drama 48 - rastko.rs

DRAMA

48

BEOGRAD 2018.

DRAMABroj 48, zima/prole}e 2018. godine

âsopis za pozori{nu umetnost, dramu, kulturu, nauku

Izlazi ~etiri puta godi{we

Izdava~i: Udruèwe dramskih pisaca Srbije,Beograd, Gospodar Jevremova 19

Pozori{te ,,Moderna garaà”, Majke Jevrosime 30www.drama.org.rs

[email protected]

Glavni i odgovorni urednik Miladin [evarli}

Sekretar redakcije Biqana Ostoji}

Redakcija: dr Ra{ko V. Jovanovi}, Boìdar Ze~evi},Mom~ilo Kova~evi}, dr Bo{ko Suvajyi},

Sla|ana (Branislava) Bu{i}, Milisav Milenkovi},Ivan Pani}, Dragan Kolarevi}, Biqana Ostoji}

Korektura izdava~a

Likovno re{ewe korica Nikola Pani}

Likovna oprema i tehni~ko re{ewe Novo ôguri}

Priprema za {tampu Svetozar Stanki}

[tampa i povez “GRAFOREKLAM”, Para}in

ISSN 1451–3609

Tira` 300 primeraka

Ilustracije: Tijana \okovi}

âsopis Dramu sufinansira Ministarstvo kulture,informisawa i informacionog dru{tva

Sadr`aj

Uvodna pesma . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5

Bo`idar Ze~evi}, Crno sunce druge Srbije . . . . . . . . . . . . . . . 6

@ivorad Ajda~i}, I Skandalozni nastup nema~ke nobelovkeHerte Miler. II Tasovac ili Mokrawac? . . . . . . . . . . . . . 15

Slobodan Vujovi}, Beseda . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 21

Sla|ana (Branislava) Bu{i}, Ko nam je pojeo kulturu? . . . . . . . 30

Igor Vesovi}, I ti si Srbija. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 34

Esej

Mladin [evarli}, Kako sam video Tikala ili Bo{ ~ita Kafku . . 39

Miodrag Novakovi}, Dva eseja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 45

Hronika

Ra{ko V. Jovanovi}, Dramati~ar koji je promovisao postmodernuu na{em teatru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 51

Aleksandar Milosavqevi}, [ta mu~i pozori{nu Evropu,a o nama da ne govorimo . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 60

Pavle Jozi}, Uticaji . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 66

Sara Arva, Kraqevstvo za kowa:dvostruki poraz Ri~arda Tre}eg . . . . . . . . . . . . . . . . . . 71

3

Proza

Qiqana Bralovi}, Kratke pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 79

Predrag \ukanovi}, Dve kratke pri~e . . . . . . . . . . . . . . . . . 87

Poezija

Sla|ana (Branislava) Bu{i}, ,,Uhu duh (*a/u)“ . . . . . . . . . . . . 91

Bele{ka o autoru ilustracija . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 96

4

Uvodna pesma

Srpski rode, ne prekidaj

grozne suze prolivati,

mrtva leì tvoja mati,

tvoja slava, tvoja dika.

Crni slovi neizgladni

na grobu joj natpis reì:

,,Ovde Srpstva majka leì

od sinova ubijena.”

Jovan Sterija Popovi}

Uvodna pesma 5

Boìdar Ze~evi}

Crno sunce drugeSrbije

Svake nedeqe uve~e sedam predtelevizor sa ose}awem ga|ewa iodvratnosti. Zaista strepim ka-kvu }e nam novu vre}u gluposti iizmi{qotina o ìvotu Srbije iBeograda sredinom pro{log vekaizru~iti igrana tv-serija Senkenad Balkanom, koju potpisuje Dra-gan Bjelogrli}. Iako ovaj podu-hvat to ba{ i ne zasluùje, ~ekamda se zavr{i pa da mu pristupimanaliti~ki i kriti~ki, i sa is-torijske i sa filmolo{ke ta~kegledi{ta, sa svih mogu}ih rele-vantnih stanovi{ta i to sine ira et

studio, zato {to se to ve} jednommora u~initi: dara je prevr{ilameru. Ovo se vi{e ne moè gle-dati. Slika koju o Srbiji i Beo-gradu èli da stvori doti~na te-levizijska ujdurma stra{na je sti-gma nad celom novijom istorijomsrpskog naroda i wegovom vojnom,intelektualnom, privrednom, fi-nansijskom i svakom drugom eli-tom. Po Bjelogrli}u i wegovimscenaristima, bila je to horda

ubica, razbojnika, zlo~inaca, se-cikesa, narkomana, izdajnika i pe-dera, utekla s koca i konopca. Is-ta se kao vaqala u nepo~instvu irazvratu, ne prezaju}i ni od ka-kvog zlo~ina. Bila je to stra{naku}erina strave, na ~ijem su krovusedeli kraq Aleksandar i wegovakajmak~alanska bratija, perverti-ti, satanisti, àndar~ine i de-monski profesori. Hajde, ni beo-gradska ~ar{ija, kao stalna metakomunista i usta{a, nije ba{ bilaneka cve}ka. Bilo je tu sva~ega,kao u svakoj metropoli. Ali da ni-je ni izdaleka izgledala tako, ka-kvu je ostra{}eno satiru Bjelo-grli} i wegovi skribenti.

Ovako ne{to nije moglo bitisnimqeno ni u najcrwe doba jugo-komunizma ne zbog ideolo{kih ra-zloga – opisana slika bila bi tadado~ekana iskrenim aplauzom – ne-go zbog javne sablazni i nesnosnognaboja prosta~kih prizora i di-jaloga. Kakva god bila, Titova no-menklatura imala je nekog ukusa i

6 Boìdar Ze~evi}

Crno sunce druge Srbije 7

mere. Dana{wi ideolo{ki spon-zor i naru~ilac ovakvih hororanema ikakvog zazora kada je u pi-tawu srpska tradicija. Sve {to jesrpsko mora biti pqunuto i zga-èno. Srbi nemaju nikakve tradi-cije osim krvavih ko{mara koje suizazvali svojom zverskom priro-dom. I zato su uvek krivi i za-sluùju ovakvu stigmu. I stoga seovakvi projekti mawe alimenti-raju iz stranih fondova, wih ima inisu bezna~ajni (o tome niè), aponajvi{e oni koji upravqaju nov-cem srpskih poreskih obveznika.Ho}e li iko ikada poloìti ra-~un za ove ru`ne slike Srbije iBeograda, snimqene srpskim nov-cem?

BITKA ZA PRO[LOST

[ta }e drugoj Srbiji ili ne--Srbiji, za koju sam siguran da sto-ji iza Bjelogrli}evih senki, ovajinferno? Koga se ti~u posledwidani Kraqevine i weni lawskisnegovi, posle kraja istorije i os-talih globalisti~kih mantri?Nije li ba{ ta otpora{ka pesnicaposle 5. oktobra prognala svakupro{lost iz srpskog ìvota, sta-vila ta~ku na svako nasle|e i za-htevala da ,,prepustimo istorijupra{ini arhiva“? Za{to su sadodjednom pokrenuli noviju srpskuistoriju i to ba{ ovakvu, kao nane~em zasnovanu, a skrpqenu odkarikatura sa imenom i prezime-nom, od la`nih slika i pogre{nihkostima, neko kao ,,novo ~itawe“

te pro{losti, kobajagi ,,istorijukojoj nas nisu u~ili“? Otkud sadtoliki interes za istoriju i toba{ od onih koji su je do ju~e {u-tirali u zape}ak, da se vi{e ni-kada ne povrati?

Stvar je, izgleda, mnogo ozbiq-nija nego {to nam se ~ini i nijesamo na{a. I na drugim stranamaodjednom se javqaju ambiciozni iskupi projekti malog i velikog ek-rana kojima se recikliraju naro-~ite istorijske teme. U Rusiji sesve jo{ pu{i posle premijere do-ma}eg spektakla Matilda u kojojse vidi ne~asni, bezvoqni i amo-ralni ruski car Nikolaj Drugi,koji je, kako kaè sam rediteqovog filma Aleksej U~iteq, ,,od-veo naciju u katastrofu“ kad je1914. odgovorio na nema~ki i aus-trijski napad i uzeo u za{titusvog malog saveznika, Srbiju. Ceojedan vek spinovali su boq{evicii wihovi zapadni tuma~i narativcareve krivice, obilato ga poma-ù}i slikom ,,krvavog“ i ,,zlo-}udog“ Nikolaja izgubqenog izme-|u Raspu}ina, carice i revolucije.A kada je, po~etkom 21. veka mo-derna ruska istoriografija po~e-la da ispostavqa sasvim druga~ijivid, osnovan na ~iwenicama kojevode dijametralno suprotnim zak-qu~cima, kada je predsednik Pu-tin ocenio da je revolucijama1917. ,,pod Rusiju bila podmetnutaatomska bomba“, neopozivo su po-~ele da blede ove i druge lagarije.I Putin i patrijarh cele Rusije

Kiril nazvali su oktobarski pre-vrat 1917. godine ,,tragi~nim do-ga|ajem“. Tako od drugog obretewamo{tiju svetog cara 2003. godinekojima je prisustvovao i sam Pu-tin, po~iwe nova osveta, novo ubi-jawe ruskog cara na filmu, radijui televiziji, iz ,,nezavisnih“ i li-beralnih kuhiwa po Rusiji i ce-lom svetu.

Upravo tada odnekud vaskrsavastara boq{evi~ka, tj. zapadna sagao te{kim krivicama posledwegRomanova i ru{ewu ruske dràvepod udarima pravde i slobode.Trebalo je ponovo oìveti slikuneminovne propasti Samodràv-qa i Pravoslavqa. Po~elo je od-nekud interesovawe za doga|aje odpre sto godina, navijen je ponovostari svetsko-istorijski prizor ipu{ten novim nara{tajima tvklonova, koje o istorijskim ~iwe-nicama, ni o kakvoj istoriji, poj-ma nemaju. Godi{wica izbijawaPrvog svetskog rata donela je mno-ge televizijske i druge pseudois-torijske revizije, ponovo u lovuna ve{tice Rusiju i Srbiju. Du-boka dràva iznenada je povuklakraj istorije i naredila novu bi-tku za pro{lost.

,,Kad neko èli da porobi jedannarod, onda mora da elimini{eki~mu tog naroda“ veli otac Vi-talij Tarasjev. ,,Za{to neko danasèli da lu~u istorije ruskog na-roda oko koje je mogu}e duhovnoobjediniti ruski narod, ugasi iliumawi wen zna~aj? Ruski car je,

setimo se, bez suda i pravnog pro-cesa ubijen zajedno sa porodicom.Danas oni koji èle slabu Rusijukoriste jubilej obeleàvawa re-volucije i careubistva za akcije~iji je ciq produbqivawe raskolau ruskom dru{tvu i skrnavqewesvega svetog {to vodi duhovnompreporodu Rusije. Ovaj film“ –Tarasjev misli na Matildu, okokoje se okupio liberalni cvet da-na{we Rusije, ukqu~uju}i i mini-stra kulture Medinskog – ,,samo jeinstrument u slu`bi takve vrsteborbe. Sli~no je sa serijom Senkenad Balkanom koja se emituje u Sr-biji, a koja ima za ciq kidawe islabqewe srpsko-ruskih veza. Sa-gledavam je u tom kontekstu. Sve seto u kona~nom rezultatu maskiraiza umetni~ke slobode, fikcije,ali sa druge strane takvi poduhva-ti se reklamiraju kao istorijski.To je la`. Li~nosti ni u slu~ajuMatilde, ni u slu~aju Senki, nisuizmi{qene, samo su stavqene udrugi vrednosni sistem – oba os-tvarewa pripadaju istoj dru{tve-noj kategoriji“.

Ovo o{troumno zapaàwe rus-kog duhovnika, koji je ro|en i od-rastao u Beogradu, ne samo {to jeta~na dijagnoza rusofobije, kojaproìma i jedan i drugi projekat ukontekstu novog hladnog rata, div-qawa sa besmislenim sankcijamaprotiv Rusije i terawa iste saBalkana, ne samo {to uvi|a istuideolo{ku kategoriju oba produk-ta, nego, {to je jo{ va`nije, uo-

8 Boìdar Ze~evi}

~ava da glavne premise wihovogspina poti~u iz istog izvora:stvarne ~iwenice i li~nosti po-staviti u wima potpuno neprime-ren vrednosni sistem, izmi{qo-tinu uvu}i u ìvotoliki konteksti stvoriti istoriju koja se nika-da nije dogodila; drugim re~ima –izmisliti je.

Matilda i Senke daju ovoj bor-bi za pro{lost, nejednak dopri-nos. Dok je peterbur{ka produk-cija u su{tini tipi~na, ne{to bo-gatija holivudska melodrama, sasvim odlikama ovog ànra, oboje-na glejmorom i sentimentom lit-vakovskog Majerlinga sa OdriHepbern i Melom Fererom, tepriziva u se}awe spektakultaniRat i mir sa istim holivudskimzvezdama iz istog vremena, Senkesu mnogo jeftiniji balkanski ke-bab, sa primesama svih mogu}ihmodernih trendova, od film noarado Roja Brauna, kako ih, naravno,zami{qa Mali \okica. Matildaje rasko{na, profesionalna su-perprodukcija, koju nosi kostimgenijalne Nade`de Vasiqeve, su-pruge i desne ruke pokojnog Bala-banova; Senke su priredba rekvi-zita i kostima koji sami po sebinisu ni tako lo{i, koliko su lo{eno{eni i reìrani. Ali o tom –potom. Kad smo ve} kod kostima irekvizita, pre neki dan pojavio seu }irili~noj Politici latini~nipla}eni oglas (ne mora pismo ni-{ta da zna~i!) pod naslovom DDORosigurawe za kulturu Srbije – u

Novom Sadu otvorena izlo`bakostima i rekvizita koji su ko-ri{}eni prilikom snimawa seri-jala ,,Senke nad Balkanom“ u komedottore \or|o Marke|ani, pred-sednik poslovodstva italijanskekompanije u Srbiji, ina~e ponosnisponzor ove serije, izme|u osta-log, kaè:

,,Iskreno, {ta je danas najpo-trebnije jednoj zajednici, odnosno{ta je danas najpotrebnije na{ojzajednici, koja ne samo poznaje ve}i prepoznaje? Potrebne su upravokosmoplitske li~nosti poput Dra-gana Bjelogrli}a i sjajnih qudikoje okupqa i svojim projektimakoji nas svakim svojim delom pod-sete da umetnost, kao i ìvot, nepoznaje granice i da je poznavawei uvaàvawe tradicije samo pred-uslov da oslu{kujemo potrebe svo-je okoline i otvaramo se pred dru-gima“. Dobro je {to nas dottor’Marke|ani podse}a na ono {ta jedanas najpotrebnije na{oj (kojoj?)zajednici i da su to ba{ sjajni ko-smopoliti okupqeni oko DraganaBjelogrli}a u koga je uloìo svojepare; dobro je {to misli da onisvakim svojim delom tvore umet-nost, ali ne znam koliko je dobroda nas on upu}uje kako uvaàvatisrpsku tradiciju i oslu{kivatipotrebe svoje okoline. Tim pre,{to u zavr{nici svog sve~anog go-vora on govori kao zastupnik ev-ropskih vrednosti: ,,Kao deo ita-lijanske UNIPOL GRUPE, lide-ra evropskog trì{ta osigura-


wa... DDOR prati liniju podr{kedru{tvu u najboqoj tradiciji ev-ropske istorije i kulture“ (Poli-tika, 15. decembar 2017). Re~e iostade ìv. Da li to zna~i da namovu tv seriju Dragana Bjelogri}adottore preporu~uje kao miqokaz(,,liniju“?) u najboqoj tradicijievropske istorije i kulture?

Ako je i od prijateqa – mnogoje. To da je ne{to {to skandaloznodevalvira ne najboqe, nego osnov-ne tradicije evropske istorije ikulture, {to uli~arstvom svakevrste i nesnosnim koli~inamapsova~ine preko nacionalne frek-vencije devastira ono malo pri-stojnosti i kulture {to nam je os-talo, to {to naglavce izvr}e na{utradiciju prikazuju}i je kao So-dom i Gomor, brlog i jazbinu ubi-ca, to bi se te{ko moglo uklopitiu najboqe tradicije Evrope, caro

dottore, koliko god da èlite naj-boqe kulturi Srbije, {to je, ina-~e, za svaku pohvalu. Bi}e boqe daponovo pregledate replike Fa-beròvih jaja, koja ste izloìli uNovom Sadu i koja su nekada pri-padala blagu Romanovih, vrhunskidomet evropskog umetni~kog za-natstva, koje su bila naterana daigraju u jednoj balkanskoj glupo-sti. Nije blago Romanovih (sa sveNikolajevom krunom) ikada bilo uBeogradu, niti je izvr{ena oruà-na pqa~ka istog sa ubistvom sve-{tenika u crkvi koju Srbija dubo-ko po{tuje i u woj se i danas Bogu

moli, niti je postojala ikakva ko-za~ka narkomafija obu~ena u pa-radne ~erkaske, sa sve {ubarama,kinàlima i gardijskim akselben-derima, koja hara no}nim Beogra-dom. Ni{ta od toga nije postojaloniti se ikada desilo. Me|u peter-bur{kom aristokratijom koja jeposle revolucije ìvela u Beogra-du bilo je naravno i morfinista isektanata. Ali ne organizovanogzlo~instva i otpadni{tva, pove-zanog sa carskom armijom na ~elusa baronom Vrangelom, ratnim he-rojem i posledwim vojskovo|ompravoslavne Rusije, koji je testa-mentom odredio da bude sahrawenna bratskoj, istovernoj srpskojzemqi, gde i danas u miru po~iva.Te besramne laì ne mogu se prav-dati ikakvom umetni~kom slobo-dom, niti ru`nim vizijama podjed-nako udaqenim i od umetnosti i odslobode.

Sve je to rusofobna izmi{qo-

tina koja baca te{ku senku napro{lost ruske izbegli~ke zajed-nice, koju su Srbi, wihov Kraq iPatrijarh, bratski primili i po-mogli ~ime su mogli, a ona im uz-vratila najboqim {to je imala.Bila je to zajednica vrhunskih in-telektualaca i nau~nih autorite-ta, profesora universiteta kojisu osnovali pola beogradskih ka-tedri, podigli bolnice i u wimavr{ili najsloènije operacije,arhitekata i urbanista koji su bu-kvalno izgradili novi, kulturni,

10 Boìdar Ze~evi}

evropski Beograd... Pro|ite, dra-gi Evropqani, ulicom Nemawi-nom i ulicom Kneza Milo{a, pro-|ite Beogradom od Patrijar{ijedo hotela na Avali i divite sedelima ruskih neimara, nastavqa-~ima Rosija i Rastrelija, u kojimamo`da i sami stanujete... Oti|iteu beogradsko Narodno pozori{tegde u~enice Vaganove i MargariteFroman jo{ igraju koreografijePetipe, direktno prenesene izMariinskog pozori{ta: ceo beo-gradski balet osnovali su i nadah-nuli carski Rusi! Pro|ite Ska-darlijom kojom jo{ odzvawaju sta-ri, dragi zvuci ruske romanse ibeogradske legende Olge Jan~eve-cke. Ona je oli~avala predratni,kulturni, vitalni i za{to ne, jakozabavni Beograd i wegov kosmopo-litski duh, a ne va{i razbojnici.Ali vi o tome pojma nemate. [tose onda pa~ate u svet koji ne znate,u li~nosti o kojima ste tek na~ulii vama nedostupnu i nepojamnutradiciju?

SRBIJA KAO PIJANA KR^MA

Rusofobija je, ina~e, samo us-putna, kolateralna {teta Senki

nad Balkanom. Glavna meta Senki,koju }u mo`da uskoro podrobnijepregledati, jest devastirawe ne-~eg {to je imalo srpski, a roman-ti~ni karakter, ne~eg {to je i da-nas veoma prisutno u istorijskojperspektivi starog Beograda, a toje na{a prva urbana kultura, beo-

gradski duh koji su nosili besmr-tni Nu{i} ili profesori Vuji} iMika-Alas. Ovaj potowi, u svetupoznat kao otac kibernetike i je-dne od prvih ra~unskih ma{inasto godina pre kompjutera, sviraoje violinu i voleo meraklijske se-deqke. I jedan i drugi i tre}i icela galerija na{ih kulturnihotaca napojili su duhom beograd-ski folklor. Taj beogradski duh,koji su stvarali i uspeli da oìveu rasponu od jednog veka, taj uni-kalni spoj Zapada i Istoka, sa~i-wen od evropskog habitata i bal-kanskih sazvu~ja, prizora i izvorajeste pre svega, jedan kulturni fe-

nomen. Nedavna pro{lost Beogra-da kao samostalna celina i kao is-torijski korpus spada u sam vrhna{e nematerjalne ba{tine. Tajduh mesta koji je opisivao engle-ski pisac Lorens Darel, i sam ì-teq Beograda u jednom neveselomperiodu wegove novije istorije,tvori gromadu zna~ewa u rasponuod rimske kulture do nosilaca ev-ropske avangarde, vrhunskog spor-ta, yeza, bioskopa, kojih je samo naTerazijama bilo dvanaest (danasnema nijednog). ,,Beograd i nije va-ro{ nego film! Beograd je ìvot,Beograd je sinteza srca i matema-tike“ proklamovao je protagonistevropskog dadaizma Dragan Alek-si} upravo u ono vreme i na onommestu koje nam Bjelogrli}eve Sen-

ke prikazuju kao ru`nu, prqavu izlu balkansku rupu. Ne treba du-


bokoj dràvi Beograd kao kultur-ni fenomen. Ne, ona ho}e ba{ ovo:Beograd kao pijanu kr~mu, izvorvekovnog smrada. Beograd kao pa-lanku ne filosofije nego pandur-ske palije, kojom vladaju srbijan-ski generali-pederi. (Takav Beo-grad, potonuo u nasiqe i blato,slika je i prilika dana{weg, a nenegda{weg Beograda. Zato i ne-sretni glumci deluju kao u~esniciGranda, pa gledalac ne zna gde za-vr{avaju Senke a po~iwe Luda

no}; ionako su deo istog tima). Iuop{te, {ta }e nam taj stari Beo-grad? Jedan od najè{}ih lobistaovog preduze}a otvoreno kaè: ,,Jaza tim ne àlim. Najlep{i deo de-tiwstva proveo sam u Subotici ina Pali}u, u tim predivnim spo-rim danima blage provincije. Pra-vi grad je, s druge strane, ovo {toopisuje Bjela, Malo prenagla{e-no, ba{ kao {to treba da bude usvakoj dobroj seriji“.

Taj vrsni poznavalac gradskogìvota i tv dramatugije traì ho-livudski glejmor i zato nije samoJatagan mala paradigma serije ne-go su tu, kad zatreba, plutokratskisaloni i Dediwe koje jedva da jeikad postojalo. I ono vi{e li~ina rezidencije dana{wih tajkuna,sa patvorenim italijanskim mer-merom, {panskim plo~icama iplasti~nim lamperijama. Voze sesvi preostali predratni bugatijii pakardi iz famoznog muzeja, nosese nercovi i {apoi madam Patu,

sve dozlaboga trapavo i izve{ta-~eno. I sve to treba da do~ara sli-ku parazitske i degenerisane Kra-qevine, koja samo nosi insignijeSHS, a ostaje ono {to jest: srbi-janski pajzl, kaj ne? Jedini koji seod drugih moè videti u dosada-{wem toku serije su elegantniAnte Paveli} u ulozi advokatamakedonstvuju{~eg revolvera{a,koji ~ami u beogradskoj buvari. Uodnosu na sirove {umadijske àn-dar~ine ova dva karaktera, usta{ai bugara{ki terorista, nekakoimponuju svojim dràwem.

To nas uvodi u slede}i nivokonteksta, koji se rasprostire iz-nad opisanog, povr{inskog. Drugo

ho}e druga Srbija: dosta sa glori-fikacijom Vidovdana (Cera, Ko-lubare, albanske golgote, Krfa,Solunskog fronta...), dajte da vi-dimo kako je ìvela i umrla na-slednica tih ratova, vidovdanska

Kraqevina (namerno se ne kaèJugoslavija, jer je drugosrbijanciduboko po{tuju; sam Bjelogrli} satriglavskih visina dovikuje: ,,Ju-goslavija je bila velika ideja ko-joj balkanski narodi nisu doras-li”). Ovakva kakva se vidi u Sen-

kama i nije mogla da preìvi. Ni-je li neopozivo osu|ena na komu-nisti~kom kongresu u Drezdenu, uKominterni i Vatikanu? Niko odovih, stvarnih neprjateqa Jugo-slavije ne pomiwe se u Senkama.Glavne opasnosti po dràvu crtakraqevski general otprilike ova-

12 Boìdar Ze~evi}

ko: ,,Makedonija gori, Paveli}potpiruje, a onaj Vrangel {etavojsku kao po svojoj guberniji“. Ka-kva kolosalna, naivna, neistori-~na glupost! Niti je Makedonijagorela (nije tada ni postojala),niti je Paveli} potpirivao (negosu Ma|arska i Italija potpiri-vale wega daleko izvan granica Ju-goslavije), niti je veseli Vrangelsa ostacima ruskih izbeglica,predstavqao ikakvu opasnost posvog dobrotvora Aleksandra Kara-|or|evi}a. Yaba. Ovo su priori-teti druge Srbije i wenih Senki!

Jedva sa se, kroz tajanstvenoCrno sunce i bratstvo Thule na-ziru Annenerbe, Himler i na krajuHitler, kao glavna opasnost. Is-pada da je ba{ u Beogradu ro|enoneko Crno sunce, okultni simbolTre}eg rajha i da su se, prema sa-znawima Bjelogli}evih negroma-nata, me|u kojima se isti~e nekiStojiqko, ba{ u opskurnom pred-ratnom Beogradu splitali i ras-plitali konci tajnog dru{tva kojeje vodilo ne samo Kraqevinu, negoi planetarnu okultnu zaveru. Bo-è sa~uvaj i sakloni! Ovim {ar-latanima je ~itawe pomodne kon-spirologije i gledawe ànrovskihprodukata toliko zavrtelo mozakda su celu tu demonsku skalameri-ju, bez ozbiqnog upori{ta u zbi-qi, nakalemili na na{a obzorja.To treba da je sad istorijska poza-dina kraqevine Kara|or|evi}a. Ijo{ tvrde kako sve to podupiru ne-

ka nau~na saznawa i kako nam nude,,istoriju kakvoj nas nisu u~ili“.

Naravno da nas toj istoriji ni-su u~ili, jer nije ni postojala.Kao i sve drugo, u pitawu su laì.Obi~ne izmi{qotine. Ali, kakokaè Tarasjev: laì postavqene uizvestan istorijski kontekst ipodmetnute istorijskim li~nosti-ma sa imenom i prezimenom.

Infamnu manipulaciju sa jed-nom takvom li~no{}u, princom\or|em Kara|or|evi}em, od po~e-tka pratimo u fikciji Senki. Ne-obi~no sloèna i ìvopisna li-~nost kraqevi}a \or|a, legendastarog Beograda zajedno sa wego-vim nerazdvojnim drugom MikomAlasom (~esto sam vi|ao sam sta-rog princa, sa beretkom, urednozaka~enim {tipaqkama na nogavi-cama i pecaro{kim {tapovima,kako na biciklu hita na Dunav), ustarosti blagorodne naravi i po-jave, u seriji je mahniti Merlinkoji otkriva stra{nu tajnu kraqaA. i wegovog paklenog doktora,koji stoje na ~elu mra~ne zavere.Pojavquje se tu i nedu`ni Ar~i-bald Rajs, kome je imputirano ot-kri}e wene okultne pozadine, tj.Longinovog kopqa koje je proboloIsusa itd. i sli~ne notorne glu-posti, izmi{qane za sitne pare unekom beogradskom buyaku.

Sli~an je slu~aj sa li~no{}uMustafe Golubi}a, prvo Apiso-vog, a zatim Staqinovog specijal-ca, Hercegovca iz Stoca, koji u di-


jalogu treba da zanosi na herce-gova~ki (govori, me|utim, kao po-sledwi papak sa Ba{~ar{ije). Ka-ko nije znao {ta }e s ovom izuzet-no sloènom i jo{ neistraènomfigurom, koju mu je neko kosmo-politski sugerisao, Bjelogrli} jepovezao sa glavnom likom inspek-tora Tanasijevi}a (koga sam igra),imaju}i u vidu wihovo mogu}e po-znanstvo iz Prvog svetskog rata.Tako dva ratna druga, (Staqinovlikvidator i Aleksandrov polica-jac!) sada sklapaju savez i udruùjuse protiv beogradskog Umwelt-a.Moète li zamisliti savez izme-|u NKVD-a i Glavwa~e u borbiprotiv bratstva Thule?!? Napomi-wem, ne radi se o seriji tipa Alo,

alo ili Crni Gruja nego, ponav-qam, o novom ~itawu istorije

ili jo{ preciznije, istoriji ka-

kvoj nas nisu u~ili.

