept za, recimo, Lipitor,farmaceut }e Vam re}i da ne smete da pi-jete sok od grejpfruta dok koristite taj leki bi}e voqan da odgovori na va{a pitawao leku. Ovde, me|utim, farmaceut }e bitivrlo efikasan, da}e vam lek ali vam ne}ere}i ni{ta i ne}e vas pitati da li imateneke nedoumice, ni{ta. A to je zaista zna-~ajna razlika – ako imam izbor izme|u ova-kve dve apoteke, pogodite u koju }u oti}islede}i put!

U va{oj zemqi, kao i u ve}ini zemaqa,nije dozvoqeno direktno ogla{avawe leko-

va potro{a~ima, za razliku od SAD i No-vog Zelanda. Po meni, problem je u tome{to direktno reklamirawe stimuli{e nepo-trebnu potra`wu. Prose~an Amerikanac vi-di devet takvih reklama na dan. Pogleda ipomisli – pa i ja imam taj problem, onda odekod lekara i kaè mu – video sam reklamu,dajte mi to i to. I onda lekar, koji èlida bude na usluzi pacijentu da bi mu se ovajopet vratio, prepi{e taj lek iako mo`da nepostoji realna potreba za wim, ili mo`dapostoji jeftinija zamena. [irom sveta po-stoji pritisak od strane farmaceutskihkompanija da se promene takvi zakoni jer,naravno, ko ne bi voleo da moè da se ogla-{ava direktno potro{a~u?

− Kako se onda takvi zakoni usagla{a-vaju sa pravom pacijenta da bude informi-san?

Po mom mi{qewu, kada se radi o zdrav-stvu, a mi ovde ne govorimo o hamburgeri-ma ve} o ne~ijem zdravqu, potrebno je odre-|eno znawe da bi se protuma~ile informa-cije koje se dobijaju o lekovima. Li~no ve-rujem u slobodu informacija, ali ovde seradi o lekovima. Ja, recimo, imam medicin-sko obrazovawe i mogu da protuma~im dobi-jene informacije dosta dobro, mogu da izba-lansiram rizik i dobit kad vidim oglas,ali prose~an potro{a~ to nije u stawu.

U proseku, u SAD se tro{i devet dola-ra po glavi stanovnika na direktno ogla-{avawe lekova potro{a~ima. Pitawe je dali treba da tro{imo taj novac na pove}a-we broja lekova koje qudi uzimaju, ili daih potro{imo na drugi na~in – da pomog-nemo re{avawe nekog dru{tvenog problema,kao {to je pu{ewe u Srbiji ili gojaznostu SAD.

95


Trinaesti kongres Evropskog udruèwabolni~kih farmaceuta odràn je uMastrihtu od 27. do 29. februara ove

godine, sa temom „Bolni~ki farmaceut: do-datna vrednost za zdravqe“. Mr ph. spec.Dragana Rajinac ispri~ala nam je svojeutiske sa Kongresa.

– Kongres je bio odli~no ogranizovan uvelikom kongresnom centru. Stru~ni deoKongresa odvijao se kroz plenarna predava-wa, zajedni~ka za sve u~esnike, i vi{e ma-wih sekcija, koje su bile odli~no pose}ene.Sekcije su obuhvatile ulogu bolni~kog far-maceuta u propisivawu lekova, obezbe|ivawudostupnosti lekova, rukovawu genskom tera-pijom, farmakovigilansi, pripremi i di-stribuciji radiofarmaceutika, bezbednostipacijenata, psihijatriji, pedijatriji, uvo|e-wu novih informacionih sistema i drugo.

Veliki deo Kongresa bio je posve}enulozi bolni~kog farmaceuta kao ~lana kli-ni~kog tima koji omogu}ava sigurniju iefikasniju primenu lekova, uz zna~ajneu{tede. Danci su izneli slu~aj klini~kogtima Intenzivne nege Univerzitetske bol-nice u Kopenhagenu, u kome je farmaceut~lan posledwih deset godina, i pokazali daje farmaceut doprineo boqem le~ewu paci-jenata, {to je dovelo do promene asortima-na lekova koji se koriste, optimizacijeprotokola le~ewa, smawewa duìne le~ewapacijenata i, kon~no, do zna~ajne u{tede.

Predava~i iz Velike Britanije prikaza-li su svoj model klini~ke farmacije u ko-me su farmaceuti propisiva~i terapije.Kod wih postoje dva tipa propisiva~a, ne-zavisni i dopunski. Dopunski propisiva~i suuvedeni 2003. godine, a prvi nezavisni popi-

siva~ je registrovan 2007. godine. Nezavisnipropisiva~ procewuje pacijenta, postavqadijagnozu i propisuje lekove, a dopunski ra-di sa ve} dijagnostikovanim pacijentom, od-govoran je za nastavak brige o pacijentu isprovo|ewe plana le~ewa.

