drvotehnika 20

7/22/2019 DRVOtehnika 20

1/104


2/104


3/104


4/104


5/104

U susretSajmuname{taja

Za veliki broj firmi i privrednika koji se bave preradom drveta i proizvod-

njom name{taja centralni doga|aj ove jeseni }e, bez sumnje, biti 46. sajamname{taja koji }e se odràti u Beogradu od 10. do 16. novembra 2008. god-ne. Bi}e to prilika da se sretnu stari poznanici i poslovni partneri, ali i da sesklope nova poznanstva i dogovore poslovi. Ne sumnjamo u va{e iskustvo isposobnosti, ali vas podse}amo da prema nekom psiholo{kim istraìvanjimaprvi utisak o nekoj osobi sti~emo u prvih nekoliko minuta razgovora. U formi-ranju mi{ljenja o nekoj osobi, re~i, dakle, sadràj ili ono {to osoba govori,u~estvuju sa svega 7%. Zanimljivo je da tempo govora, ton i nagla{avanje po-jedinih re~i u~estvuje sa 38%, dok pokreti, dr anje, boja koè i disanje u~e-stvuje sa ~ak 55 procenata.

U toku svoje ìvotne prolaznosti, ~ovek shvati da ga ne ~ini zna~ajno pa-metnijim ono {to je ~uo, ve} ono {to je iskusio. To iskustvo mu, sigurno, moèposluìti kao orijentir za rad, gde se, uz definicije, da je iskustvo zbir na{ih

razo~arenja i da nije ono {to nam se doga|a, ve} je ono {to ~inimo sa onim{to nam se doga|a, potvr|uje da su svest i ljudska delatnost primarno odre-|eni dru{tvenim bi}em ~oveka.

Ako je, dakle, svest ljudi primarno odre|ena njihovim dru{tvenim bi}emili mestom u dru{tvenoj podeli rada i ako nam je u na{oj prolaznosti iskustvoorijentir za rad, onda je, bez sumnje, za uspeh neophodno imati jasan cilj. Sa-mo sa jasnim ciljem i upornim radom ~ovek se moè izdvojiti iz mase i potvr-diti svoje stvarala~ke mogu}nosti. Sama namera ili èlja, bez rada, nisu do-voljne za uspeh. Ponekad to moè biti splet okolnosti ili ~ak neki oblik prisile.Ali, uvek je va`no po}i na vreme, ne ~ekati i nikad ne odustati.

I dok beleìmo ova razmi{ljanja mislimo o ~etiri do sada odràna SABORADRVOPRERA\IVAÂ Srbije i na{em cilju da SABOR postane tradicionalna ma-nifestacija. Ve} smo preduzeli niz aktivnosti s namerom da program rada 5.SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije bude aktuelan, da bude sadràjan, infor-mativan, instruktivan i edukativan. Pokrovitelj ovog skupa }e biti Kabinetpotpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije.

O 5. SABORU DRVOPRERA\IVAÂ koji }e biti odràn u maju 2009. godi-ne, vi{e informacija }e biti u narednom broju ~asopisa DRVO-tehnika, a ovogputa na stranicama na{ih novina nudimo pregr{t informacija iz oblasti tehno-logije, ma{ina, opreme, alata, repromaterijala i trì{ta vezanog za preradu dr-veta i proizvodnju name{taja. Sa jasnim ciljem da profesionalno, uz informa-tivno-edukativnu meru, budemo aktuelni i interesantni i ovaj broj smo inte-grisali u skladan, kvalitetan i, verujemo, koristan sadràj.

D. Blagojevi}

DRVO-tehnikaRevijalni ~asopis za poslovnu saradnju,marketing, trì{te, ekologiju i tehnologijuu preradi drveta, proizvodnji name{taja,{umarstvu i graditeljstvuâsopis izlazi tromese~no

Osniva~ i izdava~

EKO press Blagojevi}NOVI BEOGRADProleterske solidarnosti 24 / ITel/fax: +381 (0) 11 213 95 84; 311 06 39www.drvotehnika.come-mail: [email protected]; [email protected]

Suizdava~:

Agencija za drvo - Klaster drvoprera|iva~a Srbije

Izdava~ki savet

Dragan Bojovi}, UNIDAS, Beograd Lajo{ \antar, AKE Djantar, Ba~ka Topola Sadik Faki}, ELAN mms, Tutin Predrag Filipovi}, SAVA, Htrkovci

Boò Jankovi}, ENTERIJER Jankovi}, Novi Sad Vladislav Joki}, XILIA, Beograd Stevan Ki{, EuroTehno, Sremska Kamenica Dr Vojislav Kujundì}, LKV CENTAR, Beograd Rado{ Mari}, MARI], â~ak Rajko Mari}, MICROTRI, Beograd Dr @ivka Meloska, [umarski fakultet Skoplje Vesna Milenkovi}, WEINIG, MW Group, Kru{evac Mr Goran Mili}, [umaski fakultet Beograd Golub Nikoli}, NIGOS elektronik, Ni{ Zvonko Petkovi}, doc. FPU Beograd Dr Zdravko Popovi}, [umarski fakultet, Beograd Tomislav Rabrenovi}, DRVOPROMET, Ivanjica Gradimir Simijonovi}, TOPLICA DRVO, Beograd Boìdar Spalevi}, BEOICLA, Beograd Mr Borisav Todorovi}, BMSK, Beograd Ranko Trifunovi}, TRIFUNOVI], Pranjani Dragan Vandi}, KUBIK, Ra{ka Milorad @arkovi}, TERMO DRVO, Hrtkovci

Direktor, glavni i odgovorni urednik

Mr Dragojlo Blagojevi}

Stru~ni konsultant

Dipl. ing. Dobrivoje Gavovi}

Redakcioni odbor

Dragan Bosni}, Beograd Marina Jovanovi}, Leskovac Sneàna Marjanovi}, AMBIENTE, â~ak Jelena Mandi}, tehni~ki urednik Ivana Dav~evska, novinar producent Svetlana Preradovi}, Beograd Aleksandar Radosavljevi}, Beograd Tatjana Vu~kovi}, MAKS-KOMERC, Kraljevo Sandra Zec, INTERLIGNUM NS, Novi Sad

Uplate za pretplatu, marketin{kei druge usluge na teku}i ra~un broj160-176289-53, BANCA INTESA ad BeogradDevizni ra~un - IBAN: RS35160005010001291720

Rukopisi i fotografije se ne vra}aju

Redakcija se ne mora slagati sa mi{ljenjemautora i izjavama sagovornika

Redakcija ne preuzima odgovornostza sadràj reklamnih poruka

Priprema, {tampa i distribucijaEKO press Blagojevi}

CIP Katalogizacija u publikaciji

Narodna biblioteka Srbije, Beograd

ISSN 1451-5121

COBISS.SR-ID 112598028

[to obe}a{ uradi,{to ti obe}aju zaboravi.

Traìmo re{enja zaprobleme koji

nas prate

Pokrovitelj 5. SABORA DRVOPRERA\IVAÂ Srbije je Kabinetpotpredsednika Vlade Republike Srbije za evropske integracije.

Centralna rasprava na temu: [umarstvo, prerada drvetai proizvodnja name{taja u svetlu evropskih standarda i integracija.


6/104

PROIZVODNI PROGRAM WEINIG GRUPE

da biste znali kad zatrebaPraksa je pokazala da sticajem okolnosti u posao sa drvetom sve vi{e ulaze firme koje se bave ili su sebavile nekom sasvim drugom delatno{}u. Koliko je prerada drveta kompleksna materija znaju oni kojimaje ona ve} godinama @IVOT.Kako bi se u neku ruku olak{alo i onima koji su ve} u tom poslu, a i onima koji tek praveprve korake, jedan skra}eni pregled proizvodnog progama Weinig grupe moè biti samo od koristi.

Variomat: najmanja ~etvorostrana

blanjalica, 4 ili 5 glava, opcija ~eona

obrada radnih komada na multifunkcio-

nalnom stolu s prednje strane ma{ine.

PROGRAM MICHAEL WEINIG AG

Unimat serija: ~etvorostrane blanjalice sa

klasi~nim osovinama sa 5-8 glava, opcije po

zahtevu. Tip: Unimat 500/Super 4/23EL/

Unimat 30EL/23 SP.

Powermat serija: ~etvorostrane blanjalice sa

Powerlock prihvatima alata, broj obrtaja

8000-12000/min. Tip: 400/500/1000/2000

POSETITE NAS NA SAJMU NAME[TAJA U BEOGRADU OD 10. DO 16. NOVEMBRA 2008. GODINE

U HALI II, NIVO B, [TAND BROJ 2115

Hidromat serija: ~etvorostrane blanjalice

sa hidro-glavama, velikih brzina

Tip: Hidromat 1000/2000/3000

[arèri za kontinuirano punjenje ispred

~etvorostranih blanjalica tipa: M11/13/15/20,

ulazna i izlazna mehanizacija,

tipa E1-E9 i A1-A10.

Obradni centri za stolariju, zavisno od kapaciteta i

komfora rukovanja. Tip: Unicontrol 6/11,

Linija Unitec 15, Unirex.

Opticontrol: elektronski ure|aj za opti~ko

merenje alata.

Rondomati: O{trilice za alate, ravne,

profilne noève, frezere.Tip: 168, 960, 980.

Conturex: Univerzalni CNC obradni

centar za izradu elemenata name{taja, zaprozore


7/104

PROGRAM FIRME DIMTER

Optimizeri po principu {ibera. Tip: Opticut

S 50/60 ECO S 90/S 90 XL/Exact/Speed.

Tople prese za {irinsko leplenje lamela.

Tip: ProfiPress L/T i C.

Optimizeri sa trakom. Tip: OptiCut Pro/150/200

Elite/Exact/Extrem/450/450 Super/Quantum

PROGRAM FIRME RAIMANN

FlexiCut: Podstona pneumatska

kratilica C500/700.

Flexirip:podu`ni raskraja~ od 3,2-9,2 m,

visina rezanja do 190 mm.

Vi{elisni cirkulari ProfiRip

serije. Tip: KM310, KR310,

KR390/450/610.

Dvoosovinski cirkular ProfiRip

KDR 310, maksimalna visina

reza 180 mm.

PROGRAM FIRME GRECON PROGRAM LUXSCAN:

Linija za duìnsko nastavljanje kratkog ili dugog

drveta. Za izradu masivnih plo~a, za krovne

konstrukcije Tip: ProfiJoint, PJ kombinacija, Ultra,

Combipact, Turbo S, HS 120/180/180 Spinfeed.

Linija tipa HS 120. Skeneri za prepoznavanje gre{aka na

drvetu, u liniji ispred optimizera, za

maksimalno iskori{}enje drveta.

PROGRAM FIRME WACO

Zastupnik za Srbiju i za Crnu Goru, MWGROUP Vesna Spahn ûpi}eva 1/1, 37000 Kru{evac

tel. 037 445 077 fax: 037 445 070 mob: 063 622 906 e-mail: mwgroup@ nadlanu.com

WEINIG CONCEPT:

Banseci sa jednim ili dva lista, sa

opcijama po zahtevu.Tip: BKS/BKL/BKL Twin/BKW/BKW Twin.

Visokokapacitetne ~etvorostrane blanjalice.

Brzina i do 600m/min. Tip: Hidromat 2000/3000/4000

Weinig Concept za izradu kompletnih

projekata po èlji klijenata.


8/104

TRE}I kvartal 2008. godine u Agenciji za drvo protekao je uobavljanju poslova vezanih za Konkurs koji je MERR RS i ovegodine raspisalo za podsticaj razvoja klastera. Agencija za

drvo se tre}u godinu za redom prijavila na ovaj Konkurs i to, ovegodine, ispred grupe od 48 preduze}a i institucija iz drvoprera|i-va~kog sektora Srbije. Predlog Projekta pod nazivom:Agencija zadrvo-klaster drvoprera|iva~a, koji je podnet na Konkurs, sadràoje 7 podprojekata i to:

1) Razvoj mreè i komunikacije u klasteru. Jedan od najva-`nijih preduslova za uspe{no funkcionisanje klastera je dobra i

brza komunikacija unutar njega samog kao i komunikacija saokruènjem. U tom smislu se ove godine izra|uje informacioni si-stem Klaster DP koji se trenutno nalazi u fazi testiranja i punje-nja postoje}im podacima. Njegovim pu{tanjem u rad }e velikekoristi imati svi ~lanovi klastera. Do kraja godine }e se uraditi idetaljan Registar ~lanova klastera. To ne}e biti obi~an adresar,nego Registar koji }e sadràti sve relevantne podatke o ~lanica-ma klastera po~ev od proizvodnog programa, tehnolo{ke opre-mljenosti, stanja i strukture zaposlenih do trì{nih pozicija i na-mera. To }e dati jasnu sliku o klasteru kao celini, o njegovim mo-gu}nostima, slabostima, {ansama i sl. U naredne tri godine se istoto namerava uraditi za najve}i deo drvoprera|iva~a Srbije.

