Download - ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/... · Novi Sad, Zmaj Jovina 26/II Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648 E-mail: [email protected] Za izdava~a:

âsopis o kwièvnosti za decuGodina XL, broj 4,

zima 2014.

Redakcija:Dr Jovan Qu{tanovi},

glavni i odgovorni urednikDr Vasilije Radiki}

Mr Bojana VujinRa{a Popov

Sekretar redakcije:Ivana Miji} Nemet

Lektor i korektor:Mirjana Karanovi}

Sawa Arbutina

Izdava~:Me|unarodni centar kwièvnosti za decu

ZMAJEVE DE^JE IGRENovi Sad, Zmaj Jovina 26/II

Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648E-mail: [email protected]

www.zmajevedecjeigre.org.rs

Za izdava~a:Du{an \ur|ev, direktor

Slog:Laser studio, Novi Sad

[tampa:Offset print, Novi Sad

âsopis izlazi tromese~noCena ovog broja: 300,00 dinara

Ra~un Zmajevih de~jih igara340–11006551–47

Ovaj broj ~asopisa su finansirali:Uprava za kulturu Grada Novog Sada

Ministarstvo kulture i informisawa

Pokrajinski sekretarijat za kulturu

i javno informisawe

SADR@AJ:

NOVA ISTRA@IVAWA

Nata{a P. Kqaji}, Naracija u Ru`dijevim romanima za decuHarun i more pri~a i Luka i Vatra ̀ ivota . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3

Sneàna D. Paser Ili}, Pradevoj~ica u svetlu obredno-obi~ajne prakse . 17Ivan V. [terleman, Fantasti~na bi}a u bajci Ba{-êlik . . . . . . . . . . . 32Bojana B. U{}ebrka, O frazeologiji u pripovetkama Moma Kapora . . . . . 41Isidora Ana D. Stokin, Dete sa klovnovskim nosom u romanu

Nebo nad cirkusom Raleta Damjanovi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 52Milutin @. Pavlov, Mali atlas kratkih pri~a Olivere [ija~ki . . . . . . 60Jovanka D. Denkova, Mahmut I. êlik, Skaznovidnoto

vo tvore{tvoto na Slavka Maneva, so poseben osvrtvrz zbirkata raskazi za deca Zvezdeni perni~iwa . . . . . . . . . . . . . . 65

O KWI@EVNOM DELU URO[A PETROVI]A

Nikolaje J. Paulica, Hronotop savremenogfantasti~nog romana za decu i mlade(na primeru romana Nila Gejmena i Uro{a Petrovi}a) . . . . . . . . . . 75

Gordana S. Glavini}, Zagonetawe Uro{a Petrovi}aili pohvala mudrosti za ~itaoca 21. veka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 84

KWI@EVNOST ZA DECU I LIKOVNI MEDIJ

Senka R. Vlahovi} Filipov, Ilustracija kwiga za decuu vreme razvijenih vizuelnih komunikacija(Festival ilustracije kwige BookILL fest) . . . . . . . . . . . . . . . . . . 101

Bojana N. Nikoli}, Jelena P. Veqkovi} Meki},Upotreba kwièvnih tekstova za decu ulikovnim aktivnostima pred{kolske dece . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 111

IN MEMORIAM

Dubravka Zima, Zvonimir Balog (1932–2014) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120

CIP – Katalogizacija u publikacijiBiblioteka Matice srpske, Novi Sad

821–93(05)

DETIWSTVO : ~asopis o kwièvnosti za decu / glavni i odgovorni urednikJovan Qu{tanovi}. – God. 1, br. 1 (1975) – Novi Sad : Zmajeve de~je igre,1975-. – 23 cm

Tromese~no

ISSN 0350–5286

COBISS.SR–ID 9948418

OGLEDALO KRITIKE

Jelena Pani} Mara{, Kwièvnost za decu na granici . . . . . . . . . . . . . 124Gordana Maleti}, Najboqe kao mera za dete . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128Dobrivoje Stanojevi}, Veseli va{ar te{kih misli . . . . . . . . . . . . . . . 130Cvijetin Ristanovi}, Pjesma kao izvor radosti . . . . . . . . . . . . . . . . . 132Voja Marjanovi}, Antologija slovena~ke pri~e za decu i mlade . . . . . . . 134An|elko Erdeqanin, Nesebeznala odanost prijateqa . . . . . . . . . . . . . . 136Ivana Igwatov Popovi}, Lutkarska umetnost kao potreba . . . . . . . . . . 137Ivana Miji} Nemet, Na tragu kreativne nastave . . . . . . . . . . . . . . . . 140Brankica @ivkovi}, Qubav – posao za sve . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 143Zorica Turja~anin, „Jezikom zvuka koji nas spaja” . . . . . . . . . . . . . . . 144Vesna Jovanovi}, Kwiga za najmla|e ~itaoce . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147Brankica @ivkovi}, Spomenar jednog de~jeg srca . . . . . . . . . . . . . . . . 148Ruìca Jovanovi}, Oìvele gitare dva detiwstva i jednog prijateqstva . 150

Recenzenti:

Prof. dr Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi}

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultetDoc. dr Sneàna [aran~i} ûtura

Univerzitet u Novom Sadu, Pedago{ki fakultet u SomboruDoc. dr Milivoje Mla|enovi}

Univerzitet u Novom Sadu, Pedago{ki fakultet u SomboruDr Nevena Varnica

Univerzitet u Novom Sadu, Filozofski fakultetMr Milena Zori}

Visoka {kola strukovnih studija za obrazovawe vaspita~a u Novom Sadu

NOVA

ISTRA@IVAWA

UDC 821.111(73)–93–31.09 Rushdie S.

� Nata{a P. KQAJI]O[ „Branko Radi~evi}”

Boqevci – Progar

Republika Srbija

NARACIJA U

RU@DIJEVIM

ROMANIMA ZA DECU

HARUN I MORE

PRIÂ I LUKA I

VATRA @IVOTASA@ETAK: U ovom radu bavi}emo se uo~avawem ele-

menata naracije i fantazijskog u romanima za decu Sal-mana Ru`dija Harun i more pri~a i Luka i Vatra ̀ ivo-ta. Istraìvawe }emo bazirati na teorijskim postulati-ma Prinsa, Propa, Todorova i Doleàla, ali i na na~ini-ma na koje autor gradi vlastiti naratolo{ki i fantazij-ski sistem pod uticajem 1001 no}i, Luisa Kerola i L.Frenka Bauma.

KQU^NE REÎ: Salman Ru`di, Harun i more pri~a,Luka i Vatra ìvota, naratologija, fantazija, pri~a,kwièvnost za decu, otac, sin, potraga, pripoveda~

„Hiqadu jedna i jo{ jedna no}” Salmana

Ru`dija – put u kwièvnost za decu

Duhovni ìvot ~itala~ke publike tvori se naiskazu naratora, koji bez duhovne sposobnosti datka narativno tkivo gubi i fizi~ki ̀ ivot. Upravote`wa da se spasi pripoveda~eva mo} postaje te-

3

matska okosnica Ru`dijevih romana za decu Haruni more pri~a i Luka i Vatra ̀ ivota, ~ijim pri-povednim tehnikama }emo se baviti u ovom radu.

U dva navrata ovaj majstor magijskog realizma,koga }emo prepoznati u liku oca, Ra{idu Halifi/[ah Blah Blahu, na{ao se u situaciji da zanemi.Prvi put to je bilo uzrokovano Homeinijevomfatvom i odlaskom u la`ni identitet Xozefa An-tona, a drugi put promenom paradigme i krizom ~i-tawa – digitalizovani svet po~eo je da uni{tavasmisao tradicionalnog pri~awa. I kao {to hiqadudece pono}i1 biva ro|eno kao paradigma nade noveindijske dràve i obdareno ~udesnim svojstvima daiz sveta stvarnosti utone u svet magije i pokaèsvoje mo}i, tako i bra}a Harun i Luka, u svojoj dva-naestoj godini, u razmaku od 18 godina prelaze gra-nicu mogu}eg i stvarnog, makar ono i ~udno2 bilo,prelaze}i u fantazijski svet ~udesnog3, kreiranogu svesti [ah Blah Blaha koji po nitima tradici-onalnih pri~a crpe nove pri~e iz Okeana pri~a.

Ako je politi~ko-dogmatska cenzura do pre dva-desetak godina bila dominantan „zaga|iva~” ~isto-te „pripovode”, paradigma se drasti~no promeni-la onda kada virtuelni svet vi{e nije bio samo uumetni~kom delu, odnosno wegovoj recepciji, ve}je naru{en tehnologijom koja je odredila poimawesveta „sve-na-klik” deteta, koje vi{e nema strpqe-wa da pa`qivo slu{a pripoveda~a, naviknuto dajednim klikom u sekundi pre|e iz dimenzije u di-menziju, sa nivoa na nivo, {to je autor primetiokao dominantnu razliku u odrastawu starijeg imla|eg sina, koji u istom uzrastu, ali u razli~itimgeneracijama (ranodigitalna vs. digitalna era)druga~ije „spasavaju” pri~u. Stoga ove romane mo-èmo odrediti i kao Ru`dijev autopoeti~ki, teo-rijski traktat o pri~i i pri~awu, uvijen u fineniti fantazijskog literarnog oblikovawa, koji sena Indijskom potkontinentu, podnebqu u kome seukr{taju islamska i hinduisti~ka pripovedna tra-dicija, i ne smatra za~udnim.4

Po re~ima Arijane Luburi} Cvijanovi}, „ovadonekle atipi~na intertekstualna bajka, na grani-ci izme|u romana i novele, ~ije princeze, nalik[ekspirovoj crnoj dami, nemaju milozvu~ne glaso-ve, a prin~eve ne krase o~ekivane hrabrost, snagai lepota, odi{e verom u mo} govora, ili pak pri-povedawa, i slavi plodonosnost kulturne hibridno-sti i razmene, ovaplo}enih u isprepletanim razno-bojnim nitima Okeana pri~a” (Luburi} Cvijanovi}2011: 36). Utopijska te`wa ka slobodi govora u li-teraturi za decu nudi bajkovit kraj, ona to ̀ anrov-ski i zahteva. Ako je u Ru`dijevom ̀ ivotu i lite-

4

1 Pi{u}i pogovor prvom srpskom izdawu romana Deca pono-}i (Ru{di: 1989) pod naslovom „Hiqadu i jedna pono} SalmanaRu{dija”, Svetozar Koqevi} nagla{ava nekoliko zna~ajnih ma-gijskih sposobnosti indijsko-pakistanskog pisca sa evropskimuzorima da putem romana sa~uva ìvot:

1. Tajne wegovog romana „prvo, otkrivaju pripoveda~u – bezobzira na wegove sveznala~ke ili neznala~ke pretenzije – osnov-ne {are vlastitog ̀ ivotnog }ilima”; 2.„Zatim, predo~avaju sa-vremenicima ono {to je svakom poznato a {to jo{ niko nijevideo; ~itao~evi snovi i frustracije, wegovi uzleti i posrta-wa, odu{evqewa i zgraàwa oduvek su bili osnovna ~ar ovekwièvne vrste; 3. „U osnovi takvih dela leì se}awe – sa svo-jom halucinantnom precizno{}u i proizvoqno{}u, sa veli~an-stvenim prividom svog robovawa tzv. stvarnosti i igrom ma{tekoja prebraàva ̀ ivot u ‘tvar od koje se snovi tkaju’.” (Kolje-vi} 1989: 327)

2 Poznato je da pod kategorijom ~udnog Cvetan Todorov odre-|uje „ono {to je u stvarnom svetu mogu}e, ali neuobi~ajeno”(Todorov 2010: 26)

3 ûdesno Todorov odre|uje kao „ono {to ne pripada stvar-nom svetu, u wemu nije mogu}e i nadilazi ga”.

4 Svetozar Koqevi} se poziva na Ru`dijev odgovor novinaruM. R. Sangviju (navedeno prema: M. R. Sanghvi, You Fight to Li-ke Where You Live, Sunday Express Magazine, March 20, 1983)u kome autor izvla~i zajedni~ku odliku u recepciji svog i Mar-kesovog narativnog pisma: „Wegova dela, kao i moja, primqenasu u inostranstvu kao fantastika, a u svojim mati~nim zemqa-ma kao potpuno realisti~ka kwièvnost.” (Koljevi} 1989: 327)

raturi za odrasle pri~a sputana, kwièvnost za de-cu joj nudi bajkovitu iluziju slobode.

Rashid – Rushdie

Nalaze}i se pred izazovom sveta koji ne po{tu-je ma{tu, a zapo~ev{i kazivawe formulom bajke„Bio jednom jedan...”, Ru`di se, bez obzira na sveautobiografske naznake, ne postavqa u poziciju au-torskog ve} fiktivnog pripoveda~a, koriste}i skazkao „iluziju spontanog govora” (Prins 2011: 183),koji dinamikom pri~e „zadràva pa`wu” okupqe-nih slu{alaca, {to se u „eri televizije” i sa po-~etkom „krize ~itawa” ve} po~elo pokazivati kaoizazov. Tokom pripovedawa Ru`dijev sveznaju}ipripoveda~ neprestano pokre}e mehanizam prise-}awa svojih slu{alaca („kao {to se se}ate”), s ob-zirom na obim romaneskne naracije u odnosu naobim klasi~ne bajke. Tako|e, tim postupkom Ru`dipodse}a publiku na motive koji su bili naznaka ne-kog budu}eg doga|awa, ili su ciqano bili dati postrani kako bi im se narator docnije vratio. Pri-sutna je i bliskost naratora sa publikom putemupotrebe zamenica (ja – vi, meni – vama), kao ikroz toplo apostrofirawe, svojstveno i potrebnokwièvnosti za decu: „dragi moji ~itaoci”.

Doda}emo da se sveznaju}i fiktivni pripoveda~posledwi put li~no obra}a publici u trenutku ka-da Ra{id Halifa ponovo dobija mo} pripovedawa,kao da mu predaje {tafetnu palicu da svoju pri~uprenese daqe: „Kao {to ste ve} pogodili, Ra{id jeispri~ao istu ovu pri~u koju sam ja upravo ispri-~ao vama.” Po{to se dar }eretawa vratio [ah BlahBlahu, fiktivni pripoveda~ „klizi” u zasenak, po-{tuju}i veli~inu drevnog pripoveda~a iz 1001 no}i.Ne bismo smeli zaboraviti ni specifi~nu igru re-~ima Rashid – Rushdie. Engleska transkripcija na-

vodi na sli~nost u fonemsko/grafemskom sastavu,ukazuju}i na alegorijsku figuru Ra{ida Halifekao alter ega autora. Poznato je da je Ru`di nakonafere sa Satanskim stihovima imao duù stvara-la~ku pauzu i da je uspeo da je premosti zahvaquju-}i pripovedawu za sina Zafara, koje je docnije pre-to~io u roman Harun i more pri~a.5

Naracija deci primerena,

a odraslima razumqiva

Lejn Dejvis u priru~niku za ~itawe Grade SaverClassic Notes – Haroun and the Sea of Stories bySalman Rushdie isti~e kako je „po pitawu ànraRu`di napisao ne{to u ~emu bi deca uìvala, aodrasli bi to razumeli”, odnosno da se, iako jebazi~na tema qubav oca i sina, „dubqe zna~ewe ro-mana fokusira na zna~ewe pri~a i pripovedawe iinkorporira brojne teme iz wegovih prethodnih de-la, magijski realizam, identitet i politiku, izme-|u ostalog”.6 Ru`di pak nije imao nameru da stvoripreozbiqnu alegoriju ili narativni sistem koji }ese otrgnuti perceptivnoj mogu}nosti deteta7, ve},

5

5 Navedeno prema: http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/major-themes/

6 Navedeno prema elektronskom izdawu na linku.http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/about/,moj prevod.

7 Pi{u}i Satanske stihove Ru`di se na{ao pred izazovomstarijeg sina Zafara (koji je postao prototip za lik HarunaHalife) da napi{e roman razumqiv deci. Autor sam priznajeda se pred kupawem deteta u kadi suo~io sa izazovom da svoj na-~in pisawa prekomponuje u formu pojmqivu stilskom opsegu li-terature za decu, jer ga je sin zadirkivao da ne ume da pi{e zadecu (iako elemente razvojnog romana lako pronalazimo u Decipono}i). Tom prilikom Ru`di je istakao slede}i aspekt impro-vizornog pripovedawa za decu: „Posedovao sam osnovne motive,poput Okeana pri~a, ali bih svakog puta improvizovao, ne samoda bih sina zadovoqio pri~om, nego i da isku{am sebe da li mo-gu ne{to re}i i preneti na neko drugo mesto” (navedeno prema

u skladu sa poetikom igrovnosti koja dominira sa-vremenom literarnom scenom za decu, a napaja sestvarala{tvom L. Frenka Bauma (serijal ârob-wak iz Oza) i Luisa Kerola (Alisa u zemqi ~uda,Alisa s one strane ogledala), svoje delo odre|ujekao „razigrano ~edo fikcije”: „Harun je pri~a. Bi-lo bi suvi{no da je nazovemo parabolom. Zafar nebi trebalo da je ~ita jer je bestseler ili iz po-{tovawa prema ocu. Trebalo bi da je pro~ita izzabave.”8

Nomen narratio est

Trebalo bi pomenuti da sistemu likova, kao ipojedinim lokalitetima u romanu Harun i morepri~a, Ru`di pripisuje svojstva narativnog, kori-ste}i se leksemama iz hindustanskog jezika. Latin-ska maksima Nomen est omen (Ime je obele`je),~esto prisutna u svetu literature, u kojoj ime iliprezime markiraju karakterne osobine lika, pre-tvara se u Nomen narratio est (Ime je pri~a). Stoga}emo toponime i antroponime romana Harun i morepri~a tabelarno navesti, odrediti wihovo zna~ewei ukratko opisati:

a) toponimi:

b)antroponimi:

Nave{}emo jo{ nekoliko pojmova koji bi bilidragoceni za tuma~ewe:Bat-Mat-Karo – zabrana govora;Bezaban – bez jezika (ukidawe prava na slobodno iz-

raàvawe);Kitab – kwiga;Mali – ba{tovan pri~a (prema Tagoreovom Gradi-

naru);Abinaja – jezik pokreta (preuzeto iz klasi~nog in-

dijskog plesa).

6

elektronskom izdawu na linku http://www.gradesaver.com/ha-roun-and-the-sea-of-stories/study-guide/about/, moj prevod).

8 Navedeno prema elektronskom izdawu na linku http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/about/,moj prevod.

ImepojmaBat~it

Bolo

Harun iRa{id Halifa

Hatam[ud

Zna~ewepojmarekla-kazala

zapovedni na-~in od glagolabolna (govori-ti) – „Govori”dobili su ime-na po legendar-nom bagdadskompripoveda~uHarunu al Ra-{idu iz 1001no}i, Halifa –kalif (pri~e)potpuno gotov/totalno okon-~an

Pojam u romanuHarun i more pri~agroteskna princeza Kneèvi-ne Gap koju otimaju âpvalebrbqivi i nerazumni princ,verenik princeze Bat~it

otac i sin, alter ego Sal-manu Ru`diju i wegovom si-nu Zafaru

glavni negativac, kraq Gapakoji zaga|uje More pri~a,alter ego Gospodinu Sengup-ti koji mrzi pri~e i navodiSoraju, Ra{idovu ènu iHarunovu mamu, na prevaru

Gap

Kahani

Dave`jezero

glasina,besmislica,izmi{qotina

pri~a

dosadnapri~a

svetla strana meseca Kaha-ni, zemqa brbqivaca i ne-prestanog pripovedawa, dru-{tvo koje odràva More pri-~askriven Zemqin mesec nakome se nalazi More pri~aimenovano po jezeru Dal uKa{miru (Dull), igra re~i-ma hindu: engleski

ImepojmaAlifbeja

âp

Zna~ewepojmapoti~e odhindustanskere~i zaalfabet/pri~utih, }utqiv

Pojam u romanuHarun i more pri~afiktivno ime grada u komese, na stvarnosnom planu,odvija naracija

tamna strana meseca Kaha-ni, zemqa cenzure i zabraneslobode govora

Kao {to vidimo, Ru`dijeva onomastika zasnivase na sinonimnoj ili polisemi~noj varijaciji lek-sema „pri~a” i „pri~awe”, ukqu~uju}i usmenu, pi-sanu i gestovnu percepciju narativnog sadràja.Tako|e, prisutan je i vrednosni sud pozitivne ilinegativne obojenosti leksema, ~ime se prividnouvodi crno-bela polarizacija junaka bajke, sa ko-jom se Ru`di, koriste}i grotesku, humor i ironi-ju kao mehanizme poetike igrovnosti9, lako i ve-{to poigrava.

S druge strane, u romanu Luka i Vatra ̀ ivotaautor odbija da dâ pojmovnik hindustanskih imena,koji smo smatrali dragocenim u tuma~ewu narato-lo{ke ravni romana Harun i more pri~a. U razgo-voru sa Mari Tatar Ru`di postupak izostavqawamotivi{e potrebom da ~italac poku{a da doku~izna~ewe pojedinih pojmova, da ih potraì, onakokako je wega na tragawe za jidi{ i ladino vokabu-larom navela kwièvnost pisaca jevrejskog lite-rarnog podnebqa.10 Uostalom, „sve-na-klik” detena internetu lako moè prona}i neki od re~nika

koji }e mu predo~iti skriveno zna~ewe nekog odhindustanskih pojmova, pa za razliku od prethodnegeneracije, kojoj je re~nik u kwizi bio neophodankao vid saznawa, Ru`di ~itaocu „najnovije genera-cije” zadaje kreativan zadatak da „pretraì” re~i.Jer – traèwe u kwizi, na papiru, ne zadràva dis-perzivnu pa`wu savremenog ~ita~a sklonog hiper-tekstu, a tragawe za re~ima postaje samo po sebili~na ~itao~eva pretraga, u ve} poznatom „siste-mu mnogozna~nosti” i „zna~ewa koje se do kraja neda” kao bitnih crta Ru`dijevog vi|ewa magijskogrealizma.

[ah Blah Blah – òngler re~i

Profesionalnog pripoveda~a, deliteqa sre}eili neistine, radosti ili opsene, Ru`di slika kaoònglera re~i: „Wegove su pri~e zapravo bilemno{tvo razli~itih pri~a òngliranih jedna zadrugom, a Ra{id ih je odràvao u pokretu kroz nekuvrstu kovitlavog vrtloga, i nikad ne bi napravionikakvu gre{ku” (Ru`di 2013: 13). Mo} govora, naj-svetija mogu}a mo}, imala je opsenarsko dejstvo,pripoveda~ je ~arobwak, on baca ma|ije na recipi-jente, koje je lako mogao „iseliti” iz turobnestvarnosti: „Popeo bi se na neku sklepanu pozor-nicu u nekom }orsokaku punom musave dece i krezu-bih staraca, koji su ~u~ali u pra{ini, a kada bise zagrejao, ~ak bi i mnogobrojne gradske krave za-stajale i }ulile u{i, majmuni bi s odobravawem~avrqali s krovova, a papagaji u kro{wama opona-{ali wegov glas” (Ru`di 2013: 13). Ali ako ostanebez re~i, ̀ ongler pada u o~ima publike. Magija seru{i, a onda sin, poput carevi}a iz bajke, traga zaesencijom pri~e.

7

9 Poetika igrovnosti je jedan od dominantnih postupaka usavremenoj kwièvnoj produkciji za decu i mlade koji se zasni-va na poigravawu tradicionalnim vrednostima: didakticizmomi utilitarizmom poetike kwièvnosti za decu, tradicional-nim crno-belim podelama u karakterizaciji i motivaciji, mo-ralnom prikladno{}u, ~istotom i pravilno{}u jezika i stiha.U teorijskom smislu, mogli bismo re}i da se poetika igrovno-sti zasniva na postulatima Johana Hojzinge iznetim u kwiziHomo Ludens (1938), a s druge strane na zapaàwima datim usavremenim didakti~kim izu~avawima igre (Emil Kamenov,De~ja igra). Upravo razigranost jezika Lejn Dejvis vidi kao jed-nu od kqu~nih tema romana: „Ru`di stvara ~udno ~udesan alter-nativni svet Kahani kroz razigranu upotrebu jezika. Likovi uromanu oli~avaju kwièvne postupke poput aliteracije, asonan-ce i rime, kroz forsirawe ritmova i ekscentri~nost. Isti~u}iautopoeti~ko shvatawe o neuhvatqivosti zna~ewa jezika, Ru`distvara re~i i fraze kako bi istakao ~iwenicu da ~italac nika-da ne moè sasvim shvatiti pravo zna~ewe teksta ili autorskuintenciju.” (Citirano prema: http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/major-themes, moj prevod)

10 Prema: http://www.youtube.com/watch?v=_oGrTPJfRTg

(Ne)pouzdanost pripoveda~a

Na po~etku romana Harun i more pri~a pripo-veda~ ìvi u zanosu, u opsednutosti pri~ama, paneretko gubi finu meru za stvarnost i bli`we. Abez stvarnosti i bli`wih, odnosno wihove vere upouzdanost pripoveda~a, ni pri~a se ne da oteti izusta wenog kaziva~a. Zna se da Ra{id pri~a „neisti-nite pri~e”, ~ime po~iwe da biva zloupotrebqa-van od politi~ara11, gu{e}i Sorajinu slavuj-pe-smu12. Onog trenutka kada Harun, povre|en maj~i-nim begom, izjavi: „Kakva korist od pri~a kad ~aknisu ni istinite?”, pripoveda~ od ubedqivog, po-uzdanog, postaje smu{eni, nepouzdani pripoveda~.

I pojmovima pouzdanog i nepouzdanog pripove-da~a Ru`di se teorijski poigrava. Pod pojmom po-

uzdani pripoveda~ Xerald Prins podrazumeva pri-poveda~a „koji se pona{a u skladu sa pravilimaimplicitnog autora” (Prins 2011: 143). Ako impli-citni autor biva „drugo ja autora, maska ili per-sona koja biva rekonstruisana iz teksta; impli-citna slika autora koja se stvara tekstom, za ko-jeg se podrazumeva da stoji iza scene i odgovoranje za ukupan oblik, vrednosti i kulturne norme ko-jih se pridràva (But)” (Prins 2011: 73), a ne bi gatrebalo me{ati sa stvarnim autorom, Ru`di je, uzsve ve} pomenuto maskirawe autorskog i isticawefiktivnog pripoveda~a, voqan da [ah Blah Blahai Haruna poistoveti sa sobom i Zafarom.

S druge strane, ako pod pojmom nepouzdanog pri-poveda~a podrazumevamo pripoveda~a „~ija merilai pona{awe nisu u saglasju sa merilima implicit-nog autora... ~ije vrednosti (ukus, sudovi, moralniose}aj) odudaraju od onih implicitnog autora”,Ru`di „ka`wava” Haruna da u svojoj narativnojpraksi biva podriven nesposobno{}u da ispri~apri~u po Sorajinom odlasku i usled prodaje pri~epoliti~arima, zadràv{i time teorijsko svojstvonepouzdanog pripoveda~a kao pripoveda~a „~ija jepouzdanost podrivena razli~itim svojstvima samogwegovog pripovedawa” (Prins 2011: 125). Onog tre-nutka kad na politi~kom skupu Ra{id zazvu~i kao„glupa vrana”, pojam nepouzdanosti pripoveda~a od-nosi se na nezadovoqstvo politi~ara – unajmqeniprofesionalac je izneverio.

Prikqu~ak na pripovodu

i gastronomija zanosa

Odakle onda izvire svojstvo, sposobnost pri~a-wa, ako nije svima data? Ru`di na duhovit na~inuvodi tajni sastojak – pripovodu: „Ali za pripo-vesti sa dodatnim tajnim sastojkom... za wih je ~ak

8

11 Ironijski, Ru`di potcrtava razliku izme|u la`nih pri~apoliti~ara i Ra{idovih neistinitih pri~a. Stoga Ru`di o{tropotcrtava Ra{idovo ogre{ewe o ~istotu pri~e; upetqav{i seu politiku, izgubio je svoj mir: „U to vreme ba{ su se primica-li izbori, pa su velike zverke iz raznih politi~kih stranakadolazili kod Ra{ida, sme{e}i se kao debele ma~ke, i moliliga da do|e i pri~a svoje pri~e na wihovim mitinzima – i ni-~ijim vi{e. Dobro se znalo da ko na svojoj strani ima Ra{idov~arobni jezik, nema {ta da brine. Niko nikad nije poverovaoni re~ politi~arima, ma koliko se ovi pretvarali da govoreistinu. (Zapravo, ba{ po tome su svi i znali da ovi laù.) Ali,svi su imali potpuno poverewe u Ra{ida, jer je on oduvek pri-znavao da je sve {to pri~a potpuna neistina i da sve izmi{qa.Zato su politi~ari ̀ eleli da im Ra{id pomogne da osvoje gla-sove na izborima. Dre`dali su pred wegovim vratima, masnoglica, s la`nim osmesima i torbama punim love. Ra{id je mo-gao da bira kod kojeg }e.” (Ru`di 2013: 17)

12 Lik Soraje Ru`di gradi kao idealizovanu suprugu, pripi-suju}i joj i magijska svojstva u romanu Luka i Vatra ̀ ivotakroz fantazijsku pojavu Neslutane Soraje. Moglo bi se re}i dadolazi do zamene uloga [eherezade i wenog voqenog kraqa saRa{idom i Sorajom; dok [eherezada produàva sebi ̀ ivot na-racijom, teè}i da privu~e pa`wu svog supruga, dotle pripove-da~ Ra{id pri~awem pri~a drugima ru{i Sorajinu pa`wu i po-verewe u pri~u. Majka Ru`dijevog sina Zafara nije izdràlateret fatve i stoga je napustila supruga, a i u drugim brakovi-ma Ru`dijeva opsednutost stvarala{tvom (i doda}emo – politi-kom) imala je svoju cenu.

i najboqim pripoveda~ima neophodna pripovoda.Pripovedawu je potrebno gorivo, ba{ kao i auto;ako nema{ pripovodu, prosto ti ponestane zalet”(Ru`di 2013: 57). Upravo narativni prekid dovodido gubqewa prava na dotok pripovode, svojom nara-tivnom ne-aktivno{}u Ra{id je „otkazao pretpla-tu” na pripovodu, pa u duhu javnih komunalnih pre-duze}a biva „skinut s mreè”. ûdesno bi}e Ako--ko, vodeni duh, Snabdeva~ pripovodom iz velikogMora pri~a, traì prikqu~ak na pripovodu, kakobi ga deaktivirao razmontira~em, {to bi bio krajsvih krajeva Ra{idovih pri~a. Odlagawe demonti-rawa, izvedeno Harunovom kra|om razmontira~a ilukavom ucenom, daje mogu}nost da nepouzdani pri-poveda~ Ra{id docnije ipak stigne u fantazijskisvet meseca Kahani, kako bi i sam doprineo o~uva-wu tokova Mora pri~a. Vekovno teorijsko defini-sawe zanosa kao pokreta~a stvarala{tva Ru`dijevRa{id vidi kroz narkolepti~ko-somnabulno-astro-nomsko-oniri~ko iskustvo, {to se u usmenoj tradi-ciji Indije ne smatra stranim: „Oni koji ~esto pa-te od nesanice nau~e da odre|ene namirnice, pri-premqene na odgovaraju}i na~in, mogu da (a) iza-zovu san, ali i (b) da prenesu spava~a kuda god onpoèli. To je postupak koji se naziva zanos. A uzdovoqno ve{tine, osoba moè odabrati da se pro-budi na mestu gde je san odnese, to jest da se pro-budi u svom snu” (Ru`di 2013: 100).13 Harunovimpodvigom, koji seè u domen fantazijskog, Ra{iduse vra}a dotok na pripovodu, a samim tim sledi ipovratak Soraje, ~ija se perspektiva na pri~u prei posle veze sa sumornim ~inovnikom Senguptom/

/Hatam-[udom drasti~no mewa, jer je i svaka na-rativna neistina boqa od dosade.

Platformske igre i smrt pripoveda~a

Uzrok drugog Ra{idovog narativnog prekida uromanu Luka i Vatra ̀ ivota ima veze sa tehno-lo{kim napretkom koji se odri~e skaza kao vidausmenog pripovedawa i fokusira na „sve-na-klik”dinamiku virtuelnih svetova kompjuterskih igri-ca. Ra{id pripoveda~ podràva Lukinu op~iwenostkonzolom, ali Luka vi{e nije pa`qivi slu{a~; ponaznakama vidimo crte hiperaktivnosti i poreme-}aja pa`we (lo{ rukopis, gre{ke na kontrolnomiz hemije). Ra{id pripoveda~, nasuprot Soraji14

„koja iako je ~itav ̀ ivot provela sa ~uvenim Kra-qem pri~a, nikad nije sasvim zavolela te nestvarnestvari” (Ru`di 2011: 212), spreman je da se prila-godi novom vidu naracije, kroz re{avawe izazovawegov sin postaje kontrolor-pokreta~ superheroja:„Ali vidi kako mu se razvija koordinacija oka iruke, i kako re{ava probleme, zagonetke i prepre-ke, prolazi kroz nivoe sa lako}om i sti~e izuzetnesposobnosti” (Ru`di 2011: 17). Ipak, Ra{id pada usan, san kao predvorje smrti15, a wegov alter ego,

9

13 Ru`di ne bi bio majstor ironijske igre kada i ovu Ra{i-dovu mo} ne bi „izvrnuo naglava~ke”, drè}i ga i daqe za „ne-pouzdanog pripoveda~a”: „Ja sam èleo da stignem u Gap, alizbog izvesnih gre{aka u prora~unima, probudio sam se u Pojasusumraka, obu~en samo u ovu oskudnu ode}u, i na~isto sam se smr-zao, slobodan sam da priznam; umalo da se zaledim tamo.” (Ru`di2013: 100)

14 Soraja se sasvim ne otrè svojoj razumskoj crti, videv{iu Lukinoj opsednutosti kompjuterskim igricama realnu {ansuda ugrozi zdravqe, pokvari uspeh u {koli, ali i da stvori ne-realan i nefunkcionalan odnos prema stvarnosti: „To su besko-risne sposobnosti. U stvarnom svetu nema nivoa, samo te{ko}a.Ako u igri napravi nekakvu gre{ku, uvek ima novu {ansu. Akonapravi gre{ku na kontrolnom iz hemije, dobije lo{u ocenu.@ivot je teì od video-igrica. To on treba da zna, a trebalobi da zna{ i ti.” (Ru`di 2011: 17)

15 U intervjuu novinaru Stivu Pakinu, dostupnom na linkuhttp://www.youtube.com/watch?v=ud5Wu_D2kVE, Ru`di napomi-we da je, uz potrebu da napi{e roman mla|em sinu Milanu, biosvestan ~iwenice da postoji ogroman generacijski jaz izme|uwega i mla|eg sina, da je svestan da }e imati 70 godina kadaMilan bude imao 20, a samim tim da je prvi put bio obuzet te-

Nikotata, bledi duh koji pokazuje sve ve}u materi-jalnost, grabi ̀ ivot, a sa wim i pri~e, dok one po-lako isti~u iz pripoveda~evog bi}a, postaju}iotac-uqez. Ra{id time, pogo|en osvetni~kom kle-tvom Kapetana Aga, tokom ~itavog romana biva de-aktivirani narator, na putu ka zerminaciji,16 {tomla|i sin Luka, alter ego Ru`dijevog mla|eg sinaMilana, spre~ava u maniru najboqih 3D platform-skih igara. Treba naglasiti da Ra{id ~ak i u snu,u komi, pripoveda Lukine avanture jer se Luka to-kom svoje avanture kre}e kroz nivoe o~evog ma-{tenskog sveta: „Sawao sam jedan vrlo ~udan san otebi. ̂ ekaj da vidim ho}u li mo}i da se setim. Po-{ao si u avanturu u Svet magije, mislim da je takobilo, a tamo se sve raspadalo. Hmmm, bile su slon--ptice i spec-pacovi, i pravi-pravcati lete}i }i-lim, a onda je trebalo postati vatrokradica iukrasti vatru ̀ ivota. Da li ti mo`da ne{to zna{o tom snu, Luka? Da li bi, nekim ~udom, mo`da mo-gao da dopuni{ ono ~ega se ne se}am?”

Gap i âp – mo} i uloga govora

Skriveni mesec Kahani (Pri~a) ima neobi~nuorbitu, Zemqanima nevidqivu; jedna wegova polo-vina stalno je obasjana svetlo{}u, a druga tavoriu mraku. Po re~ima Lejna Dejvisa, „premda se na-laze na dijametralno suprotnim stranama spektragovora, autor vodi ra~una da Gap, Zemqu brbqiva-ca i âp, Zemqu }utqivaca ne stavi na suprotne

tasove spektra dobra i zla”.17 Na prvi pogled, po-mislili bismo kako Ru`di daje prednost Gapqani-ma i svetlosti koja im daje sposobnost da reprodu-kuju ikada stvorene, ili mogu}nost da na osnovuwih kreiraju potpuno nove pri~e. No, hipertrofi-ja svetlosti ra|a anarhizam, od mo}i govora Gapqa-ni postaju tragikomi~ni brbqivci ~iji vi{ak re-~i moè izazvati samo smeh i podsmeh. S drugestrane, âpvale su ostavile Gapqane u ve~itommraku, oduzev{i im time mo} govora, {to je za po-sledicu imalo rat. Koliko god Ru`di insistiraona pravu slobode govora i stvarawa, on svaki go-vor i svaku pri~u ne vrednuje kao afirmativne, kao{to ni svako }utawe ne podràva Andri}evu mak-simu „U }utawu je sigurnost”. Lejn i Vong podvla~eneophodnost balansa Gapa i ̂ apa u pravilnoj pro-dukciji narativnog tkiva u moru pri~a: „Svaki mo-ra da postoji u ravnoteì sa drugima da stvoriuravnoteèno postojawe. To je evidentno u pona-{awu kontradiktornih Gapqana; iako oni favori-zuju potpunu slobodu, stvorili su neravnoteù usvetlosti koja ostavqa âpvale u ve~nom mrakuprotiv wihove voqe. Ovo sugeri{e da sva dru{tvaimaju sklonost ka cenzuri drugih. Isto tako, rizikod poraza i nesposobnost Gapqana poti~e od wiho-ve nemogu}nosti da cenzuri{u svoje kritike i ogo-varawa. Ovakav govor je govor neproduktivnosti.Iako se Ru`di jasno protivi cenzuri, wegov romanve{to istraùje ravnoteù izme|u kontrole i iz-raàvawa govora koja je dru{tvu potrebna.”18

10

mom smrtnosti i kona~nosti. Tako|e, Ru`di isti~e i paradok-salnu tvrdwu: „Ako zadrìte detiwu prirodu kroz ̀ ivot, temasmrtnosti uvek je tu. Iz tog straha nastaje mra~ni materijalza gradwu pri~e, pri~e o qubavi oca i sina i sinovqeve te`weda spre~i smrt oca.” (moj prevod)

16 Trajno uni{tewe, kompjuterski sleng kojim se zamewujehindustanski sinonim Hatam [ud, kojim se obeleàvao glavninegativac iz Haruna i mora pri~a.

17 Citirano prema http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/section3/, moj prevod.

18 Citirano prema http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/major-themes/, moj prevod.

More pri~a i Reka vremena

Narativno tkivo predstavqa raznobojne struje,Tokove pri~a koji teku i prepli}u se u Moru pri~ana mesecu Kahani. Na Izvori{tu pri~a nalaze senajstarije pri~e, pri~e zapisane u mitskom kodu, aRu`di i sam, u intervjuu datom profesorki kwi-èvnosti za decu Mari Tatar, kaè da „prva izvor-na pri~a biva pri~a o Prometeju.”19 No, gubitakinteresovawa savremenih generacija za praizvornepri~e doveo je do tragikomi~nog „zapetqavawa”linija narativnih tokova, {to bi trebalo urediti„~e{qawem” i „odmr{avawem”, a to biva du`nostba{tovana pri~a Malija. Zaga|ewe nalik na raza-raju}u naftnu mrqu dodatno je ugrozilo More, od-nosno ba{tovan se nalazi u paradoksalnoj situaci-ji da neke pri~e ne}e mo}i da o~isti godinama:„Odre|ene popularne qubavne pri~e pretvorile suse u spiskove za kupovinu. De~je pri~e tako|e. Naprimer, pojavila se epidemija {ala o helikopteri-ma koji govore” (Ru`di 2013: 84). Nije li to ondaRu`dijev kriti~ki pogled na hibridizaciju ̀ anro-va i spajawe naoko nespojivih narativnih sadràja,te na ru{ewe ustaqenih pripoveda~kih obrazaca ipoigravawe wima, {to je od avangarde do postmo-derne redovan i prezasi}en postupak? A bez pra-izvorne pri~e nema po Ru`diju vaqanog za~inapri~i: „Zna{ kakvi su qudi, traè novo, uvek no-vo. Stare pri~e vi{e nikoga ne zanimaju. Mala jepotra`wa za pri~ama koje tamo teku. I tako jeStara zona potpuno zanemarena, ali veruje se da susvi tokovi pri~e nastali upravo tamo, u jednojstruji koja te~e preko celog Okeana pri~a, a izbi-ja iz Vrela ili Izvora pri~a, koji se nalazi, pre-ma legendi, blizu mese~evog Ju`nog pola” (Ru`di2013: 87).

Kako je u romanu Luka i Vatra ̀ ivota akce-nat stavqen na Lukinu borbu za o~ev ̀ ivot, nara-tivne struje Reke ìvota obru{avaju se u Bujicure~i koja izvire iz Mora pri~a, a uliva se u Jezeromudrosti na putu ka Vatri ̀ ivota: „Luka se zagle-dao u vodu i video u woj hiqade i hiqade i hiqadeniti te~nosti kako zajedno teku, prepli}u}i se jed-ne oko drugih, teku}i jedne u druge i druge iz tre-}ih, i pretvaraju}i se u sasvim druge hiqade i hi-qade i hiqade niti te~nosti, i tu je Luka shvatao{ta zapravo gleda. To je bila ona ista ~arobna vo-da koju je wegov brat Harun video u Okeanu toko-va pri~e, pre osamnaest godina. I sada je ~itavaistorija svega tekla pred wegovim o~ima, pretvo-rena u blistave, migoqave, raznobojne tokove pri-~a” (Ru`di 2011: 50). Tokovi u odnosu na Harunovuavanturu nisu zapetqani niti zaga|eni, ve} seskladno pretapaju i prelivaju, {to ukazuje na Eli-otovu koncepciju kwièvnog „teksta me|u drugimtekstovima”, odnosno na intertekstualnost kaoo~ekivan i potreban postupak – ~iste, praizvornepri~e grade nove.

Trovawe narativa – groteskni nonsens

Harun pije ̀ elivodu20 i postaje heroj, pred wimje zadatak da oslobodi princezu iz kule.21 On teìda je oslobodi nalaze}i se u narativnom toku „Spa-savawe prin~eva, Broj pri~a S/1001/ZHT/420/41(R).” Na pola puta do torwa junak po~iwe da sepretvara u pauka i kada stigne do vrha kule pre-stra{ena princeza mu odseca noge, nakon ~ega seon stropo{tava na tlo. I tu uo~avamo intertekstu-

11

19 Citirano prema video-zapisu dostupnom na linku http://www.youtube.com/watch?v=_oGrTPJfRTg, moj prevod.

20 Re~ je o tradicionalnom motivu „vode iz fontane ̀ eqa”,prisutnom u 1001 no}i.

21 Citirano prema http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/major-themes/, moj prevod)

alnu vezu sa bajkom Zlatokosa, klasi~nim narati-vom spasavawa – princ se pewe uz Zlatokosinu ko-su kako bi se popeo u kulu. Po re~ima Lejna Dejvi-sa i Bele Vong, epizoda sa Harunom-paukom „pred-stavqa klasi~an primer kadrirawa narativa u komese pri~a uramquje u narativ druge pri~e”22 ({to jeprepoznatqivo izme|u ostalog i u 1001 no}i). Uovom slu~aju Harun postaje deo pri~e kroz mehani-zam sna, a potom se u svom ̀ ivotu u snu ukalupqujeu zaga|eni klasi~ni narativ, koji umesto o~ekiva-nim podvigom rezultira grotesknim nonsensom.

Svet (ni)je stvoren za kontrolu narativa

Okeanu pri~a preti trajno za~epqewe ukolikoHatam-[ud, vode}i negativac ̂ apa, blokira Izvorpri~a xinovskim ~epom, prethodno zamrsiv{i to-kove pri~a do neprepoznavawa izlivawem otrova--antipri~a koji se pravi u brodu-fabrici. Pa ~emuonda tolika mr`wa? Svet ~inovnika i dogmatsko--ideolo{ko-politi~kih mo}nika svih fela nijestvoren za zabavu ve} za kontrolu, pa Hatam [udpoput Andri}evog Valije, koji mrzi kwige, ̀ igo{eumetnost re~i jer wom ne moè da vlada: „A unutarsvake pojedine pri~e, unutar svakog toka u okeanu,leì po jedan svet, svet iz pri~e kojim uop{te nemogu da vladam” (Ru`di 2013: 169).

Rekli bismo da je ovde posredi suptilna Ru`di-jeva kritika cenzure narativa na Sredwem i Bli-skom Istoku; neprijateqi pri~e sa politi~kim, so-cijalnim i verskim ovla{}ewima ̀ ele da kontro-li{u dru{tvo strogo reguli{u}i pisano i usmenostvarawe. Tako|e, ovde je re~ i o mo}i pri~e, we-nom ̀ ilavom vitalizmu. Po Dejvisu, ko kontroli-{e sadràj pri~e, taj kontroli{e i dru{tvo: „Kraj-

wa kontrola, pokazuje Ru`di, ne dolazi iz vojnemo}i ili autoritarnih taktika. Krajwa kontrolaje rezultat kontrole narativa. Kontrolom naracijema{ta pojedinaca se zapu{ava. Wihove sposobnostiza nezavisnost i slobodu su uklowene.”23

Ekologija narativa

Blistavi krater u morskom dnu, za~udne lepote,iz koga isti~u bezbrojni tokovi najrazli~itijihizvornih pri~a, nalik na vodoskok blistave belesvetlosti, ipak se ne da antipri~ama i ~epu, heroj-ski podvig de~aka i wegovih pomo}nika to spre~a-va. Zapravo, nagon za pri~om {ikqa ja~e od svihzaga|iva~a pri~a, on uklawa svaki trag dejstva an-tipri~e i pre~i{}ava i najzaga|eniji narativnitok u ~isto narativno tkawe, poput ~uda kojim sa-vremene fabrike vode od muqa prave kristalnuizvorsku esenciju ̀ ivota: „Sveè pri~e }e i daqeizvirati iz Izvora pri~a, i tako }e, jednoga dana,okean ponovo biti ~ist, a sve pri~e, ~ak i najsta-rije, ima}e ukus kao da su nove” (Ru`di 2013: 183).Pripovest o zaga|ewu pri~e i sre}e nesumwivo imaekolo{ki podtekst – kao {to sre}u u gradu A(Alifbeji) zaga|uje dim iz fabrike tuge, tako iHatam-{ud, koriste}i se efektom senki, razlivaotrov koji, poput naftne mrqe koja ubija ̀ ivi svetmora, uni{tava narativno tkivo Okeana pri~a.

I ovde je na delu Ru`dijevo teorijsko poigra-vawe pojmom antinarativa/antipri~e, koji XeraldPrins defini{e kao „verbalni ili neverbalnitekst koji usvaja ‘mapu’ pripovesti, ali neprestanodovodi u pitawe logiku pripovedawa i narativnekonvencije (Prins 2011 : 21).