Go{}a iz SAD je prikazala razvoj klini~-ke farmacije u SAD, koji je po~eo 60-tihgodina 20. veka i to u bolnicama. Sedamde-setih se uvodi edukacija u {kole, 80-tih i 90-tih dolazi do zna~ajnog rasta i uvo|ewafarmaceutske za{tite, a 90-tih i 2000-tihdolazi do ekspanzije u ambulantni i javnisektor. Iz Amerike se klini~ka farmacija{irila u Kanadu, Australiju, potom u Veli-ku Britaniju i ostatak Evrope i Aziju, atrenutno je u toku razvoj klini~ke farmaci-je u Africi. Prikazana su iskustva iz Uni-verzitetske bolnice u Ohaju, kao i oblastiu kojima je farmaceut dao svoj doprinos, a tosu razli~ite bolesti (astma, dijabetes,bol...), generalni pristup (kontrola upotre-be lekova, interakcije, duplirawe terapije,alergije, komplijansa, razgovor sa lekarimao lekovima), farmakokineti~ki monitoring,edukacija pacijenata i ciqni program (pre-bacivawe sa parenteralne na oralnu terapi-ju). Naravno, svaka od delatnosti farmaceu-ta izraèna je i kroz u{tedu materijalnihsredstava.

Trenutno vlada veliko interesovawe urazvijenim zemqama za izradu i uvo|ewe ve-likih baza podataka o lekovima u postoje-}e informacione sisteme, kao i za wihovuterapijsku primenu. Sistem funkcioni{etako da lekar, odnosno farmaceut, ubaci ukompjuterski sistem podatke o pacijentu ilek koji bi èleo da primeni i potom do-

97



Trinaesti kongres Evropskog udruèwa bolni~kih farma-ceuta (27−29. februar 2008., Mastriht)*

bije opcije o primeni leka, interakcijama,potrebi pra}ewa odre|enih parametara,upozorewa i drugo.

U umetni~kom delu programa gosti izSrbije bili su prijatno iznena|eni kada je


98

holandski orkestar izveo „Mar{ na Drinu“,kompoziciju sa kojom planira da iza|e napredstoje}e Evropsko muzi~ko takmi~ewe.

U beogradskom Hotelu M od 17. do 21. ju-na ove godine odràn je 16. kongres medicin-ske biohemije i laboratorijske medicine same|unarodnim u~e{}em u organizaciji Dru-{tva medicinskih biohemi~ara Srbije iInstituta za medicinsku biohemiju Klini~-kog centra Srbije, a pod pokroviteqstvomMe|unarodne i Evropske federacije za kli-ni~ku hemiju i laboratorijsku medicinu.

Plenarne sekcije Kongresa, na kome jeu~estvovalo ~etiri stotine stru~waka izSrbije i stotinu iz [vajcarske, Nema~ke,Engleske, Crne Gore, Makedonije, Bugarskei Republike Srpske, bile su posve}ene naj-novijim saznawima iz oblasti biohemijskihmarkera razli~itih oboqewa i stawa. Raz-matrana su i pitawa oksidativnog stresa napojavu oboqewa, kao i uloga funkcionalnehrane u unapre|ewu zdravqa. Tako|e je bi-lo re~i o na~inima izbegavawa gre{aka ulaboratorijskoj medicini, kao i o potrebiakreditacije medicinskih laboratorija radipoboq{awa celokupnog kvaliteta rada.

U okviru Kongresa, 19. i 20. juna odrànje i êtvrti EFCC Simpozijum za regionBalkana pod nazivom „Uticaj preanaliti~-ke faze na kvalitet laboratorijskih rezul-

tata“. Na wemu su izloèna najnovija sazna-wa o primeni i zna~aju uticaja reanaliti~-kih faktora na kvalitet laboratorijskihrezultata radi spe~avawa preanaliti~kihgre{aka koje mogu da {tete pacijentima ucelom laboratorijskom procesu. U Simpo-zijumu su u~estvovali eminentni stru~waciiz Evrope (Italije, Nema~ke, Belgije) iSAD, a o iskustvima u primeni tehnologi-je preanaliti~ke faze u regionu Balkanagovorili su stru~waci i iz Srbije, Rumuni-je, Bugarske i Gr~ke.

– Izabrane teme multidisciplinarnopokrivaju oblast laboratorijske medicine imedicini srodnih nauka. Multidiscipli-narni karakter ovog kongresa nagla{ava i~iwenica da sa svojim radovima u~estvujubrojni stru~waci razli~itih profila.Stoga, kao i prethodnih godina, Kongresomogu}ava da se iznesu najnoviji nau~ni istru~ni rezultati i da se razmene iskustva,{to doprinosi unapre|ewu savremene labo-ratorijske prakse, istakla je prof. dr Na-da Majki}-Singh, predsednik Dru{tva medi-cinskih biohemi~ara Srbije i Nau~nog od-bora Kongresa.