2) Formiranje Mreè drvnoindustrijskih klastera Srednje

i JI Evrope. Agencija za drvo je od samog osnivanja uspostavilavrlo dobru saradnju sa drvoprera|iva~ima i klasterima iz regiona.U prole}e ove godine je u Beogradu organizovana Regionalnakonferencija o drvnoindustrijskim klasterima sa koje je poteklainicijativa o formiranju regionalne mreè klastera. To je i u~injenokrajem maja kada je u Kranjskoj Gori potpisan sporazum o formi-ranju Mreè drvnoindustrijskih klastera Srednje i JI Evrope (SCE-Net FB Clusters). Punopravni ~lanovi Mreè su Holzcluster Steier-mark iz Austrije, Lesarski grozd iz Slovenije, Drvni klaster severo-zapadne Hrvatske, klaster Drvo-PD iz Republike Srpske, Drvnoin-dustrijski klaster Makedonije, Drvni klaster iz Federacije BiH iAgencija za drvo iz Srbije. Pridruèni ~lan je ICE Institut iz Italije.Do kraja 2008. godine Mreòm predsedava Agencija za drvo. For-

miranjem ove mreè se otvorilo mno{tvo mogu}nosti za ostvare-nje bilateralne i multilateralne saradnje doma}ih drvoprera|iva~asa partnerima iz regiona u svim segmentima na{e struke.

3) Dopunsko obrazovanje kadrova za potrebe drvneindustrije Srbije. Uzev{i u obzir stanje i potrebe drvne industrijeSrbije za stru~nim kadrovima, jedna od najva`nijih i trajnih ori-jentacija Agencije za drvo }e biti njihova dopunska edukacija.Klaster je idealno mesto za obavljanje te aktivnosti jer on objedi-njuje i obrazovne institucije, kao naj~e{}e pruàoce takvih uslu-ga, i preduze}a, kao korisnike takvih usluga, ali i eksperte, ka-drove iz prakse koji uzimaju u~e{}e u ovakvom transferu znanja.Uz to, kroz klaster je lak{e ostvariti i me|unarodnu saradnju naovom polju, tako da je Agencija za drvo u saradnji sa npr. WIFIInstitutom iz Be~a, prete`no za menad`ment preduze}a, do sadave} odràla 6 vrlo kvalitetnih seminara. Uspe{ni polaznici ovih se-minara imaju besplatni petodnevni boravak u Austriji gde im jeobezbe|eno direktno upoznavanje sa potencijalnim poslovnimpartnerima. U decembru ove godine je planirano odràvanje

oktobar 2008.

Agencija za drvo


9/104

stru~nih kurseva iz su{enja drveta, za{tite drveta, obuka drvolaki-

rera, seminar o evropskom trì{tu briketa i peleta i sli~no.

4) Pove}anje produktivnosti i inovativnosti. Premda se odklastera u ovako ranoj fazi rada ne o~ekuje realizacija razvojnih iinovativnih projekata od pro{le godine je u Agenciji za drvo po-krenut pilot projekat Inovativno drvnoindustrijsko preduze}e utri preduze}a iz klastera koji se trenutno privodi kraju. Do krajagodine se planira uklju~ivanje jo{ tri preduze}a u ovaj projekat,kada }e se koncept mnogo brè uvoditi zahvaljuju}i iskustvima izpilot projekta i uz pomo} aplikativnog softvera RSInovaD koji jenamenski razvijen u prethodnom periodu za operativno pra}enjei upravljanje proizvodnom funkcijom preduze}a. Ovim projektomse preduze}ima garantuje skra}ivanje proizvodno-poslovnog ci-klusa za minimalno 20%; sniàvanje cene ko{tanja za minimalno

10%; smanjenje reklamacija kupaca pobolj{anjem kvaliteta, zaminimalno 15%; pobolj{anje servisa i produàvanje garantnogroka. U sklopu ovog pravca aktivnosti je i Konkurs za dizajn na-me{taja u kategoriji studenata i |aka koji Agencija za drvo ve}tre}u godinu za redom raspisuje i sprovodi sa ciljem stimulisanja ipospe{ivanja kreativnosti mladih i talentovanih |aka. Na ovogo-di{njem sajmu name{taja }e se pobednicima Konkursa dodelitiprigodne nov~ane i druge nagrade. Krajnji cilj je da se originalniradovi sa ovih konkursa na|u u redovnoj proizvodnji preduze}aiz klastera i da se po~nu plasirati prete`no na strana trì{ta.

5) Osvajanje novih trì{ta i promocija klastera. Osvajanjenovih trì{ta se obavlja prete`no preko zajedni~kih nastupa nasajmovima u zemlji i inostranstvu. Ove godine su planirani zajed-

ni~ki nastupi na sajmovima gra|evinarstva u Milanu i Beogradu, inastup na beogradskom sajmu name{taja. Promocija samog kla-stera i njegovih ~lanica se, osim na sajmovima, planirala i prekodirektnih poseta inostranstvu, kao {to je ove godine ve} bilaposeta Italiji u nekoliko navrata, zatim Sloveniji, Austriji, CrnojGori itd. Uz ovo se permanentno aùrira i web stranica Agencijekoja ima sve ve}u i ve}u pose}enost.

6) CoC sertifikacija. Od ove godine Agencija za drvo se pla-nira aktivno uklju~iti u proces sertifikacije preduze}a za preradu

drveta. Trenutno se obu~ava grupa stru~njaka iz na{eg klastera

za obavljanje poslova QMS i CoC internih proveriva~a, koja }enajpre, u pilot fazi, pripremiti 6 preduze}a za sertifikovanje, a odslede}e godine i zna~ajno ve}i broj.

7) Konkurentsko profilisanje i strategija marketinga ibrendiranja klastera. Grupa eksperata sa Ekonomskog fakultetaUniverziteta u Beogradu je po~ela istraìvanje klastera sa ciljemnjegovog konkurentnskog profilisanja i, u skladu sa rezultatima,formulisa}e odgovaraju}u marketing i brend strategiju klastera.O~ekivani rezultat ovog procesa je identifikovanje kriti~nih pod-ru~ja poslovanja u~esnika u klasteru i klastera, kao i definisanjemera za njihovo prevazilaènje kroz formulisanje izvozne marke-ting strategije i brendiranje klastera, {to }e omogu}iti uspe{nopozicioniranje na inostranim trì{tima.

Komisija MERR RS, koja je ocenjivala pristigle projekte na ob-javljeni Konkurs, nas je tokom jula obavestila da ovaj projekat ni-je dobio dovoljan broj bodova da bi se kvalifikovao za sufinansi-ranje. Nakon izvr{enih dopuna, korekcije budèta i uloène àl-be, Komisija je donela pozitivnu ocenu, tako da je tokom sep-tembra Agencija za drvo potpisala Ugovor sa MERR RS o sufinan-siranju i realizaciji projektom predvi|enih aktivnosti. Ovakav raz-voj situacije je vratio nadu, jer smo vi{e puta napominjali da jebez pomo}i dràve u po~etnoj fazi razvoja klastera skoro nemo-gu}e realizovati ve}inu, pogotovu nekomercijalnih, aktivnosti.

Pored navedenog, u proteklom kvartalu obavljene su i dveposete Italiji od strane ~lanova UO, raspisan je 3. Konkurs za di-

zajn name{taja za studente i |ake, i u~e{}e na zavr{noj Konferen-ciji po projektu GIFIP u Novom Sadu. Tako|e, pripremljeno je tro-dnevno stru~no Savetovanje koje }e se odràti tokom 46. Sajmaname{taja u Beogradu.

O ovim i svim drugim detaljima vezanim za rad klastera drvo-prera|iva~a moète se informisati telefonom ili e-mail_om u sedi-{teAgencije za drvo. Ukoliko èlite da postanete novi ~lan, pose-tite web stranicu www.agencijazadrvo.rspreko koje se moèteu~laniti on-line.

oktobar 2008. DRV O tehnika 20/2008 9

Agencija za drvo

Viline vode 611000 Beograd

tel: +381 11 3392 473

fax: +381 11 3217 494

[email protected]

www.agencijazadrvo.rs

PI[E: prof. dr Zdravko Popovi}

Klasterje grupa srodnih preduze}a ili udruènja proizvo|a~a iz jedne grane, uklju~uju}i i

proizvo|a~e sirovina, kao i vladinih i nevladinih organizacija i nau~nih i obrazovnih

institucija koje udruène re{avaju zajedni~ke probleme, unapre|uju

poslovanje, postiù uspeh u odre|enom segmentu delatnosti

i natprose~nu konkurentnost i promociju u zemlji i inostranstvu.

Aktivnosti u tre}em kvartalu 2008.

DRVNOINDUSTRIJSKI KLASTER




10/104

10 oktobar 2008.DRV O tehnika 20/2008

Kragujevac je od 22. do 28. septembra

bio centar okupljanja industrije name-

{taja Srbije i Balkana. Grupa BIESSE, je-

za na{u kompaniju je od izuzetnog zna-~aja - rekao je gospodin @eljko Studen.

Ujedno, Studen je podsetio da je grupaBIESSE prisutna u Srbiji ve} 30 godina, ada je firma TOP TECH WOODWORKINGd.o.o, ovla{}eni distributer ma{ina i

opreme BIESSE za Srbiju, progla{ena zanajboljeg svetskog dilera u 2007. godi-ni.

- Ta ~injenica jasno pokazuje da je srp-ska industrija name{taja u sna`noj eks-panziji. Ma{ine na{e kompanije koristipreko 100 proizvo|a~a name{taja iz ~i-tave Srbije, a obezbedili smo da se pro-izvo|a~ima name{taja na trì{tu Srbijepruì sva mogu}a podr{ka, po~ev odrazvoja tehnologije, preko projektova-

dan od globalnih lidera u proizvodnjima{ina za obradu drveta, stakla i kame-na, i ove godine je na kragujeva~komgradskom Sajmi{tu organizovala pre-zentaciju svojih proizvoda, usluga i ino-vacija pod nazivom OPEN HOUSE KRA-GUJEVAC 30 GODINA BIESSE U SRBIJI.Izloène su ma{ine iz programa BIESSE,BIESSE ARTECH, SELCO i INTERMAC.

@eljko Studen, komercijalni direktor BI-ESSE za Isto~nu Evropu, naglasio je daova grupa nastavlja da bude prisutnana podru~ju Srbije, ali i da pro{iruje svo-

je poslovne operacije u regionu.

- Mogu}nost da na jednom mestu pred-stavimo na{e tehnologije, inovacije iproizvode kroz ovakav vid prezentacije

OPEN HOUSE KRAGUJEVAC

30 GODINA


11/104

nja, do inènjeringa i konsaltinga. Gru-pa BIESSE, koja je u prvih {est meseciostvarila obrt od gotovo 238 milionaevra, doìvljava ovo trì{te kao jedno

od klju~nih u jugoisto~noj Evropi ispremna je da mu se u potpunosti po-sveti, naglasio je Studen.

Bratislav ^krki}, komercijalni direktorTOP TECH WOODWORKING d.o.o. ista-kao je da integracija servisa i konsaltin-ga pruà optimalnu kombinaciju za da-lji razvoj industrije name{taja u Srbiji.

- TOP TECH WOODWORKING d.o.o. tre-nutno upo{ljava 16 tehni~ara u potpu-nosti osposobljenih da odgovore nazahteve klijenata. Dakle, vi{e od 60%

na{e firme ~ine ljudi koji su spremni da

klijentu pruè asistenciju u roku od 24

sata. Takav pristup stvara mogu}nost da

se proces proizvodnje kod na{ih klijena-

ta odvija na optimalan na~in i uz maksi-

malnu iskori{}enost ma{ina i opreme -

rekao je gospodin ^krki}.

Ovaj inovativni ku}ni sajam, na kojem

je drugu godinu zaredom kompletna

infrastruktura u funkciji jednog klijen-

ta, otvorio je gospodin dr Branislav Sto-

jakovi}, predsednik preduze}a EURO-SALON.

Sponzor sajamske manifestacije OPEN

HOUSE KRAGUJEVAC 30 GODINA BI-

ESSE U SRBIJI bila je kompanija INTESA

LEASING d.o.o.


Za sve informacije molimo obratite se:

BIESSE S.p.A. Via della Meccanica, 16 61100 Pesaro (PU) Italy tel. +39 0721 439384 fax. +39 0721 439424

TOP TECH WOODWORKING d.o.o. Kneza Milo{a 25, 11000 Beograd, Republika Srbijatel. +381 11 3065 614, 3629 086 fax. +381 11 3065 616 www.toptech.rs e-mail: office@ toptech.rs

BIESSE U SRBIJI

INOVATIVNI KONCEPT SAJAMSKIH MANIFESTACIJA


12/104

Utorak, 11. 11. 2008.

No Quality. No Business.