12

22 Citirano prema http://www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/major-themes/, moj prevod

23 Citirano prema: http www.gradesaver.com/haroun-and-the-sea-of-stories/study-guide/section7/, moj prevod.

Drevne pri~e sa Pra-izvora pri~e

Rekli smo da zaborav ili smawewe interesamla|ih nara{taja za najstarije od svih pri~a bivabazi~ni uzrok naru{avawa harmonije u Okeanu pri-~a, te da bez spoznavawa wihovog sadràja mi ni-smo u stawu da pravilno konstrui{emo pri~u, jerse esencija uvek nalazi u arhajskoj re~i. Stari Zo-na, Pra-izvor pri~a, moè se tuma~iti kao Ru`di-jeva metafora za verske i duhovne tradicije kojepruàju najstarije pri~e u ~ove~anstvu, koje suimale ili i daqe imaju okultno-sakralni zna~aj.Te pri~e poreklom su iz usmene tradicije, da bidocnije bile i zapisane. Najstariji narativi nisusamo polarizovane predstave dobra ili zla, ovepri~e obja{wavaju dubqe istine koje se ne mogu ra-zumeti izvan narativnog konstrukta, {to Dejvisodre|uje pojmom mita: „U verskim i kulturnim stu-dijama ove vrste narativa se ~esto nazivaju Mito-vi. Mit (velikim slovom) se razlikuje od mita (ma-lim slovom), prvi pojam je narativna tradicija ko-ja je postala toliko umreèna u psihofizi~koj ikulturnoj svesti dru{tva da se smatra za istinukod slu{alaca koji figurativno ìve unutar tihnarativa.” Sociolozi religije mogu napraviti ra-zliku izme|u sadràja mitova stare Gr~ke i Rimai mitova danas vaè}ih religija, poput hri{}an-stva. Gr~ke mitove shvatamo kao pri~e, odnosno zave}inu qudi oni nemaju mo} uticaja na wihove ̀ i-vote, nisu deo sakralnog. U mitovima vaè}ih re-ligija momenat verovawa je prisutan, oni daju eti~-ku, moralnu i prakti~nu osnovu za ìvot pojedin-ca u odre|enom okruèwu. Na pra-izvoru pri~e na-{la bi se biblijska Kwiga postawa, hinduisti~kakoncepcija ni{tavila (nirvana), kao i juna~kiepovi, od Ilijade i Odiseje, sve do juna~ke epikepojedinih naroda koja je odvajkada bila eti~ki ko-deks.

ôvek – ìvotiwa koja pri~a pri~e

Narativni tok sad postaje ̀ ivotni tok, tokovipri~a nalikuju na arterijsko-venski sistem Ra{idaHalife, koji nije ìv ako ne pri~a, na {ta Lukiskre}e pa`wu o~ev alter ego Nikotata: „Ti bi, vi-{e od bilo kog drugog de~aka, morao znati da je ~o-vek ìvotiwa koja pri~a pri~e i da se u pri~amakrije wegov identitet, wegov smisao, wegova ì-votna krv. Da li pacovi pri~aju pri~e? Da li bo-dqikava prasad poseduju sposobnost naracije? Dali slonovi stvaraju fabule? Dobro zna{ da nije ta-ko. Samo je ~ovek obuzet kwigama” (Ru`di 2011: 36).Mo} govora i mi{qewa, kao preduslov ~itawa ipisawa, data je samo i jedino ìvotiwskoj vrstihomo sapiens. I upravo ta sposobnost biva razlogapsolutne ~ovekove superiornosti nad drugima, sa-mo on je u stawu da stvori svet u sebi, da napi{e,kaè, pro~ita drugima. A pripoveda~, ~ovek odkwige i re~i, bukvalno i ìvi od pri~e, jer sviostali nagoni i potrebe bivaju ni{tavni spram li-terarne gladi i è|i za znawem. Zato se Ra{id ibudi iz narativnog mrtvila tek kad povrati pri-kqu~ak na pripovodu i iza|e iz narativne kome.Odse~enost od Izvora pri~e naratora psihofizi~-ki uni{tava – ako nema pri~e, ~emu gola egzisten-cija? I mo`da upravo ideja o ̀ ivotiwi koja pri~apri~e, ̀ ivotiwi obuzetoj kwigama, biva najzna~aj-niji (auto)poeti~ki iskaz Salmana Ru`dija. To jedefinicija svakog pripoveda~a svih podnebqa, epo-ha i stilskih formacija, ali i odre|ewe Ru`dijakao individue.

Za{to Hatam [ud mrzi pri~e?

Princip nose}eg negativca kod Propa zalazi usferu radwe protivnika ({teto~ine) koji obuhva-

13

ta „nano{ewe {tete, borbu i ostale oblike borbeprotiv junaka i progawawe” (Prop 1982: 35). Kadaje re~ o romanu Harun i more pri~a, negativac jeevidentan i nepromenqiv – Hatam [ud, otima~majke. Hatam [ud je alegorizovani diktator, igra~iz senke, ali se wegova diktatura zasniva na kon-troli ma{te, a ne toliko na sili.

Lik Hatam [uda de~ak u~itava kao lik Sengup-te, otima~a majke – u snu negativac biva u~itaniugroziteq iz stvarnosti. Hatam [ud, uni{titeqpri~a, de~akovu projekciju vidi kao ludilo: „Pri-~e su poremetile de~akov mozak... Pri~e su te u~i-nile nesposobnim da vidi{ ko stoji pred tobom.Pri~e su te navele da poveruje{ kako persona kao{to je Hatam [ud treba da izgleda... ovako” (Ru`di2013: 162–163). Predimenzionirawe, odnosno po-stupak transformacije vode}eg negativca u nesavla-divu zver, poput Andersenove Ve{tice u Maloj si-reni, Ru`di uvodi kao o~ekivani bajkovni efekat:„Majstor kulta je rastao i rastao, na wihovo za-prepa{}ewe i uàsnutost, sve dok nije bio visoksto jedan metar, sa sto jednom glavom, a svaka jeimala tri oka i isplaèni plameni jezik; i stojednom rukom, od kojih je sto dràlo ogromne crnesabqe, samo je sto prva bacala uvis mozak-kutijupupavca Ali-lija” (Ru`di 2013: 163), ali kao maj-stor ironije ubicu pri~a prikazuje i kao ubicu mo-gu}nosti da postane nesavladiva neman: „Razmeta-we... Pri~e vole takve preokrete, ali su zapravopotpuno nepotrebni, a i neefikasni” (Ru`di 2013:163). No Majstor kulta, uveren u svoju nadmo}, upa-da u tipi~nu gre{ku diktatora, otkriva svom su-`wu izvor svoje snage i vrlo jednostavno, grizozra-kom ~ini da Hatam [ud i wegov svet zaista posta-nu hatam {ud, potpuno potpuno gotovi, totalnookon~ani. Drugo uni{tewe Hatam [uda ne de{avase u alternativnom ve} u mogu}em svetu, onog tre-nutka kada Soraja ostavi uzurpatora porodi~nog

sklada, kad izgovori: „Gospodin Sengupta je Hatam[ud”.

Smrt bogova i pri~a kao wihova reanimacija

U tradicionalnom mitu prirodni i natprirod-ni domen odvojeni su dobro ~uvanom granicom ko-ja pravi jasnu distinkciju izme|u ~udnog i ~ude-snog. Po re~ima Lubomira Doleèla, „odnosi mo}ii pristupa~nosti su asimetri~ni; prirodnim dome-nom vladaju natprirodna bi}a koja imaju pristup usvoje feudalno dobro, iako se pokatkad mogu pre-ru{avati ili poprimati telesni oblik”, a „qudisu posve nemo}ni spram svojih natprirodnih gospo-dara, i nije im dozvoqen pristup u wihovo edenskoboravi{te” (Doleèl 2008: 211). Vreme modernogmita ukinulo je bogove, a brojni religijski siste-mi nisu preìveli vreme. Ono {to je nekada biloMit, sada je mit. Sakralnosti nema. Doleèl doda-je kako moderni mit oslikava istu nesigurnost con-ditionis humanae kao i klasi~ni mit, nagla{ava-ju}i odgovornost ne-veruju}eg ~oveka: „Ali sada ka-da su bogovi mrtvi, qudi su sami odgovorni zahaoti~ni svet koji su stvorili” (Doleèl 2008:205). U romanu Luka i Vatra ̀ ivota postoje dvaanticipirana razloga smrti bogova, odumirawe re-ligijskih sistema i Bog-Novac. Tr`ni centri Za-boravci zamewuju hram kao mesto utehe; ono {to jenekada ~inila tuga, otrovni dim, fabrike, sada ~i-ni te`wa ka utopqavawu u samozaborav u svetu po-tro{a~ke kulture.

Lutaju}i po fantazijskom svetu, Luka posmatraponi{tena boànstva gr~ko-rimske, asirske, egi-patske, ju`noameri~ke i drugih politeisti~kihmitologija koja vajno poku{avaju da se izbore saponi{tewem wihovih mo}i nad qudima. „Provodevreme, sve svoje beskona~no, bezvremensko vreme,

14

pretvaraju}i se da su jo{ uvek boànstva, igraju}isve svoje stare igre, vode}i svoje drevne ratove po-novo i ponovo, poku{avaju}i da zaborave da danasvi{e niko ne mari za wih, da im ni imena ne pamtevi{e” (Ru`di 2011: 127). Ovo Luki li~i na stara~-ki dom za isluène superheroje. Lewi, grubi, osve-toqubivi, svadqivi, zavidqivi, daleko od uzornogboga kakvim bi se istakao monoteisti~ki Bog/Alahnovovekovnog monoteizma, zaboravqeni bogovi umitu o Prometeju ka`wavaju prestupnika koji jequdima „pro{vercovao” ve{tinu kazivawa. Luki jepotrebno savezni{tvo kakvih-takvih bogova i sto-ga on napomiwe da i bez sakralnosti oni mogu bitidejstvuju}i u mogu}em svetu kroz narativ: „Slu{aj-te sad dobro, samo kroz pri~e moète dospeti uStvarni svet i ponovo ste}i nekakvu mo}. Kada seva{a pri~a dobro ispri~a, qudi veruju u vas; ne ona-ko kao nekada, ne u smislu oboàvawa, nego onakokako qudi veruju u pri~e – sre}no, uzbu|eno, ̀ ele}ida se ne zavr{i. @elite besmrtnost? Samo moj otac,i qudi nalik na wega, mogu vam je pruìti. Moj otacmoè da navede qude da zaborave kako su vas zabora-vili, i da vas ponovo oboàvaju i da se zanimaju zaono {to ~inite ili nameravate, i da ̀ ele da se pri-~a nikad ne zavr{i” (Ru`di 2011: 181).

Ve{tina pripoveda~a je reanimacija i re-krea-cija davno stvorenih narativnih tokova; ~ak i akoje drevni mit sa Izvora pri~e izgubio svoje reli-gijske vernike, on i daqe ima jak uticaj veruju}emase slu{alaca. Dok slu{amo gr~ke mitove, bogoviu na{oj svesti su ìvi, sna`ni, neukinuti, a pla-nina Olimp sakralna, obavijena oblakom koji kri-je sastajali{te bogova, ~ak i ako se gleda iz per-spektive turiste, iz nekog od podolimpskih letova-li{ta. Upravo to ~ini Olimp i dan-danas ìvim;uneseni u narativ, bogovi i danas imaju svoju mo},premda im se mo`da vi{e ne prinose ̀ rtve stovo-lovke.

Pri~a, ìvot, fantazija

îtawe Ru`dija ne daje otvorena i kona~na zna-~ewa, zahteva snaàn teorijski upliv i poznavaweintertekstualnih veza ako ga ~itamo kao odrasli,ili ako stremimo tuma~ewu. No, sve to nije tako bit-no detiwem recipijentu, dete uìva u dinami~noj,duhovitoj, zabavnoj i naj~e{}e nepredvidqivoj po-trazi, identifikuje se sa Harunom i Lukom i posta-je mali podvi`nik. Pra-izvor pri~a i dan-danas na-paja pripovedawe ve~itim temama, op{tim mestima,lutaju}im motivima. Tehnologija je ipak izmenilapercipirawe pri~e – nekad se ulazilo u fantazij-ski svet sklapawem o~iju i zami{qawem, a u erimo}nih ma{ina ~italac se sam na{ao pred mreòmpri~a, ule}u}i iz jednog u drugi narativni tok pro-stim kliktawem. O~uvati pri~u kao duhovni i ì-vot kao fizi~ki konstrukt ~oveka, uprkos tome,ostaje i daqe nasu{na potreba vredna podviga.

Sravwuju}i teorijske postavke teorija proze(Prins, Todorov, Doleèl, Prop i dr.), neretko smose pozivali na vi{e nego dragocene posredne i ne-posredne autopoeti~ke iskaze Salmana Ru`dija, ko-ji je putem svojih romana za decu iznedrio vlasti-tu teorijsku postavku, rasko{an, vividan i, uz sveintertekstualne veze, originalan pristup naraci-ji i fantaziji, odnosno na~inima na koje se oniprepli}u, ~uvaju}i finu nit ~ovekovog postojawa.Plemenite avanture Haruna i Ra{ida, koji polazeu misiju spasavawa oca, dar pisca svojim sinovimaZafaru i Milanu, bivaju i dar wegovom ocu, od ko-ga je prvi put slu{ao pri~e. To je i oma` svim li-terarnim uticajima jednog pripoveda~a par excel-lence, divqewe kako [eherezadi i Harunu al Ra-{idu, tako i Luisu Kerolu i L. Frenku Baumu.

Ako se po re~ima Lubomira Doleèla „univer-zum mogu}ih svetova neprestano {iri i preobra-àva zahvaquju}i neprekidnoj konstruktivnoj de-

15

latnosti ~ovekovog uma i ruku”, a „umetnost narod-nog pripoveda~a ili popularnog pisca krimi-roma-na stvara nove varijacije na teme starih pri~a ilikova” (Doleèl 2008: 8), „pripovoda” i „plami-~ak Vatre ìvota” kao tajni za~ini u Ru`dijevoj„pripovednoj gramatici” odraàvaju ~istotu stva-rawa mogu}eg ili fantazijskog. Jer, bez wih pri-povedati i ìveti – nije mogu}e.

BIBLIOGRAFIJA

Abot, H. Porter. Uvod u teoriju proze. Beograd:Slu`beni glasnik, 2009.

Buìnjska, Ana, Mihal Pavel Markovski. Knjièvneteorije 20. veka. Beograd: Slu`beni glasnik, 2009.

Doleèl, Lubomir. Heterokosmika — fikcija i mogu}isvetovi. Beograd: Slu`beni glasnik, 2008.

Koljevi}, Svetozar. „Hiljadu i jedna pono} SalmanaRu{dija”, u: Ru{di, Salman. Deca pono}i, 2, Be-ograd, BIGZ, 1989.

Luburi} Cvijanovi}, Arijana. „Luka i Vatra ̀ ivo-ta u pripoveda~kom }orsokaku?”, Detiwstvo,3–4, 2011. Novi Sad: Zmajeve de~je igre.

Prins, Dèrald. Naratolo{ki re~nik. Beograd: Slu`be-ni glasnik, 2011.

Todorov, Cvetan. Uvod u fantasti~nu knjièvnost.Beograd: Rad, 2010.

Ru`di, Salman. Harun i more pri~a. Beograd: Alnari,2013.

Ru`di, Salman. Luka i Vatra ̀ ivota. Beograd: Alnari,2011.

Ru{di, Salman. Deca pono}i, 1–2. Beograd, BIGZ,1989.

Re~nik knjièvnih termina, Banjaluka: Romanov,2001.

Narodna bajka u modernoj knjièvnosti. PriredilaMirjana Drndarski. Beograd: NOLIT, 1978.

Prop, Vladimir. Morfologija bajke. Beograd: Prosve-ta, 1982.

ELEKTRONSKI IZVORI

Davies, Lane. Haroun and the Sea of Stories StudyGuide & Essays, <http://www.gradesaver.com/ha-roun-and-the-sea-of-stories> 14.06.2014.

Lyrie, Alison. Another dangerous storie from SalmanRushdie <http://www.nytimes.com/books/99/04/18/specials/rushdie-haroun.html> 14.06.2014.

Rushdie, Salman. On storytelling. <http://www.you-tube.com/watch?v=ud5Wu_D2kVE> 14.06.2014.

Rushdie, Salman. Interwiew with Maria Tatar. <http://www.youtube.com/watch?v=ud5Wu_D2kVE>14.06.2014.

Rushdie, Salman. Creativity. <https://www.youtube.com/watch?v=LMFL0isGN5M>

Rushdie, Salman. On Luka and Fire of Life. <http://www.youtube.com/watch?v=91zGfF2ANdg>14.06.2014.

Rushdie, Salman. Writing for Kids. <http://www.you-tube.com/watch?v=RC8ieyaf53g> 14.06.2014.

Rushdie, Salman. Salman Rushdie’s Haroun and theSea of Stories, literacy <https://www.youtube.com/watch?v=QW3LiTfN24o> 14.06.2014.

Nata{a P. KLJAJI]

NARRATION IN RUSHDIE’S NOVELS FOR CHILDRENHAROUN AND THE SEA OF STORIES AND

LUKA AND THE FIRE OF LIFE

Summary

In this work we discuss the detection of elements of nar-rative and fantasy in novels for children by Salman Rushdie,Haroun and the Sea of Stories and Luka and the Fire of Li-

16

fe. Our research is based on theoretical postulates by GeraldPrince, Vladimir Propp, Tzvetan Todorov and Lubomir Do-leèl. We also analysed the author’s intentions by buildinghis own narratological and fantasy system under the influ-ence of Arabian nights, and literary work by Luis Carroland L. Frank Baum.

Keywords: Salman Rushdie, Haroun and the Sea of Sto-ries, Luka and the Fire of Life, narratology, fantasy, story,literature for children, father, son, quest, storyteller

UDC 821.163.41–93–31.09 Maksimovi} D.821.163.41–93–31.09

� Sneàna D. PASER ILI][kolski centar „Nikola Tesla”, Vr{ac

Republika Srbija

PRADEVOJÎCA USVETLU OBREDNO--OBIÂJNE PRAKSE

Weno stvarala{tvo u mno{tvu slojeva~eka nove tuma~e, osim ve} potvr|enih, dasa vi{e smelosti otkrivaju i one kvalitetekojih se do sada nisu doticali

(Jeftimijevi} Lili} 1998/99: 159).

SA@ETAK: U radu se prou~ava odnos romana Prade-voj~ica prema razli~itim vidovima tradicije – usmenojkwièvnosti, mitu, obredu, obi~ajima, magijskoj praksi.Prati se transpozicija prepoznatqivih tradicionalnihelemenata i wihovo ukqu~ivawe u nove zna~ewske kom-plekse. Tako|e, prou~avawe je fokusirano na otkrivaweudela ànrovskih odlika bajke u romanu za decu Prade-voj~ica. U toku istraìvawa uo~eno je da delo sadrìsliku pojedinih rituala, obreda i obi~aja koji se mogu re-konstruisati uz pomo} etnologije. Motivi ven~awa, prije-ma stranaca i sahrawivawa saobraèni su stilu i konven-cijama romana u koji su ukqu~eni. Istraìvawe je dovelodo zakqu~aka da se i u ovom romanu iz zrele faze autor-kinog rada iznova potvrdilo da weno svekoliko stvara-la{tvo, u stihu i prozi, po~iva na arhetipovima i simbo-lima utemeqenim u paganskoj i hri{}anskoj tradiciji, teda je ~itav opus Desanke Maksimovi} prepoznatqiv kaoplod jedinstvene, vi{edecenijske stvarala~ke koncepcije.

KQU^NE REÎ: slojevitost dela, fabula, obred,obi~aj, simbol, kulturni junak (mit o heroju), obrediprelaza, stvarala~ki postupak, transpozicija

17

U svesti ve}ine ~italaca Desanka Maksimovi}je prevashodno pesnik. Ni kwièvna kritika nijeo wenoj prozi izricala visoke vrednosne sudove (V.u: Paser 2013: 187–188). O wenim romanima (Otvo-ren prozor, Buntovan razred, Ne zaboraviti) nijese puno pisalo. O romanu Pradevoj~ica objavqenoje svega nekoliko studija (v. u CD 10, bibliograf-ske odrednice: 0658, 1839, 2114, 2624, 2668, 2246,2708).

Do sada nedovoqno istraènim romanom Prade-voj~ica autorka je davne 1970. zakora~ila na po-qe nau~ne fantastike1 u kwièvnosti za decu. Ro-man slika rani razvoj qudskog dru{tva, ta~nije do-ba ranog patrijarhata. Vidno je da se autorka osla-wala na nau~na saznawa o praistoriji: ̀ ivotu, pri-rodi, dru{tvenoj organizaciji, kulturi i op{temstepenu razvoja pe}inskog ~oveka. Ipak, nije pre-tendovala da napi{e istorijski ili nau~ni roman,nego delo koje je plod wene umetni~ke imaginacije.

Nosioci radwe u romanu su deca: pradevoj~icaGava, wen drug Buk, wihov protivnik – negativniGen i mladi umetnik, nepoznati stranac Klek. Rad-wa romana se odvija u okvirima nekoliko tema:borba prvobitnog ~oveka za opstanak, qubav i po-treba za lepim oli~ena u umetnosti. Borba praqu-di za egzistenciju je neprekidna. Ona se odvija udivqoj prirodi, u pe}insko doba. Scene kolektivnegladi, masovnih smrti od iscrpqenosti (poglavqe„Glad”) i po{ast koju donosi poàr (poglavqe„Poàr u {umi”) realna su rekonstrukcija ̀ ivqe-wa u davnoj pro{losti. Motivu qubavi je dato zna-~ajno mesto: u prvom delu romana dat je kroz vezuizme|u Gave i Buka, u drugom Gave i Kleka. Umet-nost je nit koja povezuje Gavu, wenog oca Vra~a, we-nog budu}eg muà Kleka i mladog Ve{taka. îta-ocu se predo~ava da je potreba ~oveka za umetno{}ustara koliko i ~ovek. Vra~ i Klek s jedne, a Gava

i Ve{tak s druge strane predstavqaju dva stadiju-ma u razvoju misli o umetnosti. Crteì Gavinogoca vra~a nastali su iz pragmati~nih razloga – re~je o bacawu ~ini da se nacrtana divqa~ ulovi; Kle-kove figure èna treba da podstaknu ra|awe ibroj~ano pro{irewe plemena. Gavini crteì ra-|aju se spontano, iz de~je potrebe da izrazi svojaopaàwa i doìvqaje; Ve{takove ogrlice sluè dase wima ulep{aju devojke iz plemena. Iz ovoga pro-ishodi zakqu~ak da se geneza umetnosti odvijala odprakti~ne/magijske ka estetskoj funkciji.

Detiwstvo i odrastawe junakiwe, kao i ceo ̀ i-vot praqudi, odvija se nesputano u prirodi. Pre-plitawe motiva prirode i detiwstva je obele`jeve}ine poetskih i proznih ostvarewa za decu De-sanke Maksimovi}. Gava je nosilac univerzalnihqudskih iskustava: ona odrasta i sazreva u jedin-stvenu individuu. To ~ini istraùju}i materijal-ni svet oko sebe, svet prirode koji je weno stani-{te. Upoznaju}i svet oko sebe, prirodu i qude, onaga propu{ta kroz svoju duhovnu prizmu materijali-zuju}i svoje doìvqaje i emocije slikawem po pe-sku, a kasnije po zidovima pe}ine. Kona~no, wenoodrastawe i stasavawe u devojku pra}eno je zaqu-bqivawem i, na kraju romana, udajom. Iz ugla antro-pogeneze, iskustva Pradevoj~ice su istovremenoiskustva „Svedevoj~ice” (Bo{kovi} 2001: 46), jersu detiwstvo i ̀ ivotne faze kroz koje ~ovek pro-lazi iste, ma u kom vremenu ̀ iveo. U toku biolo-{kog razvoja junakiwa ispoqava svoj slikarski ta-lenat, koji }e postati weno opredeqewe. Gava jedevoj~ica koja odrasta u slikarku; po~etak tog stva-rawa ozna~en je podraàvawem dela drugog umet-nika – wenog oca. Taj put stvarawa je poznat sveko-likoj umetnosti i umetnicima. Radoznali i istra-ìva~ki duh koji poseduje, a koji je izdvaja od osta-lih devoj~ica iz plemena, tako|e je predznak wenestvarala~ke i umetni~ke prirode. Udajom ispuwa-

18

1 V. studije: Tautovi} 1971. i Rakiti} 1985.

va svoju biolo{ku ulogu, {to saplemenici od we io~ekuju. Time se „kreativni i biolo{ki principobjediwuje u wenoj li~nosti” (Ristanovi} 2003:62).

Re~eno je da roman slika razvojni put pradevoj-~ice u devojku Gavu. U dubqem fabularnom sloju onprati genezu qudske jedinke, koja se antropolo{kikretala od kolektivne svesti ka wenoj individua-lizaciji.2 Ovaj vi{estruko razvojni roman donosislike privrede, lova, odevawa, umetnosti, obredai obi~aja qudi koji su ìveli u pe}inama. Poredmaterijalnog ìvota, u osnovi primitivnog, ~ijerecidive nalazimo u razvijenim civilizacijama,autorska imaginacija slika moralni i emotivniìvot qudi, koji nalikuje ìvotu dana{weg ~ove-ka i ~oveka uop{te. Junaci dela su izraziti karak-teri, koji u sebi nose izraène i diferenciraneemocije.

Pradevoj~ica Gava i wen otac, plemenski vra~ islikar, tipovi su prvih umetnika – slikara koji suoslikavali pe}ine, o ~ijem istorijskom postojawusvedo~e brojna arheolo{ka otkri}a. Slike prvo-bitnih slikara, vra~eva, imale su ~udesnu mo}, awihova umetnost prakti~nu i egzistencijalnu svr-hu. U svojoj viziji autorka je to predstavila scenomobrednih igara, koje su se odigravale pred polazaku lov (poglavqe „Obredne igre”). Obredne igrepredstavqaju sve~ani ~in za sve ~lanove zajednice.Vra~eva pe}ina, u kojoj }e se one odigrati, poseb-no se ~isti za tu priliku: „Ojha i Gava su slikare-vu pe}inu gu`vama suhe puzavice i trave i o{trimkamewem ~istile tako bri`qivo kao da ~ineogromnu koù, nigde nijedne truni nije smelo osta-ti: sile koje daruju sre}u u lovu vole ~isto}u.”

Lovci i wihove ̀ ene pripremaju se za obred ulep-{avaju}i se: mu{karci su „mazali lice crvenomglinom, a poneki stavqali vence oko glave i okovrata”, dok su se ̀ ene „kitile i ogrtale novim ko-àma”. U sklopu priprema za Igre vr{ili suobredno prawe svog tela u reci, ne „radi ~isto}ei lepote, ve} zato {to je to spadalo u pripremu zasve~anost, kao i ki}ewe i premazivawe lica crve-nom zemqom”. Obredno prawe je gest obrednog ~i-{}ewa. ̂ ovek je verovao da se prawem „usvajaju vr-line izvora: razna se svojstva voda prenose na ono-ga koji se wima natapa; one ~iste, ja~aju, iscequjui oplo|uju. Obrednim prawem se prisvaja nevidqi-va snaga voda” (Re~nik simbola 2004: 618).

Centralno mesto u obredu zauzimao je Vra~,„sve~an, s vencem oko glave, ogrnut koòm plameneboje”. On treba da baci vraxbinu na divqa~ predlov:

Kad se kameni ateqe napunio lovcima, Vra~ je baciopregr{t usitwenog gove|eg loja na vatru, i ona se, nahra-wena ovom `rtvom, popela do tavanice. Tada je on po~eoobred ucrtav{i jednim potezom reza strelu u kowa kogaje bio ranije naslikao.

– Neka se lovci Belih Pe}ina vrate iz lova s ustre-qenim `drepcima – rekao je sve~ano.

Pi{u}i o arhetipskom sloju Pradevoj~ice, Va-lentina Pituli} uo~ava simbole koji su iz tradi-cije dospeli u umetni~ku kwièvnost. U prvom re-du ona uo~ava simbole vatre, vode, pepela, ptice(Pituli} 2000: 282). Vatra, kao neizostavni ~ini-lac obreda, simbolizovala je o~i{}ewe i prepo-rod. Smatralo se da boravak pored vatre obezbe|ujequdima zdravqe i dobro u budu}nosti. Vatra je upaganskom kultu smatrana posrednikom izme|u ~o-veka i boànstva. U obredima smrti i preporodavatra se dovodi u vezu sa antagonisti~kim princi-pom – vodom. Ova dva elementa, udruèna, simbo-

19

2 Moèmo suprotstaviti likove obeleène kolektivnimfunkcijama (lovci, majke odre|ene biolo{kom funkcijom)inividualizovanim junacima (Gava, Klek, Vra~ – koji osim bi-olo{ke nose i vi{u, umetni~ku ulogu).

lizuju smrt i ponovno ra|awe. O~i{}ewe vatromdopuwuje se o~i{}ewem vodom. Oba elementa na{lasu mesto u pomenutoj sceni obrednih igara iz Pra-devoj~ice. Kona~no, crvena boja kojom lovci maùsvoja lica pripremaju}i se za obred odgovara bojivatre. Igrawe uz obrednu vatru je znak veseqa, ovdezbog predstoje}eg doga|aja – lova.

Crteì kopqima probodenih zveri na zidovimaVra~eve pe}ine, koju je on doìvqavo kao „kameniateqe”, predstavqaju za~etak umetnosti ~iji duh natom stupwu koincidira sa duhom prvobitnog ~ove-ka i wegovim shvatawem umetnosti. Ti crteì usteni svedo~e o prisustvu homeopatske magije. Ho-meopatska/imitativna/podraàvala~ka magija igra-la je ulogu u postupcima koje je neprosve}eni lo-vac preduzimao da bi do{ao do ̀ eqenog plena. „Poprincipu da sli~no proizvodi sli~no, lovac i we-govi prijateqi ~ine mnogo {to{ta, svesno imiti-raju}i rezultat koji èle da postignu” (Frejzer2003: 32). îtavo pleme ukqu~ivalo se u magijskeobrede u ciqu zajedni~kog interesa – umnoàvawaulova, jer se verovalo da izvo|ewe magijskog obre-da pred lov pomaè wegovom uspe{nom okon~awu.Obredi su se sastojali u imitirawu uspeha koji seèleo posti}i, po principu „da sli~no proizvodisli~no, ili da posledica li~i na uzrok” (Frejzer2003: 27). Slika ustreqene zveri trebalo je da is-provocira isti doga|aj u lov~evoj realnosti. Svimobredima rukovodio je vra~ ili mag. Po{to je tomprilikom praktikovao „javnu magiju” (a ne pri-vatnu, u ciqu li~nog dobra), „to jest ~arobwa{tvoradi dobra cele dru{tvene zajednice” (Frejzer2003: 55), u o~ima saplemenika bivao je uzdignut„do velikog uticaja i slave” (Frejzer 2003: 55). ̂ e-sto je bio unapre|ivan u poloàj poglavice ilikraqa plemena. Ulogu vra~a, po Frejzerovom mi-{qewu, obavqali su „o{troumniji duhovi”, najspo-sobniji i najpronicqiviji pojedinci. Ove distink-

tivne osobine poseduje i Vra~ u romanu. Pored sli-karskog dara, Vra~ se u zajednici isti~e vi{imsenzibilitetom i intuicijom, zapitano{}u nad si-lama koje upravqaju de{avawima u prirodi i dru-{tvu:

A slutio je nejasno, budu}i sloènije du{e nego we-govi saplemenici, da se u prirodi stalno igraju nekeobredne igre, da su Bele Pe}ine i Ledeni Gu{ter ne~ijicrte`, ne~ije delo, i da sre}a u lovu ne zavisi samo odobrednih igara u wegovoj slikarskoj pe}ini ve} i od ne-kih drugih koje se negde nevidqivo wegovom oku izvode.

Nevidqiva i superiorna ruka svakako pripadaprvobitnom tvorcu, ovde neimenovanom, {to ukazu-je na za~etak teisti~kog mi{qewa u zajednici. Za-pitanost nad doga|ajima kojima ~ovek ne rukovodiukazuje na misaonost Vra~eve prirode. Po toj oso-bini on je duhovno superiorniji od ostalih ~lano-va zajednice, {to je kritika uo~ila kao za~etakprocesa individualizacije li~nosti (Bo{kovi}1974: 92).

Gava, k}i umetnika, odrastaju}i otkriva svojeumetni~ke i moralne crte, kojima podse}a na svogoca. Duhovno je bogatija od ostale dece u romanu,tajnovita je i pronicqiva, mudra i karakterna. Iz-dvojena je od ostalih junaka i bliska sa prirodom,ba{ kao li~nosti woj duhovno bliske – de~aci Buki Klek. Za wu autorka kaè da je „zaneta” i „zami-{qena”, ~esto se osamquje i pored maj~inih upo-zorewa da u prirodi vrebaju opasnosti. U svojimusamqeni~kim {etwama istraùje okruèwe, u po-trazi za nesvakida{wim, nepoznatim. Wenom ka-rakteru odgovara nesvakida{wa qubav, koja }e seostvariti u drugom delu romana zaqubqivawem uNepoznatog, Kleka.

Lik de~aka Buka naslikan je po obrascu mitskihheroja3. On je „mu{ki pandan Gavi” (Laki}evi}

20

3 Primetio Dragan Laki}evi} (1998: 228).

1998: 228). Od detiwstva druguju otkrivaju}i pri-rodu koja ih okruùje. On je, poput Gave, sna`nali~nost, emotivan, ali i mu{ki snaàn, ve{t, ple-menit – {to zna~i da poseduje crte koje ga predis-poniraju da bude izuzetno vredan ~lan zajednice idobar lovac. Wegovi plemeniti postupci motivi-sani su potrebom da ~ini dobro drugima i da steknenaklonost osobe koju i sam voli – Gave. Za razlikuod saplemenika koji u divqa~i vide samo hranu, zaBuka je ona oli~ewe lepote. U doba gladi pu{tairvase na slobodu umesto da ih ubije; iako je uprilici, ne ̀ eli da ubije ̀ drebe nego da ga pripi-tomi. U wegovom liku primetan je vi{i evolutivnistepen svesti – prelaz od lova ka pripitomqavawuìvotiwa.

Ovaj nagla{eno pozitivan lik strada kobnomgre{kom, zamenom u lovu. U lovu na divqe kowe,ponesen ̀ eqom da se istakne, nesmotreno napu{tastraàrsko mesto i lovci ga gre{kom ustrele:„Me|utim i lovci su ve} izbili na visoravan neslute}i da ih je neko pretekao. Jedno kopqe smrt-no rani Buka, koji je ve} jurio za gowenim ìvo-tiwama me{aju}i se s wima i koga niko od lovacau uzbu|ewu nije primetio. Zagu{eni sopstvenom vi-kom, oni nisu ~uli wegov krik.” Ovde se uo~ava mo-tiv smrti junaka u lovu koji poznaju i epske pesme.Epika se sluì ovakvom slikom lova (zamewena lo-vina) da bi tematizovala susret ~oveka sa sudbi-nom. Re~ je o lovu bez o~ekivanog ulova, odnosnobez ulovqene ìvotiwe, umesto koje se javqa ne-predvi|ena zamena za divqa~. Ta zamena se uvekslika u vidu dramati~nog, ~esto i tragi~nog obr-ta, kako za ̀ ivot lovca, tako i za wegovo okruè-we.4

Antipod moralno i fizi~ki izuzetnom Buku je„glavati, podli” Gen. Wegovo ime i atributi kojiga prate u funkciji su oslikavawa karaktera. Onje qubomoran, nasilan, destruktivan. Nosilac jesvega negativnog {to se od pra~oveka prenosilo nabudu}a pokolewa.

Klek je jo{ jedan umetnik u romanu. Odlikuje sesposobno{}u da „vaja lepo kao voda”. Stvara belefigure koje su imale „{iroka bedra i velike trbu-he” i „bile su o~e{qane kao devojke u nasequ”.Pripadnici plemena su znali za magijsku funkci-ju figura i komentarisali su je re~ima: „on veli~aìvot i plodnost”. Smatrali su da tim figuramabaca vraxbine na ène da ra|aju, da bi se plemespasilo od izumirawa. Stari vra~, Gavin otac, spa-savao je wihovo naseqe od gladi, a ovaj novi umet-nik od aktuelne pretwe – biolo{kog nestajawa. Za-to ga rado prihvataju i ̀ ele da ga zadrè u nasequ.

Travar je jo{ jedan od junaka imenovanih po svo-joj funkciji u romanu. On sakupqa lekovito biqekojim le~i bolesne saplemenike. Ovu vrstu primi-tivnih lekara poznavao je na{ narod u perioduprostonarodne medicine, koja je prethodila razvo-ju medicine kao nauke.

* * *

Zajednica predstavqena u romanu ima svoje ure-|ewe i tradiciju. Odlikuje se jezikom, hijerarhij-skim poretkom, obi~ajima i pravilima pona{awa.U tradicionalnim kulturama qudski ̀ ivot prola-zi kroz niz ceremonijalnih ciklusa. Oni se odigra-

21

4 Lovina moè biti nadokna|ena na vi{e na~ina (V. u: De-teli} 1992: 287–289). Ovde je prisutna varijanta zamene ~ove-ka lovinom, odnosno smrt ~oveka umesto smrti ̀ ivotiwe. Mo-tiv se javqa u Vukovoj pesmi Smrt vojvode Kajice (Vuk, II, 80),

gde Kajica gine umesto da se ulovi divqa~. Reprezentativnijapesma sa ovim motivom je svakako bugar{tica Marko Kraqevi}i brat mu Andrija{, u kojoj se smrt junaka razvija kroz alego-riju o „tihom jelenku”. Svojom plemenito{}u Buk nadrasta vr-{wake (ba{ kao i Andrija{ koji u samrtnom ~asu osloba|a bra-ta krivice za bratoubistvo koje je po~inio), a svojom smr}u po-staje dostojan da se nazove epskim tragi~nim junakom.

vaju u svim ozbiqnim, za pojedinca zna~ajnim tre-nucima ìvota, kao {to su: ro|ewe, inicijacija,ven~awe, zrelo doba, starost i na kraju smrt. Krozove kqu~ne momente pojedinac ne prolazi sam, negosa zajednicom kojoj pripada (porodica, pleme).Obredi prelaza sastoje se iz nekoliko konstantnihfaza – odvajawe, prelazni period, prijem – ~iji ~i-nioci variraju u razli~itim narodima. FabulaPradevoj~ice donosi ~itaocu sliku brojnih obredai obi~aja koji datiraju iz rane faze razvoja qud-skog dru{tva.

Kult mrtvih i odnos zajednice prema umrlomerazvijen je na vi{e mesta u kwizi. Slede}i pasus,koji ilustruje narodno verovawe da ~ovek, odnosno~ove~ja du{a, ìvi i posle smrti, oslikava svestpra~oveka:

Gava od straha nije smela pri}i nosilima. (...) Bilojoj je neshvatqivo da Buk mora u pe}inu gde spavaju mrtvi,gde su dva Plodnina sina, gde je Vra~ev brat, gde su Honlai wena sestra, k}eri Ojvine, pomrle na poro|ajima, gdesu deca skapala od gladi i mnogi drugi ~iji se glasovi uno}i ~uju u sovinom kukawu.

Otuda se Gava obra}a nedavno poginulom de~akusmatraju}i da }e je ~uti:

Gava je ostavila Ojhu i lovce kraj Vra~a i po{la pre-ma pe}ini mrtvih. Toga puta nije ̀ elela da sretne nepo-znatog, htela je Buku da kaè da Vra~ mora k wemu. Krajpe}ine nije bilo nikoga. Vladala je ve}a ti{ina nego nadnu jaruge. Naslonila je Gava usne uz kamenu plo~u.

– Vra~ mora umreti – rekla je.– Buk nije odgovorio.

Verovawe da mrtvi nastavqaju da ìve i poslesmrti na nekom drugom svetu ilustrovano je ovde uvidu wihovog boravka u pe}ini mrtvih.5 U tuma~e-

wu pe}ine, kao i svih velikih simbola, javqaju sedva aspekta: pozitivni i negativni. U mitovima opostanku pe}ina se, kao prostor unutra{wosti,javqa kao arhetip materice; brojni inicijacijskiobredi zapo~iwali su prolazom kandidata kroz pe-}inu. Nasuprot takvom tuma~ewu stoji druga, tra-gi~nija simbolika pe}ine. Pe}ina se javqa kao me-sto prelaza sa zemqe na nebo. Isus je ro|en u pe-}ini, u woj je i pokopan pre svog vaznesewa na ne-bo. Kona~no, u pe}inama se ~esto kriju ~udovi{ta.U wima se nalaze vrata pakla, po verovawu koje jevladalo u Kini. Veruju}i da vodi u podzemqe, broj-ni narodi su u woj pokopavali svoje mrtve, „kojibi u woj zapo~iwali svoj dug zagrobni ̀ ivot” (Re~-nik simbola 2004: 685–689).

Bukova smrt semanti~ki korelira sa smr}u kul-turnog junaka, odnosno junaka juna~kih mitova. Go-vore}i o obredima prelaza u juna~kim mitovima,Eleazar Meletinski konstatuje: „Tamo gde se opi-suje, smrt kulturnog junaka ~esto se zami{qa kaonekona~na, ostaje nada da }e se on vratiti iz car-stva mrtvih, da }e oìveti u budu}nosti” (Mele-tinski 1983: 232). Po mitskom obrascu zami{qe-na je smrt epskog Kraqevi}a Marka6, kao i mladi-}a Buka, ~ije je ve~no stani{te pe}ina.

Obred ̀ aqewa za pokojnikom obra|ivala je De-sanka Maksimovi} u stihu (npr. Sestrina tu`ba-

22

5 Poznato je narodno verovawe da posle smrti du{a dospe-va u raj, pakao ili „neko tre}e mesto, odakle se du{e, po bo`-

jem odre|ewu mogu i da vra}aju na ovaj svet, i to redovno da iz-vr{e neku pokoru ili posvr{avaju ne{to {to im je bila du-`nost da svr{e za ̀ ivota, pa nisu mogli” (Mitolo{ki re~nik2007: 107).

6 Pe}ina je ~est topos u folkloru. Predawa je predstavqa-ju kao mitski prostor u kome borave Marko Kraqevi} i NovakDebeqak. Iznose}i verovawe o smrti Kraqevi}a Marka, Vuk uRje~niku kaè da je Marka nakon jedne krvave bitke Bog „neka-kijem ~udnijem na~inom prenio” u „nekaku pe}inu”, u kojoj [a-rac i on „i sad ìve”. Predawe se zavr{ava re~ima da }e seMarko „jednoga dana probuditi i opet na svijet izi}i” (Srp-ski rje~nik 1975: 345–346). Motiv pe}ine kao ve~nog stani{tajunaka iskoristila je autorka u svom romanu.

lica) i u prozi romana Pradevoj~ica. U romanu }esmrt mlade porodiqe Honle propratiti sve ~lani-ce zajednice na tradicionalan na~in, zapevkom iraspu{tawem kose:

Zatim je zavapila Honlina majka i za wom sve ène,kao kad zver po~ne urlikati pa joj se i druge pridruè.Sve su prosule kose po grudima i ple}ima u znak ̀ alostiza preminulom mladom ènom koja je do malo~as nagnutanad virom radila zajedno sa wima.

Nagr|ivawe tela u znak ̀ alosti prikazano je usceni àqewa majke za mladim lovcem poginulimu lovu:

Lovci su spustili nosila pred pe}inom wegove majke.Sa posledwom o~ajnom nadom ona je zagrlila Buka pri-nose}i svoje lice wegovom, pa osetiv{i da je hladan i damora u jamu iz koje se niko ne vra}a, po~ela je jau~u}i ~u-pati kosu i grditi lice i grudi. ̂ inilo se da }e sebi me-so pokidati i o~i iskopati.

Obi~aj opremawa pokojnika zemnim stvarima,oru`jem i ratnim priborom ako je bio lovac, hra-nom i vodom, poticao je iz verovawa da }e on svojìvot i sve aktivnosti, koje je praktikovao na ovo-me, nastaviti na onom svetu:

Dojiqa je mladi}a ogrnula novom koòm.Ve{tak ga je opasao najlep{im opasa~em koji je imao

u svojoj riznici.Gava je skinula ogrlice koje joj je mladi umetnik poda-

rio i jednu uplela Buku u kosu, a drugu mu omotala okomi{ice.

Goul je spustio kraj wega kopqe kojim je de~ak irvasepogodio i oru`je koje je nosio u posledwem lovu (...).

Skaka~ mu je pored zdele s vodom ostavio komad tekra{~ere~enog mesa.

Oti{ao je Buk sve~ano odeven u pe}inu mrtvih da sene postidi pred onima koji su tu ve} ranije leàli.

Imao je, ako ga ko napadne, ~ime da se brani, imao jeda pije i da jede ako mu se prohte.

Smrt je, po narodnom verovawu, obeleèna iprisustvom htonskih ìvotiwa. Tako smrt Honleprati ogla{avawe zloslutnih, ne~istih ̀ ivotiwa:„Posle toga su po~ele hukati sove. (...) Tek {to suse sove naprorokovale, negde visoko u planini po-~eli su urlati psi i kurjaci.”

U sièu Pradevoj~ice nalaze se jo{ neki mo-menti svojstveni biografijama mitskih junaka (Me-letinski 1983: 229–233). Jedan od wih je obredinicijacije. Rituali inicijacije imaju svoje upo-ri{te u mitu o junacima, odakle su dospeli u folk-lornu kwièvnost (bajke i pesme). U juna~kim mi-tovima je inicijacija (prelazak iz grupe dece ugrupu odraslih) bitan momenat. Wegovo mesto uìvotu mu{karca bilo je fiksirano i nepromen-qivo (ra|awe, imenovawe, inicijacija, brak, posve-}ivawe u vi{i socijalni status u mu{kom savezu –posve}ivawe u vra~eve i stare{ine i, najzad, smrt).Kao ekvivalent ritualu incijacije mitskog junaka,u romanu Pradevoj~ica nalazi se motiv Bukovogprvog odlaska u lov (poglavqe „Gowewe irvasa”).Za mu{karaca je inicijacija bila „najva`niji inajuzorniji” (Meletinski 1983: 230) prelazniobred. Inicijacija je podrazumevala „odvajawe pol-no sazrelog mladi}a od majke i sestara, od grupeneposve}enih èna i dece” da bi bio preveden „ugrupu odraslih mu{karaca-lovaca sa pravom na ̀ e-nidbu, koja sledi zatim” (Isto: 230). Buk ne}e do-ìveti tu slede}u fazu u obredima prelaza, koju}e u ritualnom pogledu u potpunosti doìveti Ne-poznati.7

23

7 Na ovom mestu treba zapaziti da je i odrastawe/sazrevawejunaka narodne bajke vezano za lov. Dorastawe do oru`ja/kowa/pu{ke je znak zrelosti junaka; kad se junak Zlatorunog ovna(Vuk, SNP, 12) „opa{e snagom”, on traì od majke o~evu pu{ku„da ide s wom u lov”.

Prijem stranca je obred prelaza ~esto prakti-kovan u primitivnim dru{tvima. Nakon {to seodvoji od svoga plemena, stranac teì da postanepripadnik druge grupe, plemena. Me|utim, to se nemoè desiti ako stranac ne pro|e kroz ta~no utvr-|ene etape obreda prelaza. Proces zbliàvawastranca i lokalnog stanovni{tva po van Genepu(2005: 31–48) prolazi kroz nekoliko faza. Za ve-}inu naroda stranac je bio „nekakvo sakralno bi}e,obdareno magijsko-religijskim mo}ima, natprirod-no blagotvoran ili zlo}udan” (Isto : 32). Budu}itakav, potencijalno opasan, on nije smeo odmah dau|e u selo, ve} je morao izdaleka da pokaè svojenamere. Najpre su sa wim kontaktirali izabranipojedinci iz plemena, uglavnom poglavica ili iza-brani ratnici. To preliminarno stawe traje dotrenutka kada stranac bude prihva}en, {to je ozna-~eno razmenom darova, nu|ewem namirnica od stra-ne plemena, dodeqivawem sme{taja. Kona~no, cere-monija se zavr{ava obredima prijema: sve~animulaskom, zajedni~kom trpezom, rukovawem. Deo pro-cesa prijema kod nekih naroda bila je i razmenaèna. Pleme je „pozajmqivalo”, tj. davalo svoje ̀ e-ne strancima, jer se verovalo da }e se tako dobitideca koja }e „biti darovitija ili sna`nija” (Isto:41).

