VISOKA POLJOPRIVREDNO-PREHRAMBENA ŠKOLA

STRUKOVNIH STUDIJA U PROKUPLJU

Dupljari

SEMINARSKI RAD

MENTOR STUDENTMr. Ivana Zlatković Miloš Mladenović br.indeksa S - 209/12

Prokuplje 12.2012.

Sadržaj

Dupljari -------------------------------------------------------------------- str.1

Žarnjaci -------------------------------------------------------------------- str.1

Polip ------------------------------------------------------------------------ str.3

Meduza --------------------------------------------------------------------- str.4

Rhizostomae --------------------------------------------------------------- str.7

Korali ----------------------------------------------------------------------- str.8

Morska sasa -------------------------------------------------------------- str.13

Rebronoše ---------------------------------------------------------------- str.14

Literatura ---------------------------------------------------------------- str.17

Dupljari

Dupljari (Coelenterata) su najniže prave višećelijske životinje (Eumetazoa) koje žive isključivo u vodi i to u ogromnoj većini slučajeva u morskoj vodi. Imaju radijalno simetrično telo na kome se razlikuje jedna glavna, uzdužna osa oko koje su zračno (radijalno) raspoređeni razni organi. Organi se ponavljaju onoliko puta koliko ima zrakova. Dupljari imaju sposobnost regeneracije.

Telo dupljara ima izgled dvoslojnog meška koji je otvoren na jednom kraju. U unutrašnjosti meška nalazi se gastro-vaskularna duplja koja je u kontaktu sa spoljašnjom sredinom preko jednog jedinog otvora - usnog. Kroz ovaj otvor se istoveremeno i izbacuju nesvareni delovi hrane. Oko usnog otvora nalazi se venac zračno raspoređenih pipaka koji hvataju plen.

Dupljarima pripadaju dva tipa životinja:

žarnjaci (Cnidaria) rebronoše (Ctenophora).

Žarnjaci

slika - Meduze

Žarnjaci su životinje iz tipa Cnidaria i predstavljaju najjednostavnije eumetazoe, radijalno simetričnog tela. Postoji oko 10000 vrsta. Zajedno sa tipom rebronoša (Ctenophora) pripadaju grupi dupljara.

1

Opšti plan građe

Telesni zid se sastoji od spoljašnjeg ektodermisa i unutrašnjeg endodermisa, a između ova dva sloja je nećelijska mezogleja. Telesni zid obavija tzv. gastro-vaskularnu duplju u kojoj se pored varenja hrane vrši i transport svarene hrane do svih delova tela [gaster= želudac; vas =krvni sud]. Ova duplja ima samo jedan otvor preko koga ulaze hranljivi sastojci i izlaze nesvareni sastojci. Hrane se sitnim organizmima koje hvataju tentakulama (pipcima) i ubacuju kroz usni otvor. Varenje hrane je unutarćelijsko i vrši se u ćelijama sa pseudopodijama, koje se nalaze u endodermisu. Žarnjaci, (kao i sunđeri), nemaju krvni, respiratorni ni ekskretorni sistem.

Ćelije epidermisa

U epidermisu se nalaze epitelomišićne ćelije, koje učestvuju u pokretanju čitavog organizma ili njegovih delova (tentakula), zatim se nalaze žarne ćelije ili knide i nervne ćelije. Žarne ćelije su naročito skoncentrisane na tentakulama koje služe za hvatanje plena, a mogu imati ulogu i u odbrani.

Nervni sistem

Kod žarnjaka se prvi put u živom svetu javlja nervni sistem i to u najprostijem obliku - difuzan (mrežast) nervni sistem. Nervne ćelije su razbacane bez nekog naročitog reda po epidermisu i međusobno su povezane u mrežu (difuzum).

Morfološki oblici

Žarnjaci se javljaju u dva oblika kao polip i meduza. Kod žarnjaka koji imaju oba ova oblika, dolazi do smene generacija. Polip je bespolna generacija koja se razmnožava pupljenjem (bespolno), a meduze se razmnožavaju polno obrazovanjem gameta (spermatozoida i jajnih ćelija). Iz oplođene jajne ćelije razvija se larva planula. Polipi su sesilni organizmi, dok su meduze slobodnoplivajuće. Razlikuju se i po obliku - meduze su oblika kišobrana, a polipi imaju cilindričan oblik.