09:00-09:30 Registracija

09:30-10:00 Otvaranje i uvodna re~Evropski trendovi

Viktor Seitschek, President European

Organization for Quality

Igor Panin, QA Center

DI Axel Dick, MSc, Business Development Quality

Austria

10:00-10:30 Menad`ment kvalitetom i

obezbe|enje kvaliteta

Viktor Seitschek, President European

Organization for Quality

10:30-11:00 Mala razlika izme|u uspeha i

neuspeha, Exellence Barometer Austria

Studija o najva`nijim faktorima uspeha u aus-

trijskim oranizacijamaDI Axel Dick, Quality Austria

11:00 -11:15Pauza

11:15-12:15ISO 9001 i novosti ISO 9001:2008Thomas Szabo, Quality Austria

12:15-12:45 Integrisani sistemi menad`menta

sinergizam, ciljne grupe i koristi

DI Dr. Atanas Stojmenov i Nenad Injac, Quality

Austria

12:45-13:00 Diskusija

13:00-14:00 Radni koktel

Sreda, 12.11.2008.Klasterizacija

09:30-10:30 Dràvni podsticaji drvnoj industrijiSrbije,Slobodan Milosavljevi}, ministar trgovine RSDejan Jovanovi}, dràvni sekretar MERR RS

Zorica Mari}, na~elnik Odelenja MERR RS,Milena Radovi}, Marko Zelenovi}, SIEPA

10:30-10:45 Diskusija

10:45-11:00 Pauza

11:00-11:30 Odrìvi razvoj drvne industrije,Kako i za{to implementirati standard ForestStewardship Council Chain of Custody (FSCCoC)DI Axel Dick, Product Manager FSC CoC

11:30-12:10 Dodela ISO 9001 Sertifikata pre-duze}u PINOLES Beograd i dodela nagrada stu-dentima i |acima po Konkursu Agencije za dr-

vo za dizajn name{taja 2008.

12:10-13:00 Agencija za drvo-klaster drvopre-ra|iva~a SrbijeDr Zdravko Popovi}- Pravci razvoja klasteraDr Branko Rakita - Konkurentsko profilisanjeklastera

Milo{ Tica Informacioni sistem klasteraRajko Sredanovi}, Branislav Il~i}- FSC CoCSertifikacija ~lanica klasteraPetar Baji}, Gradimir Simijonovi} Koncept inov-ativnog drvnoindustrijskog preduze}a


êtvrtak, 13.11.2008.

Kooperacija

10:00-12:00 Direktni B2B susreti privrednika iz

Srbije i privrednika iz drugih zemalja zain-teresovanih za kooperaciju i poslovnu saradnju

Susreti su organizovani po tematskim jedinicama

za okruglim stolovima gde }e se uz direktno pred-

stavljanje pojedinaca i preduze}a iznositi potrebe

za kooperacijom i poslovnom saradnjom.

Tematske jedinice:

1) Male stolarske radionice

2) Plo~asti name{taj

3) Tapacirani name{taj

4) Name{taj od masivnog drveta

5) Opremanje enterijera

6) Snabdevanje sirovinama i repromaterijalima

7) Gra|evinska stolarija i drvo u gra|evinarstvu

8) Tehnolo{ka oprema

9) Mreà drvnoindustrijskih klastera srednje i JI

Evrope SCENet FB Clusters

10) Sporazum CEFTA

11) Ispitivanje kvaliteta, edukacija

12:00-13:00 Predstavljanje investicije kompani-

je KRONOSPAN u Lapovu


17:00-18:00 3. Godi{nja Skup{tina Agencije za

drvo - klastera drvoprera|iva~a Srbije

PROGRAM

TRODNEVNO SAVETOVANJE

Beograd, 11. do 13. novembar 2008. godine - Hala 14 beogradskog sajma, I sprat, velika sala

Dodatne informacije i prijava: tel. +381 11 3392 473, fax. +381 11 3217 494, e-mail: [email protected]

Naziv preduze}a/Institucije: ________________________________ Dr ava/Grad/Adresa: __________________________________________

Tel/Fax/e-Mail/web adresa: ________________________________ Ime, prezime i telefon u~esnika: ________________________________

a) Prijava za u~e{}e u programu:

11.11.2008. 12.11.2008. 13.11.2008. 11.-13.11.2008.

b) Prijava za u~e{}e u radu okruglih stolova 13.11.2008.Tematske jedinice:1) Male stolarske radionice2) Plo~asti name{taj3) Tapacirani name{taj4) Name{taj od masivnog drveta5) Opremanje enterijera6) Snabdevanje sirovinama i repromaterijalima

7) Gra|evinska stolarija i drvo u gra|evinarstvu8) Tehnolo{ka oprema9) Mreà drvnoindustrijskih klastera srednje i JI Evrope SCENet FB Clusters10) Sporazum CEFTA11) Ispitivanje kvaliteta, edukacija12) Ostalo (navedite {ta) ____________________________________________

c) Prijava za u~e{}e na 3. Godi{njoj Skup{tini Agencije za drvo 13.11.2008.:

U ______________, dana ___________ 2008. Potpis u~esnika: ______________________

Napomena: Svi u~esnici koji prijave u~e{}e do 6.11.2008. dobi}e besplatne ulaznice za Sajam name{taja tokom trajanja Savetovanja.

Prijave vr{iti radnim danima od 09-15h na telefon: +381 11 3392 473; fax. +381 11 3217 494; e-mail: office@ agencijazadrvo.rs

PRIJAVA za u~estvovanje na STRU^NOM SAVETOVANJU

U OKVIRU 46. BEOGRADSKOG SAJMA NAME[TAJAO R G A N I Z U J U


13/104


14/104


15/104


16/104


17/104


18/104

manifestaciju gde }e biti u mogu}no-sti da pokaù veliku ve}inu svojih pro-izvoda i usluga, kao i da se posetioci-ma koji su isklju~ivo iz bran{e omogu-}i nesmetano pra}enje prezentacijanoviteta i me|usobnu razmena isku-stava, bez sumnje je bila uspe{na. Na-ravno kako je ovo bio prvi Ku}ni sa-jam Centra drvne industrije, verujemoda }e svaki naredni doneti novi kvali-tet u pogledu organizacije i raznoli-

kosti sadràja. Ovom prilikom kao do-datni motiv za dolazak klijentima zavreme trajanja sajma izlaga~i su odo-bravali i specijalne popuste, dok }e ubudu}nosti ova manifestacija svakakobiti prilika da se i ugovore zna~ajniposlovi.

Sajam je otvorio predsednik op{ti-ne Stara Pazova, gospodin Goran Jo-vi} koji je tom prilikom istakao da ovozaista jeste pravi centar drvne indu-strije jer ovakva koncentracija firmi ~i-je su delatnosti namenjene drvnoj in-

dustriji ne postoji nigde u Srbiji i dazahvaljuju}i ovoj i sli~nim inicijativa-ma smatra da je Stara Pazova na do-brom putu da povrati stari sjaj, odno-sno postane jedna od tri najrazvijenijeop{tine u Srbiji.

Jedan od zna~ajnih preduslova zato jeste i geo-strate{ki poloàj Indu-strijske zone Nova Pazova u kojoj seovaj Centar nalazi, i to ne samo u pri-vrednoj perspektivi na{e zemlje, ve} imnogo {ire. Centar drvne industrije,

odnosno Industrijska zona Nova Pazo-va leì izme|u dva vrlo va`na putnapravca, Beograd-Zagreb i Beograd-No-vi Sad, odnosno na 30 kilometara odBeograda i manje od 50 od Novog Sa-da. Osim toga, u neposrednoj blizinije Dunav, na{a najve}a plovna reka,zatim civilni i vojni aerodrom, a krozsamu zonu prolazi i èlezni~ka pruga.

O zna~aju doga|aja svedo~i i pri-sustvo lokalnih, regionalnih ali i naci-

onalnih novina i televizijskih stanicakoje su izve{tavali o de{avanjima sasajma. A njih je bilo na pretek.

Tokom oba sajamska dana organi-zovane su prezentacije i mini obuke~iji je cilj bio da se posetioci {to bolje ineposrednije upoznaju sa ponudomCentra drvne industrije. U daljoj prak-si posetioci }e biti na pozivnicama kaoi zvani~nom sajtu Centra unapred in-formisani o satnici prezentacija. Proiz-vode i usluge iz svog programa radaizlagalo je ukupno 11 firmi, te je i te-

ma za prezentaciju bilo na pretek.Pored doma}ih, bili su prisutni i

gosti iz inostranstva, iz Italije, Nema~-ke, Austrije i Gr~ke. Me|u njima su ipredstavnici stranih dobavlja~a firmi~lanica Centra koji su ovu priliku isko-ristili da ostvare bliè konatkte sa svo-jim klijentima i prezentuju poslednjenovitete u ponudama njihovih firmi.Mimo zvani~nog programa prezenta-cija i obuka, oni su tokom oba sajam-ska dana bili na raspolaganju svim za-


CENTAR drvne industrije, ~ije smootvaranje predstavili u julskombroju ~asopisa DRVO-tehnika,

odrào je svoj Prvi ku}ni sajam tokom9. i 10. oktobra u Industrijskoj zoniNova Pazova. Tom prilikom u Centardrvne industrije se slilo vi{e od 350posetilaca, predstavnika firmi iz drvneindustrije, ali i raznih zvani~nika kojisu prepoznali zna~aj ove jedinstveneideje na na{im prostorima. Ku}ni sa-

jam je odràn u zgradi Centra drvneindustrije koja se prostire na 5000kvadratnih metara, a ceo taj prostorje upravo u funkciji drvne industrije.Generalni sponzor ove manifestacijebio je Hypo alpe - adria leasing.

Ideja firmi koje su formirale Cen-tar drvne industrije jeste da omogu}ejednostavniju, brù i kompletniju na-bavku repromaterijala i alata, kao i ~i-tav spektar usluga od o{trenja dostru~ne podr{ke za proizvo|a~e stola-rije i name{taja. Klijenti i posetioci }e

samim tim, biti u prilici da obave vi{eposlova ujedno i u{tede vreme. Orga-nizaciono i same firme u okviru Cen-tra bi}e u prilici da efikasnije i povolj-nije nude i transportuju svoju robu iusluge i u~ine ih konkurentnijim.

Upravo ovo je bila i logika kojomsu se organizatori vodili kada su seodlu~ili da naprave ku}ni sajam iotvore svoja vrata klijentima navede-nog vikenda. Te`nja da svojim klijenti-ma prirede visoko efikasnu sajamsku

Odràn Prvi


19/104

interesovanima za dodatna pitanja iobja{njenja.

Posebno isti~emo da je broj izlaga-~a odnosno ~lanica Centra drvne indu-strije uve}an od poslednjeg izve{tajaslede}i te`nju osniva~a da njihov asor-

timan ~ini objedinjenu paletu roba iusluga za drvnu industriju. Broj je do-stigao ve} 11 firmi koje se sada uvelikopripremaju za zajedni~ki nastup na tr-

ì{tu. Podsetimo da su Centar drvne in-dustrije osnovale tri kompanije, a presvih kao pokreta~ ideje Evropa-okovi,firma koja se bavi veleprodajom okovaza name{taj i stolariju i zastupnik je vi-{e svetski poznatih brendova u ovomdomenu. Orijentisanost na kvalitetusluge i zadovoljstvo klijenta osnovnoje na~elo ove komapnije. Me|u osniva-~ima Centra drvne industrije je i jedinainostrana, austrijska firma Frischeis,koja se bavi distribucijom drveta i svihmaterijala na bazi drveta. Frischeis nu-di furnire, rezanu gra|u, ivericu i plo-~aste materijale. Tre}a firma je Uni linekoja se bavi prodajom i servisiranjemreznog alata za drvnu industriju. Osim

toga, Uni line je jedina firma na ovimprostorima koja pruà uslugu o{trenjadijamantskog reznog alata. U po~etkuove tri firme su bile nosioci Centra, nokako je ideja u potpunosti otvorena tosu se Centru drvne industrije priklju~ilei druge firme. Prvi je ideju prepoznao ipridruìo se Centru Interlignum-ns, fir-ma koji se bavi prodajom ma{ina zadrvnu industriju i moè ponuditi po-trebnu tehnologiju od primarne prera-de drveta do ma{ina za izvo|enje naj-finijih obrada. Pored toga Interlignum-ns se bavi distribucijom lepkova i abra-ziva. Nakon toga je nekoliko lokalnihfirmi u{lo u asocijaciju poja~avaju}i ti-me osnovnu ideju Centra drvne indu-


ku}ni sajamCentra drvne industrijeIdeja firmi koje su formirale Centar drvne industrije jeste da omogu}e jednostavniju, brùi kompletniju nabavku repromaterijala, ma{ina i alata, kao i ~itav spektar usluga od o{trenjado stru~ne podr{ke za proizvo|a~e stolarije i name{taja.

Zami{ljeno je da se ku}ni sajam Centra drvne industrije odràva dva puta godi{nje,u martu i oktobru, neposredno pred sajam name{taja i sajam gra|evinarstva u Beogradu,kao neka vrsta uvoda u ove dve velike manifestacije.