Korelative pojedinim fazama ovog obreda nala-zimo u Pradevoj~ici. Nepoznati se najpre krije upredelu Belih Stena, izdvojen, u sopstvenoj pe}ini.Sa wim komunicira samo Gava, dok ne bude prihva-}en od celog wenog plemena. Gavu otac i Stare{nanamewuju upravo wemu, s ciqem da ga zadrè u svomplemenu, zbog wegovih ~udesnih vajarskih sposob-nosti i zarad vitalnog potomstva. Wega zajednicaproizvodi u novog „mladog vra~a”, koji treba danasledi ostarelog Vra~a.

U romanu se za lik Nepoznatog vezuje nekolikoprelaznih obreda. Pored obreda prijema u novu za-

jednicu, sa vi{e detaqa predstavqen je obred stu-pawa u brak, koji se de{ava istovremeno sa posve-}ivawem u novog plemenskog vra~a. Prelazni obre-di, izme|u ostalog, podrazumevaju i izvesne prove-re inicijanta. Od uspe{nosti u izvr{avawu pro-vera zavisi prijem inicijanta u novu zajednicu. Pri-padnici plemena proveravaju Nepoznatog tako {torazgledaju i komentari{u figure koje vaja:

– Stranac je vra~. Baca ~ini da ène rode.Tu su se sve zagledale u {iroka bedra i velike trbuhe

belih figura.– Stran~eve ̀ ene imaju prsa i bedra kao u nas – zado-

voqno je primetila Plodna.– On vra~a da majke imaju mleka – primetila je Ojha.

(...)– On veli~a ̀ ivot i plodnost – primeti Ve{tak, ko-

ji je kao umetnik tako|e brzo u{ao u su{tinu stran~evogstvarawa.

Prisutni dakle imaju uvid u wegovu pripremusvadbenih darova. Izop{ten je iz sopstvene sredi-ne i ìvi sam, do trenutka svadbe, kada zvani~nobude prihva}en u novu sredinu.

Elementi obreda inicijacije razlikovali su seu zavisnosti od pola inicijanta. Znak zrelosti kodde~aka u populaciji na Belim Stenama je wegovoprogla{ewe za lovca, o ~emu je ve} bilo re~i. Toje bio znak da je mu{karac sposoban da se stara zabudu}nost zajednice, obezbe|uju}i joj hranu. Zade-voj~ewe ili dru{tvena zrelost devoj~ica kod ve}i-ne naroda sledi nakon fiziolo{ke zrelosti, pu-berteta. Taj redosled javqa se i u vezi sa Gavinompromenom statusa iz deteta u devojku (v. poglavqe„Ojha ~e{qa Gavu kao devojku”). Naime, znak dru-{tvene zrelosti Gave je trenutak kada majka po~i-we da je ~e{qa kao devojku: „zatim joj kose savi ipodiè nad ~elo kao krunu.” Kada je Buk, koji jesimpati{e, primetio ovu promenu („da Gava sa de-

24

tiwom gordo{}u nosi krunu tamnih vlasi, ali ne-kako prepla{eno”), po prvi put joj upu}uje kompli-ment da je lepa. Da je promena ~e{qawa devoj~icebila znak polne zrelosti i da taj znak razumeju svi~lanovi zajednice, govori i epizoda sa drugim mla-di}em koji simpati{e junakiwu. Uo~iv{i tu pro-menu na woj, Ve{tak, umetnik i mladi lovac, kaoznak zaqubqenosti poklawa joj ogrlicu od {koq-ki, koju je svojeru~no napravio (tzv. svadbena ogr-lica). Od tog trenutka on postaje „sve svesniji da~ezne za wom, zami{qaju}i kako joj raspli}e kosu,koju joj je Ojha sada kao devojkama splitala i diza-la vrh ~ela kao krunu”. Tada Ve{tak postaje Bukovsuparnik u nastojawu da osvoji srce devojke Gave.Inicijacija devojke zavr{ava se promenom statusau ènu, odnosno wenom udajom.

O simbolici promene na~ina ~e{qawa govorii obred kraqica, koji je na{ narod praktikovao uvreme odre|enih prole}nih praznika (o \ur|evda-nu, a naj~e{}e o Duhovima – sedme nedeqe po Uskr-su). U obredu su u~estvovale samo devoj~ice „prenego {to se zadevoj~e ({to se simboli~no izraà-valo mewawem frizure, navla~ewem dela pletenicena ~elo – ’navu~u pletenicu’). (...) Za mladu, kojaje identi~na kraqici, birala se lepa, okretna de-voj~ica, dobrog dràwa, koja se o~e{qala kao de-vojka. U pletenicu joj se zadene cve}e” (Karanovi}2010: 85). Povorka devojaka obilazi seoske ku}e,pevaju pesme, nakon ~ega se mlada ili kraqicaobra}a doma}ici sa èqom da joj u ku}i sve budeplodno, bogato i rodno. Uop{te, obred kraqica jeu vezi sa kultom plodnosti i ra|awa. Ne slu~ajno,èqe u vezi sa plodno{}u izri~e kraqica/mlada,ta~nije jedina me|u devoj~icama koja je o~e{qanakao devojka. Fingiraju}i devojku, ona je jedina no-silac imanentne ènske plodnosti, i zato se onanaziva mladom, tj. onom kojoj predstoji jo{ jednafaza prelaza – udaja i ostvarewe plodnosti.

Na stranicama Pradevoj~ice predstavqen jesvadbeni obred, onako kako je praktikovan u pret-hri{}anskoj zajednici. Re~ je o poglavqu „Kolibakraj reke”, koje govori o junakiwinoj udaji.

Nakon zadevoj~ewa sledi Gavino ven~awe. Onoje pra}eno svadbenim sve~anostima. Otac daje wenuruku mladi}u iz drugog plemena, strancu Kleku, ko-ga progla{avaju novim, „mladim vra~em”. Ova sme-na plemenskog vra~a motivisana je biolo{kim iprakti~nim razlozima. Zajednici treba mla|i vra~,koji se pojavio u vreme kada pleme treba podmladi-ti ra|awem dece. Izbor pada na Kleka, jer ume dabaca ~ini na ène da bi ra|ale. On to ~ini vaja-wem ènskih figura koje simbolizuju plodnost.Prave}i figuru plodne ène, tj. sa nagla{enimatributima plodnosti, verovao je da stvarne ène~ini takvima. I ovde je na sceni magijski zakonsli~nosti.

Poznato je da u necivilizovanim i polucivili-zovanim dru{tvima brak nije samo stvar budu}ihsupru`nika, nego i wihovog okruèwa, {ire zajed-nice. Svuda „osim kod ’slobodnog braka’ postojiinteresovawe uìh ili {irih zajednica za ~inzdruìvawa dve osobe” (Van Genep 2005: 137). Brakje u tradicionalnim zajednicama mogao biti sklo-pqen tek nakon saglasnosti roditeqa, „jer, ako bise momak i devojka, koji su stasali za brak, nekakosreli, upoznali i zavoleli, oni su se mogli ’uzeti’jedino ako im to roditeqi dozvole” (Karanovi}2010: 109). Dakle, prethodno upoznavawe i zaqu-bqivawe momka i devojke nije bilo dovoqno za skla-pawe braka. Obi~aj ugovarawa braka preìveo jeiz daleke pro{losti do na{ih bliìh predaka(Isto: 108–140). Wegov odjek na{ao se i na strana-ma Pradevoj~ice.

Uop{te, brakovi u zajednici na Belim Stenamasklapaju se po dogovoru. Ovo ugovarawe braka ~ini-li su stariji ~lanovi zajednice. Poznato je da su

25

stariji mu{karci u polucivilizovanim dru{tvimauìvali najve}i ugled. Kada je populacija na BelimStenama ostarila, javila se potreba da se plemepodmladi sklapawem novih brakova, u ciqu stica-wa potomstva. Re{avawe ovog problema je od inte-resa za ~itavu zajednicu, pa ga tako kolektiv re-{ava. U romanu to ~ine najugledniji i najstariji~lanovi plemena – Stare{ina, Vra~ i O{tra~.Pri tome se nisu zanemarivale emocije – verova-lo se da }e brak biti uspe{niji ako je ve} postoja-la uzajamna naklonost mladih:

Stare{ina je u dva maha sreo Goula sa Ve{takovom se-strom i primetio kako je Goul ̀ eqno gleda. Mada je u we-govoj mo}i bilo da pravi ènidbene planove kao {topravi planove za lov, stare{ina se radovao kada pogodièqe mladih lovaca, jer je verovao da }e porod biti bo-gat i zdrav ako lovcima dosudi devojke u koje sa ~e`womgledaju. Pre nego {to je sve~ano pred celim naseqem Gou-lu i Ve{taku dosudio devojke porazgovarao je sa svakimod wih.

Sli~no je postupio Gavin otac kada je pristaoda je uda za Kleka, nakon {to je primetio da dvo-je mladih gaje me|usobne simpatije. Tako sklopqe-ni brakovi nosili su garanciju uspe{nosti i plod-nosti, {to je prvobitnoj zajednici bilo od vital-nog zna~aja.

Ovakvo poimawe ugovarawa braka imao je i na{narod. Ako bi prijateqi procenili da jedni drugi-ma „odgovaraju”, wihove porodice mogle bi da pri-stupe procesu „oro|avawa”, {to se prakti~no ~i-nilo razmenom darova, „po{to se u okviru svadbe-nih obi~aja darivalo dugo i mnogo” (Karanovi}2010: 109). Momkova familija je u darivawu pred-wa~ila u odnosu na mladinu, sve do trenutka dokmlada udajom ne pre|e „na wihovu stranu”. To jerazumqivo budu}i da je ona sama predstavqala naj-vredniji dar. Dakle, re~ je o procesu recipro~nog,

a ne jednostranog darivawa. Devojka/èna je smatra-na najve}im darom, jer prelaskom u novu porodicudonosi svoju imanentnu biolo{ku mo} ra|awa, ko-ja je mladoèwinoj porodici od najve}eg zna~aja.

Odjek svadbenog obi~aja darivawa nalazi se uPradevoj~ici kada Klek u prisustvu zajednice da-ruje Gavu:

– Neka Klek daruje Vra~evu k}er po obi~aju u BelimPe}inama.

Boje}i se da mladi} ne}e stare{inu razumeti, ̀ ene suna~inile pokret rukama kao da stavqaju ogrlicu.

Klek je u{ao u kolibu i iz malog udubqewa u steniizvadio ogrlicu na~iwenu od jezerskih {koqki, dotad ne-vi|enih, u dva niza i stavio je Gavi oko vrata. Posle to-ga joj je prebacio preko ple}a meku zlatastu koù.

Darivawe, odnosno proces razmene poklona, deoje obredno-obi~ajne prakse kod Srba. Darivawe jebilo naro~ito intenzivno u predsvadbenim obi~a-jima. Ono bi kulminiralo na veridbi. Tada se da-vao „veliki dar”. Re~ je o prstenu koji devojka do-bija od budu}eg muà. Darivawe kru`nog nakita uvidu ogrlice koju Klek daje Gavi moglo bi biti ukorelaciji sa darivawem prstena kod na{eg naro-da. Oba predmeta imaju sli~nu simboliku. Prstenima svojstvo „da obeleì vezu, da priveè. Javqase kao znak saveza, zaveta, zajednice i zajedni~kesudbine” (Re~nik simbola 2004: 751). S druge stra-ne, ogrlica simbolizuje „vezu izme|u onoga ili one{to je nose i onoga ili one {to su je dali ili na-metnuli. Zato ponekad ima i erotsko zna~ewe”(Isto: 628). Dakle, oba predmeta ozna~avaju veza-nost. Zajedni~ki im je kru`ni oblik, koji simbo-li{e „savr{enost, homogenost, odsutnost razliko-vawa ili podele” (Isto: 444), savr{enstvo i jedin-stvo. Kona~no, krug je simbol za{tite, koju jam~iunutar svojih granica. Krug oko grada, hramova,grobova sluì kao odbrambeni pojas, koji spre~ava

26

neprijateqa/demone da prodru unutar wega. „Borcibi pre nego {to zapo~nu borbu nacrtali krug okosvojih tela. Za{titni krug kod pojedinaca popri-ma oblik prstena, narukvice, ogrlice, pojasa ilikrune” (Isto: 448). Dakle, i prsten i ogrlica upo-trebqavali su se od najdavnijih vremena i kod svihnaroda kao amajlija za za{titu od ne~istih sila,~ijem dejstvu je budu}a nevesta, kao bi}e u faziprelaza, bila naro~ito podlo`na.

Nakon darivawa Gave, u romanu sledi blagosi-qawe mladenaca. Tom prilikom prisutni im upu-}uju èqe za blagostawe i potomstvo:

– Neka Vra~eva k}er ispuni ove stene crteìma – bla-goslovio je slikar.

– Neka ispuni kolibu decom! – promrmqa Kukuvijasmatraju}i da je to va`nije. (...)

Polaze}i, stare{ina je izgovorio uobi~ajene re~isvadbenog blagoslova.

Blagosiqawe je bilo neizostavna ritualna rad-wa u svadbenom obredu Slovena. Postupak je imaoza{titnu funkciju od zlih sila, kojima su mlada imladoèwa tokom obreda izloèni. Ali se blago-siqawe moglo smatrati i verbalnim darom, jednimod mnogobrojnih u sklopu obi~aja darivawa. U Pra-devoj~ici funkcija blagosiqawa je najblià onojkoju je uo~ila Z. Karanovi} (2010: 126): „A blago-siqawe je nekada moglo biti i deo svojevrsnog vi-da ven~awa, koji je prethodio hri{}anskom.” Nai-me, blagosiqawe ima i religiozno obele`je, za ra-zliku od do sada pomenutih rituala koji imaju pre-vashodno magijski karakter.

Pre pokr{tavawa blagosiqalo se mnogo u tokusvadbene ceremonije. O postojawu takve prakse sve-do~e weni recidivi, o ~emu pi{e Tihomir \or|e-vi}: „U Sremu se blagoslov daje najpre mladoèwi,u wegovoj ku}i, pred polazak po mladu; pa mladi, uwenoj ku}i, pred polazak na ven~awe, pa, najzad,

opet mladi, pred odlazak u mladoèwinu ku}u”(1984: 359). Blagoslovi su se izricali i u brojnimsvadbenim zdravicama. Vremenom su mnogobrojnablagosiqawa saobraèna hri{}anskom duhu, pa semesto wihovog izricawa (koje je prvobitno bilovan crkve) pomerilo u crkvene institucije, a ume-sto roditeqa i u~esnika u svadbi blagosiqawe oba-vqa zvani~no lice – hri{}anski sve{tenik. Po-tvrdu ovoga nalazimo u Du{anovom zakoniku, udrugom ~lanu, gde stoji: „Vlastela i drugi qudi dase ne ̀ ene bez blagoslova od svoga arhijereja, ilida se blagoslove od onih koje su arhijereji posta-vili izabrav{i ih za duhovnike” (kurziv autora),ili u tre}em ~lanu, koji zahteva da se nijedna svad-ba „ne u~ini bez ven~awa, a ako se u~ini bezblagoslova i upita crkve (kurziv autora), tako-vi da se razlu~e” (Du{anov zakonik 1986: 57). Da-kle, sa napredovawem hri{}anstva napredovala jei ideja da se brak crkveno institucionalizuje, iumesto neformalnog blagoslova potvrdi zvani~nimblagoslovom sve{tenog lica prilikom ceremonijecrkvenog ven~awa. U skladu s time, blagosiqawemladenaca u romanu obavqaju Stare{ina i Vra~,najstariji i najugledniji pojedinci, time i najpo-zvaniji da to u~ine.

Svadbena sve~anost u romanu zavr{ava se paqe-wem, po prvi put, vatre na ogwi{tu u kolibi mla-denaca („Jedna devoj~ica je pruìla Gavi ì{kuda upali vatru u kolibi”). Ovoj sceni analogan jepostupak u svadbenim obi~ajima kod Srba koji seodvija pri zavr{etku svatovskog veseqa, ta~nije utrenutku uvo|ewa neveste u novi dom. Tada svekr-va uvodi nevestu u ku}u, a ona „udara {akom o raga-stov, me{a ru~ak, ili joj svekar udari glavu o pe}”(Karanovi} 2010: 134). Ritual je nalagao da mladaobi|e tri puta oko vatre, da prome{a vatru, jer severovalo da }e se stoka razmnoàvati onoliko ko-liko iskri iza|e iz vatre. Preno{ewe preko pra-

27

ga, dodir sa ragastovom, udarawe o pe}, me{aweru~ka, xarawe vatre po ogwi{tu, predstavqaju kon-takt sa svetim mestima u domu, koja su u vezi sakultom predaka. Svrha svih tih radwi je da se mla-da, jo{ uvek bi}e u fazi prelaza, veè za novi dom.Ogwi{te je u tu svrhu bilo najzgodniji objekat, jerse znalo da je „magija vezivawa, (...), posebno (je)direktna u radwama oko ogwi{ta/{poreta” (Isto:134). Gavino paqewe prve vatre na ogwi{tu sma-trano je sve~anim ~inom, kome je prisustvovala ce-la zajednica. O~ito da zajednica u Pradevoj~icigaji kult ogwi{ta, koji je bio svojstven i na{imprecima.

[ire posmatrano, ogwi{te je po{tovano u svimdru{tvima. Ono je simbol doma, zajedni~kog ̀ ivo-ta, veze mu{karca i ène, porodice. Tako|e, onoje „solarno sredi{te koje toplinom i svetlo{}uzbliàva bi}a, a i mesto gde se priprema hrana,ogwi{te je sredi{te ìvota koji se pruà, podr-àva i {iri” (Re~nik simbola 2004: 628). Nera-skidivo je povezano sa vatrom, ~ija se osnovna obe-le`ja – lustrativno i za{titno – prenose i naogwi{te. Poznato je da se paqewe prve vatre naogwi{tu smatralo sve~anim ~inom. Smatrano jecentrom ku}e i vatra se u wemu nikada nije gasi-la. Ako se ugasi, to je znak biolo{kog nestankajedne porodice, kao u slu~aju starice Kukuvije (po-glavqe „Bele pe}ine”).

Sklapawe braka izme|u Gave i Kleka zavr{avase scenom pu{tawa jata ptica („[…] Klek ode donedalekog `buwa i pusti najednom celo jato pevi-ca, koje je ~uvao za taj ~as […]”). Simbolika pti-ca je dvoguba, ali je ovde o~ito prisutan poziti-van aspekt. Ptica ozna~ava vezu izme|u neba i ze-mqe. „Ona je simbol slobode i nevinosti, to jest,du{e u naj~istijem zna~ewu re~i” (Larousse 2011:474). Jo{ od egipatske mitologije ptica simboli-zuje du{u „ili barem wene vrline: dobrotu, radost

i besmrtnost” (Isto: 474). Pticu je, kao simboldu{e, preuzeo i hri{}anski svet. Dakle, i ptica idu{a su pod boànskom za{titom. „Letewe predod-re|uje ptice da budu simboli veza izme|u neba izemqe” (Re~nik simbola 2004: 755). Ovde je svaka-ko re~ o solarnim pticama, koje generalno imajupozitivnu konotaciju, simbolizuju}i qubav „od te-lesne do boànske” (Isto: 758). Otuda bi scena pu-{tawa ptica mogla da implicira boànsku prisut-nost i blagoslov ~ina ven~awa Gave i Kleka.

Kona~no, prisustvo cele zajednice u svim faza-ma svadbenog obreda Pradevoj~ice poznaje i srp-ska tradicionalna patrijarhalna zajednica. Pozi-vawe u svatove bilo je vaàn trenutak, jer se tadau doga|aje oko svadbe uvodila i {ira zajednica (ku-movi, rodbina, prijateqi, kom{ije). Veruje se daje to nekada „imalo pragmati~ko-magijski smisao,da bi se spre~ila nesre}a, odnosno mogu}i negativ-ni uticaj onih koji nisu bili zvani” (Karanovi}2010: 119). U tom kontekstu bajka o Trnovoj Ruìcije pri~a o instituciji pozivawa na gozbu, odnosnoposledicama ako se tom prilikom napravi gre{ka.Veruju}i u ovo, primitivno dru{tvo je smatralo dana gozbu treba pozivati svakog ko moè i ho}e dado|e. Tako su slovenskoj svadbi prisustvovale nesamo dve familije kojih se svadba ti~e, nego i ce-lo selo ili okolina, pa se svadba pretvarala u jav-nu sve~anost.

O~ito da svadbene sve~anosti u Pradevoj~ici usvom podtekstu sadrè elemente svadbenog obredaiz tradicionalne kulture, transponovane i prila-go|ene slici sveta u delu.

Jo{ jedan obred prelaza na{ao je mesta na stra-nicama Pradevoj~ice. Re~ je o ro|ewu deteta. Po-ro|aj se odvija kraj reke, u prirodi, u doba nepo-znavawa medicine kao nauke. To je osnovni razlog{to je u praskozorje nauke mnogo ̀ ena umiralo naporo|aju („Koliko ima pe}ina i {atora, toliko je

28

èna umrlo ra|aju}i.”). Tako se nad sliku ro|ewaHonlinog deteta nadvila crna senka porodiqinesmrti.

* * *

Pogled na onomasti~ki fond ovog romana ukazu-je na wegovu sli~nost sa principom imenovawa ju-naka u delima usmene kwièvnosti. Junaci noseimena koja ukazuju na wihove karakterne i fizi~keosobine (glavati8 i podli Gen), delatnost (Vra~,Travar, O{tra~) ili ulogu koju imaju u zajednici(Dojiqa, Plodna). Lovci koji imaju sre}e u lovunose indikativna imena: Smeli, Trka~ i Sre}naRuka. Ime starice Kukuvije je sudbinski uslovqeno– „preìvela (je) smrt svih svojih sinova izginu-lih u lovu”. Ve{tak je mladi} najume{niji u izra-di ènskih ogrlica od {koqki. Junaci se imenujupo principu koji se sprovodi u bajkama: wima se nasimboli~an na~in ozna~avaju tipske osobine ilizanimawa junaka.

Romaneskna radwa de{ava se u davnoj pro{lo-sti koja je datirana nepreciznom vremenskom odred-nicom: „pre tridesetak hiqada godina”. Kao mestode{avawa nazna~en je imaginarani lokalitet BelePe}ine. Ovakav hronotop odgovara ànru bajke,{to su tuma~i ovog dela ve} uo~ili (@ivoti}2001: 70–78).

U tuma~ewu ove proze moè se po}i od psiho-lo{kog pristupa (zastupali su ga sledbenici Jun-gove {kole, analiti~ar Betelhajm), koji isti~e dabajke govore o sazrevawu junaka. Smatra se da su ju-naci bajke deca koja sazrevaju prolaze}i kroz ini-cijacije, pa je bajka za psihologe „neka vrsta ini-

cijacijske pri~e za moderno dete” (Radulovi} 2009:29). Tako Bukov prvi odlazak u lov ozna~ava pola-gawe ispita zrelosti i wegovo promovisawe u mu-{karca. Nakon poloènog ispita zrelosti zavr{a-va se sièjna linija koja prati junaka Buka, kao{to se udajom zavr{ava pri~a o pradevoj~ici Gavi.Dorastawe do svadbe je jedan od na~ina da se ozna~izrelost junaka/junakiwe u bajci. Ni tradicionalnubajku ne zanima {ta se de{ava sa junakom poslesvadbe, jer ona ne prikazuje drugu polovinu junako-vog ̀ ivota (kratewe ka starosti). U bajci, svadbaje ciq junakovog odrastawa i sazrevawa, ba{ kao iu Pradevoj~ici. Ako se pogleda sièjna linija ko-ja prati sudbinu Nepoznatog, prime}uje se da je onasli~na toku koji se javqa u tipu bajke ~iji junakna pragu sazrevawa kre}e u potragu (za nevestom,otetom sestrom, vodom ̀ ivota i sl.); kre}e se krozprostor i nakon sticawa onoga {to je traìo osta-je u svetu, odnosno nakon svadbe u nevestinom kra-ju.9 To je ujedno znak da je on poloìo ispit zre-losti. Ostajawe u tom drugom svetu simbolizuje is-puwewe wegovog ciqa, postignu}e. Junak ovog tipabajke obi~no napreduje na dru{tvenoj lestvici (~o-banin postaje car), ba{ kao {to na kraju Nepozna-ti biva promovisan u novog vra~a.

U drugom tipu bajke junak se, nakon izvr{ewazadatka/potrage, vra}a ku}i, u po~etnu situaciju.On je ozna~en kao junak visokog socijalnog statusa(v. u: Radulovi} 2009: 52–53).

Pradevoj~ica je u osnovi pri~a o sazrevawu. Po-sredstvom odrastawa i inicijacije de~jih junakaroman donosi i sliku ìvota zajednice u doba pa-ganstva neimenovanog naroda. Verovawa i obredi

29

8 Telesna ru`no}a junaka bajke moè biti pokazateq lo{egkaraktera. Naro~ito je ru`no}a lica, ovde neproporcional-nost glave u odnosu na telo, u tom pogledu indikativna (v. u:Radulovi} 2009: 181–183).

9 Re~ je o tipu bajke sa junakom „niskog porekla”, koji osta-je u devoj~inom domu i preko we sti~e carstvo. Ovaj tip bajkena svom po~etku potencira junakovo siroma{tvo. Taj momenatje u Pradevoj~ici irelevantan, budu}i da je radwa situirana uekonomski i socijalno neraslojenoj zajednici.

prikazani u wemu imaju svoj pandan u tradiciji ikulturi slovenskih naroda. Otuda zakqu~ak da jedelo nastalo kao spoj mitologije, praistorije, baj-ke i umetni~ke imaginacije autorke. Ono je autor-kino kwièvno vi|ewe daleke pro{losti qudskecivilizacije. Pradevoj~ica je autorkin pohod upro{lost, kome je i u stihu bila sklonija (npr. uLetopisu Perunovih potomaka, zbirci Traìmpomilovawe i Krvavoj bajci) nego vizionarskom sa-gledavawu budu}nosti.

SKRA]ENICE

CD 7 – Maksimovi}, Desanka. Celokupna dela, tom7, Pradevoj~ica. Beograd: Zadu`bina DesankaMaksimovi} – Slu`beni glasnik – Zavod za ux-benike, 2012, 801–913.

CD 10 – Maksimovi}, Desanka. Celokupna dela,tom 10, Bibliografija. Beograd: Zadu`bina De-sanka Maksimovi} – Slu`beni glasnik – Zavodza uxbenike, 2012.

Vuk, II – Karaxi}, Vuk Stefanovi}. Srpske narod-ne pjesme, II. Beograd: Nolit, 1975.

Vuk, SNP – Karaxi}, Vuk Stefanovi}. Srpske na-rodne pripovijetke. Beograd: Nolit, 1975.

LITERATURA

Bo{kovi}, Velizar. U vedrim prostorima detiw-stva, prozno stvarala{tvo za decu DesankeMaksimovi}, studija. Beograd: Nova kwiga. 1974.

Bo{kovi}, Velizar. „Elementi poetike u proznomstvarala{tvu za decu Desanke Maksimovi}”.Milo{ Jefti} (ur.). Proza Desanke Maksimo-vi}, zbornik radova. Beograd: Zadu`bina Desan-ke Maksimovi}, 2001, 33–47.

Van Genep, Arnold. Obredi prelaza: sistemskoizu~avawe rituala. Beograd: SKZ, 2005.

Deteli}, Mirjana. Mitski prostor i epika. Beo-grad: SANU, 1992.

Du{anov zakonik, Biqana Markovi} (prir.). Beo-grad: Prosveta, SKZ, 1986.

\or|evi}, Tihomir. Na{ narodni ̀ ivot II. Beo-grad: Prosveta, 1984.

@ivoti}, Radomir. „Kompozicija i iskaz u proziDesanke Maksimovi}”. Milo{ Jefti} (ur.). Pro-za Desanke Maksimovi}, zbornik radova. Beo-grad: Zadu`bina Desanke Maksimovi}, 2001,70–78.

Jeftimijevi} Lili}, Milica. „Lirski autoportretu romanu Pradevoj~ica”. Ba{tina, 9–10 (1998–1999), 159–163.

Karanovi}, Zoja. Nebeska nevesta. Beograd: Dru-{tvo za srpski jezik i kwièvnost Srbije, 2010.

Laki}evi}, Dragan. „Opstanak Desanke Maksimo-vi}”. U: D. Maksimovi}. Pradevoj~ica. Beograd:Bookland, 1998, 225–230.

Meletinski, Eleazar Mojsejevi~. Poetika mita.Beograd: Nolit, 1983.

Mitolo{ki re~nik. Bulat, Petar, Veselin ̂ ajka-novi}. Beograd: SKZ, 2007.

Paser, Sneàna. Folklorni elementi u stvarala-{tvu Desanke Maksimovi}. Beograd: Zadu`bi-na Desanke Maksimovi}, 2013.

Pituli}, Valentina. „Roman Pradevoj~ica Desan-ke Maksimovi} – arhetipsko zna~ewe”, Razvojproznih vrsta u srpskoj kwièvnosti 2, 29. na-u~ni sastanak slavista u Vukove dane. Beograd:MSC, 2000, 279–283.

Radulovi}, Nemawa. Slika sveta u srpskim narod-nim bajkama. Beograd: Institut za kwièvnosti umetnost, 2009.

Ristanovi}, Cvijetin. „Qubav i stvarala{tvo kaoìvotna potreba glavnih likova u romanu Pra-

30

devoj~ica Desanke Maksimovi}”. Slobodan @.Markovi} (prir.). Stvarala{tvo za decu De-sanke Maksimovi}, zbornik radova. Beograd: Za-du`bina Desanke Maksimovi}, 2003, 59–65.

Srpski rje~nik. Karaxi}, Vuk Stefanovi}. Beo-grad: Nolit, 1975.

Tautovi}, Radojica. „Pradevoj~ica u potrazi za ~o-vekom”. Koraci 7–8 (1971), 336–341.

Frejzer, Dèms Dòrd`. Zlatna grana: prou~avanjemagije i religije. Beograd: Ivani{evi}, 2003.

Larousse mali re~nik simbola. Nanon Garden [et al.];preveli s francuskog Gordana Breberina, BrankoRaki}. Beograd: Laguna, 2011.

Re~nik simbola. Gerbran, Alen, @an [evalije (prir.).Novi Sad: Stylos, 2004.

Sneàna D. PASER ILI]

PRADEVOJÎCA IN LIGHT OFTHE RITUAL AND CUSTOMARY PRACTICES

Summary

The paper examines the relations in the novelPradevoj~ica between different kinds of traditions – oral lit-erature, myth, rituals, customs, magical practice. The trans-position of distinctive traditional elements was in the focus,as well as their incorporation in new semiotic complexes.In addition, the research focused on revealing the presenceof fairy tale genre characteristics in the children’s novelPradevoj~ica. The results of the research point out that thenovel contains images of certain rituals and customs thatcan be reconstructed by using ethnology. The motifs in wed-ding ceremonies, welcoming of strangers, burial ceremoniesare tempered in accordance to the style and conventions ofthe novel they were incorporated into. The results bring tothe conclusion that this novel from the mature late phase ofthe writer’s work only confirms again that her entire opusrests on archetypes and symbolism deep rooted in pagan and

christian tradition, and represents the product of her uniquecreative conception that lasted for decades.

Key words: multilayered literary construct, plot, rituals,traditions, symbol, cultural hero (the myth of the hero), ritesof passage, creative process, transposition

31

UDC 821.163.41–344:398

� Ivan V. [TERLEMANstudent doktorskih studija,

Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Republika Srbija

FANTASTI^NA BI]A

U BAJCI BA[-ÊLIKSA@ETAK: Tekst se bavi otkrivawem pravog identi-

teta fantasti~nih bi}a u bajci Ba{-êlik, pore|em s wi-hovim ekvivalentima u tradiciji svetske kwièvnosti ipotragom za wihovim korenima u najstarijim qudskim ve-rovawima. Polaze}i od tri misteriozna prosca s po~et-ka bajke, fokus se stavqa na zmaja, koji se u ovoj bajci ja-vqa u najmawe tri razli~ita oblika: zmaj-prosac, a`daja(vodeni zmaj), zmija. êtvrti oblik zmajske pojave moèpredstavqati Ba{-êlik, na {ta upu}uju wegove fizi~keosobine ili sam siè, u kom on izgleda kao zamena za zma-ja iz drugih bajki. Vode}i se Propovim iskazom da se ubajci opisuje samo ono {to je korisno za radwu, otkriva-mo mnoge zanimqive pojedinosti vezane za fantasti~nabi}a u Ba{-êliku, wihovu funkciju i potencijalni iz-gled: zmaj koji {iri vatru na po~etku kasnije se otkrivakao pernato stvorewe koje daruje carevi}u svoje pero, ze-tovi se sa {urakom qube i grle, ~ime se otvara mogu}nostda poseduju qudske glave, kao npr. soko u egipatskoj mi-tologiji, zlato i drago kamewe pomiwu se u opisu ~unka,korita i ma{trave kraj okovanog Ba{-êlika, dok s drugestrane imamo zmaja koji donosi vodu s reke Jordan… Sto-ga je bilo va`no istraìti i ambivalentnu simboliku vo-de, koja se, kao i lik zmaja, javqa i u pozitivnom i u nega-tivnom kontekstu. Finalni deo rada poku{ava da ispuni„prazno mesto” glavnog negativnog junaka bajke. Me|utim,nismo do{li do kona~nog re{ewa zagonetke Ba{-êlika,ve} samo do spektra asocijacija koji ovu bajku ~ini vizu-elno druga~ijom svakom narednom ~itaocu.

KQU^NE REÎ: zmaj, orao, soko, zmija, Ba{-êlik,carevi}, simbol, transformacija, voda, mitologija

Portreti prosaca u bajci Ba{-êlik

Dolazak prvog prosca, ~iji identitet na po~et-ku ostaje pod velom misterije, opisan je na slede}ina~in: ,,Dok na jednu no} stane neko na vratima lu-pati, zadrma se cijeli dvor, neka huka, vriska, pje-vawe, sijevawe, bi rekao sama vatra oko dvora si-pa” (Pani}-Surep 2009: 11). Iskusniji poznavaocibajki su mo`da ve} nakon ovog opisa odredili pr-vog misterioznog prosca kao zmaja, dok su drugi we-gov identitet saznali tek u odmaklom stupwu baj-ke, zajedno sa glavnim junakom. Pojavu zmaja1 naovom mestu svakako odre|uje vatra koja sipa okodvora, ali i strah koji je aktiviran wegovim prisu-stvom, kao i snaga koja drma celi dvor, a ne radise o zemqotresu visokog stepena Rihterove skale,po ~emu je on najbliì zmaju-meteoritu, personi-fikaciji muwe, odnosno vatre.2 U Kwizi o izmi-{qenim bi}ima ~itamo: ,,Kada lete vazduhom, iza-zivaju nevreme koje ku}ama u gradu raznosi krovovedok na selu poplavquje poqa” (Borhes 2008: 179),{to donekle odgovara atmosferi dolaska prvogprosca, najvi{e sevawu kao propratnoj manifesta-ciji nevremena, i ukazuje na wegovu zmajsku priro-du. ,,Kako vrata otvori, ne{to u|e u dvor od ~eganijesu mogli vi|eti drugo ni{ta osim vatre da si-pa” (Pani}-Surep 2009: 11). Vatra je i daqe glavnirazlog na{oj ube|enosti da se na ovom mestu dvora-ni sre}u sa zmajem, me|utim hiperbolisana prisut-nost vatre iza sebe i daqe krije pravo lice miste-rioznog prosca. Me|utim, efekat koji wegova poja-

32

1 Uz odrednicu ,,ala”, Vuk Stefanovi} Karaxi} u Srpskomrje~niku navodi: ,,Za zmaja pak misli se da je kao ogwevit ju-nak, od kojega u le}ewu ogaw odska~e i svijetli.”

2 U Srpskom mitolo{kom re~niku nailazimo na podelu zma-jeva u tri grupe: 1. Zmaj-meteorit; 2. Zmaj-~ovek; 3. Zmaj-zmija

va ostavqa na prisutne jednak je efektu koji bistvorila wihova spoznaja o pravoj prirodi prosca.

Zmaj, ili wemu etimolo{ki bliska zmija, krozistoriju je imao status povla{}enog simbola naratni~koj opremi, upravo zbog zastra{uju}eg uti-ska koji je ostavqao na protivni~ku vojsku; takovidimo zmaja na {titovima rimqanske kohorte,glavu zmaja na pramcima vikin{kih brodova, nabarjacima germanskih vladara Engleske, sve sa ci-qem da se zastra{i neprijateq, jer samo zlo kojeje podrazumevao taj simbol ujedno je podrazumeva-lo i wegovu snagu, mo} i nemilosrdnost. Zmaja kaoantagonistu sre}emo u pri~ama o Herkulu, Sv. Mi-hajlu, Sv. \or|u3, Sigurdu, Beovulfu, Toru, ilikao metaforu4 za Muhameda u Boju zmaja s orlovi.Me|utim, on je bi}e dvojake prirode u tradiciji,pa tako i ovde – zmaj koji na po~etku bajke odnosinajstariju sestru kasnije dobija funkciju pomo}ni-ka.5 Prava priroda zmaja-{uraka otkriva se kad ju-nak poseti wegov dom, a funkcija pomo}nika se au-tomatski aktivirala davawem sestre od strane naj-mla|eg brata i po{tovawem o~evih posledwih re-~i. Borhes (Borges) govori o boànskom zmaju ko-ji proizvodi vetrove i ki{e za dobrobit ~ove~an-stva (2008: 178), ,,crnci u Isapu, na ostrvu Fer-nandu Pou, smatraju nao~arku svojim za{titnim bo-ànstvom koje im moè ~initi dobro ili zlo, da-rovati bogatstvo ili poslati bolest ili smrt”(Frejzer 1977: 193), zmaj-guta~ moè junaku obezbe-diti natprirodne mo}i nakon izlaska iz utrobe,

,,zmija moè da ubije i izle~i” (Stivens 2005: 41).Pozitivnu prirodu simbolike zmaja na na{improstorima vidimo jo{ u imenu junaka iz pesmePor~a od Avale i Zmajogweni Vuk6, koji se svojomza{titni~kom ulogom suprotstavqa zna~ewu zmajaiz Raji}evog speva. Funkciju darivaoca ima i zmij-ski car u Nemu{tom jeziku, dok je u bajci Zmijamladoèwa sâm junak zmija. O dvojakoj prirodiovakvog simbola govori i uroboros, jedan od glav-nih alhemijskih simbola, zmija (ili zmaj) koja gri-ze vlastiti rep i na taj na~in simbolizuje zatvorenrazvojni ciklus, ali i spajawe htonskog sveta kojisimbolizuje zmija s nebeskim svetom koji simboli-zuje kru`nica. Uroboros je i otelotvorewe kine-skog janga i jina, jer on predstavqa spajawe dvajusuprotnih principa, zemqe i neba, dobra i zla, da-na i no}i, stoga je na slikama i predstavqan kaocrn i beo (Chevalier – Gheerbrant 1987). Tako|e,zanimqivo je i to {to od sva tri prosca jedino pr-vi dolazi sam, ako to moèmo zakqu~iti po tome{to za razliku od wih govori u jednini.

Druga dva prosca predstavqaju sli~ne simboleu istoriji ~ove~anstva, zato je wihov dolazak nadvor sli~no i opisan, a ono {to ih razlikuje odprvog i predstavqa dokaz da se ne radi o istom bi-}u svakako je izostanak vatre. Kako kasnije otkri-vamo, u pitawu su car sokolski i car orlujski, ko-ji za razliku od zmaja dolaze sa pratwom. Pitaweje da li uop{te treba da uzimamo u obzir kao bit-nu ~iwenicu to {to zmaj govori u jednini a oraoi soko u mnoìni, jer to ipak moè biti samo slu-~ajna „oma{ka” u preno{ewu bajke. U suprotnom,

33

3 Ekvivalentno egipatskoj pri~i o Horusu koji ja{e kowa ikopqem probada krokodila.

4 Zanimqiv rad Tatjane Filipovi} ,,Zmaj i metafora” moèse na}i u ~asopisu Savremenik 11 (1982).

5 U Srpskom mitolo{kom re~niku se kaè da zmajevi nisuu principu zla bi}a, {to moèmo videti i na primeru ZmajaOgwenog Vuka, npr. u stihovima pesme Kad je Vuk Ogweni umro{ta je naredio na smrti:

,,U kamari ugledala od planine b’jelu vilu, / Dje mu raneumiva{e a zmaj mu ih otira{e.”

6 Jani}ijevi} u poglavqu o zmajeubici govori o Arapinu kaorealisti~koj zameni zmaja (Jani}ijevi} 1995: 7), a ovde imamozanimqiv primer junaka kome u sklop imena ulazi imenica zmajkako ubija zlog „Arapina” i osloba|a devojku. Prate}i tu Ja-ni}ijevi}evu tezu, moèmo zakqu~iti i da Banovi} Strahiwapredstavqa ekvivalent bajke o zmaju-otmi~aru na poqu epskepoezije.

moèmo govoriti o zmaju ili zmiji koji se u ve}inislu~ajeva kroz istoriju javqaju u jednini, ili o ne-mogu}nosti da se zamisli slika grupe zmajeva kojiopsedaju dvorac, za razliku od orlova i sokolovakoji kao mawa stvorewa ~ine tu sliku realisti~ni-jom.

O orlu i sokolu moèmo govoriti gotovo kao oidenti~nom simbolu zbog silnih zna~ewskih pre-klapawa kroz istoriju, a ono {to im je svakako za-jedni~ko jeste to da i jedan i drugi predstavqajumu{ke simbole, simbole o~instva, vezu sa nebe-skim, boànskim. Tako u madeizmu, religiji pred-islamskog Irana, orao i soko predstavqaju simbolvarane, boànske mo}i i svetlosti slave (Chevalier– Gheerbrant 1987). Orao je, kao nebeski i solarnisimbol, i kraq ptica, ~emu u prilog ide i to da jeon Zevsova ptica, on je nebeski ekvivalent lavu nazemqi, ali je uz to poznat i kao orao otima~, {toodgovara wegovom silovitom dolasku u prosidbu spo~etka bajke. U Indiji je orao poznat kao uni{ti-teq zmija7, stoga je on ptica za{titnik koja takodobija ulogu an|ela u borbi protiv demona (zmi-ja), {to potpuno odgovara wegovoj funkciji u Ba{--êliku (koga u tom slu~aju smatramo demonom zmaj-ske prirode). Orao je i simbol apostola Ivana; popredawu poseduje mo} podmla|ivawa, zbog izloè-nosti Suncu perje mu se zaàri, nakon ~ega se spu-{ta u ~istu vodu i na taj na~in sti~e novu mladost.Na tom mestu se orao pribliàva mitskom fenik-su, samo za razliku od wega, ~iji se ìvot ponovora|a iz pepela, kod orla se novi ̀ ivot ra|a iz vo-de.8 Sve ovo nam je potrebno da bismo u potpuno-

sti razumeli proces oìvqavawa glavnog junaka,~ija trenutna smrt nastupa nakon {to je iskori-stio sve ìvote koje mu je Ba{-êlik dao kao na-gradu za osloba|awe iz tamnice. Osim toga, bitnoje uzeti u obzir i da najbrì zmaj donosi vodu saJordana, koji u Bibliji predstavqa mesto Isusovogkr{tewa i Namanovog izle~ewa.

Nakon {to smo uvideli sli~nost simbolike iz-me|u orla i sokola, ne zadovoqavaju}i se wihovomnebeskom povezano{}u sa prvim proscem, zapita-}emo se: {ta je razlog takvom izboru prosaca, gdeu „svetom” trojstvu prvi odstupa od druga dva, ilinam je mo`da ne{to promaklo? Promaklo nam je toda se zmaj ponekad „zami{qa kao orao koji vodiborbu sa alama {to predvode gradobitne oblake”(Kuli{i} i dr. 1970: 142). Tako|e, postoje verova-wa o zmaju koji postaje od petla, }urana ili gusana,{to odgovara verovawu iz isto~ne Srbije da je zmajptica sa zmijskim repom koja leti no}u i iz kojeizbija svetlost (Kuli{i} i dr. 1970), ~ime podse}ana majanskog Kecalkoatla (pernato zmijoliko bo-ànstvo). Prisutnost pti~jeg u strukturi zeta-zma-ja potvrdi}e wegovo pero koje daruje carevi}u kakobi ga ovaj mogao pozvati u pomo}. Na{a postmoder-na programirana imaginacija onemogu}ava nam dabi}e ~iji se identitet krije iza vatre zamislimokao pernato stvorewe, {tavi{e, spoj ptice i vatrenas jedino moè odvesti ka mitskom feniksu, da-kle sagorevawu, ali i ra|awu iz pepela. Me|utim,potrudimo se da nam ne promakne jo{ jedna „sitni-ca”– da bi prizvao zeta-zmaja, carevi} mora da za-pali darovano pero, {to opet vatru dovodi u vezusa perom.

34

7 Videti i „Orao i ala na bifori manastira De~ani” (Ja-ni}ijevi} 1995: 8).

8 Kao {to i inicijacija i alhemija podrazumevaju prolazakkroz vodu i vatru (Chevalier – Gheerbrant 1987: 461). Tako|e,soko se javqa i u Egipatskoj kwizi mrtvih kao simbol suncai uskrsnu}a, kao otelovqewe kraqevskog prestola, ali i – {toje nama mo`da najzanimqivije – kao soko sa qudskom glavom u

vidu simbola du{e. Da nam je to najzanimqivije kaèm zato {topri susretu izme|u zetova – zmaja, sokola i orla – i {uraka,najmla|eg brata, dolazi do qubqewa: „Kad {uraka sestra dovedepred cara, car sko~i, ruke {ire, u lica se qube” (Pani}-Surep2009: 20).

Zmajevi u Ba{-êliku

Izostanak tragova misterioznih prosaca ukazu-je na wihovu nebesku prirodu, ali i na ~ovekovuosu|enost i naviku da tragove vidi iskqu~ivo nazemqi. Zmaj je prikazan kao vihor i u Stoj{i iMladenu, s tim da je u toj bajci zmaj otmi~ar, kaoi u ârdaku ni na nebu ni na zemqi, gde se on odpo~etka javqa u svom pravom obliku, a sve to imaveze i sa verovawem da se zmaj prikazuje samo ono-me kome to èli. Prop navodi da se uglavnom izavetra ili vihora krije zmaj otmi~ar – carevu k}erotima vihor, a kasnije se ispostavi da je u poseduzmaja. Do takve promene ìvotiwskog lika do{loje najverovatnije preko pore|ewa zmajeve brzine savihorom, vetrom, kao u primeru koji navodi Propu vezi sa Ka{~ejem Besmrtnim: „Poput stra{nogvihora doletio kroz prozor” (1990: 332).

Osim cara zmajskog, koji sa orlovskim i sokol-skim carem vlada nebeskim prostorima, u ovoj baj-ci moèmo da odredimo jo{ dva tipa zmajolikihstvorewa. Pre svega, to su tri a`dahe koje izlazeiz jezera tokom no}i i napadaju bra}u, od kojih je-dan uvek ostaje na straì, dok druga dvojica spava-ju ~vrstim snom. Wihova veza sa vodom nam ukazu-je na o~igledno prisustvo tipi~nog bajkovnog li-ka, zmaja jezero~uvara.