Klasifikacija

Klasifikacija žarnjaka izvršena je prema tome koji morfološki oblik imaju. Dele se na tri klase:

Hydrozoa, polipi i meduze; Scyphozoa, meduze Anthozoa, korali i morske sase,

2

Polip

Polip u zoologiji je jedan od morfoloških oblika žarnjaka koji je cilindričan najčešće pričvršćen za podlogu, radijalne simetrije i razmnožava sebespolnim načinom. Polipoidni oblici se javljaju kod hidrozoa i antozoa, dok se u klasi scifozoa ne javlja ili se javlja u veoma redukovanomobliku.

Polipi mogu da žive kao:

pojedinačne jedinke, solitarne forme ili

kolonijalni organizmi.

Kod klase hidrozoa dolazi do smene dve generacije: polipa i meduze, dok klasa antozoa ima samo polipoidnu generaciju. Morske sase i koraligrađeni su kao polipi.

Telesni zid polipa izgrađen je od dva sloja ćelija, spoljašnjeg epidermisa i unutrašnjeg endodermisa između kjoih se nalazi nećelijska, želatinozna mezogleja.

slika - Polip

3

Meduza 

Meduza je jedan od morfoloških oblika žarnjaka (Cnidaria) koji vodi slobodnoplivajući način života, razmnožava se polno i ima oblik zvona čime se razlikuje od drugog oblika - polipa. Uglavnom su skoro prozirne i telo im sadrži veliki udeo vode.

slika - Meduza vrste Aurelia aurita

Spoljašnja i unutrašnja građa

Na zvonu se uočavaju dve površine:

eksumbrela, spoljašnja i ispupčena;

subumbrela je unutrašnja i udubljena; na njoj se nalaze usta.

Obod zvona može da sadrži nabor, velum, ili da je bez njega što predstavnja jednu od glavnih karakteristika za razlikovanje hidromeduza od scifomeduza.

Telo meduze izgrađeno je od samo dva sloja ćelija :

ektodermisa, spoljašnjeg

endodermisa, unutrašnjeg.

Između ovih slojeva se nalazi želatinozna, pihtijasta masa tzv. mezogleja. Mezogleja je cement koji povezuje te slojeve i istovremeno daje čitavom telu čvrstinu neophodnu da se odupru jakim udarima morskih talasa. U unutrašnjosti je duplja sa samo jednim otvorom koji je istovremeno i usni i analni. Oko tog otvora nalazi se venac pipaka koji su prisutni i na obodu kišobrana.

4

Oba sloja ćelija (spoljašnji i unutrašnji), od kojih se sastoji njihovo telo, izgrađena su u osnovi od epitelo-mišićnih ćelija. One nisu ni prave epitelne ni prave mišićne, već imaju ulogu i jednih i drugih. Sastoje se od jednog proširenog dela koji ima ulogu epitelijalne ćelije i na njega se nastavlja izdužen deo – mišićno vlakno. Kontrakcijama mišićnih vlakana u spoljašnjem sloju dolazi do izduživanja i skraćivanja tela i pipaka. Kontrakcije mišićnih vlakana unutrašnjeg sloja izazivaju skupljanje i širenje tela. Ovi jednolični pokreti su dovoljni da se čitavog života neumorno kreću lebdeći i plivajući ispupčenom stranom kišobrana okrenutom u pravcu kretanja.

slika - gradja Meduze

Meduze su životinje kod kojih se prvi put javlja nervni sistem, naravno, u najprostijem obliku – tzv. mrežast nervni sistem. Sastoji se od zvezdastih nervnih ćelija međosobno povezanih u mrežu. Ako meduzi dotaknete samo jedan pipak, ona će se čitava zgrčiti jer se nadražaj ovom mrežom preneo kroz čitavo telo.