SKUP U CENTRU ZANIMLJIVIH DOGA\ANJA


20/104

strije, a me|u njima i Eurokancom re-nomirani proizvo|a~ name{taja kojikroz Centar zajedni~kim klijentima nu-di visoko kvalitetne italijanske boje ipoliuretanske i vodene lakove koji sekoriste u drvnoj industriji. Pored njihtu je i firma Metal flexkao trenutnojedan od najzna~ajnijih proizvo|a~avij~ane robe u zemlji u ~ijem proizvod-no prodajnom programu je kopmletanasortiman vijaka za drvo i lim. Na veli-ko zadovoljstvo, Centru su se priklju~ilii neki doma}i proizvo|a~i. To je recimo

SIKiz Vranja kao proizvo|a~ industrij-skih klamerica, {arìranih eksera i di-stributer pneumatskih alata. Njihoviproizvodi su ve} odavno iza{li van gra-nica Srbije, izlagani su i prodavani {i-rom Evrope, jer tehnologija poslednjegeneracije garantuje visoki kvalitetproizvoda. Od doma}ih proizvo|a~a tuje i Blaèks iz Kragujevca sa svojimkomponentama i poluproizvodima zakancelarijski name{taj budu}i da je nji-hova osnovna delatnost proizvodnjakancelariskog name{taja. Centar drvne

industrije podrào je i pozvao me|u iz-laga~e i kragujeva~ki [umadija sajam,instituciju u rastu ~ijih uspe{nih 12 saj-mova u pro{loj godini garantuje oprav-danost izlaganja u najja~oj srpskoj na-me{tajskoj regiji. Predstavnici [umadijasajma u svom obra}anju najavili su pla-

nove razvoja i dali svakako dovoljnomotiva svim prisutnima za posetu od-nosno izlaganje tokom naredne mani-festacije. Listu ~lanica Centra drvne in-dustrije za sada zatvara Fermico {ped,me|unarodna {pedicija koja je sve svo-je dugogodi{nje iskustvo u izvozu, uvo-zu i reexportu robe ponudila na raspo-laganje pre svega svim ~lanicama, aonda i posetiocima sajma.

Pored stalnih ~lanica bili su kao iz-laga~i prisutne i firme ~ije je teì{tedelovanja u drugim bran{ama ali ima-

ju {ta da ponude i drvoprera|iva~ima.Spomenu}emo firmu Gleter maxkojase bavi distribucijom mernog i ru~nogalata i molerskog pribora. Distributersu poznatih svetskih brendova kao {tosu Dewalt, Black&Decker, Klingspor,Sola Ovi artikli kao i proizvodi firmeAlbo koje ~ini kompletan asortimanza{titne ode}e, obu}e i HTZ opreme}e svim zainteresovanim biti dostupnina raspolaganje preko kompanijeEvropa-okovi.

Dogovor firmi ~lanica Centra drv-ne industrije je da ovakvi sajmovi za-ìve i postanu tradicionalni. Zami{lje-no je da se ku}ni sajam Centra drvneindustrije odràva dva puta godi{nje,u martu i oktobru, neposredno predsajam name{taja i sajam gra|evinar-stva u Beogradu, kao neka vrsta uvo-da u ove dve velike manifestacije.Upravo aktuelni Sajam name{taja jeprvi zajedni~ki izlazak Centra drvneindustrije pred {iru javnost i odli~naprilika da se sa idejom detaljnije upo-znaju oni koji to do sada nisu imali

prilike. To }e biti i prilika da se zakaèslede}e okupljanje u Centru u Indu-strijskoj zoni Nova Pazova za mart2009. godine.

U me|uvremenu Centar drvne in-dustrije je dobio i svog prvog zaposle-nog ~iji }e zadatak izme|u ostalog bi-ti da pribliì ideju, asortiman i kon-takte Centra svim zainteresovanimaradi kojih je oformljen besplatni CallCentarsa brojem 0800 200 555. U na-rednom periodu o~ekuje se formira-nje kancelarije u prostorijama Centra,uspostavljanje saradnje sa odgovara-ju}im institucijama kao i novi zaposle-ni koji }e podràti interesovanje kojeje ideja pobudila.



21/104

KUHINJSKE INSPIRACIJEPYRAMISKao i u ostalim oblastima svoga {irokog asortimana kompanija

Evropa-okoviponovo nudi svojim klijentima novitete i u elemen-tima neophodnim za opremanje modernih, ergonomskih i tehno-lo{ki naprednih kuhinja. Osim sada ve} obimnog asortimana sudo-pera od ner|aju}eg ~elika ~uvenog proizvo|a~a iz Soluna, na stal-nim zalihama moète na}i i vi{e modela granitnih sudopera super-iornih osobina, dostupnih u tri boje, potom kuhinjske slavine i po-uzdane i do te mere povoljne aspiratore da su ih i lanci prodavni-ca tehnike uvrstili u svoj asortiman. Ono {to je novitet za ovu se-zonu jeste da su trì{tu sada stalno dostupna i dva modela Pyramisugradnih plo~a i isto toliko ugradnih rerni a trenutno su na atesti-ranju i ugradne ma{ine za sudove, {to }e omogu}iti projektantimakuhinja da prave brendirane projekte re{avaju}i sve potrebe zaugradnom tehnikom iz asortimana ovog gr~kog brenda. Kompa-nija Pyramisje jedna od ~etiri vode}e svetske kompanije u proiz-

vodnji sudopera, a u poslednjoj deceniji znatno ulaè u razvoj i

proizvodnju ugradne tehnike poku{avaju}i da postigne pribliàn

rejting. Kompanije Pyramisi Evropa-okovi }e svojim klijentima ucilju promocije u slede}em periodu ponuditi posebne popuste naporud`bine kompleta navedenih ure|aja neophodnih za opre-manje kuhinje.

Planovi se naravno tu ne zaustaljaju, ve} }e i naredne sezone akce-nat biti na uve}anju broja modela svakog tipa ugradnih ure|ajakako bi na{a ponuda projektantima i proizvo|a~ima bila u skladusa sloganom na{eg dobavlja~a - kuhinjska inspiracija. Radi togaustanovi}emo i praksu redovnih prezentacija projektantimaPyramisartikala, ali i artikala drugih dobavlja~a za opremanje ku-hinje u na{em showroom-u u Novoj Pazovi.

U susret aktuelnom Sajmu name{taja u Beogradu kompanija Evro-pa-okovine zaboravlja ni krajnje korisnike pa je tako odobrila i po-seban popust u svom maloprodajnom objektu na odre|eni broj ar-

tikala od kojih je nekoliko upravo Pyramisproizvoda.


22/104


23/104


24/104


25/104


voda, kao i postupci za dokazivanje usa-gla{enosti sa zahtevima.

Direktive novog pristupa imaju za ciljza{titu op{tih interesa: zdravlje i bezbed-nost gra|ana, bezbednost poslovanja,za{titu potro{a~a i za{titu ìvotne sredi-ne i primenjuju se na proizvode koji seprvi put stavljaju na trì{te EU noveproizvode, na polovne proizvode uveze-ne iz tre}ih zemalja i na proizvode kojise nalaze na trì{tu EU, ali su pretrpelivelike izmene u odnosu na svoju prvobit-nu funkciju, tako da se mogu smatratinovim proizvodima.

Direktive novog pristupa sadrè op{tezahteve za bezbednost, a ti zahtevi seprevode u konkretna tehni~ka re{enja uevropskim harmonizovanim standardima.Evropski harmonizovani standardi suevropski standardi koje je usvojila Evrop-ska organizacija za standardizaciju (CE-

NELEC za sektor elektro-industrije i CENza ostale industrijske sektore).

U Srbiji je, prema Zakonu o standar-dizaciji (Sl. list SCG br. 44/2005), koji seprimenjuje od 1. 1. 2006. predvi|ena mo-gu}nost objavljivanja standarda na stra-nom jeziku, pa tako i evropskih harmoni-zovanih standarda.

Primena evropskog harmonizovanogstandarda je dobrovoljna, proizvo|a~ mo-è birati izme|u primene tog standarda idrugog postupka kojim bi dokazao da jenjegov proizvod usagla{en sa su{tinskimzahtevima datim u relevantnoj direktivi

Novog postupka.Direktiva o op{toj bezbednosti proiz-

voda (2001/95/EC) ima za cilj da osigurastavljanje na jedinstveno trì{te EU samobezbedne proizvode. Bezbedan proizvodje, u smislu ove direktive, svaki proizvod,koji u normalnim ili razumno predvidivimuslovima kori{}enja, uklju~uju}i i vek tra-janja i, po potrebi, pu{tanje u rad i zah-teve za ugradnju i odràvanje, ne pred-stavlja nikakav rizik ili predstavlja samonajmanji rizik spojiv sa kori{}enjem pro-izvoda, a koji se smatra prihvatljivim iusagla{enim sa visokim nivoom za{titebezbednosti zdravlja ljudi.

Odgovornost za usagla{enost proiz-voda sa propisanim zahtevima ima proiz-vo|a~. Pod proizvo|a~em se podrazume-va fizi~ko ili pravno lice pod ~ijim ime-nom se proizvod stavlja na trì{te. Proiz-vo|a~ projektuje i izra|uje proizvod, od-nosno dora|uje, ozna~ava, sklapa, pakujegotov proizvod, ili vr{i izmenu na ve} po-

stoje}em proizvodu tako da se on moèsmatrati novim proizvodom, a sve to radistavljanja na trì{te EU.

Proizvo|a~ moè imati svog ovla{}e-nog predstavnika u EU, koji u njegovoime i za njegov ra~un moè preuzeti iz-vesne obaveze davanje izjave o usagla-{enosti proizvoda sa traènim propisima,stavljanje CE znaka na proizvod, davanjeizjave o usagla{enosti. Ovla{}eni pred-stavnik ne odgovara za usagla{enostproizvoda u procesu proizvodnje, ~ak ikada je u svojstvu podugovara~a u~e-stvovao u njegovoj proizvodnji.

Ukoliko je proizvo|a~ iz tre}e zemlje inema ovla{}enog predstavnika u EU, uvo-znik je duàn da dostavi tehni~ku doku-mentaciju nadzornom trì{nom organu(obaveza ~uvanja dokumentacije postoji10 godina od datuma izrade poslednjegproizvoda na koji se ista odnosi).

Distributer je odgovoran za stavljanjeproizvoda na trì{te za koji je znao ili jena osnovu stru~nog znanja i adekvatnedokumentacije mogao znati da je opasan.

Po direktivi, obavezna je identifikaci-ja proizvo|a~a na proizvodu (u vidu lo-

goa, itd.). Ukoliko nije mogu}e identifi-kovati proizvo|a~a, odgovorno je lice ko-je je stavilo proizvod na trì{te EU.

Ukoliko neispravan proizvod prouzro-kuje {tetu, prema direktivi o odgovorno-sti (85/374/EEC), proizvo|a~ mora da na-doknadi {tetu, ukoliko je ve}a od 500EUR. Obaveza proizvo|a~a postoji 10 go-dina od stavljanja proizvoda na trì{teEU, a o{te}ena strana moè zahtevati na-knadu {tete u roku od 3 godine.

Proizvo|a~ nije duàn da plati od{te-tu u slu~ajevima kada: nije plasirao proiz-vod na trì{te, ukoliko je {teta nastalanakon pu{tanja proizvoda u prodaju, ka-

da je neispravnost posledica manjkavosti

propisa, ako u vreme stavljanja proizvoda

na trì{te nau~no-tehni~ko znanje nije bi-

lo na odgovaraju}em nivou da bi se mo-

glo uo~iti postojanje neispravnosti. U ciljupra}enja bezbednosti proizvoda koji se

stavljaju na trì{te, predvi|ena je obave-

za dràva ~lanica da imenuju organe kojivr{e trì{ni nadzor i sprovode odgovara-

ju}e mere.

CE oznaka

Stavljanjem CE oznake proizvo|a~ po-tvr|uje da proizvod ispunjava sve zahte-ve predvi|ene relevantnim direktivama ida je obavljen postupak ocenjivanja usa-gla{enosti.

Proizvo|a~ tako|e mora dati izjavu ousagla{enosti (EC deklaracija).

Proizvo|a~i ispunjavaju zahteve nave-dene u direktivama ukoliko primeneevropske harmonizovane standarde nakoje postoji povezivanje u datoj direktiviNovog pristupa.

Ukoliko se na proizvod ne odnosibar jedna od direktiva novog pristupa,na njega nije potrebno da se stavi CEoznaka.

Prednost CE oznake je u tome {to onpredstavlja neku vrstu trgovinskog paso-{a za proizvod za EU trì{te, tj. omogu-}eno mu je slobodno kretanje po ovom

trì{tu, na koje zemlje ~lanice ne moguuticati zabranom, osim ukoliko neke ododredbi direktiva nisu primenjene isprav-no ili ukoliko postoji rizik koji nije biopredvi|en pomenutim direktivama.

Stavljanje CE oznake je obavezno: za sve nove proizvode za koje va e di-rektive Novog pristupa, gde god da suproizvedeni, a stavljaju se na trì{te EU za polovne proizvode koji se stavljaju natrì{te EU iz tre}ih zemalja za proizvode koji su ve} bili na trì{tuEU, ali su u toj meri pretrpeli izmene da

se mogu smatrati novim proizvodima.Ovla{}enje za stavljanje CE oznake

imaju proizvo|a~ ili njegov ovla{}enipredstavnik. Oblik oznake je propisan.

izvoz na trì{te EUPI[E: dr Dragan [kobalj

Niska konkurentnost srpske privrede predstavlja vode}i faktor na{eg visokogi rastu}eg deficita u trgovini sa EU.

Autor ovog teksta je zaposlen u preduze}u VUJI] Valjevo


26/104


27/104


28/104


RUSKA industrija papira iceluloze ve} se nalazi usredi{tu vrlo dinami~nog

procesa evolucije u kojem po-staje sve va`nija na proizvod-noj karti sveta. Njezin izvoz}e se zna~ajno pove}avatiprate}i proizvodnju u kojudanas ve} ulaù sve va`nijesvetske multinacionalne kom-panije iz bran{e, a prerada dr-veta }e u svim segmentimanaglo porasti.