Vodeni zmaj, ili zemaqski zmaj u opoziciji sanebeskim (boànskim), kom se pripisuje mo} nadtokovima potoka i reka, ne samo da ~ini vezu salikom Ba{-êlika, kome se vra}a snaga nakon kon-takta sa vodom, ve} predstavqa i jednu od mnogihsli~nosti bajke Ba{-êlik sa bajkom A`daja i ca-rev sin, u kojoj a`daja tokom borbe sa carevi}emùdi da zamo~i glavu u jezero, ~ime bi povratilasvoju snagu.9 Dakle, iz prethodnih primera vidimo

vodu koja ima mo} isceqewa. Me|utim, u tradici-ji se za vodu vezuju i odre|ena htonska obele`ja,pa je tako bilo potrebno na neki na~in razgrani-~iti vodu koja iscequje protagonistu i antagoni-stu – stoga zmaj donosi vodu sa svete reke Jordan,wom se oìvqava najmla|i brat i na taj na~in pre-ko pozitivne konotacije hri{}anske mitologijeodvaja od negativnih likova u bajci. Zanimqivo jepitawe {ta se krije iza naziva a`daja10, a {ta izanaziva zmaj. Uglavnom se u bajci odlu~uje za jedannaziv i on se odràva do samog kraja, ali u ovomslu~aju name}e se pitawe: da li su a`daja i zmajisto stvorewe? Zmajem se naziva prosac, a`dajom~uvar jezera, a Ba{-êlikom stvorewe koje u po-~etku zami{qamo kao sna`nog ~oveka, ali koje ka-snije otkriva svoje zmajolike ~udovi{ne odlike.

Prop mo`da ne bi imao strpqewa za ovaj vidistraìvawa i rekao bi nam da je za prou~avawebajke va`no pitawe {ta ~ine bajkovna lica, „doksu pitawa ko ~ini i kako ~ini – samo pomo}na pi-tawa” (Prop 1978: 40–41). U tom slu~aju mi bismose bavili pomo}nim pitawima koja su mo`da otvo-renija ka antropolo{kim, lingvisti~kim i psiho-lo{kim problemima bajke, me|utim vrlo korisnimza rasvetqavawe praznih mesta, u iznerovskom smi-slu, koja ~ine da svako ~itawe bajke bude na nekina~in druga~ije.

Op{te je poznato da se u bajci opisuje samo ono{to je korisno za radwu, zbog toga i ne dobijamomnogo informacija o izgledu zmajeva jezero~uvara,a pogotovo o misti~nim proscima koji tek kasnijedobijaju na zna~aju. Sve {to je potrebno da znamou trenutku borbe bra}e sa zmajevima/a`dajama izjezera je to da na glavi imaju dva uha, s tim da prvi

35

9 Jo{ jedna sli~nost ogleda se u odsutnosti a`dajine snageiz wenog tela. Oteta ènska osoba na nagovor junaka ispituje

a`daju gde je wena snaga, jer ubijawe wegove snage predstavqajedini na~in na koji se a`daja moè potpuno poraziti.

10 O poreklu imena a`daja pogledati kwigu U znaku Moloha(Jani}ijevi} 1995: 9).

zmaj ima jednu glavu, drugi dve, a tre}i tri, stogase i umnoàva broj odse~enih u{iju-trofeja11. Ta-ko|e, sva bra}a pre}utkuju no}ni okr{aj, jer }ezmajeve u{i kasnije imati funkciju dokaza juna-{tva pri dolasku u kraqevstvo koje su napadali di-vovi. Kao {to vidimo, nemamo opis zmaja jer je sa-mo wegovo ime nagove{tavalo wegovu funkciju,opis je bio nepotreban, stoga je wegov izgled iostao neodre|en kroz istoriju.

Mi smo predstavu o zmaju stvorili zahvaquju}isredwovekovnim slikama, na kojima je prikazan kaoogromni krilati gmizavac s rogovima kome se pri-pisuje mo} bquvawa vatre. „Zmajevi su mitska bi}asa~iwena od elemenata preuzetih od razli~itihopasnih grabqivica kao {to su zmije, krokodili,lavovi i preistorijska stvorewa, naro~ito dinosa-urusi. Zmaju se obi~no pripisuje odli~an vid” ({tobi odgovaralo Ba{-êliku, koji prime}uje kra|uprinceze uprkos velikoj udaqenosti) „i sama re~zmaj (engl. dragon) moè se povezati sa gr~kim der-kein (gledawe). Kao opasne ~uvare blaga” (u ovomslu~aju princeze, jer se na taj na~in isti~u qubavi ~ast iznad materijalnog koje mu je nudio kraq)„trebalo ih je pobediti da bi to blago bilo osvoje-no” (Stivens 2005: 339). Velika je sli~nost izme|upraistorijskog pterodaktila i nama poznatih sli-ka zmaja kroz istoriju, me|utim mala je verovatno-}a da su na osnovu prona|enih kostiju ili fosilana{i preci stvorili takvu sliku o wemu, ali opetvrlo je zanimqiva ~iwenica da su se sli~na zmajo-lika stvorewa javqala na razli~itim delovimana{e planete gotovo u istoj funkciji u okvirimanarodnih kwièvnosti i religijskih predawa. Napredstavu o vodenom zmaju sigurno su najvi{e uti-

cala stvorewa poput Levijatana (hri{}anska mito-logija), krokodila (egipatska mitologija), ali ire~ne zmije, npr. anakonde, koja je zbog svojih ogrom-nih dimenzija morala da uti~e na verovawa i pre-dawa amazonskih domorodaca. Pitawe je kako jezmaj dobio krila, a kao najrazumnije re{ewe nudise wegovo izjedna~avawe sa Luciferom, pa je upra-vo zbog te veze mo`da i nasledio bquvawe paklenevatre12, me|utim wu moèmo da posmatramo iiskqu~ivo simboli~ki, kao razornu mo}, jer se nasli~an na~in i vuku pripisuje bquvawe vatre upri~i o tri praseta. U Srpskom mitolo{kom re~-niku zapisano je verovawe da zmaj postaje od {ara-na kad napuni ~etrdeset godina, dobiv{i noge ikrila, {to donekle asocira na afri~ku poletu{u(Parexocoetus mento), koja dodu{e nema noge imnogo mawih je dimenzija, ali i obja{wava wegovuvezanost za vodeno stani{te.

U Ba{-êliku a`daja, ~uvar jezera, podse}a na„pravog zmaja”,13 koji se „u na{oj tradiciji retkojavqaju” (Kuli{i} i dr. 1970: 142), a kom su naj-bliì na{i zmajevi-zmije. Po Srpskom mitolo-{kom re~niku a`daja se zami{qa kao ogromna kri-lata zmija u obliku gu{tera, krokodila, s nepar-nim brojem glava (izuzev s dve, {to vidimo i u ovojbajci) i to je jasno diferencira od drugih tipovazmajolikih bi}a u Ba{-êliku. Vodeni zmaj moèvoditi poreklo od ve} spomenutog ~etrdesetogo-di{weg {arana, ali i od stogodi{we zmije, koja setada pretvara u zmaja, ~ime ujedno postaje i zmij-ski car. Za razliku od bajke A`daja i carev sin,ovde nismo sigurni da li je vodeni zmaj antropo-morfizovano bi}e, jer ne dolazi do razgovora iz-me|u wega i carevi}a, ve} se sve svodi na kratakokr{aj, {to a`daju ~ini bliòm gigantskom gmi-

36

11 Smatralo se da su zmajeve u{i male i debele, {to obja-{wava za{to bra}a biraju ba{ wih da ponesu, one jedine moguda im stanu u xep. Uho moè da predstavqa i simbol komuni-kacije, usmenog predawa, a takva simbolika dobija na zna~ajuprilikom ostvarivawa kontakta sa vlasnikom mehane.

12 Predstava o dvoglavoj zmiji (Huihol) koja guta i pqujeSunce moè biti tako|e jo{ jedan od razloga za{to se zmajupripisuje osobina bquvawa vatre.

13 nem. Drache ili Lindwurm, lat. draco

zavcu nego onoj vrsti fantasti~ne ìvotiwe kojapredstavqa oli~ewe pravog bajkovnog zmaja (npr.zmaj-zet).

Etimolo{ki gledano, u na{em jeziku je re~ zmajvrlo lako mogla nastati ̀ eqom da se stvori mu{kirod za re~ zmija, ~ime bi se prikazalo zmijolikostvorewe, ali ve}e i mo}nije, ~emu bi doprinelopatrijarhalno shvatawe „mu{ke ruke” u ku}i, s timda nikako ne treba shvatiti zmaja kao zmijinog mu-à, jer imamo toliko bajki u kojima se javqa i ̀ en-ski zmaj, ve} kao naziv koji bi svojom zvu~no{}uprizvao prisustvo bi}a koje po nekim svojim osobi-nama podse}a na zmiju.

Zanimqiva je funkcija zmije koju ubija najmla|ibrat u princezinoj sobi. On uspeva da savlada divo-ve qudo`dere koji ovde predstavqaju zamenu za zma-ja koji terori{e grad, {to se ogleda i u tome {tou pe}ini peku qude na vatri (karakteristika zma-ja), pewe se u princezinu kulu, divi se wenoj lepo-ti, na zidu vidi zmiju koja ̀ eli da ugrize princezume|u o~i, zabada je noèm za zid i govori kletvu:„Da bog dâ da se ovaj moj noì} ne da nikom izvadi-ti bez moje ruke” (Pani}-Surep 2009: 16). Osim{to odjednom glavni junak ima mo} bacawa kletve,u ovom odeqku pa`wu privla~i ubistvo zmije kojepredstavqa najavu finalne bitke i pobede nad bi-}em na koje zmija ukazuje odre|enom metonimijskomlinijom.

Kako je po Jungu (C. G. Jung) voda naj~e{}isimbol za nesvesno, tako zmaj koji izrawa iz wenedubine predstavqa ono prikriveno zlo u nama sakojim treba da se obra~unamo. Isto tako, borba sazmajem je dokaz mu{kosti, stoga je i logi~no da onaposreduje u inicijaciji nakon koje sledi ven~awe,u ve}ini slu~ajeva sa princezom. Za razliku odmnogih primera u kojima ven~awe ozna~ava sre}ankraj bajke, ovde ozna~ava samo novi po~etak, izvornovih avantura.

Ko je Ba{-êlik?

Bajka Ba{-êlik nastala je ukr{tawem najmawedva razli~ita sièa, na {ta ukazuje upotreba si-nonima a`daja i zmaj, slabost najmla|eg sina u bor-bi sa Ba{-êlikom na koju nikako ne ukazuje bor-ba sa divovima i ubijawe zmije na zidu. Izgledanam kao da bajka ve} moè biti zavr{ena nakon{to najmla|i sin izvla~i no` iz zida, dokazuje daje on ubio zmiju i dobija princezu za ̀ enu. Jedino{to nedostaje na tom mestu je sre}a do kraja ̀ ivo-ta. Ovde se spajaju dve bajke, koje su neophodne jed-na drugoj samo zbog kasnije funkcije pomo}nikaprosaca iz prvog dela.

Prvi susret najmla|eg sina sa Ba{-êlikom go-tovo je identi~an susretu sa zmajem u bajci Zlatnajabuka i devet paunica i lako moèmo govoritio varijanti iste bajke, me|utim ne moèmo govori-ti o tome koja je ranije nastala, ve} samo koja jezagonetnija. U oba slu~aja se ~uva tradicija bajkov-nih (ujedno i biblijskih) brojeva: zabrawena pro-storija u Ba{-êliku se nalazi pod brojem devet(devet an|eoskih ~inova), a u Zlatnoj jabuci i de-vet paunica pod brojem dvanaest, {to moèmo da~itamo kao metaforu za Judu, dvanaestog apostola,izdajnika, kao {to je i zmaj izdao carevi}a koji muje „utolio è|”. Drugu razliku predstavqa burekoje u sebi skriva zmaja, dok s druge strane junakvidi ~oveka, ali isto tako taj ~ovek moè da imaistu funkciju kao bure, jer u sebi skriva ne{to{to li~i na zmaja. Ono {to ih povezuje je i efekatpucawa okova i obru~a. Simbolika bureta kao me-sta gde se ~uvaju vrednosti (Chevalier – Gheerbrant1987), ili metafore za utrobu ribe ili Nojevebarke (Prop 1990) ovde ne igra bitnu ulogu; bureima funkciju da sakrije zmaja kako se carevi} nebi upla{io i napustio prostoriju. U Ba{-êlikucarevi} vidi okovanog ~oveka na Tantalovim muka-

37

ma koji mu u takvoj poziciji ne predstavqa pretwu,ali i pored toga za~u|en kre}e da napu{ta prosto-riju, {to bi i u~inio da ga „~ovek” nije nagovorioda mu da vode, obe}av{i mu jo{ jedan ̀ ivot. Svesnida se u bajci opisuje samo ono {to je korisno zaradwu, zapita}emo se koja je funkcija zlatnog ~un-ka, zlatnog korita i ma{trave ukra{ene dragim ka-mewem. Kao {to je za carevi}evu reinkarnaciju po-trebna voda sa Jordana, tako Ba{-êliku, da bi po-vratio snagu, treba voda koja je bila u kontaktu sazlatom i dragim kamenom.

Opis oslobo|enog Ba{-êlika odgovara opisi-ma karakteristi~nim za zmaja: „A Ba{-êlik sko-~i kao muwa, pa ra{iri krila, poleti, i u istovrijeme uzme pod krilo carevu }erku, ̀ enu wegovaizbaviteqa, i tako najedanput i{~ezne iz o~iju”(Pani}-Surep 2009: 18). Odjednom se pojavquju kri-la koja carevi} do tada nije zapazio, pa zakqu~uje-mo da se radi ili o nekom ve{cu, ~arobwaku, ~o-veku-ptici, ili o zmaju skrivenom u liku ~oveka,kao {to je u Zlatnoj jabuci i devet paunica skri-ven u buretu. Qudsko bi}e sa krilima mo`da naj-vi{e odgovara Sotoni u prikazu Gistava Dorea zaMiltonov Izgubqeni raj, dok wegovoj zmajskoj pri-rodi odgovara i biblijsko vezivawe za zmiju iz raj-skog vrta.

Koji odgovor bi dobio pa`qivi slu{alac bajkekad bi pripoveda~u uputio pitawe: „A ko je Ba{--êlik?” Ime ukazuje na nekog ko je ba{ kao ~elik,{to ima logike s obzirom na wegovu ~vrstinu i iz-dr`qivost, ali takav naziv je mogao da potekne iod strane dvorana, zbog toga {to je sav bio okovanu ~elik. Me|utim, re~ ~elik sa sobom nosi i tragre~i vatra, koja je neophodna za wegovu proizvod-wu, dok je vatra opet vezana za figuru zmaja. Ipak,pitawe je da li smo na pravom putu u odgonetawuwegove li~nosti, jer, kako Prop kaè, u bajci ni-je bitno ko ~ini, ve} {ta ~ini, stoga }emo u ovom

slu~aju poku{ati da upravo preko toga {ta Ba{--êlik ~ini odgonetnemo wegovu pravu prirodu(ili ne-prirodu). U prvom susretu sa carevi}em onmu obe}ava ìvote, ali pitawe je na koji na~in.Ako poklawawe ̀ ivota ne podrazumeva wegovo li~-no odustajawe od ubijawa carevi}a, on moè dapredstavqa i antropomorfizovanu smrt ili bi}eodre|eno da kontroli{e prelazak iz ovog u onajsvet. Ovakvom tuma~ewu govori u prilog i prisu-stvo smrti-otmi~ara u tradiciji, o ~emu govori iProp u Historijskim korijenima bajke. Vrlo lakobi ime Ba{-êlik moglo poticati od ruskog Ka{-~eja Besmrtnog14, koji je ~esto predstavqao zamenuza zmaja.15 Osim toga, o tome da je junak pobediosmrt govori i wegova reinkarnacija uz pomo} vodesa Jordana.

Kao {to smo ve} rekli, izgled zmaja je ostao ne-odre|en kroz istoriju, on je predstavqao razli~itekombinacije ptica, zmija, krokodila, praistorij-skih reptila, ali i jaguara i drugih predstavnikaporodice ma~aka. Nakon svega toga, {irewem pred-stave o zlu skrivenom u ~oveku, za{to ne bi u sebeukqu~io i qudski lik? Okovani zmaj-~ovek bio biu tom slu~aju prototip utamni~enog dràvnog ne-prijateqa spremnog da iz li~ne koristi kidnapujepredsednikovu k}er. Mesto wegovog stanovawa jepe}ina, ni voda, ni nebo, ve} mesto mraka i hladno-}e koje svojim kamenim ~equstima u vidu stalakti-ta i stalagmita ve} na samom ulazu budi jezu u po-smatra~u. Uz enormnu snagu, krila, brzinu i pe}in-

38

14 Pogotovo zbog toga {to se drugi deo Ba{-êlika goto-vo podudara sa bajkom Marja Morevna, u kojoj Ivan Carevi} naisti na~in osloba|a Ka{~eja Besmrtnog.

15 „U bajci su uobi~ajene raznovrsne transformacije. Takozmaja mogu zameniti: a`daja, ala, zmajica (takozvana arhai~nazamena), ve{tica, ~arobwak, Ka{~ej Besmrtni, Ba{-êlik, div(praznoverna zamena), |avo (konfesionalna zamena), medved,bik, lav i druge ̀ ivotiwe, Arapin i sl. (realisti~ka zamena),bra}a, car (metateza) itd.” (Jani}ijevi} 1995: 7).

sko stani{te, Ba{-êlik svakako podrazumeva ne-ku vrstu zmajske prirode, ali zbog qudskog lika,odsustva vatre i vodenog stani{ta on i daqe pred-stavqa veliku zagonetku.

Ba{-êlik moè predstavqati i vrstu junaka--zmajevi}a, poput Zmaja Ogwenog Vuka16, ili Milo-{a Obili}a iz pesme Milo{ Obili} zmajski sin,u kojoj se navode i imena drugih junaka zmajskog po-rekla, me|u kojima su svakako najpoznatiji Banovi}Strahiwa17 i Kraqevi} Marko. Funkcija zmaja ko-ji silazi s oblaka da „obqubi lice” Jawe ~obani-ce ima poreklo u verovawu da su zmajevi veliki qu-bavnici; kao antropomorfno bi}e zmaj moè da mi-sli kao ~ovek, ali uz to poseduje ogromnu snagu,mo} letewa i pretvarawa iz jednog oblika u drugi,te je u izuzetnoj prednosti u odnosu na „obi~nesmrtnike”. Ovakva predstava o zmaju kao zmaju-qu-bavniku odudara od predstave o zmaju-otmi~aru, jerovde zmaj ima pozitivnu ulogu, iz wegovog odnosasa devojkom narod dobija zmajevitog junaka za{tit-nika. Po nekim osobinama Ba{-êlik nali~i zdu-ha~u, ~oveku koji ima izvanredna natprirodna svoj-stva, ali se ona ispoqavaju samo prilikom sna, ka-da wegov duh napu{ta telo, a upravo ta osobina nasnavodi da ga elimini{emo u potrazi za misteri-oznim identitetom Ba{-êlika. Me|utim, postojijedno verovawe da se zduha~, ukoliko svoju snagu iznawe stavi u slu`bu |avola, moè povampiritinakon svoje smrti (Kuli{i} i dr. 1970: 140), ~imebi bio oslobo|en funkcije somnambulisti~kog du-ha. Nebeske borbe izme|u zduha~a, zmaja, smuka iale podse}aju upravo na okr{aje zmajeve, sokolske

i orlujske vojske sa Ba{-êlikom, s tim da u tomslu~aju Ba{-êlik preuzima negativnu ulogu ale.

Tako|e, trebalo bi obratiti pa`wu i na „snagu”Ba{-êlika, koja se nalazi van wegovog tela i ta-ko ga ~ini neuni{tivim u borbi ,,prsa u prsa”. Ne-{to sli~no vidimo u Hariju Poteru, gde mra~ni~arobwak Voldemor stvara horkrukse, skriva koma-di}e svoje du{e u druge predmete ili ̀ ivotiwe. Ste strane moèmo govoriti o Ba{-êliku kao zlom~arobwaku, pogotovo zbog toga {to, kako sam kaè,lisica u kojoj se krije ptica18 sa wegovom „snagom”moè da mewa oblike, „ona se moè pretvoriti urazne na~ine” (Pani}-Surep 2009: 26).

Zakqu~i}emo da Ba{-êlik moè predstavqatibilo {ta: zmaja, ~oveka-zmaja, zduha~a, ~arobwaka,smrt, ali ono {to je bitno je to da wegov izgledne}e promeniti wegovu funkciju ~udovi{nog otmi-~ara natprirodne snage. Wegova prava priroda iizgled su prazno mesto, kao i izgled carevi}a i we-gove bra}e, zmajskog cara, cara sokolskog, cara or-lovskog, vodenih zmajeva, divova qudo`dera, carai princeze, i na taj na~in bajka predstavqa samopolaznu ta~ku za daqe ma{tawe i stvarawe sopstve-ne varijante, koje oneomogu}uje pripovedawe s pre-cizno{}u filmske kamere u balzakovskom ili rob-grijeovskom smislu.

LITERATURA

Kuli{i}, Petrovi}, Panteli}. Srpski mitolo{kire~nik. Beograd: Nolit, 1970.

Borhes, Horhe Luis. Knjiga o izmi{ljenim bi}ima.Beograd: Paideia, 2008.

39

16 U Vukovom Rje~niku nailazimo na opis Zmaja OgwenogVuka od strane \ur|eve Jerine:

„Vu~ja {apa i orlovo krilo, / I zmajevo kolo pod pazuom, /Iz usta mu modar plamen bije”.

17 U tom slu~aju u pesmi Banovi} Strahiwa imamo sukobdve vrste zmaja, pozitivnog junaka zmajske snage (Strahiwa) inegativnog metafori~nog zmajske }udi (Tur~in, Vlah Alija).

18 Prisustvo ptice i lisice moè biti vezano za verovaweda ptica {eva, koja pevaju}i uzle}e nebu pod oblake, postajealosna i prilikom sletawa pada na zemqu i razbija se. U slu-~aju da je prona|e pas (u ovom slu~aju lisica) i pojede je, ondai on postaje alosan tj. pobesni (Kuli{i} i dr. 1970: 4)

Chevalier, Jean, Alain Gheerbrant. Rje~nik simbola.Zagreb: Nakladni zavod MH, 1987.

Frejzer, D`ord`. Zlatna grana II. Beograd: Bigz,1977.

Jani}ijevi}, Jovan. U znaku Moloha. Beograd: Idea,1995.

Jung, Karl Gustav. Psihologija i alkemija. Zagreb:Naprijed, 1984.

Marjani}, Suzana, Antonija Zaradija Ki{. Kulturnibestijarij. Zagreb: Hrvatska sveu~ili{na naklada,2007.

Prop, Vladimir Jakovljevi~. Historijski korijeni baj-ke. Sarajevo: Svjetlost, 1990.

Prop, Vladimir Jakovljevi~. Metod i materijal. Mir-jana Drndarski (prir.). Narodna bajka u modernojknji`evnosti. Nolit Beograd: 39–55, 1978.

Stivens, Entoni. Arijadnino klupko. Novi Sad: Stylos,2005.

IZVORI

Pani}-Surep, Milorad. Srpske narodne pripovet-ke. http://www.ask.rs, 2009.

Vi{i}, Marko. Egipatska knjiga mrtvih. Sarajevo:Svjetlost, 1989.

Ivan V. [TERLEMAN

PHANTASTIC BEINGSIN A FOLK TALE BASH CHELIK

Summary

This paper deals with the discovering of fantastic crea-tures true identity in a folk tale Bash Chelik. It is done bycomparing them with its equivalents in the traditional worldliterature and the search for their roots in the earliest hu-man beliefs. Starting from the three mysterious suitors from

the beginning of the folk tale, the main focus is put on thedragon whose appearance in this fairytale is shown in atleast three different shapes: the dragon as the suitor, the wa-ter dragon and the serpent. The fourth shape of the drag-on’s appearance can be presented as Bash Chelik. His physi-cal characteristics all point to that or the actual summarywhere he looks like a substitute for a dragon from otherfairytales. If we take Prop’s predication into account thatfairytales describe only the parts that are useful for the the-me then we discover many interesting details that are close-ly connected with the fantastic creatures in Bash Chelik aswell as their function and potencial physical appearance.For example, we have the dragon who spreads fire at thevery beginning and it is later discovered that he is a feathe-ry creature who gives his feather to a king’s son, brothers-in-law kiss and hug each other which may enable them tohave human heads as the case is with the falcon in theegyptian mythology. We also have gold and gemstones thatare described in the description of the shuttle, the riverbedsaroung shuckled Bash-Chelik while on the other side we ha-ve a dragon who brings water from the Jordan river. The-refore it is important to research the ambigous symbolismof the water because the water, as the dragon character, ap-pears in both the positive and negative context. The finalpart of this paper is trying to fill in ”the empty spot” of thelead negative fairytale hero. However, we did not reach thefinal solution of the riddle that Bash Chelik represents, in-stead we only covered one spectre of associations that ma-kes this folk tale visually different to every other reader.

Key words: dragon, eagle, falcon, serpent, symbol, trans-formation, water, mythology

40

UDC 821.163.41–32.09 Kapor M.

� Bojana B. U[]EBRKAprofesor srpskog jezika, nezaposlena

Novi Sad

Republika Srbija

O FRAZEOLOGIJIU PRIPOVETKAMAMOMA KAPORA

SA@ETAK: U radu su analizirani frazeologizmiekscerpirani iz ~etiri pripovetke Moma Kapora: Pro-vincijalka, Najboqe godine, Glumica i Inkognito. Pri-likom klasifikacije frazeologizama primewen je seman-ti~ki kriterijum, na osnovu koga su frazeolo{ke jedinicerazvrstane po semanti~ko-asocijativnim poqima. Pojedi-ni primeri su dodatno analizirani sa semanti~kog aspek-ta. Jedan deo frazeologizama se javqa u modifikovanomvidu, te su oni posebno izdvojeni i obja{weni. Ciq radaje da se pokaè koliko su u pripovetkama Moma Kaporaprisutni frazeologizmi kao ekspresivna jezi~ka sredstvai kakvi su umetni~ko-stilski efekti wihove upotrebe.

KQU^NE REÎ: frazeologija, frazeologizam, fraze-olo{ka jedinica, pripovetka, frazeolo{ki obrt, modifi-kacija, ekspresivnost

Predmet istraìvawa u ovom radu predstavqafrazeologija na{eg savremenog pisca Moma Kapo-ra. S obzirom na to da frazeologizmi kao ekspre-sivna jezi~ka sredstva imaju veliki zna~aj u stiluovog kwièvnika, poku{a}u da sagledam wihovkwièvnoumetni~ki efekat, a i da objasnim upo-trebu frazeologizamama koji se javqaju u modifi-kovanom vidu.

Istraìvawe sam sprovela na gra|i ekscerpira-noj iz ~etiri pripovetke Moma Kapora: Provin-

cijalka, Najboqe godine, Glumica i Inkognito.Teme i sadràji navedenih pripovedaka nametnulisu izbor ekspresivno obeleènih izraàjnih jezi~-kih sredstava.

U pripoveci Provincijalka junakiwa je mladadevojka koja je mnogo o~ekivala od ̀ ivota u gradu,da bi na kraju shvatila da tu ne pripada i da nemoè da se izbori sa velegradom, da ni{ta nije to-plije od doma, iz kog mo`da ipak nije ni trebaloda ode.

Glavni junak Najboqih godina ulazi u krizusredwih godina i, bore}i se sa mi{qu da nije naj-boqe iskoristio svoj ìvot stalno ~ekaju}i nekeboqe i produktivnije godine, upada u zamku lepe iatraktivne devojke koja zloupotrebqava wegovuslabost.

Pripovetka Glumica govori o mladoj ̀ eni ko-ja prvo odu{evqava iznurenu i nezainteresovanukomisiju na prijemnom ispitu za glumu, a zatim ihiznena|uje priznawem da gluma vi{e nije wen sani da je sada sre}na svojim ̀ ivotom, po wihovom mi-{qewu verovatno prose~nim, u kojem je glumica sa-mo svome muù.

Inkognito je pri~a o uspe{nom ~oveku, aliva`no je pomenuti – uspe{nom u Parizu. Iz Beo-grada, koji mu nije pruìo priliku, siroma{an iduàn, jednog dana je samo oti{ao. Pariz mu je tu{ansu pruìo i on ju je iskoristio. Postao je bo-gat, stvorio je ime, no to vi{e nije bilo wegovoime, nego ime prilago|eno Parizu. Ostvario je svesvoje snove. Kada se vratio posle mnogo godina, po-nosan i ostvaren, wegov grad mu je opet okrenuo le-|a. Pobe|en, povre|en i ponièn, razo~aran sevra}a u Pariz ve} sutradan.

Ukratko izloèni sadràj ~etiri pripovetkeMoma Kapora ukazuje na raznovrsnost tema koje suuslovile izuzetnu semanti~ku raznovrsnost i struk-turnu sloènost frazeolo{kih jedinica. Izabrani

41

frazeologizmi bi}e klasifikovani po semanti~-kom i strukturno-funkcionalnom kriterijumu, naosnovu kojeg su razvrstani po asocijativno-seman-ti~kim poqima kojima se kvalifikuju psihofizi~-ke osobine ~oveka, wegovo pona{awe u odre|enimsituacijama, me|uqudski odnosi i drugo.

Posebna pa`wa u radu bi}e posve}ena i trans-formaciji primarnog leksi~ko-semanti~kog sasta-va frazeologizama, s obzirom na to da je pisacsklon wihovoj modifikaciji.

Prilikom ekscerpirawa gra|e po{la sam ododre|ewa frazeologizma kao ustaqene sintagmatskeceline ~iji su leksi~ki elementi mawe-vi{e iz-gubili semanti~ku samostalnost i u toj jedinstvenoj,izrazito ekspresivnoj vezi konotiraju novi sadràj(Petrovi} 1998:103). Nisam uzela u obzir ono {tove}ina istraìva~a naziva frazeologijom u {iremsmislu – poslovice, krilatice, citate, idiome.

U do sada napisanoj frazeolo{koj literaturinailazimo na razli~ita tuma~ewa pojma frazeolo-gizma. Za potrebe ovog rada najprihvatqivije bibilo ono tuma~ewe koje u Frazeolo{kom rje~nikuhrvatskoga ili srpskog jezika daje Josip Mate{i}.

Kao osnovna obele`ja frazeologizma Josip Ma-te{i} navodi: 1) reproduktivnost – {to zna~i dase frazem pojavquje u gotovom obliku, kao ~vrstaveza re~i ustaqena dugom upotrebom; 2) formalnaveza – ozna~ava nera{~lawiv skup re~i, od kojihsu najmawe dve punozna~ne; 3) idiomati~nost – naj-mawe jedan ~lan ove jezi~ke jedinice poprimio jedrugo, novo zna~ewe, tako da zna~ewe frazema ni-kada ne odgovara broju zna~ewa wegovih ~lanova;4) uklapawe u kontekst – zna~i da se frazem u re-~enici pojavquje kao wen prosti ~lan, tj. frazemnije skup re~i u vidu vlastitog teksta (Mate{i}1982: 6).

U predgovoru Rusko-hrvatskom ili srpskomfrazeolo{kom rje~niku Antica Menac frazeolo-

{kim izrazima naziva tzv. neslobodne skupove re~i,tj. one koje se ne stvaraju u govornom procesu, negose reprodukuju u gotovom obliku, kakav se ustaliodugom upotrebom. Wihovi sastavni delovi ~esto po-kazuju ve}i ili mawi stupaw desemantizacije, takoda zna~ewe celog frazeologizma nije adekvatnobroju zna~ewa wegovih delova.

U nau~noj literaturi za ovako definisan jezi~-ki fenomen nalazimo mnogobrojne termine: fraze-olo{ka jedinica, frazem, frazeolo{ki obrt (iz-raz, konstrukcija), ustaqena fraza, ustaqeni obrt(konstrukcija), idiom, idiomatska fraza, izraz, ato je delimi~no uslovqeno razli~itim pristupomovoj jedinici, kao i wenim tuma~ewem. U ovom raduravnopravno se upotrebqavaju termini frazeolo-{ka jedinica, frazeolo{ki izraz, frazeologizami frazem, a u okvir analize }e u}i ono {to se unauci o jeziku smatra frazeologijom u uèm smi-slu.

Asocijativnim (konotativnim) zna~ewima fra-zeologizama ostvaruje se emocionalna i ekspresiv-na jezi~ka funkcija, tako {to se pri ozna~avawupojava izraàvaju razli~ite emocije govornika, kao{to su odobravawe, neslagawe, ublaàvawe, preu-veli~avawe, ironija, neverovawe, humor i sli~no.Izraàvawe subjektivnog stava rezultat je kolek-tivnog doìvqavawa pojava i predmeta, op{tepri-hva}eno je za govornike jedne zajednice u kojem jetakva jedinica u upotrebi, {to je osnovni predu-slov za prihvatawe takve jedinice kao jezi~ke, a neindividualne, slu~ajne tvorevine (up. pore|ewe pu-{i kao Tur~in koje predstavqa jezi~ku jedinicu,i pu{i kao êr~il, koje moè biti motivisano,ali ostaje individualna poredbena sintagma) (Mr-{evi} Radovi} 1987: 22).

Ekspresivnost je kategorijalna frazeolo{kaosobina i to je ono {to frazeologizam u osnovirazlikuje od srodnih sintagmi ustaqene strukture

42

i leksi~kog sastava koje imaju funkciju nominacijeu jeziku.

Frazeologizmi upravo zbog svoje izrazite ek-spresivnosti imaju zna~ajnu ulogu u Kaporovimpripovetkama.

O Momu Kaporu, ako se izuzmu kwièvne kriti-ke u listovima i ~asopisima, koje su delom pratilewegove kwige, nije mnogo pisano. Situacija se tekneznatno promenila u posledwoj deceniji.

Kaporov kwièvni svet – ispuwen beogradskomko{avom i mediteranskim sjajem, hercegova~kimkr{em i ba~kom ravnicom, ~uburskim dvori{timai wujor{kim avenijama, kraji{kim kantinama isvetskim aerodromima, skadarlijskim kafanama ihilandarskim dvori{tem, ambicioznim mladi}imai razo~aranim intelektualcima, procvalim devoj-~icama i prestarelim lepoticama, majstorima usme-nog pripovedawa i na{im najzna~ajnijim piscima– bitan je ~inilac ose}ajnog koda modernog duhasrpske kulture u wegovom trajawu i preobraàji-ma u posledwih pola veka (Jovanovi} 2012: 22).

O lingvostilisti~kim postupcima u prozi Mo-ma Kapora pisano je malo, pri ~emu su kriti~ariuglavnom isticali upotrebu svakodnevnog, kolo-kvijalnog, pa i ̀ argonskog izraza u wegovim deli-ma, koja su mahom svrstavana u „urbanu prozu”. Kri-tika je do sada istakla i jednostavan jezik, mo-derni jezik, ubedqiv gradski jezik, ali i stilspontanog kazivawa, duhovit stil, slikovitstil i sl. (Milanovi} 2012: 73).

Jednostavnost jezika u Kaporovoj prozi tako|eje jedna od autorovih stilskih konstanti u ~itavomopusu: ona po~iva na podraàvawu razgovornog, ko-lokvijalnog jezika, tj. govora karakteristi~nog zatrivijalne, svakodnevne situacije koje pisac na ne-svakida{wi na~in, tematikom, ali i stilom, zapra-vo veli~a u svojim delima. Razgovorni stil takopostaje i osnova pripovedawa i diskursa junaka,

ali i povod za pripovedawe (Milanovi} 2012: 74).On je u realnosti, pa time i u Kaporovim delima,protkan kolokvijalizmima, a samim tim i frazeo-logizmima. Brojni kolokvijalizmi prvi put su u je-ziku srpske kwièvnosti potvr|eni upravo u Kapo-rovim delima. Upravo se na jeziku kwièvnog delaMoma Kapora moè pokazati kako pisac individu-alno bogati op{ti leksi~ki fond.

Analizom sam obuhvatila spomenute ~etiri pri-povetke – 26 strana, odnosno 50 frazeolo{kih je-dinica, {to je u proseku 1,9 frazeologizama postranici. Frazeolo{ke jedinice su na osnovu seman-ti~kog i strukturno-funkcionalnog kriterijumarazvrstane po asocijativno-semanti~kim poqima.Neki od ovih primera javqaju se u razli~itim obli-cima, odnosno podlo`ni su razli~itim vidovimatransformacija, o ~emu }e biti re~i kasnije.1

[to se ti~e osnovnog strukturnog obele`jafrazeologizama u pripovetkama, preovla|uju fra-zeologizmi strukturirani od glagola i imenice uvezanoj ili slobodnoj pade`noj formi.

Prvo poqe: U sredi{tu prvog poqa nalazi sepojam ~ovek. Ovo poqe popuwavaju frazeologizmikoji ga kvalifikuju u fizi~kom, psihi~kom, inte-lektualnom i drugom pogledu, a mogu se razvrstatipo slede}im zna~ewskim nizovima koji su ilustro-vani primerima iz pripovetki.

1.1. Frazeologizmi za fizi~ku karakterizaciju(estetski izgled, starosno doba, odeven/go, zdrav-stveno stawe...):

sama kost i koà – vrlo mr{avA @an @ik, jo{ vitak – sama kost i koà impregni-

rana dimom ve~itog goluaza u zubima – vlasnik je tre}egmodnog studija u Parizu. (Kapor 1997: 157)

43

1 U radu nisam dala prikaz celokupne ekscerpirane fraze-olo{ke gra|e, izdvojila sam odre|eni broj reprezentativnihprimera koji najboqe ilustruju odre|eno semanti~ko-asocija-tivno poqe.

1.2. Frazeologizmi za psihi~ku karakterizaci-ju (psihi~ke osobine, inteligencija, moralna obe-le`ja):

~ovek na svome mestu – po{ten, vaqan, prin-cipijelan ~ovek, osoba bez zamerke

Dru{tvo u kome se kre}e i ìvi smatra na{eg sre-dove~nog heroja ~ovekom na svome mestu. (Kapor 1997: 145)

1.3. Materijalni status:biti na ulici – biti bez krova nad glavomNi{ta mu, dakle, nije vredelo {to se u Beograd vra-

tio kao pobednik sa harmonikom kreditnih kartica kojesu mu otvarale sva vrata – posle osamnaest godina (savr-{enog li apsurda!) bio je ponovo na po~etku – na ulici.(Kapor 1997: 160)

1.4. Afektivna stawa:izgubiti ̀ ivce – ne mo}i vladati sobomVidite, mada je to sre}an brak, ponekad dolazi do sva-

|a. To je normalno u svakom braku, je l’ da? I onda... Pa,ja ~esto, znate izgubim ìvce i po~nem da vi~em da bihpostala glumica ili ne{to sli~no! I onda moj mu` po-~iwe da se smeje kao lud. (Kapor 1997: 155)

1.5. Razli~ita raspoloèwa, qudska ose}awa,stawa u kojima se ~ovek nalazi:

pla{iti se ~ega kao kuge – vrlo se bojati, klo-niti se koga/~ega

Pla{i}e{ se toga kao kuge, ali traì}e{ sama |avola– vide}e{ i onog kome si u novembru telefonirala bezre~i. (Kapor 1997: 143)

smejati se od srca – smejati se iskreno, do mi-le voqe

Stvorio je dvesta smelih nacrta za neku imaginarnuprole}nu kolekciju, kojoj su se od srca smejali u svakojfabrici konfekcije gde bi ponudio svoje usluge. (Kapor1997:157)

gutati suze – suzdràvati suze ne èle}i dadrugi primete tvoju slabost

Ali ponosna si ti, izdrà}e{, nikada ne}e{ priznatida si poraèna, pa nastavqa{ da se bori{ sama protivsvih, i guta{ suze. (Kapor 1997: 141)

1.6. Mentalni procesi:do}i (k) sebi – osvestiti se; smiriti se posle

kakvog uzbu|ewaSve re|e ostaje u kafani posle pono}i. Onda je tri da-

na neupotrebqiv i ne moè da do|e sebi. (Kapor 1997: 145)

Drugo poqe: U drugom poqu nalaze se frazeolo-gizmi kojima se imenuju aktivnosti svojstvene poje-dincu i wegovom pona{awu u dru{tvu. Frazeolo-{ke jedinice unutar ovog poqa razvrstane su na vi-{e semanti~kih grupa.

2.1. Frazeologizmi za fizi~ke aktivnosti ~ove-ka (kretawe, putovawe, promena/napu{tawe mestaboravka):

pobe}i glavom bez obzira – spasavati se begom,beàti u pani~nom strahu, pobe}i {to se brè mo-è

Weno pli{ano gnezdo bilo je tako toplo, ali ti sipromucala da }e{ jo{ videti, da }e{ se javiti, i pobeglasi glavom bez obzira niz stepenice. (Kapor 1997: 139)

2.2. Aktivnosti i pona{awe ~oveka vezani zagovor:

gutati knedlu – podnositi neku neprijatnostbez protesta

– Pa, {ta ste nam lepo spremili? – pita umorno pred-sednik.

– Monolog Julije... – rekla je tiho gutaju}i knedlu.(Kapor 1997: 153)

2.3. Aktivnosti i pona{awe ~oveka u razli~i-tim situacijama:

44

traìti |avola – izlagati se bez potrebeopasnosti, srqati u propast


paliti sve mostove za sobom – onemogu}ava-ti povratak, uni{titi svaku mogu}nost povratkana pre|a{we stawe, prekinuti sve veze

Uvredi}e{ ga smrtno, i wega, i ostale i jo{ neke dru-ge, pali}e{ jedan za drugim sve mostove iza sebe, ni samane znaju}i zbog ~ega to ~ini{. (Kapor 1997: 143)

gledati kome/~emu pravo u o~i – biti suo~en sakim; ne stideti se, ne bojati se, biti siguran u sebe

U{la je u sumornu u~ionicu koja je zaudarala na neu-speh {to su ga pretrpeli oni pre we, gledaju}i pravo uo~i komisiji za prijemni – petorici ve} izmo`denih pro-fesora. Oni su tog trenutka dràli u rukama kqu~eve po-zori{ne umetnosti, slave i bogatstva. (Kapor 1997: 152)

dati kome ~asnu re~ – obe}ati kome {ta ~vr-sto, jam~iti za istinitost svojim ugledom

Na ~asnu re~, kaè, nisam nikoga mogao da prepoznam!(Kapor 1997: 145)

Tre}e poqe: U wemu se nalaze frazeologizmiza ozna~avawe me|uqudskih odnosa (interakcija ~o-vek – ~ovek). Podelila sam ih u tri grupe, u zavi-snosti od prirode te interakcije i namere koja jojprethodi.

3.1. îniti kome {ta lo{e (udariti, istu}i,ubiti koga; prevariti koga, podvaliti kome,opqa~kati koga; grditi, kritikovati, uvrediti ko-ga, pakostiti kome, osvetiti se kome):

do smrti uvrediti – te{ko uvrediti koga, na-neti kome te{ku uvredu


3.2. îniti kome {ta dobro (spasiti koga, po-mo}i kome, ohrabriti koga, podràvati koga, izdr-àvati koga):

biti na ~ijoj strani – pristajati uz koga, po-magati koga, biti za koga

Ceo grad stao je na stranu wegove ̀ ene. (Kapor 1997:149)

3.3. Izraàvati poseban odnos prema kome (npr.pa`wu, brigu); pona{ati se na poseban na~in premakome (oboàvati koga, paziti koga, pratiti koga):

gutati (pro`dirati) koga o~ima – gledatikoga èqno, netremice, uporno, neprestano

Ose}a{ potiqkom kako te halapqivo svla~i dalekiro|ak, uni{ten ~ovek u pixami, i kako se grize wegovaèna gledaju}i sebe od pre dvadeset godina, i kako te gutao~ima bubuqi~avi brat od tetke tek za{ao u pubertet.(Kapor 1997: 141)

biti kome kao do lawskog snega – ne brinu-ti, ne obra}ati pa`wu na koga/{ta

[...] èle}i da mu pokaè{ kako si najzad ozdravila,kako si slobodna i kako ti vi{e ni{ta ne zna~i. Ama ba{ni{ta! Lawski sneg. (Kapor 1997: 143)

êtvrto poqe: Ovo poqe ~ine frazeologizmikojima se imenuju situacija, doga|aj ili poloàj ukome se ~ovek moè na}i, kao {to su propast, ne-stanak, smrt, zatvor, te{ka situacija i sl.

upasti (uleteti) u klopku – na}i se neo~e-kivano u te{kom, neugodnom poloàju

[ta mi je sve ovo trebalo, misli @an @ik, dok ga ca-rinik odvodi u neku sobu mutnih, staklenih zidova. Nisamsmeo da se prepu{tam nostalgiji! Uleteh u klopku! (Ka-por 1997: 158)

Peto poqe: Wime su obuhva}eni frazeologi-zmi kojima se imenuju, odnosno opisuju neke op{tesituacije i prilike u dru{tvu:

45

otvarati kome/~emu vrata – omogu}avati pri-stup ne~emu ili stvoriti/stvarati pogodne usloveza ne{to

Ni{ta mu, dakle, nije vredelo {to se u Beograd vra-tio kao pobednik sa harmonikom kreditnih kartica kojesu mu otvarale sva vrata – posle osamnaest godina (savr-{enog li apsurda!) bio je ponovo na po~etku – na ulici.(Kapor 1997: 160)

[esto poqe: U {estom poqu su frazeologizmikoji imaju posebnu strukturu i sluè za kvalifi-kaciju same radwe, stawa, osobine, situacije, odno-sno imaju prilo{ku semanti~ku vrednost.

6.1. Zna~ewe vremena ili vremenske mere:preko no}i – na brzinu, za kratko vremeOstario je preko no}i. (Kapor 1997: 151)

s vremena na vreme – pokatkad, povremenoIzgubio je ~ak i svoje prezime, po{to su Francuzi te-

{ko izgovarali Jawi}. Janjich! Od Jan-jich postao je tako@an @ik. Bien! Setio bi se svoga porekla s vremena navreme, kada bi u Espresu ili Pari ma~u ~itao ~lanke osebi. (Kapor 1997: 156)

6.2. Zna~ewe na~ina:jednom re~ju – ukratko re~enoRe~ju, Beograd mu je dao sve {to moè da posluì kao

pogonsko gorivo za let izvan orbite kroz slobodni pro-stor u svet. (Kapor 1997: 157)

pognute glave – posti|eno, srame`qivo, pokornoIza{ao je pognute glave iz Kasine, gde vi{e nikoga

nije poznavao. (Kapor 1997: 163)

Kao {to je ve} pomenuto, raznovrsna tematikapripovedaka uslovila je izuzetnu semanti~ku ra-znovrsnost frazeolo{kih jedinica, {to je prika-zano ovom analizom. Iako se u proseku nalaze dvafrazeologizma po stranici, posebno je zanimqivospomenuti slu~ajeve u kojima Momo Kapor u jednoj

re~enici koristi dva frazeologizma. Ta re~enicaobi~no je udarna, kqu~na, u woj vidimo poentu, unu-tra{we sukobe, suprotstavqena ose}awa.

U pripoveci Inkognito @an @ik se vratio uBeograd ra~unaju}i na to da }e mu svi zavideti ida }e svima da pokaè kako je ipak uspeo. Iako sevratio „kao pobednik sa harmonikom kreditnihkartica koje su mu otvarale sva vrata” (Kapor1997: 160), @an @ik je i posle osamnaest godinazavr{io na ulici, bez krova nad glavom. Sva we-gova apsurdnost data je u jednoj re~enici i izuzetnoje poja~ana upotrebom dva frazeologizma suprot-stavqenog zna~ewa.