99



[esnaesti kongres medicinske biohemije*

„Institut za ortopedsko-hirur{ke bolesti Bawica: pedesetotogodi{wi jubilej“ Autor: Prof. dr Branko Radulovi}

Ova kwiga je napisana sa namerom da obeleì pedesetogodi{wicu Instituta „Bawica“.Proteklo je, naime, 50 godina otkako je odlu~eno da po~ne veliki projekat stvarawa tadaveoma potrebne specijalne bolnice. Upravo u tom kriznom periodu u Srbiji bilo je mnogobolesnika sa trajnim posledicama tek minule epidemije poliomijelita i mnogih sa trajnimposledicama ko{tano-zglobne tuberkuloze, bolesti koja tada jo{ nije bila savladana, akamoli iskorewena. Bez takve ustanove mno{tvo qudi sa lokomotornim invaliditetomostalo bi trajno nesposobno za privre|ivawe, mnogi i za dru{tveni ìvot, a dosta wih iza samostalno obavqawe svakodnevnih ìvotnih potreba. Otuda se nije radilo samo o borbiprotiv bolesti i smrti kao takvima, ve} i o poboq{awu kvaliteta daqeg ìvota takovelikom broju tada dece i omladine, a kasnije odraslih qudi. Taj projekat je nastao izneophodne, hitne potrebe, a vremenom se razvio u zdravstvenu i nau~nu ortopedsko-hirur{ku,plasti~no-hirur{ku i rehabilitacionu ustanovu visokog ranga, kakvih je tada bilo malo kodnas, a i sad ih nema previ{e.

Taj proces, ta istorija moè se delom pratiti ~itawem ove kwige. Kaèm „istorija“ ikaèm „delom“.

Ovaj tekst jeste istorija, i to u vi{estrukom smislu. To je istorija na{e zdravstveneslu`be i zdravstvene za{tite. To je istorija na{e medicinske nauke. To je i istorijatada{weg doba u dru{tvu i me|uqudskih odnosa, tada{wih shvatawa, borbe protivnerazumevawa nadle`nih i drugih ~inilaca u javnosti tog vremena, savla|ivawa oskudicaraznih vrsta. Sve se to izmenilo, delimi~no ili potpuno, i zato spada u istoriju.

To je, najzad, i li~na istorija ~oveka kojem su ta ustanova i wen razvoj bili ìvotnodelo. Dr Branko Radulovi}, tada u sredini ~etvrte decenije ìvota, prihvatio se velikogzadatka, tada naizgled pregolemog za tako mladog stru~waka, pogotovu kao nau~nika, iizdrào je do kraja. I preko toga. I danas, iako ve} duè vreme u penziji, on prati daqirazvoj svoga dela. Zato se prihvatio i da napi{e ovu kwigu. Ko }e boqe nego o~evidaci u~esnik? I Leopold Ranke, slavni nema~ki istori~ar XIX veka, morao je od VukaKaraxi}a, ne istori~ara, ve} o~evica, da sazna {ta se to zbivalo u Prvom srpskomustanku.

Sude}i po sadrìni, mislim da je mogla i da je trebalo da se i ranije ova kwiga pojavi,iako nije bilo pro{lo pedeset godina. Za ocenu rada i zna~aja ove Bolnice, sada Instituta,odavno je bilo podataka. O tome, pored mnogobrojnih pacijenata, nau~nih i stru~nih radova,nau~nih sastanaka, svedo~e i ocene vrhunskih stru~waka i nau~nika ortopedske irehabilitacione struke iz celoga sveta. Ko su oni i {ta su mislili o Bawici i wenomradu navedeno je u ovoj kwizi. Wihovim mi{qewima bi bio svaki moj komentar suvi{an. Ibilo ~iji.

101

Prikazi kwiga

Rekoh „delom“, jer je ova kwiga na jo{ jedan na~in istorija, a to nije eksplicitnoizneseno. To je istorija izvanrednih lekara i velikih stru~waka. Ona indirektno govori io dr Predragu Klisi}u, dr Cvetku Raki}u, dr Ivanu Kenigu, dr Ozrenu Uzelcu, dr MilanuMitrovi}u, dr Sre}ku Pajanti}u, dr Miloradu Simqanovi}u, dr Qubi{i Jankovi}u i odrugima samo iz najstarije generacije, a da mi se ne zameri ovde neopravdano neimenovanima,a i o mnogima mla|ima pristiglim kasnije. Oni su bili dobro poznati u nau~nom svetu iu inostranstvu. Bili su i dobri u~iteqi mla|ima. Zato je „Bawica“ bivala sve boqa svedo dana{weg dana.