Se~a tri putamanja od etata

Politi~ka stabilnost koju jeu proteklih desetak godina uovoj zemlji instalirao Putin,reflektuje se i na privrednetokove, pa se svi drvoprera|i-va~ki kapaciteti znatno pove-}avaju. Uz prisuatvo stranihulaganja veliki motor prome-na ~ini nagli porast standarda

ve}ine stanovni{tva, posebnosrednje klase koja kupuje no-ve ku}e, novi name{taj i sve

vi{e pove}ava potro{nju. Jo{uvek se veli~ina ruskog trì{tane moè meriti sa trì{tem Ki-ne ili Severne Amerike, ali jeneosporno da se radi o rastu-}im trendovima. Preko 20%svih {umskih rezervi nalazi seu ovoj najve}oj zemlji sveta, apomenuta firma iz Finskesmatra da bi realni godi{njietat u Rusiji mogao biti oko500 miliona metara kubnih, ada se ne ugroze principi odr-ìvog gazdovanja {umama.

Sada se u Rusiji prose~no go-di{nje se~e oko 170 milionametara kubnih drveta, od ~e-ga se oko 50 miliona kubikaizvozi u susednu Kinu, ali }enova poreska politika kojastupa na snagu naredne godi-ne, ograni~iti ili skoro potpu-no eliminisati izvoz trupaca.

Visoka taksana izvoz trupaca

Kako su u martu 2008. go-dine takse na izvoz trupacamekog drveta iznosile oko 15eura po kubnom metru, iste }eslede}e godine iznositi skoro50 eura po kubiku {to }e dove-sti do raskidanja mnogih izvo-znih poslova i sru{iti sve kalku-lacije, pogotovo one na ve}ojudaljenosti. Brezovo drvo jeoslobo|eno izvoznih carina do2011. godine. To je vrlo sna`naporuka ruske vlade koja je ja-sno dala do znanja da èli pro-

izvode visoke dodatne vredno-sti unutar ruskih granica. Tone}e pro}i bez posledica nasvetskom trì{tu. Mogu}a suznatna pove}anja cene trupa-ca, kao i nestabilnost na trì-{tu rada jer }e pilanarima tre-bati izvesno vreme da proiz-vodnju usmere u ve}i nivo fi-

nalizacije. Finci tako|e razma-traju prilike oko isporuke tru-paca u Kinu i mogu}e pojave

ilegalnog prekograni~nogtransporta, a kao najve}a `rtvaspominje se upravo Finska ko-ja je svoju dana{nju snagu upreradi drveta i proizvodnjipapira poslednjih godina bazi-rala upravo na ruskoj sirovini.

Razvoj uz primenunovih tehnologijai standarda

Ve} sada je u Rusiji pet od{est velikih polana i drvoprera-

|iva~kih firmi u stranim ruka-ma, a Rusi su vlasnici manjihpilana i postrojenja. Najve}aulaganja ostvarili su ameri~kaINTERNATIONAL PAPER i ruskaILM GRUPA. Oni ~ine najsna-`niju drvnu grupaciju u Rusijikoja }e uloìti 1,5 milijardi do-lara u tri velike fabrike uevropskom delu Rusije, ali i uSibirskij oblasti. Pro{le godineje donet novi Zakon o {uma-ma koji je otklonio mnoge ne-poznanice i trasirao razvoj koji

}e u {umarstvu, ali i u preradidrveta pratiti nove tehnologijei primena novih standarda.Prelazni period za primenunovih zakonskih normi iznosidve godine. [uma }e ostati uvlasni{tvu dràve, ali su predvi-|ene koncesije na period od49 godina.

Finska firma Poyryu Rusiji zapo{ljava 260 inènjeraKoliko je va`no na trì{tu biti prvi, govori upravo slu~aj ove kosultantske finske firme ko-

ja je ve} desetlje}ima prisutna na ruskom trì{tu. Pro{le godine je preuzela vode}u ruskuinènjersku i projektantsku ku}u specijalizovanu za projekte u drvnoj i papirnoj industri-ji. Dalje delovanje u Rusiji podrazumeva uvaàvanje novog stanja, sada{njih standarda inormi.

Jedan od izvr{nih direktora finske firme koji je u protekle dve decenije u~estvovao u vi{eod sto projekata u Rusiji, smatra da ova zemlja stvara sve bolje uslove za ulaganja i da }ese oni sve vi{e pobolj{avati, a upiti za ulaga~kim projektima su ve} sada tri do ~etiri putave}i nego u ostatku sveta.

Rusija }e ubrzo dominirati

na svetskoj sceni prerade drveta

Iz sveta

PI[E: Marijan Kavran

Prema prognozama finske consalting firme Poyry Forest Industry RUSIJA }e ubrzo postati glavno sredi{te ulaganjau preradu drveta jer se od mogu}eg etata od 500 miliona kubika, danas se~e samo jedna tre}ina.

Upiti za ulaganja u drvnu industriju Rusije su tri do ~etiri puta ve}i nego u ostatku sveta.

Preuzeto

iz~asopisa

Drvo-namje{ta

j




29/104


30/104


Rast izvoza oblovine

evropske

Uzajedni~kom saop{tenjuevropskih udruènja pi-lanara (EOS) industrije

{per-plo~a (FEIC) i proizvo|a-~a parketa (FEP) polazi se uprvom redu od zna~aja drvneindustrije za evropski region.

Tako se navodi da je 2005.godine ukupna vrednost pro-izvodnje iznosila zna~ajnih229 milijardi eura. U obzir suuzete ~lanice EU. Sa aspektaprivrednog razvoja pojedinihregiona va`na uloga se ogle-da u broju radnih mesta kojeova industrija obezbe|uje uevropskoj zajednici. Drvna in-dustrija ukupno upo{ljava 2,3miliona ljudi.

U saop{tenju se konstatu-je da je prerada drveta bila umogu}nosti da pro{iri svoj na-stup i u~e{}e na trì{tu, ali dasu se istovremeno javili velikiproblemi u snabdevanju drv-nom sirovinom. Pove}ana po-tro{nja usled pojave novihu~esnika na trì{tu zao{trila jesituaciju, {to je dovelo do po-skupljenja oblovine. Istovre-meno na evropskom trì{tu jezabeleèn rast uvoza finalnih

izvoza se odvija pri tome pre-

ko pove}ane tra`nje pre sve-ga li{}ara dok se situacija sa~etinarima moè oceniti kaostabilna. Tako se za 2006. go-dinu navodi izvoz od milion tli{}arskih trupaca, {to u odno-

su na 2004. predstavlja rastod 50%. Udruènja za kraj2007. godine iznose procenurasta od 80%. U nastavku kaonajva`nije vrste za evropski

i polufinalnih proizvoda od

drveta i sve intenzivniji na-stup, uglavnom, azijskih ze-malja koje konkuri{u pre sve-ga jeftinom radnom snagom.

Izvoz trupaca odnosnooblovine (li{}ara i ~etinara) iz25 ~lanica unije prema anali-zama navedenih udruènja jeod 2004. godine u porastu i2006. godine koli~inski izvozje dostigao 2,9 miliona t. Rast

izvoz li{}ara se navode hrast,

bukva i topola. Isporukeuglavnom idu u Kinu i drugeazijske zemlje. Posebno pritome zabrinjava izvoz hrasta injegov rast je poguban presvega za male i srednje prera-|iva~e i za njih }e nabavkaove prioritetne vrste postatijako oteàna.

Pored odliva drvne sirovi-ne istovremeno se beleì i

PRIREDILA: dipl.ing. Magdalena Franc

Evropska drvna industrija pogo|ena odlivom i visokim cenama drvne sirovinepreko svojih udruènja organizovano nastupila u odbrani svojih interesa pred

pojavom novih u~esnika na trì{tu.

Prema preliminarnim podacima ulaz porud`binskih naloga HOMAG group AG Schopfloch u

vrednosti od 747 miliona eura se pove}ao za 19%. Promet je sa ostvarenih 837 miliona eura

zabeleìo rast od 13%, a proizvodnja je sa ukupnom vredno{}u od 860 miliona eura ostvarila rast

od 16%. To su podaci sa kojima je poznati proizvo|a~ ma{ina i postrojenja za preradu drveta

iza{ao u javnost pre pola godine.

Vrednost porud`binskih naloga iznosila je 31. decembra 2007. godine 255 miliona eura {to, uodnosu na kraj 2006. godine, predstavlja plus od 32%. Prema re~ima predstavnika grupacije, 2007.

pokrenuta profitabilna dinamika u potpunosti je omogu}ila o~ekivani rast. Stoga posmatraju}i

2007. godinu, gledamo na najbolju godinu u istorijatu firme. U odnosu na ostvareni rast prometa

iznadproporcionalni plus u finansijskom rezultatu se moè, prema dr Brenku objasniti preko kon-

sekventnog menad`menta tro{kova i nastavljenog rasta produktivnosti.

Trgovanje akcijama firme HOMAG na berzi tako|e je dobro obavljeno. Prema berzanskim

tro{kovima i anga`manu saradnika odre|eni menad`ment je doveo do rasta za to karakteristi~nih

pokazatelja (Ebitda +21% ili na 103,3 miliona eura i Ebt + 38% ili na 71,3 miliona eura).

Teku}a 2008. poslovna godina prema dosada{njim rezultatima }e opravdati optimizam u pred-

vi|anjima. Tako je ve} u prva ~etiri meseca 2008. godina ulaz porud`binskih naloga bio iznad

plana. Stoga se za 2008. godinu o~ekuje ukupan rast prometa od najmanje 6% sa najmanje pro-

porcionalnim rastom Ebitda. Kod godi{nje dobiti od u~e{}a investitora, predstavnik firme ra~unasa jasnim iznadproporcionalnim plusom od 30%, jer }e se pobolj{ati rezultat kad su u pitanju ka-

mate i neutralisati berzanski tro{kovi, a posebni efekti se o~ekuju od reforme poreske politike.

HOMAG group AGIzvanredni rezultati poslovanja


31/104

oktobar 2008.

stalni rast cena. Pri tome glav-ni igra~i na trì{tu Kina i njeniproizvo|a~i bez ve}ih pote-{ko}a mogu platiti i skupu si-rovinu zahvaljuju}i upravokonkurentnosti po pitanjutro{kova proizvodnje.

Isporu~ena oblovina izEvrope se u Kini i drugim azij-skim zemljama prera|uje u fi-nalne i polufinalne proizvodeizme|u ostalog u parket, {peri name{taj. Ovi proizvodi seprema iskazu udruènja reek-sportuju na evropsko trì{te.Rast uvoza name{taja, parke-ta, {perplo~a iz Kine pokazujezavidnu i opasnu dinamiku. Uzadnjih pet godina se uvoz{perplo~a uve}ao ~ak desetputa dok se za uvoz parketanavodi rast od 164%. Uvoz

name{taja je zadnjih godinabeleìo kontinuirani rast poprose~noj stopi od 30%. Koli-~ina i cena ovih proizvoda di-rektno uti~u na konkurentskusposobnost evropske drvneindustrije.

Potra`nja finalnih i polufi-nalnih proizvoda vi{e nije ori-jentisana na doma}e trì{te ievropske proizvo|a~e, ve} najeftine proizvode iz uvoza.Sve vi{e se konstatuje nelojal-

na konkurencija uzrokovanadamping cenama. Ovakavrazvoj }e dovesti u pitanje op-stanak pre svega prera|iva~asa manjim kapacitetom locira-nih u unutra{njosti i izme{te-nih u odnosu na trgovinske itransportne centre.

Orijentisanost kineskihuvoznika na Evropu leì u ~i-njenici da je ruska vlada viso-kim izvoznim carinama znat-no oteàla izvoz drvne sirovi-ne, a neke zemlje poput Ka-nade su sasvim zabranile njenizvoz. S druge strane kineskicarinski sistem prati naglorazvijenu drvnu industriju i

njene iznadprose~ne potrebekoje ne moè zadovoljiti nadoma}em trì{tu, mnogim po-godnostima za uvoz drvne si-rovine i reeksport finalnihproizvoda.

Stoga udruènja EOS, FEPi FEIC smatraju da se zaevropsku drvnoindustrijskugranu negativni uticaj u ovommomentu ispoljava u prvomredu kroz visoke cene drvneoblovine kao i oteànu na-bavku usled nedovoljne po-nude.

Upozorava se i na ~injeni-cu da su propisi koji odre|ujuekolo{ke norme i uslove zaza{titu na radu u Evropi samnogo stroìjim kriterijumi-ma nego {to je to slu~aj reci-mo u Kini gde se ~esto de{ava

da su plasirani proizvodi znat-no ispod svakog minimalnogkriterijuma kad su u pitanjuzdravstveni uticaji i za{titakrajnjeg korisnika. Isto takoslaba je za{tita radnika u pro-izvodnji te je tako izme{tanjeevropske proizvodnje vanokvira zajednice nespojivo saciljevima Kjoto protokola.