Ni{ta mu, dakle, nije vredelo {to se u Beograd vra-tio kao pobednik sa harmonikom kreditnih kartica kojesu mu otvarale sva vrata – posle osamnaest godina (savr-{enog li apsurda!) bio je ponovo na po~etku – na ulici.(Kapor 1997: 160)

Provincijalka ne pripada vi{e nigde, ne znakuda da krene, bori se sa svakim mestom na kom senalazi, a ne prime}uje u stvari da se bori sa sobom,sa svojim ose}awima. Stoga ne iznena|uje {to su ujednoj re~enici dva frazeologizma, od kojih jedanozna~ava ose}awe, stawe u kom se nalazi, a drugipripada poqu aktivnosti, delawa. Na ovaj na~inpisac je ukazao na wenu rastrzanost i unutra{wuborbu koju vodi.


Ona }e tako|e wega uvrediti smrtno, a potom}e zapaliti sve mostove za sobom, ne znaju}i zbog~ega to ~ini.


46

Osim poja~avawa ekspresivnosti upotrebom dvafrazeologizma u re~enici, javqaju se i primeri ukojima je ta ekspresivnost poja~ana pojavom stil-ski obojene sintagme. S jedne strane sintagma po-ja~ava zna~ewe frazeologizma.

A @an @ik, jo{ vitak – sama kost i koà impregni-rana dimom ve~itog goluaza u zubima – vlasnik je tre}egmodnog studija u Parizu. (Kapor 1997: 157)

U ovom primeru jasno je da je @an @ik izuzetnomr{av, {to i jeste zna~ewe upotrebqenog frazeo-logizma. No, pro{iruju}i ovaj frazeologizam pi-sac nam pruà potpuniji vizuelni efekat – stvarase slika ~oveka koji osim {to je mr{av ima koùkoja je usukana, a to je posledica wegove ìvotnenavike – pu{ewa. Sve to nam jasnije oslikava wego-vu fizi~ku pojavu.

S druge strane, javqaju se primeri u kojima fra-zeologizam poja~ava, ili ~ak obja{wava zna~ewe, uovom slu~aju, ironi~ne sintagme.

Weno pli{ano gnezdo bilo je tako toplo, ali ti sipromucala da }e{ jo{ videti, da }e{ se javiti, i pobeglasi glavom bez obzira niz stepenice. (Kapor 1997: 139)

Pli{ano gnezdo koje simbolizuje toplinu i si-gurnost ironi~no je upotrebqeno u ovom primeru,a frazeologizam pobe}i glavom bez obzira upu-}uje na to da je u pitawu ironija.

U svom radu „O strukturi frazeologizma” An-tica Menac (Menac 1970/71: 4) ukazuje na to da jestruktura frazeologizama po pravilu veoma ~vr-sta i da se zbog takve ~vrstine strukture wihovidelovi obi~no i ne ose}aju kao re~i sa samostal-nim zna~ewem, te zna~ewe celog frazeologizma neproisti~e iz zna~ewa pojedinih delova. No, onaukazuje i na to da op{ta stabilnost stukture ipakne zna~i da su u svim frazeologizmima svi delovinezamenqivi.

Analizom primera iz jezika Moma Kapora uo-~ila sam da ima frazeologizama sa izmewenom gra-mati~kom strukturom i leksi~kim sastavom u odno-su na izraz zabeleèn u re~nicima. Preoblikova-wem poznatih fraza autor stvara posebne umetni~-ko-stilske efekte.

Zapaà se upotreba frazeologizama sa leksi~kiizmewenim sastavom. Jedna leksema iz poznatog iz-raza supstituisana je drugom koja moè biti u si-nonimi~nom odnosu sa wom ili u nekoj drugoj vrstiasocijativne veze (Petrovi} 1998: 107). Ta zamenaje kod Moma Kapora uvek uspela i primerena datomkontekstu.

U poznatom frazeolo{kom izrazu ni u snu nepomisliti, sa zna~ewem „ni najmawe ne pomislitina {to, nikako ne o~ekivati”, leksema san, koja jei semanti~ko jezgro frazeologizma, supstituisanaje terminom no}na mora, ~ija konotacija upu}ujena ne{to lo{e. Ovom zamenom znatno je poja~anaekspresivnost samog frazeologizma. Pisac dodajei atribut stra{an i time jo{ vi{e poja~ava ek-spresivnost i negativan kontekst u kom se frazeo-logizam javqa.

Ko je mogao i da sawa da ne}e imati gde da prespavasvoju prvu no}? To nije mogao da smisli ni u stra{nimno}nim morama, dok se u bunilu prevrtao bez sna, doì-vqavaju}i po ko zna koji put onu stra{nu januarsku no}1956. (Kapor 1997: 160)

U Frazeolo{kom rje~niku hrvatskoga ili srp-skog jezika Josipa Mate{i}a zabeleèn je fraze-ologizam pustiti svoje pipke u zna~ewu „ve{toi kradom, tajno delovati u svoju korist”. Kod MomaKapora se javqa frazeolo{ki obrt: hvatati neko-ga/ne{to pipcima sa zna~ewem nekoga/ne{to naprevaru uvla~iti u ne{to lo{e mimo wegove voqe,zarobiti ga. Leksema pipci metafori~no ozna~avalo{u nameru, a figurativno upotrebqenim glago-

47

lom u imperfektivnom vidu – hvatati, poja~ano jezna~ewe same radwe. Ovde je zna~ewe frazeologi-zma modifikovano u odnosu na ono koje je zabele-èno u re~niku, {to je naravno uslovqeno datimsituacionim kontekstom.

Ovaj frazeologizam po zna~ewu, a donekle i postrukturi, moèmo da dovedemo u vezu i sa frazeo-logizmom uhvatiti koga u kanxe, sa zna~ewem„zarobiti koga”.

Isti oni pokreti, ista neskrivena drskost podzemqa;iste ku}ne haqine neodre|ene boje, izbledelog dezena,uma{}ene i proète ve~itim kuhiwskim vowem neopranogposu|a u umivaoniku... Sve to hvatalo ga je qigavo mlakimpipcima i vuklo nekuda duboko, u tamu sporednih sokaka,niz stepeni{ta za poslugu oronulih gospodarskih zdawa.(Kapor 1997: 161)

Frazeologizam davati na znawe, ~ije je zna~eweprema Re~niku Matice srpske „obavestiti o ne-~emu, skrenuti pa`wu”, javqa se kod Moma Kaporasa figurativno upotrebqenim glagolom: stavitinekome ne{to do znawa. Ovim frazeolo{kimobrtom akcenat je stavqen na objekat, na informa-ciju o kojoj obave{tavamo, na koju skre}emo pa`wui na osobu koju obave{tavamo. Na taj na~in poja-~ana je ekspresivnost izraza, a prilogom otvorenopoja~ano je postoje}e frazeolo{ko zna~ewe.

Taj grad mu je otvoreno stavio do znawa da nikome ni-je potreban; poklonio mu je energiju o~ajnika koji vi{enema {ta da izgubi. (Kapor 1997: 157)

Kao poseban tip frazeolo{kih modifikacijajavqaju se redukovani frazeolo{ki izrazi. Imafrazeologizama okrwenog leksi~kog sastava, jer jeiz wih ispu{tena ina~e obavezna leksi~ka kompo-nenta.

Naj~e{}e se iz glagolsko-imenskog strukturnogtipa frazeolo{kog izraza ispu{ta glagol bez kog

on moè da funkcioni{e kao celovita semanti~kastruktura, jer ostaje semanti~ko jezgro koje je zarecipijenta dovoqno informativno (Petrovi}1982: 110).

Umesto frazeologizma biti kome kao do law-skog snega javqa se samo sintagma lawski sneg, sajasnim zna~ewem „ne brinuti, ne obra}ati pa`wuna koga/na {ta”. U ovom primeru frazeologizam jei strukturno izmewen, {to je uslovqeno kontek-stom.

[ta, zar je mogu}e da zbog wega? – misli}e{, gledaju-}i tog sme{nog zavodnika zbog kojeg si kao slu~ajno {par-tala ispred hotela Evrope, svakog dana od deset do dva,èle}i da mu pokaè{ kako si najzad ozdravila, kako sislobodna i kako ti vi{e ni{ta ne zna~i. Ama ba{ ni{ta!Lawski sneg. (Kapor 1997: 143)

Frazeolo{ki izraz dati kome ~asnu re~ u zna-~ewu „obe}ati kome {ta ~vrsto, jam~iti za isti-nitost svojim ugledom” javqa se u predlo{ko-pa-de`noj konstrukciji na ~asnu re~.

Na ~asnu re~, kaè, nisam nikoga mogao da prepoznam!(Kapor 1997: 145)

U Re~niku Matice srpske frazeologizam nasvojim le|ima ose}ati (osetiti iskusiti) datje u zna~ewu „sam li~no podneti (podnositi), li~-no doìveti tegobe, neprijatnosti, teret”. KodMoma Kapora i ovaj frazeologizam je redukovanispu{tawem glagolske lekseme.

U ovom primeru je do{lo i do izmene leksi~kogsastava, leksema le|a supstituisana je leksemomple}a, koja je sa wom u sinonimi~nom odnosu.

Pa i ve~eras, sa ~etrdeset i dve godine i svom slavomna ple}ima, ose}ao je ne{to sli~no tremi dok je ulaziopreko iskrzanog lauf-tepiha u recepciju. (Kapor 1997:160)

48

U navedenim primerima glagolski elementi ko-ji su ispu{teni bili bi redundantni, smawila bise funkcionalnost frazeolo{kog izraza. Na ovajna~in je poja~ano obele`je ekspresivnosti.

Nailazimo i na primere u kojima ispu{tenaleksi~ka komponenta nije glagol ve} neka drugakomponenta, ~ime je tako|e pove}ana ekspresivnostizraza.

Frazeologizam nastao povezivawem dve leksemekoje su u antonimi~nom odnosu ni ̀ iv ni mrtav po-javquje se u redukovanom obliku ni mrtav. Pisac jezadrào upravo ovu komponentu, jer leksema mrtavsvojom konotacijom poja~ava ekspresivnost i zna~e-we frazeologizma „nikako, nikada, ni po koju cenu”.

Sjajno se provodi{ i nikada se ni mrtva ne bi vrati-la ovamo! (Kapor 1997: 143)

Frazeologizam jednom re~i (re~ju) u zna~ewu„ukratko re~eno” tako|e se pojavquje redukovan.

Re~ju, Beograd mu je dao sve {to moè da posluì kaopogonsko gorivo za let izvan orbite kroz slobodni pro-stor u svet. (Kapor 1997: 157)

Poznato je da su kontaminacije, kao karakteri-sti~an na~in nastajawa izraza spajawem dva seman-ti~ki ili strukturno sli~na frazeologizma, veo-ma frekventne u jezi~kim stilovima. Kao rezultattog procesa javqa se nova frazeolo{ka strukturasa kombinovanim gramati~ko-leksi~kim elementi-ma dvaju frazeologizama (Petrovi} 1982: 104).

Tako kod Moma Kapora nalazimo sintagmu sta-jati s obe noge na zemqi u zna~ewu „biti realan,stvaran”.

Za sve on je ozbiqan i pouzdan, neko ko stoji s obe no-ge na zemqi. (Kapor 1997: 145)

U sintagmi stajati s obe noge na zemqi konta-minirana su dva frazeologizma: stajati s obe noge

u ~emu i stajati na zemqi. Kao zna~ewe prvogfrazeologizma Josip Mate{i} navodi: „biti ~vrst/postojan u ~emu”. Zna~ewe drugog frazeologizma uRe~niku Matice srpske je: „biti realan, stva-ran”. Prime}ujemo da su ova dva frazeologizma isemanti~ki bliska – biti realan zna~i i biti po-stojan i ~vrst u nekim stvarima.

Predlo{ko-pade`na konstrukcija na zemqi mo-è dovesti ovaj frazeologizam u antonimi~nu vezusa frazeologizmom ìveti u oblacima, ~ije jezna~ewe „zanositi se, fantazirati, ̀ iveti od ilu-zija”. Tako|e, metafori~ki upu}uje na ne{to {toje stvarno, postojano, realno. Sintagma s obe nogedodatno poja~ava navedena zna~ewa.

Jedan broj srpskohrvatskih frazeolo{kih jedi-nica razli~ite strukture moè se smatrati trans-formisanim oblicima poslovica, aforizama, senten-ci, citata individualnog i literarnog porekla, za ko-je smo upotrebili ve} postoje}i termin u literaturi– ustaqena fraza (Mr{evi} Radovi} 1987: 59).

Skra}ivawe (redukcija) prvog ili drugog delaposlovice ne uti~e na izmenu konotativnog zna~e-wa celine: redukovani deo ~uva i zna~ewe i morfo-lo{ka obele`ja koja je imao u sastavu {ire struk-ture (Mr{evi} Radovi} 1987: 60).

U analiziranoj gra|i nailazimo na tri putaupotrebqen frazeologizam smejati se kao lud, uzna~ewu „smejati se bez razloga; smejati se nekon-trolisano, glupo, kao budala”. Vuk Stefanovi} Ka-raxi} beleì narodnu izreku: Smije se kao lud nasjekiru, na osnovu ~ega zakqu~ujemo da je ovaj fra-zeologizam nastao redukcijom drugog dela navedeneizreke.

Vidite, mada je to sre}an brak, ponekad dolazi do sva-|a. To je normalno u svakom braku, je l’ da? I onda... Pa,ja ~esto, znate, izgubim ìvce i po~nem da vi~em da bihpostala glumica ili ne{to sli~no! I onda moj mu` po-~iwe da se smeje kao lud. (Kapor 1997: 155)

49

Oseti potrebu da se smeje kao lud, ba{ kao na krajufilma Blago Sijera Madre, kad vetar razgoni na sve stra-ne krvavo ste~eni zlatni prah iz pocepanih vre}a. (Kapor1997: 160)

Ovaj frazeologizam nalazimo i sa izmewenimleksi~kim sastavom, pridev lud supstituisan jepridevom {a{av, koji je sa wim u sinonimi~nomodnosu.

Gde su oni sre}ni dani i ona plitka reka na ~ijoj stese obali smejali kao {a{avi? (Kapor 1997: 140)

U pripovetkama Moma Kapora nalazimo i novefrazeologizirane skupove re~i. Sagleda}emo ob-jektivno zna~ewe novog frazeologizma i poku{atishvatiti neku komponentu od re~i (u re~niku) zbogkojih je re~ mogla da posluì u stvarawu novogzna~ewa.

Izraz kretati u pohod javqa se u zna~ewu „Bo-riti se sa nekim za ne{to {to verujemo da nampripada”.

@ena sredove~nog mu{karca sada kre}e u krsta{ki po-hod. Spala je dugogodi{wa {minka – sada se gledaju o~iu o~i, u otvorenoj borbi za sve, za svaki komad name{ta-ja, za svako dete, za svaki kvadratni metar stana. (Kapor1997: 149)

U Re~niku Matice srpske re~ pohod defini-sana je kao „obi~no ve}i vojni pokret s odre|enimciqem; obi~no ve}e vojne operacije protiv neko-ga”. Navedeno je i figurativno zna~ewe ove lekse-me: „organizovani pokret u borbi sa kime za pobe-du ~ega”. Jasno je da je upravo ova re~ posluìla ustvarawu zna~ewa novog frazeologizma.

Leksema kavez ima svoje figurativno zna~ewedato u Re~niku Matice srpske: „strogo ograni-~en prostor u kome se neko kre}e”. Ovo zna~eweposluìlo je stvarawu novog frazeologizma biti

uhva}en u kavez, sa zna~ewem „Biti zarobqen ubezizlaznoj situaciji, ne mo}i na}i izlaz”.

Niko i ne sawa da je na{ sredove~ni mu{karac dubokoispod sivog poslovnog oklopa sve vreme krio jednog de~a-ka – sawalicu, i da ga taj de~ak sve ~e{}e budi no}u, iz-vla~i iz bra~ne posteqe i bosonogog vodi za ruku u kuhi-wu, gde satima sedi i pu{i, gledaju}i sa zebwom kako jeuhva}en u kavez koji je sam sebi stvorio. (Kapor 1997: 146)

Da frazeologizmi nisu potpuno stabilne leksi~-ko-gramati~ke strukture ve} da su podlo`ne pro-menama potvr|uje i ova analiza primera iz jezikaMoma Kapora. Najvarijabilniji deo frazeolo{ke je-dinice jeste wen leksi~ki sastav. To se ogleda u iz-meni i redukciji leksi~kog sastava i u kombinovawuleksi~kih jedinica iz dva frazeologizma.

Primeri prikupqeni za ovaj rad potvr|uju da jeKapor koristio frazeologiju koja je bila u upotre-bi u gradskoj sredini, karakteristi~na za svakodnev-nu komunikaciju. Na osnovu frazeologizama MomaKapora moèmo da sagledamo obele`ja govora mla-dih, ali i da uo~imo da wegov stil, uop{te, po~ivana autenti~noj, bri`no odabranoj leksici, jasno}ii saètosti.

Tako|e, moèmo da primetimo da se proces ur-banizacije na{eg kwièvnog jezika donekle ogle-da u pripovetkama Moma Kapora, {to je, po svojprilici, prisutno u kwièvnosti druge polovinedvadesetog veka. Ta urbanizacija je kod Kapora pri-metna u frazeologiji, upotreba frazeologizamakod wega je prirodna i uvek prilago|ena o~ekiva-nom diskursu. Iako bismo vi{e frazeologizamao~ekivali u govoru kwièvnih junaka nego u pri-povedawu samog naratora, kod wega ne postoji ra-zlika, podjednako ih upotrebqava u oba slu~aja.Stoga se moè re}i da je upotreba frazeologiza-ma ne{to {to je prepoznatqiv i upe~atqiv deo we-govog stila.

50

IZVORI

Kapor, Momo (1997). Najboqe godine i druge pri~e.Beograd: Srpska kwièvna zadruga.

Markovi}, Radul (2005). Srpske narodne poslovicei izreke iz bogate zaostav{tine Vuka Stefa-novi}a Karaxi}a i umotvorine koje je sakupioprire|iva~ dr Radul Markovi}. Beograd: Voj-noizdava~ki zavod.

Mate{i}, Josip (1982). Frazeolo{ki rje~nik hrvatsko-ga ili srpskog jezika. Zagreb: [kolska knjiga.

Ota{evi}, \or|e (2008). Mali srpski frazeolo-{ki re~nik. Beograd: Alma.

RMS (1967–1976). Re~nik srpskohrvatskoga kwi-èvnog jezika. Novi Sad – Zagreb: Matica srp-ska i Matica hrvatska I–IV, Matica srpska V–VI.

RSJ (2007). Re~nik srpskoga jezika. Novi Sad:Matica srpska.

LITERATURA

Vladu{i}, Slobodan (2012). „Slika Beograda uprozi Mome Kapora”. Pripoveda~ urbane melan-holije. Kwièvno delo Mome Kapora. Beograd:U~iteqski fakultet, 82–97.

Vu~eti}, Jasmina (2004). „Frazeologija u dramamaDu{ana Kova~evi}a”. Prilozi prou~avawu jezi-ka. 33: 231–285.

Dragi}evi}, Rajna (2007). Leksikologija srpskogjezika. Beograd: Zavod za uxbenike.

Jovanovi}, Aleksandar (2012). „Pripoveda~ urbanemelanholije ili sentimentalno vaspitawe MomeKapora”. Pripoveda~ urbane melanholije. Kwi-èvno delo Mome Kapora. Beograd: U~iteqskifakultet, 22–31.

Ka{i}, Jovan (1984). „Frazeologija u delu Milo-vana Gli{i}a”. Nau~ni sastanak slavista uVukove dane. 13: 13–18.

Mate{i}, Josip (1978). „O poredbenom frazemu u hr-vatskom jeziku”. Filologija. Zagreb: [kolska knjiga.

Menac, Antica (1970/71). O strukturi frazeologizma.Jezik. Zagreb. XVI-II/1:1–4.

Menac, Antica (1978). „Neka pitanja u vezi s klasi-fikacijom frazeologije”. Filologija. Zagreb. 8:219–225.

Milanovi}, Aleksandar (2012). „Kaporov re~niknostalgije i strepwe”. Pripoveda~ urbane me-lanholije. Kwièvno delo Mome Kapora. Beo-grad: U~iteqski fakultet, 73–81.

Mr{evi} Radovi}, Dragana (1982). „O kriteriju-mima koji odre|uju mesto obrade frazeologizmau re~niku”. Leksikografija i leksikologija.Beograd – Novi Sad: 141–148.

Mr{evi} Radovi}, Dragana (1987). Frazeolo{keglagolsko-imeni~ke sintagme u savremenom srp-skohrvatskom jeziku. Beograd: Filolo{ki fa-kultet.

Mr{evi} Radovi}, Dragana (2009). Frazeologija inacionalna kultura. Beograd: Dru{tvo za srp-ski jezik i kwièvnost Srbije.

Petrovi}, Vladislava (1982). „Neki tipovi trans-formacija frazeolo{kih izraza u jeziku novi-na”. Zbornik za filologiju i lingvistiku. No-vi Sad. XXV/2: 103–111.

Petrovi}, Vladislava (1985). „O mobilnosti gla-golskih oblika u frazeolo{kim izrazima”. Na-u~ni sastanak slavista u Vukove dane 14/2:113–121.

Petrovi}, Vladislava (1998). „Upotreba frazeo-logije u komedijama J. St. Popovi}a”. ZbornikMatice srpske za filologiju i lingvistiku.Novi Sad. XLI/2: 103–111.

Radovi} Te{i}, Milica (2012). „@argonska leksi-ka u Kaporovom kwièvnom delu”. Pripoveda~urbane melanholije. Kwièvno delo Mome Ka-pora. Beograd: U~iteqski fakultet, 48–57.

51

[ipka, Danilo (2006). Osnovi leksikologije isrodnih disciplina. Novi Sad: Matica srpska.

[ipka, Milan (1998). Za{to se kaè? Beograd:CPL – Novi Sad: Prometej.

Bojana B. U[]EBRKA

PHRASEOLOGY INMOMO KAPOR’S SHORT STORIES

Summary

This paper analyses phraseologisms which are excerpt-ed from four short stories written by Momo Kapor (Provin-cijalka, Najbolje godine, Glumica, Inkognito). Semantic cri-terion was applied during the phraseological classification.Based on this criterion, phraseological units were classifiedby semantic-associative fields. Certain examples were sepa-rately analysed from the semantic point of view. One partof phraseologism occurs in a modified form, so they are al-so specifically mentioned and explained. The aim of thiswork is to show how much are the phraseologisms, as ex-pressive language means, present and what are the artisticand stylistic effects of their use.

Key words: phraseology, phraseologisms, phraseologi-cal units, short story, phraseological transformation, modifi-cation, expressiveness

UDC 821.163.41–31.09 Damjanovi} R.

� Isidora Ana D. STOKINstudent srpske kwièvnosti

Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultet

Republika Srbija

DETE SAKLOVNOVSKIMNOSOM U ROMANUNEBO NAD CIRKUSOM

RALETADAMJANOVI]A

SA@ETAK: Rad se bavi simboli~kom strukturom ro-mana Nebo nad cirkusom Ratomira Raleta Damjanovi}a. Tastruktura se pojavquje na vi{e nivoa, i to pre svega krozodnos sveta odraslih i sveta dece. Ona se pokazuje kao ra-zlika u pripoveda~koj ta~ki gledi{ta odraslog i deteta,kao razlika u odnosu dece i odraslih prema kwièvnostii kulturi, u na~inu na koji deca grade svoj kulturni iqudski identitet. Okrenutost prema svetu fikcije, ma-{te, èqa i snova karakteristi~no je za svet detiwstva.Nebo je jedan od kqu~nih simbola koji u ovom romanu pri-padaju samo svetu detiwstva. Roman opisuje i de~ju druì-nu i de~je igre inicijacije. Proces odrastawa dat je krozsimboli~ka zna~ewa cirkusa i klovna, dete s klovnovskimnosom je qudsko bi}e na sredokra}i izme|u odraslosti idetiwstva.

KQU^NE REÎ: deca, druìna, incijacija, klovn,kwièvnost, nebo, odrasli, film, cirkus

Roman Nebo nad cirkusom Ratomira Damjanovi-}a je kompleksno i slojevito delo nameweno deci.

52

Ono obiluje simbolima i vi{ezna~nim motivima.Te motive moèmo da posmatramo s razli~itih as-pekata i u skladu s tim da ih tuma~imo, {to dopri-nosi otkrivawu vrednosti ovog romana. Nebo nadcirkusom jeste de~ji roman u kome, kako to tvrdiVasilije Radiki}, mogu uìvati i odrasli i deca(Radiki} 2010). To mi{qewe potvr|uje i ~iweni-ca da se u romanu pojavquje jedan glavni lik sa dveli~nosti, onom de~jom i onom odraslom. Na taj na-~in pisac daje dve vizure stvarnosti koje se razli-kuju, ali istovremeno i korespondiraju. Dete je glav-ni pokreta~ i pripoveda~ radwe i ono povezuje sveglave ovog romana. Roman se sastoji od {ezdeset i~etiri glave i u svakoj od wih je dete u razli~i-tim ulogama. Ono moè biti subjekat u se}awima,prolaznik, glavni junak ili pripoveda~, ali je uvekneizostavni ~inilac samog de{avawa u romanu.

Po~etak romana je, na prvi pogled, u sna`nomkontrastu s ostatkom romana (ali ne i sa krajem).Prvi deo romana, koji je pisan iz vizure odrasleosobe, nije u potpunosti tematski odvojen od delakoji je pisan iz vizure deteta. U po~etku nam Damja-novi} daje sliku odraslog ~oveka, glavnog junaka, ko-ji ima svoje brige, razmi{qawa i se}awa. Kroz tarazmi{awa i se}awa pisac uspeva da poveè sada-{wost i pro{lost, tj. odraslo doba i detiwstvo. Na-stoja}emo da ukaèmo na izvesne motive koji povezu-ju dve li~nosti iste osobe (odraslog i dete). Odra-sli glavni junak se prise}a raznih zgoda i nezgodaiz svog detiwstva i sve to poredi sa svojom sada-{wicom. On je u potpunosti odre|en svojom pro{lo-{}u i na osnovu we se odre|uje u sada{wosti.

Fabula nije hronolo{ki izloèna te mi, kao~itaoci, upoznajemo i de~ji i odrasli lik glavnogjunaka istovremeno. Vreme je u potpunosti modifi-kovano i stopqeno u celinu, te se prepli}u sada-{wost, pro{lost i budu}nost. Tim postupkom pisacnam posredno obja{wava koliko nas odre|uje de-

tiwstvo i period odrastawa. Ipak, da bismo razu-meli roman u celini, moramo da obratimo pa`wuna motive koji povezuju sve segmente vremena kojeje pisac opisao.

Osim kroz se}awe, autor povezuje dva dela roma-na i kroz hronotop puta. Putovawe je prisutno go-tovo kroz ceo roman. Glavni junak neprestano putu-je dok pri~a svoju pri~u o detiwstvu. Putovawe jeopisano i sa de~jeg aspekta i to vi{e puta. Mogu}eje da putovawe simboli{e prolaznost i beàwevremena. Stalno kretawe glavnog junaka moè daasocira na neprestano kretawe vremena unapred,1 auz to, putovawe doprinosi i dinamici same radwe.

Veoma bitan motiv u ovom romanu, koji povezu-je sve segmente vremena, jeste motiv psa kao ku}nogqubimca. Pas se pojavquje na po~etku romana saglavnim junakom u Parizu, zatim u vozu, kraj de~akasaputnika, i u se}awu samog glavnog junaka. U sva~etiri slu~aja pas je veran saputnik u avanturama,prijateq i neko ko uvek podse}a na detiwstvo. PasMaki, koji je provodio vreme sa glavnim junakom uParizu, budi dete u wemu i vodi ga u razli~iteavanture u koje junak sam ne bi po{ao. Provode}ivreme sa Makijem, junak se prvi put se}a svog psaiz detiwstva, Lajke. To se}awe }e se poja~ati u vo-zu, kada se junak ponovo susretne sa psom Asterik-som, koji je pripadao de~aku saputniku. Pojava Aste-riksa evocira niz se}awa na psa iz detiwstva – Laj-ku i wu po~iwemo da doìvqavamo kao jednog odglavnih junaka radwe romana. îwenica je da jeLajka prisustvovala svim de~a~kim poduhvatima ida je i sama, na neki na~in, bila deo druìne. Laj-ka je simbol detiwstva i sposobnosti da se ̀ ivoti-we vole i razumeju.

îtalac neizostavno mora da primeti da se od-rasli glavni junak, u velikom delu, karakteri{e u

53

1 O hronotopu puta pisao je Vasilije Radiki} u radu „Hro-notop puta u romanu Nebo nad cirkusom” (Radiki} 2010).

odnosu na kwièvnost i nauku o woj. Pisac romanaodre|uje svog glavnog junaka kroz odnos prema sop-stvenim i tu|im kwièvnim delima. Na po~etkunam Damjanovi} opisuje glavnog odraslog junaka kaopisca koji ima kwièvno ve~e u Parizu, ali se ne-dugo zatim susre}emo sa opisom odnosa de~aka (bu-du}eg pisca) prema poeziji. Ta dva opisa su u kon-trastu. Isti de~ak koji ne voli da slu{a narodnepesme kasnije u romanu postaje pisac. Tu prividnuneuskla|enost i podvojenost u glavnom junaku Damja-novi} }e postupno objasniti kroz fabulu romana.

Naime, dete je, odrastaju}i, traìlo na~ine dashvati svet oko sebe i da ga objasni na {to pri-hvatqiviji na~in. Kada mu to ne uspeva, ono seokre}e svetu ma{te koji je wemu prihvatqiv, tj.svetu kwiga:

Bio sam na r|avom glasu, obeleèn predrasudom da seod mene mogu o~ekivati lo{e stvari. Ta nepravda me jenaqutila i sve ~e{}e sam se povla~io u sebe nalaze}iutehu u ~itawu. Ali, ni u kwigama nije bilo sve u redu.(Damjanovi} 2008: 80)

Ipak, de~ak u kwigama nije na{ao utehu kakvuje o~ekivao, jer su i one opisivale stvarni svet,ali je iz wih nau~io na kojim principima svet po-~iva i {ta moè da o~ekuje:

ârls Dikens se postarao da shvatim da je ìvot punnepravdi i da je ono {to se meni de{ava ni{ta prema sve-mu {to su doìvqavali David Koperfild, Haklberi Fin,Oliver Tvist, Tom Sojer i drugi de~iji junaci. Knez Mi-{kin, Martin Idn, Hamlet i Raskoqnikov samo su potvr-|ivali neke moje dileme. îtao sam kwige o wima poredstarije sestre. Sve {to je ona uzimala u biblioteci jasam gutao za no}. Preìvqavao sam wihove nevoqe kaosvoje, verovao da su i oni sa mnom u svemu {to me je prati-lo. Sve je bila nekakva pri~a koja se pi{e iz dana u dan,koja svakim jutrom ~eka svoj, novi, nastavak, a glavni ju-nak sam ja. (Damjanovi} 2008: 81)

Zanimqivo je da de~ak u romanu ~esto pomiweromane za odrasle, a re|e one za decu. Ipak, on ihtuma~i na sebi razumqiv na~in i daje im ma{tovi-ta tuma~ewa, suprotna onima koja daju istori~arikwièvnosti. Tako je de~ak tuma~io i Don Kihota,koji mu je bio omiqen junak:

Servantesovog Don Kihota doìvqavao sam kao vite-{ku kwigu. ̂ itao sam je i{~ekivaju}i wegovu pobedu. Ve-rovao sam da se sre}an kraj odlaè i da }e vitez pobedi-ti na kraju, da }e to biti neki veliki podvig.2 (Damjano-vi} 2008: 83)

Ono {to je de~aka privla~ilo kwièvnim de-lima jeste mogu}nost da saose}a, da razume druge ida oni razumeju wega. On je u svojoj ma{ti mogaoda postane deo sveta kwiga i obrnuto. U junacimakwièvnih dela de~ak je pronalazio sebe i svojaose}awa i to ga je zauvek povezalo sa kwièvno-{}u.

Za razumevawe romana potrebno je da se objasnii kompleksni pojam druìne, na kome se temeqeglavni segmenti fabule. Druìna je predstavqenakao zaseban svet, koji funkcioni{e po posebnimpravilima. Ona jeste u dodiru sa stvarnim svetom,odnosno svetom odraslih, ali se prema wemu odnosina svoj na~in. Sve {to iz sveta odraslih u|e u svetde~je druìne biva izmeweno i prilago|eno de~a-cima koji sa~iwavaju druìnu.

Imenovawe de~aka unutar druìne tipi~no je,onakvo kakvo se javqa i u drugim de~jim romanima,dakle na osnovu neke vidne karakteristike: SlepiJovan (ili ]ora), zatim Muta (koji nije govoriodo prolaska kroz tunel, a posle toga jo{ mawe),

54

2 Pisac je opisao odnos prema kwièvnosti koji je svojstvendeci. Ona u romanu Nebo nad cirkusom razumevaju kwièvno de-lo onako kako je wima najlogi~nije. Tako deca Robinzona Kru-soa ne ~itaju kao roman sa filozofskim idejama racionalizma,ve} kao avanturisti~ki roman. Deca kwièvno delo prilago|a-vaju svojim shvatawima i svetu ma{te.

Mile Brdar, Dasa... Pritom, nadimci koji su u sve-tu odraslih uvredqivog karaktera u de~jem svetuto nisu, ve} su jednostavno naznaka da je de~ak deozajednice koja poznaje wegov stvarni ili tajniidentitet (npr. identitet Tarzana).

Distanca sveta de~aka prema svetu odraslih na-zna~ena je u vi{e situacija. Vidno je da se de~aciodre|uju u odnosu na ̀ ivotiwe, prirodu, filmove,predstave u cirkusu itd. Dakle, druìna se odre-|uje u odnosu na ono {to nije primarno u svetu od-raslih i {to je deo ma{te. Veliki uticaj na de~akeostavqali su naro~ito filmovi, koji nisu biliiskqu~ivo de~ji. Te filmove su deca u druìni nasvoj na~in preoblikovala i davala im nova tuma-~ewa i nove interpretacije. Veliki uticaj filmo-va vidan je i u na~inu imenovawa de~aka3, u inter-nom imenovawu profesora4, u pozdravqawu de~aka:

Varagamba dam, Varagamba dam, Varagamba dam, viknu-li smo svi u glas. Jedan od na{ih {ifrovanih pozdravakoje smo preuzimali iz filmova, stripova i kwiga, kao:Kimba, angava! Karamba! Gru, gru!, Ave Cezar imperator,morituri te salutant!, Haug!, O le, o le, o leo le!, Via,via!...Varagamba dam imao je jedini univerzalno zna~ewe.Izgovarali smo ga kao misti~ne ~arobne re~i i mogao jeda zna~i sve {to je trebalo. Iskazivao ~u|ewe, odu{evqe-we, protest ili saglasnost, ~estitawe, qutwu... (Damjano-vi} 2008: 54)

Potreba za {ifrovanim pozdravom i tajno{}ukoju deca imaju u odnosu prema odraslima zapravoje nau~ena od odraslih. Odrasle osobe deci ~estogovore da „ovo” i „ono” nije za wih dok ne pora-stu i mnoge stvari kriju od dece kao da su tajne.

De~aci usvajaju taj obrazac pona{awa i svoj tajnisvet sakrivaju od odraslih, zakqu~avaju}i ga tajnimpozdravima, imenima i poduhvatima.

Osim toga, u pozdravu Varagamba dam se kriloi se}awe na tragi~ni svr{etak roditeqa Pere Tar-zana u gradwi brane Varagamba u Australiji. Tonam otkriva da Varagamba dam nije samo tajni po-zdrav ve} i vrsta po~asti predvodniku druìne –Peri Tarzanu. Pisac tako otkriva posebnu priro-du deteta koje na potpuno druga~iji na~in doì-vqava smrt i gubitak voqene osobe. Gubqewe voqe-nih osoba je, u ovoj druìni, uvek povezano sa da-lekom Australijom. Zato deca tom gubitku ne pri-stupaju sa tragi~nim ose}awem.

Svet druìne funkcioni{e po potrebi i pre-ma razli~itim principima, iz dana u dan. Nekad suto bili zakoni Indijanaca i kauboja, a nekad Ne-maca i partizana. Ta promenqivost, koja je prati-la mewawe reklamnog plakata u bioskopu, jeste vr-lo zna~ajna odlika ìvota druìne.

Osim bioskopa, druìnu zanimaju i druge, naprvi pogled karakteristi~ne de~je stvari: plivawe,fudbal, cirkus, ringi{pil. Me|utim, kroz likoveglavnog junaka i Slepog Jovana ~italac po~iwe dasagledava svet de~jim o~ima. Za wega plivawe vi{enije samo igra dece koja prave buku i prskaju se vo-dom na plaì, ve} to postaje takmi~ewe i deo bor-be da se zasluì status unutar druìne.

Inovativan postupak je i prikazivawe slepogde~aka kao ravnopravnog ~lana druìnske zajedni-ce. Kroz spoznaju slepog de~aka ~italac druga~ijesagledava svet. Uspesi Slepog Jovana ne zadivqujusamo wegove vr{wake ve} i ~itaoca, pa ovaj likosvaja posebne simpatije. Uvode}i Slepog Jovanakao jednog od glavnih aktera romana Damjanovi}prikazuje solidarnost de~aka unutar wihove zajed-nice, a istovremeno i solidarnost dece, koja nema-ju predrasude. Deca su humanija od odraslih, koji

55

3 Pera Tarzan je dobio nadimak po filmu o Tarzanu koji sude~aci gledali u bioskopu.

4 Deca su profesora Sofronovi}a prozvali [ejn (po pozi-tivnom junaku iz kaubojskih filmova) i time mu iskazali svo-je uvaàvawe, kao da je ~lan druìne, {to nije bilo ~esto me|ude~acima.

nisu mogli bez saàqewa da gledaju Slepog Jovana,niti da mu pruè {ansu da se dokaè. Pisac opisu-je decu kao saose}ajne i tolerantne, a to je poseb-no istaknuto u voqi de~aka da Slepog Jovana ukqu-~e u sve igre i to ravnopravno.

Glavni junak, Slepi Jovan i cela druìna uglav-nom se odre|uju u odnosu na nesvakodnevne pojave,qude i stvari. Prva takva pojava jeste peva~ narod-nih pesama, koji sna`no uti~e na de~ake. Znimqivoje da su roditeqi peva~a narodnih pesama nazivalicirkuzantom i time ga jasno distancirali od sve-ta odraslih i svrstali ga u svet koji je izvan real-nosti. Deca su glumca Vinka (recitatora narodnihpesama) posmatrala kao ~udaka, {to moè da se tu-ma~i kao uticaj odraslih. Me|utim, zbog wegovenaklonosti prema Slepom Jovanu i Vinko je pri-hva}en poput profesora Sofronovi}a – [ejna,onoliko koliko jedna de~ja druìna moè da pri-hvati odraslu osobu.

Istina, ni profesor Sofronovi} ni Glumac ni-su tipi~ne odrasle osobe, niti su iskqu~ivo deosveta odraslih. Glumac pripada neobi~nom i ne-stvarnom svetu. On ̀ ivi u svetu pesama koje reci-tuje, one ga raduju i raspla~u, a on ih po{tuje iz-nad svega. Pisac je Glumca opisao kao ~udnovatogputnika – sawara:

Izgledao je kao da vetar upravqa wegovim krhkim te-lom. Neobi~no visok i mr{av, krupnih uàrenih o~iju,duge kose, rukat, nemiran u pokretu, zastao bi naglo, u po-la koraka, krivio se ~as na levu ~as na desnu stranu, sta-jao tako nakrivqen, gledao u nebo, ili, pak, obarao glavuna prsa i zurio pred sebe. Imao je obi~aj i da legne nazemqu sa rukama pod glavom, i da ostane tako dok mu nedosade grudvice kojima smo ga ga|ali s vrha brda. (Damja-novi} 2008: 45)

Opis Glumca savr{eno odgovara opisu nekog za-mi{qenog, ma{tovitog deteta, koje luta dolinama

svoje ma{te. Deca ga u po~etku ne prihvataju jer suzbuwena wegovom li~no{}u. Glumac nije odrastao,ali nije ni dete i zbog toga ga deca ose}aju kaostranca, a strano deca ili istraè ili odbace upotpunosti. To se upravo i dogodilo u odnosu decei Glumca. Ona su ga prvo odbijala i odbacivala, azatim, upoznav{i ga, po~ela su da ga prihvataju isaose}aju s wim.

Nije slu~ajno {to u opisu Glumca pisac spomi-we nebo. Ono je vrlo ~est motiv u ovom romanu ijavqa se uvek u kontekstu detiwstva. Nebo pratide~ake gde god da idu i pisac }e opise raznih de~-jih zgoda ~esto zapo~iwati opisom neba, ili kopne-nog neba, tj. reke. Ove dve prirodne pojave su stal-no prisutne i kroz wih se defini{e de~ja poveza-nost sa prirodom, od koje zavisi i vrsta igre i toda li }e igre uop{te biti.5

U romanu su prikazana tri velika poduhvataglavnog junaka koje prati nebo. Prvi je no} u kampku}ici i borba za ̀ ivot {arana, drugi je qubavnapri~a, a tre}i je prolazak kroz tunel. Sva tri do-ga|aja su presudna za de~akovo odrastawe i u svi-ma se pojavquje nebo. Prva pri~a, ona o borbi za{aranov ̀ ivot, jeste pri~a o borbi sa strahom odmraka, {to je jedan od najpoznatijih de~jih straho-va. De~ak poku{ava da ostane hrabar pred drugari-com Mirjanom i nastoji da spasi ̀ ivotiwu koju jetrebalo da pripremi sutra za ru~ak. U wemu se bo-re dve misli: jedna je de~a~ka, i {arana vidi kaobi}e jednako sebi, a druga je nau~ena od odraslih– da ulovqenu ribu treba ispe}i za ru~ak. Uz tuborbu, kao prepreka se pojavquje i gusti mrak u {u-mi, koga se de~ak pla{i. Pobeda nad tim strahomoven~ana je svetlo{}u neba i reke:

No}e be{e letwa, vedra, sa puno zvezda. Dunav je sve-tlucao, smiren, bez pokreta, kao da i sam spava. Prvi put

56

5 Ukoliko je vreme nepovoqno i nebo naqu}eno, igre nema.

sam video reku no}u, prvi put se sudario sa no}nom ti{i-nom, sam izme|u vode i {ume, sam pod nebom. (Damjanovi}2008: 73)

De~ak se u ovoj pri~i susre}e s tri zagonetnepojave, koje su odvajkada budile strah u ~oveku inametale mnogobrojna pitawa: to su nebo, voda i{uma. De~ak uspeva da prebrodi strah i, kao junaku bajci, spasava ribu i pu{ta je u vodu. Dakle, de-tiwa misao pobe|uje, ali to ne zna~i da de~ak ne}eodrasti. Pobe|en strah od mraka i nagove{taj qu-bavnih ose}awa prema Mirjani odve{}e de~aka udrugu pri~u, gde }e ga i daqe pratiti nebo.

Druga pri~a je iskqu~ivo qubavne prirode. Pr-vo zaqubqivawe je nagove{taj postepenog odrasta-wa de~aka. Iz prirode, de~ak prelazi u drugi fan-tasti~ni svet, a to je svet cirkusa. U wemu doì-vqava i vrhunac qubavnog zanosa, ali i razo~arewe.Cirkus je mesto na kojem se de~ak nije susreo samosa zabavom, kako se o~ekuje, ve} i sa problemima.U ovoj pri~i de~ak nije pobednik kao junak u baj-ci. On polako napu{ta bajku detiwstva a da toganije ni svestan. Zbuwen je i zami{qen nad stvari-ma koje jo{ ne moè da razume:

Sedeo sam dugo na klupi u parku oslu{kuju}i ciku ko-ja je dolazila sa mesta na kome je bila postavqena cirku-ska {atra. Zagledan u svetlosni odsjaj cirkusa koji se uti-skivao u nebo, vrteo sam u ruci klovnovski nos i razmi-{qao o onome {to se desilo. (Damjanovi} 2008: 89)

Na odrastawe u ovoj pri~i o prvoj zaqubqeno-sti ukazuje i ~iwenica da u taj poduhvat nisu biliukqu~eni svi ~lanovi druìne, kao {to je bilo uo-bi~ajeno. Radoslav i Slepi Jovan, iako su pratio-ci glavnog junaka, ne razgovaraju o wegovom doì-vqaju:

Pred ku}om su me, zabrinuti i upla{eni, ~ekali Sle-pi Jovan i Radoslav. Ni{ta me nisu pitali, niti sam im

ja bilo {ta rekao. Ni re~i nismo progovorili do ku}e.(Damjanovi} 2008: 91)

Dakle, ovde se glavni junak, vi{e no {to je o~e-kivano, osamostaquje kao individua. Osamostaqi-vawe }e gradaciono rasti do prolaska kroz tunel,kada glavni junak ostaje sam sa Slepim Jovanom.

Tre}a pri~a je zavr{etak inicijacijskog proce-sa glavnog junaka i Slepog Jovana. Ona je pra}enastrahom od smrti i pobedom nad wim. Prolazakkroz tunel je inicijacijski obred koji je odre|ivaoodnos prema pojedincu i hijerarhiju druìne uop-{te. Tunel je bio zagonetna pojava za de~ake, vero-vatno zbog mraka, ali i zbog urbanih legendi o du-hovima poginulih radnika u tunelu. Zanimqivo jeda pisac i u ovaj poduhvat uvodi Slepog Jovana kaoravnopravnog sau~esnika. Tako shvatamo da u ini-cijacijskom procesu nema po{te|enih, bez obzirana fizi~ki hendikep.

U ovoj tre}oj pri~i se ne pojavquje nebo, kojeina~e prati de~aka u svim ostalim avanturama. Me-|utim, nebo je de~aku uteha u te{kim momentimaprolaska kroz tunel i on ga priziva u ma{ti. Gu-bqewem neba raskidaju se sve veze sa bezbri`nimdetiwstvom i preovladava stah od smrti i borba zaìvot:

Nisam smeo da otvorim o~i da se vizija ne bi raspr-snula, wu potom zameni sjaj cirkusa, u stvari, nebo nadcirkusom, sve u ble{tavosti svetla koje je dopiralo odo-zdo, do ringi{pila i raznobojnih sijalica kojima je cir-kuska {atra bila ukra{ena, od vesele de~ije graje, klov-novskog podvikivawa, uzvika artista, pucawa bi~eva cir-kuskih dresera. Svetlost neba nad rekom i cirkusom ispu-wavala mi je svest i ja sam i{ao daqe ka woj. (Damjano-vi} 2008: 127)

Ovo se}awe de~aka na cirkus i nebo u sudbo-nosnom trenutku inicijacije ima veze sa vi{estru-kom simbolikom cirkusa u ovom romanu. U tom de-

57

lu romana moèmo potraìti i odgovor na pitaweza{to je pisac roman nazvao Nebo nad cirkusom.6

U samom cirkusu, pored svih atrakcija, naj-istaknutija je pojava klovna koji izvodi ta~ku, po-maè J. da se popne na ringi{pil i pri~a sa de~a-kom dok se cirkus pakuje. Vasilije Radiki} pojavuklovna tuma~i kao savremenu transformaciju fol-klornog lakrdija{a, kojeg je definisao Bahtin, jerjavno ismeva nespretnost zaqubqenog de~aka (Radi-ki} 2010: 107).

Ipak, treba istaknuti i to da klovn stavqa de-~aku svoj nos, deo svoje maske. Dete i klovn suisti7, jer i jednog i drugog odrasli qudi posmatrajukao bezbri`na bi}a, koja se samo zabavqaju i sme-ju, dok je stvarnost suprotna tome. Dok klovn is-pod svoje maske krije svakodnevne te{ke poslove itrud oko sklapawa cirkusa, de~ak ima svoje qubav-ne, {kolske i mnogobrojne druge brige. Ni za jedneni za druge svet odraslih ne zna i ne razume ih,ali se zato oni me|usobno u potpunosti razumeju.