„Delom“, jer nema i nije moglo biti toliko podataka o mnogim drugim lekarima nehirur{kihspecijalnosti, nelekarima, o po`rtvovanim i stru~nim sestrama, instrumentarkama, rendgen-tehni~arima, laborantima, tehni~arima u transfuziji krvi, gipsarima, arh. V. Simi},majstorima, sprema~icama, kwigovo|ama, higijeni~arki-domarki Evici, telefonistima itd.

Svi su radili i ìveli sa nekim elanom i sve {to je ra|eno, ra|eno je nadahnuto i savelikom odgovorno{}u, a izgledalo je kao da je rutina. U stvari, entuzijazam je bio rutina.Zbog wega i kvalitet. U tome je upravo predwa~io i bio primer svima ostalima dr BrankoRadulovi}.

Nije ni izdaleka u ovoj kwizi sve re~eno {to bi moglo i trebalo da se zna umedicinskim krugovima i dru{tvu uop{te. Mnogo je tu bilo zna~ajnih stvari koje bitrebalo pamtiti kao primere za ugled budu}im generacijama ako ho}e da budu ono {to bimogle biti. Me|u tim stvarima na prvom su mestu bili neprekidno izraàvano ~ovekoqubqei razumevawe patwi ~oveka koji je izgubio najva`niju stvar u ìvotu - zdravqe.

To sve ne pi{e i ne moè se na}i u kwizi, ali je va`no da se pamti. Pacijenti pamtedok su ìvi, u to sam se uverio. Pri|e vam ~ovek na ulici i odu{evqen {to vas vidi, kaè:„Kako me se ne se}ate, pa vi ste me 1967. godine operisali?“

„Pokoqewa dela sude“, veli veliki Wego{. Pravo je da tako bude i sa „Bawicom“ i svi-ma nama koji smo tamo radili.

Dr Ivan \ori}

Komunikacija u biomedicinskim naukamaAutori: prof. dr Qubomir Todorovi} i dr Qiqana Vu~kovi}-Deki}

U izdawu Medicinskog fakuteta Univerziteta u Kragujevcu, nedavno je objavqen uxbenik„Komunikacija u biomedicinskim naukama“ autora prof. dr Qubomira Todorovi}a i drQiqane Vu~kovi}-Deki}, nau~nog savetnika. Kwiga ima 351 ilustrovanu stranu, tekst je de-limi~no na engleskom i moè se nabaviti na Medicinskom fakultetu u Kragujevcu.

Prof. dr Neboj{a Arsenijevi}, recenzent kwige, istakao je da je „Komunikacija ubiomedicinskim naukama“ uxbenik koji se ne u~i ve} se usvaja, namewen sivma onima kojisu u ovoj nauci: po~etnike da nau~i, ostale da podseti i opomene.

Prof. dr Sneàna @ivan~evi}-Simonovi} je izrazila uverewe da uxbenik predstavqavaqanog putovo|u za pripremu i izradu nau~nog istraìvawa i kori{}ewa dobijenih rezul-tata u ciqu wihovog predstavqawa nau~noj javnosti, nau~nim skupovima i u nau~nim~asopisima.

Iz: „Vojnosanitetski pregled“, 3, 2008.


102

„Celijakija - od saznawa do razumevawa“Autori: Ivan R. Jovanovi}, Dragan S. Popovi}, Jelena A. Marinkovi}Izdava~: Interprint, Beograd, 2008.

Za svakog profesora predstavqa veliko zadovoqstvo trenutak kada shvati da su wegovimla|i saradnici postali zreli doktori koji ne samo da znaju posao koji rade, ve} su i sprem-ni da napi{u dobru kwigu. Govorim od kwizi-monografiji „Celijakija – od saznawa dorazumevawa“, koju su napisala dva izvanredna doktora Klinike za gastroenterologiju i hep-atologiju Klini~kog centra Srbije i Medicinskog fakulteta u Beogradu, dr Ivan Jovanovi},dr Dragan Popovi} i dr Jelena Marinkovi}, specijalista higijene ishrane, stalno zaposle-na u „Schiller“, ogranak Beograd.

Dr Ivan Jovanovi}, asistent je na Katedri za internu medicinu, magistar i doktor medicin-skih nauka, nau~ni saradnik Instituta za medicinska istra`ivawa u Beogradu. Kao lekar mla|egeneracije gastroenterologa Klinike za gastroenterologiju i hepatologiju usavr{avao se u ve-likim evropskim i japanskim gastroenterolo{kim centrima, objavio veliki broj radova iz oveoblasti i stekao po{tovawe starijih kolega. Wegova posebna interesovawa se odnose na prob-lem lo{e apsorpcije, ~iji je najizrazitiji predstavnik celijakija, zapaqenske bolesti creva idigestivnu endoskopiju. Dr Ivan Jovanovi}, kao i dr Dragan Popovi}, ukqu~eni su u brojne do-ma}e i me|unarodne nau~ne projekte na kojima godinama uspe{no rade.