Za evropsku drvnoindu-strijsku granu negativni uticajusled pojave novih u~ensnika

na trì{tu ispoljava se u pr-vom redu kroz visoke cenedrvne sirovine kao i oteànunabavku usled pove}ane po-tra`nje odnosno odliva na no-va trì{ta. Stoga EOS, FEP, FE-IC, apeluju na izvr{ne organeevropskih institucija da reagu-ju na novu vrlo nepovoljnu si-tuaciju na evropskom trì{tupreduzimanjem odre|enihprotivmera. U tom cilju sepredlaù dugoro~ni ugovoriizme|u drvne industrije i {u-marstva, odnosno vlasnika {u-ma. U krajnje nepovoljnim si-tuacijama predlaù se tako|ei antidamping mere.

ozbiljno poga|a

drvoprera|iva~e


32/104


Jelena Mati} - ~iviluk T(H)REE

Insistiranje na pojednostavljenju

re{enja proizvoda u svim njego-

vim segmentima, a ujedno i na

kvalitetu ukupno postignutog

rezultata. Primenjen je materijal

koji se pojavljuje kao ostatak u

proizvodnj i drugih proizvoda.

(Izrada prototipa na bazi restlo-va drveta finansirana je od stra-

ne Ministarstva za nauku, a izra-

du prototipa od restlova krista-

lana nastala je u saradnji sa fir-

mom Zoomont). Stabilna kon-

strukcija se postiè standard-

nom tehnologijom i sa malim brojem operacija. Funkcija slobodnostoje-

}eg ~iviluka je unapre|ena tako {to se tokom perioda kada se na koristi

odlaè na zid i predstavlja interesantno grafi~ko - skulpturalno re{enje.

Kako pomiriti potrebu za stvaranjem i konstantno nestajanje pri-rodnih resursa? Kako u procesu dizajna uspostavljaju}i red dovo-dimo u pitanje opstanak prirodnog reda? Da li su dizajneri zaistapostali opasna vrsta, kako je govorio Viktor Papanek, analiziraju-}i aspekte industrijskog dizajna i njegove masovne proizvodnje.

Iako je ekonomija u upotrebi materijala i energije bila osnovafunkcionalizma i modernizma sa po~etka pro{log veka, danas napo~etku ovog, nakon decenija masovne proizvodnje i konzumeri-zma, posledice su nesagledive. Dizajn i arhitektura, u svom pro-cesu stvaranja, proizvodnje i kori{}enja, su odgovorni za 40-50%zaga|enja i utro{ka energije na planeti.

U razvijenim zemljama sveta prisutan je stav da je promena u pri-stupu dizajnu i prizvodnji neophodnost, a mnogobrojni primeri

ve} dokazuju da je mogu}e stvarati upotrebni predmet, ali ne nau{trb ograni~enih resursa planete. Iako jo{ uvek u najve}oj merikao ideja, napor i potreba da budu}i proizvod mora biti ekolo{kiodgovoran, sve je vi{e realnih primera u dizajnu i arhitekturi kojiza svoj osnov imaju odrìvi pristup - dizajn koji ima u vidu pro-blem ìvotne sredine; dizajn i arhitektura koji koriste ekolo{ke ilirecikliraju}e materijale i alternativne izvore energije; dizajn kojipronalazi novi estetski senzibilitet nude}i odrìva re{enja.

Srbija je danas ponovo na po~etku ozbiljnijeg industrijskog razvo-ja i jo{ uvek na po~etku uspostavljanja ozbiljne saradnje izme|uproizvodja~a i dizajnera. Iako ovo nisu pozitivni aspekti situacije,sa jedne strane oni mogu biti povoljni za postavljanje novih stan-darda koji uklju~uju odrìv pristup u dizajnu, u trenutku kada sestvaraju temelji nove proizvodnje. Obzirom da je svest i znanje oodrìvom pristupu u dizajnu jo{ uvek na niskom nivou, neophod-no je raditi na stalnoj afirmaciji ove teme, kroz razli~ite formepromovisanja: izlo`be, radionice, web-prezentacije, publikacije;pri ~emu je potrebno obra}ati se i povezivati sve glavne aktereva`ne za ovu oblast, od dizajnera i arhitekata, preko proizvo|a~a,adekvatnih institucija, medija, studenata

U galeriji O3one, u Beogradu, polovinom septembra, odràna jeizlo`ba Redesign your mind 2 posve}ena afirmisanju teme odrì-vog pristupa u dizajnu. Ova izlo`ba je nastavak istoimene izlo`beodràne u vreme Belgrade Design Week, u maju 2007. godine.

Izlo`ba je predstavila gotove proizvode i idejne koncepte dizajnakoji u svom pristupu uklju~uju aspekte odrìvog dizajna - efika-snost funkcije i materijala, redizajniranje starog predmeta, upo-treba otpada, u{teda energije, veza sa prirodom, dizajn za kori-snika, dizajn koji ima pri~u, koji uklju~uje razli~ite socijalne grupe,dizajn koji u eksperimentalnom smislu istraùje temu i mogu}no-sti odrìvog pristupa ili na duhovit na~in daje odgovor na aktuel-nu ekolo{ku krizu

U~esnici ovogodi{nje izlo`be Redesign your mind 2 bili su: Miho(Beograd), Tanja Todorovi} ([abac - New York), Senja (Beograd),Poligon grupa + Jelena Prekajski (Beograd), Tarle (Beograd),M:ome (California), Jelena Mati} (Beograd), od-do arhitekti (Beo-grad), Sestres (Beograd), Kako Ko (Beograd), Jovana Bogdanovi}(London Beograd) i Mr|a I Dimitriou (London).

Autori projekta Redesign your mind su od-do arhitekti/www.od-do.com/.

Izloèni prototipi na Redesign your mind 2, bilo da su instalacije imakete, ili predmeti spremni za upotrebu, imali su za cilj da po-krenu pitanje ekolo{ke i socijalne odgovornosti dizajnera, kao ida podstaknu proces aktivnog mi{ljenja u smeru stvaranja kreativ-nih odrìvih re{enja.

Ideja autora projekta Redesign your mind, je da afirmi{e projektedizajnera zasnovanih na odrìvim principima, kao i saradnju dizaj-nera i proizvo|a~a zasnovanu na novom vrednosnom sistemu ukome se postavlja pitanje ìvotnog ciklusa jednog proizvoda: odnjegovog porekla u resursima energije i materijala, kao i nakonproizvodnje i prodaje. Promi{ljen pristup dizajnera, znanje inìnje-

ra i zdrava tehnologija proizvo|a~a, zajedno moraju pronalazitiput do odrìve proizvodnje.

Informacije o projektu Redesign your mind na web-straniciwww.redesignyourmind.org.

Zanmljivosti iz sveta dizajna - REDESIGN YOUR MIND

PI[E: Nata{a Ilin~i}

M:ome - doublewood - polica

Za na{u doublewood policu iskoristili smo preostale i odba-

~ene komade sa gradili{ta koji se naj~e{}e bacaju i pretvo-rili ih u lep i prakti~an proizvod, smanjuju}i uticaj na pove-

}anje otpada na deponijama u Americi. Ponovo smo upo-

trebili drvo sa gradili{ta i reciklraju}e metalne plo~e od opla-

te. Policu nismo poslali na izlo`bu jer èlimo da ukaèmo

da je va`no koristiti lokalne materijale i izbegavati negati-

van uticaj transporta, kaù autori.

INFO: Gra|evinski otpad sa gradili{ta je veliki problem u

Americi. Vi{e od 130 miliona tona otpada sa lokacija gradi-

li{ta odlaè se na deponije sveke godine.

Projekat posve}en odrìvom pristupu


33/104

oktobar 2008.

Poligon grupa sa Jelenom Prekajski

- wunder baum

Ukrasi za jelku su napravljeni od otpada-

ka furnira iz fabrike za proizvodnju na-

me{taja. Dimenzije ukrasa su approx. 70

x 70 mm i 110 x 110 mm. Vrste furnira

poti~u od razli~itog drveta: hrasta, bu-

kve, jele, vengea, indijskog oraha

INFO: Ukupna vrednost {ume, uklju~uju-

}i njenu ekolo{ku i za{titnu funkciju, i dodeset puta je ve}a u odnosu na trì{nu

cenu drveta.

TASA je monta`no-demonta-

`na. Sastoji se iz 6 elemenata -

6 OBS plo~a (plo~e koje se pro-

izvode od drvnog otpada).

Osmi{ljena je tako da se ukla-

panjem lako sastavlja. Veza iz-

me|u plo~astih elemenata ~ine

rajberi koji onemogu}avaju dase TASA rasklopi prilikom upo-

trebe. Kada je rasklopljena,

plo~e se lako odla u i pogodne

su za transport.

od-do arhitekti - stolica 75% - 25%

Napravile smo stolicu koja treba da ima funkciju manje caffe stolice, poput

hoklice sa niskim izvrnutim naslonom, na kojoj se moè neformalno sedeti u

caffeima Stolica je spoj drveta (u proizvodnji najprisutnijeg prirodnog mate-

rijala koji nestaje) i reciklirane plastike (najprisutnijeg ve{ta~kog materijala ~iji

se otpad uve}ava), kaù autori.

Obloga na naslonu stolice od restlova plastike simulira fabri~ki izliven naslon od

reciklirane plastike!

INFO: Sa jedne strane imamo ekolo{ki zahtev da ne bude plasti~nih predmeta

ve} da su napravljeni od drveta, a sa druge strane je zahtev da se {uma {to je

manje mogu}e se~e. Tu je konflikt zahteva I jedan i drugi su opravdani, ali

balans mora da postoji - Uprava za {ume.

Projektovana {umovitost teritorije Srbije je 42%. Sada{nji stepen {uma iznosi

manje od 30%.

u dizajnu

Foto:Jelena

Kosti}

Jovana Bogdanovi} - ku}ica za male pse - TASA


34/104


Ve} sam naziv razli~itih vrsta name{taja, upu}uje na odre|enu sli-ku ili predstavu koju imamo o tom komadu. Tako se od policeo~ekuje da je pravougaona, stabilna, dobro iznivelisana i podelje-na na horizonatale i vertikale. Upravo ovaj klasi~an oblik ~iniobjekat prepoznatljivim za svakoga iako neki elementi mogu bitiizmenjeni. [ta se de{ava kada se javljaju ve}a odstupanja od nor-mi oblikovanja ustanovljenih navikom i konvencijama?

Rad na izradi projekta i nacrta je po pravilu metodi~an i racional-ni razvojni proces, ali se nekada javljaju slu~ajni aspekti i nekon-trolisane okolnosti. Tako|e, konstruktivne, dekorativne i oblikov-ne asocijacije koje se name}u pri konvencionalnom pristupu pro-

jektovanja uvek iznova provociraju dizajnere i dovode do neplani-

ranih, neobi~nih rezultata. Naj~e{}e takvi projekti nailaze na nera-zumevanje {ire javnosti i zavr{avaju se konceptualnim re{enjima,a re|e izradom prototipova, javnim izlaganjima i proizvodnjom.

Ali kada dizajnerima, proizvo|a~ima ili marketin{kim stratezimazaista po|e za rukom da na trì{te uspe{no plasiraju dizajn supro-tan o~ekivanjima, tada dolazi do zamene paradigmi i uspe{no di-zajnirani komadi postaju glavni promoteri proizvo|a~a i autora.

Ovako izrazito individualizovan dizajn, podràn je od tzv. kultur-nih industrija, manjih proizvo|a~a name{taja, ~iji rad primarno ni-

je okrenut profitu. Njihov na~in da se suprostave prezasi}enom tr-

ì{tu je proizvodnja svesno polarisanih proizvoda koji propagirajukulturu razli~itosti i izraziti individualizam.

Ako sagledamo sve uzorke za raskidanje sa uobi~ajenim re{enjimau dizajnu name{taja, glavni pokreta~ u osnovi je razvoj tehnologi-

je i materijala. Me|utim nezanemarljiv uticaj su i duboke socio-kulturne promene, koje danas susre}emo u svim segmentima na-{eg ìvota. Pomislimo samo na sve ve}u mobilnost, promene u sfe-ri profesionalnog ìvota, migracije u okviru ekonomskih klasa...

Odstupanjem od normi, od uobi~ajenog, dolazi se do re{enja kojelako upadaju u o~i i potro{a~i ih povezuju sa pojmom uvrnuto. Ia-ko ovakvi radovi naj~e{}e provociraju ~u|enje kod ljudi, oni bi tre-

balo i da ih podsti~u na razmi{ljanje o o~ekivanjima, obrascimapona{anja i kontekstu uobi~ajenih predstava o svakodnevnom ì-votu. U tom slu~aju ova nastojanja imaju smisla, jer preispituju na-{e tradicionalne tvrdnje i tako otvaraju nove perspektive i podsti-~u bolje tendencije u dizajnu.

PI[E: mr Jelena Mati}

Poigravanje sa normama oblikovanjau savremenom dizajnu

Stolica Panton (1967),Verner Panton.

Stolica sa potpuno inova-tivnim oblikom izvedenimu plastici, koji nije bilo mo-gu}e ni izvesti u drvenojvarijanti.Ne radim i nikada nisamradio kao drugi, rekao jedanski dizajner, koji jeu{ao u istoriju dizajna na-me{taja zahvaljuju}i svom

posebnom, umetni~ki in-dividualnom rukopisu, ali ieksperimantisanju sa no-

vim materijalima i tehnologijama u oblasti ve{ta~kih materijala. On jeve} tokom pedesetih godina dvadesetog veka napravio objekteza sedenje na naduvavanje, ali oni tada nisu nai{li na veliku pa`nju u

javnosti jer su bili ispred svog vremena.

