Sadraj

Uvod21.Pojam profesije32.Drutveni znaaj profesije4Zakljuak5Literatura6

Uvod

Profesije su parcijalne drutvene skupine koje se odnose na pojedine delatnosti, a ako imaju odlike potpune profesije, poput klasinih ili tradicionalnih zanimanja lekara, advokata i svetenika, onda pojam profesije obuhvata i njihove delove. Medicina, na primer, predstavlja jednu veoma staru i razvijenu delatnost u kojoj postoji vie profesija: lekari raznih profila, farmaceuti, stomatolozi, pomono medicinsko osoblje. Profesionalna diferencijacija radnih aktivnosti zajedniki je imenitelj svih oblika drutvene podele rada, a pre svega u tehnikim zanimanjima. Razvoj nauke i njena podela na prirodne, drutvene i duhovne nauke takoe je dovela do formiranja velikog broja nastavnikih zanimanja. Razvoj tradicionalnih i nastajanje novih delatnosti kao i prilagoavanje naunog znanja tehnici i tehnologiji dovodie do nastanka sve veeg broja novih zanimanja i profesija. Nastajanje novih profesija dovodi do irenja nastavnike profesije. U savremenom drutvu nastavniku profesiju, poput slinih tradicionalnih zanimanja, karakterie diferencijacija i specijalizacija obrazovnih aktivnosti.Vaspitai u predkolskom vaspitanju, uitelji i nastavnici u osnovnom obrazovanju, profesori u srednjem obrazovanju, naunici u ulozi nastavnika u visokom obrazovanju - najjednostavnije odslikavaju takvo stanje. Osim njih, obrazovanje u svim svojim sistemima ima predstavnike skoro svih drugih profesija - psiholozi, pedagozi, pravnici, inenjeri, svetenici, lekari, stomatolozi, ekonomisti. Iako je obrazovna delatnost veoma staro zanimanje, iji kontinuitet postojanja moemo pratiti od antike Grke do danas, tek u modernom drutvu, u kome je obrazovanje institucionalizovano i omasovljeno, dolazi do konstituisanja nastavnike profesije.U ovom radu pokuau da blie odredim sam pojam profesije ali i njen drutveni znaaj koji poseduje.

1. Pojam profesije

Re profesija je latinskog porekla (lat.professio) i oznaava zanimanje, poziv, delatnost u smislu karijere. ,,U sociolokom pogledu termin profesija ne oznaava ni preduzetnike, ni radnike, ni dravne inovnike, a ni zemljoradnike, mada veina ljudi koji obavljaju ova zanimanja svoj posao izvravaju profesionalno (dobro, znalaki, odnosno ono im je stalno zanimanje i od njega ive oni i njihove porodice)[footnoteRef:1]. To znai da pojam profesije sociolozi ne izjednaavaju sa zanimanjem, zvanjem (specijalizovano obrazovanje) ili pozivom. [1: porar, . (1990):Sociologija profesije, Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb. Str. 35.]

Re profesija je prvobitno, u starom Rimu, ukazivala na javno ili slubeno priznanje koje dobija pojedinac, odnosno znaila je prijavu o imenu i imanju prilikom slubenih zahteva i popisa. Ve iz takve upotrebe izraza profesija moe se videti da je re o dvostrukom odnosu: pojedinca prema kolektivu i, obrnuto, skupine prema osobi. Naime, i u savremenom profesionalnom sistemu, najznaajnijem procesu modernog drutva, prepliu se individualna i kolektivna strana drutvenog ivota. Individualna se odnosi na razvoj, nezavisnost i samostalnost linosti, a kolektivna na specifini tip strukturisanja modernog drutva.Profesionalni tip strukturisanja modernog drutva T. Parsons naziva asocijativnim tipom. Njega karakteriu egalitarnost, voluntarizam i procedura. Egalitarnost se prepoznaje u jednakosti, demokratinosti i kolegijalnosti izmeu pripadnika iste profesionalne zajednice, a u odnosu prema klijentu (aku, ueniku, studentu, postdiplomcu u obrazovanju) vlada imperativ bezrezervnog ravnopravnog tretmana. Voluntarizam je prepoznatljiv u naelu organizacije profesionalnih udruenja kao i u naelu svojevoljnog podvrgavanja uputstvima profesionalaca od klijenata. Znaaj procedure u profesionalnom modelu izvire iz same injenice da profesije primenjuju specifian korpus saznanja sledei precizne nauno zasnovane metode, a to se formalno verifikuje diplomom.