Najmla|i ~lan ove grupe autora je dr Jelena Marinkovi}, magistar medicinskih nauka,specijalista higijene i konsultant za ishranu, koja je napisala poglavqe o ishrani u kwizio kojoj govorimo.

Dr Dragan Popovi} je specijalista internista, magistar i doktor medicinskih nauka izoblasti gastroenterologije, docent na Katedri za internu medicinu od 2007. godine. Wego-va posebna interesovawa se odnose na digestivnu endoskopiju, refluksnu bolest jedwaka ibolesti povezanih sa Helicobacter pylori infekcijom. Kao lekar relativno mlade generacijegastroenterologa Klinike za gastroenetoroligju i hepatologiju usavr{avao se u velikimevropskim i ameri~im gastroenterolo{kim centrima i objavio veliki broj radova iz oveoblasti i stekao renome vrsnog stru~waka.

„Kwiga bez glutena“ je sveobuhvatna studija o ovoj ne tako retkoj bolesti, na koju se ne-dovoqno misli. Smatra se da u Evropi jedna osoba na svakih 130 do 300 stanovnika ima celi-jakiju. Posebno je ~esta u Ma|arskoj, gde ~ak jedna na 85 osoba ima ovu bolest, u Irskojjedna na 130 itd., dok u SAD od celijakije boluje jedan od 128 stanovnika. Za na{u zemqupostoje podaci za Rasinski okrug, gde od ispoqene forme boluje svako hiqadito dete, a od„skrivene“ forme bolesti jedno dete na 300.

Autori su u kwizi detaqno opisali istorijat saznawa o ovoj bolesti, wenu epidemiologiju,nastanak, promene u tankom crevu, simptome i znake bolesti, asimptomatsku i simptomatskuformu, starosna doba u kojima se javqa, patogenezu, kako se postavqa dijagnoza, patohisto-lo{ke i imunolo{ke promene, bolesti povezane sa celijakijom, procenu nutritivnog sta-tusa, komplikacije i le~ewe. Le~ewe celijakije je do`ivotno i sasvim specifi~no. Ona sezapravo le~i specifi~nom dijetom, te je od posebnog zna~aja poglavqe o dijeti bez glute-na i recepti za pripremawe hrane bez glutena.

Po mom mi{qewu, ovo je prva sveobuhvatna kwiga o celijakiji napisana u na{oj zemqii stoga ima posebnu vrednost za lekare gastroenterologe i lekare drugih specijalnosti, poseb-no lekare op{te medicine koji treba u praksi da sprovode dobar deo terapje. Ona je odogromnog zna~aja i za obolele od celijakije, jer se mogu upoznati sa detaqima svoje bolestiu onim delovima koji su razumqivi za medicinske laike, posebno sa specifi~nom dijetomi receptima za pripremawe hrane, {to za bolesnike ~esto predstavqa ozbiqan problem.

Stoga svim zainteresovanim lekarima raznih specijalnosti, posebno gastroenerolozima,toplo preporu~ujuem ovu odli~nu i veoma potrebnu kwigu.

Iz Predgovora publikacijePrim. dr Nada Kova~evi}

103

PRIKAZI KWIGA

Prof. dr \or|e Kozarevi} ro|en je 19.maja 1930. godine u Kru{evu, Makedonija.Medicinski fakultet Univerziteta u Beo-gradu zavr{io je 1957. godine. Po zavr{et-ku studija radio je kao lekar o{{te medi-cine u Prvom domu zdravqa u Beogradu i uInstitutu za medicinu rada u Beogradu, a od1960. godine u Saveznom zavodu za zdravstve-nu za{titu. Od 1974. godine bio je direktorZavoda za hroni~na oboqewa i gerontologi-ju u Beogradu i od 1987. godine, sve do od-laska u peniju 1996. godine, {ef Odeqewaza nau~noistraìva~ki rad UniverzitetskogKlini~kog centra u Beogradu.

Dr Kozarevi} je zavr{io specijalizaci-ju iz socijalne medicine na Medicinskomfakultgetu Univerziteta u Beogadu 1971, a1978. godine je odbranio doktorsku diserta-ciju: „Epidemiolo{ki ~inioci u nastankukoronarne bolesti i uloga hipertenzija udefinisanoj populaciji“ na Medicinskomfakultetu Univerziteta u Beogradu. Kaostipendista jugoslovenske vlade zavr{io jeposlediplomske studije i magisterijum naHarvardu, SAD, 1960-1961. godine, a tako|ei Internacionalni te~aj iz epidemiologijekardiovaskularnih bolesti u Dablinu, u or-ganizaciji Internacionalnog udruèwa zakardiologiju i Specijalni te~aj iz epidemi-ologije zaraznih bolesti u Centru za zara-zne bolesti u Atlanti, SAD.