Dete s klovnovskim nosom je dete koje je svesnorazlike izme|u sveta odraslih i de~jeg sveta. Onoraspoznaje jaz izme|u sebe i odraslih. Spoznav{itegobu ìvota, dete je u grani~nom periodu i nepripada vi{e ni bezazlenom detiwstvu, ali ni sve-tu odraslih. U tom periodu ono je sposobno da uo~inerazumevawe i omalovaàvawe zna~aja de~jeg raz-mi{qawa. Zbog toga ono nastoji da se skrije podsvojom maskom nesvesnog deteta.

Trenutak kada je de~ak stavio klovnovski nos jeprolazak kroz jo{ jedan stepen inicijacije. U tom

stepenu je po~eo da shvata svet, ali i to da svet neuspeva da shvati wega.8 Dok god dete ne pre|e i po-sledwu inicijacijsku stepenicu i u potpunosti nenapusti svet detiwstva, ono ne}e biti primqeno usvet odraslih. Stavqaju}i mu klovnovski nos, klovnje de~aka pou~io da se jo{ strpi, jer ga niko ne}erazumeti. On mu poru~uje da zadrì svoju maskubezbri`nog deteta, koju svet odraslih razume io~ekuje. Tim jednostavnim gestom klovn poku{avada mu objasni da ga svet odraslih druga~ije ne moèprihvatiti. Klovnovski nos je za{tita od mogu}-nosti da de~ak bude povre|en neuvaàvawem odra-slih i olakim pristupawem wegovim problemima.

Cirkus je, kao i detiwstvo, sjajan i prepun avan-tura. Deca su sli~na klovnovima koji se smeju i na-izgled bezbri`no igraju. Ispod tih maski bezbri-`nosti skrivaju se brige zbog prve qubavi ili lo{eocene. Opis odlaska cirkusa i nestanak pre|a{wegsjaja pred de~akovim o~ima nagove{tava i kraj de-tiwstva:

Ma|ioni~ari, muzi~ari, klovnovi, trapez-majstori,dreseri, jaha~i, òngleri, u~ini{e mi se tako tu`ni inapu{teni. No}ni cirkuski sjaj ustupi svoj ogoqenostisvakodnevice. Po~iwala je da pada ki{a. (Damjanovi}2008: 91)

Svakodnevica i problemi su neprijateqi i uni-{titeqi detiwstva, a wegov kraj àli nebo kojepla~e. Na samom po~etku romana, kada glavni junakgovori iz perspektive odraslog ~oveka, nebo se nepomiwe. Odrasli glavni junak govori o mostovima,o Parizu, ratu i bombardovawu, ali ne i o nebu.Nebo u ovom romanu prati iskqu~ivo detiwstvo(iskqu~ivo cirkus), te je u potpunosti razumqivoza{to je Damjanovi} svom delu nadenuo ovakvo ime.

58

6 Cirkus se u romanu pojavquje tri puta. Kada de~ak i J. gle-daju cirkusku predstavu, kada de~ak posmatra odlazak cirkusai u wegovom se}awu dok tr~i kroz mrak tunela.

7 Kao i Glumac Vinko, koji tako|e nije deo sveta odraslih,zato ga oni i nazivaju cirkuzantom. Tendencija odraslih, poseb-no iz de~je perspektive, jeste da omalovaàvaju svet koji nijewihov, koji ne poznaju, a u ovom slu~aju to je svet pesama, svetdetiwstva i svet cirkusa.

8 Sli~no junaku bajke, koji jo{ nije po{ao na put i nije pre-brodio nijednu prepreku kojom bi se dokazao kao odrastao.

Nebo i de~akove o~i povezani su posledwom re-~enicom u 42. glavi, koju izgovara klovn:

Zna~i ti si krivac, rekao je, iz tvojih o~iju pada ki{ana sve nas. Ali, ne brini, vrati}emo se mi opet. (Damja-novi} 2008: 92)

Tom re~enicom klovn povezuje prirodu, dete,detiwstvo i cirkus. De~jim suzama zbog briga gasise nevinost i bezbri`nost detiwstva i {to vi{esuza ima, detiwstvo brè napu{ta dete. Isto je isa cirkusom – kada pada ki{a, on mora da ode. Sveto }e pisac jo{ jednom naglasiti u de~akovom snupri kraju romana. De~ak pla~e dok je obu~en kaoklovn, dok se J. smeje i skupqa wegove suze. U tojslici se krije qubavni strah, strah od odba~eno-sti. Taj strah nije svojstven deci:

Cirkus je ve} zamicao za ugao i ja sam kao nekakav ̀ i-votni klovn9 ostao sam na sred ulice, mokar i oja|en. (Da-mjanovi} 2008: 98)

Dakle, cirkus je napustio klovna koji je zabora-vio da treba bezbri`no da se smeje i koji je nau~ioda pla~e. Na isti na~in kao {to je detiwstvo napu-stilo de~aka koga su ostavili bezbri`ni daniigrawa fudbala i plivawa, a obremenila ga prvaqubav i potreba da dokaè da je odrastao de~ak.Ovakvo rezonovawe nam otkriva za{to je Don Ki-hot bio toliko blizak de~a~kom i odraslom likuglavnog junaka:

U dubini du{e shvatao sam da je Vitez tu`nog likabio u te{kom neskladu sa vremenom u kom je oìveo. Od-gonetku zbog tuge koja je pratila svaku stranicu na{aosam mnogo kasnije u eseju {panskog filozofa Migela deUnamuna: O tragi~nom ose}awu ìvota. (Damjanovi}2008: 84)

Roman Nebo nad cirkusom nas ne u~i samo o de-ci i o detiwstvu. On ne govori samo o cirkuskojpredstavi i klovnu ve} i o odlasku cirkusa, o skida-wu maske bezbri`nosti, o odrastawu. On obja{wa-va prelazak romana Don Kihot iz ̀ anra vite{kogromana u wegovu kritiku i parodiju. De~ak se krozovaj roman postepeno upoznaje sa tragi~nim ose}a-wem ̀ ivota, ali ne da bi pred wim pokleknuo ve}da bi ga pobedio, kao {to su to u~inili David Ko-perfild i Tom Sojer.

Osim {to roman svojim sadràjem uliva sigur-nost deci ~itaocima, on pruà nadu i odraslimada se sa zavr{etkom detiwstva ne zavr{ava peri-od avantura i bezbri`nosti. Na samom kraju nalazise jo{ jedan tunel, posle koga slede nova iskustvai avanture, jer detiwa radoznalost moè i trebazauvek da ostane deo odraslih:

Minut-dva po{to sam se ukrcao, sna`no {i{tawe lo-komotive, kao da sam Odin povla~i ru~icu sirene, oglasida se pribliàvamo tunelu. Varagamba dam! (Damjanovi}2008: 137)

LITERATURA

Damjanovi}, Ratomir Rale Nebo nad cirkusom, Be-ograd: Itaka 2008.

Radiki}, Vasilije, „Hronotop puta u romanu Nebonad cirkusom Raleta Damjanovi}a”, Cvr~ak ilimrav: ogledi iz kwièvnosti za decu, Novi Sad:Zmajeve de~je igre: 2010, 105–109.

59

9 Dete je upore|eno sa ̀ ivotnim klovnom, sa odraslom oso-bom koja je izigrana i izneverena.

Isidora Ana D. STOKIN

A CHILD WITH CLOWN’S NOSE IN THE NOVELNEBO NAD CIRKUSOM BY RALE DAMJANOVI]

Summary

The paper deals with the symbolic structure of the no-vel Nebo nad cirkusom (Heaven Above the Circus) by Rato-mir Rale Damjanovi}. This structure manifests itself on se-veral levels, above all through the relation between theworld of adults and the world of children. It is evident as adifference in narrator’s point of view – adult’s and child’s– as a difference in relation of children and adults to litera-ture and culture, in a way in which children build their cul-tural and human identity. Inclination to the world of fiction,imagination, wishes and dreams is a characteristic of theworld of childhood. Heaven is one of the key symbols inthis novel and it belongs exclusively to the world of child-hood. The novel describes a group of children and chil-dren’s plays of initiation. The process of growing up is gi-ven through symbolic meaning of circus and clown, a childwith clown’s nose is a human being at an intermediate pointbetween adulthood and childhood.

Key words: children, group, initiation, clown, literature,heaven, adults, movie, circus

� Milutin @. PAVLOVnovinar Radio Novog Sada u penziji

Republika Srbija

MALI ATLASKRATKIH PRIÂOLIVERE [IJA^KI

Znam da ̀ elite {to pre da odrastete.Ako imate ma{te, ne}e vam biti te{ko,a ono {to vam bude potrebnomo`da }ete prona}i ba{ u ovim malim pri~ama.

Olivera [ija~ki

1.

I{~itavawem kratkih pri~a Olivere [ija~ki(1938–2014) kao da se vra}a{ talogu minulih godi-na. [kolski dani, i u vremenu sada{wem, tananesu brige kako ste~eno znawe ukwiìti i raspo-redno markirati u mapi pam}ewa za trajni red vo-`we kroz ̀ ivotne stanice, jer svaka stanica i{tei odre|enu majstoriju, nudi okolnosti iz kojih seotvaraju pletiva novih re{ewa. Vaqa odmah re}ida su, u glavnim crtama, kratke pri~e istrgnute izurbane fascikle |a~ke svakodnevice.

Olivera [ija~ki pri~a osmehnuto, pitko, obri-sima jednostavnosti beleì re~enice sa blagom hu-mornom potkom, u ve}ini slu~ajeva gotovo anegdot-ski krokira de~je {kolsko zbitije sa ve{to izve-denim epilogom pri~e. Svaka wena pri~a je malide~ji kvartir sa direktno otvorenim vratima iprozorima punim zelenila i svetlosti. Re~enicesu sra~unato skrojene da izazovu tipi~no efektnukaù, kadikad izre~enu i u pola re~enice.

60

Da bi se stekao jasan uvid u divotu pripovedawafine jednostavnosti, dovoqno je s pa`wom lista-ti pripovedne kwige Pogledaj levo, pa desno (1985)i de~ju pri~anku Zakasni}u na raspust (1996).

Mawe ili vi{e, sa blagim iliti sporadi~nimdopunama, potpisa}e Olivera [ija~ki reprizira-we svojih proznih so~iwenija za decu pod naslovi-ma: Ko }e mi objasniti... (1997), sa dodatnih de-vet kratkih pri~a i Mesto za pri~e (2000), uzsedam novonaslovqenih pripovednih tema.

2.

îm krene{ da lista{ kwigu Pogledaj levo, padesno, iza naslovnog ùrnala, u otvorenim vrati-ma u~ionice, sazna}e{ da „svako od nas ima jednumalu tajnu, jednu pri~icu koju ba{ ne bi hteo daispri~a naglas, pa da drugi ~uju. Ja }u biti prvikoji }e vam to ispri~ati. Opet ja za sve. Za{to dase o mom razredu ne ~uje i van {kole kada je to naj-boqi razred. Mo`da }e se zbog toga neko i prosla-viti. Mislim da }u to opet biti ja...” Dakle, tusmo. Dominira prvo lice jednine glasom i zbiva-wem za punu mnoìnu. Vreme sada{we, ~ist |a~kiprezent. Koliko razredne – toliko i porodi~netajne u o~iglednom zapletu muwevitih raspleta...Zanimqivo, i za tamo, i za ovamo, od ju~e za sutra,a doga|a se i danas, ovde. Opet, {iroko kaèm,otvoren pripovedni prezent.

Imao sam u {koli omiqenog drugara, da ne ka-èm pobratima, koji je pred devoj~icama izvodiotakve vratolomije da bi mu i sami fakiri i ma|i-oni~ari sa gimnasti~arima pozavideli, bio je sli-~an De~aku koji je voleo da jede puì}e, samo da bibio siguran u osvajawe devoj~ice Maje.

Ma{tovitiji de~aci izmi{qali su, kako namgovori Olivera, bajke u kojima su, opet oni, bili

brì od ze~jih nogu Du{ka Dugou{ka i dovitqivi-ji od Pink Pantera, opona{aju}i u pri~i Peru De-tli}a, pa bi sav taj pripovedni mete` bio ve}i, unagloj igri, i od onoga u crtanim filmovima.

U veseloj pri~i unosi Pe|a ma~e, dok nastavni-ca kredom beleì na {kolskoj tabli, a ono po~eloda mau~e, pa nastavnica upita:

– [ta je to?Pe|a je brzo ustao i rekao:– To je moje ma~e!– Ne pitam tebe ve} Slavka.– To je prostopro{irena re~enica, nastavnice – ~uo

se Slavkov glas.

I naravno, nastavnica je rekla da se ma~e izne-se iz u~ionice, a Pe|a je shvatio, iznose}i ma~e,da mu nije re~eno da se vrati na ~as.

To su te fine anegdotske {kolske crtice, kojese roje u pripovedawu Olivere [ija~ki. Namah tise u~ini da je to ono prvo i pravo.

Fina je dovitqivost devoj~ice u pri~i Nevi-dqivo pismo. Nastavnica zadaje doma}i zadatak,tema „[ta je to sloboda”, a ti pi{i {to ti voqai{te. E, sutradan, nastavnica pro{eta po razredu,zastaje kraj tre}e klupe:

– Vesna, gde je tvoj zadatak? – videla je ispred we pra-zne stranice sveske.

– Nastavnice, ja sam svoj doma}i zadatak napisala ne-vidqivim mastilom – izjavila je Vesna odva`no.

I naravno, nastavnica je u~enici darovala ne-vidqivu peticu, pod uslovom da to nevidqivo ma-stilo Vesni ne pre|e u naviku. Lepo re~eno, slo-boda nije zlupotreba slobode.

U osnovnoj {koli imao sam prve qubavne nesa-nice sa devoj~icom Natalijom, od ~ijih pegica iuvojaka nisam mogao zaspati, spotaknut o slatkema{tarije, toliko sam bio zanet tom Natalijom da

61

sam po~eo pisati pisma od Natalije meni samom.Moj mla|i brat je primao pisma od po{tara, ili,ako bih pismo primio ja, odlazio sam sa bratom natavan, tamo bi on otvarao pismo, mojim rukopisomod Natalije meni upisano, a ja bih pred wim uzdi-sao u zanosu Prve qubavi, ~ini mi se, i danas, kaoda }u u bioskopu, po ispri~anim re~enicama Oli-vere [ija~ki, gledati sa Natalijom film BetiBup, koji se woj, eto, toliko svi|a.

U~ilo se i pre nas, a i posle ovih pri~a }e seu~iti, o postanku ~oveka i ̀ ivotiwa na zemqi.Bi}e uvek radoznalih i ra{~itanih |aka koji }e(Borba za opstanak) povazdan dizati dva prsta daiskaù svoja saznawa vi|enog i uo~enog tu i tamood kwige do televizijskog ekrana, kao {to je to itu raspri~ani Robika zvani Kompjuter.

Primera radi, koncentracija se u~i na ̂ asu vi-oline, a usputno, i ne samo u {koli, razaznaju seambicije i koliko je tvoja ambicija sama za sebevizit-karta, kako ono re~e otac sinu: „Moja ambi-cija – to je moja vizit-karta za uspeh!”

Kao i u Ivanovom slu~aju, ako ne u~ini{ dobrodelo, smatraj dan izgubqenim, ali i u takvim pri~amaima obrtnih raspleta, kada se umesto Prve ocene do-biju dva ~vegera umesto jednog na ulazu u u~ionicu.

\a~ke dovitqivosti su duhovite, ali kadikad sugorko sme{ne i smu{ene. Zoran Anti}, glavno licepri~e Za sve je kriv dnevnik, nemilice je, po az-bu~nom redu prvi, bivao prozivan da odgovara napitawa nastavnice geografije. I tako, prozvaniZoran odgovori nastavnici da se od danas on vi{ene preziva Anti} nego [anti}. „Dobro – rekla jenastavnica – onda }emo od kraja. Neka mi nabrojireke koje se ulivaju u Savu, Zoran [anti}.” \aciveselo prolaze kroz jednine i gramati~ke mnoìneu~e}i imenice i zavrzlame koje po~iwu slovom P:podmet, prirok, pridevi, predlozi, prilozi... Licakratkih pri~a Olivere [ija~ki smehom prolaze

kroz uxbeni~ka {tiva, u~e}i ìvotnu gramatikuglagola. U nekim pri~ama mogu}e je da ti laje{ napsa, a da pas obja{wava tebi kako se na tamo nekomsala{u ja{e kow (Vremeplov).

Dok putujemo kroz pripovedne re~enice, ne}enas mimoi}i ni doma}i zadatak pisan u stihovima,niti stihovi crtani olovkama u boji. Tu su i maleavanture beàwa do na kraj sveta koji po~iwe grad-skim parkom, a zavr{ava se u ku}i uz mamine kola-~e i tatino dosadno ~itawe novina.

Uz kratko vicirawe kameleon mewa boju kao se-mafor, drve}e je oliwalo kao pas koji gubi dlakukada se liwa... „Maja, to se kaè: Drve}e je ogole-lo, jer je li{}e opalo”, ispravqa nastavnica. I,gle ~uda, drve}e se po Maji ofucalo, jer je li{}eqosnulo. Na kraju, kakav }e tek biti doma}i zada-tak, to Majino opisivawe jeseni!

Klikera u pri~ama ima dovoqno za Ginisovukwigu rekorda, a pecaro{i su umorni kao Joletovtata koji je odavno zaboravio da sa mamom od{etado pozori{ta. Telefonirawe i telefolirawe bi-lo je u modi i pre mobilnih telefona, a tu su i~lanovi biblioteke, koji bi da ~itaju ne{to izlektire, samo da nije mnogo duga~ko, i sawari, ibera~i kikirikija u Meksiku, pomoranxi u Maro-ku, trske iz koje curi {e}er da ga slatko sr~e{ naKubi ili bera~i, u punom snu, banana u Brazilu,eh, kao na filmu. I gde su moje banane... Zar opetmoram da idem u {kolu? I sve je u toj pri~aoniciOlivere [ija~ki Malo tajna – malo nije tajna.U~ini se ~itaocu, na momente, da je na maloj ka-mernoj sceni, i da se u ulozi Nu{i}evog Sumwivoglica pojavquje Mi{in tata, za koga su svi u razre-du mislili da je ozbiqni sanitarni inspektor, ane tamo neko sumwivo spadalo u pozori{tu.

Ima u kwizi i epistolarnih pre~ica do usam-qene vo`we liftom, uz slatkore~ive inovatore inovatore.

62

Pa`qivo oko Grozdane Oluji}, recenzenta ovihpri~a, opaà: „Niz ìvahnih i qupkih crtica izìvota savremene gradske dece...” A sama Olivera[ija~ki ovako razja{wava sopstvenu pri~aonicu:„Svuda sam oslu{kivala, na ulici, u parku, u {kol-skom dvori{tu, i beleìla pri~ice. Skupqala samte male tajne kao {to vi prikupqate retke biqkeu svoje herbarijume. Moram da priznam da je bilomnogo tajni koje su me podsetile na moje detiw-stvo.” Da, iskreno i bez patetike.

3.

Ko ̀ eli da se vrati detiwstvu, sa uìvawem }eotvoriti kwigu Olivere [ija~ki Zakasni}u naraspust, a ako se nekim devoj~icama i de~acimau~ini da su wihovi problemi najve}i na svetu,ovih tridesetak pri~ica, razja{wavaju}i male taj-ne, otkloni}e i velike te{ko}e.

Pri~ice su takve da sa svakog raskr{}a zna{na koju }e{ stranu ili kojom }e{ ulicom krenutika ciqanom mestu ne ba{ malog ìvota.

Svaka pri~ica sa svojim junacima izlazi iz sli-kovitog rama. Sa svojim refleksima lica sudelujuu zbivawima, wihovim igrama razotkrivaju se maj-storije i snalaèwa u datim okolnostima koje ̀ i-vot ~ine ~igrastim i lepim. Olivera [ija~ki je,kako zapisuje i Dragutin Ogwanovi}, „situiralaopaàwa o pona{awu mali{ana i manifestovawuwihovih elementarnih prohteva – ̀ eqa, snova, po-treba za igrom, druèwem i – potvrdom. Decu iz ne-posrednog okruèwa je obasjala svetlostima spoqnei unutra{we pokretqivosti, sa propratnim obli-cima radoznalosti, radosti i – strepwi.” Ima uovim proznim medaqonima i sete, i otu|enosti, utim sivim spratnim betowerkama, koje su veoma vi-soko kada se gleda odozgo, ali nije tako kada se

gleda odozdo. Upravo, to vi|ewe odozdo je uo~qi-vo ispri~ano, a Ko su moji susedi i kako ih opi-sati u doma}em zadatku „kad ne poznajem ni jednogsuseda”?! U ispri~anoj dilemi ostaju otvorena pi-tawa, da li sused voli da se vozi liftom ili je do-voqno samo susretawe, opet, u liftu?! Milo{, ju-nak nad otvorenom sveskom doma}eg zadatka, pri-poveda kako se po celi dan vozika liftom u potra-zi za pravim susedom koga }e, tamo nekog sudwegdana, krokirati u doma}em zadatku.

Ko ne ume da osluhne ti{inu, neka iza|e iz we,{iroko mu poqe, a ko udahne duboko miris {ume,osluhnu}e i {umor li{}a sa nekom posebnom pti-com u sebi kao Jelena u pri~i Kako smo slu{aliti{inu.

Olivera [ija~ki je strpqiv i zanimqiv pripo-veda~, ima vremena za svoje ~itaoce, potanko imobja{wava {ta je to qubomora ili kako je, mo`da,nastala pesma o malom Brati i satu, na pisa}emstolu, U Zmajevom muzeju.

Mali{ani iz ovih pri~a u ma{ti ja{u kamilepo dalekim pustiwama, crtaju Asteriksa i pomno~itaju stripove, naga|aju ~emu sluì geografska du-ìna i {irina.

Ptice dolaze sa govorqivim papagajima, one susa nama, lete nad na{im umi{qenim glavama i kaoda, ma{u}i krilima, tragaju za Nasmejanom mamomdevoj~ice Nade, kojoj nema ko da ode na roditeq-ski sastanak.

Niko nije savr{en, ma u kojoj mu brzini bioùti bicikl, va`no je imati vokmen i slu{atirok-muziku. I sve to se zbiva ba{ tu, gde Parkingje nekad bio park. A deci ne preostaje ni{ta dru-go nego da okre}u retrovizore na automobilima ida se ogledaju u prolazu, uz tu`ni {apat da im jeào „{to je na{ park postao parking”. To bih janazvao – zvu~i grubo – urbanom okupacijom.

63

U Markovom atlasu je Mramorno more sa dnomod mramora, @uto more je puno ùtih àba, Mr-tvim morem plivaju mrtve ribe, a Koralno morenije bez korala, Amazonom {etaju Amazonke, [pan-ci bi mogli biti [panijeli, a Flamanci Flamin-gosi, {to da ne... Ali kad se otvori enciklopedi-ja, u narednoj pri~i prona|ene re~enice razjasnei Amazon i mora.

Svaka pri~a nalikuje Satu koji svira, da pa-rafraziram devoj~icu Qiqu iz pri~ice Ko {te-di taj vredi: Ako danas ne{to ne pro~ita{ pro-pustio si priliku da, koliko sutra, sazna{ ne{tovi{e o sebi samom. Lepo i jednostavno, zar ne?

4.

Svetionik je zemaqska zvezda u pri~ama Oli-vere [ija~ki, kao {to je i hobi ne{to va`no, ne-{to izgubqeno, ne{to ~ega nema u |a~koj torbi;ili svet vi|en iz tatinog automobila na putu odku}e do {kole, i kad se u glavi izokrenu tatinaobja{wewa da ̀ elezni~ka stanica stanuje kod ba-ba Zore, i da je Goran kona~no shvatio da stanujena parkingu ukraj tatinog automobila. Svako kootvori ispisanu {koqku izva|enu iz ma{tovitogmora Olivere [ija~ki zasigurno }e prona}i i bi-ser sebi za laku no} iliti sun~ani dan u satniciìvota, kao vaàn draguq detiwstva koje nikada nebledi.

5.

Deskripcija ove proze izuzetno je funkcional-na, dijalog vrcav, likovi karakterno potcrtani. Upri~awu nema uzaludnih niti dokonih kodova. Ti-pi~ni pripoved |a~kih dogodov{tina sa izraènim

humano-saznajnim predznakom. Nema tu ispraznogfrazirawa, re~ i interpunkcija su u igri predsta-vqawa, a to predstavqawe prati se sa zanimawem,uz ve{te zaokrete tokom pri~ane akcije. Ume Oli-vera da zao{ija, kako bi kazao Du{ko Radovi}, ko-ji se razumeo u sugestivnu magiju slova i re~i.

U Novom Sadu, 21. oktobra 2014.

64

UDC 821.163.3–93–32.09 Maneva S.

� Jovanka D. DENKOVAMahmut I. ̂ ELIKUniverzitet „Goce Del~ev“

Filolo{ski fakultet

Republika Makedonija

SKAZNOVIDNOTO VO

TVORE[TVOTO NA

SLAVKA MANEVA,

SO POSEBEN OSVRT

VRZ ZBIRKATA

RASKAZI ZA DECA

SVEZDENI

PERNIÎWA

REZIME: Knièvnosta za deca e posebna knièvnaoblast so svoi idei, vospitni i umetni~ki obele`ja. Kni-èvnosta za deca e nameneta za najmaliot ~itatel ili slu-{atel.

Predmet na diplomskiot trud e analiza na delata odSlavka Maneva. Celta e da se pronajdat skaznovidniteelementi vo navedenite dela. Za izrabotkata na trudot sekoristeni samite dela, literaturi i internet stranici.Vovedot sodrì kratko objasnuvawe za poimot skazna, bio-grafija na avtorot i {to e literaturata za deca. Glav-niot del sodrì obrabotka na delata i diskusija za niv.Zaklu~okot sodrì rezime za delata na Slavka Maneva.

KLU^NI ZBOROVI: skazna, ~itatel, fantazija, real-nost, pouka, distinkcija, mitologija i literatura

1. Voved

Najzna~ajna karakteristika na detskata i mla-dinskata literatura vo Jugoslavija e deka taa stanaavtenti~na duri po Vtorata Svetska vojna. D-r Ri-hard Bamberger naveduva deka toa e isto taka ka-rakteristika i na germanskata literatura i na po-veùeto evropski zemji. Za delata napi{ani i name-neti za decata vo devetnaesetiot vek, a do izvesnamera i do Prvata svetska vojna, moè da se zboru-va samo za pogoden materijal ~itan od mladiteluòe. Koga zboruvame za toa mislime pred sè naterminot „literatura”, upotreben samo vo odnos naorganskata celina koja se razviva spored soodvetenzakon i koja e sloevita so ogled na kvalitetot icelta. Nazivot detska podrazbira avtenti~nost iavtonomnost na edna literaturna oblast od litera-turno-umetni~koto tvore{tvo, dodeka vtoriot na-ziv se odnesuva pred sè na namenata, iako ima su-{tinski i teoretski distinkcii. Dilemite za toakoe e delo za decata i mladinata, a koe ne e, posto-jat od samiot po~etok na nejzinata pojava. Vo upo-treba e i nazivot literatura za deca za delata{to ne im se nameneti na mladite ~itateli, iakose zanimavaat so nivniot ̀ ivot i sudbina. Koga bigi barale korenite na ovaa literatura, bi gi pro-na{le vo za~etocite na ~ovekovata civilizacijavo usnoto predanie, vo narodnite umotvorbi, notie vo ovoj pregled ne se pretstaveni. Obrabotenise samo onie dela koi se javuvaat otkoga od pove-ùeto kriti~ari i esteti~ari e prifatena kako sa-mostojna umetnost, samostoen ̀ anr, kako organskidel na literaturata za vozrasni. [to vo teoretskasmisla se vbrojuva vo detskata literatura? RaulDiboa, specijalist za francuska mladinska litera-tura, eden od osnova~ite na Centarot za istraù-vawe i informacii za mladinskata literatura, podpoimot detska i mladinska literatura podrazbira

65

izrazuvawe na misli nameneti za decata, {to Va-leri go imenuva kako „razvivawe na osobenostitena jazikot”. Zna~i, seto ona {to e naso~eno konpretstavuvawe na nadvore{niot ili vnatre{niotsvet, {to e nameneto na deteto i upotrebuva sred-stva na pi{aniot ili usniot govor, ì pripaòa nataa literatura. Literaturata za deca postoi i imapri~ini za postoewe vo eden poseben svet, koj jaocrtuva so sopstvenite potrebi i interesi, suge-rirajùi ì gi taka osnovnite motivi. Treba da seima predvid deka merkata so koja se koristime privrednuvawe na knigite za deca ne moè da bideistovetna so onaa {to ja upotrebuvame koga stanu-va zbor za tekstovi za vozrasni.1

2. Potsetuvawe na odlikite na skaznata

Skaznite vo naukata za narodnata literatura sesmetaat za najstar vid na usna proza, pokraj pri-kaznite za ìvotnite. Poznati i pod terminotfantasti~ni i vol{ebni narodni prikazni, ska-znite nastanale na internacionalni prostori, odiracionalnite osnovi na veruvaweto i mitot. Vonaukata na literaturniot folklor duri postojatmislewa deka treba da se pravi distinkcija pomeòuterminot „skazna” i „fantasti~na narodna prikaz-na”, bidejùi moè da se napravi razgrani~uvawepomeòu svetot na skaznata, koj e ~udesen, a vo kojèlbite na junacite, glavno, se ostvaruvaat, i tojna fantasti~nata prikazna, vo koj junacite neretkoostanuvaat samo so nerealiziranite svoi kopneì,me~ti i nastojuvawa. Se smeta deka pojavata na na-rodnite skazni se odnesuva kon vremeto koga ~ove-kot bil na izleguvawe od rodovskoto op{testvo.Treba da se predo~i i misleweto deka skaznite se

razvile od mitovite, odnosno od prikaznite za ̀ i-votnite, pri postoewe na porazvienata mitologijakon krajot na periodot na divja{tvoto. Zastapeno-sta na brojni likovi na ̀ ivotni vo skaznite ja ar-gumentiraat ovaa pretpolo`ba. Vo sporedba so pri-kaznite za ìvotnite skaznite stojat na povisokoumetni~ko nivo, {to e nesomneno dokaz deka se od-raz na podocne`noto vreme, pripaòajùi mu na pora-zvienoto op{testvo.2

3. Skaznovidnite elementi vo zbirkata raskazi

za deca Svezdeni perni~iwa od Slavka Maneva

Vo trudot ùe se razgleduva zbirkata skazni Sve-zdeni perni~iwa3 od Slavka Maneva4, koja i sa-mata za ovaa kniga veli: „Vo mojata kniga vam, dra-gi deca, sekoj mesec ùe vi podari po edna skazna, atrinaesetta vi e podarok od mene. Sepak otprvinjas ùe vi raskaàm po ne{to za niv, za da gi za-poznaete i zasakate. Pri zapoznavaweto se kaùvaprvo imeto, no ovde toa e nemo`no, bidejùi sekojmesec ima po nekolku imiwa. Ednoto im e sporedkalendarot, a drugite im gi dal narodot, sporedsvoite osobini”. Kako {to i samata avtorka naja-vuva vo knigata, taa e sostavena od niza raskazi zasite meseci vo godinata, i sekoj od mesecite ni po-

66

1 Muris Idrizoviù, Makedonskata literatura za deca, Na-{a kniga, Skopje, 1988

2 Tome Sazdov, Istorija na makedonskata knièvnost –Usna narodna knièvnost, Detska radost, Skopje, str. 155–156.

3 Slavka Maneva, Zvezdeni perni~iwa, Detska radost, Sko-pje, 2005.

4 Slavka Maneva e rodena vo Skopje. Zavr{ila studii poknièvnost na Filozofskiot fakultet vo Skopje. Rabotela ka-ko profeor po makedonski jazik i literatura vo gimnaziite„Cvetan Dimov” i „Josip Broz Tito” vo Skopje. Pi{uva poezi-ja i proza za deca. Dosega ì se objaveni knigite: Sviripile, ra-skazi za deca, Xixa, skazni, Kam~eto na sakaweto, skazna, Vol-{ebniot lift, skazni, Gotvarski skazni, raskazi za deca, Vi-noìtoto {to pee, skazna, Od dedo Markovoto torbule, ra-skazi za deca, Prikazni bez kraj, slikovnica, Ku?ata na boì-lakot, slikovnica.

daruva po edna skazna. Poslednata, odnosno trina-esetata skazna e podarok od avtorkata. Prviot me-sec vo godinata ni ja podaruva Skazna za vxa{ena-ta princeza. Ovaa skazna raskaùva za edna raz-galena princeza koja ne znaela da gi izvr{uva do-ma{nite zada~i i vezden sedela pokraj prozorecot,a site luòe {to pominuvale morale da ì se poklo-nat. Nejziniot tatko sekoga{ ì velel: „Dete moe,pa ti nema ni{to da znae{... Podocna ùe se sramu-va{ poradi toa”. Princezite vo poveùeto skaznise pretstaveni kako razgaleni, ni{to ne rabotat,sekoga{ se prinudeni od svoite roditeli da se oma-àt za carskiot sin, no krajot sekoga{ ne e takov.Taka i ovde, carot premnogu ja razgalil princeza-ta, {to do{lo do moment kade edno mlado mom~eda go sovetuva: Nekoga{ i decata razmisluvaatpodobro od vozrasnite. Obi~no vo poveùeto skaznicarevite se strogi kon svoite ùerki, no vo ovaaskazna ùerkata e tatina galenica, tie sekoga{ na-stojuvaat dobro da gi vospitaat svoite ùerki i nakrajot da gi omaàt so carskiot sin. Odnesuvawetona mladata princeza zavisi od vospitanieto na nej-ziniot tatko. Naj~esto vo skaznite onoj koj saka dase omaì so carevata ùerka, treba da gi ispolninaredbite na carot. Princezite vo skaznite se opi-{ani kako najubavi so rumenilo na liceto, dolgikosi i ne`ni race. Osobeno ~esti i popularni semotivite spored koi obi~niot, siroma{niot ~ovekso svojata umnost i dosetlivost uspeva da dojde docarskiot prestol, naj~esto preku ̀ enidba so care-vata ùerka.

Fevruari, vtoriot mesec od godinata, na ~ita-telite im ja nudi Skaznata za maloto polsko xu-xe. Maloto xuxe po ime Grav~e e sira~e u{te kakomalo. Ovde pisatelkata Slavka Maneva ja opi{uvaosamenosta na xuxeto dodeka ostanatite se sobira-le so svoite semejstva. Grav~e re{ilo da pobarapoubavo i poudobno mesto za ìveewe od staroto.

Se zasolnilo vo nekoja zelka. Do{la esenta i zel-kata bila skinata od nivata i prodadena. MalotoGrav~e bilo smesteno vo dom na nekoja starica. Bi-lo premnogu razo~arano: „[to mi treba{e da pra-vam odaja vo zelka? – si pomislilo toa. Poarno ùemi be{e da si ostanev vo tatkovata kuùa, iako vonea duva vetar”. Vo mitologijata xuxiwata li~atna luòeto, no pretpo~itaat da ̀ iveat pod zemja ilina planinskite predeli. Obi~no tie se poniski odluòeto, krupni so dolga brada. Na xuxiwata im seprepi{uvaat sposobnosta da gledaat vo mrak i dru-gi vidovi prisposobuvawa za da ìveat pod zemja.Tuka tie go sobiraat bogatstvoto sostaveno od zla-to, srebro i skapoceni kamewa, i go pominuvaatnivnoto vreme vo kovawe na skapoceno oru`je. Tiese poznati rudari i kova~i, no isto taka se ve{tii vo bilo koj drug zanaet: „Ponekoga{ kolku i dasakame da pobegneme od realnosta i da odime konpodobroto i poubavoto, vo ‘rozoviot’ svet, seko-ga{ se vraùame onamu od kade {to sme trgnale ikade {to so mali ne{ta sme bile sreùni”.

Mart e edinstveniot mesec vo ènski rod. Vomnogu skazni ùe go sretneme kako „Baba Marta”.Podarok od „Baba Marta” ja imame Skazna za ̀ a-lnata vrba. Skaznata raskaùva za qubovta pomeòubratot i sestrata koi se zakolnale deka ve~no ùese sakaat i ùe si pomagaat: „Jas se kolnam deka ùeti pomagam sekoga{ koga ùe bide{ vo nevoqa. Akone – kamen da se storam! ” „I jas se kolnam dekasekoga{ ùe te sakam i nema nikoga{ da te izlaàm.Ako ne – drvo da se storam!”.

Sestrata se maì i doaòa po dolgo vreme, ta`nai ovenata: „[to se slu~ilo so tebe, mila moja se-stro? [to maka ima{, ta si oslabnala olku?” Se-strata ne mu ja otkrila makata na bratot i kako{to vetila deka ùe se stori taka i bilo, se stori-la vo vrba. Avtorkata Maneva ovaa skazna ja raska-ùva kako eden vid na legenda koja ostanala u{te

67

od odamna. Drvoto sè u{te se narekuva i „àlna”vrba bidejùi bilo identi~no na du{evnata sostoj-ba na mladata devojka. Ovde akcentot e staven nanesebi~nata qubov pomeòu bratot i sestrata i ̀ r-tvuvaweto na sestrata (za da go po{tedi bratot odneprijatosti se tranformira vo vrba). Preobraz-bata, tolku bogato obrabotuvana vo skaznite, e ed-na od najzastapenite temi, {to svedo~i za bliska-ta povrzanost na skaznata so mitot. Vo bajkata, ka-ko i vo mitot, sekoj ~len vo sinxirot ~ovek-ìvot-no-rastenie-predmet, moè da se preobrazi vo drug~len. O~ove~uvaweto na ìvotnite i prirodataproizleguva od pristaroto animisti~ko sfaùawena Kosmosot, kako sevkupno edinstvo na ìviot imrtviot svet.5

April, mesec na proletta, na zeleniloto i naraznobojnite cveùiwa... Podarok od ovoj mesec eSkazna za cveùeto omajni~e. Ovaa skazna ima sli-~na sodrìna so narodnata skazna Devoj~eto i dva-naeste meseci i klasi~nata narodna skazna Pepe-la{ka. Maùeata, kako i vo prethodno spomenatiteskazni, go izma~uvala devoj~eto na soprugot dode-ka nejzinoto go gledala kako nekoj skapocen pred-met. Vrednoto devoj~e se zaqubilo so ov~ar~eto, atoa go primetila i zlobnata maùea: „Ami dovedigo, ùerko, da go vidam dali ti prilega ubavinata iumot – rekla taa”. Devoj~eto bilo naivno i posta-pilo kako {to i rekla maùeata. Itrata maùea pra-vejùi maùii go maùepsala mom~eto i toa se vqubi-lo vo nejzinata grda ùerka. Koga doznalo devoj~etopobegnalo na planinata, oble~ena vo fustan~e pem-belija boja i is~eznalo. Mom~eto po nekoe vremese osvestilo od opiumot i ja baralo sakanata, oti-{ol na planinata, a taa celata so cveùiwa kakokilim vo pembelija boja kako fustanot na is~ezna-toto devoj~e. Cveùeto i do den-denes ostanalo kako

cveùe na qubovta i mladite ov~arki se kitele soniv. Ovde se potencirani nekolku moralni vredno-sti: dobrinata, ~esnosta, trpelivosta i qubovta.Kako i vo prethodnata skazna i ovde e navestenametamorfozata vo koja devojkata se transformiravo cveùe omajni~e, so jadri crveni ili zlatesto-òlti cvetovi. Sli~na na ovaa skazna e Skazna zaVilen od Gligor Popovski, no razlikata e vo toa{to Vilen treba da se napie od vodata od koja piesunicata i vo toj slu~aj ùe bide nagraden, t. e. ùeima se {to ùe posaka, no i da vnimava da ne se na-topi od vodata, zo{to vo toj slu~aj ùe bide kaznetvo metamorfoza na nekoe ìvotno. Ovde sepak eporazli~no bidejùi mom~eto e ona koe pie od opi-umot, a devojkata e kaznetata i e pretvorena vocvet.

Pettiot mesec e Maj. Kako podarok od mesecotMaj ja imame Skazna za crniot bik. Skaznata zabikot spaòa vo ~udesnite skazni za razlika od pret-hodnite koi spaùaat vo fantasti~nite. Skaznata seodvivala vo nekoe selo, koe go sna{lo golema ne-sreùa koga rano nautro se po~uvstvuval silen ze-mjotres: „[to be{e ova, bre luòe? – si rekle. –Zemjata se otvora i ùe ne goltne!” Selanite seiska~ile na planinata i zdogledale crn bik kakov{to nemale videno do sega, so krvavi o~i i rogovikako stebla. „Od kade dojde ova ~udo kaj nas? – sirekle. [to ùe bide ova, bre braùa?” Site bile za-grièni i barale spas. Oti{le kaj mudriot starecda pobaraat sovet: „Takvite ~udovi{ta se javuvaatedna{ na sto godini. Ako se najde junak od majkaroden da mu go skr{i desniot rog so kamena sekira,bikot vedna{ da umre i vie ùe se oslobodite odte{ka nevoqa”. Junakot vo skaznata se odlikuva ponegovata neobi~nost i sila i naj~esto e rezultatna ~udnoto raòawe. Junakot obi~no steknuva magi-ska moù so pomo{ na nekoj vol{eben predmet, socel da nadmine nekoj problem, taka vo ovaa skazna

68

5 Jovanka Denkova, „Folklorna osnova na Skazna za Vilen –Grigor Popovski”, Knièvnost za deca, UGD, [tip, 2011

kako vol{eben predmet se ogledalata i kilimot, aproblemot e da se pobedi crniot bik. Se prijavi-lo edno siroma{no mom~e i so svojata itrina gopobedilo bikot, a selanite mu bile mnogu blago-darni: „Alal neka ti e, dobro mom~e! – mu rekle– „Samo ti se najde junak od majka roden {to nespasi od zloto”. Slavka Maneva ovde ja upotrebu-va stilskata figura hiperbola vo opisot za izgle-dot na bikot: „Na ridot leèl ogromen bik kakov{to ne videle dotoga{, so zakrvaveni o~i i rogovi{to se vi{ele kako iskriveni stebla”. Mudriotstarec kako i vo poveùeto skazni e onoj vo koj luòe-to naoòaat spas vo negovite soveti.

Skaznata Skazna za svetulkite e podarok odJuni. Ovaa skazna raskaùva za strogosta na edentatko kon negovata ùerka. Devojkata ne moèla daja izdrì torturata i pobegnala vo {umata. Bilapremnogu voodu{evena od svetlinata i ubavinitevo prirodata. Koga doznal tatko ì ja prekolnal dastane noùna samovila. Taka i se storila. Samovi-lata se sprijatelila so insektite i im pomagala,a tie sekoga{ i velele: „Babo samovilo, ti si naj-golemata majstorka za krpewe peperu`ni krilca izatoa mnogu te sakame”. Eden den od mese~inata po-barala son~evo zrnce za da im pomogne na bubal-kite i peperutkite i da ja ispo~ituva tatkovatavoqa: „Prosti mi, tatko, no sepak ova go pravamza{to sakam da pomogam vo nevola, kako {to meu~e{e i ti dodeka be{e ìv”. Samovilite se mo-{ne popularni likovi vo makedonskite narodniskazni. Tie naj~esto se javuvaat kako neprijatelina ~ovekot, no vo ovoj slu~aj devojkata e prokolna-ta da stane samovila i da im pomaga na svoite pri-jateli (insektite). Samovilata vo prikaznata ko-ja sakala da im pomaga na insektite moème da jasporedime so [eùernoto dete vo [eùerna prika-zna od Slavko Janevski. [eùernoto dete vo skazna-ta e pozitiven junak koj saka da pomogne na ̀ ivot-

nite koi se ìteli vo {umata (zajakot, èlkata,ververicata, polàvot), vsu{nost tie baraat po-mo{ od {eùernoto dete da se oslobodi od slavejotod aramiite (me~ka, volk i lisica).

Juli, sedmiot mesec vo godinata ni podaruva ed-na prekrasna skazna, a toa e Skazna za sunicata.Tkaja~kata koja e pretstavena vo ovaa skazna e naj-golemata ̀ rtva vo nea. Prvo zatoa {to se ̀ rtvuva-la za svoite sedum de~iwa, a potoa e `rtva na na-redba na carot. Tkaja~kata koja pletela najubavikilimi bila pro~uena nasekade, a toa do{lo i docarskite u{i: „Beri um, èno! Za{to, so carskanaredba nema {ega. Ako ne go istkae{ kilimot, ùeti letne glavata!” Dewe i noùe tkajala samo da jaispolni naredbata na carot. Otkako go istkajalago odnela na rekata, no duvnal silen veter, a taaso svoite de~iwa si zaminala da ne gi fati nevre-me. Koga se vratile kilimot go nemalo: „Lele, ku-trata jas, mi otide glavata! [to ùe im re~am nacarskite luòe utre, koga ke dojdat da go zemat ki-limot?”6 Carskata naredba bila izvr{ena. Na de-not na svadbata na carskiot sin zavrnalo do`d, akilimot od ezeroto kon oblacite bil sprostren vorazni boi. Od toga{ nastanala sunicata u{te po-znata i kako vinoìto. Vo ovaa skazna tkaja~katase transformirala vo sunica, a sli~no na ova sre-ùavame vo Skazna za Vilen kade {to avtorot, pre-zemajùi gi elementite od narodnata skazna, go vo-vel i olicetvoruvaweto na edna prirodna pojava,koja e vo aktantna pozicija na pomo{nik na glav-niot junak (vo to~no opredeleno vreme Vilen da senapie od vodata vo momentot koga ùe pie sunica-ta). Spored narodnoto veruvawe vo ovaa skazna onojkoj ke pomine pod lakot na sunicata, onoj {to ùese napie voda od kade pie i taa, moè da ostvarimnogu svoi ̀ elbi. I ovaa skazna pretstavuva eden

69

6 Slavka Maneva, Svezdeni perni~iwa, Detska radost, Skopje2009.

vid legenda koja ostanala od mnogu odamna, pa sèdo den-denes. Malite deca sè u{te koga ùe zavrnedo`d, so golema radost ~ekaat da ja vidat sunica-ta.

Avgust e posledniot leten mesec. Skaznata ko-ja ni ja nudi ovoj leten mesec e „Skazna za srebre-niot me~”. Skaznata raskaùva za te{ko bolnatamajka koja legnala vo krevet i ne moèla da vidini{to od prirodnite ubavini. Sinot sekoga{ gle-dal taa da bide sreùna. Eden den ja zapra{al {toe nejzinata ̀ elba, a taa odgovorila: „Da mi go ne-ma ridon od pred o~i i da gi dogledam livadite inivite od drugata strana.” Mom~eto utredenta oti-{lo kaj mudriot starec da go posovetuva, a toj re-kol deka spas za ovaa ̀ elba e srebreniot me~. Tra-gajùi po me~ot stignal do carskiot dvorec. Carotbil vo golema nevoqa, poradi golemiot zmej. Mom-~eto hrabro re{ilo da mu se sprotivstavi na zme-jot. Kralot za odbrana mu go dal srebreniot me~.Mom~eto go pobedilo zmejot, a za vozvrat ja dobilcarevata ùerka. Potoa oti{ol na planinata, i javidel majka si na ridot: „Majko, go oràv vetu-vaweto! Si dojdov doma da ve odvedam site vo car-skiot dvorec za{to stanav carski zet! A sega, ras-kaì mi sè kako stigna, ama do vrv rid”. Koga pra-vime edno dobro, sekoga{ ni e vozvrateno duplo.I vo ovaa skazna e pretstaven starecot kako mu-drec od koj mom~eto bara pomo{ za negovata maj-ka. Osobeno ~esti i popularni se motivite sporedkoi obi~niot, siroma{niot ~ovek so svojata um-nost i dosetlivost uspea da dojde duri do carskiotprestol. Vol{ebnite, ~udotvornite predmeti, se-kako, spaòaat meòu najkarakteristi~nite elementina narodnata skazna. Se smeta deka obilnata zasta-penost na ~udotvornite predmeti vo skaznata eplod na damne{noto veruvawe na ~ovekot vo magi-skite obredi, koi toj gi izvr{uval so pomo{ narazli~ni materijalni rekviziti.7

Podarok od Septemvri e Skazna za paunovotopero. Prikaznata raskaùva za edno bolno dete koeroditelite ne moèle da go spasat, a vo skaznatase javila stara baba koja bila pretstavena kako mu-drec i koja im go kaùva lekot na majkata i tatko-to na deteto: „Taka mu bilo re~eno, da boleduva.Ama ùe se najde ~are i za nego, ako najdete so sinooko vo zeleno. Peroto ùe go natopite vo morskomaslo, ùe go nama~kate deteto i toj ~as ùe vi ozdra-vi. Tolku od mene, ajde odete si so zdravje doma.”Lekot go naoòaat vo carskiot dvorec, od paunitena carot. Sovpaòaweto meòu ~udotvornite predme-ti vo skaznite so nekoi predmeti ne e apsolutno,bidejùi nezauzdenata tvore~ka fantazija na narod-niot raskaùva~ im dodala i novi svojstva na vo-obi~aenite magiski predmeti, pa sozdala i novivol{ebni rekviziti, koi go zbogatile i inaku pre-bogatiot svet na skaznata. Taka vo makedonskatanarodna skazna naj~esto kako ~udotvorni predmetii materijalni rekviziti se javuvaat prstenot, ja-bolkoto, pojasot, lekovitite trevki, plodovite odrastenijata, vodata, ~e{elot, sapunot, kamenot imnogu drugi.