Sadrže najviše vode od svih životinja. Ako meduza dospe na kopno i osuši se, od nje ostaje sićušna grudva koja je oko hiljadu puta lakša od žive meduze (preko 95% njihovog tela čini voda). Ovako jednostavne životinje uspele su da prežive period od, smatra se, 650 miliona godina. (Upoređenja radi, starost savremenog čoveka, Homo sapiens sapiens, procenjuje se na oko 35 – 40 000 godina.) Dakle, s' pravom im pripada titula najstarijih eumetazoa. Titula bi mogla da im pripadne i po lepoti jer se neke od njih živo obojene svrstavaju među najlepše životinje.

Razmnožavanje i smena generacija

Meduze su odvojenih polova, odnosno postoje mužjaci i ženke ali se oni morfološki međusobno ne razlikuju. Razlika se ogleda u tome što mužjaci proizvode spermatozoide, a ženke jajne ćelije.

5

Obe vrste polnih ćelija se izbacuju u vodu gde se izvrši oplođenje da bi se, zatim, iz oplođene jajne ćelije razvila trpeljasta larva (planula). Posle određenog vremena ova larva pada na dno mora, pričvrsti se za njega i razvija u polip.

Osim po građi, polip se od meduze razlikuje po svemu ostalom:

obliku – ima oblik cilindra;

načinu života – jednim svojim krajem pričvršćen je za podlogu (sesilan);

načinu razmnožavanja – polip se razmnožava bespolno, pupljenjem, dok se meduze razmnožavaju polno.

Zoolozi su ih upravo zbog polipa sve do druge polovine XIX veka označavali kao biljne životinje ili Zoophyta.

Žarne ćelije

Posebna osobina ovih životinja jesu žarne ćelije ili knide po kojima su i dobile latinsko ime – Knidarija (gr. knide=žara, kopriva). Žarne ćelije su skoncentrisane najviše oko usnog otvora i na pipcima. Sastoje se se iz sićušne kapsule u kojoj je spakovan končić na čijem se kraju nalazi bodljica sa ulogom harpuna (zabada se u telo žrtve). Ove ćelije luče parališuću otrovnu supstancu koja može biti fatalna i za čoveka (u pitanju su neke tropske meduze). Žarne ćelije koje su jednom upotrebljene brzo propadaju i zamenjuju se novim. (Paralisan plen pomoću pipaka pomeraju do usnog otvora i gutaju. Mogu da progutaju plen koji je nekoliko puta krupniji od njih samih. Varenje započinje u duplji, gde se plen razlaže na sitne čestice, a zatim njih zahvataju posebne ćelije (nazivaju se ameboidne) u kojima se varenje dovodi do kraja. Svarena hrana se iz ameboidnih ćelija prenosi do svih ostalih ćelija procesima difuzije. Dakle, varenje počinje kao vanćelijsko, a završava se kao unutarćelijsko. Nesvareni deo plena i proizvodi samog varenja se istim onim otvorom izbacuju u morsku vodu.

Klasifikacija

Meduze su ime dobile po ličnosti iz grčke mitologije Meduzi, jednoj od tri nakazne kćeri morskog boga Forkija. Priča kaže da je Meduza bila prelepa devojka sa dugom, talasastom kosom dok je boginja Atena nije pretvorila u nakazu, a njenu kosu u zmije otrovnice. Svako ko bi je ugledao skamenio bi se od straha.

Meduze pripadaju dvema klasama u okviru tipa žarnjaka:

1. hidrozoe (Hydrozoa)

2. scifozoe (Scyphozoa)

6

Rhizostomae

slika - Meduza Stomolophus meleagris

Rhizostomae ili Rhizostomeae je red meduza. Vrste ovog reda nemaju ni tentakule ni druge strukture na ivicama zvona. Umesto toga, oni imaju po osam veoma razgranatih usnih pipaka, duž kojih su usisni minijaturni usni otvori. (Ovo je u suprotnosti sa drugim scifozoama, koje imaju četiri takva pipka.) Ovi pipci se spajaju pri njihovom polasku iz centralnog dela meduze. Usta životinje su takođe podeljena na minijaturne pore, a koje su povezane sa celenteronom.

Najčešće naseljavaju niže geografske širine; tipične su za Pacifik.