U okviru nastavnih aktivnosti prof. dr\or|e Kozarevi} je od 1970. godine bio pre-dava~ na poslediplomskim studijama iz kar-diologije na Medicinskom fakultetu Uni-verziteta u Beogradu u oblasti preventivnekardiologije i epidemiologije kardiovasku-larnih oboqewa i metodologije istraìvawa.U Saveznom zavodu za zdravstvenu za{titu jeod 1974. godine bio predava~ iz oblasti so-

cijalne medicine, socijalne gerijatrije ipreventivne kardiologije na poslediplomskojnastavi, a u Centru za multidisciplinarnestudije Univerziteta u Beogradu od 1972. go-dine. Tako|e je, kao predava~, u~estvovao ina poslediplomskoj nastavi iz gerontologi-je i preventivne kardiologije na Gerontolo-{kom institutu u Qubqani od 1974. i naMedicinskom fakultetu u Zagrebu, NovomSadu i Sarajevu od 1980. godine.

Bio je ~lan panela Komiteta eksperataSvetske zdravstvene organizacije u @eneviod 1969. godine. Kao izuzetno cewen stru~-wak u oblasti primene savremenih epidemi-olo{kih metoda i istraìvawa zdravstve-nog stawa stanovni{tva, prirode vode}ihhroni~nih oboqewa i faktora rizika odzna~aja za zdravqe i funkcionalnu sposob-nost, dr Kozarevi} je u~estvovao kao preda-va~ po pozivu na brojnim me|unarodnim sku-povima (Pariz 1971, Oslo 1973, Dejton 1979,Beograd 1980, Prinston 1986, Masa~usets1987, Dubrovnik od 1980. do 1991. pri Inter-univerzitetskom centru za poslediplomskestudije). Izuzetno bogata profesionalna inau~na delatnost dr Kozarevi}a ogledala sei u organizaciji i u~e{}u na brojnim stru~-nim i nau~nim sastancima i kongresima u ze-mqi i inostranstvu u oblasti preventivnemedicine, epidemiologije, interne medicine,kardiologije, gerontologije, op{te medici-ne, organizacije zdravstvene slu`be. Osta}ezabeleèn i kao predsednik Organizacio-nog odbora Prvog gerontolo{kog kongresaJugoslavije.

Nau~na aktivnost se ogledala u u~e{}u ubrojnim epidemiolo{kim studijama. Dr Ko-zarevi} je bio glavni istraìva~ u studija-ma: „Prevalencija i incidencija koronarnebolesti i hipertenzija u novoindustrijali-

105

In memoriam

1 Prim. mr sc. dr Marija Tasi}

Prof. dr \or|e Kozarevi} M. Tasi}1

zovanim populacijama Jugoslavije“; „Trendo-vi i faktori rizika u nastanku koronarnebolesti“ u okviru Jugoslovenske studijekardovaskularnih oboqewa kojom rukovodijo{ od 1964. godine; „Uticaj starosti i po-sledica rata na zdravstveno stawe, materi-jalni i dru{tveni poloàj boraca NOR-a ivojnih invalida u Jugoslaviji“; me|unarodnojkooperativnoj studiji Svetske zdravstveneorganizacije „Zdravstveno stawe i za{titastarih“. U okviru kooperativne studije„Stari u 11 zemaqa Evrope“, dr Kozarevi}je koautor dela o zdravstvenom stawu ifunkcionalnoj sposobnosti.

Su{tina nau~nog doprinosa prof. dr\or|a Kozarevi}a jeste da je me|u prvimistaìva~ima koji su preciznije utvrdiliprevalenciju i incidenciju pojedinih obli-ka koronarne bolesti i determinisali fak-tore rizika, ali i kvantificirali stepenrizika. Ovo predstavqa zna~ajan doprinosindividualnoj klini~koj evaluaciji, ali inau~no zasnovanoj efikasnoj prevenciji vo-de}ih bolesti kardiovaskularnog sistema idrugih poreme}aja zdravqa u procesu stare-wa i starosti. Poseban doprinos odnosi sena uvo|ewe u praksu multidimenzionalnogpristupa u masovnim istraìvawima koji


106

omogu}ava preciznije utvr|ivawe mogu}ihfaktora rizika na nastanak bolesti, kao isagledavawe ~inilaca od zna~aja za o~uvawezdravqa stanovni{tva. Posebno je izradiooriginalni pristup za jednostavnije utvr|i-vawe efekata pojedinih ~inilaca o evalua-ciji u gerontologiji i primeweni su bilokao celina ili u delovima u brojnim istra-ìvawima na hiqadama ispitanika, a naj-zna~ajnije istraìvawe u kome su kori{}e-ni jeste istraìvawe SZO „Stari u 11 ze-maqa Evrope“.