Sklopiva stolica Start (1993),

Konstantin Gr~i}, proizvo|a~Kapelini

Mali model stolice koji je pro-izvo|a~u poslat po{tom, o{te-}enje u transportu i bez kon-sulatacija sa dizajnerom, izra-|en je prototip u razmeri 1:1.Rezultat koji je proistekao izslu~ajnosti, toliko se dopao au-toru da je odlu~io da ne menjanjen oblik.

Klimavi regal Wackelregal, (1999),Konstantin Gr~i}, proizvo|a~ NilsHolger Morman

Konstrukcija regala, koja je sasta-vljena iz devet vertikalnih okru-glih nosa~a i polica, nije stabilna.Labilnost konstrukcije se smanjujetek optere}ivanjem polica. Upra-vo njen iskrivljenikarakter, kojipredstavlja njenu privla~nost i

neobi~nost je nastao neplanirano.Tek kada je do{lo do problema saukru}ivanjem konstrukcije nastala

je ideja da se labilnost prihvati iod mane je nastala vrlina.

Stolica Segala (2007),Franco Poli

Klasi~nom materijalu ({per) jezahvaljuju}i savremenoj tehno-logiji (CNC), data nova uloga ukonstrukciji, a samim tim jedobijen karakteristi~ni dizajnstolice.


35/104


36/104


37/104


Dipl. ing. Marta Taka~, generalni direktor JP Vojvodina{ume

trì{tu sa problemom plasmana neser-tifikovanih proizvoda i koji je jedan odinicijatora cele pri~e o sertifikaciji {umau Vojvodini.

- Poslednjih decenija su sve izraè-niji zahtevi stru~ne i {ire javnosti name|unarodnom i nacionalnom nivouza racionalnim kori{~enjem prirodnihpotencijala {umskih ekosistema, a {toiziskuje posebno definisanje ciljeva ina~ina upravljanja {umama. Sertifikaci-ja {uma je jedan od najbrè razvijenihfleksibilnih alata koji se moè koristitiza prilago|avanje {umarstva savreme-

nim shvatanjima odrìvog upravlja-nja. Javno preduze}e Vojvodina{u-me opredeljeno je da gazduje {um-skim resursima na odrìv na~in, {topretpostavlja ekonomski isplativ, eko-lo{ki prihvatljiv i socijalno pravedanna~in gazdovanja, kroz usavr{avanjemetoda rada i razvijanje odgovornostiza stanje i unapre|enje {umskih resur-sa istakla mje dipl.ing.{umarstvaMarta Taka~.

Garancija za odrìvo gazdovanje{umama se obezbe|uje pristupanjemprocesu sertifikacije {uma po jednomod vi{e postoje}ih modela. Mi smo se unedostatku nacionalnih standardaopredelili za FSC model sertifikacije {u-ma (Forest Stewardship Council) u ko-

me tre}a strana, kao nezavisno sertifi-kaciono telo, u na{em slu~aju kompa-nija SGS Group preko svoje kancelarijeu Beogradu, u okviru svog SGSQualifor Programme-a, daje pisanu ga-ranciju (sertifikat) da je neki proizvod,metod ili usluga u skladu sa odre|enimzahtevima generi~kih FSC standarda. Una{em slu~aju sertifikat predstavlja po-tvrdu da Javno preduze}e Vojvodina{u-me odrìvo gazduje poverenim {uma-ma uz po{tovanje pomenutih me|una-rodnih standarda, odnosno principa ikriterijuma.

- Sertifikacija {uma je izvr{ena poindividualnom modelu, {to zna~i da susertifikatom obuhva}ene sve {ume ko-je su poverene JP Vojvodina{uma.Ovim se nedvosmisleno potvr|uje dadrvo kao sirovina za mehani~ku i he-mijsku preradu, kao i proizvodnjuenergije, poti~e iz {uma kojima se od-govorno i kontrolisano gazduje. Ovo jenaro~ito zna~ajno za primarnu i final-nu drvnu industriju, koja na ovaj na~inima obezbe|enu sertifikovanu sirovinuza izradu proizvoda od drveta za kojene postoje ograni~enja plasmana na tr-ì{tima razvijenih zemalja. Me|utim,ovo podrazumeva da pored sertifikaci-je {uma i {umskih proizvoda treba pri-stupiti i sertifikaciji lanaca nadzora u

cilju sticanja CoC sertifikata (Chain ofCustody). CoC sertifikat je sertifikat ko-ji se izdaje za kontrolisani prevoz i pre-radu drveta i proizvoda od drveta, od{ume preko procesa obrade do final-nog proizvoda za kupca istakla je ge-neralni direktor JP Vojvodina{ume

Marta Taka~.- Nakon sticanja sertifikata, ispred

nas se postavlja dugoro~na obavezaprimene FSC standarda u gazdovanju{umama, kao efikasnog mehanizmaunapre|enja rada i gazdovanja {uma-ma, uz dosledno po{tovanje zakonskihpropisa, dugoro~nih i godi{njih plano-va gazdovanja. Na ovaj na~in se stvara-ju uslovi za trajno unapre|enje stanja{uma, kao i proizvodnju drvnih i nedr-vih proizvoda, uz istovremeno obezbe-|ivanje brojnih op{tekorisnih funkcija{uma (proizvodnja kiseonika, depono-

vanje ugljenika, ublaàvanje klimatskihpromena, za{tita od erozije, spre~ava-nje zasipanja hidroakumulacija i dru-gih). Pored toga, doprinosi se sprovo-|enju me|unarodnih obaveza iz broj-nih prihva}enih konvencija i deklaraci-ja (Ministarska konferencija za za{titu{uma Evrope, Rio konferencija - Agen-da 21, Konvencija o za{titi biodiverzi-teta, CITES konvencija, Okvirna kon-vencija o klimatskim promenama - Kjo-to protokol...), koje se odnose na o~u-vanje ìvotne sredine i za{titu prirode.

- Dozvolite da naglasim, da odpre ~etri godine VIZIJA poslovnepolitike menad`menta koji vodi JPVojvodina{ume je sinteza tradicional-nog vojvo|anskog {umarstva i prime-na najsavremenijih metoda gazdova-nja {umama u Evropi i svetu, {to pod-razumeva, da je klju~ uspe{nog poslo-vanja u strukturnosistemskim i psi-holo{kim promenema, koja menjaju~itavu poslovnu filozofiju, {to je direk-tan rezultat kvalitetnog, pa`ljivog iposve}enog upravljanja naglasila jeMatra Taka~. - Javno preduze}e Vojvo-

dina{ume karakteri{e odrìvo i inte-gralno gazdovanje {umama. Da to ni-je samo na papiru, pravi primer je da2008. godinu zavr{avamo, sa jednestrane, dobijanjem Plaketa od Zavoda

Javnom preduze}u Vojvodina{ume sve~ano uru~ensertifikat o odrìvom gazdovanju {umama prema programu FSC

odrìvog gazdovanja {umama


38/104


za za{titu prirode Srbije, za uspe{nusaradnju i doprinos unapre|enju za{ti-te prirode Srbije. IUCN, Svetska unijaza za{titu prirode, uru~ila je povelju JPVojvodina{ume kao partnerskoj orga-nizaciji za razvoj evropskog zelenogpojasa u Srbiji European Green Belt.SRP Gornje podunavlje krajem pro{le

godine, odlukom Sekretarijata ramsar-ske konvencije, stavljeno na zvani~nulistu me|unarodno zna~ajnih vla`nihpodru~ja prema Ramsarskoj Konvenci-ji. SRP Gornje podunavlje tako postajetre}e ramsarsko podru~je kojim upra-vlja JP Vojvodina{ume, pored SRPObedska bara i Labudovog okna usklopu SRP Deliblatska pe{~ara. A sadruge strane izuzetnim uspehom sma-tramo {to smo od nezavisnog ~asopisaEkonomist Biznis Top progla{eni naju-spe{nijim preduze}em u sektoru {u-marstva i drvo-prera|iva~ke industrije,

po parametrima uspe{nog trì{nog po-slovanja.

- Kvalitet upravljanja za{ti}enimprirodnim dobrima, uspe{no gazdova-

nje ekonomskim {umama, primena na-uke u {umarstvu, podizanje novih {u-ma i unapre|enje stanja postoje}ih, nebi bilo mogu}e ostvariti bez tesne sa-radnje sa osniva~em, Skup{tinom Auto-nomne pokrajine Vojvodine, nadle-`nim ministarstvima i pokrajinskim se-kretarijatima, Institutom za nizijsko {u-

marstvo i ìvotnu sredinu i Zavodomza za{titu prirode Srbije.

Imala sam potrebu da jo{ jednomspomenem navedene institucije, jer jeovaj sertifikat rezultat zajedni~kog de-lovanja, ali i zajedni~ka dugoro~napreuzeta obaveza.

I na kraju, posebno bih htela da sezahvalim, svim zaposlenima u JP Voj-vodina{ume, {to su uloìli svo svojeznanje i mogu}nosti da dobijemo FSCsertifikat i {to su shvatili da je jedinipravi put, put razvoja i prilago|ava-

nja svetskim standardima, jer su topravila koja svima nama garantujukvalitetniji i lep{i ìvot rekla je nakraju Marta Taka~, generalni direktorJP Vojvodina{ume.

Foto:J.

Radiji~i}

Javno preduze}e Vojvodina{umePetrovaradin je osnovano 2002. go-dine od strane Skup{tine autonom-ne pokrajine Vojvodine. Preduze}eu svom sastavu ima pet delova, odkojih ~etiri {umska gazdinstva, [GNovi SadNovi Sad, [G Sremska Mi-trovica Sremska Mitrovica, [G Som-borSombor i [G BanatPan~evo i

jedan specijalizovani deo preduze-}a za lov i lovni turizam Vojvodina-{ume - LovotursPetrovaradin.

Osnovna delatnost preduze}a jeodrìvo gazdovanje {umama, lovi{ti-ma i ribolovnim vodama, kao i upra-vljanje za{ti}enim prirodnim dobri-ma.

Preduze}e gazduje sa 115 hiljadahektara {uma i {umskog zemlji{ta,14 otvorenih i ogra|enih lovi{ta,upravlja sa 16 za{ti}enih prirodnihdobara, a korisnik je {uma i {um-skog zemlji{ta u okviru jo{ 7 za{ti}e-nih prirodnih dobara, uz primenunajnovijih nau~nih dostignu}a, pro-

verenih prakti~nih iskustava, savre-menih tehnologija i podr{ku nau~-nih i obrazovnih institucija.

I pored ~injenice da Vojvodinapredstavlja podru~je sa najniòm {u-movito{}u u Evropi sa oko 7,1%, {u-me kojima gazduje Javno preduze}eVojvodina{ume predstavljaju najpro-duktivnije {ume u Srbiji, a u okvirukojih posebno treba ista}i {ume hra-sta lu`njaka u posavini i plantaè vi-sokoproduktivnih sorti topola i vrba.

Pored navedenih {uma visokog

kvaliteta i produktivnosti, JP Vojvo-dina{ume gazduje i zna~ajnom povr-{inom za{titnih {uma na podru~juDeliblatske i Suboti~ko - horgo{kepe{~are.

Lovi{ta, pored lovno - turisti~-kog zna~aja, imaju izuzetno va`nuulogu u za{titi i o~uvanju vrednoggenofonda krupne divlja~i, kao {tosu: evropski jelen, srna i divlja svinja.

Preduze}e raspolaè i zna~ajnimkapacitetima u semenskoj i rasad-ni~koj proizvodnji, ~ijem se razvojupoklanja posebna pa`nja, kaoosnovnom preduslovu za podizanjenovih {uma i pove}anje stepena {u-movitosti Vojvodine.

Javno preduze}e

Vojvodina{ume

Petrovaradin


39/104


40/104


SGS Grupa (Socit Gnrale de Surveillance), @eneva, je po bro-ju zaposlenih i globalnoj mreì najve}a svetska kompanija za ve-rifikaciju, kontrolisanje i sertifikaciju kvaliteta. Osnovana 1878.godine, SGS Grupa sada zapo{ljava preko 53.000 eksperata u vi-{e od 150 zemalja, u 800 filijala i 350 laboratorija na svih {est kon-tinenata.

Glavna podru~ja SGS delatnosti su: ispitivanje i kontrolisanje kvaliteta i kvantiteta svih vrsta roba, sertifikacija sistema menad`menta kvalitetom (ISO 9000, ISO

14000, HACCP, ISO 22000, GLOBALGAP, OHSAS 18000, SA 8000, TS16949, FSC, CoC...), sertifikacija proizvoda i usluga (CE evropske direktive, GOST R

sertifikati), monitoring nad robom i investicijama, procena vrednosti objekata i opreme.

U me|unarodnoj trgovini SGS je postao nezaobilazan partner ~i-ji sertifikat je u mnogim slu~ajevima uslov za naplatu akreditiva,a u slu~aju eventualnih reklamacija i arbitraà, koje se odnose nakvalitet ili kvantitet robe, omogu}uje potpunu za{titu klijentimapred svim me|unarodnim arbitra`nim sudovima.