7

Korali

Korali (Anthozoa) su žarnjaci koji imaju samo oblik polipa, solitarnih ili kolonijalnih, ali uvek sesilnih (pričvršćenih za podlogu). Telo im je cilindričnog oblika sa usnim otvorom u obliku pukotine oko koga je venac pipaka. Usni otvor se nalazi na slobodnom kraju i se nastavlja na gastrovaskularnu duplju.

Oblikom najčešće podsećaju na razgranato drvo zahvaljujući čemu su još u antičkom dobu bili poznati kao morsko drveće. Osim toga i kod njih se kao i kod drveća prilikom rasta obrazuju godovi. Stari narodi, Grci i Egipćani, su im pripisivali magijske moći pa ih posvećivali boginjama ljubavi i lepote, a darivali mladencima. Arapska i indijska narodna medicina im daje još veći značaj smatrajući ih izuzetno lekovitim. U savramenoj medicini se koriste prilikom presađivanja kostiju. Kao prva asocijacija na ove životinje svakako je nakit koji se od njih pravi neverovatno dugo, smatra se 20 000 godina. Jedno more je po njima dobilo naziv. Pored sveg tog značaja oni su ipak najniža stepenica na evolucionoj lestvici pravih višećelijskih životinja (eumetazoa).

8

Građa

Građa koralnog polipa

Najsrodniji su morskim sasama (anemonama) i meduzama. Za razliku od njih, imaju dobro razvijen skelet i sastoje se od ogromnog broja jedinki (polipa) koje žive zajedno udružene u kolonije. Telo pojedinačnih jedinki je slične građe kao meduze, što znači da:

sadrži žarne ćelije telesni zid je dvoslojan i dr.

Prisustvo skeleta im je glavni znak raspoznavanja, odnosno, ono što se u svakodnevnom životu naziva koralom. Skelet je kod najvećeg broja vrsta izgrađen od kalcijum-karbonata, poznatijeg kao krečnjak, mada postoje i malobrojne vrste sa rožnim skleletom kakva su, recimo, tanana, fina morska pera (Pennatula). Njihov skelet ima simetričnu građu, sastoji se iz jednog stabla sa koga polaze perasto raspoređene grane živo obojene crveno ili ljubičasto. Neki korali, kao npr. gorgonije sadrže u skeletu poprilične količine joda pa su se u srednjem veku primenjivali u medicini. Boja skeleta zavisi od uslova života i organskog sastava (hrane) i može veoma da varira od plave do crne, žute ili crvene.

Prema mestu gde se stvara skelet može biti: spoljašnji ili unutrašnji.

U spoljašnjem kao u sićušnoj čašici žive pojedninačni polipi, da bi se hiljade i hiljade tih čašica povezalo i nagradilo razgranatu koloniju. Unutrašnji se obrazuje u samom telu polipa pa izgleda kao da je živo telo kolonije navučeno na njega (kao rukavica na ruku).

9

Koralni sprudovi

slika - Veliki koralni sprud

Koralni polipi se razmnožavaju pupljenjem pri čemu se novonastale jedinke ne odvajaju već ostaju zajedno gradeći koloniju. Stalnim pupljenjem, koje se uvek odvija na vrhovima grana, kolonija raste. Svaki pojedinačni polip, mekog želatinoznog tela, luči skelet koji ga štiti. Kada polipi uginu ostaje skelet koji se može nagomilavati i dostizati ogromne dimenzije. Treba napomenuti da u obrazovanju sprudova, pored skeleta korala, učestvuju i skeleti drugih životinja koje žive sa koralima.

Topla mora, gde najmanja zimska temperatura varira oko 20°S, pogoduju ovim životinjama tako da mogu dostići dimenzije koje zadivljuju. Tako grane jednog tropskog korala mogu da budu više od 4m sa prečnikom većim od 2m. Nagomilavanjem skeleta obrazuju se podvodne stene, sprudovi i atoli kao njihova posebna vrsta. Atoli imaju oblik prstena izgrađenog od korala, a u središnjem delu je morska voda. Rast skeleta ovih životinjica je jako spor, smatra se da grana prečnika 1 cm raste godišnje 2-10 cm. Neobično je važno da određeni uslovi sredine, pogotovo temperatura morske vode, budu optimalni da bi i sam rast to bio.