Prof. dr \or|e Kozarevi} }e ostatiupam}en kroz ogroman doprinos u oblastiepidemiologije, socijalne medicine, preven-tivne kardiologije, primewenim populacio-nim istraìvawima u naj{irem smislu ikao doajen gerontologije koji je svoje boga-to iskustvo i rezultate brojnih masovnihistraìvawa na populaciji odraslih dao nakori{}ewe zdravstvenim radnicima i stru~-noj i nau~noj javnosti i time zna~ajno do-prineo adekvatnoj evaluaciji i efikasnijemrazre{avawu problema zdravstvene za{titestarih.

Prof. dr \or|e Kozarevi} je umro junameseca 2008. godine.

Jedan od uglednih doajena kosovske i srp-ske medicine prof. dr Boìdar ôlakovi}zauvek nas je napustio 4. jula 2008. godine.

Ro|en je 1931. godine u selu Poqance kodSrbice. Gimnaziju je zavr{io u KosovskojMitrovici, a Medicinski fakultet u Beo-gradu, na kojem je diplomirao 1956. godine.Nakon diplomirawa, svoj profesionalnirad zapo~eo je na Internom odeqewu bolni-ce u Kosovskoj Mitrovici. Specijalizacijuiz interne medicine, a zatim socijalne me-dicine zavr{io je na Medicinskom fakul-tetu u Beogradu, a poslediplomske studije1968. godine u Londonu.

Magistrirao je 1968. godine, a doktorskudisertaciju odbranio je 1972. godine. Osimklini~kog rada u bolnici u Kosovskoj Mi-trovici, svoje profesionalne aktivnostiusmerio je socijalno preventivnim metoda-ma u zdravstvenim ustanovama. Napisao je ipublikovao vi{e od 400 stru~nih i nau~nihradova iz oblasti kardiologije, preventivei socijalne medicine. Kao redovni profesorna Medicinskom fakultetu u Pri{tini na-pisao je vi{e uxbenika iz socijalne medi-cine, epidemiologije, higijene, nekolikomonografija od kojih su najzna~ajnije „Me-todologija ranog otkrivawa masovnih hro-ni~nih bolesti“, „Metodologija masovneprevencije sr~anih bolesti“. Izveo je mno-

ge generacije studenata Medicinskog fakul-teta, poslediplomaca, magistranata i bio jementor u vi{e doktorskih disertacija, nakoje je preneo svoje bogato klini~ko i na-u~no iskustvo.

Osim profesionalnog medicinskog radabio je poznat kao izuzetan i korektan dru-{tveno-politi~ki radnik, rukovodilac mno-gih ustanova gde je imao visok autoritet ivizije razvoja zdravstvene za{tite. Naro~i-to se istakao kao direktor Pokrajinskog iRepubli~kog zavoda za zdravstvenu za{titu,kao dekan Medicinskog fakulteta u Pri-{tini, sekretar za zdravstvo i socijalnu za-{titu Kosova i Metohije.

Od mnogih priznawa koje je dobio za svojsamopregoran rad izdvojili bismo PlaketuSrpskog lekarskog dru{tva, Sedmojulsku na-gradu Srbije i nagradu AVNOJ-a. Bio je re-dovni ~lan Medicinske akademije Srpskoglekarskog dru{tva od 1977. godine.

Prof. dr Boìdar ôlakovi} osta}e use}awu svojim studentima, kolegama i sarad-nicima kao izvanredan stru~wak u medici-ni, rukovodilac sa autoritetom i vizionarobrazovne i preventivne medicinske nauke.

Neka je ve~na slava i hvala za sve {toje u~inio za medicinsku nauku i praksu ve-likom bardu preventivne medicine Kosova iMetohije i {ire.

Prof. dr Boìdaru ôlakovi}u s qubavqu i po{tovawem, wegove kolege:akademik prof. dr Svetomir Stoìni}

i prof. dr Stevan Baqo{evi}.

107

In memoriam

1 Akademik prof. dr Svetomir Stoìni}2 Prof. dr Stevan Baqo{evi}.

Prof. dr Boìdar ôlakovi} (1931−2008) S. Stoìn},1 S. Baqo{evi}2

U ~asopisu „Zdravstvena za{tita“ obja-vquju se originalni nau~ni radovi, pret-hodna saop{tewa, pregledi i stru~ni rado-vi, iz socijalne medicine, iz istorije me-dicine i zdravstvene slu`be, zdravstvenogosigurawa, ekonomike u zdravstvu, infor-matike i menaxmenta.