I sve se ovo ozbiqno shvata ina{iroko raspreda po drugosrbi-janskoj {tampi. Ozbiqni istori-~ari }ute i prave se neve{ti (,,ni-sam gledao seriju“, ,,ne pratim te-leviziju“), a galame nekakvi isto-ri~ari-anonimusi, koji od nedeqedo nedeqe izmi{qaju nove skan-dalozne storije i zdu{no pumpajugledanost. I ovaj marketing je si-gurno dobro pla}en i radi u ko-rist naru~ioca, kome, u krajwojliniji odgovara svaka akcija ~ijije ciq produbqivawe raskola usrpskom dru{tvu i skrnavqewesvega {to vodi wegovom duhovnom

preporodu. Ko mari za istorijske~iwenice. Ako ih nema treba ihizmisliti. Ne postoje nikakveskupule kad je ova bitka za pro-

{lost u pitawu.

Kad je postalo jasno da mantre o,,umetni~koj slobodi“ vi{e ne pi-ju vodu, naro~ito kad se wima bra-ne mali, netalentovani unuci ko-munizma, duboka dràva na kraju jedigla ruke od istoriografije.[ta }e nam istorija, va`no je we-no ,,novo ~itawe“ sa sve Crnimsuncem, Hitlerom, Staqinom i ja-panskim prepelicama! Tako u jed-nom drugosrbijanskom glasilu, ko-je se ponajvi{e istaklo neukusnimlobirawem za gledanost Senki,~itamo iz pera glavnog urednika:,,Uop{te nisam shvatio {ta je te-ma oko istorijskih ~iwenica uSenkama nad Balkanom... Mi smo je(seriju BZ) gurali maksimalno,{to zbog Bjele, {to zbog toga {toje i za nas korisno. Pri~e o ne-gativnom prikazivawu Rusa (?!) iizvrtawu istorijskih ~iwenica(?!) nisam ni pratio niti sam uop-{te znao da se to de{ava. Mene jebunilo kad neko uop{te pokre}etu temu“

Nevi|ena bahatost: za{to su is-torijske ~iwenice uop{te tema?Ako mi re{imo da nam te ~iwe-nice ne trebaju, ne}e ih ni biti!Takav je sada zahtev ideolo{kogsponzora – zlo}udog lica drugeSrbije – koje kao upadqivo zna-mewe lebdi iznad celog ovog pre-duze}a.

14 Boìdar Ze~evi}

@ivorad Ajda~i}

I Skandalozni nastupnema~ke nobelovke

Herte Miler

II Tasovac iliMokrawac?

Monolog nema~ke nobelovkeHerte Miler 23. oktobra 2017. go-dine u ispuwenoj sali Jugosloven-skog dramskog pozori{ta, razbes-neo je publiku, koja je u znak pro-testa napustila salu. Uvaèna iglavna go{}a Sajma kwiga u Beo-gradu, skandaloznim izjavama, ukojima je pravdala NATO bombar-dovawe, optuìvala Srbe i Srp-sku pravoslavnu crkvu za rat naKosovu i Metohiji i u Bosni, ba-cila je neprihvatqivu ideolo{kusenku na praznik pisane re~i beo-gradski Sajam kwiga, jedan od naj-ve}ih u Evropi.

Tokom 1999. godine, kada je Beo-grad bombardovan, Milerova je na-pisala da ,,ne razume arogantnistav prema NATO-u“, koji po-kazuju mnogi i da Milo{evi} morabiti ,,zaustavqen za sva vremena“.O wemu je pisala da je za devetgodina vodio ~etiri rata i ,,prag-mati~no osnivao grobqa, kao {to

drugi grade ulice“ i da se do wega,,ne moè sti}i re~ima“, a na wenere~i podsetio ju je novinar i pi-sac Mihael Martinez na kwièv-noj ve~eri koja je odràna u Jugo-slovenskom dramskom pozori{tu.

,,[to se ti~e tema o ratu, istogsam mi{qewa. Kosovu i Bosni jenaneto toliko zla i to je bio tajgrozni nacionalizam, u ~emu je iSrpska pravoslavna crkva dostau~estvovala. Nisam to o~ekivala“,isti~e Milerova. ,,Nisam to o~e-kivala i bila sam prestra{ena dase to de{ava u Jugoslaviji, zato{to je to bila otvorena zemqa“,istakla je Milerova.

,,Za Rumuniju je Jugoslavija uono vreme bila polu-raj. Upravo jeneverovatno da je u takvoj zemqimogao nacionalizam da eksplodi-ra i da do te mere odvede na stran-putice. Zagrevawe i podrivawe jedovelo do toga da su qudi izgubilirazum. Zemqa se podelila i za sve

I Skandalozni nastup nema~ke nobelovke Herte Miler 15

to ima razloga.“ Herta Miler jetada u eseju napisala da bi bilasre}na da je NATO do{ao u Ru-muniju, ali nije. Rumuni su jedniprotiv drugih morali da proliva-ju krv, kako bi smakli âu{eskua.Tema mnogih wenih kwiga je up-ravo ìvot i bekstvo iz âu{e-skuove diktature. No, svetski po-znata kwièvnica iznela je mi-{qewe i o de{avawima u Ukraji-ni, rekav{i da je ,,du{a boli kadavidi {ta Rusi danas tamo ~ine“.

Kakva drskost, naàlost nobe-lovke, Milerove!

Ona ~ak navodi da je u nekimfilmovima videla neke stvari naKosovu, kada su bili nemiri, a ta-da je ve} bilo vojnih zahvata. ,,Ovazemqa je sama sebi nanela zlo“, ka-ko isti~e. Usred Beograda, izjavi-ti ovakve re~i, a nije ~udo ko ju jepozvao i ko je platio wen dolazaku Beograd.

Ista Milerova usu|uje se da iz-javi: ,,Srbi su sebi naneli patwu isa time moraju da ìve. Zato da-nas, kada vidim koliko je qudi uUkrajini nastradalo, kaèm da bitim qudima trebalo dati oru`je,zato {to se neke pobede ne mogutek tako izvojevati. To {to se ta-mo de{ava je ne~uveno, koliko du-go jo{ treba da traje?“ Ona se ~akpita: ,,Za{to postoji NATO? Ne-ko mora da do|e i kaè qudima daimaju podr{ku, jer su Rusi takojaki, imaju mo}no oru`je, te mogupotpuno da uni{te zemqu.“

Milerova je objasnila da sumnoge zemqe, pa i Rumunija, u{le uNATO iz straha od Rusije i KGB-a,te je oduvek mislila da }e nakonraspada Sovjetskog Saveza do}idemokratija, ali da do toga nijedo{lo, jer je Putin sve preuzeo.Ekspanzija kojom Putin kre}e,Milerovu uznemirava i zbog togimpulsa ima utisak da Ukrajinci-ma mora da se pomogne, kao {to suu~inili Srbiji. Ako ne diplomat-ski, smatra Milerova, onda druga-~ije.

Na ove re~i Nobelovke, publi-ka u JDP-u po~ela je da negoduje, amnogi su napustili salu. Razgovorsa Milerovom vodio je prevodilacIvan Ivawi, a ko bi drugi? Iva-wi, koji je posle monologa Mile-rove dodao da sa vlasti Milo{e-vi}a nije skinuo NATO nego na-rod, te da je èleo da razgovorskrene u ovaj tok. Pred izlagawemMilerove moè da se zapita i na{poznati vojni analiti~ar Lazan-ski: o ~emu Milerova govori, a neo svojoj struci, kwièvnosti.Ivawi je, ipak, podsetio go{}u dase radi o kwièvnoj ve~eri, a ne oNATO agresiji.

Na ove skandalozne re~i, reago-vao je na{ akademik, kwièvnikMiro Vuksanovi} kao ,,vre|awedobrih obi~aja“, koji daqe isti~e:,,Stari je obi~aj da gost u srpskojku}i moè da se pona{a onako ka-ko on misli da je umesno. Ali topodrazumeva da isto tako gost po-

16 @ivorad Ajda~i}

{tuje svog doma}ina. Tako se uspo-stavqa prirodna ravnoteà. Akoje ta ravnoteà poreme}ena, stvarpostaje neprirodna. Kada je re~ ougo{}avawu pisca, o~ekuje se daoni govore o kwièvnosti i we-nom zna~aju. Ako gost umesto togaiznosi politi~ke stavove i optu-`be, tako vre|a i sebe i doma}ina“– kaè za ,,Novosti“ akademik Mi-ro Vuksanovi}, koji je, uzgred, ot-vorio ovogodi{wi Sajam kwiga inadahnutim govorom isti~u}i dasu gosti beogradskog Sajma kwiga~etiri dràve sa istog jezi~kogpodru~ja – nema~kog, a postavqa sepitawe kako jedna mala zemqa Sr-bija govori ~etiri jezika (bo{wa-~ki, crnogorski, hrvatski i srp-ski)?

HERTINO RU@EWESRPSKOG NARODA

Pre tridesetak godina, u JDP-uigrana je drama Slobodana Sele-ni}a ,,Ruèwe naroda u dva dela“.îni mi se da je program po~asnoggosta ovogodi{weg Sajma upravodrugi deo ovog, najnovijeg tranzi-cionog ru{ewa naroda. Prvi deoodigrao se pre {est godina, kada jeSrbija bila po~asni gost Sajma uLajpcigu.

Ovako Vule @uri} komentari-{e skandalozni nastup nema~kenobelovke Herte Miler na kwi-èvnoj ve~eri u Jugoslovenskomdramskom pozori{tu, ~iji je pro-stor iznajmila nema~ka ambasada

(ko je dao saglasnost za odràvaweovakvog skandala?). Daqe @uri}isti~e da je ovakvim nastupom no-belovka prozivala Srbe i Srpskupravoslavnu crkvu za rat u Bosnii na Kosovu i Metohiji, ~ime jeizazvala ne samo negodovawe pub-like u sali, nego i {ire kroz in-formacije {tampe, radija i tele-vizije. @uri} isti~e da nema ni-~eg iznena|uju}eg u re~ima kojenam je uputila Milerova. Ona jerekla {ta misli i tu joj se nemabilo {ta zameriti. Problem je,kao i uvek, u nama samima, jer miovaj famozni ,,unutra{wi dija-log“ vodimo toliko dugo, da se onpretvorio u }utawe. ,,Nisam sigu-ran da je Herta Miler ta koja za-vre|uje da ~uje na{ glas.“

Zna se da su razgovor sa Nobe-lovkom vodili nema~ki publici-sta i pisac Mihael Martinez ina{ pisac i prevodilac Ivan Iva-wi, koji je, uzgred re~eno, bio za-te~en ovakvim dijalogom, ali je us-peo i da replicira.

U skladu sa ra{irenim duplimstandardima, Herta Miler braniinterese kosovskih Albanaca, aistovremeno poni{tava intereseruskog naroda u Ukrajini. Unosinegativne emocije u tuma~ewe po-liti~kih doga|aja i li~nosti, is-ti~e prof. dr Zoran Avramovi},predsednik upravnog odbora beo-gradskog Sajma kwiga. Avramovi}isti~e: “Nije prijatno za srpskukwièvnu javnost da se gost Sajma


kwiga na ovaka na~in obra}a do-ma}oj publici. Uostalom, i reak-cija dela publike na weno izla-gawe i reakcije u javnosti je dokazda je weno gostovawe totalan pro-ma{aj. To {to je govorila nema~kakwièvnica, nema nikakvu zna~aj-nu vrednost. Ona nema pouzdanaznawa o uzrocima i sloènostimajugoslovenskog politi~kog i rat-nog konflikta. O~igledno je da nepoznaje ni istoriju etni~kih spo-rova u biv{oj Jugoslaviji. Nemasumwe da ona govori na osnovupredrasuda. Zapawuju}e je da ne-gira elementarno me|unarodnopravo i da se zalaè za silu kaometod re{avawa sporova me|u na-rodima. îwenica je da je NATObombardovao Srbiju, kr{e}i i me-|unarodno pravo i nacionalnaprava.“

Pisac Dragan Hamovi} kaè:,,Ako vam neko do|e u goste, pa jo{sa nekada ~asnim Nobelovim ven-cem, trebalo bi da pokaè osnovnuodgovornost prema re~ima koje ja-vno upu}uje. O~ito nije govoriopisac, ~iji bi vidokrug trebalo dabude {irok, nego jedan od deùr-nih papagaja, {to, u ime ’vi{ihvrednosti’, opravdavaju bezakowai zlo~ine NATO-a i svetom {irejezu od Rusije i stra{nog Putina.I to, zamislite, govori u Beogra-du, od nema~ke ma{inerije ru{e-nom u dva velika rata. U Srbiji,gde je za jednog nema~kog okupa-tora streqano sto Srba. Makar je

to istorijsko se}awe nalagalo mi-nimum takta i pristojnosti, a pri-tom izjavquje da ne veruje u kwi-èvnost kao propagandu. Me|utim,nevoqa je u tome {to u na{oj sre-dini, na povla{}enim mestima,nailazi na one koji zadovoqnoklimaju glavom na takve bezo~neocene i teme, pred sobom samimdokazuju svoju izuzetnost“, zakqu-~uje Hamovi}.

,,Nisam znao da u BiH postojisamo jedna crkva. I da nije dosad,Herta Miler sad je zasluìla No-belovu nagradu!“, kako u svom ma-niru i duhovito isti~e na{ pes-nik, akademik Matija Be}kovi}.

Za pisca Vladimira Kecmano-vi}a, nastup Milerove je skanda-lozan i u intelektualnom i poli-ti~kom smislu. ,,Ideje koje je ona usvojim nastupima iznela, ako uop-{te idejama mogu da se nazovu, neda su ispod nivoa dobitnika No-belove nagrade, nego su ispod ni-voa prose~nog savremenog pisca.Re~ je o floskulama, koje vi{e niu Nema~koj niti bilo gde drugde usvetu ne bi ponavqao neko ko dr-ì do svog intelektualnog inte-griteta.“

IIINICIJATIVA ZA

IZGRADWU ZAJEDNI^KIHKONCERTNIH DVORANA

Pre samo ~etrdeset godina vo-dila se èstoka rasprava o re{a-

18 @ivorad Ajda~i}

vawu problema muzi~ko-scenskedelatnosti, a na prvom mestu biloje pitawe koncertne dvorane zapotrebe opere Narodnog pozori-{ta. Tu inicijativu vodila je Kul-turno-prosvetna zajednica Beo-grada, a weni akteri su bili po-kojni @ivan Saramandi} i arhi-tekta Pali{a{ki, ina~e projek-tant dve muzi~ke dvorane na pro-storu gde se nalazi bioskop Bal-kan, jedna sa hiqadu i sto, a drugasa osamsto mesta. Posle toliko go-dina, ni{ta se nije uradilo na sre-|ivawu stawa muzi~kih dvorana uBeogradu. [ta re}i o dvorani Do-ma sindikata u Beogradu koja imapreko 1100 mesta, i poseduje izvan-rednu akustiku, a da ne govorimo oposedovawu orguqa koje se ne ko-riste godinama, ve} je dopu{tenoda se ova dvorana privatizuje i,gle ~uda, da je otkupi firma kojase bavi filmskom delatno{}u,kao da se ne zna da je u Beograduzatvoreno preko 100 bioskopa.

Pojavila se i inicijativa, gle~uda, od biv{eg, zaboravqenog mi-nistra Tasovca, koji ima izuzetnudvoranu sa kompletnom opremom atraì da se na Novom Beogradu iz-gradi nova zgrada Beogradske fil-harmonije. Postavqa se pitawekoliko Beogradska filharmonijaodràva muzi~kih programa u tokujedne kalendarske godine, da ne go-vorimo koliko je izvedeno doma-}ih autora, a postavqa se pitawe ujavnosti koliko je ko{tala tur-

neja u Americi Beogradske fil-

harmonije koja dobija sredstva iz

buyeta Republike Srbije blizu

sredstvima koje dobija Nacional-

no pozori{te za sva tri ansambla:

dramom, operom i baletom.

Reagovali su mnogi istaknuti

stvaraoci muzi~kog ìvota u Beo-

gradu i Srbiji. Profesor Bojan

Su|i}, dirigent hora i orkestra

RTS-a, u otvorenom pismu za jav-

nost traì da se umesto najavqene

nove zgrade Beogradske filharmo-

nije izgradi koncertna dvorana

,,Mokrawac“, koja bi podjednako

,,pripadala“ svim relevantnim na-

{im orkestrima, ali i novo zdawe

FMU. Pismo je potpisao veliki

broj najuglednijih na{ih kompozi-

tora, muzi~kih umetnika i inte-

lektualaca, me|u kojima su pred-

sednik SANU Vladmir Kosti},

akadmici Svetislav Boì} i De-

jan Despi}, violinista Jovan Ko-

lunyija... U pismu za javnost se na-

vodi da bi jedna takva, zajedni~ka

dvorana, mogla biti istinski pod-

strek celokupnom umetni~kom ì-

votu Beograda i Srbije. Potpisni-

ci se suprotstavqaju ,,privilegova-

nom statusu Beogradske filharmo-

nije“, poru~uju}i da ,,prema uslo-

vima u kojima rade FMU i simfo-

nijski orkestar RTS-a, uslovi ra-

da u postoje}oj zgradi filharmo-

nije, (koja raspolaè trenutno

najure|enijim i najmodernijim

prostorom u Srbiji za potrebe


simfonijskog orkestra), predstav-qaju nedosti`ni luksuz“.

Ni~im ne spore}i potrebu dazna~ajna institucija kao {to jeBeogradska filharmonija dobijekvalitetnu koncertnu dvoranu, pot-pisnici isti~u: ,,Moramo da seupitamo da li je re{ewe problemasamo ove institucije prioritetnad re{avawem problema sveukup-nog muzi~kog orkestarskog ìvotau Beogradu, pa i u Srbiji“.

Ova inicijativa nije uperenani protiv koga, ali ne smeju se is-ticati potrebe samo jedne insti-tucije, dok drugi ansambli kojinisu ni{ta mawe va`ni, a dalekosu ugroèniji, ostaju u senci, jernisu na{li na~ina da se nametnu udnevno-politi~kom smislu, kakoisti~e poznati dirigent Bojan Su-|i}, koji daqe kaè da ovakvi pro-blemi ne smeju biti re{avani naosnovu trenutne raspodele snaga,ne sme biti favorizovana samo je-dna ustanova, bez diskusije, dija-loga, temeqne analize. Su|i} jeprezadovoqan, {to se potvrdiloda se ova inicijativa poklopilasa èqama, stavovima i htewimavelikog broja najuglednijih muzi-

~kih umetnika i intelektualaca.,,Neophodno je bilo dugoro~no iozbiqno sagledati kompletne po-trebe muzi~ke scene“ – navodi Su-|i}, koji sebe vidi kao ,,vezivno“tkivo izme|u dveju institucija odprvorazrednog zna~aja za koje jeprofesionalno vezan: orkestraRTS i FMU, te wihovih velikihansambala, daqe dodaje: ,,OrkestriRTS, FMU, Beogradska filharmo-nija i Opera su nedvosmisleno ~e-tiri stuba muzi~ke kulture, i usre|enijim zemqama svaka od wihima svoje kapitalno zdawe“.

Kompozitor i akademik IvanJefti}, kaè da je svim srcem, ug-ledom i kredibilitetom stao izaove inicijative. Jefti} isti~e:,,To je svakako najboqe re{ewe uovom trenutku, a verujem i u brzurealizaciju ideja iza koje je stalotoliko uglednih qudi.“

Qiqana Nestorovski, dekanFMU kaè: ,,Ovu inicijativu sma-tram odli~nom i zaista verujem daje to prava stvar za muzi~ku kul-turu ovog grada. Za{to bi favori-zovali samo jednu ustanovu i or-kestar koji ima zgradu i salu, kakoje re~eno?“

20 @ivorad Ajda~i}

Slobodan Vujovi}

Beseda*

Po{tovani zemqaci,

Velika je ~ast i samo prisustvoovakvom skupu, a svakako je poseb-no zadovoqstvo, biti me|u qudimasa kojima se dijeli zajedni~ko po-rijeklo i rodni kraj, {to uvijekizaziva onaj blagotvorni i veli-~anstveni ose}aj plemenite no-stalgije.

Bile}a i Hercegovina su za nasvi{e od toga. To je na{ rodni Bes-kraj. Beskrajno ih volimo, bes-krajno im se radujemo, beskrajnopatimo {to nam nisu tu, na dohvat.

Sre}om, mnogo su nam bliè oddalekog putovawa kroz geografi-ju, koju smo osvajali ,,â~anskomprugom“, preko Vi{egrada.

Mnogo, mnogo bliè. Sa levestrane grudnog ko{a.

U tom malenom zamotuqku, qu-bomorno ~uvanom na najskroviti-jem mestu anatomije du{e je ogrom-

no prostranstvo, na{eg Bile}a i

Hercegovine.

Gde mi, tu i oni, neodvojivi odceline na{ega sopstva.

Okupio nas je onaj Beskraj, kojiod êmerskog visa, posmatram pre-ko Gata~ke povr{i, prema moru ijo{ daqe; okupan u nestvarno pro-zirnom plavetnilu sun~ane stranesveta, ~eka i zove, uredno beleè-}i na{e dolaske i posve}enost, saradovawem, svaki put prièqku-ju}i da ne ostane zaboravqen odstrane dece svoje, nas koji smo oti-{li u beli svet. I nije. Nije za-boravqen.

Okupio nas je Beskraj iz kogapoti~emo, kojega u sebi nosimo,koliko god da smo geografski, iligeneracijski van wega.

Nije se ~uditi nama u ~ijoj ru-brici ,,mesto ro|ewa“, pi{e Bi-le}a, {to smo danas i ovde. Naprozivci, odanosti.

Beseda 21

* Beseda povodom izbora za predsednika Skup{tine Udruèwa Bile}ana u Srbiji.

Za divqewe je, {to se taj ose}ajpripadnosti, izgleda, genetski ja-vqa i kod onih, ~iji su o~evi ilidedovi ro|eni u onoj na{oj {ko-qki-Vojvodstvu od Svetoga Save.Skoro polovina prisutnih naovom skupu, nisu ro|eni s onestrane Drine, a evo ih na Skup-{tini Bile}ana.

Ima nade, ,,qubav }e spasitisvet“!

Ispuwen sam ponosom i zbog vasi zbog wih, {to sam zadobio pove-rewe ovoga skupa, da budem Pred-sednik. Predsednik Skup{tineUdru`ewa Bile}ana u Srbiji.

Ovde, gde bi trebalo da zavr{imizlagawe, uz toplu zahvalnost, kojusam ve} izrekao, koriste}i privi-legiju predsedavaju}eg, ja zapravozapo~iwem svoje obra}awe vama ina{em rodnom kraju.

U Statutu pi{e da je na{e Ud-ru`ewe nestrana~ko i nepoliti-~ko. Ne negiram. Ali, patrioti-zam je temeq na{eg postojawa.Ako je patriotizam politika, on-da smo mi vrlo politi~ni, pa bilokako to neko tuma~io. Za{to pod-vla~im ovo, {to bi vaqda trebaloda se podrazumeva – Patriotizam.Iz prostog razloga, {to je u na{edru{tvo uba~en opasan crv, tako-zvanog nevladinog sektora, kojimse bilo kakvo iskazivawe patri-otskog ose}aja, osu|uje i progla-{ava stran~arewem, politi~are-wem i prevazi|enom formom is-poqavawa qubavi prema svome po-reklu.

Opasna je floskula da treba od-baciti pro{lost i gledati samo ubudu}nost.

To nam savetuju oni iz belogsveta, izaslanici Nekoga, a nikone zna koga, koji nemaju svoju pro-{lost, da bi se mogli izjedna~itisa nama, koji se wome ponosimo.

Mi pro{lost imamo. Iz we cr-pimo identitet i qubav premasvojoj zemqi i poreklu.

Temeq nam je u pro{losti, a ikoren na{ega stabla otuda si{esokove svoga opstanka.

Drvo bez svoga korena, trunepod teretom tu|ih plodova. Tu|iplodovi na na{em stablu nam netrebaju, bar u duhovnoj sferi u ko-joj imamo tradiciju i istorijskiautoritet zna~ajnog naroda u Ev-ropi i istaknutije civilizacijskedoma{aje od mnogih koji se danasbusaju ,,evropskim vrednostima“,jer su se dokopali tapije iz Bri-sela, za koju ipak nemaju odgova-raju}i posedovni list, {to }e vre-me, kao vrhovni sudija uskoro po-kazati, kad po~ne temeqitije i od,,bregzita“ da se razara wihovaideja ,,Evrope bez granica“, jer is-tinska Evropa nije unija ekonomi-ja, ve} zajednica pojedina~nih na-roda sa svim svojim specifi~no-stima, {to briselska Komisijapoku{ava da zatre svojom globali-sti~kom ideologijom.

Sada{wost koja se odri~e pro-{losti, nema budu}nosti.

22 Slobodan Vujovi}

Ku}a bez dobrih temeqa ne tra-je dugo. A ku}a na tu|im temeqima,gubi i ime i adresu.

Zemqa bez identiteta je samogeografija, bez suvereniteta.

ôvek bez porekla je samo be-slovesna masa, bez digniteta.

Dragi zemqaci,

ôvek je satkan od dvojstva, du-hovnog i telesnog.

Gospod je ~oveku dao dve ruke,

dve noge, dva oka, dva uha, dva plu-

}na krila, crvena i bela krvna

zrnca, a samo je Srce, jedno.

Mi Hercegovci u Srbiji, imamoprivilegiju dodatnog etni~kogdvojstva, otaybinu Hercegovinu idomovinu Srbiju.

Neka nam srce jednako kuca i zajedno i za drugo plu}no krilo.

Odani Hercegovini, a lojalni i

odani Srbiji.

Nije dovoqno, samo voleti ovedve svetiwe, treba za wih i ~i-niti. U na{em programu ~iwewa,osnova je qubav, a potka delotvor-nost, kako bismo svojim radom po-mogli i tamo i ovde.

Nije samo nostalgija razlog na-{eg postojawa, ve} i èqa da sena|emo od pomo}i kraju u kojemnam je kolevka. Hercegovinu uvekposmatrajmo i prihvatajmo, kaoneodvojivi deo Republike Srpske,koja je istorijska tekovina srps-koga naroda. Posle petsto dvade-set godina-srpska dràva i s onestrane Drine!

Matica nam je svakako, oduvek izauvek jedna, a to je Srbija.

Beograd je glavni grad celokup-nog srpstva, a Pe}ka patrija{ijaduhovna matica.

Ni p~ela ne moè bez matice,umre – kamo li jedan narod. Zato,ne ostavqajmo maticu i ne odmi-~imo se od wene senke, koja nasprati, iako je trenutno opasanaìcom. Nema te ìce, koja moèokovati misao, zato mislimo nawu, pa }e nam do}i. Kad, tad! Negubimo nadu.

Ne nasedajmo na sladuwave is-kaze vladara sa isto~ne graniceHercegovine da se okrenemo wimai kako su nam oni oduvek bili bra-}a i kako su nam vazda pomagali.Ne sporim.

Ali, kad god su nam pomagali,Hercegovci su ginuli, a Hercego-vina bivala sve mawa, tako da jeskoro polovina dana{we Crne Go-re, nekad bila Hercegovina.

Nisu se na{i ro|aci iz Bawa-na, Nik{i}a, Pive, Drobwaka, ta-da{wi bojovnici Hercegova~kihustanaka borili i krvqu poplo-~avali èqu da u|u u Crnu Goru,da bi izgubili svoj srpski iden-titet, ve} da bi ga sa~uvali od Tu-raka, a posle toga i od Austro-ugara.

Izgleda, ne mogo{e ga sa~uvatiwihovi potomci od Milovaca.

Pogledajte samo, kako danas utoj zemqi i delu Stare srpske

Beseda 23

Hercegovine, Milova vlast bri{e}irilicu, sapli}e i odri~e Srp-stvo, proteruju Srpsku pravoslav-nu crkvu...

Unija}ewe uzjahalo na narodnuki~mu.

A, narod k’o narod, polako senavikava na takvo stawe sa mi-{qu: ,,Pa, znaju vaqda oni gore,{ta rade“. Znaju, znaju, sigurno jeda samo oni znaju, zato i ne pitajuve} rade svoj posao, zavereni~ki sedogovaraju i donose re{ewa kojanarod udaqavaju, od porekla iidentiteta, koji sve vi{e bledeulaze}i u novi identitet projek-tovan negde i daleko od narodnogvi|ewa. Narod, pre}utno, ucewenraznim vrstama pretwi, od gubit-ka posla, ili nenapredovawa u slu-`bi, povremeno uquqkan nekomiznenadnom beneficijom, nesves-no pristaje na tako projektovano irealizovano stawe. A vreme odmi-~e i narod nenadano jednoga dana,na}i }e se na obali, koju nije nisawao. Kasno!

Sa obale do rijeke bez povrat-ka, jedan je korak.

Upisa{e se u NATO koaliciju,zavedo{e sankcije Rusiji u koju suse do ju~e kleli, svojim glasom po-ja~a{e {iptarsku nameru da namoduzmu De~ane i Gra~anicu, Bogo-rodicu Qevi{ku...

Zato, oprezno s wima, do boqihvremena, do kojih }e sigurno do}i.