SGS Beograd d.o.o. osnovan je od strane SGS Grupe septembra2001. godine kao njen punopravni ~lan, sa zadatkom razvoja

kompanije na teritoriji Srbije i Crne Gore. SGS Beograd trenutnozapo{ljava 65 stalno zaposlenih eksperata razli~itih profila. SGSBeograd je akreditovan po standardu ISO 17020 kao ovla{}enakontrolna organizacija. Glavna kancelarija se nalazi u Beogradu,dok se ostale poslovnice nalaze u Baru i Novom Sadu. U sastavu

kompanije je i najsavremenije opremljena i akreditovana premastandardu ISO 17025 laboratorija, locirana u Novom Sadu sa mo-gu}no{}u {irokog opsega ispitivanja velikog broja poljoprivred-nih i prehrambenih proizvoda.

Agri sektor sara|uje sa svim najve}im proizvo|a~ima i prera|i-va~ima poljoprivrednih proizvoda (Delta, MK Group, Sojapro-tein, Dunavka, Dijamant, Sunce Sombor i td.) kao nezaobilaznipartner u nadzoru, kontroli kvaliteta i kvantiteta, programimaprovere genetske modifikovanosti (GMO), kontrolisanju i serti-

fikacija proizvoda organskog porekla u unutra{njoj i me|una-rodnoj trgovini.

Sektor za Sertifikaciju sistema menad`menta kvalitetom je ostva-rio izuzetno zna~ajne reference i izvr{io sertifikaciju preko 400kompanija me|u kojima su JP Termoelektrane Nikola Tesla, He-mofarm Koncern, Srbija{uma, Vojvodina{ume, DUNAV Osigura-nje, Privredna Komora Srbije, Sojaprotein, Privredna Komora Cr-ne Gore, US Steel Serbia, JP \erdap, MK Commerce, HOLCIM, NE-STLE i drugi. Sertifikacija je vr{ena po standardima ISO 9001, ISO14001, HACCP, ISO 22000, OHSAS 18001, TS 16949, FSC za sertifi-kaciju {uma i CoC za sertifikaciju lanca proizvodnje u drvnoprera-|iva~koj industriji i drugo.

U sektoru ispitivanja robe {iroke potro{nje CTS (Consumer te-

sting Services) vr{i se kontrola i ispitivanje, ve} u zemlji izvoznikarobe koja se isporu~uje u na{u zemlju, ~ime se na vreme {titi in-teres uvoznika i krajnjeg potro{a~a sa aspekta kvaliteta, zdrav-stvene ispravnosti i bezbednosti. Tako|e se u na{oj savremenojlaboratoriji po nalogu Poljoprivredne inspekcije obavlja ispitiva-

POSLEDNJEG dana septembraove godine u Privrednojkomori Novi Sad, u no-

vom Master centru, na izuzet-no sve~an na~in, dodeljena jezvani~na potvrdaJP Vojvodi-na{ume, kojom se potvr|ujeda se {umama Vojvodine ga-zduje na ekonomski isplativ,ekolo{ki prihvatljiv i socijalnopravedan na~in. Skoro dve go-dine, od strane nezavisnogme|unarodnog sertifikacio-

nog tela, trajala je procedurapredocenjivanja odrìvog ga-zdovanja {umama. Sertifikaci-

ju vojvo|anskih {uma po indi-vidualnom modelu izvr{ila jekompanija SGS Beograd ~iji jedirektor Marinko Ukropinauru~io dokument o sertifiko-vanim {umama Marti Taka~,generalnom direktoruJP Voj-vodina{ume. Ovom sve~anom~inu prisustvovao je ve}i broj{umarskih inènjera kao i viso-ki predstavnici vlasti.

[ta podrazumeva sertifika-cija i koji su to poslovi kompa-nije SGS Beograd, pitali smodirektora ove firme.

- Dodela sertifikata podra-zumeva dobijanje zvani~nepotvrde koja podrazumevauvo|enje i primenu me|una-rodnih standarda u proces ra-da, odnosno u konkretnoj si-tuaciji gazdovanje {umama naekonomski isplativ, ekolo{ki

prihvatljiv i socijalno pravedanna~in - kaè generalni direktorSGS Beograd, Marinko Ukropi-na. - Ina~e SGS Beogradje deovelike kompanije SGS GROUP~ije je sedi{te u @enevi, a tagrupacija je najve}a svetskakompanija za poslove ispitiva-nja i kontrole kvaliteta i kvan-titeta svih vrsta roba, zatimpodru~je sertifikacije sistemamenad`menta kvalitetom, kaoi sertifikacije proizvoda i uslu-ga. SGS GROUPje prisutna u

150 zemalja sveta i ima preko53 hiljade zaposlenih ekspera-ta. SGS Beogradje jedna odtih filijala, a osnovani smo presedam godina i bavimo se is-tim poslom kojim se bavi na{agrupacija, a to je ispitivanje ikontrola kvaliteta i poslovisertifikacije.

Sertifikacija je, o~igledno,vrlo va`na ne samo za na{u pri-vredu, nego i za svetsku privre-

du uop{te. Treba, me|utim, re-}i da je sertifikacija za na{u pri-vredu relativna novost, ne{to{to nam se name}e kao obave-za i neminovnost, isto kao {totreba ista}i da je najve}i brojfirmi u razvijenom svetu tezahteve implementirao i firmeposeduju sertifikate.

[to se ti~e samih sertfikataizdatih za sertifikaciju {umatreba re}i da od ukupno 933izdata sertifikata u celom sve-tu, pod FSC akreditacijom koja

je ina~e najrasprostranjenijaakreditacija, a koja pokriva vi-{e od pola svetskog trì{ta,odnosno povr{ine {uma, gru-pacija SGS je izdala vi{e od450 {to potvr|uje da je SGSGROUPu svetu apsulutni lideru poslovima sertifikacije {uma.

- Poslednji doga|aj je ser-tifikacija {uma kojima gazduje

JP Vojvodina{ume gde smouspeli da kompletiramo jedan

internacionalni tim koji je izvr-{io sertifikaciju {uma na pod-ru~ju Vojvodine, a taj tim }edalje raditi na sertifikaciju {u-ma kojima gazdujeJP Srbija{u-me, gde je do sada serifikovansamo jedan dao, konkretnosertifikovane su {ume [G BO-RANJA iz Loznice - obja{njavana{ sagovornik. - Zvani~nompotvrdom o sticanju sertifikataza odrìvo gazdovanje {uma-ma po individualnom metodui sticanjem SFC sertifikata o

Sertifikacija uslov

SGS Grupa


41/104


nje sirovina i gotovih poljoprivrednih i prehrambenih proizvodapre pu{tanja robe u promet. Ovaj sektor je zaduèn za uzorkova-nje i ispitivanje izvorskih mineralnih voda u saradnji sa vode}omevropskom laboratorijom, SGS Frezenius Institutom.

U oblasti INDUSTRIJE, (gde spadaju usluge Projekt Monitoringa,nadzora i Inènjera po ugovoru) SGS ima zna~ajne internacional-ne reference. SGS Beograd je akreditovan za poslove ispitivanjaelektri~nih i gromobranskih instalacija, elektri~ne i ma{inskeopreme kao i sudova pod pritiskom u skladu sa doma}im propisi-

ma i evropskim direktivama i standardima.Na{a kompanija je jedina u Srbiji koja je sposobna da pruì uslugeKolateral menad`menta, odnosno Monitoringa nad zaloènom ro-bom u okviru kreditnih aran`mana. Banke sa kojima sara|ujemo uovoj oblasti su Raiffesenbank, Banca Intesa, UNICREDIT, Findome-stic banka, Erste Bank, Piraeus Bank, Hypo-Alpe-Adria Bank, Ko-mercijalna banka, SGYB. Ove banke su nas odabrale i uvrstile na li-stu pouzdanih partnera za pruànja usluga Tehni~ke ekspertize iprocene trì{ne vrednosti opreme i nekretnina.

U uslugama kontrolisanja i ispitivanja robe u oblastima Nafta iGas (Oil and Gas) i Minerali (Minerals) SGS Beograd, tako|e imazna~ajne reference i klijente kao {to su US STEEL, HOLCIM, TITAN,NIS Naftagas, Lukoil, OMV, DAXIN, Rafinerija Pan~evo, AZOTARA

Pan~evo, FERTIL itd.

SGS Beograd u pruànju svojih usluga koristi resurse mati~nekompanije SGS, putem stalne intranet poslovne mreè, kao i di-rektnim angaòvanjem iskusnih eksperata iz traènih oblasti.

odrìvom gazdovanju {uma-ma,JP Vojvodina{ume su umogu}nosti da kupcima ponu-

de asortiman {umskih drvnih inedrvnih proizvoda iz sertifi-kovanih {uma, uz istovremeno

obezbe|ivanje brojnih op{te-korisnih funkcija {uma, a to je,prakti~no, prvi korak za izla-zak na svetsko trì{te. Me|u-tim, verifikacija procesa sertifi-kacije {uma moè se ostvariti

pod uslovom da industrija zapreradu drveta pristupi proce-su sertifikacije tehnolo{kogprocesa prerade drveta, a timese, prakti~no, stvaraju usloviza nesmetam pristup me|una-rodnom trì{tu - kaè gospo-din Ukropina.

- S obzirom na na{e puno-pravno ~lanstvo u SGS GROUP,sve akreditacije koje posedujena{a grupacija, SGS Beogradmoè kao punopravan ~lan dakoristi. Zna~i, akreditacija pod-

razumeva ovla{}enje od FSC-a,u konkretnom sli~aju ovla{}e-nje za sertifikaciju {ume, iovla{}enja od najpoznatijihakreditacionih ku}a za drugeoblasti sertifikacije. Konkretno,to zna~i, da bi se bavili poslomsertifikacije, potrebno je daimamo ovla{}enje za te poslo-ve, jer postoje standardi pokome su ku}e akreditovane istandardizovane. Za nas vaìstandard ISO 17020, to je stan-dard za akreditaciju kontrolnihku}a i sertifikacionih tela, a

imamo i standard 17025 koji seodnosi na labaratorije - kaèdirektor Ukropina.

SGS Beograd je u mogu}-nosti da izda bilo koji sertifi-kat za bilo koje trì{te sveta ito je prednost za doma}u pri-vredu koja moè da se obratina jedno mesto i da na osnovuna{ih ispitivanja i uputstava, usvoj proces reda ili u svoj pro-izvod implementira odgovara-

ju}e norme iza kojih sledi iz-

davanje sertifikata. I da pono-vim jo{ jednom: sertifikat kojise izdaje za sistem upravljenjai gazdovanja {umama je doku-ment kojim se potvr|uje da se{umama gazduje na ekonom-

ski ispravan, ekolo{ki prihva-tljiv i socijalno pravedan na~in.Ali, to je prvi korak, jer efektiprocesa sertifikacije {uma mo-gu se ostvariti samo pod uslo-vom da drvoprera|iva~ke fir-me pristupe procesu sertifika-cije tehnolo{kog procesa pre-rade drveta, a to }e omogu}itinesmetan izlazak na svetskotrì{te.

Prakti~no, firme koje sebave preradom drveta moralebi da usvoje sertifikaciju svoje

organizacije, svoje proizvod-nje, {to podrazumeva da }eefikasno upravljati kvalitetomi to je standard ISO 9001, za-tim da }e upravljati meramaza{tite ~ovekove okoline naekolo{ki prihvatljiv na~in, a to

je standard ISO 14001, i da }euvesti sve mere bezbednostiza{tite radnika na radu, to jestandard OHSAS 18001. To sustandardi koje bi firme izoblasti prerade drveta trebaloda usvoje kako bi imale stabi-lan sistem koji bi kasnija mo-gao da omogu}i da se sertifi-kat CoC - Chain of Custodystalno odràva. Naravno da jenemogu}e sve to uraditi od-

jednom. Treba i}i korak po ko-rak, ali je logi~an put da sekrene od standarda ISI 9001.To je op{ti, generi~ki standardupravljanja procesima u firmikoji garantuje konstantan ni-vo kvaliteta proizvoda uz mi-nimum tro{kova, zavr{ava na{sagovornik.

Na{ sagovornik Marinko Ukropina, direktor firme SGS Beograd

za izlazak na svetsko trì{teVerifikacija procesa sertifikacije {uma moè se ostvariti pod uslovom da industrija za preradu drvetapristupi procesu sertifikacije tehnolo{kog procesa prerade drveta, a time se, prakti~no,stvaraju uslovi za nesmetan pristup me|unarodnom trì{tu.

SGS Beograd Ltd, Boè Jankovi}a 39, 11000 Beogradtel. +381 11 39 79 833, 39 79 844, 39 78 773, 39 78 774

www.sgs.com

Sertifikat odrìvog gazdovanja {umama, generalnom direktoru

JP Vojvodina{ume, gospo|i Marti Taka~ uru~io je

generalni direktor kompanije SGS BeogradMarinko Ukropina


42/104


43/104


44/104


KAO {to je i najavljivanoiz Ivanjice sti`e potvrdada je postrojenje za

preradu drvnog ostatka pu-{teno u rad i pre roka koji jepreduze}e sebi postavilo

kao zadatak.Pou~eni iskustvom iz svo-

jih fabr

drvotehnika 20

Documents