Uz rukopis ~lanka treba priloìti iz-javu s potpisima svih autora da ~lanak ni-je objavqivan. Svi prispeli radovi upu}ujuse na recenziju. Radovi se ne honori{u. Ru-kopisi se ne vra}aju. Rukopis rada u dvaprimerka i eventualno disketu sa oznakomprograma (tekst procesora) slati na adresu:Ure|iva~ki odbor ~asopisa „Zdravstvenaza{tita“, Komora zdravstvenih ustanova Sr-bije, 11000 Beograd, Nu{i}eva 25.

Op{ta pravilaRukopis ~lanka pisati duplim proredom

sa marginama od 2,5 cm, na papiru forma-ta A4 i to samo sa jedne strane. Grafit-nom olovkom na margini teksta ozna~itimesta za tabele, slike, {eme i grafikone.Literaturni podaci u tekstu ozna~avaju searapskim brojevima u zagradama, redosle-dom kojim se pojavquju u tekstu. Po{to se~asopis {tampa }irilicom, crvenom olov-kom podvu}i re~i koje treba {tampati la-tinicom.

Na posebnoj stranici (u jednom primer-ku) navesti naslov ~lanka bez skra}enica,zatim puna imena i prezimena autora i wi-hove stru~ne titule i nazive ustanova i me-sta u kojima rade. Imena autora povezati sanazivima ustanova indeksiranim arapskimbrojkama. Na dnu stranice otkucati ime iprezime autora sa kojim }e se obavqati ko-

respodencija, wegovu adresu, broj telefonai eventualno e-mail adresu.

Tekst ~lanka pisati kratko i jasno nasrpskom jeziku. Skra}enice koristiti izu-zetno i to samo za veoma duga~ne nazive he-mijskih supstancija, ali i za nazive koji supoznati kao skra}enice (npr. AIDS, RIAitd.).

Obim rukopisaObima rukopisa (ne ra~unaju}i kratak

sadràj i spisak literature) za preglednirad moè iznositi najvi{e {esnaest stra-na, za originalan rad deset strana, zastru~ni rad osam strana, prethodno saop-{tewe ~etiri strane, a za izve{taj, prikazkwige i pismo dve strane.

Kratak sadràjUz originalni nau~ni rad, saop{tewe,

pregledni i stru~ni rad treba priloìti naposebnoj stranici kratak sadràj do 200 re-~i na engleskom i srpskom jeziku. U wemuse navode bitne ~iwenice, odnosno kratakprikaz problema, ciqevi i metod rada,glavni rezultati i osnovni zakqu~ci rada,i 3-4 kqu~ne re~i na srpskom i engleskom.

Uz sve vrste ~lanaka za koje je potrebankratak sadràj, otkucati na posebnoj stra-nici naslov rada, rezime i inicijale ime-na i prezimena autora, nazive ustanova.

TabeleSvaka tabela se kuca na posebnoj strani-

ci. Tabele se ozna~avaju arapskim brojkamapo redosledu navo|ewa u tekstu. Naslov

109

Uputstvo autorima

tabele koji se kuca iznac tabele prikazujewen sadràj. Kori{}ewe skra}enice u tabe-li obavezno objasniti u legendi tabele.

Slike (fotografije)Priloìti samo kvalitetno ura|ene fo-

tografije i to u originalu. Na pole|inisvake slike napisati prezime prvog autora,skra}eni naziv ~lanka, redni broj slike, avrh slike ozna~iti vertikalno usmerenomstrelicom. Naslov slike napisati na po-sebnom listu.

Crteì ({eme, grafikoni)Primaju se samo pregledno ura|eni crte-

ì na beloj hartiji.


110

Spisak literature

Kuca se na posebnoj strani, dvostrukimproredom, a trostrukim izme|u pojedinihreferenci, s arapskim brojevima prema re-dosledu navo|ewa u tekstu. broj referenciu spisku ne treba da prelazi 20, osim zapregledni rad. Stil navo|ewa referenci jepo ugledu na „Index Medicus“.

NAPOMENA: Ovo uputstvo je sa~iwenoprema Uniform requirements for manuscriptssubmited to biomedical journals, koji je obja-vio „International committee of medical jour-nal editors“ u N. Eng. J. Med. 1997;336;309−15.

CIP − Katalogizacija u publikacijiNarodna biblioteka Srbije, Beograd

614

ZDRAVSTVENA ZA[TITA : ^asopis zasocijalnu medicinu, javno zdravqe,zdravstveno osigurawe, ekonomiku i menaxment u zdravstvu / glavni i odgovorni urednik Predrag Dovijani}. −God. 1, br. 1 (1972) − . − Beograd (Nu{i}eva25) : Komora zdravstvenih ustanova Srbije,1972 − (Beograd : Obele`ja). − 27 cm.

Dvomese~no. ISSN 1451−5253 = Zdravstvena za{titaCOBISS.SR-ID 3033858

e-mail: obelezja@yahoo - komorazus.org.rs 4_2008.pdfstare i primarnu zdravstvenu negu za majke, bebe...

Documents