Wihovi preci, koji se prevr}uu grobovima, objavqivali su rato-

ve neprijateqima Rusije i tako is-kazivali qubav prema Matu{ki.[to se mene ti~e, ja je volim izjednog jedinog i prostog razloga,{to sam nepopravqivi Srbofil.

Mili moji zemqaci,

Republika Srpska je garant na-{eg opstanka u Hercegovini – naprostoru, koji se sticajem istorij-skih okolnosti na{ao na mestu du-hovne i geografske karaule srp-skoga naroda – sa tri strane okru-èni nepovoqnim, zasad neprija-teqski raspoloènim kom{ilu-kom. Sa zapada i juga, Hrvatska dr-àva i wihova ,,endemska mr`wa“prema Srbima, koja je u velikoj me-ri, beàwe od prvobitnog greha,jer je wihov znatan deo srpskog po-rekla. Sa severa Muslimani, sled-benici dinastije Izetbegovi}, ta-ko|e odbeglice od srpskog narod-nosnog korpusa, prilikom uzimawaislama. Na istoku, neverna vlastCrne Gore, blokirala nam srpskusponu sa istorodnim narodom.

Kuda ide, ta dana{wa Crna Go-ra?

Stalno mi je prisutan primerUkrajine, pa mi se name}e neiz-be`no pore|ewe, kako Ukrajina,iako istorijska ruska pokrajina ukojoj je ~ak vaspostavqena i Ruskapravoslavna crkva, postade najve-}i neprijateq Rusije.

Crna Gora, koja do skora be{e,,srpska Sparta“, zahvaquju}i du-gove~no vladaju}oj grupaciji okoMila \ukanovi}a, postaje otu|e-

24 Slobodan Vujovi}

na Montenegrija zdruèna sa svi-ma onima, koji su nas bombardo-vali i koji nas ne vole.

Da li je to ,,kolevka Srpstva“,na Ukrajinskom putu?

Li~i mi i bojim se.

Preostaje nam da se mi drìmo]uprije na Drini, kuda nam je je-dini slobodan i logi~ki otvorenpravac za opstanak, Srbija.

Dobro je imati {to vi{e mo-stova na woj, Drina je na{a sud-bina i na{ izazov

Kaù: ,,Ne ispravi se krivaDrina.“

Andri} dodaje ,, Ne odustanimonikad, od èqe da je ispravimo!“

Moja bezna~ajnost, dozvoqavasebi drskost i nastavqa:

Mostovi su privremena re{ewadok ne ispravimo krivu Drinu.

Mi smo privremeno na zemqi, aDrina je ve~na.

Neka i na{a te`wa bude saob-razna Drini, pa zato ostavimo uamanet onima koji dolaze poslenas, da i oni, na{u neokrwenu te-`wu, poja~aju svojom energijom ipoku{aju da isprave ,,krivu Dri-nu“ i budu ponosni na na{u ostav-{tinu, koju }e sa jo{ ve}im zano-som od na{ega, predati svojoj decisa istim zavetom, da ,,isprave kri-vu Drinu.“

Uz sve ovo, ne smemo zaboravitida je Republika Srpska, trn u okumnogima, zato kao trezveni quditreba da znamo da ni{ta nije dovr-

{eno. Osvojene tekovine, ratompotvr|ene, jo{ nisu potpuno u~vr-{}ene. Sve je jo{ i posle 25 godi-na rovito, jo{ ni{ta nije potpunokonsolidovano. Jo{ uvek su aktu-elne zakulisne igre, otvorene pre-twe, planovi i namere. Snage pro-tivnika Republike Srpske su jake,a op{ta situacija sve sloènija.

Otuda treba da nas obuzme osje-}aj jo{ ve}e brige za sudbinu svega{to je postignuto, jer ni{ta nijedefinitivno. Definitivne su sa-mo `rtve. Ta surova istina ne mo-è biti promewena, jer je ona ko-na~na. Sve drugo, naàlost moèbiti druga~ije.

Vrlo ~esto se to zaboravqa, pase politi~ka scena uzburka do temere, koja preti opasno{}u da serazori ona vrednost, koja je bilaosnova svih uspeha boraca i naro-da Republike Srpske. A ta temeq-na vrednost je srpska sloga, srpskasolidarnost.

,,Ni jedna politi~ka partija,ni jedan pojedinac ne mogu po svo-me zna~aju biti va`niji od srpskebudu}nosti. A, bez sveop{te srp-ske solidarnosti, srpske sloge ipatriotizma ne postoji mogu}nostda budu o~uvani srpski interesi,pa ni postignute tekovine. Bezsvega toga, moè se izgubiti sve{to je postignuto“.

(Iz ,,Proglasa narodu Hercego-vine“ 1996. god. Koordinacionogodbora Srba iz Hercegovine u Be-ogradu).

Beseda 25

Uvek proverimo one koji vi~u,,Dr`’ te lopova!“

Najvi{e se lepimo na taj pozivu ovom trenutku haosa, li~ne nesigurnosti i bezna|a u koje su nasdrugi gurnuli, da bi nas lak{e po-korili. Uvek se zapitajmo, na kojojstrani je lopov. êsto se iza togapoziva, krije odvra}awe pa`we odbitnih stvari za opstanak, {to bi-va pogodno tle za razbijawe jedin-stva srpskog bi}a.

Ne smemo sebi dozvoliti da saprqavom vodom, neoprezno iz ko-rita, izbacimo i dete.

O slobodi Republike Srpske se

radi.

Teraju}i navodnog lopova, pri-vremenim izlaskom iz ku}e, bave-}i se jurwavom po dvori{tu, u ku-}u }e nam u}i nepoèqni gosti, aod lopova ni traga, ni glasa..

Kad u ku}u u|u nepoèqni, vla-snicima nema povratka, osim u po-mo}ne zgrade, namewene za poslu-gu.

To nam je sudbina, ako se zabo-ravimo.

Ne napu{tajmo ku}u, ni po kojucenu! Ne jurimo lopova, ~uvajmoogwi{te.

Dobro proverimo, ko nam i izkojih razloga sugeri{e da teramolopova i ko nas podràva u tomeposlu.

Sve u ~emu nas podràvaju ihvale, oni koji su nas bombardo-vali i oni koji s nama ìve, a ne

misle nam dobro, i ovde i tamo,osvrnimo se i zapitajmo, za{tonas hvale. Upitajmo se povremenoi da li smo mo`da, jure}i imagi-narnog i od wih nazna~enog lopo-va, pre{li na suprotnu stranu, ada nismo ni svesni svoga posrnu}ai prelaska na stranu neprijateqa.

Da li je neko krao, dokazuje sud,

a ne ulica.

Da li je neko izdao, dokazuje

vreme, potvr|uje istorija.

U ve}ini slu~ajeva, vreme doka-

è suprotno, a tada bude dockan.

Po pravilu, vreme stiè kasno,kad je sve zavr{eno.

Najo~igledniji je slu~aj Slobo-dana Milo{evi}a.

Terali ,,lopova“, izgubili slo-bodu. Pucali na Slobodana, ubiliSrbiju.

Uselio se stranac, o~erupaoSrbiju, koja do bola grca, pati ikaje se. Ali, kasno.

Za nauk, dragi prijateqi!

Razbijawe nacionalne solidar-nosti stvarawem razli~itih afe-ra, ciq je najve}eg neprijateqaRepublike Srpske, koji i daqe kao{akali vrebaju svaku mogu}nost daponi{te sve {to je ste~eno i pla-}eno velikom `rtvama.

Narodno otporno klonu}e, awega neobuzdana histerija i stra-na~ka ostra{}enost neminovnoizazivaju, bilo bi za wih podsti-caj da krenu na razbijawe Repub-

26 Slobodan Vujovi}

like Srpske i tako ostavare svojsan o granici na Drini.

Ako zaspimo, realizova}e san.

Oni }e to opet poku{ati i kakovidimo jo{ uvek i sada, podsti~urazne vrste svojih entuzijasta una{im redovima, koji su izgubilina izborima, pa poku{avaju davlast osvoje na ulicama poku{ava-ju}i da izazovu haos. Takav put sezavr{ava u }orsokaku, u kome seSrbija jo{ uvek batrga, od dràv-nog udara petog oktobra one go-dine, do dana{weg dana.

Mo`da }e neko re}i, da je ovo,,teorija zavere“.

Dozovimo se qudi.

Nije to vi{e teorija, ve} o~i-gledna, zavera na delu.

Ne budimo ponavqa~i istorije,za koju reko{e da je u~iteqicaìvota. Prepoznajmo je i ne po-navqajmo gre{ke, koje smo ve} ~i-nili. U pamet se!

Nemojmo `rtvovati mir, u ko-rist sopstvene {tete i izgubitiono {to smo krvavo u ratu dobili,svoju dràvu - Republiku Srpsku.

Zar ne vidimo kako Hrvati, po-sle svih ovih skora{wih ratova,definitivno ne pre|o{e na levustranu Neretve, gde nikada nisubili i za zelenim stolom, dobi{epola Popova poqa, te istorijskesrpske teritorije. Za pedeset go-dina, ako svoju sklonost zaborav-qawa potvrdimo, i daqe o~igled-

nosti imenujemo ,,teorijom zave-re“, mo`da nam ode i Trebi{wica.

U ovome ratu smo imali na delutaj poku{aj, da nam do|u do brane uLastvi, {to je juna~ki, osujetioHercegova~ki korpus. To je plan,koji im je ovoga puta propao. Pro-ba}e ponovo, kada se ukaè pri-lika.

Svojim jedinstvom, ne dajmo impriliku.

U prethodnim vremenima, prepedeset godina, odmahivali smo ru-kom na opomene istorije, pa viditegde nam je Srpska Krajina sada.

Eno je u nasequ Busije u Zemu-nu.

Skoro cela je tamo stala.

Eto do ~ega je dovela na{a po-slovi~na vera u istinsku pravdupreko verovawa u me|unarodnu,,pravdu“ i emisare Sotone iz Va-{ingtona, Berlina, Brisela, Lon-dona..

Ko je kriv? Mi smo krivi i na-{a lakovernost, neopreznost i ne-verica u opomene i poruke, kojesmo dobijali od Istorije. Nikako,lekciju da nau~imo.

Mo`da je ponekad i savladamo,

ali je brzo zaboravimo.

A ono na{e Sveto, {to je presto godina, nakon punih petstoogodina, kona~no Balkanskim Ve-likim ratom vra}eno, sada je uze-to.

Beseda 27

Ja kaèm privremeno okupira-

no. O Kosovu je re~!

[to je silom oteto , vrati}e sekad-tad, pod uslovom da ga se neodreknemo.

Ako ga se odreknemo, nikada vi-{e ne}e biti na{e.

Slaèm se da na{a deca nikadane povedu rat. Nisu to ni do danas~inila pokolewa Sv. Save.

A, {ta }emo, ako ovi oko nassvoju decu spremaju i udare na na-{u decu jednoga dana, ko }e ih bra-niti? Mi ostareli?!

Otkud sada ùrba da se, po{topoto i hitno re{i tzv. ,,kosovski~vor“.

Opasna je i defetisti~ka i iznajboqih namera izre~ena teza,kako ,,...Srbija nema decu za rat,“pa da mi to pitawe re{imo danas,,zbog na{e dece sutra“.

Ostavimo ne{to i wima da re-{avaju, mo`da }e boqe od nas, kadase steknu povoqnije geostrate{keokolnosti, koje nama danas ne iduna ruku.

Ne}e ni Amerika do vijeka. A ,,Samozvana Evropa“ (EU), vrati}ese pravoj Evropi od Atlantika doUrala.

Ne ùrimo. Ne dajimo i ne de-limo s nekim nasle|e od predaka,koje je nedeqivo. Kosovo je imo-vina na{e dece, od predaka koji suga stekli i wima namenili. Nismoga mi stekli pa da ga kr~mimo. Ne-

mamo pravo s nekim deliti ono{to je Imovina na{e dece.

Nije vaqda zbog Evrope.

Dva puta smo uz pomo} Evrope,Amerike i na{e planetarne naiv-nosti i vere u qude, pravili Jugo-slaviju i tako udavili Srbiju, na-pravili Makedoniju, ustoli~iliHrvatsku, vaspostavili Sloveni-ju, izgubili Crnu Goru.

êmu ùrba.

Ne bih voleo da se jednoga danaispostavi, kako je Angela sa ,,na-{im evropskim prijateqima“ pod-sticala ùrbu skidawa brige sana{e dece.

Vi{e puta su nam tu brigu ski-dali, tako {to su nam roditeqeubijali.

Sada bi o deci da nam brinu.

Vaqda, to toliko, moèmo i sa-mi.

A, na{a deca su mnogo lepa, pa-metna, po{tena i sami ih pravimo.Bez i~ije pomo}i, zato imajmo po-verewe u wih.

Kad na{a deca steknu politi-~ko punoletstvo neka sami odlu-~uju o Kosovu, a ne mi danas u wi-hovo ime. SUTRA je wihova imo-vina, a mi smo wihovo JUÊ. Os-tavimo ne{to i wima da re{avaju,mo`da }e boqe od nas. Svet se ubr-zano mewa.

Budimo strpqivi.

Pre 25 godina, jedan mo}ni Ber-linski zid pade preko no}i, {tobe{e mnogo tvr|a gra|evina od ta-

28 Slobodan Vujovi}

kozvanog ,,kosovskog ~vora“. Rukavremena uskoro }e i wega razve-zati, zato ne secimo ono {to moraostati celo. Sa~ekajmo.

Imajmo strpqewa, mi smo pro-lazni, a istorija traje i pamti.

Sada nam kaù ,,~imbenici“ za-la nad na{im narodom da su ono-mad u vezi sa Kosovom napraviligre{ku.

Ne priznajmo wihovu gre{ku,posta}e pravilo. A onda, Vojvodi-na, Sanyak i opet krv u RepubliciSrpskoj.

Na kraju }emo dobiti ,,velikuSrbiju“ u granicama Beogradskogpa{aluka.

Jevreji su 1000 godina strpqivo~ekali da im se oteto vrati. I do-~ekali.

Zbog toga je potrebno op{te je-dinstvo, a ne sva|a i terawe ,,lo-pova“ na poziv onih koji bi jo{ danam uzmu. U pamet se!

Potreban je zajedni~ki pro-gram svih partija i ne{e celokup-nosti o budu}nosti srpskog narodana wegovim slobodnim i privre-meno okupiranim prostorima.

Ovo nije poziv u rat, ve} vapaj

za jedinstvom da do rata ne do|e.

Pametni narodi projektuju svo-ju budu}nost i po sto godina una-pred, a mi uvek nespremni, projek-tujemo od danas do sutra. Ili jo{gore, projektujemo, danas da bi za-boravili sutra.

Uvek zate~eni, traìmo krivcau nekom drugom, a ne u sebi.

Dragi zemqaci,

,,Pripadnost razli~itim par-tijama ne sme biti razlog da sequdi druga~ijeg politi~kog uve-rewa smatraju neprijateqima. Ato se ~esto doga|a, {to {teti na-su{noj potrebi ka jedinstvu.

Netolerantnost podignuta domere koja ugroàva nacionalnu so-lidarnost, neobuzdane politi~keambicije, koje su spremene da ru{esve {to nije s wima saglasno, mo-è samo da ugrozi budu}nost.“(Proglas iz 1996.)

Ako se tako ne{to dogodi, ne-prijateq }e to iskoristiti kaosvoju {ansu.

Srpska Hercegovina je na{akolijevka, otuda i odgovor na pi-tawe otkuda na{a qubav i briga zawenu sudbinu.

Zato ovo izlagawe zavr{avam,onako kako se zavr{avao na{ apelpoliti~kim ~iniocima vlasti iopozicije u Republici Srpskojpred prve vi{estrana~ke izbore,neposredno posle zavr{etka Ota-ybinskog rata:

,,U pamet se bra}o Srbi“, kakore~e Wego{, a nastavqa [anti}:,,Vi svoj put znate, put Bogo~ov-jeka.“

Sa dopu{tewem, moja malen-kost dodaje: Sloge kao soli, qu-bavi kao hleba – pobedi}emo!

Beseda 29

Sla|ana (Branislava) Bu{i}

Ko nam je pojeokulturu?

Kultura je put kojim si po{ao,staza na koju }e{ po}i, blato kojete dovelo u svet, put koji }e te izsveta odvesti, staza koji te ne}enapustiti, blato na kom }e{ osta-ti i kada te u svetu vi{e nikada nebude bilo. (ako je nikada uop{te ipostojalo, ako mi postojimo) Kul-utra je na{a pro{lost, koreni ko-je tabanima prepoznajemo, a nismoznali da su mo`da na{i, kultura jepo{tovawe, znawe koje ne}e{ ste-}i u {koli, rad koji je stvaralatradicija, red koji je uspostavqaoduh i poredak stvaran za sva vre-mena, primewivan na sve civili-zacije. Ni{ta nije toliko jako itoliko ~vrsto, ponosno kao kul-tura, a ni{ta vi{e skrajnuto, ote-rano u zape}ak, u zatvor, u cenzuru( kaù da je nema), pred vrata zabo-rava... Peki} je dokazao da su ,,Go-dine pojeli skavci“, ali ko je po-jeo na{u kulturu? Imitacija?

Postoji muzi~ka, fizi~ka, li-kovna, politi~ka, komunisti~ka,socijalisti~ka, demokratska, ka-

pitalisti~ka kultura... Ideolo-{ka i ko zna koja sve ne. A kulturaje fenomen, koji pokazuje sebe nasebi samom. Postoji kultura uumetnosti i nema te sfere ~ove-kovog ìvota i delawa, a da se mo-gu posmatrati izop{teno i izdvo-jeno od pojma kulture... Me|utim,danas je kultura u Srbiji oteranau praznu sobu, sakrivena, nemo}na,a puna mo}i, u gluvoj sobi ne{topeva. Mogu}e je da ~eka kulturnequde, one koji umeju da kaù, onekoji ne posustaju, koji se bore, ko-ji podjednako va`no pri~aju sa ~o-vekom na pijaci i poslanikom uSkup{tini, sa voza~em autobusa iopozicijom, sa bageristom i vla-{}u... Kulturne qude koji ne oma-lovaàvaju, ne ru{e, ne mrze, nediskriminu{e po osnovu verske,ideolo{ke ili seksualne pripad-nosti, koji ne prosu|uju tu|e grehejer i sami imaju svoje i dobro znajuda to nije wihov posao, kulturnequde koji imaju svoju kulturu, alipo{tuje kulture drugih. Kulturne

30 Sla|ana (Branislava) Bu{i}

qude koji misle i govore. Ili ,,}u-te, jer ovde je dobro“. Kulturniqudi danas spavaju, stigla je jesen,skoro }e zima, vreme je da se ~ekajusre}ni qudi, ni Sahara ih ne biodmrzla.

Davno je pro{la okupacija Bio-skopa Zvezda. I danas u Zvezdiprojekcije, }uti se o odgovornimaza zatvoren bioskop godinama i tonije jedini. Ceo Beograd film i14 bioskopa: ,,Zvezda, Kozara, Jad-ran, Balkan, Odeon, 20. oktobar,Kosmaj, Central, Slavica, Avala,Jedinstvo, Drina, Partizan i Vo-`dovac.“ îtava istorija, a jedan~ovek, Nikola \ivanovi}, vlas-nik Beograd filma, kupio je, paprodavao najva`nije beogradskebioskope u Srbiji, kao biznismeniz London. Ima li u biznisu kul-ture? Studenti su se smrzavali,~uvali od policije koja im je pi-sala krivi~ne prijave, molili na-rod za peticije, ~istili bu| iples, filmskom trakom osvetqa-vli mrak, spavawem u hladnoj salile~ili stafilokoke. Gospodin\ivanovi}, bio je nekada i savet-nik nekada{weg guvernera Narod-ne banke, gospodina Mla|ana Din-ki}a, koji je potom postao i mi-nistar finansija. Ne izgleda livam da su i finasije deo kulture?Samo {to za kulturu nikada nijebilo dovoqno novca u buyetu. Ko-ga briga (,,izvinite za izraz“)kadje zajedni~ka. Da je li~na tvore-vina, interes bi je pojeo... Finan-sije, pravda, unutra{wi poslovi,

spoqni, trgovina, turizam, tele-komunikacije, gra|ivarstvo, sao-bra}aj, infrastukutura, privreda,poqoprivreda, {umarstvo, vodo-privreda, za{tita ìvotne sredi-ne, rudarstvo i energetika, odbra-na. (Znam, ne biste vi{e da ~itate,ne mari.) Dràvna uprava i lokal-na samouprava, everopske integra-cije, prosvete, nauka i tehnolo-{ki razvoj, zdravqe, rad, zapo-{qavawe (sve vi{e nezaposlenih,mada ima i izjava: ,,da gotovo nepostoji mlad ~ovek koji u Srbijinema posao“, mora da je u vlada-ju}oj partiji), bora~ka i socijalnapitawa, omladina i sport, pa tekonda kultura i informisawe. Ta-ko je na sajtu Ministarstva Vlade.Odmah posle kulture idu ministarbez portfeqa zaduèn za demogra-fiju i populacionu politiku, anakon wega i za regionalni razvoji kordinaciju rada javnih predu-ze}a. Izgleda da dràvi kultura iinformisawe nisu va`ni, svi suve} dovoqno kulturni i informi-sani. Da je stvar istinita, kulturane bi dobijala nule u procentima,jer sva nabojana ministarstva u se-bi sadrì, ali nema se od we vajde,misle se, pa na mestu ministrakulture obi~no zavr{i onaj komedo kulture uop{te nije stalo, jernovac mu je rod pre~i. Tako je bilooduvek, tako je i danas. Mo`da jebudu}nost u tome da sva ministar-stva u kulturu objedinimo i imamosamo jednog ministra, kao {toimamo i jednog premijera (premi-

Ko nam je pojeo kulturu? 31

jerku) i jednog predsednika, jednogTvorca, jednu slavu. Tako mi kul-ture, mo`da bi bilo najboqe!

Skrili smo sve {to imadosmood kulture, izgleda da su rijaliti{ou programi i {und, na{a jedinakultura, politi~ari koji imajuinteres pre~i od nacionalnog...Skrili smo krivce za ubistva no-vinara, za ubistvo Dade Vujasino-vi} (pro{lo je 23,5 godine i ni{tase ne zna), Slavka ]uruvije (18 go-dina, zamislite punoletstvo), Mi-haila Panti}a (16 godina) i nikoni{ta ne zna i svi sve znaju. Ali,svi }ute, ovde je dobro, misle, dokgod oni nisu u koì porodice iliprofesije koja je izgubila i gubiglavu, sve vi{e i dostojanstvo, ~u-vaju}i pamet, nema bojazni. Dubo-ko smo u moralnoj, eti~koj i krizidostojanstva. Dok god penzioneri(nemam ni{ta protiv, ~ak i menizna~i dedina i babina penzija) bu-du birali one koji }e da vode mla-de, dotle mladosti ne}e ni biti.Mo`da bi trebalo uvesti staro-sno ograni~ewe za izlazak na iz-bore. Od 18 do 65 i nema qutwe,{to ste birali, birali ste, {toniste, ko vam je kriv, pustite onekoji ho}e ili ne}e, pa neka sebisamima sami budu krivi, a ne nekih5.000 dinara, sudbine mladih usvet da {aqe. Tamo su samo ,,pra-{ine obe}ane oaze“. Kaè drug,vratio se nedavno sa samog severaAmerike: ,,Ako nam je ono budu-}nost, u ozbiqnoj smo krizi.“

Kada je po~ela da propada no-vinarska profesija? Nisu kolena

ne{to najstra{nije, najve}a tugaje ti{ina s kojom smo pomireni istrah u koji smo ogrezli, upla{e-ni za sopstvene ìvote i ìvotesvojih porodica. Ko nam je pojeonovinarstvo, kulturu slobodnoggovora, mi{qewa, kritike? Skri-li smo najboqe tekstove, sakrilidokaze, oteli kulturu. I da namsve uzmu i oduzmu, tragovi se nebri{u. Ostale su ~estice u kos-mosu skriveno {to razotkrivaju isve }e se jednom otkriti. I skri-vena kultura sa sebe skinu}e veoneznawa i ,,sve }e se jednom do-znati“, kao {to Bjesovi kaù. Imo`da }e opet krenuti umetnikeda hapse, ako budu imali razlog.,,Zato i vi, ne mu~’te se yabe, srp-ska deco, postanite babe“, Nu{i}je jednom napisao i oti{ao na ro-biju. Ho}e li danas nekog od nasmladih na robiju da stave, ili }esamo da nas cenzuri{u, skrivaju nedozvoqavju}i nam i{ta protiv dakaèmo, ignori{u}i nas i ostav-qaju}i nam kulturu zape~a}enu, apotrebna je genericijama koje do-laze, generacijama koje odrastajubez Sterije, Domanovi}a, ]opi}a,Nu{i}a, Njego{a i [ekspira. Ge-neracijama koje su naviknute da}ute, jer ovde je dobro. Stvarno jedobro.

Pohvali}emo {ta vaqa, ali mi-slimo da treba da kaèmo kad ne-{to nije dobro, ne bi li bilo bo-qe, stvarno boqe u realnosti, ubajke ni deca vi{e ne veruju!

U skrivenoj kulturi je sve, a sve}e se jednom doznati i svi }emo sve


videti, a sve nas isti grob ~eka.Iz iste kulture u istu }emo kul-turu oti}i. I tako sastavqaju}ikraj sa krajem, suo~eni sa genetskimodifikovanim organizmima, doknam jedu pamet (koja nam nikad ni-je stizala na vreme), ti{ina nampojela kulturu i ne{to jo{ i nekojo{...

]uti, ovde je dobro. Ni{ta ve-~nije i ni{ta dugove~nije od kultu-re. Do}i }e vreme kada }emo bitiposti|eni pred sopstvenim odra-zom u ogledalu u kom }emo videtisopstvenu kulturu kako se gasi, do-}i }e vreme da }emo biti posti-|eni pred sopstvenom decom u sop-stvenom bolu. I ne}e nas biti izaboravi}e na{e postojawe. Nekinovi qudi Balkanom }e hoditi.

Do}i }e vreme kad vremena vi{emo`da i ne bude. Bi}e svima svejasno, ali skrivenoj kulturi ni-{ta ne}e, mada nije li zasluìlada bude izop{tena, jer je boqa ivrednija od svega napoqu. Ne kra-si se kulutra perjem i nije za zla-tne lance, woj je potrebna samodu{a koja ìvi i kad se ne ~uje ina prvi pogled nigde je nema.

@iva je (i skrivena) kultura,,,Godine koje su pojeli skavci“,ali da li smo ìvi mi, izgubqeniu dokazima, gladni i èqni umet-nosti, qudi koji nikada ne}e po-stati svesni da je ti{ina pojelakulturu?! I jo{ je jede. Samo }u-tite, mo`da od vas neko ministarbude. Samo }utite. (Ovde je dobro!Stvarno je dobro!)

Ko nam je pojeo kulturu? 33

Igor Vesovi}

I ti si Srbija

Srbija je prohladni, vedri dani {etwa niz Aleksandrov, kra-qevski, Bulevar Revolucije. Sr-bija je Nu{i}eva komedija pro~i-tana na spomeniku ispred [estebeogradske, posve}enom |acimakoji su prerano, herojski, i neho-tice pali. Srbija je svako jutrodo~ekano u prijatnom dru{tvu, uzsmeh, Zaje~arsko, ili koju ,,doma-}u“. Srbija je Zmajeva pesma. Ili[umanovi}ev pejza`. Srbija je no-vembar prepun slava. Srbija je po-gled na Hram iz drndavog tramvajadok se pewe jo{ tro{nijim Bule-varom oslobo|ewa. Srbija je onaulica kojom svakog dana prolazi{u oba smera, odlaze}i i vra}aju}ise. Srbija je tvoja majka. Tvoj otac.I svako uz koga si odrastao do da-na{weg dana. Srbija je jezik kojimmisli{ i kada ne govori{. Srbijaje pogled na u{u{kani Gorwi Mi-lanovac, sa quqa{ke u dvori{tu.Ili Si}eva~ka klisura koja aso-cira na vrleti ,,Gospodara prste-nova“. Srbija je onaj ukus vode, ko-

ji je van we uvek druga~iji. Srbijasu Ni{, Novi Sad i Kragujevac.Sterija i wegovo pozorje. Du{koRadovi} je Srbija, i @anka kojunikada nismo gledali. Srbija jeono ogwi{te i wegove slike, kojevam nedostaju i koje vas progonekada god da je napustite; nalikonima zarad kakvih su na{i pra-dedovi ~ak presudili Prvom svet-skom ratu. Srbija je svaka kvrga na,,~“, ,,`“, ,,}“ ili ,,{“, kao i svakanota u Mokraw~evoj II rukoveti.Srbija su pijace i posve}eno uz-gajani pazareni provijant.

