Ђорђе Караклајић,(Ужице, 24.03.1912 — Београд, 03.04.1986)композитор и диригент, музички уредник Радио Београда. Прво музичко образовање Караклајић је стекао у родном Ужицу. Певању га је подучавао чувени Андра Лојаница, уредник сатиричног листа "Ера". Виолину је учио код гимназијског професора музике Чеха Шимека. Године 1931. уписао је Правни факултет у Београду издржавајући се од давања часова и свирања у оркестрима ЈАСТРА, Џоли Бојс и Мелоди Бојс. Са Радио Београдом је почео да сарађује 1933. године, а 3 године касније упознаје Властимира Павловића Царевца. Био је то почетак једне плодне и за нашу културу значајне музичке сарадње. За време Другог светског рата, Караклајић је био у заробљеништву у Нирнбергу, где му је музички учитељ био композитор и диригент Предраг Милошевић. По повратку из заробљеништва долази у Радио Београд и убрзо постаје уредник народне музике. Водио је Мали радио оркестар и био један од оснивача Великог народног оркестра Радио Београда и женског вокалног ансамбла"Шумадија". Као композитор Караклајић се огледао у разним музичким облицима. Писао је музику за филмове Пурише Ђорђевића, сценску музику за позоришне комаде "Ђидо", "Протекција" и "Подвала", за ТВ драму "Шешир професора Вујића" и радио драму "Вукадин". Написао је, такође, "Три народне игре за оркестар", "Игру за гудачки квартет", и "Basso gicoso" за контрабас и гудачки оркестар. Као музиколог посветио се проучавању и бележењу изворног мелоса трагајући за лепотом народне песме и настојећи да сачува од заборава драгоцено богатство народног стваралаштва. Ђорђе Караклајић је добитник Вукове награде за животно дело, две плакете града Београда и низа других признања за плодан уметнички рад.