U morima, gde su takvi uslovi obezbeđeni, obrazuju se sprudovi zaista impozantnih razmera. Veliki koralni greben na obali Australije, inače i najveći koralni greben na svetu, dugačak je 2000 km i predstavlja pravo čudo prirode, jer je tih 2000 km nagradilo mnoštvo sićušnih polipa (radi se o milionima i milionima) udruženih u kolonije.

10

Značaj i upotreba

U izradi nakita i različitih ukrasnih predmeta koristi se iz samo pet od ukupno 27 vrsta korala. U Mediteranu se u te svrhe koristi crveni koral (Corallium rubrum) koji je sada zaštićena vrsta. Skelet crvenog korala izgrađen je od mnoštva iglica koje stapanjem u čvrstu masu grade stablo kolonije. Živi na dubini od 20-200 m u obliku razgranatog drveta bez listova koje je okrenuto naglavačke, odnosno visi sa podvodnih stena.

Oduvek su korali predstavljali nepoznanicu zbog čega su im u narodnim verovanjima pripisivane magijske i isceljiteljske moći. Takva verovanja su se prenosila sa kolena na koleno i kod mnogih naroda zadržala do danas.

U antičko doba U Grčkoj se korali posvećuju boginji lepote Veneri, Egipćani boginji ljubavi Izidi i koriste u lečenju različitih oboljenja. Slično je bilo i kod Arapa koji su od korala pravili prah za lečenje očnih, kožnih oboljenja i čišćenje organizma. Za Rimljane su imali značenje amuleta koji donose sreću i dug život. I Indiji se za korale veruje da zaustavljaju ludilo i donose mudrost, dok među afičkim plemenima su još cenjeniji i vrede čitavo bogatstvo.

Savremena medicina im baš ne veruje toliko, ali su i tu našli primenu. Telo čoveka lako prihvata korale jer je njihov mineralni sastav sličan ljudskom pa ih ortopedski hirurzi koriste za presađivanje kostiju. Po nekim alternativnim mišljenjima mineralima iz korala može se nadoknaditi njihov eventualni nedostatak u organizmu čoveka i time sprečiti oboljenje izazvano tim nedostatkom.

Interesantno je da se rast korala može uporediti sa debljanjem stabla drvenastih biljaka jer se oba odvijaju obrazovanjem godova. Savremeni paleontolozi utvrdili su u fosilima korala fine godove za koje se smatra da predstavljaju ne godišnje (kao kod drveća), već dnevne godove rasta. Na osnovu te dnevne stope rasta utvrđeno je da je godina krajem perioda devona trajala oko 400 dana, dok savremeni korali nagrade oko 360 godova godišnje.

Ugroženost korala

Idealno stanište za podvodni svet tropskih i suptropskih mora predstavljaju koralne šume, sprudovi i atoli. U njima živi mnoštvo raznovrsnih riba, morskih zvezda, algi. Nemarnošću, nebrigom čoveka taj svet postaje ozbiljno ugrožen.

Globalno zagrevanje, izazvano zagađenjem sredine, uzima svoj pozamašan danak i u koralima. Korali su vrlo osetljivi na temperaturna kolebanja i vole topla mora. U pretoploj morskoj vodi korali se naprosto skuvaju odbacuju alge, kojima se hrane usled čega pobele i uginu. Takve, beživotne korale napuštaju i životinje koje su tu nalazile hranu i sklonište.

Danas je sve više i više pobelelih korala pri čemu se dešava da se neki povrate u prethodno stanje, ali veliki broj njih ugine. Po nekim podacima je 1998. godine bila najpogubnija

11

za korale jer ih je 16% izbelelo ili uginulo. Po najcrnjim prognozama ako se u narednih 10-tak godina ne zaustavi zagađivanje sredine i rast temperature doći će do potpunog uništenja korala.