Srbija je zalazak Sunca sa vrhaIsto~ne kapije, ili neuporedivonebesko plavo iznad Crkve Sv.Marka. Srbija je pogled sa kale-megdanskih bedema gde u kasni su-ton deluje kao da je Beograd naobali mora, a ne u{}u dveju reka.Srbija su Korunovi}eve fasade,Jugoslovenska kinoteka, i Kola-rac. Delijska ~esma i bioskop Zve-zda. Srbija je trasa 29-ke. I ulicaVojislava Ili}a na prevoju ka Kr-

34 Igor Vesovi}

stu koja je prometna ba{ onolikoda bih u woj èleo da stanujem.Srbija je kajmak na par~etu jo{vru}eg hleba, uz ~a{u jogurta i pe-~enicu. Srbija je svaki komadi}leskova~kog ro{tiqa. Srbija jekafana i ~a{a puna vina.

Srbija je }irilica i klupa is-pred ulaza prve simpatije. Srbijasu svi oni zvezdani svodovi kojimasi ta~ke pobrojao i{~ekuju}i ju-tro na prozoru svoje sobe, dok suti uku}ani spavali, i svako je pro-ìvqavao svoj trenutak mira, sa-mo si ti svojega bio svestan. Sr-bija su ~esnice i narodne umotvo-rine. Srbija su Terazije i sceneJDP-a.

Srbija su tvoje nasle|e i tvojakultura.

Srbija su na{e prve re~i i po-~etni koraci.

Srbija je i sve ono jo{, {to po-gazi{ onoga trenutka kada se na ne-ku nepravdu smrkne{ i uz dubokiuzdah kaè{: ,,Eh, pa... Srbija...“

RETROSPEKTIVA VE]MINULE GODINE!

Ove godine sam po~eo mnogo; iono {to sam hteo i ono {to nisam.Ove godine sam ne{to i okon~ao; iono {to sam hteo i ono {to nisam.Ove godine pogurao sam sopstvenegranice, nadma{io svoja o~ekiva-wa i uvideo svoju ja~inu. Ove samgodine doìveo uspeh prate}i svo-ju pasiju. Dostigao sam ciq kojisam do sad samo sawao. A usput iz-

gubio {to sawao nikad nisam. Ovegodine sam opet potvrdio svoju vo-qu. Ostvario sam ne{to {to je ma-lo kome uspelo. Bio sam odvaàn.Osetio sam uzbu|ewe, nervozu ionaj tanani ose}aj zadovoqstva uutrobi. Ove godine sam sebe ne-sebi~no dao, ba{ kada mi je retkobilo dato. Cepkao sam sebe, i à-lio {to nemam vi{e da dam. Alishvatio i kome zapravo ja treba dase dam. Ove godine sam nau~iovrednost `rtve i breme vo|e. Na-u~io o sebi, i nau~io o drugima.Porastao sam dok sam padao. Videoda ako ne zatraì{ mo`da ni{tane}e{ dobiti, a da je nekada zadobiti dovoqno samo da pita{.Ove godine sam shvatio da je is-krenost va`no da najpre ti sam ce-ni{, uvek, makar je drugi ne ce-nili, makar je niko do tebe samogne cenio. Spoznao sam vrednostrazumevawa i razli~itost per-spektive, i koliko je jedno retko,a drugo brojno. Ove godine sam ose-tio neverovatnu slast, i neizja-{wivu gor~inu. Osetio snagu za-jedni{tva i teret samo}e. Uvideoretkost pravog po`rtvovawa imarqivosti, kao i sklonost ~ove-ka da malo {ta trpi. Ove godinesam osetio qubav. Udelio ne`nosti osetio je na sebi. Podsetio selepote kada nekome zna~i{ i nekotebi zna~i. Darovao sam. U ovojgodini jurio sam jedan san {to be-ì, koji je jo{ jedared pobegao.Ali koji ne}u prestati da jurim.

I ti si Srbija 35

Uprkos svemu. Ba{ ove godine po-quqao sam mostove prijateqstva.Premda nisam hteo. Gledao krhkekako padaju, a prave kako opstaju.Neki su se razneli i survali oko-lne sa sobom. Neki su se gradili,neki se izgradili, neki nadgradi-li, a neki gradwu obustavili. Nasre}u, a i na àlost. Ove godinesam gre{io, ali shvatio gde gre-{im. Radio {to nisam hteo, aliipak izvukao pouku. Pomirio se saneshvatawem drugih, ali se trudioda druge shvatam. Ovladao da ce-nim, ne sudim, i verujem. Da po-bedim sebe, ali da sebe pobe|enogne bacam ni~ice pred one koji ne-}e da ovladaju sobom, ma ko oni dasu. Nau~io sam da zaboravim. Ovegodine sam nekima pomogao, i radose na{ao, a neki su nesebi~no imeni pomogli. Video sam sujetu i

istoj se odupirao. Bolovao sam inegovao. U~io. îtao i pisao. Gle-dao i slu{ao. Govorio. I mnogo{ta spoznao. Istinski uìvao isebi se posvetio. Ove godine samopet o~ekivawa imao. Opet sam seopekao. I opet }u se ope}i. Malosam putovao, ali mnogo video. Ri-zikovao. Dobio. Istrajavao. I gu-bio. Zapo~eo. Bio iznena|en, ra-zo~aran, poletan, ekstati~an, de-primiran, ganut, ostvaren, nasme-jan, povre|en, zahvalan, upla{en iute{en... I mnogo ~ega jo{.

Jer ova me je godina sru{ila igradila. Krunila i kupila. Do ob-laka dizala, i na zemqu bacala.Ova godina me je promenila. Zapedaq osvestila i dodatno sazre-la. Ona me je neobi~no i tajan-stveno razumela i svakoj narednojneka je nadasve uzorna.

36 Igor Vesovi}

Esej

37

Mladin [evarli}

Kako sam video Tikalaili Bo{ ~ita Kafku

Sa Tikalovim slikama sreo samse davno, prelistavaju}i nekomprilikom, ~asopis GRADAC. Tajsusret je ostao zapam}en i kasnijeosveàvan drugim prilikama. Pregodinu ili, mo`da, dve (dementia

senilis) imao sam zadovoqstvo da je-dan broj ~asopisa DRAMA Udru-èwa dramskih pisaca Srbije ilu-strujem Tikalovim crteìma i dase sretnem sa ìvim umetnikom,koji se nije, poput poznatih pri-mera, trudio da izgledom ili dr-àwem skrene pa`wu na svoju po-sebnost.

Redovi koji slede napisani suposle razgovora (u KOLARCU) saprijateqem, vajarom Mi{elom Vu-kanovi}em, koji me je svjim nena-metqivo sugestivnim na~inompodstakao da zabeleìm ove svojeimpresije.

Dakle, {to sam duè posmatraoumetnikove slike, sve vi{e mi senametao utisak o izvesnoj vezi iz-me|u Bo{a, Tikala i Kafke – ma

koliko to delovalo apsurdno, s ob-zirom na uobi~ajena shvatawa.Ali, ovde i jeste, izme|u ostalog,re~ o apsurdu.

Veza izme|u Bo{a, Tikala iKafke je poput reke ponornice,koja se ne vidi, ali zbog toga nezna~i da ne postoji. Kontinuitette veze je, pre svega, metafizi~kii wena su{tina se ne vidi golimokom. âk ni veza izme|u Bo{a iTikala, koja se ~esto pomiwe, po-put op{teg mesta, nije ba{ tolikoo~igledna, kako mnogi tuma~i ,,vi-de“. Ako su Tikalovim platnimakojekuda razbacane krhotine, zao-stale iza starih, pre svega fla-manskih, majstora ili je primetanizvestan odblesak wihovog kolo-rita, ili strogost wihovog crta-~kog ume}a – to su, ipak, samo tra-govi ili ,,znakovi pored puta“, ko-jim umetnik kora~a.

Put kojim ozbiqan, autenti~niumetnik kora~a uvek je, nedvosmi-sleno, ome|en koordinatama duha

Kako sam video Tikala ili Bo{ ~ita Kafku 39

wegovog vremena, bez obzira naànr, stil, srodnosti, uticaje...

Ovde, me|utim, ni o Bi{u, ni oKafki ne}emo govoriti vi{e nego{to je neophodno. Govori}emo,pre svega, o izuzetnom srpskom isvetskom umetniku, Mihailu \o-kovi}u Tikalu, ~ije su slike, po-sle dugih godina stvarala{tva, ra-sute diqem Evrope i van we.

O vrednostima, zna~aju i zna-~ewu umetnosti i kulture trebauporno, istrajno govoriti u vre-menu kakvo je ovo u kojemu smo sezatekli, gde su kontinuiteti po-gubqeni, duhovni sadràji poga-èni, ciqevi pomra~eni, lepotazaboravqena, a plemenitost, zajed-no sa ~itavim sistemom vrednosti,

potonula u kaqugu prosta{tva,vulgarnosti i kriminalizovanepolitike.

Kada govorimo o Tikalu, mipodrazumevamo kreativnu sintezuoriginalnosti i tradicije, ve-{tine i duha, i tvrdu konzisten-tnost forme, koja se multiplikujeda bi, uvek iznova, ostajala sveài sugestivna, kao {ifra pred vra-tima koja nikada ne}e biti otvo-rena. Jer, poenta i nije u otvore-nim vratima, ve} u ma{ti, snovimai snovi|ewima {to se pred timvratima stvaraju i prepli}u, o na-slu}ivawu tajne koja nikada ne}ebiti obelodawena, kao {to nikadane}emo dobiti odgovore na krajwa,su{tinska pitawa ìvota i smrtijer, tada bi ~arolije nestalo, ne-stalo bi sve i nestalo bi ni{ta iza{to i kuda i ~emu. Sva ta pi-tawa i svi ti zami{qeni odgovo-ri samo pora|aju utvare – stra{nei prelepe koje prete i koje obe-}avaju, koje pla{e ili prizivaju,ulivaju strepwu ili utehu.

Zato ~esto deluju pretencioz-no, odve} racionalno, u~eni, samo-uvereni i, vaqda, samozadovoqnituma~i Tikalovih prizora i pri-kaza – bilo da se govori o biblijs-kim ili paganskim simbolima ili,pak, sloènim, razu|enim psiho-logemama... To su tuma~ewa kojazveckaju zlatnim kqu~ima predvratima bez brave. Treba se, dakle,miriti sa ose}ajem da odgovori iz-mi~u i da racionalna, eruditska

40 Mladin [evarli}

analiti~nost nije ba{ odgovara-ju}a propusnica u panoptikum Ti-kalovih za~aranih prizora.

Kada su Luisa Buwuela jednomzapitali {ta se nalazi u kutiji{to je jedan lik iz wegovog filmaLepotica dana otvara pred oso-bama zaprepa{}enim wenim sadr-`ajem, dok mi, tom prilikom, vi-dimo samo spoqa{wu stranu po-dignutog poklopca – slavni umet-nik je odogovorio: ,,Otkud ja znam?To je tajna. A kada se tajna bilokome otkrije, ona prestaje to dabude i gubi dra` i smisao svogapostojawa.“ A ~uveni ameri~ki re-diteq Yon Ford je, na pitawe ka-kva je poruka wegovih filmova,odgovorio: ,,Kome je potrebna po-ruka, nek ide na po{tu.“

Najzad, postoji i ona sistemat-ska varka (matemati~ari bi rekli:,,sistematska gre{ka“), koju ana-liti~ari koriste tuma~e}i zago-netni fenomen ili tajanstvenisimbol drugim, ~esto jo{ tajanst-venijim, sa verom da imenuju}i po-javu postajemo weni tuma~i i go-spodari.

Nije ~ista likovnost jedini, paniti prete`ni aspekt Tikalovogstvarala{tva. Wegovo delo pred-stavqa retko uspe{nu sintezu vi-sokog nivoa likovnog izraza, do-stojnog starih majstora i simbo-li~kih zna~ewa, koja prevazilazeokvire pojma tzv. ~iste likovno-sti. To, pritom, nije ,,narativnoslikarstvo“, to nije slikarstvo

koje prepri~ava, to nije anegdo-talno slikarstvo. To je slikar-stvo zaista (to nije puka fraza)alternativni kosmos.

Ako je i mikrokosmos – dovoq-no je.

Udubquju}i se u gradivne ele-mente toga mikrokosmosa, neodo-qivo mi se nametala izvesna na-~elna srodnost sa Kafkinim stva-rala~kim postupkom. Kafka, na-ime, realisti~kim, da ne ka`emo,,sitnorealisti~kim“, nepreten-cioznim na~inom vodi svoju pri~u,da bi, u datom trenutku, ,,decen-trirao“ o~ekivanu realisti~u lo-giku i smisao, te – pi{u}i i daqesvojim ,,normalnim“ na~inom –


stvara zbuwuju}u, simboli~nu, vi-{ezna~nu fantazmagoriju, koju idaqe ispisuje stilom kojim se pi-{u obi~ne storije iz ìvota.

U tome i jeste kqu~ efikasno-sti wegove ,,fantastike“, li{eneilustrativne bukvalnosti i izvi-toperavawa jezika. Utoliko i pri-~a postaje uverqivija i impresiv-nija, u jednostavnosti i strogomrealizmu umetnikovog stila.

Ako sada u ovu pri~u ukqu~imoi Bo{a, kao Tikalovog ,,starijegbrata“, moèmo otvoriti temu otrostrukoj razgradwi slike sveta,dekomponovawu celovitog pogledana stvarnost, koji bi imao svoju~vrstu uzro~no–posledi~nu logi-ku i smisao. I mada ovde imamo

tri stvaraoca koji pripadaju raz-li~itim epohama, od kojih svakaima sebi svojstveni ose}aj i for-mu dekomponovawa slike sveta,ipak, u wihovim prosedeima moè-mo uo~iti zajedni~ki imeniteq.

Sva trojica se, pred licemstvarnosti, povla~e u fantastiku,kojom oneobi~avaju vi|ewe tzv. re-alnosti, izraàvaju doìvqaj sve-ta koji gubi iluziju o vlastitojkonzistentnosti. Ali, kao {to jeu ovom tekstu negde ve} pomenuto,oni to ne ~ine bukvalnim, ilu-strativnim izobli~avawem umet-ni~kog rukopisa, kao {to to ~inive}ina glasnika dekomponovanogsveta. Oni se, dakle, sluè reali-sti~kim rukopisom, koji wihovufantastiku ~ini tim uverqivi-jom.

Svako u okviru svojih koordi-nata, {to ih diktira senzibili-tet, horizont znawa i duh vremena:Bo{, na izmaku sveta Renesanse,koja se polako rasta~e pred nado-laze}im racionalizmom; Kafka,na ivici sloma klasi~nog gra|an-skog sveta, a Tikalo nad ponoromovog na{eg, savremenog rasulasvih formi i svih vrednosti – sva-ko od ove trojice umetnika izra-àva se strogo realisti~kim ru-kopisom, koji, me|utim, do~aravasvet koji je izgubio oslonac i ~ijase slika pred umetnikovim o~imaraspliwuje, a on poku{ava da va-rira svoj doìvqaj, variraju}isimbole otrgnute od celine, koje –

42 Mladin [evarli}

tako rasute – povezuje u noveneo~ekivane celine i oblike.

Tikalo, pritom, koji se nalazina kraju vremenskog sleda, ba{ti-ni znawa, iskustva ranijih epoha inalazi se u prilici da stvori slo-ènu, re~itu i obuhvatnu sintezu,{to on i ~ini. Wegove prikaze,sklopovi prostora i vremena, po-vorke simboli~kih figura, od sa-svim neo~ekivanih groteski, do tuzalutalih gra|ana sa polucilin-drima – vode nas, ne samo putemumetnikove individualne inspi-racije; wegov svet ba{tini sim-bole razli~itih vremena i kultu-ra, koji ~ine neponovqiv autor-ski, sinteti~ki svet.

Svako od ovih umetnika ìvi uapsurdu svoga sveta i svako od wih,na svoj na~in, poku{ava da istra-ì wegov opseg i wegovo nali~je.

Tikalova fantastika ispoqavase, dakle, sredstvima minucioznogrealizma – {to ~ini da moèmopoverovati kako svet wegovihprikaza, mutanata, hibridnih pri-zora i neo~ekivano spojenih frag-menata organskog i neorganskog –da taj svet mora zaista postojatitu negde oko nas, ili mo`da u nama;i sve to zahvaquju}i doslednojsintezi imaginacije, tehnologije,stila. Iako, na taj na~in dobijamojedan hermeti~ki univerzum ,,zasebe“, ne moèmo a da ne poveru-jemo da }emo wegove obrise nazre-ti u dubokoj senci tzv. objektivnestvarnosti, za koju smatramo da

okruùje i uslovqava na{e ì-vote.

Pojmovi ,,lepo“ i ,,ru`no“, tj.,,lepote i nakaznosti“, kako se iz-razio jeda od tuma~a Tikalovepoetike, ne mogu se u izvornomzna~ewu koristiti prilikom ana-lize Tikalovog ,,slu~aja“. Wegovsvet nalazi se iznad ili izvan uo-bi~ajenih zna~ewa pojmova lepo–te i nakaznosti. Wegov sinteti-~ki postupak, wegove emanacije~itavog jednog podsvesnog ili nad-svesnog univerzuma, stvaraju i no-ve znakove i nove pojmove, traè isebi prilago|en diskurs, mimo uo-bi~ajenih definicija i stereoti-pova. Kao konzistentni, autohto-ni sistem znakova, umetnost je od-


govorna jedino pred merom svojesopstvene konzistentnosti. Na tajna~in, dakako, wena svojstva i wensmisao izmi~u standardnom dis-kursu. I sam pojam “smisla” mo-èmo, tim povodom staviti podznak pitawa. Zbiqa, {ta zna~i po-jam ,,smisla“? Nismo li ga ,,smi-slili“, kako bismo razumeli samesebe i svoju sudbinu, koja i daqe,pored svih mentalnih i intiutiv-nih napora, ostaje nepojamna?

Svaka ozbiqna umetnost, kojase ne zadovoqava prepri~avawemstvarnosti, predstavqa neku vrstu,,konkurencije“ Tvorcu, te }e, ta-ko, i wen ,,smisao“ ostati nepre-vodiv. Ali, ako imamo dovoqnosenzibiliteta, intuicije i slo-bodnog duha, li{enog neprikosno-venih predube|ewa, ako imamo ma-lo one neposrednosti, sa~uvane izdavnih dana detiwstva, kada smobili slobodni od pretpostavqe-nih zna~ewa – pa se zagledamo uTikalov svet, shvati}emo da smoustvari zagledani u sebe same, uneistraène prostore vlastitogbi}a, starije od na{e ograni~eneindividualne svesti, pone}e nasreka ponornica u kojoj }emo mo}ida se beskona~no ogledamo, zabo-raviv{i na racionalne, pragmati-~ne odgovore koje smo uzalud o~e-kivali, strepe}i pred posledwimpitawima ìvota i smrti. Na}i-}emo se u svetu u kome vi{e ne}ebiti ni pitawa, ni odgovora, ve}samo izvesnosti da postoji ne{to

{to prevazilazi i nas i na{u mi-

sao i na{u potrebu da sve svedemo

na linearni, uzro~no – posledi~ni

sled.

Kao {to Margaret Jursenar ka-

è kako ne pi{e ona, ve} wena ru-

ka, koju vodi nevidqiva i nepojam-

na sila, tako je i Tikalovoj ruci

dato da nas povede u ~udesni svet,

koji nije mawe stvaran, jer je neo-

pipqiv. Ono {to je opipqivo ni-

kada ne}e mo}i da iscrpe sve slo-

jeve i sve lavirinte, koji ~ine

na{ svesni i na{ nesvesni ìvot,

koji nije mawe ìvot zato {to je

nesvestan.

Moèmo mi govoriti o nadrea-

lizmu, postmoderni, odblesku dela

starih majstora, moèmo citirati

teoreti~are, filozofe i pesnike,

moèmo govoriti i o projekcijama

arhajskih narodnih mitskih pred-

stava, moèmo pomiwati i ,,medi-

jalu“, staru i novu figuraciju, mo-

èmo govoriti o dekanonizaciji

umetnosti – ali, ni{ta od toga,

niti sve to zajedno, ne}e nam po-

mo}i da racionalno shvatimo Ti-

kalov svet, jer se on i ne moè

shvatiti, jer on nije ni namewen

shvatawu.

Tikalovo delo zatvara ~udesan

krug izme|u naivnosti deteta i

mudrosti starca, mudrosti koja

zna da je suo~avawe sa vizijom ~u-

desnog najvi{e {to mu provi|ewe,

na ovome svetu, moè ponuditi.

44 Mladin [evarli}

Miodrag Novakovi}

Dva eseja

USAMQENI ORAO

Srpski vojnici u Gorwem Mi-lanovcu i ameri~ki u Kolumbusu,iako se nalaze na dve geografski ivremenski krajwe udaqene loka-cije, u mesecu septembru 2017 go-dine, deluju kao jedan tim.

U ve`bi odbrane sistema u saj-ber prostoru nazvanoj ,,Sajber Te-sla“, povezani Internetskom ve-zom od 11 do 19 ~asova po lokalnomvremenu u Srbiji, odnosno od petdo 13 ~asova po lokalnom vremenuu Ohaju, u skladu sa iskustvima Na-cionalne garde Ohaja, u~esniciove ve`be izvr{avaju svoje zadat-ke na namenski uspostavqenoj za-tvorenoj infrastrukturi. Kakvesve ovo ima veze sa Teslom? ,,Kadase moj sistem be`i~nih komunika-cija, rekao je Nikola Tesla krajem19. i po~etkom 20. veka, ugradi uovu civilizaciju, cela Zemqinakugla }e da se preobrazi u yinov-ski mozak, jer }e svaka ta~ka na

Zemqi da bude povezana sa svakomdrugom ta~kom.“

Ali, zanimqivo je da se u ok-viru aktuelne saradwe sa Nacio-nalnom gardom Ohaja, zbog razmeneiskustava i u toj oblasti, pomiwui wihove verske slu`be. Nije, da-kle, sasvim slu~ajno vra~ plemenaLakota ,,Usamqeni Orao“, izasla-nik Velikog Manitua, jo{ davne2005. godine podigao svoj vigvamna svetoj planini Tari i to ba{ naistom poqu gde su, poznati po svo-jim Kremanskim proro~anstvima,stari Tarabi}i ~uvali stoku. Is-pada da je ,,Usamqeni Orao“, indi-janski mistik i srpski velikibrat, ve} boravio u tajnoj misijina istom mestu na kome su sto~ariiz Kremana dobijali vizije...,,Usamqenog Orla“ do~ekao je tadajedan od najinteligentnijih Srba,dr Ranko Rajovi}, osniva~ Mense uJugoslaviji i predsednik Centraza talente ,,Nikola Tesla“. Ovajlekar ina~e je specijalista inter-

Dva eseja 45

ne medicine u Novom Sadu i radina istraìvawu pinealne `lezdei REM faze spavawa koja pred-stavqa jednu od najaktivnijih fa-za aktivnosti mozga. Istraìva-wa su ga povezala sa indijanskimguruom, kao i s jednim visokimameri~kim oficirom koji ispitu-je paranormalne pojave. Iako ovdenije re~ o scenariju za neku novuepozodu serijala ,,Dosije Iks“, va-qa re}i da doktor Rajevi} smatrada se na osnovu nau~nih istraì-vawa i sklapawa istorijskih koc-kica, moè da ponudi jedna od hi-poteza za re{ewe ,,enigme Tara-bi}“. Prema toj hipotezi moè dase zakqu~i da su Tarabi}i, u stva-ri, tripovali. Gqiva Amanita mus-

caris (Amanita muskaris) koju su,~ini se, vi{e puta imali prilikuda okuse, bila je sveta gqiva zaneka plemena severnoameri~kihIndijanaca ali i za stare Egip-}ane. Geografski i vremenski pot-puno odvojeni delovi sveta kojedanas Teslini izumi spajaju u ,,Yi-novski mozak“ planete, svedo~e ozajedni~kim iskustvima kada poje-dinci opisuju delovawe svetihgqiva Amanita muskaris ili gqi-ve muhare, crvene gqive s belimta~kicama koja ni~e na Tari! Sta-ri Egip}ani su mislili da je gqi-va Amanita jedno sredstvo kojeomogu}ava komunikaciju ìvih imrtvih. Interesantno je da su istugqivu koristili u svojim ritua-lima i obredima ~ak i {amani u

Sibiru...Od davnina su, zna~i, tri-povali qudi na dalekom istoku ina divqem zapadu. Pomenuti viso-korangirani ameri~ki oficir je,kaè dr Rajevi} u intervjuu zalist ,,Politika“, koji nas je jo{aprila meseca 2005. godine na svo-jim stranicama izvestio o ovimtajanstvenim i trajno aktuelnimdoga|ajima, napisao kwigu u kojojiznosi predpostavku da gqiva mo-è da uti~e na mozak i da u tokubudnog stawa izaziva mo`dane ak-tivnosti kao i u REM fazi! U ova-kve aktivnosti spadaju i paranor-malne pojave kao, izme|u ostalog,prekognicija, odnosno predvi|awebudu}nosti. Tokom te faze aktivi-ra se, po u~ewu zapadne medicine,,,bezna~ajan“ organ, pinealna `le-zda, poznatija kao ,,tre}e oko“.

Tim ,,tre}im okom“, dakle, gle-dali su na svet Tarabi}i koji su sena planini Tari bavili gqivama,Usamqeni Orao koji traga za taj-nama Tarabi}a, [amana i StarihEgip}ana, ali i Nikola Tesla kojine prestaje da ma{ta o jedinstve-nom, yinovskom mozgu planete!

OLOVNE GODINE

Ve} dugo se, iz godine u godinu,mewa slika o vizuelnoj pismeno-sti mladih filmskih nara{tajakoji svoje radove, razli~itih àn-rova i tehnika {aqu na ,,Revijuof-filma Srbije“. Ova neobi~naRevija odràva se na vrhu brda Ru-dnik koji je Ivo Car, momak iz ob-

46 Miodrag Novakovi}

li`weg sela Mutaw, davno ozna-~io ogromnim slovima ispisav{ina brdu ~arobnu re~ HOLIVUD!To je dalo ideju filmskom autorui pregaocu Miroslavu Bati Pet-rovi}u, iz Beograda, da upravo naovom zabitom mestu pokrene odr-àvawe filmske manifestacijekoja, pre svega, daje {ansu mladimfilmskim stvaraocima, onima ko-ji bez zna~ajnije pomo}i sa strane,samostalno, izvan velikih i reno-miranih filmskih i finansijskihcentara, ostvaruju svoja filmskadela. Na [estoj Reviji koja je ovegodine odràna u vremenu od 28 do3o jula, u konkurenciji filmovapristiglih iz Budimpe{te (,,MA-ESTRO“), Prokupqa (,,KOTRQA-WE“), Kikinde (,,LAKA LOVA“),Subotice (,,@E\“, ,,ELIZA 1“ i,,ELIZA 2“), Beograda (,,MINI-JATURNI SVET SRBIJE“) gla-vnu nagradu, Veliki {umski patu-qak, osvojio je film ,,Olovne go-dine“ autora Bojana Stefanovi}a,iz Vr{ca !

Posledice Nato bombardovawaradioaktivnim bombama sprovede-nog na prostorima Srbije krajem20. veka u znaku ,,MILOSRDNOGAN\ELA“, u igranom filmu,,OLOVNE GODINE“ autora Bo-jana Stefanovi}a, posluìle suautoru kao dramati~na i potresnatema zasnovana na tihom genociduizvr{enom nad srpskim narodom.

Stefanovi} koji je ovladaosenzibilitetom i celovito{}uelektronske prostorno-vremenske

iluzije postavio je pred sebe am-biciozan i sloèn dramatru{ki irediteqski zadatak. S jedne stra-ne pratimo u kontinuitetu pri~uo jednoj porodicikoja je zate~ena ufazi finalnog raspadawa, rasta-kawa i nestajawa, to je pri~a o dvojedece bez oba roditeqa jer su poslebombardovawa umrli od posledicaradioaktivnog zra~ewa, pri ~emustarija sestra Milica, pod hemote-rapijom, pripremaju}i se za odsudni~as i neprekidno odlaù}i suo~a-vawe mla|eg brata Marka sa nemi-novno{}u koja im se pribliàva,preuzima ulogu majke ~iji lik ba-ve}i se su{tinom svog te{kog medi-jumskog zadatka na autenti~an, du-boko emotivan, uverqiv i neposre-dan na~in, donosi mlada glumicaIvana Tomi}), a s druge strane, raz-rada neizmernih scenaristi~kihpotencijala ovog dramski razu|e-nog dela zahteva umetnost paralel-nog uvo|ewa u pri~u i onih likovakoji se funkcionalno uklapaju uglavni tok radwe.

Za svaku dramsku situaciju mo-rao je Stefanovi} da kreira oso-ben vizuelan i audio kontekst, paje, na primer, dramsku intimu bra-ta Marka koji se, u vreme kada bitrebalo da spava, prepu{ta bek-stvima iz stvarnosti putem nepr-ekidnog bdewa i svojih crta~kihfantazija a objektivan svet kojiMarka okruùje, obeleìoje Ste-fanovi} prigu{enim plavim ne-onskim svetlom, poznatim kao,,ameri~ka no}“. Na taj na~in re-

Dva eseja 47

diteq Stefanovi} permanentnoutiskuje u svoj film treperavo vi-zuelno poqe ùdwe ovih mladihqudi ro|enih u prokletoj avliji,za nekim dalekim i nedosti`nimfiktivnim prostorima...