Podarok od Oktomvri e Skazna za ̀ elkata. Ovaaskazna raskaùva za edna ̀ elka koja ne bila zado-volna od svojot izgled i postojano se poplakuvalakaj Gospod: „Aman, boè! – mu rekla. – Na site imdade pokrivalo na snagata – komu perja, komu kozi-na. Im dade i kriqa i sila brzo da se dviàt, salnas nè ostavi goli da talkame bavno po zemjata.”@elkata povtorno ne bila zadovolna i zaedno sodrugite ìvotni pak se upatila kon Gospod. Nakrajot gi ispolnil nejzinite barawa i site osta-nale sreùni i zadovolni. Slavka Maneva vo ovaaskazna ja upotrebuva alegorijata kako stilskafigura, so toa {to na ̀ elkata ì dava ~ove~ki oso-

70

7 Tome Sazdov, Istorija na makedonskata knièvnost –Usna narodna knièvnost, Detska radost, Skopje, str. 167

bini (da zboruva). @ivotnite vo skaznite zboru-vaat i se odnesuvaat kako luòe, pa od tamu moèmeda prepoznaeme opredeleni karakteristiki i tipo-vi na luòe. Ovaa skazna e eden vid legenda za nasta-nokot na ̀ elkite. Ovaa legenda spaòa vo podvidotna kosmogoniski legendi. Legendite za poteklotona rastenijata, ̀ ivotnite i nekoi pojavi vo priro-data, isto taka, go vle~at svoeto poteklo od apo-krifna knièvnost, no tie se mnogu neposredno po-vrzani i so srednovekovnata hagiografska knièv-nost.

Ovie legendi se javile kako rezultat na posto-janata ~ovekova èlba da go zapoznae svetot naprirodata.8 Pretposledniot mesec nastapuva soSkazna za gugutkata. I ovaa skazna kako Skaznaza àlnata vrba e eden vid legenda, za nastano-kot na gugutkata. I ovaa legenda spaòa vo podvidotna kosmogoniski legendi, legendi za nastanuvawe-to na vselenata kako celina, za sozdavawa na kos-mosot (redot) od haosot (neredot); vo niv e preda-deno nastanuvaweto na svetot blagodarenie na moù-ta na eden bog (Biblijata).9 Skaznata raskaùva zaqubovta na dvajca mladi koi poteknuvaat od car-ski semejstva. Kako pre~ka meòu nivnata qubov za-stanala majkata na mom~eto, koja e pretstavena ka-ko maòesni~ka, koja e del od mitolo{kite su{testai e povrzana so ~udotvornite predmeti (vo ovojslu~aj ~ajot) {to taa ì go stavila na svojata snaa,a taa se prestorila vo gugutka. Taa vezden demnelana prozorecot na nejziniot soprug i nejzinoto dete.Imeto gugutka go dobila po gukaweto na nejzinoto

dete: „Gu – gu- gu! – a od dvorecot i odgovaralo nej-zinoto dete: –Gu –gu-gu!” Ottoga{ gugutkite septici koi sekoga{ doletuvaat na prozorcite i gu-kaat. Tie se prepoznatlivi po sivite ne`ni perjai po crnoto kruk~e okolu vratot. Dekemvri, dva-naesetiot posleden mesec vo godinata ni ja poda-ruva Skazna za dobrinata. Vo ovaa skazna stanu-va zbor za nedosetlivata ùerka koja ni{to ne ra-botela, duri koga i nejzinata majka padnala vo po-stela. Majkata vezden gledala kon sidot do koj bilnejziniot krevet, dodeka eden den ne do{la ùerka-ta na kom{ikata koja ì rekla: „[to stoi{, mori,kako ikona? Ne gleda{ li kuùata na {to prilega?Ajde brgu donesi voda i krpi, pa da ja suredime!”Na krajot Slavka Maneva se razdeluva so ~itateloti raskaùva za nejziniot ̀ ivot, za toa kako taa bi-la palava kako mala, pa zatoa re{ila da se posvetida pi{uva za malite palavkovci, no se razbira ne-jzinata cel ne bila da gi upla{i tuku da gi nasmeei da gi pou~i. Skaznite se pi{uvani vo duhot nadetskata knièvnost.

Podarok od avtorkata e Skazna za svezdeniteperni~iwa, kako {to glasi i samiot naslov naknigata. Kako i vozrasnite taka i decata se obidu-vaat da opstanat vo svetot i da ja pronajdat vistin-skata smisla na ̀ ivotot. So pogolem broj na isku-stva tie postepeno vleguvaat vo svetot na vozras-nite, duri ponekoga{ i tie podobro razmisluvaat.Vo skaznata socijalniot moment e koga mom~eto re-{ilo da odi na pe~alba za da go spasi svoeto semej-stvo i sebe si od siroma{tija. Majkata go blago-slovila i mu dala {amiv~e so tri jazol~iwa. Sup-tilnata isprepletenost na fantazijata i realno-sta, raznovidnosta na emotivnite stimulacii i ne-izvesnosta na dejstvata imaat magnetna privle~-nost za decata, no i za vozrasnite, koi im gi prene-suvaat naj~esto so istite emocii so koi gi doìvu-vale vo svoeto detstvo. Branuvawata {to gi predi-

71

8 http://www.google.com/urlùsa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=3&cad=rja&uact=8&ved=0^8QFjAC&url=http%3A%2F%2Fwww.gimprilep.edu.mk%2Fmakedonski%2Fdokumenti%2Ffolklor%2520i%2520mit.doc&ei=FNktVNX_HeTTygOHpYLQDg&usg=AFQjCNFzKD-Oy0ZNh5mZgIKbOP67GBad9A&bvm=bv.76802529,d.bGQ

9 Tome Sazdov, Istorija na makedonskata knièvnost –Usna narodna knièvnost, Detska radost, Skopje, str. 207

zvikuvaat ovie skazni go potiknuvaat razvojot nadetskata fantazija, na govorot, na socijalnata ko-munikacija i na tvore{tvoto vo razli~ni oblasti.„Sinko, ova ti e za da ti se najde vo golema nevo-lja. ìe gi odvrze{ jazliwava, no samo toga{, i dasi spomni{ za ova {to ùe ti go kaàm. Prvoto ja-zle ti e za ona {to go ima{e i {to moè{ da goima{ – ako si rabotliv. Vtoroto jazle ti e za ona{to go ima{, a moè{ da go nema{ – ako ne sipretpazliv. A tretoto jazle ti e za ona {to go ne-ma{, a od se srce ùe posaka{ da go ima{.” Mom~e-to se zaqubilo vo devoj~eto {to veze perni~iwai{arani so srebreni svezdi koi odblesnuvale vonoùta. Nemajùi pari da kupi od perni~iwata, se se-ùava na zborovite na negovata majka i go odvrzuvaprvoto jazle vo koe se naoòaat dve pari~ki za damoè da kupi perni~e. Vtoroto jazle go odvrzuvakoga se razbolel, a vo nego imalo trevki za ~aj.Tretoto jazle go otvora koga odi da ja zaprosi de-vojkata {to veze perni~iwa, a vo jazleto se krielsvr{eni~kiot prsten na negovata majka. I kako{to obi~no zavr{uvaat skaznite taka i ovaa „I nakrajot site si ìveele sreùno.”

Site skazni vo ovaa kniga zapo~nuvaat so „Ne-koga{ mnogu odamna”. Vremeto i mestoto kade {tose slu~uvaat nastanite ne nie poznato, moèbi tiesela i planini {to se spomnati vo skaznite se na-oùaat blizu nas, moèbi tamu sme bile nekoga{,moèbi tamu ìveat na{ite babi i dedovci, noostanuva samo MO@EBI. Spored ova Svezdeniperni~iwa ima koreni od mitologijata.

Ovde gi sretnuvame mitolo{kite su{testva,vol{ebnite elementi i prikaznite koi se pret-staveni vo vid na legendi koi se del od mitologija-ta. Mitovite sè u{te gledani kako iskriveni pri-kazni na vistiniti istoriski nastani, alegoriiili personifikacii na prirodnite pojavi, ili pakobjasnuvawa na narodnite obredi. Tie se prenesu-

vani za da ovozmoàt religiozno iskustvo, da po-stavat obrasci na odnesuvawe kako i da gi podu~atluòeto.

Decata vo skaznite se pretstaveni kako siraci(osven vo Skaznata za paunovoto pero”, Skaznataza gugutkata i skaznata koja e podarok od avtor-kata Skazna za svezdenite perni~iwa) deca koija nemaat po~uvstvuvano qubovta od dvajca rodite-li. Nekoi od skaznite se vo vid na legenda (Skaznaza ̀ alnata vrba, Skazna za sunicata, i Skaznaza gugutkata), vo koi naiduvame na pokratkiizvestuvawa i najnu`ni podatoci koi imaat cel dainformiraat za postoewe na nekoi fakti.

Vo legendite ~udesnoto, mitolo{koto i religi-oznoto e edna od osnovnite karakteristiki. Legen-data ja odrazuva stvarnosta preku nekoe veruvawe.Osnovnata op{testvena funkcija na legendata e dago potkrepi veruvaweto, raskaùvajùi go ~udesnoto.

Mitolo{ki su{testva koi gi sreùavame se sa-movilata vo Skazna za svetulkite i maòesnica-ta (svekrvata) vo Skazna za gugutkata.

Vo skaznite na Slavka Maneva gi sreùavame ivol{ebnite predmeti, kako {to se vol{ebnoto sta-p~e vo Skazna za svetulkite, crveniot kilim iogledalata vo Skazna za crniot bik, srebreniotme~ vo Skazna za srebrenio me~, ~ajot vo Skazna zagugutkata, paunovoto pero vo Skazna za paunovo-to pero i {amiv~eto so trite jazol~iwa vo Skaznaza svezdenite perni~iwa. So site svoi likovi, ma-terijalno-vol{ebnite rekviziti i sièti, meòuseb-no ~udesno protkaeni, narodnata skazna sozdalaneizmerno bogat svet {to opfatil – selektiral ivoobli~il – najrazli~ni fabulni re{enija i raska-ùva~ki sliki. Karakterizirajùi se so bezimenili~nosti, nedeterminirana geografija, fantasti~nistvorenija i mitolo{ki sozdanija, skaznata dostig-nala kulminacija na sposobnostite na narodniotraskaùva~ za kreativna improvizacija.10

72

4. Zaklu~ok

Na krajot na ovoj trud moème da zaklu~ime de-ka Slavka Maneva pi{uva vo izrazot i postapkatana tradicionalnata bajka. Duri toga{ i koga jaimitira i od nea proizleguva, vidliv e naporot dase izdvoi, da pobara samostoen pat i bajkovniotsvet da go osovremeni so znaci i simboli. Vo nej-zinata bajka naivnata pretstava i igrata se isho-di{ta vo otkrivaweto na tajnovitite predeli nadetskata psiha. Nejzinite ostanati knigi koi se sa-mo spomenati ovde (Sviripile i Xixa) se rabo-teni pod ist koncept, lesno se sogledlivi nijansi-te na realizacijata. Stvarnosta na deteto vo ska-znite ne e izneverena. Toa ùe go prifati toj svettokmu onaka kako {to e sozdaden, tokmu zatoa {toima moù da me~tae. Licata se odnesuvaat kako vostvarnosta, novite lica se sreùavaat bez ~udewe, astravot {to gi obzema e na nekakov na~in priro-den – toa e strav na normalniot ~ovek. Toa {to sejavuvaat fantasti~ni su{testva od drugiot svet nezna~i deka preovladuva fantazijata. Od sekoj ra-skaz dobivavme razli~ni informacii i inspira-cii. Svedoci bevme na mnogu interesni detskiavanturi koi ni gi pruì samata avtorka. Bajkitena Slavka Maneva zavr{uvaat sreùno, so sreùno ot-krivawe na skriena qubov, poto~no so nejzinotomanifestirawe. Zatoa licata se vraùaat kon svo-jot izvor, zna~i kon realniot ìvot.

LITERATURA

Denkova, Jovanka. Knièvnost za deca. [tip: UGD,2011.

Idrizoviù, Muris. Makedonskata literatura zadeca. Skopje: Na{a kniga, 1988.

Maneva, Slavka. Svezdeni perni~iwa. Skopje: Det-ska radost, 2005.

Sazdov, Tome. Istorija na makedonskata knièv-nost – Usna narodna knièvnost. Skopje: Det-ska radost, 1997.

INTERNET IZVORI

http://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=3&cad=rja&uact=8&ved=0CC8QFjAC&url=http%3A%2F%2Fwww.gimprilep.edu.mk%2Fmakedonski%2Fdokumenti%2Ffolklor%2520i%2520mit.doc&ei=FNktVNX_HeTTygOHpYLQDg&usg=AFQjCNFzKD-Oy0ZNh5mZgIKbOP67GBad9A&bvm=bv.76802529,d.bGQ (2. X 2014)

http://www.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=5&ved=0CDkQFjAE&url=http%3A%2Fcejsh.icm.edu.pl%2Fcejsh%2Felement%2Fbwmetal.element.desklight-32bcla28-c7e5-4d49-b6aa-e01683d6745e%2Fc%2FKapusevska-Drakulevska_Lidija.pdf&ei=opUhVN-5D4HgyQPd9oHABA&usg=AFQjCNGtH6fTz72NnwlxNNnW2_d-bfxudw&bvm-bv.75775273,d.bGQ(28. IX 2014)

http://www.knjiga.mk/tri/beletristika/maliot-princ.html(28. IX 2014)

Jovanka D. DENKOVA, Mahmut I. ÊLIK

FABLENESS ART OF SLAVKA MANEVA

Summary

The literature for children is a special literature area withits own ideas, educational and art features. This literature

73

10 Tome Sazdov, Istorija na makedonskata knièvnost –Usna narodna knièvnost, Detska radost, Skopje, str.169.

is dedicated to the youngest reader and listener. The sub-ject of this work is to make an analysis of the works writ-ten by Slavka Maneva. The main goal is to find the fable-like elements and to give a critical analysis of the givenworks. The works, other literature and internet resources areused for tis work. The introducttion is is consisted of a shortexplanation for the term ”tale”, author’s biography and ex-planation for children’s literature. The main part is the ana-lysis of the works and a discussion for them. The conclusi-on presents a summary for the works of Slavka Maneva.

Key words: tale, reader, fantasy, reality, message, distinc-tion, mythology, literature

74

O KWI@EVNOM DELU

URO[A PETROVI]A

UDC 821.163.41–93–31.09 Petrovi} U.821–93–31.09

� Nikolaje J. PAULICAmaster u~iteq

O[ „Lazar Savati}“, Beograd

Republika Srbija

HRONOTOPSAVREMENOGFANTASTI^NOGROMANA ZA DECUI MLADE(na primeru romanaNila Gejmena iUro{a Petrovi}a)

SA@ETAK: U radu se bavimo ispitivawem karakteri-stika hronotopa fantasti~nog romana, koji predstavqa iz-razito zastupqen ànr savremene kwièvnosti za decu imlade. Korpus izu~avawa predstavqaju romani dva piscasredwe generacije prepoznatqiva po fantastici: Uro{aPetrovi}a (Aven i jazopas u Zemqi Vauka i Peti lep-tir) i Nila Gejmena (Koralina i tajanstveni svet iKwiga o grobqu). U odnosu na tradicionalnu fantastiku(bajka, mit), savremeni fantasti~ni roman je osobit poizmeni prostorno-vremenskih relacija. Hronotop u savre-menim fantasti~nim romanima gradi se na dva na~ina: za-dràvawem uop{tenog hronotopa, osobitog za dela folk-lorne fantastike (tj. zatvoreni sekundarni svet i mitskovreme) i raslojavawem realnog i magijskog sveta (tj. otvo-reni sekundarni svet, implicirani sekundarni svet i va-rijacije vremenskih odrednica), {to }emo dokumentovati

75

brojnim primerima. Tako|e, bavili smo se ispitivawempripovednih postupaka pri kreirawu sekundarnog sveta,~emu je posve}en zna~ajan deo ovog rada.

KQU^NE REÎ: hronotop, savremena fantastika, ro-man za decu i mlade, Nil Gejmen, Uro{ Petrovi}

Savremeni fantasti~ni roman je karakteristi-~an, izme|u ostalog, i po izmeni prostorno-vre-menskih odrednica karakteristi~nih za folklor-nu fantastiku. Hronotop u bajkama je ~esto odre-|en formulativnim odrednicama kao {to su: „ne-kada davno...”, „bio jednom jedan...”, „iza sedam go-ra i sedam mora...” itd. Radwa u bajkama se odvijau magi~nom svetu, vremenski i prostorno odvojenomod na{eg (realnog) sveta. Dakle, uop{teni hrono-top iz bajki biva zamewen konkretnim hronotopom(aktuelno ili istorijsko vreme i konkretizovanitoponim, npr. grad, obod {ume, ku}a). Jednodimen-zionalnost bajke smewuje se podvajawem realnog iimaginarnog sveta. Ova pojava vidqiva je i u autor-skim bajkama: „Svet ~udesnog unutar teksta posta-je drugi svet, druga ravan stvarnosti, {to autor-sku bajku umnogome bliì fantasti~noj prozi”(Opa~i} 2011: 325). Dakle, u fantastici radwa za-po~iwe i zavr{ava se unutar pripovedne stvarno-sti, a medijalni deo se odvija u natprirodnom sve-tu. Na to su mo`da uticala nau~na otkri}a i teo-rije o paralelnim svetovima, zbog ~ega fantasti~-nu kwièvnost moèmo smatrati, pre svega, pro-duktom XIX i XX veka (Nikolajeva 2003: 141). Me-|utim, u nekim vidovima fantastike zadràva seuop{teni hronotop. Ovu pojavu naj~e{}e uo~avamou delima tzv. epske fantastike (high fantasy, epicfantasy) u kojima je „poquqan balans sudbine sve-ta, dok se sile dobra i zla ili svetlosti i tamebore za kontrolu ~ove~anstva”1 (Nadelman Lynn

2005: 289). Hronotop u savremenoj fantastici gra-di se na dva na~ina: zadràvawem uop{tenog hro-notopa osobitog za dela folklorne fantastikei raslojavawem realnog i magijskog hronotopa (sarazli~itim varijacijama). Bave}i se hronotopom,Marija Nikolajeva razlikuje magi~ni prostor (Ma-gic Space) i magi~no vreme (Magic Time) u fan-tasti~nim delima za decu i mlade. Magi~ni pro-stor, po ovoj klasifikaciji, moè biti zatvorenisekundarni svet (radwa dela se u celini odvija unatprirodnoj ravni), otvoreni sekundarni svet(radwa se odvija u realnom/primarnom i magi~-nom/sekundarnom svetu2) i implicirani sekundar-ni svet (u onim delima u kojima magi~no dospevau svakodnevni ìvot). S druge strane, Nikolajevazapaà da vreme provedeno u magi~nom svetu ne od-govara onom provedenom u stvarnom svetu, a tako|eda se vremenski opseg moè razlikovati u delimasavremene fantastike od onog u tradicionalnimdelima fantastike (Nikolajeva 2003: 142–143). Udaqem tekstu }emo se baviti ispitivawem vidovahronotopa u delima Koralina i tajanstveni svet(u daqem tekstu: Koralina) i Kwiga o grobqu Ni-la Gejmena i Aven i jazopas u Zemqi Vauka (u da-qem tekstu: Aven) i Peti leptir Uro{a Petro-vi}a.3

76

1 „In such works (high fantasy, epic fantasy etc.), the fate ofthe world hangs in balance, while forces of good and evil, or lightand darkness, battle for control of humanity.” (prevod N. P.)

2 Pojmove primarni (Primary) i sekundarni svetovi (Secon-dary Worlds) prvi koristi Tolkin u svojim esejima O vilin-skim pri~ama. (Tolkin 2002: 58–59)

3 Odlu~ili smo se za romane Nila Gejmena i Uro{a Petro-vi}a jer su oni reprezentativni pisci srpske, odnosno svetskefantastike. Iako je re~ o aktivnim piscima sredwe generaci-je, oni su ve} etablirani, o ~emu svedo~e brojne nagrade i pri-znawa publike, ali i kriti~ara. Va`no je napomenuti da smose odlu~ili da ispitamo osobenosti hronotopa u delima jednogsrpskog i jednog me|unarodno priznatog autora, kako bismo po-stavili {iri osnov za tipologizaciju. Tako|e, ukazujemo na ra-dove Qiqane Pe{ikan Qu{tanovi}, posebno „Od za{ti}enogdo za{titnika. O nekim pitawima tipologije fantasti~nog ro-mana za decu”, „Fantasti~ni svet u stvarala{tvu Uro{a Pe-trovi}a – izme|u horora i humora” i „Siro~e me|u duhovima –

Uop{teni hronotop nalik

na tradicionalnu fantastiku

U Petrovi}evom Avenu radwa se odvija u zatvo-renom sekundarnom svetu. Kao u mitovima i usme-nim bajkama, junak dela u natprirodnom svetu. Kaou Tolkinovim romanima Hobit i Gospodar pr-stenova, i radwa Avena lokalizovana je u udaqenomitsko vreme, kairos. Tolkin sme{ta radwu Ho-bita u neodre|enu pro{lost: „Ovo je veoma starapri~a. U to davno doba jezici i pismo behu sasvimrazli~iti od onih koji danas postoje” (Tolkin 1998:7). Petrovi}, s druge strane, koristi pseudogeolo-{ku terminologiju, jasno lokalizuje fabulu u dale-ku pro{lost, u prostore Gondvane (geolo{ki nazivju`nog prakontinenta, nastalog od superkontinentaPangea iz perioda jure). U novom kontekstu Gon-dvana postaje originalni hronotop koji pripoveda~nastawuje brojnim bi}ima i geografskim oblici-ma. Petrovi}ev roman nesumwivo isti~e ideju mit-skog sklada koji „podrazumeva nekada{we jedinstvosveta u kojem su sjediweni mitsko i qudsko, u komje stvarnost, nedeqiva i ~udesna, zajedni~ko stani-{te magijskih bi}a i qudi” (Opa~i} 2011: 327).

Osmi{qavawe nestvarnih ekosistema, zami{qa-we potpuno novog biqnog i ìvotiwskog svetapredstavqa najupe~atqiviju osobenost Petrovi}e-vog romana Aven. Poglavqa u kwizi organizovanasu onako kako se junak kre}e kroz ~udesni svetGondvane. Na svom putovawu Aven upoznaje raznabi}a i qude koji mu pomaù ili odmaù u ostva-rivawu ciqa. Ova bi}a su imaginarna, kao, na pri-mer, Penvir (morsko bi}e koje se sastoji od sple-tova korewa) i Sip (bi}e od svetlosti), a neretko

su po svojoj prirodi hibridna, nastala kombinaci-jom biqnih i ìvotiwskih vrsta, kao {to su, naprimer, korwa~urke (me{avina korwa~e i pe~ur-ke). Fantasti~ni floralni i faunalni svet isti~ese svojim bogatstvom i raznovrsno{}u i Petrovi}ga izgra|uje sa posebnom pa`wom i precizno{}u.Naime, pripoveda~ detaqno opisuje fizi~ke karak-teristike i vid pona{awa odre|ene vrste, trudi seda wenu fiktivnu verodostojnost dovede do nivoabotani~ke odnosno faunalne enciklopedije: svakobi}e Gondvane ima svoj navodni latinski naziv, ne-retko i crte` kojim se ilustruje wegov izgled.4

(Sli~nu pojavu imamo i kod autora nau~ne fanta-stike koji ~itaocima daju konkretne i poznate „na-u~no” zasnovane ~iwenice kako bi imali utisak re-alnosti izmi{qenih pojava i doga|aja tokom ~ita-wa dela. H. X. Vels u romanu Nevidqivi ~ovek na-vodi konkretne sastojke koje dr Grifin koristi zastvarawe svog napitka, me|utim jedan sastojak osta-je neotkriven. @il Vern u svom delu 20.000 miqapod morem koristi izraze iz biologije i odre|ujepoloàj podmornice konkretnim navo|ewem geo-grafske {irine i duìne.) S druge strane, ìvisvet Petrovi}evog romana biva transformisan nazanimqiv na~in. Poznate biqne i ̀ ivotiwske vr-ste u fikcionalnom svetu dobijaju i nove, neuobi-~ajene karakteristike, na primer kopneni kit (Ter-ra cetacea). Zanimqivo je i da Petrovi}, sli~noDu{anu Radovi}u5, koristi mawe poznate i karak-

77

Peti leptir Uro{a Petrovi}a i Kwiga o grobqu Nila Gejme-na”, zajedno objavqenih u kwizi Gospo|i Alisninoj desnoj nozi(Vidi: Pe{ikan Qu{tanovi} 2012: 99–134), koji su zna~ajnouticali, izme|u ostalog, na uo~avawe tipolo{kih srodnosti isli~nosti prirode fantastike me|u romanima ova dva pisca.

4 „Lete}em kowicu, Petrovi}evoj varijaciji morskog kowi-ca koja ne ìvi u vodi ve} u kro{wama i pukotinama starihstabala endemske oblasti Zelenog grotla (o kojoj Aven, zate~enwenom lepotom, dugo nije pri~ao), dodeqeno je iskolaìrano,ali na kraju potpuno smisleno latinsko ime Hippocampus ae-romys. Prvi deo imena ozna~ava, u na{em svetu, vrstu tj. ~itavgenus morskih kowica, dok je drugi deo imena stru~na oznakaza nekoliko vrsta – lete}ih veverica!” (Joci} 2014: 81)

5 Du{an Radovi}, kao i savremeni pesnici, u svoj pesni~kiizraz uvodi neologizme, arhaizme, ali i stru~ne re~i „koje svo-jim nepoznatim zna~ewem i jo{ neobi~nijem zvu~awem privla~e

teristi~ne biqne i ìvotiwske vrste kojima }e,samim tim, motivisati ~itaoce na istraìvawe.Tako, na primer, imamo narvala, kita kome jedanzub izrasta u rog, ili drvo mangrova koje raste uslanoj vodi. Stvarawe izmi{qenih predela, ekosi-stema, ̀ ivih bi}a i pojava ima za ciq da pribliì~itaocu imaginarni svet u kome se odvija radwa de-la, {to je veoma va`no za ̀ anr epske fantastike,jer se ona u potpunosti odvija u fiktivnom svetu.Zbog toga i ne ~udi Petrovi}ev trud da se detaqnoprikaù ìvi svet i geografija Gondvane.

Pored nestvarnih geografskih odrednica Pe-trovi} koristi i one poznate, kao {to je Tetidinomore. U gr~koj mitologiji Tetida je bila bogiwamora i majka velikog gr~kog heroja Ahila.6 Nasvom putu Aven sre}e pustiwsku lisicu – fenek,ìvotiwu koja je pobegla od eksperimenata Vauka.Pustiwska lisica najvi{e podse}a na crte` lisiceu delu Mali Princ Antoana de Sent Egziperija.7

Pored fizi~ke sli~nosti odlikuje ih i inteligen-cija. Lisica u Sent Egziperijevom romanu sprija-tequje se sa Malim Princom i pou~ava ga ìvot-nim istinama. Qiqana Pe{ikan Qu{tanovi} uka-zuje na to da „...baobab, pustiwska lisica, ili Ave-nova silueta u prvom izdawu romana – mogu se po-smatrati i kao svojevrsni diskretni oma` AntoanuSent Egziperiju” (Pe{ikan Qu{tanovi} 2009: 53).U Petrovi}evom romanu se kao Avenovi pomaga~ijavqaju i Surovari, narod koji nastawuje ̂ etinar-ske visoravni. Pojam „surovari” preuzet je iz pa-ganskih obi~aja i rituala ju`noslovenskih naroda.Jedan ovakav obi~aj je postojao u Makedoniji (Stru-

mica) i bio je vezan za tu~u pasa palicama, o ~emupi{e Aneta Svetijeva: „Zadatak de~aka je bio dase brane i trijumfuju nad psima, i oni su uvek pr-vi delali u ritualu. Posle wih je druga grupa mla-di}a – oèweni i neoèweni, tzv. ‘vasili~ari’/’surovari’, preuzimala u~e{}e u ritualu, nose}imaske”8 (prevod N. P.). Surovari u romanu Avenpredstavqaju dobro}udni {umski narod koji se bo-ri protiv zlobe Vauka. Dakle, Petrovi} je samoiskoristio termin i, preoblikuju}i ga, dao mu pot-puno novo zna~ewe u svom imaginarnom svetu. Tako-|e, u Avenu se pojavquju znakovni simboli koji ne-obi~no podse}aju na rune (patuqa~ko pismo) kojeje Tolkin osmislio u svom delu Gospodar prsteno-va. Mada u Avenu nemamo obja{wewe kakvo je to pi-smo, na mapi je u vidu kartografske legende nazna-~eno zna~ewe simbola. Svaki simbol ozna~ava nekugeografsku odrednicu na mapi imaginarnog sveta.

Raslojavawe realnog i magijskog hronotopa

Struktura Gejmenove Kwige o grobqu zasnovanaje na otvorenom sekundarnom svetu. Naime, glav-ni junak Niko iz realnog sveta dospeva u magijskisvet grobqa, a na kraju romana u potpunosti na-pu{ta sekundarni i vra}a se u realni svet. Ovo bibila osnovna formula strukture dela sa podvoje-nim svetom, me|utim Gejmen se poigrava ovim kon-ceptom. Pre svega, modifikaciju uo~avamo u slo-bodnom preme{tawu glavnog junaka iz jednog obli-ka stvarnosti u drugi. Niko ima „Slobodu grobqa”i nesmetano moè da prelazi iz jednog sveta u dru-gi. Vreme je linearno, tj. nema odstupawa u opsegu

78

pa`wu, kao {to su: frtaq, eho, okno, srcolom, kandelabri, glib,polemika, libela, lektor, korozija... itd.” (Tokin 2007: 34)

6 Tetida ‘Thetis’ ili ‘Tethys’ – imena su za bogiwu stvara-teqku sveta (...) i za morsku bogiwu, po{to je sav ̀ ivot nastaoiz mora.” (Grevs 2012: 43)

7 Na fizi~ku sli~nost Egziperijevog crteà lisice i fene-ka ukazuje i @eqka Kalajxi} u svom master radu. Vidi: Kalaj-xi} 2012: 9.

8 „The youngsters’ task was to defend and triumph over thedogs, and when it comes to ritual timing they came first. Afterthem the second group of adult young men – both married andnot married, so called ‘vasilichari’/’surovari’ – appeared on thescene, wearing masks.” (Svetieva 2002: 133)

vremena provedenom u realnom i magijskom svetu,{to je atipi~no za dela savremene fantastike, gdevreme u magijskom svetu prolazi uglavnom druga-~ije nego u realnom svetu (npr. u Luisovoj Narnijijunaci provedu ~itav ̀ ivotni vek u magijskom sve-tu, a kada se vrate u realni svet i daqe su deca).Pored ovoga, Gejmen uvodi jo{ jedan pripovedni to-ponim, prostor nalik paklu – Zemqu gulova. Dakle,prvobitna formula se uslo`wava uvo|ewem jo{jednog magijskog sveta. Pored Gejmena, uslo`wava-we hronotopa uo~avamo i u trilogiji Wegova mra~-na tkawa Filipa Pulmana. Nikolajeva ovakvu mo-difikaciju hronotopa naziva heterotopija (hetero-topia)9, a kao izvori{nu ideju isti~e nau~ne teo-rije o postojawu beskona~nosti paralelnih sveto-va (Nikolajeva 2003: 144–145). Daqe, Gejmen sme-{ta radwu u tipi~ni prostor gotskog romana, {toje atipi~no za fantasti~na dela za decu i mlade.„U goti~kom romanu prostor mraka i uàsa bit }eomiqeni i po mnogo ~emu nezamjenqivi topos. Tememnogih narodnih, kao i onih umjetni~kih, baladatako|er su vrlo ~esto makabrekne a grob je rizni-ca prokletstava u kojoj se ~uva propalo blago ̀ i-vota” (Donat 1984: 97). Me|utim, Gejmenovo grobqepredstavqa dom glavnom junaku.10 Naime, Nikoodrasta me|u mrtvima a ne me|u ìvima, te mu jesvet mrtvih blizak, prisan, doìvqava ga kao svoj,za razliku od stvarnosnog sveta koji mu je tu| istran. Ovakav pripovedni postupak, da se poznatei bliske stvari realnog sveta predstavqaju kaostrane i nepoznate, Nikolajeva ozna~ava kao defa-

milijarizaciju (defamiliarization)11 (Nikolajeva2003: 145; i ovaj postupak karakteristi~an je zaPulmanova Wegova mra~na tkawa). Defamilija-rizacija daje pripoveda~u mogu}nost da na{/real-ni svet posmatra o~u|eno, o~ima „stranca”, kri-ti~ki. U Gejmenovom romanu sistem vrednosti ono-stranog sveta (odnosno pro{lih vremena, koje oli-~avaju seni) pokazuje se kao logi~niji i pravedni-ji od sada{wice. Tokom Nikovog |a~kog doba na-stavnik gleda na wega kao na ~udaka jer: „Ima pre-divan rukopis. (...) Nemaju (navodna Nikova poro-dica) kompjuter. (...) Nema ni telefon” (Kwiga ogrobqu: 147). Gejmen blagim sarkazmom ukazuje naproblem {kolskog sistema dana{wice, a to je za-strawenost pravih vrednosti: „De~ak je bio uzoranu~enik, kakvog je lako zaboraviti...” (Kwiga ogrobqu: 147). Tako|e, sve prisutnije silexijstvome|u decom je tema kojom se autor bavi u ovom delu.Sva deca se pla{e agresivne devoj~ice Mo i de~akaNika, zato {to otimaju xeparac drugoj deci i uce-wuju ih, pa im se jedini suprotstavqa junak.

U drugom Gejmenovom romanu se tako|e javqaotvoreni sekundarni svet, tj. raslojavawe hro-notopa na magijski i realni, ali uo~avamo i im-plicirani sekundarni svet. Roman Koralinaima suèni hronotop, konkretizovano mesto (novidom, stara ku}a u zapu{tenom vrtu) i vreme (krajleta, nedequ dana pred po~etak {kole). Koralina,istraùju}i, otkriva prolaz iza zazidanih vrata,kroz koji ulazi u drugi svet, uprkos maj~inoj za-brani i opomenama odraslih. Roman je zasnovan napodvajawu pripovedne stvarnosti na realni i ma-gijski svet: radwa po~iwe u realnom svetu, sredi-{wi deo odvija se u svetu druge majke, a zavr{ni

79

9 „Heterotopia, or multitude of discordant universes, denotesthe ambivalent and unstable spatial and temporal conditions infiction.” / „Hetrotopija ili mno{tvo disonantnih univerzuma,ozna~ava ambivalentnost i nestabilnost prostorno-vremenskihstawa u fikciji.” (Prevod N. P.)

10 Zanimqivo je da Jung odre|uje grob kao ènski arhetipkoji ozna~ava mesto sigurnosti, ro|ewa i blagosti; Prema: Do-nat 1984: 100.

11 „…means of defamiliarization, that is, presenting things asthey were unfamiliar.” / „...sredstvom defamilijarizacije, to jestpredstavqawem (poznatih) pojava kao da su nepoznate.” (Pre-vod N. P.)

deo ozna~ava Koralinin povratak u pripovednu re-alnost. Me|utim, i u ovom Gejmenovom delu uo~ava-mo zna~ajne varijacije i izmene u odnosu na podvo-jeni hronotop fantastike. Paralelni svet u Kora-lini je ograni~en, nedovr{en svet, wegove granicesu porozne, nejasne, a to je atipi~no u odnosu na~udesne svetove koje sre}emo u Kerolovoj Alisi uZemqi ~uda ili u Baumovom ârobwaku iz Oza.Osim toga, za fantastiku je karakteristi~no da usekundarnom svetu vreme te~e usporeno, po wemusvojstvenom tempu, koji se bitno razlikuje od hro-nosa realisti~kog sveta. U Gejmenovom romanu Zve-zdana pra{ina glavni junak, Tristan Trn, ne sta-ri u magijskom svetu, dok wegova sestra u realnomsvetu odrasta „od malenog devoj~urka u finu mladugospu” (Gejmen 2005: 180). U romanu Koralina ni-je u potpunosti obja{weno da li je vreme zaistapro{lo dok je ona bila u drugom svetu i dok su we-ni roditeqi bili zarobqeni u staklenoj kugli.Pripoveda~ ne otkriva ovu misteriju o „izgubqe-nom vremenu”, ali je isti~e:

înilo se da se Koralinini roditeqi ne se}aju vreme-na provedenog u kupoli sa snegom. Ili makar nikad nisugovorili o tome, a Koralina im to nikad nije spomiwala.Ponekad se pitala da li su uop{te primetili da su izgu-bili dva dana u stvarnom svetu, a onda je do{la do zakqu~-ka da o~igledno nisu. S druge strane, postoje qudi kojivode ra~una o svakom danu i svakom minutu, i oni koji tone ~ine, a Koralinini roditeqi su nesumwivo pripadaliovoj drugoj vrsti (Koralina: 141).

Paralelni svet u fantasti~nom romanu moèpredstavqati i eksternalizaciju unutra{weg, psi-holo{kog sveta glavnog junaka ili, kako navodiNikolajeva, „stawa svesti” (mindscope, Nikolaje-va: 149). Koralina je nezadovoqna realnim svetom,ose}a se zanemarenom, neshva}enom i usamqenom.Ona ̀ eli da joj roditeqi posve}uju vi{e pa`we, a

da kom{ije ne gre{e weno ime12, {to se obistiwu-je u paralenom svetu gde je ona centar pa`we (barprividno). U radu „Tajna ~etrnaestih vrata. Kora-lina Nila Gejmena” Qiqana Pe{ikan Qu{tano-vi} precizno zapaà „...da ovaj paralelni svetpredstavqa ~ulno-konkretnu projekciju unutra{wihte`wi, èqa i impulsa deteta, dok se sposobnostda se ode iz wega mogla tuma~iti kao konkretiza-cija psihofizi~kog razvoja deteta koje odrasta iizlazi iz faze infantilnog egocentrizma” (Pe{i-kan Qu{tanovi} 2012: 137).

Petrovi}ev roman Peti leptir predstavqasimbiozu pi{~evog stvarala{tva za decu i mlade(kakvi su romani Zagonetne pri~e, Aven i romani ozelenokosoj devoj~ici Marti) i onog namewenog pre-vashodno odraslim ~itaocima (Pri~e s one stra-ne). „Aleksa, glavni junak romana, junak je i pret-hodno objavqene fantasti~ne pripovetke Slova, ukojoj je glavni pokreta~ radwe komunikacija s ono-stranim, sa svetom duhova i specifi~nim svetompolumrtvih, stanovnicima grani~ne zone izme|uìvota i smrti – Me|ustanice” (Pe{ikan Qu{ta-novi} 2012: 115). Radwa Petrovi}evog romana Pe-ti leptir sme{tena je u konkretni prostor (Be-ograd, prigradsko naseqe i Tara) i aktuelno vreme(Aleksa se prevozi autobusom). Dakle, uo~avamokonkretan toponim i odre|eno istorijsko vreme,{to je tipi~no i za autorsku bajku. Vreme linearnote~e i u stvarnom i u paralelnom svetu, s tim {tostanovnici Me|ustanice ne stare jer su ve} mrtvi.Glavni junak tokom radwe romana nikada ne prela-zi u drugi svet, Me|ustanicu, ve} o postojawu ovogsveta saznajemo na osnovu komunikacije, pomo}uelektriciteta i tranzistora, Alekse i dedinogduha. S druge strane, glavni junak je poreklom iz

80

12 Sustanari Koralinine porodice, gospo|ica Spink, gospo-|ica Silovita i starac Bobo, redovno gre{e weno ime, zovu jeKarolina umesto Koralina, i pored opomiwawa da gre{e.

Me|ustanice, ro|en je u onostranom i on, na odre-|eni na~in, predstavqa natprirodno sme{teno usvakodnevni svet. Pored Alekse, Jovica Vuk je ta-ko|e nadbi}e koje boravi u realnom svetu i ovimgranice izme|u magi~nog i realnog bivaju znatnozamagqene. Dakle, uo~avamo likove sekundarnogsveta implicirane u na{ tj. stvarni svet, {to jetipi~no za dela fantastike „za odrasle” ili hororànr. Sme{tawe natprirodnih bi}a i pojava u sva-kodnevni svet uti~e na sve ve}i stepen „zamagqiva-wa” granica izme|u sveta realnog i irealnog. Takodeluje da savremena fantastika prihvata (realno)postojawe vi{e svetova, ali i vi{e istina. Naprimer, u Koralini, pored postojawa paralelnogsveta koji moèmo posmatrati kao projekciju stawasvesti glavne junakiwe, prodor onostranog u svako-dnevno ili pojavu impliciranog sekundarnog svetasre}emo u vidu kastrirane {ake druge majke, kojauru{ava stabilnost realnog sveta (ozle|uje psa Ko-ralininih sustanarki i pla{i mi{eve gospodinaBoboa). Ovo pribliàva roman fantasti~no-~ude-snom13, jer zahteva od ~italaca da prihvate postoja-we druge majke, a samim tim i drugog sveta.

Junak savremenog fantasti~nog romana za decui mlade je ~esto, poput junaka folklorne fanta-stike, nepriznat i prezren u svojoj okolini, „oni/ili svet u kome se nalazi pate od simboli~kogdeficita” (Kembel 2004: 44). Po~etak avanture itransformacije junaka predstavqa prelazak u para-lelni svet ili odlazak u nepoznate i strane kraje-ve. Ovim junaci savremene fantastike poprimajuodlike junaka monomita14. Heroj monomita se oti-skuje iz sveta svakodnevnice (x) u podru~je natpri-

rodnih ~uda (y). Dok junaci Gejmenovih romana pro-laze kroz granice paralelnih svetova, junaci Pe-trovi}evih romana prostorno se udaqavaju izvangranica svog dru{tva u nepoznato podru~je. Daqe, ju-nak monomita se suo~ava sa mitskim silama i ostva-ruje odlu~uju}u pobedu. Zavr{etak monomita pod-razumeva povratak iz avanture (z) i ostvarivawedobrobiti za svoje sunarodnike. Zanimqivo je da udelu epske fantastike, tj. Petrovi}evom romanuAven, junak postiè makrokosmi~ki (junak spasavaceo svet), dok u ostala tri romana junaci postiùmikrokosmi~ki trijumf (junaci spasavaju sopstveneìvote). Tokom boravka u nepoznatom junaci preva-zilaze prepreke (uvek gradirane od lak{ih ka te-ìm) i doìvqavaju transformacije, bilo simbo-li~ke, u vidu neke spoqa{we promene (dobijawevi{eg zvawa ili promena izgleda junaka, {to je ti-pi~no za dela tradicionalne fantastike) ili psi-holo{ke (karakteri{e ih promena stavova junakas po~etka romana, {to je odlika romana o odrasta-wu i pri~a – parabola). U Petom leptiru Alek-sa postaje botani~ar, a u Avenu glavni junak posta-je druid i ujediniteq svih naroda Gondvane, dakle

81

13 Vidi, Todorov 2010: 4514 U svojoj studiji Heroj sa hiqadu lica Kembel istraùje

arhetip heroja i wegove vidove transformacija kroz avanturu.Prema Kembelu, struktura avanture heroja je u svim mitovimasveta fundamentalno ista, stoga je imenuje terminom monomit(monomyth).

uo~avamo spoqa{wi vid transformacije. Oba Gej-menova dela moèmo posmatrati i kao romane o od-rastawu. U romanu Koralina transformaciju glav-ne junakiwe jasno uo~avamo na samom kraju: „Wenanova {kolska ode}a bila je uredno sloèna na sto-lici, spremna da je obu~e ~im se sutra bude probu-dila. Koralina bi obi~no no} pred prvi dan {kol-ske godine bila zabrinuta i nervozna. Ali sada jeshvatila da {kola vi{e ni~im ne moè da je upla-{i” (Koralina: 153). S druge strane, junak Kwige ogrobqu nakon inicijacijskih prepreka napu{tagrobqe (mesto na kojem je odrastao) sa shvatawemda se „izme|u onoga tada i sada nalazio @ivot; iIko zakora~i u wega {irom otvorenih o~iju i sr-ca” (Knjiga o grobqu: 246).

Na osnovu analize moèmo zakqu~iti da se uromanima savremene fantastike hronotop gradi nadva na~ina: zadràvawem uop{tenog hronotopa oso-bitog za dela folklorne fantastike, kao zatvore-ni sekundarni svet i mitsko vreme, i raslojavawemrealnog i magi~nog hronotopa, odnosno kao modelotvorenog sekundarnog sveta; implicirani sekun-darni svet i varijacije vremenskih odrednica. Uka-zali smo na savremene tendencije autora pri kre-irawu sekundarnog sveta (kori{}ewe elemenataprirodwa~kih enciklopedija, kartoliki prikazsveta, kori{}ewe poznatih i savremenih toponi-ma, defamilijarizacija i heterotopija). Tako|e,uo~ili smo da se u romanima savremene fantastikelikovi nose}e radwe, nakon inicijacijskih prepre-ka, transformi{u na dva na~ina, u vidu spoqa{wetransformacije, u doma}im primernim romanima(uticaj tradicionalnih fantasti~nih dela), ali iunutra{we ili psiholo{ke transformacije ustranim romanima ({to ovu vrstu romana pribli-àva tzv. romanima o odrastawu i pri~i – para-boli).

IZVORI

Gejmen, Nil. Koralina i tajanstveni svet. Beograd:Laguna, 2009.

Gejmen, Nil. Knjiga o groblju. Beograd: Laguna,2009.

Petrovi}, Uro{. Aven i jazopas u zemlji Vauka. Beo-grad: Laguna, 2012.

Petrovi}, Uro{. Peti leptir. Beograd: Laguna, 2012.Gejmen, Nil. Zvezdana pra{ina. Beograd: Laguna,

2005.Tolkin, Dòn Ronald Rejel. Hobit. Novi Sad: Solaris,

1998.

LITERATURA

Donat, Branimir. Fantasti~ne figure. Beograd: Niro„Knjièvne novine”, 1984.

Grevs, Robert. Gr~ka mitologija. Beograd: Familet,2002.

Joci}, Milo{. „Pripoveda~ i prirodwak (o ilu-stracijama, enciklopedija{tvu, ekofantastici,ali pre svega ilustracijama Uro{a Petrovi}au romanu Aven i jazopas u Zemqi Vauka)”. De-tiwstvo. 1/2014: 79–86.