Klasifikacija

Klasa antozoa (Anthozoa) deli se na dve potklase:

1. oktokoralije (Octocorallia ili Alcyonaria) koje su uvek kolonijalne i imaju osmozračnu simetriju i osam perastih tentakula (pipaka); ova potklasa se deli na redove:

Stolonifera Telestacea Alcyonacea Coenothecalia Gorgonacea Pennatulacea

2. heksakoralije (Hexacorallia ili Zoantharia) su organizmi sa šestozračnom simetrijom, mogu biti pojedinačni ili kolonijalni i tentakule su jednostavne (nisu peraste), poređane u jedan ili veći broj nizova oko usnog otvora tako da grade krunu pipaka; pripadaju im kako korali (kameni, odnosno, oni koji obrazuju sprudove) tako i morske sase koje se svrstavaju u redove:

Actinaria (morske sase) Madreporaria Zoanthidea Antipatharia Ceriantharia Corallimorpharia Numidiaphyllida † Scleractinia Kilbuchophyllida † Heterocorallida † Rugosa † Heliolitida † Tabulata † Cothoniida † Tabuloconida † Ptychodactiaria

† - Izumrele

12

Morska sasa

slika - Morska sasa

Morske sase su sesilni, solitarni žarnjaci koji imaju oblik polipa šestozračne simetrije – cilindrično telo sa često velikim brojem (i po nekoliko stotina) vrlo pokretljivih pipaka oko usnog otvora. Za razliku od korala, sa kojima su najsrodnije, nemaju skelet.

Za podlogu su pričvršćene pedalnim diskom i sekretom koji je lepljiv. Nisu potpuno sesilne i mogu se malo kretati praveći kružne pokrete ili čak plivati pomoću tentakula i talasastim pokretima diska.

Unutrašnja građa

Šestozračna građa ogleda se u tome što im je unutrašnjost tela (gastrovaskularna duplja) podeljena na komore pregradama (septama) kojih najčešće ima 6 ili 6n, mada se mogu naći i po 5 ili 10, ali nikada ih nema 8 (kao što je to kod oktokoralija). Od pukotinastih usta koje se nalaze na slobodnom kraju tela polazi ždrelo koje se završava u duplji. Ždrelo je povezano sa telesnim zidom preko septi. Telesni zid je, kao kod svih žarnjaka, izgrađen od dva sloja ćelija:

epidermisa, spoljašnjeg endodermisa, unutrašnjeg čije su ćelije sa trepljama

Između ovih slojeva nalazi se dobro razvijena, mezogleja u kojoj su razbacane ćelije.

13

Žarne ćelije su razbacane po čitavoj površini tela, ali su najbrojnije na tentakulama i oko usnog otvora. Epitelo-mišićne ćelije izgrađene su od miofibrila koji su:

na tentakulama raspoređeni uzdužno oko usnog otvora radijalno raspoređeni

Nervni sistem je difuzan, odnosno, izgrađen od nervnih ćelija povezanih tako da grade mrežu u osnovi epidermisa i endodermisa.

Morske sase se razmnožavaju uglavnom polno, dok neke usamljene jedinke mogu da se razmnožavaju i bespolno, deobom i pupljenjem. Najčešće su odvojenih su polova sa gonadama koje se obrazuju na pregradama, mada ima i hermafroditnih vrsta. Kada polne ćelije sazru dolazi do prskanja gonada i oslobađanja gameta u gastro-vaskularnu duplju. Oplođenje se vrši u toj duplji, a zatim se obrazuje larva planula koja kroz usni otvor izlazi napolje. Larva jedno vreme pliva pa se spušta na dno i izraste u polipa.

Rebronoše

Rebronoše (Ctenophora) je tip najjednostavnijih eumetazoa koji se zajedno sa tipom žarnjaka svrstava u grupu dupljara. Svih 90, do danas opisanih vrsta, su marinske i vode najčešće planktonski i pelaški način života, a veoma mali broj vrsta živi puzeći po morskom dnu (bentos). Veliki broj ktenofora imaju sposobnost luminiscencije. Ima ih u svim morima i okeanima, a najzastupnjenije su u umerenim regionima.