Razigranom medijskom domi-{qato{}u Stefanovi} nalazi po-godno vreme i mesto kada film uemotivnu celinu povezuju popu-larne muzi~ke kompozcije kojeuvek na nov i neposredan na~in po-kre}u emociju gledoca.

Prostor u kome se prepli}usudbine mnogih stradalnika vi|en

je i iz pti~je perspektive, okomdrona koje nadle}e Vr{ac! Na tajna~in i kameri se vra}a mogu}nostda se iz klostrofobi~ne psiholo-{ke u~aurenosti u sumornu inti-mu pojedinca iza|e u iracionalnuerupciju kosmi~kog doga|awa u ko-me se misti~no smewuju dan i no} ina neki nov na~in objediwavajuprostor i vreme.

Iz te sloène perspektive u~asu kobnog rastanka, u svoj po-sledwi susret sa zalaskom sunca,~vrsto drè}i se za ruke, odlazebrat i sestra.

48 Miodrag Novakovi}

Hronika

49

Ra{ko V. Jovanovi}

Dramati~ar koji jepromovisao

postmodernu u na{emteatru

Dvadesetpetogodi{wica smrtiBorislava Peki}a

Najstariji u generaciji srpskihpisaca ro|enih tridesetih godinapro{loga veka, Borislav Peki}(1930–1992), pripoveda~, romansi-

jer, esejist i dramati~ar, autorimpozantnog opusa u kojem domi-nira Zlatno runo, romaneskniciklus koji ~ini sedam delova, pi-sac koji je po~ev od 1970. godineduè vreme ìveo i stvarao kaoprofesionalni kwièvnik u Lon-donu, gde je, pored ostalog, pisaoradio-eseje za Bi-Bi-Si, dok je ra-dio-drame pisao za Zapadno-nema-~ki radio. Kao kwièvni stvara-lac Borislav Peki} bio je izuzet-no plodan i raznovrstan. Jo{ 1965.godine objavio je fragmentarizi-ran roman Vreme ~uda, koji ~inedvanaest samostalnih novela bib-lijske tematike, kojima je pisacostvario alegorijsku parabolu orevoluciji i sudbini maloga ~o-veka u woj. Ve} u ovom ostvarewuprimeni}e citatni postupak i us-postaviti mnogobrojne intertek-stualne veze {to }e biti trajnaosobenost wegove poetike. U ro-manu Hodo~a{}e Antonija Wego-

vana Peki} smelo obra|uje i ana-

51

Borislav Peki}

lizuje gra|anski mit o posedni-{tvu i uni{tewu srpske gra|an-ske klase tokom tzv. narodne re-volucije izvedene za vreme i posleDrugoga svetskog rata. Kako u pri-poveda~koj i romanesknoj prozi,tako i u dramskom stvarala{tvu,Peki} se drì strategije postmo-dernisti~ke poetike, i to od tra-dicionalnog mitskoga do savreme-nog mita o nau~nim saznawima iop{teg antropolo{kog mita, is-poqavaju}i veliku erudiciju ismisao za eksperimentisawe naro-~ito u domenu romaneskne i pri-povedne proze kao i drame.

Kao dramati~ar Peki} se na be-ogradskoj teatarskoj sceni prviput pojavio na samom po~etku 1971.godine, kada je, 8. januara, u Na-rodnom pozori{tu, na kamernojpozornici ,,Krug 101“, rezervisa-noj prvenstveno za izvo|ewa novihdramskih dela doma}ih pisaca,prikazana wegova farsa Kako za-

bavqati gospodina Martina, ureìji Zdravka Velimirovi}a,koja je nai{la na vrlo povoqnurecepciju gledalaca, a ~ini namse, ne{to suzdràniju kada su u pi-tawu kriti~ari. Pi{u}i o ovojPeki}evoj farsi kriti~ar Poli-

tike, Muharem Pervi}, najpre jekonstatovao: ,,Negiraju}i pravi-la, koja ovde vaqa shvatiti {i-roko, kao uhodani izgled i tokstvari, Peki}eva intelektualnaimaginacija uspeva da zasnuje sop-stvenu igru i da je dokaè, potvr-

|uju}i tako da je plan ma{te real-niji od banalnosti tipskih situa-cija, i da je realnost uop{te pi-tawe samoostvarivawa. Kako jeve} slu~aj u modernoj komediji, in-terpretacija, odnosno samo pozo-ri{te, iskazuju se kao stvarnijiod ~iwenica od kojih polaze, a ig-ra i zabava, opet – kao mawe ilu-zorne od naturalisti~kog teatra iwegove iluzije stvarnosti.“

Ocene kriti~ara bile su razli-~ite, bez obzira {to su se i glum-ci-izvo|a~i, koliko se se}amo, do-bro ose}ali prikazuju}i ovaj za-nimqiv Peki}ev dramski tekst osu{tini onoga {to obi~no nazi-vamo ki~em. Naime, ovaj komad, ka-ko je Pervi} istakao, nije ni{tadrugo do duhovita travestija gra-|anskoga ukusa i socijalisti~koganeukusa, i to svejedno gde se ki~pojavqivao – da li u ideologijiili sociologiji, ili pak u kwi-èvnosti ili ìvotnoj svakodne-vici i navikama obi~nih qudi.Pri tom, pisac je ispoqio svojusposobnost da uo~i paradokse, kaoi sklonost da ih prikaè u okvirucrnohumornih situacija kao i na-meru da suprotstavqawem eleme-nata {to ih je uveo u igru jasnonazna~i ono {to je besmislicaìvota, prvenstveno ideologijekoja formira istoriju, ali i dik-tira savremena dru{tvena kreta-wa, koja savremenog dramskog ju-naka neminovno odvode iz trage-dije u komediju. ,,Velimirovi} je

52 Ra{ko V. Jovanovi}

bio blizu da postigne idealnu rav-noteù izme|u ozbiqnosti i la-ko}e, da ne kaèm izmotavawa,koji su neophodni da bi se igralaova igra u kojoj je ozbiqno upravoto {to se pokazuje koliko qud-skim ’poslovima’ i ’delima’ nedo-staje ozbiqnosti, odnosno smisla.Izvesnu intelektualnu retorikukojoj se Peki} podsmeva, iako we-gova farsa ipak nije bez we, re-diteq je savladao skra}ivawemteksta i lepim ose}awem ritma.“ –pisao je Muharem Pervi} u Poli-

tici. Igru glumaca on je ovakoocenio: ,,Duhovito se prome}u}iizme|u stvarnih i imaginarnih eg-zistencija koje su tuma~ili no{e-ni zanosom igre u kojoj èle ne-{to nesvakida{we da nam saop-{te, na talasima ~as bliìh ~asdaqih aluzija, udaqavaju}i se odsebe i opet se strmoglavo sbira-ju}i u sebi, nosioci ove farsi~nedramske igre bili su na nivou svo-jih zadataka. To bi se osobito mo-glo re}i za Milana Puzi}a i Bo-ìdara Drni}a. ’Ponesena’, Slav-ka Jerini} je povremeno iz leèr-nosti prelazila u afektaciju.“ –Dodajmo da je Boìdar Drni} ig-rao Gospodina Martina, MilanPuzi} Zabavqa~a, a Slavka Jeri-ni} Zabavqa~icu.

Druga~ijeg mi{qewa bio je po-zori{ni kriti~ar Vladimir Sta-menkovi} u kritici objavqenoj uNIN-u. Po{to je konstatovao dase za ovo Peki}evo delo ,,u naj-

boqem slu~aju moè re}i da je in-teresantan pozori{ni komad u ko-me se raspravqa o problemima ko-ji su na tapetu dana, gde se pokre}upitawa zna~ajna za svakog od nas.“Ukazao je da u ovom delu nije pri-kazana samo jedna bizarna privat-na istorija, ve} je smisao komadamnogo {iri, {to postaje jasno ka-da uvidimo da Peki}evi zabavqa-~i li~e na starogr~ke bogove, kojisu silazili s Olimpa da se ukqu~eu ìvotne drame obi~nih smrtni-ka, da se zabavqaju sa svojom smrt-nom bra}om, kao i kad shvatimo daje glavno lice ove drame jedan ti-pi~an gra|anski individualistkoji veruje da je na ovom svetu zatoda bi iskoristio svoju li~nu pri-liku. Me|utim, wegov osnovi pro-blem je u tome {to ga na~in egzi-stencije za koji se opredelio neosloba|a okvira poretka u kojemga i uobi~ajene tradicionalnenorme kao i revolucija {to ih ru-{i u su{tini ome|uju, iskqu~u-ju}i mogu}nost koju su mu bogoviostavili, razbijaju}i mu na taj na-~in svaku iluziju da ìvi u svetupotpune neizvesnosti u kojem vla-da slu~aj te se moè birati sre}aili nesre}a, li~na ostvarenostili neostvarenost. Ali, ~iwenicaje da sve to ne mora da se uo~i zbogtoga, kako konstatuje Stamenko-vi}, ,,{to je forma u kojoj je na-pisano ovo delo nalik na neku vr-stu zapletenog dramskog kripto-grama kome nedostaje svaka o~i-

Dramati~ar koji je promovisao postmodernu u na{em teatru 53

glednost; kao i stoga {to wegovautor nema uvek potrebnu disci-plinu, ili mo`da ve{tinu, da na-{u pa`wu zadrì na onom {to jeglavno, ve} dopu{ta da se ona ok-re}e onom sporednom, da se usred-sre|uje na razna groteskna izvi-toperewa radwe, na blistave pa-radokse bez ikakvog su{tinskijegzna~ewa.“

O samom izvo|ewu Peki}evogkomada Kako zabavqati gospodi-

na Martina na sceni ,,Kruga 101“Narodnog pozori{ta u BeograduStamenkovi} je izrekao ovu ocenu:,,Svi ti nedostaci su jo{ vi{e bi-li nagla{eni u predstavi. To semoglo i o~ekivati ukoliko se ima-lo u vidu da se u woj na{la naokupu grupa glumaca predvo|enaSlavkom Jerini} i Milanom Pu-zi}em, bez pravog afiniteta pre-ma ovakvim predstavama, bez ika-kvog prethodnog iskustva ste~enogu radu na sli~nim intelektuali-sti~kim konstrukcijama; ali, iako se uzme u obzir da ju je re-ìrao Zdravko Velimirovi} komeje ovo vaqda prvi poku{aj ogle-dawa u jednoj takvoj dramatur{kojoblasti.“

Karakteristi~an je zakqu~akStamenkovi}eve kritike: ,,Takosmo naposletku dobili jednu pred-stavu bez stila, bez konverzacionebritkosti, bez prave metafori-~nosti, bez onog toliko potrebnogzbirnog efekta; jednu predstavu ukojoj je stilska sloboda, s kojom

mora da ra~una dana{we pozori-{te, necelishodno iskori{}ava-na, pa i zloupotrebqavana da seglumcima omogu}i da se razigraju.Da lak{e improvizuju, da se na-ludiraju do mile voqe.“

Ne osporavaju}i ni jedan od na-vedenih kriti~arskih stavova, os-lawaju}i se na vlastita se}awa iiskustva ste~ena u to vreme nafunkciji dramaturga Narodnogpozori{ta u Beogradu, moramo is-ta}i da je kriti~ka ocena Muha-rema Pervi}a vi{e odgovaralafakti~kom stawu {to se izvo|ewati~e, dok je kritika VladimiraStamenkovi}a u oceni Peki}evogdela bila ne{to analiti~nija.

Druga Peki}eva predstava uBeogradu bila je 29. marta 1971,kada su u okviru jedne ve~eri, podnazivom Na ludom belom kamenu,

na sceni Teatra u podrumu ,,Ate-qea 212“ izvedene dve wegove jed-no~ine sotije – Generali ili srod-

stvo po oru`ju i U Edenu, na is-

toku, u reìji Qubomira Dra-{ki}a. Ova predstava imala je po-zitivne odjeke u kritici. Vladi-mir Stamenkovi} pisao je uNIN-u kako je Peki} otkriven zapozori{te jo{ pre dva mesecaprilikom izvo|ewa wegovog koma-da Kako zabaviti gospodina Mar-

tina, ,,ali tek sada se vidi da jeon autor s razvijenim ose}awem zapozori{te, koji svojim temamaprilazi iz neo~ekivanog, paradok-salnog ugla, ume svoj dar za kon-


strukciju da upotrebi za formira-we zanimqivog zapleta, ~iji su ju-naci ìve, neodoqivo komi~ne li-~nosti. Ali, u wegove znatne mo-gu}nosti u ovoj oblasti najvi{enas uverava ~iwenica da on posti-è ono isto {to je polazilo zarukom i [ou – da scena, s koje nijepotisnut obi~an, svakodnevni ì-vot, bude i karakteristi~na plat-forma na kojoj se dramati~no ra-cionalizuje haoti~nost qudske si-tuacije, konfuznost istorije.“ Na-ime, u prvoj sotiji Generali ili

srodstvo po oru`ju tre}ega danarata zarobqeni general Wegovani pukovnik nema~kog VermahtaBlauring, koji se bavi nabavkompiva, krompira i kobasica za voj-sku, igraju se rata u potkrovqu je-dne zgrade okupiranoga Beograda ipritom otkrivaju wegovu su{tinudolaze}i do konstatacije da je ~o-vek jedina ìvotiwa koja uni{ta-va vlastitu vrstu. ,,U ovoj kome-diji stra{no je srazmerno sme-{nom: stra{no je to {to jedna ta-ko sme{na, infantilna situacijaima za posledicu ono {to je ~o-ve~anstvo doìvelo u Drugomsvetskom ratu. Tragi~no koje seiskazuje kao komi~no, crnohumor-ni podtekst ovog komada i, upodjednakoj meri, izuzetno pozna-vawe jednog mentaliteta svrstava-ju Generale me|u najvrednija delasrpske komediografske literatu-re.“ – zakqu~io je Slobodan Sele-ni} u kritici objavqenoj u listu

Borba. Potom on isti~e da je veo-ma dobra i druga jedno~inka U Ede-

nu, na istoku, koja nije ni{ta dru-go do pri~a o susretu jednog ~o-veka koji po profesiji goni i dru-gog koji je ~itavog ìvota progo-wen, pri~a koja neumoqivo otkri-va apsurd vremena u kojem obojicaìve. ,,Edenu nije nimalo stranduh, pa ~ak ni tehnika pamfleta,likovi koji se u wemu pojavqujumawe su komedijski karakteri ne-go {to su u Generalima. Dok se uEdenu ose}a autor koji povla~ipoteze tako da figure dovede u po-loàj koji odgovara wegovoj ideji,apriornoj u odnosu na radwu, u Ge-

neralima smisao komada sâm izvi-re iz situacije, nije potrebna in-tervencija autora da bi se pojavioiza prividno leèrne i naivnepri~e o slu~aju u jednom beograd-skom potkrovqu. Utoliko je zami-sao Generala boqa, ~uva jednostav-nost osnovne dramske strukture,ne umawuju}i time kompleksnostsmisla sadrànog u komadu.“

Glumce-izvo|a~e predstave Naludombelom kamenu – \or|a Jeli-si}a (General Wegovan u Genera-lima i Stari u Edenu), Vlastimi-ra Stojiqkovi}a (Pukovnik Blau-ring u Generalima i Novi u Ede-nu) i Renatu Ulmanski (Melanijau Generalima i Glas u Edenu) kri-tika je veoma povoqno ocenila.

Slede}e dramsko delo Borisla-va Peki}a, koje }e se na}i na re-pertoaru Narodnog pozori{ta u


Beogradu, Kategori~ki zahtev,dramska bajka u jednom ~inu, po-javi}e se tek kroz sedam godina, 11.marta 1978, i to opet na kamernojsceni Narodnog pozori{ta ,,Krug101“, ovoga puta u reìji Borisla-va Grigorovi}a. U kritici objav-qenoj u ~asopisu Kwièvnost Jo-van Hristi}, uprkos tome {to jenajpre konstatovao da ovaj komad,ispri~an na na~in ,,teatra ap-surda“ vi{e nema svoj ànr u komebi se mogao sasvim dobro ose}ati,pi{e: ,,Peki}ev Kategori~ki za-htev je duhovita dramica – ose-}awe da gledate drugi ~in Sto-lica brzo vas pro|e – pisana vi-soko literarno, sa mnogo briga dase ne propusti nijedan komi~niefekat, koja se sa uìvawem gleda,pa i na neku pomalo tu`nu misaonavede.“ Predstavu Bore Grigoro-vi}a ocenio je kao jednostavnu inepretencioznu, dodaju}i da su iglumci tako igrali. ,,Branka Zo-ri} bila je glupa, prosta i nafra-kana ~inovnica koja prima àlbei zahteve, a Vuka Dun|erovi} uo-braèna {efovica odeqewa {tobudno pazi da joj la`ni autoritetne bude kojim slu~ajem okrwen.Milka Luki}, Sowa Jaukovi}, Qi-qana Konti} i Mira Bobi} kaostru~waci za defektologiju, kri-minologiju, sociologiju i statis-tiku bile su hor modernih Eume-nida {to se bacaju na qude s vi-sina svoje nau~ne terminologije,bez truni razumevawa za ono {toim se nalazi pred nosom. Dara Vu-

koti} Plaovi} bila je ~ista~icakoju je autor zaduìo sa svega tri--~etiri re~enice u tekstu, propu-stiv{i tako priliku za jo{ jedankomi~ni obrt. Stranku, nemogpodnosioca zahteva, igrao je Mom-~ilo @ivoti}, trude}i se da svojuulogu odrì u granicama krajwefunkcionalnosti, zapostavqaju}iponekad o~igledne mogu}nosti ko-je mu je Peki} pruìo.“

Dejan Pen~i}-Poqanski, kri-ti~ar Radio-Beograda 2, u emisijiKulturni dnevnik, 13. marta 1978,po{to je istakao da u ovom deluPeki} polazi od apsurdne pretpo-stavke: {ta bi se dogodilo ako bise ~ovek koji nema mo} govora po-javio u nekoj visokobirokratizo-vanoj ustanovi sa zahtevom kojinije u stawu da iskaè, konstatujeda je pisac ipak uspeo da izgradipredvidqiv i u su{tini zanimqivzaplet. Me|utim, kriti~ar dodajei to da je Peki} u ovom komadulikove sveo na puke karikaturepojedinih zanimawa odnosno pro-fesija, za razliku od postupka usvojoj romanesknoj prozi, koju po-nekad optere}uje nepotrebnim po-jedinostima, insistirawem na in-dividualnim karakterizacijamapojedinih likova. Ali, ako ~ita-lac Peki}eve proze poznaje wego-ve pozori{ne tekstove, u kojima suli~nosti vi{e tipovi, a mawe ka-rakteri, ne}e biti neprijatno iz-nena|en sa takvim postupkom spro-vedenim u Kategori~kom zahtevu.O reìji Dejan Pen~i}-Poqanski


je izgovorio ovaj sud: ,,RediteqBorislav Grigorovi} dobro je ita~no pro~itao tekst. Mada pisacu svojim naznakama upu}uje na oz-biqniji pristup nego {to je u pre-dstavi Narodnog pozori{ta pro-veden. îni se da je dobro {to senije insistiralo na prikrivenimi dubqim zna~ewima i porukama.Pitawe je koliko ih zaista ima?Grigorovi} se trudio da glumci-ma, odnosno glumicama, pruìpriliku da pokaù koliko znaju.Koliko umeju dobro da plasirajutekst. Uz pomo} scenografa Zora-na Risti}a i kostimografa Biqa-ne Dragovi}, obezbedio im sasvimprikladan prostor za igru i ko-stim. [to su neke glumice boqe,neke mawe uspe{no iskoristileponu|eno, do wih je i do Peki}a.Branka Zori}, Vuka Dun|erovi},Milka Luki} i Sowa Jaukovi}sna{le su se vrlo dobro. Mom~ilo@ivoti} je, tako|e uspe{no, ot-}utao ’Valentina’“.

Ve} naredne, 1979. godine, 6. ap-rila, na Velikoj sceni Narodnogpozori{ta u Beogradu, prvi put jeizvedena Peki}eva drama Remek–delo ili sudbina umetnika, u re-ìji Borislava Grigorovi}a. Tre-ba re}i da je ova premijera bilalep uspeh dramskog ansambla na-{eg nacionalnog teatra, koji jeizvodio Peki}eva dela uvek zahva-quju}i izri~itoj èqi VelimiraLuki}a, od 1963. dramaturga, po-tom i direktora Drame i od 1972.upravnika Narodnog pozori{ta.

Jovan Hristi} je hvalospevom idobrodo{licom do~ekao izvo|eweove Peki}eve drame kao povratakdobrom, starom literarnom pozo-ri{tu. Karakteristi~an je po~e-tak wegove kritike objavqene u ~a-sopisu Kwièvnost. ,,Nikad toli-ko pisaca, takore}i pola kwièv-nog Beograda, nisam jo{ video napremijeri jednog komada. I imalisu za{to da do|u. Jer svojom dra-mom Remek-delo ili sudbina umet-

nika Borislav Peki} je kao udarom~arobnog {tapi}a vaskrsao ne{to{to je u na{em pozori{tu ve} de-ceniju i po uglavnom mrtvo: lite-rarnu dramu, dramu u kojoj je re~najubojitije oru`je i koja nije samo’predloàk’ (da neprijatne li re-~i!) za spektakl, predloàk ~ijedelove, kao kockice, svako moè dare|a i raspore|uje kako mu je voqa.I tako je to aprilsko ve~e u Na-rodnom pozori{tu bilo trijumfliterature kojoj, uostalom, i trebada bude posve}eno jedno pravo na-cionalno pozori{te.“

Peki} u drami Remek-delo ilisudina umetnika prikazuje situa-ciju u kojoj se na{la turska vojskakada je prilikom opsade Sigeta1566. godine umro sultan SulejmanVeli~anstveni. Da ta iznenadnasmrt ne bi unela pometwu u turskuoruànu silu i ugrozila uspeh sa-me opsade, veliki vezir Mehmed--pa{a Sokolovi} naredio je da sele{ sultanov balsamuje i prika-zuje vojnicima kao ìvi sultan.


Peki} u drami izlaè kako }ezbog toga sultanovo lice, ne bi liizgledao {to ubedqivije i delo-vao kao ìv ~ovek, na{minkatiSimeon Wago, ina~e Cincarin imajstor {minke i tako na{minka-na sultanova mumija bi}e wegovoremek-delo.îtavu akciju po nalo-gu velikog vezira preduzima kirLeonidas Kajsunizade, sultanovlekar, Grk, koji je istorijska li-~nost, ina~e fanariot, {to }e re-}i poreklom iz carigradske ~et-vrti Fanara, u kojoj su boravileprete`no bogate gr~ke poslovneporodice po{to su se u turskoj dr-àvnoj slu`bi domogle visokihpoloàja a tako i bogatstava. Udrami on ima tajni plan da Cin-carina nagovori da sultana na-{minka tako da vojska primeti daje on mrtav ne bi li se tursko car-stvo raspalo a gr~ko vaskrslo nawegovim ru{evinama. Me|utim,Cincarin o tome ne}e ni da ~ujestoga {to èli iskqu~ivo da slu-ì umetnosti {minkawa i da udo-voqava wenim zakonitostima, a nezahtevima politike. Ali kada Si-meon Wago po{teno zavr{i svojeremek-delo, wega }e ipak ubiti,kao kir Leonidasa i ostale koji suznali vi{e nego {to je potrebno!

Jovan Hristi} je povoqno oce-nio rediteqski postupak BoreGrigorovi}a: ,,Tu cini~nu dramu, ukojoj je svakoj li~nosti ponajprestalo da se re~ima izrazi, Bori-slav Grigorovi} je reìrao onakokako ona i zahteva: sve je u pred-

stavi bilo podre|eno tekstu... UGrigorovi}evoj predstavi moglismo da do kraja uìvamo u tekstukoji nije bio recitovan, ve} koji sugovorili qudi od krvi, mesa i mi-sli, i ta osetqiva ravnoteà iz-me|u lepo izgovorenog teksta i we-gove psiholo{ke, pa i fizi~keobojenosti bila je najve}a vrlinaove predstave. Pomalo starinskavrlina koja je, zajedno sa litera-turom, uglavnom bila napustilana{e pozori{te. A ono {to obi-~no nazivamo ’pozori{tem’ Grigo-rovi} je ostavio za kraj, za efektnuteatarsku scenu davqewa onih kojibi mogli da u nevreme progovore.“

Kad je re~ o glumcima, Hristi}je najpovoqnije ocenio Branisla-va Jerini}a koji je nastupio kaoSimeon Wago. ,,Divio sam se glum-cima koji su govorili Peki}evtekst, sav od razu|enih i razgra-natih re~enica {to tvrdoglavoodbijaju da i jedan ustupak na~inepozori{tu, re~enica preko kojihni{ta lak{e do saplesti se. Kaomajstor Simeon Wago, BranislavJerini} imao je najvi{e teksta iherojski je iza{ao na kraj sa svo-jim duga~kim re~enicama i jo{ du-ìm replikama. Istovremeno onje bio pravi, prqavi zapu{teniCincarin, homoseksualac razorenopijumom {to se presami}uje kadmora, izdire kad moè, ucewujekad mu se pruì prilika. Sa zadiv-quju}om okretno{}u i brzinom,Jerini} je prelazio iz raspoloè-wa u raspoloèwe, iz stava u stav:


~as pokoran, ~as osion, ~as ulagqiv,~as bahat, a podmukao i lukav svevreme – i sve to u jednom komaduqudskog mesa iznutra nagriènogkojim sve ne levantinskim poroci-ma i strastima. Jednom re~i: Si-meona Waga Branislav Jerini}odigrao je majstorski, sa puno tem-peramenta, i to je jedna od najboqih– ako ne i najboqa – uloga koju samove sezone video u beogradskim po-zori{tima.“

Sa velikim komplimentimaHristi} je propratio i igru Jo-vana Mili}evi}a, koji je ,,kaoMehmed Sokolovi} govorio svojtekst u najboqoj tradiciji na{egscenskog govora koja je sa smr}uRa{e Plaovi}a pretila da se uga-si. Wegov Mehmed-pa{a bio je na-~iwen sav od promi{qenih pokre-ta koji sakrivaju vi{e nego {tootkrivaju, od dvosmislenih nagla-saka u kojima smo mogli naslu}i-vati psiholo{ke isprepletanostiu ~oveku koju je promenio i veru ivernosti. Andri} je u svom Omer--pa{i Latasu dao scenu u kojoj onotkriva (ili glumi da otkriva)kako je jo{ uvek hri{}anin; za So-kolovi}a ne znamo {ta je mislio,ni {ta je ose}ao, ali smo u uloziJovana Mili}evi}a osetili svedvosmislenosti koje jednu istorij-sku li~nost mogu da u~ine lite-rarno i pozori{no zanimqivom.“

Potpune dokumentarnosti ra-di, dodajmo {ta je rediteq Bori-

slav Grigorovi} napisao o svomepristupu delima Borislava Peki-}a: ,,Kategori~ki zahtev i Remek-

-delo ili sudbina umetnika Bo-rislava Peki}a, fragment iz Zla-

tnog runa o {minkawu sultana.Moje bavqewe Peki}em ponikloje iz uverewa da bez dobre litera-ture nema dobrog pozori{ta. Ka-

tegori~ki je bio ’ènska’ pred-stava, sa neobi~no duhovitim za-pletom. Ekipu vrsnih glumicapredvodila je sjajna Branka Zori}.A jedini mu{ki lik, bez tekstabio je neverovatni ]ira @ivo-ti}, u ulozi tajanstvenog gospodi-na Valentina. Mnogo smo gostova-li sa ovom predstavom. A Remek-

-delo je predstava koje se uvek ra-do se}am. Predstavu su nosili Ci-ga Jerini}, Mi{a @uti} i – JovanMili}evi} u liku Mehmed-pa{eSokolovi}a. Beogradski Hayi-mu-ftija saglasio se da angaùjem petautenti~nih mujezina, imao sam idva prava crnca, uop{te, bilo jeto pozori{te po mom ukusu.“

Postmoderno pozori{te po~e-lo je da se odoma}uje na na{oj sce-ni upravo izvo|ewima tekstovaBorislava Peki}a. Nesumwivo dase iz ovoga pregleda prvih pred-stava nekolikih wegovih delaprikazanih u beogradskom Narod-nom pozori{tu i Ateqeu 212 mo-è sagledati kako je taj po~etakbio na visokom literarnom i tea-tarskom nivou.