2. Drutveni znaaj profesije

Institucionalizacija profesija, u najistijem obliku, odvija se na univerzitetima i u istraivakim centrima (naunim institutima). Univerziteti i istraivake strukture su najznaajniji lokus razvoja savremenog profesionalnog sistema. Odatle se proces profesionalizacije dalje razvija kao savremen profesionalni sistem ije jezgro lei u institucionalizaciji samih disciplina i njihovoj praktinoj primeni. Imajui ovo na umu Parsons pretpostavlja da postoje dve primarne kategorije profesija: 1. profesija obrazovanja ili nastavnici i 2. primenjena grana profesija, kao to su medicina, pravo, arhitektura i druge. Prva kategorija daje prvenstvo kulturnim, a druga drutvnim interesima.Osim to nastajanje savremenih profesija vezuje za razvoj intelektualnih disciplina, odnosno univerziteta i naunih laboratorija, Parsons upuuje na znaaj sekularizacije intelektualnih disciplina, tj. na razdvajanje naune intelektualne matrice od religiozne matrice. Pre ovog razdvajanja crkva je polagala pravo na sva duhovna pitanja, ukljuujui i obrazovanje, a nije priznavala svetovnu vlast nad kolama i nastavnicima. Uiteljsko zanimanje je praktino bilo monopol svetenstva, koje je i na tome gradila svoj ugled i preko njega se ovenala harizmatskom aurom.Kljuni kriterij i osnovicu konstituisanja profesionalnog kompleksa Parsons prepoznaje u domenu: 1. formalnog i specifinog obrazovanja; 2. razvoja praktinih vetina i 3. u upotrebi znanja i vetina u drutveno odgovorne svrhe, tj. u cilju interesa zajednice. Meutim, treba naglasiti da svaki ovaj kriterij i osnovni element profesionalnog kompleksa - koji variraju kod svih istraivaa profesije - postaje odluujui tek kada i sam bude podloan procesu institucionalizacije. Da bi dobilo ulogu kljunog kriterija i predstavljalo osnovu profesionalnog kompleksa - sem toga to treba biti formalizovano i institucionalizovano - formalno i specifino obrazovanje mora da omogui ovladavanje celokupnom kulturnom tradicijom.

Zakljuak

Profesija predstavljadrutvene grupekoje ine ljudikoji se bave istim zanimanjem. Pri izboru profesije, obino se biraju oniposlovi koji suu skladusa karakternim osobinama odreene linosti. Izbor profesije se takoe vri i na osnovu predstave koju ljudi imaju o sebi, kao i uskladu sa verovanjem da e odredjeno zanimanje biti popularno ili perspektivno u budunosti. znaaj profesija i razvoj njihovog integriteta za drutvo je viestruk. Profesije su vlasnici znaajnog, ako ne i najznaajnijeg resursa u savremenom drutvu - (specifinih) znanja. znanje odavno nije samo nauna i enciklopedijska kategorija. naprotiv, znanje je resurs koji ima svoje pojavne forme i implikacije na ekonomskom (kao roba), komunikacijskom (kao informacija), drutvenom (kao faktor razvoja racionalnosti i podele rada u drutvu) i politikom (kao izvor moi) nivou.

Literatura

1. porar, . (1990):Sociologija profesije, Socioloko drutvo Hrvatske, Zagreb. Str. 35.2. Polovina Nada, Pavlovi Jelena: Teorija i praksa profesionalnog razvoja nastavnika, Institut za pedagoka istraivanja, igoja tampa, 2010.

1