Prema želatinoznom, prozračnom telu veoma liče na meduze samo što je njihovo telo biradijalno simetrično i nema žarne ćelije. Naziv su rebronoše dobile prema organima za kretanje koji su u vidu meridionalnih traka koje se pružaju duž čitavog tela. Na tim trakama se nalaze nizovi pločica koje nose treplje (cilije) i imaju izgled češljeva. Pločice nastaju stapanjem treplji ćelija epidermisa. Pokreti pločica počinju na kraju suprotnom od onog koji sadrži usni otvor i u vidu talasa se prenose čitavim telom. Na taj način omogućeno je da se životinja kreće ustima napred.

Građa

Telo im je različitog oblika, zvonasto, trakasto ili meškoliko i na njemu se razlikuju dve strane:

oralna (donja) na kojoj je usni otvor koji se nastavlja u sistem gastrovaskularnih kanala;

aboralna (gornja) na kojoj se nalazi udubljenje obloženo trepljastim epitelom u kome je smešten čulni organ.

Tentakule (ručice) nisu postavljene oko usnog otvora već se nalaze bočno na telu. Veoma su dugačke i razgranate i na njima se nalaze posebne lepljive ćelije ili koloblaste (coloblaste) koje omogućavaju hvatanje plena.

14

Telesni zid obavija gastrovaskularnu duplju i izgrađen je od dva ćelijska i jednog nećelijskog sloja:

epidermisa, spoljašnjeg sloja ćelija koji može da bude sincicijelan ili da ima ćelijsku građu; u njemu se nalaze:

žlezdane ćelije

pigmentske ćelije koje daju boju telu;

čulne ćelije

nervne ćelije koncentrisane u vidu nervnog pleksusa oko usnog otvora i ispod nizova pločica sa trepljama

endodermisa, unutrašnjeg sloja ćelija, koji, osim ždrela, obavija gastrovaskularni sistem pa se često naziva i gastrodermis;

mezogleje je debeli nećelijski sloj želatinozne mase u kojoj su razbacane mnogobrojne ćelije:

ameboidne ćelije

mišićna vlakna postala od ameboidnih ćelija.

Gastrovaskularni sistem sastoji se od delova koji se nastavljaju jedan na drugi:

usnog otvora koji se nalazi na oralnoj strani tela

ždrelo, koje je u obliku dugačke, uzdužne, spljoštene cevi i obloženo je trepljastim epidermisom;

jednjak se nastavlja na ždrelo i veoma je kratko;

želudac od koga polaze kanali kojima se hrana raznosi ka svim delovima tela.

15

slika - umetnički prikaz raznih rebronoša

Hrane se drugim životinjama i varenje počinje u gastrovaskularnoj duplji, a završava se u ćelijama endodermisa u kojima se vrši i apsorpcija svarenih komponenti. Rebronoše nemaju skelet, respiratorne kao ni organe za izlučivanje.

16

Literatura

Dogelj, V, A: Zoologija beskičmenjaka, Naučna knjiga, Beograd, 1971.

Krunić, M: Zoologija invertebrata 1, Naučna knjiga, Beograd, 1977.

Krunić, M: Zoologija invertebrata 2, Naučna knjiga, Beograd, 1979.

Krstić, Lj: Čovek i mikrobi, Draganić, Beograd, 2003.

Mariček, magdalena, Ćurčić, B, Radović, I: Specijalna zoologija, Naučna knjiga, Beograd, 1986.

Matoničkin, I, Habdija, I, Primc - Habdija, B: Beskralješnjaci - bilogija nižih avertebrata, Školska knjiga, Zagreb, 1998.

Marcon, E, Mongini, M: Sve životinje sveta, IRO Vuk Karadžić, Beograd, 1986.

Petrov, I: Sakupljanje, preparovanje i čuvanje insekata u zbirkama, Biološki fakultet, Beograd, 2000.

Radović, I, Petrov, Brigita: Raznovrsnost života 1 - struktura i funkcija, Biološki fakultet Beograd i Stylos Novi Sad, Beograd, 2001.

Ratajac, Ružica: Zoologija za studente Poljoprivrednog fakulteta, PMF u Novom Sadu i MP Stylos Novi Sad, 1995.

Biblioteka Planeta Zemlja i život na njoj: Čovek i životinjski svet, ZUNS i Srpsko biološko društvo, Beograd, 1987.

17