Aleksandar Milosavqevi}

[ta mu~i pozori{nuEvropu, a o nama da ne

govorimo

Pre nekoliko godina u Nikozi-ji, glavnom gradu Kipra, je odrànaGeneralna skup{tina Evropsketeatarske konvencije, uz Evropskuteatarsku uniju jedne od najugled-nijih i najuticajnijih pozori{nihasocijacija Starog kontinenta.Konvencija, naime, okupqa vi{eod ~etrdeset teatara iz tridesetakdràva Evrope, a ciq joj je da ~la-novima omogu}i i olak{a me|usob-nu razmenu predstava, dramskihtekstova, stvaralaca, ali i najraz-li~itijih formi umetni~kih, teh-ni~kih, organizacionih iskustava,kao i da podsti~e razne forme sa-radwe – od organizovawa festiva-la (kakav je, recimo, bio ,,OrientExpress“, u kojem su 2009. godineu~estvovala pozori{ta iz Ankare,Krajove, Novog Sada, Zagreba, No-ve Gorice i [tutgarta), preko edu-kovawa mladih teatarskih kadrova,pa do realizacije koprodukcija.

Osim ~lanarine, izvori finan-sirawa pojedinih projekata u ko-jima participiraju ~lanovi ETC-asu i ~este subvencije Evropske ko-misije i drugih evropskih te re-gionalnih institucija koje s razu-mevawem i simpatijama gledaju narealizaciju projekata koji ujedi-wuju znawa, iskustva i poglede nasvet i teatarsku umetnost pozori-{ta razli~itih provenijencija iorganizacionih struktura – veli-ke nacionalne teatre, regionalna,mala gradska pozori{ta i trupe,pa i pojedine festivale koji osimprikazivawa gostuju}ih predstavaneguju i vlastitu produkciju. Donedavno su Srbiju u ovoj asocija-ciji predstavqali Jugoslovenskodramsko i Srpsko narodno pozori-{te, a onda je JDP pre{ao u elit-niju Uniju te se, na osnovu strogihpravila ETU, morao odre}i ~lan-stva u ETC-u*.

60 Aleksandar Milosavqevi}

* U me|uvremenu, 2016. godine, Evropskoj teatarskoj asocijaciji se pridruìlo Narodno pozori-{te iz Beograda.

Smisao skupova poput ovod uNikoziji, je da se ~lanovi ETC-akroz neposredne susrete i kon-struktivni dijalog (organizovan urazli~itim radnim grupama) dogo-vore o novim zajedni~kim projek-tima i akcijama, procene dometirealizovanog, analiziraju radAsocijacije, eventualno odlu~e oaplikacijama novih kandidata,ali i diskutuju o temama koje seti~u aktuelnog stawa u pozori-{nom ìvotu Evrope.

Na Skup{tini u kiparskoj pre-stonici, ispostavilo se, central-na tema (koju nije nametnula ne-~ija voqa nego najneposredniji su-dar sa stvarno{}u koja je, kako }ese pokazati, u ve}oj ili mawoj me-ri zajedni~ka sudbina svih ~lano-va – bilo da dolaze sa severa ilijuga i bez obzira na to da li upoliti~kom smislu pripadaju Is-toku ili Zapadu) bila je vezana zasve ja~e pritiske dràve, odnosnoosniva~a, na teatre. Od pozori{tase o~ekuje da se naviknu na sve ma-we subvencije. Drugim re~ima,pred javna pozori{ta (dakle neona privatna) postavqen je, vi{eili mawe rezolutnim tonom, im-perativ da se suo~e s trì{tem.Ton, uostalom, nije bio ni vaàn,no ~iwenica da je para na ime sub-vencija sve mawe.

Otuda je Upravni bord ETC-aodlu~io da Skup{tina zajedni~kiformuli{e pismo i uputi ga Ev-ropskom parlamentu, ba{ kao i

lokalnim politi~arima (onima,dakle, koji donose odluke koje seti~u kulturne politike), u kojem}e im biti predo~ene poslediceprepu{tawa teatarskih institu-cija ~iji su primarni ciq i misijabavqewe umetno{}u, trì{nimmehanizmima. A glavni regulatorovih mehanizama je, zna se, famo-zna ,,nevidqiva ruka trì{ta“ ko-ja, poput ~arobwakovog {tapi}a,automatski i mimo neposredne re-gulative dràve, dovodi stvari ured, te po darvinisti~kom modeluiz ,,igre“ izbacuje one koji nisukonkurentni (koji ne privla~e do-voqan broj gledalaca), dok na sce-ni ostaju najja~i, najadaptabilni-ji, najsposobniji da preìve.

Prevedeno na re~nik teatars-kih relacija to se odnosi na onekoji su u stawu da prave predstavekoje }e zadovoqiti ukus i kultur-ne potrebe {to {ireg segmentadru{tva pretvaraju}i ga u ,,kon-zumenta“ pozori{ta. Na ovom pla-nu su, dakako, najugroènije zemqeu tranziciji. êsi su na putu kaEvropi ili privatizovali ve}inusvojih neko} slavnih teatara ilisu ih na druge na~ine, pre svegarepertoarski, prepustili trì-{tu, i sada je slika tamo{weg po-zori{ta bleda senka onoga {topamtimo iz pro{lih vremena, kadaje Havel igran tajno i kad je pra-{kim teatrima harala plejadasmelih i inventivnih rediteqa.Prebrojimo danas koliko je u Ma-

[ta mu~i pozori{nu Evropu, a o nama da ne govorimo 61

|arskoj preteklo istinski rele-vantnih pozori{ta koja odolevajutalasu komercijalizacije. Poq-ska, uz ogromne napore, nekako us-peva da odoli pritiscima, premdasu turbulencije i tamo sve è{}e.Ali nisu ovde u pitawu jedino po-zori{ta iz biv{eg socijalisti-~kog lagera. Englezi kukaju, Ne-mci se sve glasnije àle. Fran-cuzi, me|utim, nisu odve} glasni.Navikli su se.

Sve je vi{e upravnika evrop-skih teatara, onih sa Zapada, i torukovodilaca pozori{ta neko}poznatih po ambicioznoj umetni-~koj repertoarskoj politici, kojina pitawa provocirana problema-ti~nim umetni~kim nivoom vlas-titog repertoara spremno, kao iztopa, umesto odgovara nude podat-ke o broju prodatih ulaznica i za-radi na blagajni. Lekcije iz mar-ketinga i ve{tine animirawa no-ve publike odavno smo mogli danau~imo i po~nemo da primewuje-mo. Znamo, dakle, {ta nam vaqau~initi, ali je o~igledno da, po-sebno kod nas, nisu ba{ svi u sta-wu ili u mogu}nosti da primenepomenuta znawa. A tu je i baukekonomske krize, meksi~kog gri-pa, monitoringa Me|unarodnogmonetarnog fonda, gr~kog scena-rija! Tranziciju (koja kod nas, kao{to znamo, traje od kada se Brozrazboleo) sve intenzivnije prepo-znajemo kao proces prvobitne aku-mulacije kapitala ili kao orgi-

jawe ratnih profitera nakon za-vr{etka Prvog svetskog rata. I tupomo}i nema. Ko ima pare, taj jegazda, a zna se da gazda uspostavqapravila igre. Tako je bilo i naDivqem zapadu pre no {to se poja-vio Vajat Erp. No, kada }e se nekosli~an wemu pojaviti i u ovimkrajevima? Do tada – ko ìv, a komrtav.

Da li smo ba{ apsolutno sigur-ni da }e i osniva~i svih ovda{wihteatara, poglavito prestoni~kih,odoleti isku{ewu privatizacije,posebno u trenutku kada bude po-tvr|en lukrativni efekat komer-cijalizacije repertoara pa u po-zori{ta nagrnu oni s parama spre-mni da ,,ulaù u kulturu“? [ta }ebiti s mnogim teatrima u unutra-{wosti kada se pokaè da novca zaodràvawe najelementarnijeg pro-dukcionog nivoa vi{e nema, a dapublika èli da gleda gostovawaiz prestonice, razume se ponajpreona estradnog tipa, ili pak pred-stave u kojima nastupaju glumcipoznati po ulogama u televizijs-kim serijama?

U pozori{nom ìvotu Srbijezaposleno je oko 3.000 du{a, a i tajpodatak se odnosi na vreme pre do-no{ewa odluke o smawewu brojazaposlenih. Imamo li zaista ilu-ziju da }e ovaj broj qudi (prevedenu procenat bira~kog tela) pred-stavqati kriti~nu masu neophod-nu da se izbori za promene? Naza{titu raznih nivoa vlasti mogu


da ra~unaju samo oni najve}i – na-cionalni teatri, kao i – mo`da –oni koji su se tokom prethodnihdecenija izborili za status rele-vantnih, uticajnih pozori{ta.Ali takvih je, u obe kategorije,malo. [ta }e biti s ostalima?

Slika teatarske Evrope se po-stepeno, ali sve ubrzanije, drasti-~no mewa. Mladi pisci sve ~e{}epi{u lake, zabavne komade s ma-lim brojem likova, ili se udub-quju u problematiku ,,prepisanu“zapravo iz kvazi psiholo{kih,,drama“ karakteristi~nih za te-levizijske ,,sapunice“. Rediteqi,{ta }e, moraju da ih u stopu slede,a s wima i glumci. Mawaju}i ono{to je za promenu, kao {to u kwi-àrama namesto Dostojevskog, Tol-stoja, Andri}a ili Ki{a, ne ra-fovima nalazite dela autora ~ijinaslovi se ne bez razloga publi-kuju iskqu~ivo u yepnim izdawi-ma, tako i [ekspira ili êhova sapozori{nih dasaka sve intenziv-nije potiskuju hit-mejkeri ~ije po-zori{ne inscenacije nemate po-trebu da gledate dva puta (a ~estoje, pametnom gledaocu, i pauza iz-me|u ~inova spasonosno re{ewe).

Sasvim drugo, no nimalo naiv-no, jeste i pitawe {ta se de{ava sglumcem, ali i piscem ili redi-teqem koji se makar samo jednomna{ao u poziciji kreatora iliu~esnika ove spacifi~ne vrste te-atra. Koliko wih je uistinu spo-sobno da elemente gluma~ke krea-

cije, tip dramskog zapleta, voka-bular ili rediteqski prosede,primewene u estradnom pozori-{tu, ne ponove u onom koje ~esto,uz nagla{enu potrebu da se oprav-damo, odre|ujemo pojmom umetni-~ki teatar. Doma}a iskustva, ba{kao i ona iz drugih dràva iz ko-jih su u Nikoziju doputovali pred-stavnici ~lanova ETC-a, pokazujuda je takvih – malo.

Neko }e se prisetiti stare na-rodne mudrosti pa }e ovim povo-dom lakonski konstatovati da pa-re kvare qude. I to bi bilo sasvimu redu, komotno bi moglo da funk-cioni{e kao jo{ jedno od op{tihmesta koja se ti~u ~ovekove pri-rode i (labilnog) karaktera (a nacrti ni{ta mawe glasovite mak-sime ,,sve {to je qudsko nije mistrano“), da s ovim problemom ni-su suo~ena javna pozori{ta od ko-jih se o~ekuje da obave konkretnudru{tvenu funkciju. A jedna odnajzna~ajnijih je, izme|u ostalog,i da edukuju narod, da posetiocepozori{ta pretvaraju u teatarskupubliku, uvode decu u svet pozo-ri{ne umetnosti, postavqaju pra-va pitawa, u skladu s vlastitomepohom, pitawa na koja }e gledao-ci sami poku{ati da daju odgovre.Da na scenu izvedu nove spisateq-ske snage, ponajpre doma}e...

Od takvog, edukovanog (kultur-nog) gledaoca, kojem su ovu vrstupitawa na umetni~ki relevantanna~in postavili [ekspir, êhov,


Breht, Sofokle, Molijer, Steri-

ja, Nu{i}, Olbi, Vilijams, Qubo-

mir Simovi}, Du{an Kova~evi},

Biqana Srbqanovi}, Milena

Markovi}, Ugqe{a [ajtinac ili

Maja Pelevi}, ba{ kao i neki u

ovom ~asu jo{ uvek anonimni mla-

di po~etnik koji }e koliko sutra

zavr{iti svoj prvi ozbiqni dram-

ski komad, ili je to ve} u~inio,

moè se o~ekivati da }e jednog da-

na postati civilizovani gra|anin

svoje dràve, ali i Evrope, Sveta.

Ne verujem da tako ne{to iko oz-

biqan o~ekuje od pasioniranih

konzumenata bilo kog reality showa.

Ili je, moè biti, obrnuto? Padràve upravo od onih koji pro-vode besane no}i motre}i u direk-tnom televizijskom prenosu kakohr~e gomila zgubidana, nasla|ujuse prostaklucima ignoranata kojiu~estvuju u ovakvim programimasimuliraju}i realni ìvot, iliod nesre}nika koji u ime ,,istine“odgovaraju na najneverovatnija pi-tawa otvaraju}i svoju i intimusvojih najbliìh pred milion-skim auditorijumom, o~ekuju da su-tra postanu odgovorno bira~ko te-lo koje }e umeti da prepozna i ra-zume svet i stvarnost u kojem ì-vi?

Da se razumemo: komercijalniteatar je jedna od legitimnih tea-tarskih formi i mogu}ih organi-zacionih oblika pozori{ta. Bule-varski teatar i te kako treba dapostoji, i on ima svoju poziciju u

dru{tvu i kulturnom ìvotu. Kosme da tvrdi da u brodvejski mju-zikl nije uloèno vrhunsko scen-sko i teatarsko ume}e, ogromnoznawe i talenat, ili da u vesten-dovskim komadima bezrazlo`noigraju vrhunski britanski glum-ci? No, ta vrsta pozori{ta samasebe izdràva ponajpre nude}i za-bavu, razonodu, opu{tawe. A i ce-ne ulaznica se drasti~no razliku-ju od ovda{wih. Cena, naime, u obaslu~aja – i tamo i ovde – odre|ujesocijalni status gledalaca.

Od druga~ijeg tipa pozori{ta,kakvo izme|u ostalog reprezentujui ~lanovi Evropske teatarskekonvencije ili Evropske teatar-ske unije, o~ekuje se, me|utim, ne-{to drugo. Pitawe je samo da li }eevropski parlamentarci i drugipoliti~ari to razumeti, ili }eevropski umetni~ki teatar pre-ìveti – a svakako ho}e – blago-dare}i entuzijazmu i energiji gru-pi gerilaca, vr{waka onog ve} po-menutog anonimnog spisateqa kojiupravo privodi kraju pisawe svogprvog komada, drame koju }e u ne-kom podrumu, napu{tenom hangaruili polusru{enoj kasarni na grad-skoj perferiji (za~udo izmaklojsveop{toj rasprodaji gra|evin-skog zemqi{ta), reìrati danasisto tako anonimni po~etnik, is-puwen pravednim gnevom koji gatera da se beskompromisno upustiu reskir svake vrste.

A gde smo mi u ovoj pri~i? Tamogde smo, naime, (za)stali pre mno-


go decenija. Dakle, onomad kadasmo zakora~ili u tranziciju i na-{li se neza{ti}eni na vetrome-tini na kojoj ne postoji ozbiqna,sistemska, dugoro~na briga Drà-ve za kompletnu sferu savremenogstvarala{tva, pa i onog teatar-skog. Od jedne do druge promenevlasti nastavqaju se pri~e koje sesamo za naivne me|usobno razli-kuju. Mi, naime, ho}emo da stig-nemo negde (na istok, na zapad, dase pozicioniramo izme|u Istokai Zapada...). Su{tina, me|utim,~ini da se ove pri~e izme|u sebezapravo ne razlikuju, jer u svimnavedenim (no i ostalom) slu~aje-vima ne postoji {ansa da stignemobilo gde neokrweni. Neokrweniza {ta? Pa za su{tinu koju je jedi-no mogu}e definisati onim {tojesmo, a {to ponajpre (ako ne isu{tastveno) odre|uje na{a kul-tura, jer upravo se po woj razli-kujemo od ostatka sveta.

Pitawe je da li smo uistinusvetu (ma kako ga odredili) uis-tinu potrebni bez te diferencije

specifike, te male odrednice ug-ra|ena u na{u kulturnu ba{tinu,ali i savremeno stvarala{tvo ko-je bi ve} sutra moglo postati deote ba{tine. Globalizacija, kako jeovde naj~e{}e tuma~e, podrazume-va da svi jedemo hamburgere. Otudase i sve pri~e o ovda{woj kulturipo pravilu svode na pitawe para,ta~nije na besparicu. Kao da nepostoji sijaset drugih na~ina(osim odre{ene kese) da Dràvapomogne segmentu vlastitog kul-turnog ìvota koji pripada savre-menom stvarala{tvu, pa i onom po-zori{nom. Kao da nikome ne padana pamet da mantra ,,trì{niprincipi poslovawa“, mo`da pri-mewiva na privredu, ne sme da seodnosi na sve aspekte umetni~keprodukcije, barem ne na one od ko-jih i Nemci, i Francuzi, i Engle-zi i ostali ozbiqni narodi ni-po{to ne odustaju jer se ti~u naj-elementarnijih interesa samihtih dràva. Naravno, pod uslovomda Dràva zaista misli na sopst-venu budu}nost a ne rezonuje poputLuja XV.


Pavle Jozi}

Uticaji

Uticaji jedne raspukle vodovodne cevi, jedne qubazne slu`be-nice, dva lo{e obeleèna pe{a~ka prelaza, i aktiviranog alarmau pozori{noj zgradi, na razvoj pozori{nog amaterizma, u nekojpalanci, u unutra{wosti Srbije.

Da bismo realno sagledali pro-blematiku razvoja i opstanka ma~ega, uvek se moèmo dràti stro-gih i jasno definisanih okviranau~nog istraìvawa. Istraìva-we podrazumeva objektivnost, is-tinitost teme, koja je predmet is-traìvawa.

Ako je predmet, recimo, pozo-ri{te, i to ba{ amatersko, i toba{, recimo, u unutra{wosti Sr-bije, osim analize dru{tvenih ipoliti~kih prilika u kojima jeono (pozori{te) pretrajavalo de-cenijama, nu`no je raspolagati ta-~nim, nedvosmislenim informa-cijama o repertoarskim potezimadolaze}ih i odlaze}ih uprava po-zori{ne ku}e, finansijskim kon-strukcijama, uspesima kolektiva ipojedinaca; trebalo bi, ili, is-

pravnije je insistirati: mora se

savladati materija o vi{edecenij-

skom proìmawu u radu, uzimawu i

davawu, bezrezervnom deqewu, ne-

sebi~noj saradwi izme|u glumaca,

rediteqa, dekoratera, vlasuqara,

kostimografa, scenografa – ama-

tera, i onih, koji su se tim zana-

tima i poslovima bavili profe-

sionalno.

Drè}i se takvih, strogo i ja-

sno definisanih okvira prilikom

nau~nog istraìvawa i bavqewa

odre|enom temom, makar to bilo i

pozori{te, recimo: amatersko, i

to, ba{, u unutra{wosti Srbije –

do{li bismo do zakqu~ka da po-

stoji jedna matrica, jedno-jedino

pravilo: sva sre}na pozori{ta,

li~e jedno na drugo; svako nesre-

66 Pavle Jozi}

}no pozori{te, nesre}no je na svojna~in.

Takav, romansiran odnos premapozori{tu, bez obzira na pristup,ipak je daleko od nau~nog obja-{wewa o tome da li je ono bilosre}no ili ne, a naro~ito ne moèpruìti odgovor na pitawe: da lije i za{to je posmatrano pozori-{te nesre}no u ovom trenutku(?).

Danas, ako je sre}no, amaterskoili profesionalno pozori{teuìva blagodeti uspeha ansambalaprilikom nastupa na festivali-ma; tako|e, uspe{no je, ako ra~unsopstvenih sredstava svakodnevnobeleì priliv od naplate proda-tih ulaznica; neretko, ansamblinastupaju na pozori{nim scenamavan zemqe, u renomiranim pozori-{nim ku}ama evropskih zemaqa,ili daqe. Danas, me|utim, ako jenesre}no – razloga za to ima mnogovi{e. Pobrojmo samo neke od wih:malo izdvajawe sredstava za kul-turu u buyetima gradova ili jedi-nica lokalnih samouprava, lo{ekadrovisawe i nestru~nost zapo-slenih (raznorazni geodeti i ma-{inbravari na pozicijama ruko-vodilaca, recimo, de~ijih ansam-bala ili organizatora programa),dotrajalost ili nedostatak scen-sko-tehni~kih pomagala i alata,neophodnih za pozori{nu produk-ciju, nezainteresovanost publikeza kulturna de{avawa, itd...

U moru razloga za nesre}u, po-tonuli, bez daha, nepokretno tru-

nu `rtve sujete iz bitaka za boqepozori{te; po povr{ini plutajuprise}awa na tradiciju, na davnepobede, diplome i priznawa, a iz-nad vode, kao da lebdi, ne ba{ sa-svim jasne slike i prilike, nazirese pri~a od pre dva-tri dana, oton-majstoru, izvesnom Vladici,zaposlenom u jednom amaterskompozori{tu, u nekoj palanci, negde,u unutra{wosti Srbije.

Ispovest, koju je Vladica uzsme{ak i uz sa`vakavawe sveèbavarske kifle, podelio sa rad-nicom u pekari blizu pozori{ta,zabeleìo je slu~ajni mu{terijaiste pekare, ~ovek kojeg zovu Ne-bitni Manojlo, `bir i bitanga, aonda ju je, popodneva istog dana, u,,MP3“ formatu, meni uru~io kaoda radi ne{to vrlo va`no, vrloveliko, ~ak – dragoceno. NebitniManojlo, verovatno, i nije svestankoliko je, zapravo, snimqena is-povest dragocena, tj. nije mogao dapretpostavi do koliko se drago-cenog zakqu~ka moè do}i prili-kom preslu{avawa Vladi~ine is-povesti, koju je ovaj, sa`vakavaju-}i sveù bavarsku kiflu, podeliosa krajwe nezainteresovanom rad-nicom u pekari, u blizini pozo-ri{ta.

Vladica je tog jutra, pre dva--tri dana, dakle, mimo uobi~ajenihposlova propisanih sistematiza-cijom radnih mesta, imao zaduè-we da prvi do|e u pozori{te, uk-qu~i kotao sistema za grejawe, iz-

Uticaji 67

vr{i tehni~ke pripreme za obele-àvawe sve~anosti jedne osnovne{kole na sceni pozori{ta, da sa-~eka ~ista~icu i druge zaposlene,da bi u jedanaest sati sve bilospremno, sala zagrejana, a nastav-no osobqe ispo{tovano, prilikomobeleàvawa pomenute sve~anos-ti {kole, ~ija je direktorka, po-menu}u uzgred, qubavnica prvog~oveka palanke. Vladica je, premaplanu za taj dan, trebalo da uzmepauzu posle zavr{ene sve~anosti,da se vrati ku}i, i da predve~eopet do|e u pozori{te, gde tekuve~erwe probe za novu pozori{nupredstavu.

Do radnog mesta, Vladici jepredstojao hod u trajawu od ~etr-naest minuta – sre}na okolnostsvakodnevice. Okolnost koja nijesre}na, jesu dva lo{e obeleènape{a~ka prelaza. Istini za voqu,prema audio-zapisu, pe{a~ki pre-lazi nisu bili lo{e obeleèni,ve} su posledwi put obeleàvaniuo~i majskih poplava dve hiqade~etrnaeste, ili, kako je Vladicanaveo, posledwi put su obeleà-vani ta~no sto jedan dan pre pot-pisivawa Sporazuma o stabiliza-ciji i pridruìvawu izme|u Re-publike Srbije, sa jedne strane iEvropskih zajednica i wihovihdràva ~lanica, sa druge strane,kojim se uzima u obzir pristupaweRepublike Hrvatske Evropskojuniji, potpisan 25. juna 2014. go-dine, u Briselu.

Da je Vladica ~ovek koji baratapodacima – to je ta~no. Provere-no. Da je mogao da pretpostavi da}e put do radnog mesta, tog jutra,trajati duè od ~etrnaest minuta– to nije ta~no. Nije mogao dapretpostavi, jer je svakog prethod-nog jutra, s naro~itom pa`wom,prelazio preko problemati~nihpe{a~kih prelaza. Tog jutra, kon-centri{u}i se da ne razo~ara di-rektorku osnovne {kole, mo`daprvi put za petnaest godina rada upozori{tu, nepromi{qeno je i ne-obazriv{i se pre prelaska ulice,kukom polomio retrovizor auto-mobila. Jedan {ok i ose}aj krivi-ce, uz sveprisutnu koncentracijuda ne razo~ara pomiwanu direk-torku, polusvesnog su ga vodili dodrugog pe{a~kog prelaza. Premadetaqnom opisu iz audio snimka,osvestio ga je zvuk automobilskesirene. Ispred sebe je video haubunaglo zaustavqenog yipa, a iza ha-ube – lice supruga direktorke{kole.

Detaq, kojim je Vladica opisaonovonastalu emociju, pre}uta}usamo zato da se doti~ni suprug, mo-`da pro~itav{i ovaj tekst, ne biprepoznao. Vladica je zakasnio upozori{te ~itava dva minuta.

Naravno, anga`manom i profe-sionalno{}u u obavqawu zadatakau tim, prepodnevnim satima, Vla-dica je zablistao i pred direktor-kom, i pred nastavnim osobqem{kole. Ono {to je, posle dva {oka

68 Pavle Jozi}

na pe{a~kim prelazima, moglo dabude fatalno po Vladicu, i da do-vede do toga da propusti prilikuda posao uop{te obavi, bilo je ne-namerno aktivirawe vrlo bu~nogalarma u zgradi pozori{ta. Na-ime, sigurnosti radi, a posle ne-koliko razbojni{tava koja su sedogodila u pozori{tu (prilikomkojih su kradeni reflektori, ak-tivne zvu~ne kutije, svetlosna izvu~na mikseta, ali i ra~unar, ko-ji se nalazio u kancelariji pozo-ri{nog ra~unovodstva), upravapozori{ta je ugradila alarm, kojise aktivira i deaktivira pritis-kom tastera na tzv. ,,biperu“. Tuspravicu imala je samo ~ista~icaDu{ica, a Du{ica je, kao {to se dapretpostaviti, stigla na posaotek jedan sat i sedamnaest minutaposle aktivirawa alarma. Ni woj,ni Vladici, dan ranije nije na pa-met palo da je pogre{no razdva-jati trojstvo priveska za kqu~eveu obliku pozori{nih maski, od,,bipera“, i od kqu~a kojim se ot-kqu~avaju vrata tehni~kog ulaza upozori{te. Ve} u podne, ali ovogputa taksijem, Vladica se vratioku}i.

Tetka s kojom Vladica, ina~e,deli ku}u, nije ga do~ekala koddvori{ne kapije, kako to svako-dnevno ~ini. Tog podneva, kao isvaka dobra tetka, bila je na slav-skom ru~ku, u gostima kod Vladi-~ine biv{e supruge. Umesto tetke,u dvori{tu ga je do~ekala poplava,

vrlo sli~na prema mirisu, ali da-leko maweg obima od one iz dvehiqade ~etrnaeste godine. Cev uplitkoj {ahti, odmah iza vodome-ra, pukla je za tih pet sati wego-vog odsustvovawa, voda je popla-vila dvori{te, a to je bio jasanznak da je tetka na slavski ru~akkod biv{e snaje oti{la u ranimjutarwim satima.

Gaziv{i vodu do ~ukqeva, Vla-dica je locirao problem. Uputiose, potom, prema ku}i, u nameri dapozove deùrnu slu`bu lokalnogvodovoda, da prijavi problem, i sa-~eka razre{ewe problema.

Telefon je zvonio uporno, dugo.Vladica se sve mawe nadao da }e seneko u lokalnom vodovodu javitina telefon. Posle sat vremena idvadeset ~etiri minuta, grubi mu-{ki glas je izgovorio ne{to {toje li~ilo na:

– ’Alo? Vodovod. [ta treba?

– Dobar dan!

– Jeste. [ta treba?

– @elim da prijavim havariju,pukla je cev iza vodomera, voda jepo ~itavom dvori{tu...

– êkaj, bre! Ja sam ,,naplata“.Sa’ }u te prebacim na deùrnu.Sa~ekaj. [ta je, bre, ovo? Samozovu da kukaju...

Ako ste nekada igrali igricena ,,Tetris“-konzoli, sigurno zna-te koliko su bile iritantne wenemelodije. E, a melodija za ,,~eka-we“ na prebacivawe veze u lokal-nom vodovodu, bila je ne{to naj-

Uticaji 69

sli~nije tim melodijama. Quba-zan, i nimalo uznemiren glas slu-`benice u deùrnoj smeni, pre-kinuo je iritantnu muziku:

– Dobar dan! Deùrna. Izvoli-te?

– @elim da prijavim havariju,pukla je cev iza vodomera, voda jepo ~itavom dvori{tu...

– Polako, gospodine... Samo dauzmem olovku... Aha, evo, pi{em...[ta vam je puklo?

– Cev. Cev je pukla.

– Aha... A, kakva cev, gospodi-ne?

– Za vodu. Cev u {ahti. Odmahiza vodomera. Raspukla se.

– Mhm... Pi{em, pi{em...

– I sad imam poplavu u dvori-{tu, a vodomer samo okre}e bro-jilo!

– Da... A, u kojoj ulici ìvite?

– Palana~ke ~ete, broj 13.

– Dobro, gospodine. Zapisalasam.

– U redu, hvala vam. I, kad moguda o~ekujem da }e do}i neko da sa-nira problem?

– Pa, pazite ovako: danas je sla-va, mnogi slave, mnogi idu na sla-vu, jo{ je i petak... Ne znam {ta davam kaèm... Mo`da ponedeqak,mo`da utorak...

– Ponedeqak?

– Kaèm: mo`da ponedeqak, mo-`da utorak, vide}emo...Imam samodva radnika na raspolagawu, danas

je slava, mnogi slave mnogi idu naslave, jo{ je i petak...

– Gospo|o, meni je dvori{te po-plavqeno, za dva sata }e voda u}i uku}u...

– Znam, znam, verujem. Pa, paziteovako: ja sam zapisala cev, vodomer,dvori{te, Palana~ke ~ete 13, sveje zapisano, verujte mi. Evo, mo`daponeqak, mo`da utorak, jer imamsamo dva ~oveka. Jo{ je i petak, paslava... Ali, sve je zapisano...

A Vladica je predve~e trebaloda se vrati u pozori{te, da bi vo-dio ton preko nove zvu~ne mikse-te, na probi nove pozori{ne pred-stave. Sve je to ispri~ao nezain-teresovanoj radnici u pekari, uzsme{ak i uz sa`vakavawe sveèbavarske kifle, izostavqaju}i dapomene kako u dvori{nom jezerurazloga za nesre}u, potonuli, bezdaha, nepokretno trunu `rtve su-jete iz bitaka za boqitak, da popovr{ini plutaju prise}awa natradiciju, na davne pobede, diplo-me i priznawa, da se iznad vode,kao da lebdi, ne ba{ sasvim jasneslike i prilike, nazire pri~a odpre dva-tri dana, o ton-majstoru,izvesnom Vladici, zaposlenom ujednom amaterskom pozori{tu, unekoj palanci, negde, u unutra-{wosti Srbije. Ako to i nije izo-stavio da kaè (a celu istinu zna-mo samo Nebitni Manojlo, i ja),onda je sigurno pre}utao: ,,kakavti je lokalni vodovod, takvo ti jeamatersko pozori{te.

70 Pavle Jozi}

Sara Arva

Kraqevstvo za kowa:dvostruki poraz

Ri~arda Tre}eg

Narodno pozori{te u Beograduje tokom ove godine donelo smeluodluku da na repertoar iznova po-stavi jednog od najpoznatijih kwi-èvnih negativaca – Ri~arda Tre-}eg, iz istoimene [ekspirove dra-me. Kako bi se kriti~ki sagledaoovaj pozori{ni podvig, neophodnoje postaviti pitawe – da li scen-ski umetnici moraju ujedno biti ituma~i kwièvnog dela? Drama je-ste namewena izvo|ewu, ali spadau korpus kwièvne umetnosti.Glumci su medijum preko kojih{ekspirovska re~ moè postatistvarna i preneta u svet. Ipak, re-diteqeva ili glum~eva slobodainterpretacije moè da ugrozi su-{tinu kwièvnog junaka, te da pu-blici prenese samo izbledeli,farsi~ni karakter. Uspe{no iz-vo|ewe omogu}eno je jedino uspe-{nim tuma~ewem. Ukoliko se od-stupi od zna~ewa kwièvnog dela,bilo da je postavqeno u tradicio-nalnom ili pak modernisti~kom

kqu~u, predstava doìvqava po-

raz.

Problematika ovog izvo|ewa

ogleda se upravo u nesaglasnosti

izme|u onoga {to je u biti Ri~ar-

da Tre}eg kao kwièvnog negativ-

ca, i onoga kako je na sceni pri-

kazan. Naime, prva Ri~ardova po-

java, posredovana glumom Igora

\or|evi}a, ispoqava neumereni

patos. Dolazak glavnog junaka je na

sceni uobli~en auditivnim efek-

tima, a truba~i, poput glasnika,

na taj na~in isti~u vrednost we-

gove pojave. Kostim je u skladu sa

dramskim opisom – crnina, {tap

kao pomagalo i improvizovane fi-

zi~ke anomalije. Me|utim, umesto

u ogor~enom tonu, prve replike su

izgovorene gotovo pla~qivo i ne-

stabilno. Ukoliko sagledamo tekst

drame, sugerisan je stilski prelaz

– sa plana istorijskih prilika o

kojima se svedo~i kroz prezir,

kre}e se ka personalizovanoj di-

Kraqevstvo za kowa: dvostruki poraz Ri~arda Tre}eg 71

menziji. Junak se, po~ev od spoqa-{wih okolnosti i minulog rata,usmerava na samog sebe: ,,Al’ ja,{to nisam za {aqakawe / I do-sko~ice skrojen, niti sazdan / Dauspaqenom ogledalcetu / Ulagujemse nekom; ja, {to sklepan / Iz kov-nice sam ispao, pa nemam / Qubav-ne dostojanstvenosti [...] Pre ro-ka, nedonesen, nakazan, / Dogra|enjedva upola, i to / Sakato tako,tako neprikladno [...] Re{en samda zavredim kao huqa, / A da za-mrzim ta{ta zadovoqstva / Sada-{wih dana.“ Scenografski aspek-ti su uspeli da osnaè monolog. Uzamra~enoj atmosferi, glumac go-vori pred ogledalom (a ono putemprojektora prikazuje mnogo ve}iodraz glum~evog lica), {to je izu-zetno re{ewe u reìji SneàneTri{i} – ostvarena je (auto)re-fleksija glavnog lika. On je uprocesu samoposmatrawa, a po-sredstvom rekvizita se priblià-va publici. Insistira se na in-timnom momentu, gledaoci postajusvedoci i ispoqavaju empatiju.Tekkroz ovaj deo monologa je glumac uobavezi da sugeri{e patos i unu-tarwu ambivalenciju. Budu}i da jewegova pojava na sceni od samogpo~etka monolitna i jednostrana,ne postoji prelazni interval, nepostoji dinami~nost u konstitui-sawu junaka. Navedena scena i de-{avawa nakon krunisawa su jedinimomenti Ri~ardove slabosti i de-kadencije. U svakom drugom ~inu,

on je dovitqiv, smeran i odlu~anpri ostvarewu destruktivnih na-mera. Usled neadekvatnog (bilo toslu~ajno ili namerno) tuma~ewalika, glumac je na scenu izneo je-dnu sasvim oslabqenu verziju Ri-~arda Tre}eg. Pozori{na umet-nost bi trebalo da poja~a efekatdramskog dela, a ne da postupi su-protno. Negativni junak u kwi-èvnim studijama zauzima zname-nito mesto upravo zbog dinamikekaraktera i takozvane ,,paradok-salne privla~nosti“ koja je ova-kvim gluma~kim postupcima naru-{ena. Iako je humanizacija zli-kovca uspe{no izvedena kroz pr-vobitnu patwu, te on prikazan kao,,sakato sazdani“ koji se ,,odlu~u-je“ na prestup; humoristi~ki ele-menti, dovitqivost i inteligen-cija nisu dovoqno nagla{eni. Onijesu prisutni u scenskom izvo|e-wu, ali nedvoqno efektno – izgo-voreni su rastrzano, a ne odse~noili odlu~no. Ista problematikaje ispoqena i u jednoj od kanon-skih scena kwièvnosti – lediAna, pokraj kov~ega svog mrtvogsvekra, biva ispro{ena. Ova sce-na, iako je naizgled morbidna,predstavqa vrhunac Ri~ardoveelokvencije i manipulacije – kakoakterima, tako i tokovima radwe.Weno izvo|ewe je pospe{eno sim-boli~nim elementima scenogra-fije. Oni su sasvim minimalisti-~ki – nema rasko{ne palate, ve}samo visokih, bledih stubova, koji

72 Sara Arva

su u kontrastu sa bojama odora iprostora. Oni se prilago|avajuradwi, {to je u okviru ove scenesasvim promi{qeno. Stubovi kojisu isprva pore|ani celom duì-nom, suàvaju se pri susretu Ane iRi~arda i dolazi do prostornogumawewa. Takvo scensko re{ewedoprinosi intimnosti trenutka.Ledi Ana i Ri~ard Tre}i stojeprisno jedno kraj drugog, ograni-~eni sa dva stuba, gotovo kao u bez-izlaznoj situaciji. Problematikakoja je ve} nagove{tena ne izosta-je ni u ovom trenutku – glumac kojituma~i Ri~arda, umesto da zauzmestav koketnog i odlu~nog junakakoji beozbzirno prosi gospu, madazna da je kriv za ubistvo wenogmuà, dosledno sprovodi po~etnipatos. Replike nisu izgovorene sadovoqno samopouzdawa koje je ut-kano u dramski tekst. Iako glumacpomno prati replike, odsutna jedrskost kojom Ri~ard odgovaraAni da pripada wenoj spavaonici,kako bi potom pre{ao na laskawe.U drami je scena veoma dinami~na,replike su kratke i smewuju se br-zo, a u pozori{nom izvo|ewu toima jedan monolitan, lagan ton ko-ji ni na koji na~in ne odgovara{ekspirovskoj ideji. Ri~ard Tre-}i je sredi{wi lik drame, on po-vezuje sve niti, wegovim govoromdrama po~iwe, wegovim padom seona zavr{ava. Ukoliko se glavnijunak ne predstavi adekvatno, iz-vo|ewe gubi svoj kvalitet. Scena

sa ledi Anom bi trebalo da ukaèna laskavost, dr~nu zavodqivost i~iwenicu da Ri~ard ne preza odsvojih zamisli. Wegova smelost seo~ituje u replikama u kojim zazlodelo okrivquje Aninu lepotu:,,Posledice je ove uzrok bila / Va-{a lepota, ta lepota Va{a / [tome za sna progonila da celi / Po-bijem svet, da ~asak jedan samo / Nava{im slatkim grudima proì-vim.“ Me|utim, u izvo|ewu, lite-rarni segmenti koji imaju svrhudubinske karakterizacije i intri-ge, pretvaraju se u nedostatakafektiranosti, a vulgarnost kojaje uba~ena zarad udovoqavawa me-diokritetskoj publici iznosi sce-nu i time sputava wen umetni~kitrijumf.

Aspekt izvo|ewa koji je tako|eproblemati~an jeste nedoslednostmodernizacije. Elementi savreme-nog oli~eni su u formalnoj ode}i– mu{karci su obu~eni u sakoe, aène u duga~ke haqine i mantile,u visokim potpeticama. Svi su ucrnini, lica su im izbeqena, {toevocira simboli~nu analogiju sautvarama – veliki broj akteraumire, a crno-beli kontrast moèposluìti i kao anticipacijasmrti. Me|utim, upotrebqenirekviziti ~esto odstupaju od pro-mi{qenog ambijenta, a povremenomogu biti i sasvim opre~ni. Npr. usceni ubistva vojvode od Klaren-sa, pla}eni umoriteqi koriste sema~evima kako bi izvr{ili ,,po-


sao“; dok je u jednom od kasnijih

~inova lord Hastings usmr}en pi-

{toqem. Sli~no je i u sceni kada

se prvi put pojavquje Margareta

koja, nakon autenti~no izgovore-

nih kletvi i uno{ewa nemira, ot-

kriva svoj mantil i prikriveni

,,dinamit“. Margareta je lik ogor-

~ene udovice, majke koja je doì-

vela ubistvo sopstvenog deteta.

Iako besna i povre|ena, ona ne bi

smela biti postavqena u ovako ba-

nalizovanom kqu~u: kao kamikaza

koji upada na scenu i preti da raz-

nese ostale likove. Ovakvo scen-

sko re{ewe degradira kwièvni

lik, wegovu ozbiqnost, i dopri-

nosi humoristi~koj noti koja nije

prisutna u dramu, a koja ne moè

biti prisutna ni na pozornici

ukoliko predstava nastoji da pri-

kaè su{tinu lika. Sli~no je i

pri pojavi kraqa Edvarda koji za

sobom vu~e ,,stalak za infuziju“.

Ono {to bi trebalo da je jedna od

najpotresnijih scena drame – kada

kraqica Elizabeta, Margareta i

vojvotkiwa od Jorka evociraju

sopstvenu sudbinu, porodi~no pro-

kletstvo i gubitak najbliìh –

trivijalizovano je time {to se

umesto dramati~nosti publici

prikazuje leèrni razgovor koji

glumice vode na rubu pozornice,

dok pale cigarete.Ovakva re{ewa

reìje naru{avaju smisao dram-

skih ~inova. Od uzvi{ene tragi-

~nosti dramskih scena dolazi se

do prizemne i banalizovane komi-ke izvo|ewa.

Kada je u pitawu adaptacijadramskog teksta, deluje da je on do-sledno ispra}en. Najve}i broj sce-na je obuhva}en, {to je doprineloambivalentnom u~inku. S jednestrane, predstava mora da uvrstisve va`ne aspekte drame i izneseih na pozornicu. Ipak, odre|enaselekcija je neophodna kako bi seumawio utisak monotonije i dugo-trajnosti. Ovaj pozori{ni nastupprema{uje tri sata trajawa, {tovidno uti~e na pa`wu publike.Ukoliko bi svaki deo nastupa biodovoqno dinami~an da odrì ne-izvesnost, duìna trajawa ne bibila mana izvo|ewa. Me|utim,iako je obuhva}en niz doga|aja,kratka deonica sa pisarom nijeprona{la svoje mesto u predstavi.Pisar je epizodi~na li~nost, we-mu je obezbe|ena samo jedna pojavau drami, ali ona je rezonerska –obja{wava politi~ka zbivawa.Obi~an ~ovek iz naroda progovarao dru{tvenim prilikama i demi-stifikuje ih. U pitawu je unapredpromi{qeno politi~ko umorstvo– zapis o smrti sa~iwen je dok jeosu|enik jo{ bio u ìvotu. Pisaro tome i svedo~i: ,,Jedanaest je sa-ti trebalo / Da napi{em je, jer jemeni wu / Poslao Kejtsbi ju~e uve-~e, / A trajao je jo{ toliko vaqda /Wen prvi sastav; Hastings je, me-|utim, / Jo{ pre pet sati bio uìvotu, / Bez mrqe, neispitan, na

74 Sara Arva

slobodi / Divnog li sveta! Ko jetako tupav / Da ovu o~iglednu smi-calicu / Video ne bi? Ali ko, pak,ima / Hrabrosti re}i kako vidiwu?“ Jednokratni monolog ukazujena svevremeni momenat manipula-cije dru{tvenog vrha, on ga otkri-va i iznosi pred publiku. Mada ni-je gre{ka ukoliko se pojedini de-lovi drame izostave kako bi se ne-ki drugi istakli, va`no je prika-zati i ovakve segmente. Su{tina[ekspirovog stvarala{tva se up-ravo ogleda u takvim detaqima –oni su svevremeni, primenqivi usvakom dru{tvu, u svako doba. Oniprikazuju funkcionisawe politi-~kog sistema i nemo} obi~nog ~o-veka da mu se suprotstavi. Umet-nost tako zadobija subverzivnodejstvo – bilo na tekstu, bilo uizvo|ewu. Ovaj aspekt [ekspiro-ve dramaturgije ogleda se i u jed-noj od narednih scena – stupawe napresto. Uspeh izvo|ewa ovog deladrame utemeqen je u re{ewu re-ìje – publika vi{e nije nemi po-smatra~, ona postaje akter. Javnomwewe se tako|e demistifikuje.Dok se na pozornici nalaze Ba-kingam, Ri~ard i predsednik kojitreba da navede gra|ane na izbornovog kraqa Engleske, u me|usob-nim razgovorima saznaje se na~inupravqawa masom qudi. Bakingamtako isti~e: ,,Sa dna dvorane nekimoji qudi / Hitnu{e kape uvis, i uto se / Kojih desetak prolomi gla-sova: / ,,Bog neka {titi kraqa Ri-

~arda!“ / Te ja ulu~ih zgodu da iz-vu~em / Korist od ove {a~ice, irekoh: / ,,Hvala vam, plemenitigra|ani / I prijateqi. Ovo kli-cawe / I ovo op{te odobravawe/Dokaz su va{e mudrosti i ove va-{e / Qubavi prema Ri~ardu“. Sce-na prikazuje kako glas nekolicinequdi postaje op{te mi{qewe ipristajawe. U pozori{nom ambi-jentu ovaj deo je dinami~an i sa-drì sve elemente Ri~ardovog li-ka: promi{qeno stupawe na pre-sto sa ironijskom skromno{}u, od-bijawem krune, duhovnom skru{e-no{}u i krajwem pristajawu nakraqevsku poziciju iz razloga {toje to sveop{ta èqa. Publika kojaje ukqu~ena kroz lik naroda pred-stavqa masu koja zagovara ,,op{temi{qewe“ – glumci joj se obra}aju,to je refleksija ponovqivostisituacije i demonstracija politi-~ke mo}i i manipulacije. Scenasvakako navodi na preispitivawe idoti~e se svakodnevnice, te gleda-oce ne ostavqa ravnodu{nim.

Teatarska re{ewa za velikescene koje prikazuju bitke, padawekraqevstava i wihovih kraqeva, apotom i uzdizawe novih, veoma jezahtevno ostvariti. Ukoliko bi seboj prikazao dosledno, zahtevao biveliki broj glumaca koji prevazi-lazi pozori{ni kapacitet. Su-protno tome, ukqu~ivawe malogbroja qudi u prikazu rata jeste ne-uverqivo. Ipak, u slu~aju izvo|e-wa u Narodnom pozori{tu, bitka


je jedna od nauspelijih delovapredstave. Reìja i scenografijasu doprinele pronalaèwu simbo-li~nog i idejnog re{ewa koje neobuhvata veliki broj glumaca, ve}samo dva reprezenta bitke i su-kobqena junaka – Ri~monda i Ri-~arda. Naime, sama bitka je po-stavqena u drugi plan pozornice,dok glumci, Ivan \or|evi} kaoRi~ard i Aleksandar Sre}kovi}kao Ri~mond, stoje pred publikomna dve razli~ite strane, osvetqe-ni reflektorima i pred mikrofo-nima. Bitka je verbalizovana –sna`na i brza smena replika uka-zuje na dinamiku boja, a on je pos-pe{en i de{avawima pri dnu po-dijuma. U zamra~enom prostoruiza wih nalazi se nekolicina za-stavica – isprva su sve u crnoj bo-ji, dok je samo jedna – Ri~mondova –crvena. Ipak, kroz tok bitke za-stavice mewaju svoju boju i repre-zentuju promenu strane boraca. Ri-~ard postepeno gubi svoje saborce,oni prelaze na Ri~mondovu stranui to je opredmetqeno promenomboje. Ovakvo pozori{no re{ewe jeveoma prakti~no, ali i izuzetno

zna~ajno jer je na simboli~komplanu prikazana dekadencija Ri-~ardove vladavine.

Dok je bitka i gluma~ki i scen-ski uspe{no izvedena, problema-tika glavnog glumca svoj vrhunacdoìvqava u neuspelom transpo-novawu Ri~ardovog pada na scenu.Najpoznatija replika iz drame jeslaba{no i gotovo ne~ujno izgo-vorena: ,,Kowa! O, kowa! Kraqev-stvo za kowa!“. To je re~enica kojasumira tragiku glavnog junaka, ko-ja obesmi{qava wegov uspon idramatizuje wegov pad. Me|utim, utrenutku kada je izgovorena, onagubi svoj zna~aj. Ri~ard Tre}i do-ìvqava poraz u drami, izazivaempatiju i saàqewe, postaje tra-gi~ni junak. Me|utim, ve}i porazzadobilo je samo izvo|ewe uslednemogu}nosti da dostojno prikaèuzvi{enost i tragi~nost negativ-nog kwièvnog junaka. Ova zloslu-tna kritika nastojala je da ukaèkako na dobre odlike predstave,tako i na zakqu~nu misao o izne-verenom horizntu o~ekivawa idvostrukom porazu Ri~arda Tre-}eg na beogradskoj pozornici.

76 Sara Arva

Proza

77

Qiqana Bralovi}

Kratke pri~e

STRAH

Da mi je neko pri~ao ne bih muverovala! U Srbiji strah? Ma haj-de bogati! Pa mi smo hrabar, otre-sit narod, kre{emo u brk pa nekako{ta kolko ko{ta! Sve ja takomislila do nedavno...

Razbijawe moje iluzije krenuloje pred posledwe izbore.

ûjem ja jedna moja drugarica,ina~e izuzetno sposobna i radnaèna izuzetnih kvaliteta, skupqababe po selu i vodi na mitinge kaopodr{ku vladaju}oj partiji. Zapi-tam se ja i u sebi i naglas, {totreba takoj osobi toliko poniè-we?

Kaù boqi poznavaoci prilikau Srbiji – strah!

Tu se ja za~udim – razumem {tose one nesposobne gwide prilep-qene za dràvno korito boje! Aliza{to se boje oni koji su kadri istici i ute}i?

Nepro|e dugo, odem na jdnu seo-sku manifestaciju, pozvali me dagovorim poeziju. Tu upoznah drugudimenziju straha. Organizator ma-nifestacije javna ustanova a wenipredstavnici koji su me i pozvali,u gr~u da ne lanem kako znam, moleda im za svaki slu~aj pro~itam ono{to }u da govorim pre nego li iza-|em na binu. Tako|e i dvojica mo-jih kolega pro|o{e cenzuru. Bi miào nesre}nih ~inovnika i odlu-~ih da ne lajem, wima za qubav.

Tre}i slu~aj me je dokraj~io!

Na molbu urednika jednog ~aso-pisa da napi{em prilog o poàrukoji je planuo u susednom seluodem u vatrogasnu slu`bu da se ma-lo raspitam. Kada sam na{la sana~elnikom slu`be, ina~e mojimstarim prijateqom i kada sam murekla za{to sam do{la – samo jepobledeo.

– Nemoj molim te mene da po-miwe{! Ja ne smem nikakvo saop-

Kratke pri~e 79

{tewe da dam o bilo kakvom po-

àru! To samo ovi iz ministar-

stva. Nemoj qubi te brat ako ne-

}e{ da me ostavi{ bez posla! Pi-

taj seqake, oni jedini smeju pone-

{to da kaù, mi dràvni ~inovni-

ci usta ne otvaramo! Sve infor-

macije iz ministarstva.

â{u je ipak prelio slu~aj sa

vladinom savetodavnom slu`bom

za podr{ku selu!

Odlu~im ja da sa Dru{tvom srp-

skih doma}ina organizujem skup na

kome }e savetodavci u~initi ono

za {ta su pla}eni – dati nam savet

kako da do|emo do sredstava ko-

jima nam mediji danono}no ispi-

raju u{i. Kada su nas bombardo-

vali ciframa koje je vlada name-

nila selu, slu{ali smo otvorenih

usta. Dodu{e, kada smo se presab-

rali i sra~unali da recimo, po-

vra}aj za traktore moè dobiti

samo 150 seqaka a u Srbiji ima

4.500 sela i da je ve}a verovatno}a

da }e nas pogoditi grom nego da

}emo dobiti povra}aj od dràve!

Ali problem nije nastao oko

toga ve} kada su savetodavci vi-

deli da sve ovo {to pri~aju sni-

mamo da bismo postavili na sajt

DSD.

Prekinuli su prezentaciju na

pola da bi nas molili da ni{ta ne

objavqujemo jer oni ne smeju ni-

{ta da daju u javnost bez odobrewa

svog ministarstva!

– Qudi, ako ne laète, ~ega sevi pla{ite?

Onda se setim i prethodnih slu-~ajeva pa odem ku}i i zagrlim kra-vu, i poqubim zemqu i kaèm, hva-la ti Boè, kada si me ve} spustiou Srbiju, neka sam makar svoja nasvom. Da ne moram da se sramotim,suzdràvam i laèm. @ao mi jeovih nesre}nika o kojima vam pi-{em pa im za to i ~uvam identitet.

A ja se zovem Qiqana D. Bra-lovi}, seqanka podignute glave,koja laje i ne prestaje!

GROBAR

Kada je Dobroslav, posle tri da-na poro|ajnih muka, ugledao apo-kalipti~ki namra~eno nebo, uproje pogled u vodwikave o~i baba Ta-isije, nadri–babice, koja je poma-gala napa}enoj Dobroslavqevojmajci da se rastavi sa qigavim`gep~etom od nepunih dva kilo-grama.

– Je li mrtvo? – zapita nesre-}na porodiqa, ne ~uv{i pla~ svogu krvi i muci ro|enog prven~eta.

– @ivo je, ìvo, boqe da nije!Vidi – re~e prinose}i joj pomo-drelog slinavca – o~i mu na vr’glave! Ovakvi su Hrista razapeli.Pusti ga neka crkne. Na te re~iDobroslav se prodera iz petnihìla i upi{a babu Taisiju ko ne-ko matoro ~eqade. Sedam dana jeplakao bez prestanka i mlatio

80 Qiqana Bralovi}

maj~inu upaqenu dojku kao da je

glava du{maninova.

– Baci to èno – govorio je Do-

broslavqev otac! – Napravi}u ti

drugog! Ne moram da idem u Ne-

ma~ku za materijal!

– Ovo }e biti moj predsednik –

tepala je majka smeùranom zamo-

tuqku uzalud poku{avaju}i da mu

sisu ugura u usta. Kada ga je jednom

privolela da povu~e mleko, do dva-

naeste godine vi{e sisu nije ispu-

{tao! Kada je poodrastao i proho-

dao nosio je stoli~icu da majka se-

dne da ga podoji. Ne`na majka, o~a-

rana svojim naslednikom nikada

nije odustajala od pomisli da }e

wen sin biti predsednik ili u naj-

mawu ruku narodni poslanik, iako

ni{ta nije ukazivalo na to da bi

Dobroslav mogao biti barem do-

bar ~obanin. Nu`du je vr{io u ga-

}e do polaska u {kolu. Rukavi su

mu vazda bili kao po{tirkani jer

je wima brisao uvek slinav nos. Sa

decom se nije druìo jer su mu se

rugali po{to je dugo tepao i nije

izgovarao slova r i l.

Dobroslabqeva majka posle pr-

vog te{kog poro|aja nikada vi{e

nije zanela pa se cela porodica

trudila da od wega napravi ~ove-

ka. Raspravqalo se naduga~ko i na-

{iroko kojim zanimawem bi tre-

balo da se bavi wihov naslednik.

Deda je bio uporan da mu unuk

bude oficir: {kolovawe besplat-

no, a posao lak. Ne da deda da we-gov unuk bude seqak!

Baba je bila u ve~itom strahuod rata i tvrdila je da dete nijenikako za u vojsku: nema ~vrstinuda komanduje. I kada na koko{kuvikne ,,{i{“, ona samo prezrivoodmahne glavom i nastavi da ~e-prka zemqu po dvori{tu. On bi,moè biti, bio dobar poslu{nik.U politici mu je mesto. Ionakosamo klima glavom, bilo da ga vre-|a{ ili da ga hvali{! Da se o{ko-luje pa polako, prvo od predsed-nika mesne zajednice pa dokle do-gura. A svi oni koji klimaju gla-vom daleko su dogurali!

Ali {kola Dobroslavu nikakonije i{la. Svaki dan donese bar podva keca i puta~u preko svake is-pisane strane. To je oca navelo dabi najboqe bilo da u~i za trgovca.Davao mu je za primer kom{iju Bo-la, koji je penziju stekao u trgo-vini. Bole se lepo sku}io. Malokraduckao na vagi, malo na olovku,kusur nije ni pomiwao a kamo livra}ao. Sve to na sitno, ali malopo malo, malo po malo i obogati se~ovek. Majka, koja se jo{ potajnonadala da }e wen jedinac postatibarem ~lan saveta mesne zajednicepredloì da ga daju na {najderskikurs. Oko wega }e se motati lepeène, mo`da neku nere}nicu iprevari da se uda za wega. Otac,kao glava ku}e udari rukom o as-tal: trgovac.

Kratke pri~e 81

Taman po~e{e da ga savetuju ka-

ko }e da kraducka kada krene sa

tom trgovinom kada na vrata banu

kum Vojo. Kum je qudina od preko

dva metra i poznat je po neutoqi-

vom apetitu. Po{to za ru~ak glat

pojede pove}u }urku, nije ba{ bio

rado vi|en gost u Dobroslavqevoj

ku}i, ali kum je kum. Kum je dola-

zio u goste ko{~at i pogrbqen a

kako bi se prihvatio viqu{ke i

noà on bi se stao ispravqati i iz

kumovske ku}e bi nahrawen i na-

pojen kako dolikuje, odlazio prav

kao strela.

Kada se tom prilikom, kum za-

loìo pr{utom i dvema-trima

kri{kama sira, polovinom hleba

i ove}om glavicom kiselog kupusa,

~ekaju}i da se hladne ~orba, pod-

rignu dva-tri puta i upita kako

kumi} u {kola.

Majka brè-boqe ispri~a sve

{to su planirali. Kum, sr~u}i

~orbu, pogleda preko ka{ike uvek

slinavog Dobroslava i sumwi~avo

odmahnu glavom:

– Bogami kume, te{ko... Probaj

u miliciju da ga da{, tamo primaju

svakaka govna... Tamo ne mora ni-

{ta da misli, ni{ta da zna. Ako ga

da{ u trgovinu, na robiji }e ti

zanat zavr{iti.

Da vidi{, dopade se predlog

svima ali Dobroslava ne primi{e

u miliciju! Joj sramote! Oni pri-

~ali po selu da je prvi na spisku,

da }e dobiti ~in pre nego {to po-~ne da radi.

Nisu smeli ku}i da ga vrate ne-go ga otac odvede kod nekog stola-ra da {egrtuje. Dobroslav drugidan iz igre ukqu~i abrekter iumal’ gazdi ne ise~e ruke. Brèboqe pobegne da ga ovaj ne ubije, iode na svoju ruku da u~i vulkani-zerski zanat. Tu ~oveku preduvanovu gumu te ona eksplodira...

Poku{ao je i kao zidar, ali iotuda jedva ìvu glavu izvu~e kadaje zid, koji je tek ozidao, pao idoma}inu ubio vepra od trista ki-la!

Potucao se od majstora do maj-stora, radio kojekakve fizi~keradove ne bi li koji dinar za-radio. Da se vrati ku}i, otac nijedao! I daqe je pri~ao kako mu jesin uspe{an gra|anin i da se sna-{ao u varo{i ne pitaj!

Vikendom, kada bi dolazio u se-lo, Dobroslav je obla~io parnoodelo {to mu je dala jedna udovicakojoj je ugonio ugaq za zimu. Sedaobi u kafanu, stavio ~a~kalicu uzube i naru~io {pricer da me{ta-ni misle da je ru~ao. A creva muzavijaju kao ratne sirene. Jedva sedovu~e do ku}e i prebri{e sa sto-la sve {to majka na wega iznese.

Po~eo i on da {iri pri~u poselu da je on miliciju prerastaoali da je po~eo veliki biznis uvaro{i. Ali Bog ima plan za sva-koga pa i za Dobroslava! Umre mu

82 Qiqana Bralovi}

nekako na pre~ac deda! Niko u se-lu ne}e da kopa raku, kaù nekadovede Doboslav, biznismen, po-grebnike iz varo{i.

– Ja }u – re~e Dobroslav – daiskopam svom dedi posledwu ku}u!

I tu mu se rodi ideja: grobar, toje moje zanimawe! Jedva do~eka dadedu zatrpa pa poùri da da oglasna radiju: Sve lepo baci na papir:Samoukopno preduze}e SUP ,,Cr-ni dani“ za ne daj boè! U sopst-venom aran`manu vr{imo pogreb-ne usluge! ,,Sve je na{e samo meitva{!“ Lepo se objasni sa voditeq-kom: reklama pa red muzike, re-klama pa muzika. A pesme... Ma sva-ka u srce poga|a! Kad ~uje ~ovek,do|e mu da ubije oca samo da gaDobroslav sahrani!

îm ~uje da je neka baba u selubolesna, Dobroslav naru~i da uzreklamu puste pesmu ,,Kad nestanemajke sve je izgubqeno“, kad mu{kozakovrne ,,Ovim putem vi{e pro}ine}u.“ Kada poboli neki gastarbaj-ter on traì ,,Prokleta je Ame-rika.“

Ma imao je varijante za sve pri-like. I krenulo ga! Krenulo nepitaj! Majka ponosna, kud god idepri~a: ako ovako nastavi, bi}e mojDobroslav predsednik!

SAVEST

Za sve je kriv moj deda Milijan!Znam da me je voleo kao o~i u gla-vi, pe{ke i{ao da me vidi kroz

prozor porodili{ta, nije dao sen-ka na mene da padne, ali me je iupropastio za ceo ìvot. Dobru jenameru imao, ne mogu krivo da ka-èm, ali znamo kuda vode dobrenamere. Mene u KPD Ni{. Znam jada }e ve}ina pomisliti kako tra-ìm izgovor i na drugog prebacu-jem krivicu ali da ispri~am svepo redu pa onda neka svako po svomar{inu sudi.

Elem, od kako pamtim, moj dra-gi, od nedavno po~iv{i, deda Mi-lijan, nije propustio ni jednu pri-liku a da me ne posavetuje i nepodu~i ne~emu, {to bi pomoglo daizrastem u dobrog ~oveka. Obi~noje svaku pri~u zavr{avao re~eni-com: ,,Mi}o, blago dedi, sve se mo-è kupiti sem mirne savesti. Sa-vest ~uvaj, ku}u ne mora{, ku}a mo-è da se kupi ili druga sagradi.“

Kako sam rastao, tako je i pri~ao savesti rasla pa sam pre vojskemogao doktorirati na tu temu. De-da umre a ja i moja savest osta-dosmo...

Ja sam ~ovek seqak, velim, da nepreorem me|u, da ne branim kom-{iji vodu i put i eto, mirna misavest. Ali bog ne misli tako. Is-ku{ava on ~oveka na razne na~ine.Mene navede jedne vrele petrov-danske no}i da nai|em kroz zadru-`no dvori{te! Sada da me pita{otkud ja tuda – ne znam! Zadocniobejah sa nekim dru{tvom u kafanite prepre~ih ispod grobqa pakroz zadru`ni krug da izbijem na

Kratke pri~e 83

leniju prema na{im ku}ama. Nije

mi prvi put bilo da zadocnim! I

osvawavao sam ja, muzika me pra-

tila kroz selo do same avlije, qu-

di poustaju pa se krste. Ali kad

ne{to ho}e da bude, to }e i da bu-

de.

Navede me vrag da prepre~im.

Onako polupijan i pospan, banem

ja u zadru`no dvori{te, odozgor

od grobqa na sporednu kapiju, kad

tamo – vidim jade. Pod mi{anom

sloèna burad sa malinom a di-

rektor zadruge Jovi{a i blagajnik

@ile pruìli crevo za vodu, od-

vrnuli ~esmu i sipaju vodu u one

maline! Vidim ja {ta se radi: ot-

kupili malinu pa razdvojili i do-

suli vode! Tada se malina brala u

burad i, posipana mravqom kise-

linom, zvala se pulpirana malina,

nije u gajbe kao ovo sada. Pomislih

da se sklonim da ne yaram me~ku

gde ne treba, ali ne da |avo mira.

– Pomaè Bog, qudi – velim ja.

– Lepo vam rodila malina. Kod vas

se svako kilo blizni. Mi seqaci

po ovolikoj skapsi beremo, ho}emo

da polip{emo, a va{a dozreva po

hladovini.

Poskaka{e oni, baci{e crevo,

ma jok, vele, hlade burad spoqa da

ne po~ne da previre, da ne popr-

skaju, nije ono {to ja mislim...

– Milicija }e videti kad ja ne

vidim, – velim ja, okrenem se i

odem.

Pre zore eto ti Jovi{e pravo

mojoj ku}i. Doneo deset miliona,

mogao sam u to vreme nov traktor

da kupim. Veli: ,,Uzmi ovo i }uti.“

Kako da uzmem i da mirno spa-

vam? Boè sa~uvaj!

– Meni deda Milijan u nasle|e

ostavio mirnu savest, velim ja i ne

okre}em ni glave na Jovi{u ni na

wegove pare.

Ube|ivao on mene po dugo. Kad

vide da sam se ja za savest uhvatio

ko pijan plota, okrete se ~ovek i

ode.

Ja namirim stoku i krenem da

prijavim miliciji kad oni banu{e

na moju kapiju. Na{i qudi iz sela,

Trajko i Vojo, znamo se. Vele:

,,Mi}o, mora{ sa nama u stanicu,

prijavili te da si no}as provalio

u zadru`ni krug i da si ukrao kan-

tu za prskawe vo}a. Dok se ti spre-

mi{, mi }emo da pretresemo ima-

we. Oprosti, Mi}o, moramo. Ne

sumwamo mi u tebe, ali prijavqen

si...“

Na|o{e kantu pod {upom, Jo-

vi{a spustio kada je video da ne}u

pare ve} savest...

Odvedu me u stanicu milicije,

ja sve ispri~am ko ovo vama. Vidim

ja da meni oni veruju, ali ne mogu

da mi pomognu. Wih dvojica me op-

tuìli, dokazni materijal na{li

milicajci, ja kriv, a savest mi, do-

du{e, mirna.

84 Qiqana Bralovi}

– Traì, Mi}o, dobrog advoka-ta. Nije moje da ti to kaèm, alisavest je skupa stvar.

[ta }u, odem ro|aku êdu, on je{kolovan, profesor. Sve mu poredu ispri~am. On ne moè da sena~udi. Veli: ,,Bre, ro|a~e, tistvarno nisi uzeo tih deset milio-na? Ho}e{ mirnu savest? Pa jesili ti lud? Ja bre imam fakultet-sku diplomu, doktor sam nauka,predajem etiku na fakultetu, pa nemogu sebi da priu{tim ~istu sa-vest! Na ovu skupo}u ti odbija{tolike pare! Ja dam studentu {e-sticu za pi{qivih pola miliona.Ni poslanici ni ministri, mabre, ni predsednik dràve ne mo-è sebi da dozvoli takvu vrednosta ti misli{ da moè{? [ta }etebi, seqaku, ~ista savest? Jednomti Bog pruìo priliku da lako do-

|e{ do para i ti nisi hteo? Akoima{ mozga, moli Jovi{u da po-vu~e prijavu. Neka kaè da to nijewihova kanta, da su svoju na{linegde zaturenu i da sve lepo za-boravite. [ta se tebe ti~e {taoni rade sa malinom. Ti si svojupredao i naplatio, za daqe te nijebriga. Ili, uzmi svoju savest iidi, treba}e ti na robiji, tamo sete{ko spava.“

– Je li tako, êdo? Jeste – velion.

– Dooobro! Da robijam, nego{ta! Fala ti {to me nau~i! Ako jaimam ono {to nemaju ni ministrini poslanici, ima za to i da ro-bijam, nije skupo.

Evo ve} neku godinu mirne save-sti spavam u KPD u Ni{u, ne znam{ta bi mi deda Milijan rekao.

Kratke pri~e 85

BELE[KA O PISCU

Qiqana Bralovi} je ro|ena 19. 11.

1966. godine u â~ku. Udata je i majka dvoje

dece. @ivi u podsuvoborskom selu Pra-

wani, kako to ona pesni~ki kaè: ,,me|u

{qivicima i oblacima, spoti~e se o me-

se~inu, boluje rane u du{i svojih seqaka i

tuguje za izumirawem srpskih sela.“

Posle 17 godina smenskog rada u ,,MK

Rudnik“, putuju}i svakodnevno od svog se-

la Prawani do Gorweg Milanovca i nazad,

posvetila se samo svom porodi~nom doma-

}instvu i porodi~nom poqoprivrednom

gazdinstvu, a u pauzama za predah izme|u

poslova majke, doma}ice i mlekarice, ba-

{tovanke i vo}arke, kao jedna od najboqih

me|u ìvim srpskim kwièvnim heroina-

ma, pi{e pesme, kratke pri~e, aforizme,

drame i kwige na poqzu narodu srpskom isrpskoj kulturnoj ba{tini na }irili~nompismu.

Objavqivala je poeziju i prozu u sle-de}im ~asopisima za kwièvnost: Kraina,

Bawa Luka; Srpska vila, Bijeqina; Vi{e-

gradske staze, Vi{egrad; Rujno, Uìce;Jesewin, Beograd; Svitak, Poèga; Umno,Beograd; God, Gorwi Milanovac, i drugim~asopisima i kwièvnim zbornicicima.

^lan je Udruèwa kwièvnika Srbi-je, Kwièvnog dru{tva ,,Zapis“, Kola srp-skih sestara, Dru{tva srpsko-ruskog pri-jateqstva i predsednik Dru{tva srpskihdoma}ina u Gorwem Milanovcu.

Pesme su joj prevo|ene na nema~ki,francuski, poqski i {vedski jezik.

86

U~estvovala je na najzna~ajnijim kwi-èvnim manifestacijama u Srbiji i ok-ruèwu: Ko~i}ev zbor (Bawa Luka), Piv-ski susreti pesnika (Piva), Vi{egradskestaze (Vi{egrad), Na pola puta (Prije-poqe), Vidakovi}evi dani (Rudo), Dani hu-mora i satire ,,Vuko Bezarevi}“ (Pqev-qa), i na mnogim duhovno-kulturnim ma-nifestacijama na srpskom Kosovu i Meto-hiji ([trpce, Velika Ho~a, Orahovac,Gra~anica, Kosovska Mitrovica, Leposa-vi}, Zubin Potok, Brwak).

Gostovala je u mnogim {kolama {iromSrbije, a prioritet su joj male seoske{kole – zaboravqene i zapostavqene i oddràve i od kulturnih poslenika.

Weni dramski tekstovi iz kwige ,,Nijeluda luda“ su izvo|eni u {kolama i natakmi~ewima {kolskih pozori{ta u No-vom Sadu, Kragujevcu i Gorwem Milanov-cu.

U Kwièvnom dru{tvu ,,Zapis“ izGorweg Milanovca pokrenula je stvara-la~ki rad sa decom, tzv. Zapisove pupoq-ke. Posle wenog sedamnaestogodi{weg ra-da sa mladima rezultat su dva ve} afir-misana mlada pesnika, jedan akademskislikar, dva dizajnera, jedna diplomiranaglumica, nekoliko studenata srpskog je-zika i kwièvnosti. Radovi wenog umet-ni~kog podmlatka se redovno objavquju uletopisu za kulturu God.

Dobitnik je nagrada: Vuko Bezarevi}(Pqevqa), za satiru; Dr Esad Sadikovi}(Prijedor), za kratku pri~u; @iki{on po-zornica (Para}in), za aforizme; Zlatniksa likom Svetog Save (Rakovica), za du-hovnu poeziju; i brojnih nagrada na kon-kursima koje su raspisivali kwièvnadru{tva, domovi kulture i biblioteke, zarodoqubivu, qubavnu i socijalnu poeziju.

Objavila je slede}e kwige: ,,Ptice sustvorene da lete“ – pesme, Dositej, GorwiMilanovac, 2000. godine; ,,Daleki koreni“– pesme, KD Zapis, Gorwi Milanovac,2002. godine; ,,Balada zaboravqenome“ –pesme , KD Zapis, Gorwi Milanovac, 2003.godine; ,,ôvek i zid“ – pesme, KD Zapis,

Gorwi Milanovac, 2005. godine; ,,O~i kojeme traè“ – pesme, Srpska kwiga, Ruma,2007. godine; ,,Nije Luda luda“ – de~je dra-me, @iravac, Poèga, 2009. godine; ,,Pri-~e ispod oìqaka“ – pripovetke, Legenda,â~ak, 2011. godine, ,,Zavet i obe}awe“ –pesme, Lio, Gorwi Milanovac, 2014. godi-ne i ,,Lajem ne prestajem“ – pripovetke,Kwièvna zadruga Srpskog nacionalnog

savjeta, Pqevqa, 2016. godine.

Osim toga, pi{e satiru i drame. Dvemonodrame ,,Kad umreh onomad“ i ,,Ulicacrvenih vewera“ su postavqene na pozo-ri{nu scenu i gostovale su u vi{e gradovau Srbiji i Republici Srpskoj.

Po wenoj pripovetki ,,Detelina napro~evqu“ snimqen je etnografski, doku-mentarno-igrani film ,,Kum“, a nekolikowenih pesama je posluìlo kao osnovnimotiv za snimawe dokumentarno-etno-grafskih filmova (,,Me|a“, ,,êtrdesetidan“, ,,Ivawdan“, ...).

Van kwièvnog rada, kroz aktivnostiu Dru{tvu srpskih doma}ina, zalaè se zao~uvawe tradicije, srpskog jezika i pismai srpskog sela, a posebno je posve}ena ot-varawu centara za povratak selu u pod-suvoborskom kraju.

Svojim na~inom ìvota Qiqana Bra-lovi} je ugledni primer kako se moè ì-veti u srpskom selu, baviti poqoprivre-dom, a u isto vreme biti i pesnik – pisac ipoznati i priznati gra|anin Srbije i sve-ta.

Predrag \ukanovi}

Dve kratke pri~e

KAFANEI ROKENROL

Onog momenta kad je u kafanipesma po~ela da se pla}a parama, ane polomqenim ~a{ama, krvavimdlanovima, suzama i znojavim ~e-lom, tog trenutka je krenuo moral-ni sunovrat dru{tva.

Taj momenat gde kafana sluìda se ~ovek sakrije i bude {to ni-je, a ne kao {to birvaktile bi me-sto koje raskrinkava ~oveka, skidaga golog i bosog i ostavqa nasamosa sobom, bogom i qudima, taj mo-menat je momenat dru{tvene pro-pasti.

Onog trenutka kad je gluv mogaoda odabere pesmu zato {to imanovca, dok su sluhisti morali daigraju po wegovim taktovima, togmomenta je propala dràva.

A kafane i rokenrol ?! – Bi-jelo dugme.

UÎ DA NE PRO\E[ K’O JA

I zavr{i fakultet da bude{stru~ni kadar kapitalisti, da svo-jim znawem upotpuni{ wegove in-telektualne nedostatke, a bogamii ono malo praznog mesta u nov~a-niku.

Elem, dubokog sam uverewa dagore pomenuti problem ne nastajeonog momenta kad shvati{ da tenestru~niji i nesposobniji izrab-quju, jo{ mawe kad se spusti{ to-liko nisko da si ti ~ak i tom po-zicijom zadovoqan, bi}e da prob-lem nastaje onog momenta kad se natvoju èqu postavi pitawe ,,{ta}e{ da radi{ s tim fakultetom,boqe upi{i ovo drugo, zbog pos-

la“. Nije sad pitawe {ta }e{ danau~i{, nego ‘o}e{ li imati za‘leba i dok, stavqaju}i posledwuteglu kiselih krastav~i}a u ve}prete{ku torbu, slu{a{ re~enicu

Dve kratke pri~e 87

koja se ure`e kao crna pruga Meh-med pa{i – u~i da ne pro|e{ k’o ja.

U~ite, da ne pro|ete kao oni, tj.Da vam sutra ne vode dr`avu onikoji bi da prave kulu na vodi ikoji od ruskog kinder jajeta sa-stavqaju avion~i}e. U~ite, da nau-

~ite, da bi sutra vi bili u ve}ini,u odnosu na one za koje ovi saveto-davci, arhitekte, gra|evinci, ma-{inci crtaju kule od karata i avi-one bez krila... u~ite, da ne pro-|ete kao ja.

88 Predrag \ukanovi}

Poezija

89

Sla|ana (Branislava) Bu{i}

,,Uhu duh (*a/u)“

U[I DU[E

Iz testamenta poroka sebe sinasledio.

Le|ima vidi{ gde pogled ti nedoseè.

Zube mi kapija poklonila.Nos sam od ko{arke nasledila.U u{i du{e se skrila.Ne veruje{ u duhove...Kaù, maj~ino se oko opet rodilo,mnogo o~iju u okui samo jedno oko u o~ima.Kaù, tatin je prst oti{ao u {lag,nasledila isti sam.Dodajem ìto.Kaù, uhvati gr~ za nogu baku, pa ne

pu{ta,jo{ baka nisam, ali gr~ me hvata,mora da sam ga nasledila.Kaù, deda ne izlazi iz anegdota.I mene je u wih ubacio,pa ne vidim put da se iskobeqam.Ako je sve, kao {to kaù nasledno,pitam se na koga li jeova detelina sa ~etiri lista{to na grobu mi nikla?!

I TEKU KAZNE

Jutros se ubio ujak,opet neka svadba.

Orkestar za po{tewe kaznu svira,zava|ene bi da pomiri.Ispu{taju svi bes,mama peva.Korov iz srcau glavi ni~e.kroz vene sahrana proti~e.I te~e, te~e...Mama spava.I niko da je probudi.I ubijaju mi mamu, mama;Puca embrion tvoj,danas Te ~edo krvqu Tvojom ra|a.@ivi mama!

OTVORI SUZU

Iz neba ptice grumen kopa{krilo bi kquna u svoju zemqu umotaonikad da ne poletim,je l’ bi zaplakao?Kaù: ,,Ose}am na zenicama podignut

grad“.Mislim, mo`da je na{...I opet pri~am:,,Nikla je zadu`bina bolagolim rukama na{ih suza

malterisana.“Jutros su prozor kapcima poru{ili.Mi sa nas u let sleteli...Za qubav u istekli ugovor se slili.

,,Uhu duh (*a/u)“ 91

Se}awa otupela su od zastava,qudi zakopani u putevima s kraja

davnina...Otvoram snoveu fla{i da kora~aju slobodu.Ne pijem, ìveli!Nikad da ne poletim,u zdravqe nemoj plakati.Ra{iri rukesuzu rukom da otvorim.

NE RASTAMI NAS

Mala,Senka mi u krv upala,iz grlapusti}u psa.Tamomdo posledwe smrti~as ìvotau lave` uvla~imsa suncamelanom svla~im,Tuge mi u kapima,ne bih da nas rastamim!

ODELA OD SAVIJENE DU[E

Zaboleo {e{ir,glavu da skine.Ne prestaju da èdne dnau ispijenim o~imarazmu}enih slutwi.Iz navike si u ogledaluzar da ti se molim?Vrisak povetarca kida me,misli mi u par~i}ima,pocepana visim u odelu du{e.Ne savijaj iscurela jutradok ti pod glavom zavijajutemeqi usahli.Na udici snagrmqavina ose}awa.U spomenik se uspiwemo[e{ir, ja i glava.Skinute nam glaveni{ta ne boli.

VID U EMBRIONU VITRA@A

Nikako da se razgrana{,Semenko.Kora~a{ neprestano u korenuod nicawa daleka...I{~upali ti postojawe, tvoj akril

saznawa.Vidi{ u{ima.I {to ti smeta u ogledalu, tvoje je.I nije.Pre tebe Stvoriteq stakla u ruci

ti se ogledao.A pre ruke tvoj je embrion bio.Crvenim vitraòm u sebe te obavio.I nije te prokleo.Razbijaju pri~e da mora{da ni~e{ i raste{.Dovoqno je {to si Semenka,jer u tebe stane sve veliko i najvi{ebez ~ega ti u najmawem danune bi bilo.Pevaj, Semenko!

DISAWE U TA^KAMA

Ako ti probodu du{u,zavuci se sav u wu.Noèvima ne}e{ osloboditini{ta ve}e od (otkucaja) krvi.Nemaju zubi zavoj na samrti,ni ìvot posteqicu u raqama.Otkini telo od tela razuma,u glavu posadi umda nikada ne nikne{.Du{e, ugu{i me u sve tvoje du{e!Odavno sam prestala,vazduh – ta~kama da uvla~im.

(PRED)DUHOVAWE

Razveì zapovestida Duhovi ne sevnu;Ne svenu.U zevu kucamu strah nikad da ne niknem.Ne bih da zidamcigle u temequ.


Ku}a sam,iako u meniniko ne ìvi.U brojevima;nikad da me ne ostaje.Na kukama sveta,Pesnik,ni~em raspe}em!

ISPRAVQENI U SVEMIR

No}as se nebo izduìlo,noge kosmos ispruìo,ùq se u svemir ispravio(i stigao da ga naùqa).No} kao i no}.Jama...Urli~u usamqene majkeza nikad primqena pisama svojih

vojnika.Samo jo{ rat nijednom nije bio

samohran.Zavijaju pucwevi na ispuwen mesecu no}i praznih bulevara.Vuci }ute.Miri{e prostrana rana.I ~asovni~ar odlazi gore,proverava kazaqke u katancima.Kapije nebeske lopte,zemaqske su vile i{utirale.Vadim komadi}e re~i {to sada

izgovaramo,

a ve} ih nema...Kupujem stih svilom zagrqen i jo{

se kajemu ime nas {to ima nas,no} da ne postanemo dok se poput

neba ne izduìmo.I noge nas ne zaboleI ùqevi ne niknu u stihui stihovi ùq ne naùqaju.Kajem, jo{ se kajem,strah me u nas da se ispravim!

IZVAN PROSTORA VAZDUH

Nema lep{eg nebaod ovog pod kojim smo,ni sjajnijeg pli{a u galaksiji.Svako je ve} dovoqno zreo,neponiklo se seme ne moè

izbrisati.[ta to odjekuje,prasak zvezde u kamenuili treperewe kamewa u zvezdama?Stièm Pesmo.Svetliji je mrak u kojem smo skupa

pra{ina,od sjaja u kojem ne vidimo ni svoju

oslepelost.Bliì se ponovni prasak...Iz o~iju zvezde,da l’ ikad ~ovek zatreperi?



BELE[KA O PESNIKU

Sla|ana (Branislava) Bu{i}, Ho-daju}a radost ili Veselo lice, porek-lom iz Detiwstva doselila se u duhUmetnosti, zahvaquju}i slu~ajnostisinhroniciteta i simbolima koje jesretala kroz snove, u ìvotu, i krozìvot. Biv{e je vatrogasno godi{te(’93). U srcu je dete, u du{i ~ovek.Ili, poku{aj ~oveka u potrazi za du-{om duha i duhom du{e. Qubav joj jekiseonik, osmeh za{titni znak, iakobez {e{ira nikada nije iza{la naulicu. Aforizme pe~e umesto hleba,prozom se hrani, dok poeziju pije sva-kodnevno umesto lekova za smirewe.Iz Pozori{ta ne izlazi smatraju}iga drugom ku}om. Platno koristi ume-sto ogledala. Da nema klavir, kameru,fotoparat, olovku i programe za mon-taù, ne zna {ta bi radila sa o~ima,prstima, a jo{ mawe sa sobom. Da nemaolovku ili NALIV PERO, ne zna ~i-me bi se nalivala. Za retoriku bi da-la ìvot, jer pri~a koliko moè, a}uti koliko mora. Smatra da se odnovinarstva (studije zavr{ava na Fa-

kultetu politi~kih nauka u Beogra-

du) ne ìvi, ali spremna je za re~ i da

umre. Drì se Re~i! U jednoj od naj-

kreativnijih redakcija Radio Beogra-

da 1, u Obrazovnom programu za decu,

mlade i porodicu i Udruèwu ,,ZBU-

NOVNIK“ prona{la je inspiraciju,

sebe u detetu i zbuwuju}e dete u sebi.

Razbuwuje ga Poezijom; na~inom na

koji ìvi. Osim u RADIJU i na

,,JIN– JANG– JUNG“ akademiji, u

projektu ,,Mladi dolaze“ Udruèwa

kwièvnika Srbije (od aprila 2015.

godine) Hodaju}a radost, veselo hoda

~uvaju}i mladost i sti~u}i prakti~na

znawa i iskustva na putu POETIKE

@IVOTA u redu ìvqewa. Iz drame

u ìvotu ìvi ìvot u drami, ba{ po

receptu @aka Pjera Sarazaka.

U ,,Uhu duh (*a/u)“ je wena prva

pesni~ka zbirka koju je dobila kao

nagradu 2017. godine, na konkursu

edicije ,,Prvenac“ SKC-a u Kra-

gujevcu.


BELE[KA O AUTORU ILUSTRACIJA

Tijana \okovi}, ro|ena 30. ap-rila 1987. godine u Beogradu, di-plomirala je na Fakultetu prime-wenih umetnosti, na odseku za di-zajn enterijera i name{taja u Beo-gradu 12. jula 2011. godine.

Imala je tri samostalne izlo-`be, ,,Otvori oko“ u Maloj gale-riji ULUPUDS-a u avgustu i u Ka-fe-baru Prohibicija u oktobru2014. godine, kao i u Domu KultureKwaèvac 2015. godine.

U~estvovala je na slede}im kolektivnim izlo`bama: 2009. ,,Izlo`bacrteà studenata FPU“, NU Boìdar Ayija, 2011; ,,Drugo bijenaleumetnosti“ u DanubianaMeulensteen Art muzeju u Bratislavi, 2011; Ga-lerija Singidunum (18. beogradska mini art scena, na temu mikro-na-tura), 2012; ,,Majska izlo`ba“ u galeriji SKC Novi Beograd, ,,Pogledi“u galeriji 73, 2014. godine; 2015. godine je u~estvovala u manifestaciji,,NOA“ u okviru nedeqe umetnosti u Novom Sadu; 2017. je bila deokolektivne izlo`be pod nazivom ,,Umetnost na papiru u In|iji“.

U~estvovala je na vajarskoj koloniji ,,Teratorija“ u Kikindi 2012.godine.

^lan ULUPUDS-a od 2016.

U svom radu poseban uticaj na Tijanino stvarala{tvo imaju velikiumetnici kao {to su Alfons Muha, Klod Mone, Mark [agal, VilijemTarner, Giger, Dante Gabrijel Roset i Maks Ernst. Centar wenog stva-rala{tva i slikarstva ~ini figura. Kroz razli~ite pravce u kojezalazi (ekspresionizam, apstrakcija, fantastika, impresionizam) ikroz razli~ite oblike proìma se upravo ~ovek. ôvek u enterijeru,~ovek u eksterijeru, ~ovek kroz razli~ita vremena i prostore, istra-ìvaju}i kakvo }e novo zna~ewe dobiti u svakom od novih prizora. Ulepezi razli~itih prizora koje stvara, moè se videti direktno iindirektno, nekada vrlo o~igledno, a nekada suptilno i skriveno {to jeuticaj koji veliki stvaraoci imaju na wu.

drama 48 - rastko.rs

Documents