Kalajxi} (devoja~ko Jovanovi}), @eqka: Pitaweànra i tematike romana Mali Princ. ma-ster rad odbrawen na U~iteqskom fakultetu uBeogradu 2012.

Kembel, Dòzef. Heroj sa hiljadu lica. Novi Sad:Stylos, 2004.

Nadelman Lynn, Ruth. Fantasy Literature for Chil-dren and Young Adults: A Comprehensive Guide.Westport: Libreries Unlimited, 2005. (preveo N.Paulica)

Nikolajeva, Maria. ”Fairy Tale and Fantasy: FromArchaic to Postmodern” y: Marvels & Tales 17/1(2003): pp 138–156 (preveo N. Paulica)

82

Opa~i}, Zorana. Poetika bajke Grozdane Oluji}.Beograd: SKZ i U~iteqski fakultet, 2011.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. „Fantasti~ni svetu stvarala{tvu Uro{a Petrovi}a – izme|u ho-rora i humora”, u: M. Deteli} (ur.). Mo} kwi-èvnosti, In memoriam Ana Radin. Beograd:SANU – Balkanolo{ki institut, 2009, 51–66.http://www.balkaninstitut.com/pdf/izdanja/posebno/Moc%20knjizevnosti.pdf (12. 1. 2015.)

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. Gospo|i Alisinojdesnoj nozi. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, 2012.

Pe{ikan Lju{tanovi}, Ljiljana. „Krhki vodi~ kroz ta-mu”, pogovor; Uro{ Petrovi}. Peti leptir. Beo-grad: Laguna, 2012, 115–120.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. „Prostor u savre-menom fantasti~nom romanu za decu – nacrt ti-pologije na primerima iz savremene srpske pro-ze”, u: Violeta Jovanovi}, Tiodor Rosi} (ur.)Kwièvnost za decu u nauci i nastavi. Ja-godina: Fakultet pedago{kih nauka Univerzite-ta u Kragujevcu, 2014, 11–34. (u {tampi)

Svetieva, Aneta. ”He Is a Dog, But I Am a BiggerDog Then He Is” in: Studia Mythologica Slavica,5 (2002): pp 131-144. http://sms.zrc-sazu.si/Si/SMS5/Studia5.html (21. 10. 2013.)

Todorov, Cvetan. Uvod u fantasti~nu kwièv-nost. Beograd: Slu`beni glasnik, 2010.

Tokin, Marina. „Pesni{tvo za decu Dejana Alek-si}a”. Detiwstvo 3–4 (2007): 33–36.

Tolkin, Xon Ronald Rejel. Stvarawe vilinskepri~e: drvo i list. Beograd: Esotheria, 2002.

Nikolaje J. PAULICA

THE CHRONOTOPE OF CONTEMPORARY FANTASYNOVEL FOR CHILDREN AND YOUNG ADULTS

(ON EXAMPLE NOVELS BYNEIL GAIMAN AND URO[ PETROVI])

Summary

In this paper we examine the characteristics of chrono-tope in fantasy novels, which is a very represented genre incontemporary literature for children and young adults. Thescope of this research are novels from two active writers ofmiddle generation Uro{ Petrovi} and Neil Gaiman who are(in certain sense) acknowledged (winners several literaryawards) and also recognizable for their fantasy novels: Co-raline and The Graveyard Book (by Neil Gaiman) and Aveni jazopas u Zemlji Vauka (Aven and Badgerdog in the Landof Vaucs) and Peti leptir (The Fifth Butterfly) (by Uro{ Pe-trovi}). Compared to the traditional fantasy genres (fairy ta-le, myth), in contemporary fantasy novels there is a princi-pal difference in construction of their spatio-temporal relati-ons. Chronotope in contemporary fantasy novels is createdin two ways: by keeping the chronotope in which magic andreality combine that is characteristic for folklore fantasy (i. e.closed secondary world and mythic time) and by layeringof real and magical worlds (i. e. open secondary world, im-plicated secondary world and variations of time determi-nants). This will be showen in numerous examples withinthis paper. A significant part of this paper is dedicated toanalyzing the characteristics and narrative procedures forthe creation of the secondary worlds.

Key words: chronotope, contemporary fantasy, novelsfor children and young adults, Neil Gaiman, Uro{ Petrovi}

83

UDC 821.163.41–84.09 Petrovi} U.

� Gordana S. GLAVINI]Radio televizija Beograd

Republika Srbija

ZAGONETAWE

URO[A PETROVI]A

ILI

POHVALA MUDROSTI

ZA ̂ ITAOCA 21. VEKA

SA@ETAK: Rad se bavi kwigama zagonetki, mozgali-ca i glavolomki Uro{a Petrovi}a i poku{ava da odgovo-ri na pitawe za{to su one izazvale pravu ~itala~ku revo-luciju me|u decom i mladima i za{to u wima uìvaju iodrasli. Ovaj deo Petrovi}evog kwièvnog opusa te{koje ànrovski svrstati, a sme{taju ga naj~e{}e negde iz-me|u popularne nauke i beletristike. Pisac obla~i za-gonetku iz kwige u kwigu u razli~ita ruha i pomera gra-nice zagonetawa: od zbirke Zagonetnih pri~a, preko se-rijala o devoj~ici Marti Smart u kome su mozgalice iglavolomke sabrane u Misterijama Ginkove ulice, prvogromana u zagonetkama Mra~ne tajne Ginkove ulice, zago-netnih eksperimenata u kwizi Tajne ve{tine MarteSmart, do nastavka romana Martina velika zagonetnaavantura. Pokazujemo da sve ove kwige odlikuju ma{tovi-ti prostori, fantasti~ne avanture, neobi~ni junaci, oso-bena simbolika, humorna nota, specifi~na atmosfera (odopu{tene u traperskoj naseobini do misti~ne sa elemen-tima horora u serijalu o Marti Smart). Petrovi}evo za-gonetawe „razmrdava vijuge”, razvija kreativno razmi{qa-we, ali i pou~ava o prirodi i ̀ ivotu uop{te. Ono inten-zivno ìvi i na kwièvnim susretima ~italaca i pisca.Zato sam koristila obrazloèwa stru~nih i de~jih ̀ iri-

ja, kao i ocene |aka – kriti~ara okupqenih u programu„O{tro perce”. Kao novinar, za potrebe programa Radiotelevizije Srbije intervjuisala sam profesore i pisca ianketirala decu, te su i wihove izjave ukqu~ene u ovaj rad.

KQU^NE REÎ: zagonetne pri~e, mozgalice, glavo-lomke, misterije, roman u zagonetkama, pouke, ~itala~karevolucija, humor, ma{ta, de~ja kritika

Iako se moje rodno mesto neminovno pretvaralo ugrad, jo{ uvek je bilo skrajnutih putawa na kojima se mo-glo nagomilati grawe i zapaliti pristojna logorska va-tra. Posedali bismo tada oko lelujavog plamena, i doknam je vrelina zarila lica, pri~ali o zanimqivim tema-ma. Obi~no bi stariji de~aci vodili glavnu re~, ~esto naspla{e}i izmi{qenim pri~ama o povampirenim [umadin-cima, nespokojnim duhovima i vilinim kolima. Se}am seda je, prilikom povratka ku}i, bilo dosta osvrtawa. Ve-trom quqani `bunovi li~ili su na drekavce, a nama se,uz jezu i nelagodu, ponekad ~inilo obratno.

Jedne od tih ~arobnih ve~eri, neko je ispri~ao zago-netnu pri~u. Be{e to kratka pripovest o le{u ~ovekaprona|enom usred pustiwe, bez ode}e i sa tankim {tapi-}em u ruci. Trebalo je odgonetnuti kako se nesretnik na-{ao stotinama kilometara od prvog naseqa, za{to je nagi u ~emu je tajna onoga {to mu je ostalo u {aci.

Odblesci vatre zaigra{e po licu pripoveda~a, ~inimi se, kao nikada pre. Pa`qivo sam slu{ao naga|awaostalih de~aka, poku{ao da iskoristim sve {to ~ujem, mi-miku zagoneta~a, naglasak, skrivene delove pri~e... Upijaosam svaki detaq, tu pored vatre, dok se u meni razgorevaomnogo ve}i plamen.

Sinulo mi je da je ~ovek isko~io iz balona. Letelicaje po~ela da gubi visinu nad smrtonosnom pustiwom, te suse o~ajni putnici osloba|ali svake suvi{ne teìne, tara-se}i se ~ak i ode}e. Nije bilo dovoqno! Ako bi sletelitu, usred pe{~ane nedo|ije, svi bi bili osu|eni na smrtod ̀ e|i! Tako su morali da odlu~e ko }e se ̀ rtvovati zaostale, te isko~iti na pesak i osloboditi korpu balonasvoje teìne. Re{ili su da odlu~i kocka! Tako je prona-

84

|eni nesretnik izvukao najkra}i {tapi}, i u~inio ono{to mu je bilo su|eno. Sve se poklapalo!

Moja pretpostavka be{e ta~na, i ja sam se beznade`nozaqubio u pri~e za re{avawe...

Jedva sam ~ekao nove izazove!ûo sam negde jo{ jednu pri~u, i re{io je. Potom sam

nekako iskopao jo{ jednu zagonetku od prodavca lubenicai, mada ju je izuzetno lo{e ispri~ao, nije bila lo{a. Jed-nu mi je obe}ao te~a, prerano penzionisani oficir, alise na kraju ona svela na ruralni vic iz wegovog pirot-skog zavi~aja.

Bio sam tuàn...Kad ih ve} nema, ~vrsto sam re{io da makar sam smi-

slim neku. Hodao sam duboko zami{qen, a to obi~no ~i-nim oborenog pogleda. Kako li se prave takve pri~e?

Hodaju}i tako, udubqen u misli na pu{komet dalekood mesta na kom nastaju zagonetne pri~e, pogled mi zasta-de na ispucalom asfaltu. U jednoj od pukotina ugledahkliker, porculanac. Bar ne{to!

Ipak, pri~a nije dolazila...Znam! Setio sam se! Polako sam promislio svoju ide-

ju, i nastala je prva zagonetna pri~a koju sam smislio! Je-dva sam do~ekao ve~e... (Petrovi} 2012b: 5–6)

Zagonetne pri~e iliti

putokaz za ~itawe prirode

Kao {to je Uro{ Petrovi} kao de~ak jedva do-~ekao ve~e da ispri~a svoju prvu smi{qenu zago-netnu pri~u drugovima, tako danas deca ali i odra-sli s velikim nestrpqewem i{~ekuju svaku novukwigu wegovih zagonetki, mozgalica i glavolomkii svaki kwièvni susret sa piscem, jer ih je najza-nimqivije re{avati s wim. Petrovi} se dana{wim~itaocima obratio najpre Zagonetnim pri~ama,koje su prerasle u serijal u okviru kojeg je do sa-da objavqeno pet kwiga.1

U Zagonetnim pri~ama zagonetke su odeveneili umetnute u kratku pri~u. De{avaju se u ambi-jentu koji nije ni vremenski ni prostorno defini-san, ali je ipak prepoznatqiv i utisnut u svest ibi}e i ~oveka dana{wice. Opredequju}i se za tra-persku naseobinu i jedan sasvim prirodan okoli{,pisac nas podse}a na zdravije stranice istorije ~o-ve~anstva zabeleène u prohujaloj pro{losti, jeru wima ̀ ivot te~e a ne tr~i kao danas. Petrovi}evprostor je, moèmo re}i, bajkolik, epsko-fanta-sti~an, starovremski, ali biraju}i wega on ostajeveran ambijentu nastanka zagonetke i podse}a da jezagonetawe drevna ve{tina i najpre usmena tvore-vina, vrsta misaono-govorne igre koja sa svojim na-~inom izraàvawa u slikama poti~e od davnina iima je kod svih naroda sveta. U pri~ama je ma{to-vit i ìv svet junaka – zagoneta~a i odgoneta~a.@iteqi traperske naseobine razli~ite su dobi irazli~itih zanimawa, a ono {to im je zajedni~kojeste da svi vole da svoj dan za~ine, ukrase ilioplemene re{avawem zagonetki, ne samo u trenuci-ma predaha ve} uglavnom prilikom obavqawa uobi-~ajenih svakodnevnih poslova, bilo ispred ogwi-{ta u svojim kolibama, bilo pored vatre pod otvo-renim nebom. Te ~asove ili segmente u prve ~etirikwige verno prate crteì i ilustracije Ilije Me-lentijevi}a, dok je posledwu, petu kwigu u ovom se-rijalu ilustrovao Dejan Mandi}. I bojom i lini-jom, a svakako i {tampom na papiru koji podse}ana pergament, oìvqava drevni ambijent, {to do-prinosi razigravawu ma{te kod ~itaoca. Naziv

85

1 Dva puta dobile su presti`no priznawe „Neven” za najbo-qu nau~no-popularnu kwigu 2005. (Zagonetne pri~e kwiga pr-va) i 2006. (Zagonetne pri~e kwiga druga). Najve}i ̀ iri de~jekritike dodelio mu je „Dositejevo pero”, proglasiv{i tre}ukwigu Zagonetnih pri~a najboqom kwigom za stariji {kolskiuzrast 2007. godine, a petu kwigu najboqom 2012. godine. Zago-netne pri~e I i II objavqene su i u Ma|arskoj i Makedoniji.Prvi deo serijala ~ita se i na gr~kom jeziku.

svake od pri~a zabeleèn je na crteù kore drve-ta iza koje izviruje sova i to je jo{ jedan simbo-li~an poziv za mudro i uspe{no re{avawe zagonet-ki.

Petrovi}eve Zagonetne pri~e su pohvala mu-drosti i iskustvu ili svojevrsna kombinacija zna-wa i iskustva, ali ne uvek iskustva ste~enog godi-nama. Glavni junaci koji predwa~e u zagonetawu iodgonetawu su mudri vidar Gof i wegova unukaAtilija, te Atilijini drugari Anul, Boko, Kaluk.Me|u Petrovi}evim junacima su i odrasli traperi:Crni Ilas, Kort, Korm, Kuluk, Mort, Puft, Saren,Arnet, Dradin, zatim, Durd, Kneb, Gorost, Darn,Ikol... Junaci pri~a imaju neobi~na imena (a tosigurno nije slu~ajnost i vrlo je mogu}e da su i wi-hova imena zagonetke same po sebi i neke od smi-{qenih pi{~evih tajni). Me|u akterima zagonet-nih doìvqaja su i panter Kin, pas Vest, Ilasovqubimac Andron. Pojavquje se i nebeska strela, pai lame. Dakle, {aroliki svet planete Zemqeokupqen u jo{ {arolikijem prostoru u kojem su iSeverna reka, Velika livada – ogromna oblast pre-krivena samo travom, velika pustiwa, bara s lokva-wima, Listopadna {uma, Isto~na kapija, Velikojezero. Taj svet podse}a i vremenom i prostorom naambijent Petrovi}evog romana Aven i jazopas uZemqi Vauka. Junaci putuju na Divqi istok, po-smatraju zvezde, jedu slatke plodove, prave instru-mente, uzgajaju p~ele, idu u lov na tetrebe, kuvaju~aj od ginka i kantariona, plove u kanuu, istraùjuobale, prevazilaze nezgodne susrete sa medvedima,spasavaju slavuje, skupqaju vrgawe, takmi~e se u ga-|awu lukom i strelom, trkaju se na lamama, igrajuse balvanima, prave zamke za ìvotiwe, kuju nov-~i}e, neki su odgajiva~i puèva, drvose~e, kameno-resci, krznari, pekari... Bilo ~ime da se bave, onizagonetawem preispituju svoje intelektualne spo-sobnosti, dovitqivost, mo} zapaàwa, razvijaju

svoje apstraktno mi{qewe, ali i osveàvaju svojduh i za~ikavaju ma{tu.

Mada su pri~e uglavnom logi~ke mozgalice, zare{avawe nekih od wih neretko je potrebno znaweo prirodi i wenim zakonitostima. U slavu prirodei umovawa jo{ jedan vaàn a zanimqiv Petrovi}evdetaq. Teìna re{avawa pri~a odre|uje se brojemginkovih listi}a. Ginko je reliktna vrsta, ìvifosil koji se do danas odrào jo{ iz mezozoika.Mandarinsko drvo, koje jo{ zovu drvo dedova i unu-ka, osim {to je retko vrlo je i dragoceno. Pro~i-{}ava vazduh a pre svega je poznato po tome {to sekoristi za poboq{avawe memorije, saznajnih spo-sobnosti i pa`we. Gingko biloba kao simbol mu-drosti s razlogom je veoma po{tovan u traperskojnaseobini i zauzima po~asno mesto u Petrovi}evimkwigama. „Da bi se re{ili neki od ovih zadataka,trebalo bi posedovati odre|ena znawa. Kako je Sa-ren izbrojao ènke i mu`jake u svom uzgajali{tupuèva, ili kako se Crni Ilas osladio mesom xi-novskog gu{tera iako se protivi ubijawu ìvoti-wa – moè odgovoriti samo onaj koji ima odre|enapredznawa o svetu prirode. Neki od zadataka traèobi~no ìvotno iskustvo, poput pitawa za{toAtilija, spremaju}i ru~ak, pla~e. Neki matemati~-ku logiku, sposobnost merewa i prostornog zami-{qawa...” (Pe{ikan Qu{tanovi} 2006).

U nekima od pri~a ukazuje se na odli~nu mo} za-paàwa koja je pomogla Anulu da bezbedno pro|epored {arene otrovnice, u drugima pak da je pone-kad boqe dobro se naspavati jer jutro ~esto donesere{ewe, kao npr. za zagonetku „U|e{ na jednu rupuiza|e{ na dve”... Za re{ewe nekih zadataka i tekako mogu biti korisni ogledi sa ~asova biologi-je, kao recimo za otkrivawe na~ina na koji je Ati-lija uspela da beli cvet pretvori u plavi, a znaweiz hemije pomo}i }e ~itaocu da odgonetne {ta sekrije iza pitalice „Wega je rodila majka, ali }e

86

on zauzvrat roditi wu”, te saznati kako su Anul iBoko uspeli da izbegnu opasnost... Pisac je smi-slio i zadatke koje ni najumniji traperi iz pri~anisu re{ili. Za wihovo odgonetawe je potrebno is-crpno istraìvivawe i „guglawe” ne pomaè. Takose, recimo, pred Savetom naseobine, dakle i predsamim ~itaocima, na{ao zadatak teìne 12 ginko-vih listi}a u drugoj kwizi Zagonetnih pri~a –trebalo je odgonetnuti ~udesni predmet, medaqonna slici. Re{ewe je objavqeno tek u tre}oj kwizi– mnogi su se iznenadili kada su saznali da je tajtalisman zapravo kost morskog jeà Encope gran-dis, a kada se taj neverovatni fosil prelomi iz we-ga ispada pet beli~astih ko{~ica, oblikovanih po-put golubica. Ina~e, crte` ovog svojevrsnog „tali-smana” nalazi se u svakoj kwizi Zagonetnih pri-~a, ~im se otvore korice, i deluje kao otisak nekogstarinskog pe~ata ili simbola. Na kraju tre}ekwige opet je postavqena nova, tako|e nimalo la-ka „Nere{ena zagonetka starog trapera”, koja gla-si: „To i kad skroz nestane, uvek pola ostane. Polakad mu oduzme{, to }e celo ostati”.

Re{ewe ove zagonetke objavqeno je tek u petojkwizi Zagonetnih pri~a i glasi topola (neve-rovatno je to koliko je ono ispred nosa re{ava~a– toliko blizu, a tako daleko). I naravno, obja-vqivawe re{ewa najteè zagonetke, broj 150, po-stavqene u petoj kwizi ({tampanoj 2012. godine),odloèno je do daqweg, do pojave nove, {este kwi-ge... U trapersku naseobinu stigla je po{iqka zadebelog trapera Pufta. „U vre}i je ne{to {to jeoblo na krajevima i u sredini, a izme|u tih obli-na su uglovi”. Prema kazivawu samog pisca, malo-brojni su oni koji su pogodili {ta se u vre}i kri-je... Piscu godi neizvesnost i poru~uje: „Najsla|ekupine kriju se u najtrnovitijim vrzinama” (Petro-vi} 2012a: 76).

Koliko god da je pri~a svedena i u slu`bi za-gonetke, ona je ipak originalna literarna forma,sa junacima koji imaju svoje uloge, koje ~itaociprepoznaju i iz pri~e u pri~u o~ekuju. One ukazu-ju na zna~aj igre, a istovremeno i na to da je odra-stawe proces koji traje ~itavog ̀ ivota i na to da~ovek dolazi u razli~ite situacije koje mu vaqanau~iti da re{ava jer su mu one neophodne za stal-ni rast i razvoj. Zagonetne pri~e imaju svoje osmi-{qene boje, po~ev od pi{~eve smernice, pomenu-tog ginkovog lista kojim se ukazuje na teìnu si-tuacije (problema), preko toga da ideja nije imeni-ca jednine ve} mnoìne, da je dragoceno da se pri~a– situacija re{ava u dru{tvu zato {to je bitno da~ovek ~uje drugoga, jer se nikad ne zna da li }e ne-~ija ideja iznedriti neku novu ideju kod nas samih,do toga da ~italac na kraju kwige, uz re{ewe pri~eili situacije (preporu~uje se da se ono pogledaba{ kada se mora), pa moèmo re}i i de{ifrovawetajne, dobije kratki savet za ìvot ili pouku pi-sca. Za odgonetawe svake od pripovesti koje ~itao-ci re{avaju zajedno sa junacima kwiga zaista nisu,kako autor kaè, potrebni ~arolija, magi~ni napi-ci, predmeti, bajawe, gatawe ili „zavirivawe ustare traperske legende”. Dovoqno je „podmazati”mislene to~ki}e. Ove pri~e ~itaoca izme{taju izoptere}uju}eg prostora i ukazuju na to da postojina~in za lako bivstvovawe jer sva ~arolija za ta-kvo posmatrawe ìvota dolazi od nas samih.

Zagonetawe i odgonetawe u pri~ama, ili odgo-netawe pri~a Uro{a Petrovi}a zna~i „pristajawena ~udo pri~e”, kaè Qiqana Pe{ikan Qu{tano-vi} i zakqu~uje: „U danas kultnoj televizijskoj se-riji Na slovo na slovo, Radovi}ev Mi}a kaè lu-tku A}imu: ’Nemoj biti bezobrazan, budi pametan’.Ovo bi moglo biti moto Petrovi}evih Zagonet-nih pri~a. Wegovi junaci ocrtani su sasvim svede-no, ali jesu deca koja rastu u prirodi i ~itaju za-

87

gonetnu i impresivnu kwigu prirode. Petrovi}evekwige nisu samo osobeno ve`bawe pameti, one po-sreduju raznovrsno i raznorodno iskustvo, ste~enoiz kwiga, stripova, filmova, pri~a, ali i lutawakroz prirodu...” (Pe{ikan Qu{tanovi} 2006).

Na Zagonetnim pri~ama zasniva se deo pro-grama NTC sistem u~ewa, koji podsti~e razvojfunkcionalnog znawa i pomaè ranom otkrivawui animaciji darovite dece. (NTC sistem u~ewa, ~i-ji su autori dr Ranko Rajovi} i Uro{ Petrovi},dobio je naziv po Mensinom Odseku za darovite„Nikola Tesla centar”, a primewuje se u vrti}imai {kolama kod nas i u jo{ petnaestak zemaqa.) Za-to Zagonetne pri~e, iako su namewene deci {kol-skog uzrasta i starijima, rado slu{aju i odgoneta-ju zajedno sa vaspita~ima i mali{ani – pred{kol-ci. Da pri~e mogu da oìve i na sceni svedo~i ipredstava Zagonetne pri~e koju su pripremilideca i vaspita~i Pred{kolske ustanove „Skadar-lija”, a koja je u junu 2010. izvedena u De~jemkulturnom centru u Beogradu.

Natalija Qubojevi}, u~enica 7. razreda O[„Kara|or|e” na Vo`dovcu, ~lanica najve}eg ̀ iri-ja de~je kritike „Dositejevo pero”, na pitawe kakoocewuje Zagonetne pri~e odgovara: „Podsti~u vasda razmi{qate i saznajete odgovore, ali da pritom~itaju}i postavite jo{ hiqade novih pitawa. To-liko vas jako odvla~e iz realnosti da vas ponekadsamo ose}aj papira pod prstima moè uveriti u toda je to u stvari samo kwiga, iako bi se svi ~itao-ci sloìli da wen zna~aj i brilijantnost prevazi-laze jednostavnost ovih re~i, jer dok ~itate wegovekwige dobijate iskren osmeh na licu podstaknutèqom za upotpuwavawem znawa i to je najlep{ipoklon koji nam jedan autor moè dati.” MilicaNinkovi}, u~enica iz iste {kole, na pitawe odgo-vara pitawem: „[ta re}i o uzvi{enoj mudrosti, do-setqivosti i misterioznosti kojom odi{e ova kwi-

ga? îni se da bi re~i sve pokvarile, jer zaistaovo je pravo osveèwe u srpskoj kwièvnosti zadecu” (ocena kwige Zagonetne pri~e – kwiga peta,iz obrazloèwa ìrija „Dositejevo pero”). JankoKneèvi}, u~enik 7. razreda O[ „Lazar Savati}”u Zemunu smatra da je „kwiga Uro{a Petrovi}askupina vi{evekovne mudrosti u vidu pitalica, mo-zgalica i svakakvih zagonetki. Ovoj kwizi se nemoè na}i mana, osim one da je nemogu}e prepozna-ti ̀ anr. Ovu kwigu preporu~ujem svima koji ̀ eleda napreù um, a ne mi{i}e!” (iz obrazloèwa ̀ i-rija „Dositejevo pero” o petoj kwizi Zagonetnihpri~a, najboqem delu za stariji uzrast u 2012).

Zagonetne pri~e, osim {to razmrdavaju vijuge,te razvijaju kreativno razmi{qawe i povezuju stva-ri koje se ve} znaju, bitne su i zbog toga {to pod-sti~u komunikaciju izme|u dece, te izme|u dece iodraslih (bilo da je re~ o pedagozima u vrti}u,{koli ili roditeqima). U vremenu u kome ìvi-mo, kad ~ovek sve vi{e komunicira sa kompjuteromi drugim tehnolo{kim ~udima, umrtvquje ̀ iva ko-munikacija, nestaje ̀ iva re~, odumire emocija. Pe-trovi} ima u vidu i to. Zato i sam, osim na kwi-èvnim susretima, ~esto sa decom boravi u priro-di i u woj oìvqava zagonetne pri~e, na selu, po-red vatre, u {umi, upravo onako kako je i sam sa-wao i ̀ eleo u detiwstvu. I na taj na~in autor pod-se}a da je ~ovek potekao iz prirode, da je weno de-te, da je izvor wegovog ̀ ivota u woj i da bi treba-lo da je po{tuje, jer udaqavaju}i se od we udaqavase od sebe i postaje mehani~ko bi}e koje nije u har-moniji ni sa sobom ni sa svetom oko sebe.

Misterije Ginkove ulice iliti

radoznali mikrosvet zelene osmice

Osim serijala Zagonetne pri~e, Uro{ Petrovi}osmislio je jo{ jedan serijal mozgalica i glavo-

88

lomki, u kome je glavna junakiwa devoj~ica MartaSmart. Prva u tom nizu je kwiga Misterije Gin-kove ulice2 Opet je iznenadio ~itaoce. Majstor zakreirawe paralelnih svetova, u serijalu o MartiSmart gradi jedan zdravi mikrosvet u dana{wemmakrosvetu uprqanom na svim nivoima.

Za razliku od Zagonetnih pri~a, koje se de{a-vaju u traperskom nasequ, nova mentalna igra odi-grava se u gradskoj sredini, u ulici koja istovre-meno i li~i i ne li~i na one kojima se svakodnevnoprolazi. Podse}a na blisku pro{lost, ali se posvojoj formi pre moè zamisliti na bioskopskomplatnu, na televizijskom ekranu ili u kompjuter-skoj igrici. Ipak, ona oìvqava u kwizi, okre}ese i prevr}e bez daqinskog upravqa~a i „mi{a”.I ma koliko se trudili da se wome kre}emo kao pove} dobro poznatim sokacima, stopala ne ple{u nauobi~ajenu muziku. Ulica veselo vijuga, ima oblikpoloène osmice i oivi~ena je ginkovim drvoredi-ma. Brojevi na wenim ku}ama su bez ikakvog reda.Ne zna se gde po~iwe a gde zavr{ava i moè da po-nudi beskona~nu {etwu. Zaviriti u wene kutovezna~i nabasati na misterije koje }e ipak dalekovi{e zagolicati um nego tabane. Namewena je svi-ma koji zaziru od jednoli~ne svakodnevice, a rado-znalim istraìva~ima razveseli}e bi}e i zadovo-qiti nesta{ni duh. Ipak, ona o~ekuje sve one ko-ji se ne pla{e tame i nepoznatih senki, ali i onekoji èle da se razra~unaju sa svojim strahovima.Ve} u samom naslovu kwige nagove{tena je novinau odnosu na Zagonetne pri~e: „misterije” – malonapetosti i misti~na atmosfera na granici sa ho-rorom. Ovo moè da bude i svojevrsna asocijacijana na{ svakodnevni ìvot.

Osim novog neobi~nog prostora, ~itaoca o~eku-ju i neobi~ni junaci. Za razliku od pametne Ati-lije u Zagonetnim pri~ama, koja kao unuka jednogmudraca ima privilegiju da sazna i nau~i vi{e odsvojih vr{wakiwa i vr{waka, pa tako i isplivavakao gotovo glavna junakiwa jedne druìne, Ginkovuulicu, ulicu „uvrnutog” izgleda posebnom ~ini de-voj~ica Marta Smart. Ona je neobi~na ne samo zbogboje kose ve} i po smelosti, odva`nosti i hrabro-sti, osobinama na kojima bi joj pozavideli mnogide~aci. Wu ne zanimaju krpice i lutkice, ve} avan-tura i istraìvawe na koje ne kre}e bez lupe, kom-pasa i baterijske lampe. Prva je u re{avawu pro-blema u svetu ginkove osmice. I ne samo to, rado isama osmi{qava zavrzlame za svoje prijateqe, presvega za crvenokosu drugaricu Luciju i drugara Ve-negora, smotanog i zbuwenog de~aka. U misti~nostneobi~ne ulice upleteni su i weni stariji stano-vnici. U oblikovawu wihove biografije i ̀ ivotaprisutna je osobena Petrovi}eva humorna nota. Za-stavnik Fedor iskusni je poznavalac svetskih vodai tajna je kako je ostao nepliva~. Lukijan se opro-bao u brojnim zanimawima {irom planete, skrasiose u Ginkovoj ulici, vlasnik je radionice u kojojse izra|uju ku}ice za ptice, a wegove mu{terije sunorve{ki kraq i Dru{tvo za zbriwavawe ptica Ju-`ne Koreje. Tu je i profesor [izlap, doma}in ku-}e koja podse}a na debeli svetionik, u koju gostiretko svra}aju, a ~ije ime vi{e nego dovoqno govo-ri o wemu. Baba Araukarija najmawe je angaòvanau re{avawu misterija, ali je zaslu`na za zelenuboju Martine kose, koja je za{titni znak vascelogprostora za mozgawe. Ne zna se da li joj je ime re-tke i dugove~ne vrste ~etinara darivano odmah poro|ewu ili ga je sama odabrala, ali ono je u skladusa wenom profesijom (Araucaria araucana je zimze-lena vrsta iz roda Araucaria poreklom iz sredwegîlea i zapadne Argentine, visine do 40 metara i

89

2 Kwiga je dobila Nagradu „Gordana Brajovi}” kompanijeNovosti kao najboqa kwiga za decu i mlade 2008. godine, a sti-gao je jo{ jedan „Neven“, za oblast popularne nauke, tako|e za2008. Prevod kwige Misterije Ginkove ulice na italijanskijezik nagra|en je priznawem „Estroverso” u Udinama.

pre~nika do 2 metra, koja moè da ̀ ivi 2000 godi-na a sveto je drvo plemena Mapu~i). Araukarija li-kom i rabotom sli~i starim ve{ticama i predstav-qa se kao apotekarka u penziji. Neobi~nu druìnuprate gvinejska koka le{inarka i francuski bul-dog Jang. Jasno je da su junaci svetski putnici, aako ba{ i nisu onda sawaju da to postanu, ili pakimaju zanimqivo poreklo. Koliko su divqi tolikosu i pitomi, u svakom slu~aju – bezopasni su.

Pred ~itaocima su misterije mra~nih tavana,zaboravqenih podruma, starog grobqa, tajne qubi-~aste ku}e i jezive plave sobe, rasplitawa brojkii slova. Za de{ifrovawe mozgalica i glavolomkikoristi {kolsko znawe i svako saznawe iz svako-dnevnog ̀ ivota. Va`no je biti strpqiv i ukqu~itisva ~ula. I najlu|a ideja koja padne na pamet moèbiti re{ewe nekog od zadatih glavolomki. I na-ravno, od velike pomo}i su i ilustracije DejanaMandi}a. Tako je jedan od zadataka da se od 12 dr-venih koluti}a na kojima je urezano po jedno slo-vo sastavi samo jedna re~, zatim da se odgonetnekoja re~ kada joj se oduzme jedno slovo postaje du-à, ili pak da se prona|e re{ewe za izlazak izplave sobe koja nema ni prozora ni vrata, niti bi-lo kakav otvor kroz koji bi se moglo iza}i, a u wojse nalaze samo merdevine, plavi bicikl i mrtvama~ka... U neobi~nom prostoru osmice nema moder-nih igra~aka ni savremenih ure|aja. Ne ~uje se zvukmobilnog telefona, signal za tek pristiglu SMSporuku, niti alarm za bu|ewe. Nema ni~eg {to biometalo re{avawe tajni. Ipak, u prilog misteri-ja je atmosfera, pomalo zastra{uju}a, koju do~ara-va lepet krila slepog mi{a, udarac prevrnute li-mene kante, {kripa zar|alih vrata ili dugo neo-tvaranih àluzina, pa i zvi`duk po{tara. A pri-likom istraìvawa Ginkove ulice nailazi se nazanimqive predmete kao {to su bumerang, trokra-ka bola, buzdovan iz trinaestog veka, Davidova

pra}ka, tabla za prizivawe duhova, aborixinski du-va~ki instrument dixaridu. Neobi~ni spojevi juna-ka i doga|aji u ulici nisu slu~ajni, a pisac podse}ada sve na {ta se naleti, bez obzira na to odakle jestiglo i tu se na{lo, u sebi krije tajne, male ilivelike, i podse}a da pri~a o svetu nije od ju~e ida je samo ~ove~anstvo u stvari jedna velika zago-netka. Sti~e se utisak da je s jedne strane ~italacuba~en u vremeplov, a s druge, opet, da u Ginkovojulici vreme zapravo ne te~e, ili je pak zaustavqe-no, recimo u prole}e.

Mudrica zelene kose pomo}i }e svakom ko zai-sta èli da re{i zadate probleme, ukoliko mu sedesi da se spotakne na putu re{avawa. Zato je ~i-taocu dozvoqeno da zvirne u Martinu svesku za ma-lu pomo}. Za one koji brzo odustaju, odnosno za ne-strpqive ~itaoce, re{ewa mozgalica data su nakraju kwige. Ukoliko se ba{ odlu~e da „pretr~a-vaju na crveno”, za wih postoji jo{ jedno iznena-|ewe, jer ih do „zelenog” ~eka jo{ jedna autorovazvr~ka. Samo uz pomo} ogledala mogu se pro~itatire{ewa. U slu~aju da su ~itaoci ve{ti u pisawuzdesna nalevo, predmet za ogledawe ne}e biti ne-ophodan. Za ~itaoce-detektive Uro{ Petrovi}spremio je i nagrade – otkrivawe Martinih tajnihve{tina: kako napraviti ~vor u obliku Ginkoveulice ili nevidqivo mastilo, kako gurnuti stvarikoje na prvi pogled ne mogu da pro|u kroz prstenili iznenaditi neprijateqa neo~ekivanom skala-merijom. Svako ko se upusti u re{avawe misteri-ja stavqen je, kao i u Zagonetnim pri~ama, naslatke muke, ali na kraju ove kwige zaista posto-ji i ne{to slatko za kraj, iliti jo{ jedna ma{to-vita pi{~eva igrarija – recept za zelenoùte gin-kove kola~e, za sve one koji imaju hrabrosti da idudo kraja i da ga probaju. Za svaki slu~aj, tu je le-kovito biqe da pomogne i saveti apotekarke Ara-ukarije kako ga su{iti i ~uvati.

90

Ime ulice u kojoj stanuju misterije nije slu~aj-no, jer nema boqeg za{titnika prostora za umovaweod ginka. Kao i u Zagonetnim pri~ama, i ovde jeto drvo za{titni znak mozgawa. S obzirom na toda wegovi listovi podse}aju na mozgi}e, ne ~udi{to su upotrebqeni i za boju kose glavne junaki-we Marte Smart. Boja je jo{ jedan simbol koji au-tor preuzima i oblikuje ga na sebi svojstven na~in.Zelena je boja prirode, mladosti i obnove. To jeboja ekologije i ~istog sveta, za razliku od sivogi zaga|enog prostora gradova. Ona je uto~i{te, ka-pija do slobode. U woj se stapaju ̀ uta i plava. @u-ta razja{wava, a plava donosi mudrost. Zajedno po-maù da zapamtimo ono {to je potrebno. Zelena jequbiteq harmonije i ravnoteè. Ako se qudski ka-rakteri mogu odre|ivati bojama, onda je zelena bo-ja velikog reformatora koji donosi promenu, jerzeleni karakter ne voli da prati utabane puteve –stvara nove kada su stari neuspe{ni. Zelena kaè„ovo je moj prostor. Ja }u krenuti i zato mi oslo-bodite put”. Zelena je boja koja se me{a sa svimei vaì za op{teg isceliteqa. Iznad svega, zelenaima kqu~ pam}ewa koji otkqu~ava duboke i skri-vene uzroke svega onoga {to nas uznemirava. Onavas usmerava kada ne znate {ta daqe da radite. Ze-lena voli novi po~etak. I samo ime glavne junaki-we Marte Smart, ili Gospo|ice Pametnice, asoci-ra na prvi mesec prole}a, bu|ewe prirode, bu|eweuop{te... Prostor za razmrdavawe vijuga Uro{ Pe-trovi} sme{ta u ulicu koja ima oblik broja osam.I to nije slu~ajno. U Starom Egiptu broj osam bioje simbol ravnoteè i kosmi~kog reda, zbir ~etiriglavne i ~etiri sporedne strane sveta. U numero-logiji se smatra simbolom savr{enstva, ali i bes-kona~nosti, koja se u matematici obeleàva polo-ènom osmicom, beskrajnim dvostrukim prstenomkoji ozna~ava ve~ito kretawe. Ginkova ulica toomogu}uje. Po{to je dugotrajnost ginka do dana da-

na{weg zagonetka, a i u brojevima ima ne~eg ~udno-vatog i tajanstvenog, ne iznena|uje da je svet miste-rija sme{ten u ginkovu osmicu.

Osim velike autorove strasti za saznawem, we-govo {tivo, koje je svrstano me|u nau~nopopular-na dela, krasi „lep i logi~an stil, ~ist, pravilan,jednostavan jezik, osetqivost za koli~inu infor-macija koju bi trebalo dati, sluh za ~itaoca, we-gov ugao gledawa i za to kako da mu bude zanimqi-vo i kako da boqe zapamti ono {to ~ita i na ~emuradi. Ovo ima Uro{eva kwiga, a ovo su karakteri-stike koje bi trebalo i svaki dobar uxbenik da po-seduje” (Pe{ikan 2009: 1). Osim {to podsti~e kre-ativno razmi{qawe i upo{qava um na pravi na~in,Ginkova ulica nenametqivo ukazuje na staze koji-ma bi se moglo kretati u svakodnevnom ìvotu, akoje ve}ina qudi ne prime}uje. U woj moète pro-na}i poruke: Posmatraj, slu{aj, pa`qivo planiraj,ne ̀ uri. Zaboravi na pre~ice jer ni do ~ega vred-nog u ìvotu ne dolazi se lako. Obrati pa`wu nasvoje okruèwe jer sve {to je u wemu ima ne{to dati kaè...

Mra~ne tajne Ginkove ulice iliti

svojevrsno putovawe tamnim hodnicima du{e

Kwiga Mra~ne tajne Ginkove ulice nastavakje Misterija Ginkove ulice. Re~ je o novoj kwi-èvnoj formi i jo{ jednom autorovom iskoraku, oromanu u zagonetkama. Uro{ Petrovi} produbqujepri~u o pojedinim stanovnicima ulice poloèneosmice, otkrivaju}i ~itaocu putem zagonetki nekewihove velike tajne. Marta Smart saznaje da se ba-ba Araukarija oku{ala u re{avawu pitawa profe-sora [izlapa kako bi se do~epala wegovog podze-mqa, a iz jedne Lukijanove pri~e saznaje i ko je Po-lu{op Migul, virtuoz gvozdenih kapija, tvorac ~u-

91

desnih nezamislivih oblika i jo{ nezamislivijihtajni, ugra|enih u [izlapov Zagonetarijum. Ovogaputa Marta sama, bez svog najboqeg druga Venegorai ostatka druìne, odlazi na putovawe kroz pod-zemqe Ginkove ulice i ova pripovest o wenimavanturama je i re~ima i slikom (za ilustracije je,kao i u prethodnoj kwizi, zasluàn Dejan Mandi})napetija, tamnija i stra{nija od one u prethodnojkwizi. Kroz Martinu pustolovinu qubiteqi zago-netki upozna}e tajnoviti ̀ ivot profesora [izla-pa. Radoznala i hrabra Marta usudi}e se da iza|epred tog ~udaka i odgovori na wegova tri pitawa(a to do tada nikome nije po{lo za rukom) kako biza{la u katakombe ispod profesorove vile i ot-krila jednu od wegovih najve}ih tajni. U katakom-bama ~italac upoznaje novog Petrovi}evog junaka,odrpanu skitnicu koja likom podse}a na dvorskuludu. Na prvi pogled oli~ewe zla, taj ~uvar [i-zlapovog Zagonetarijuma, jedan u tami zarobqen iusamqen ~ovek, Martin je vodi~ kroz lavirinte, ana samom kraju kwige saznajemo i da je on [izlapovsin. Ona mora da re{i svaku zagonetku koju joj onpostavi, a svaki wen ta~an odgovor otvara po jed-nu ~udesnu kapiju Polu{opa Migula i omogu}avajoj jo{ jedan prolaz koji vodi ka izlazu na slobo-du. Sa uqanim fewerom i zama{}enom {ibicom,devoj~ica prolazi kroz memqive prostorije, jezivehodnike, ledene crne dvorane, potopqene podrume,nailazi na podzemne grobnice, lobawe i sarkofage,razbacane skelete, pacove i slepe mi{eve, otrovnepauke, preparirane jednoroge.

Da bi prevazi{la sve prepreke i otvorila mno-ge kapije, Marta bi trebalo da dotakne prava slo-va na mnogima od wih. U nekima od zadataka, kao{to je [izlapov na samom po~etku, u samom pitawukrije se odgovor – SAMO SILA MO@E DA OT-VORI OVA VRATA... Marta }e morati da {esna-est lobawa sloì u osam pravih redova, i to tako

da u svakom redu bude po ~etiri lobawe, da pomera-wem jedne kosti u gomili neobi~no raspore|enihkostiju napravi ta~nu jednakost, da odgovori na pi-tawe {ta je jama od stotinu jama, {ta je to {to jemokro dok stoji a kad se kre}e su{i se, da odgonet-ne ko je sudija sa {est lica i dvadeset jednim okom,ili pak {ta ima dve ki~me a na hiqade rebara. Ze-lenokosa je primorana da dva puta zamahne ma~empo uklesanoj potkovici a da je razdvoji na {est de-lova, pa i da neobi~an lavirint osvetli sa ~etirifewera tako da svaki prolaz lavirinta bude osve-tqen direktnom svetlo{}u... ̂ italac, kao i junaki-wa, nailazi i na zagonetke u stihu – Na hiqade pe-~enih komada, / i crni ih ~ovek ~esto sre}e. /Znanci ptica, ma~aka i qudi, / al ih niko od wihjesti ne}e ili Re~ ta va`na na pamet sluti, /ali R ako joj ispred stavi{, / prva re~ se lako mu-ti, / ako s drugom dru`bu pravi{, zatim Ostavqatrag / na zemqi, / a nikada / na vodi, / ni po jed-nom, / ni po drugom, / nikada ne hodi! Ona koja ot-vara posledwa vrata i za koju ne postoji re{ewe ukwizi tako|e je u stihu – Kaì ga sporo, / – sva-ki svojeg voli! /Kaì ga brzo, /– niko ga ne voli!...

Mada bi se na prvi pogled moglo re}i da je ovojo{ jedna Petrovi}eva zbirka zagonetki, ili kakobi pisac u svom maniru kazao „avantura mozga”, onaje ipak vi{e od toga. Kwiga Mra~ne tajne Gin-kove ulice kroz zagonetke pripoveda o qudskoj po-sebnosti i o tome koliko ona moè biti te{ka ioptere}uju}a ne samo za wenog nosioca ve} i za we-govu okolinu. Govori o ~oveku koji je opsednut svo-jim umom, ili je mo`da boqe re}i o ~oveku kogaopseda wegov um, ali istovremeno i o samo}i ne-shva}enog bi}a. Govori o ~ovekovoj zato~enosti usebi samom i mraku u koji takva zato~enost moèda dovede, o konkretnom susretu dobra i zla, sve-tlosti i tame qudske du{e. [izlapov um je zatvo-rio wegovo srce, wegov sin poku{ao je to isto srce

92

da kupi pristaju}i na odlazak u o~evo suludo pod-zemqe kako bi ga zadivio re{avawem zagonetki...

Iako svedenog sadràja, pred ~itaocem je svoje-vrsna pripovest o ~ovekovom silaèwu u sebe sa-mog, jedna vrsta raskop~avawa, zalaèwe u tamnehodnike du{e. Za ~itawe romana i re{avawe svihzagonetki potrebna je odva`nost, a za „slavno pri-vo|ewe ovog romana kraju, bez gledawa u re{ewa(nerado priloèna na kraju kwige), neophodno je imnogo vi{e! To mogu samo retki i odabrani”. I uìvotu je upravo tako. Nije svako spreman da zavi-ri u tamne hodnike svoje unutra{wosti, a i kadpogleda, pitawe je da li to {to tamo ugleda moèi da prihvati. Ipak, svako ko je bio hrabar da sena|e u takvoj situaciji, ma koliko to putovawe bi-lo te{ko, nije mogao da pro|e bez nagrade. Imaju}ito u vidu, kwiga Mra~ne tajne Ginkove ulice je ipri~a o preobraàju u kojoj }e svi weni junaci,po~ev od profesora [izlapa, preko wegovog sina –podzemne skitnice do glavne junakiwe, doìvetipromenu i iz mraka iza}i na svetlo dana. Svi }e bi-ti nagra|eni, otac i sin }e kona~no prona}i jedandrugoga, a Marta Smart }e za svoje hrabro odrastawekroz tamne hodnike osvojiti nebesku letelicu.

Mladi ~itaoci – kriti~ari koji su u~estvovaliu programu za podsticawe ~itawa „O{tro perce”2012/2013. slaù se da je ovo neobi~an roman i ra-do ga preporu~uju za ~itawe. Mina \or|evi}, u~e-nica V2 razreda O[ „Ratko Mitrovi}” kaè dajoj se najvi{e svideo na~in na koji je napisan ro-man – „bajkasto, ali opet moderno i prilago|enona{em uzrastu, veoma sli~no Tolkinovim kwigamaGospodar prstenova i Hobit i likovima iz tihkwiga, ali na svoj na~in, druga~ije i napetije”.Iako su zagonetke za decu bile izazov i ne ba{ jed-nostavan i lak zadatak, podstakle su ih na razmi-{qawe o ìvotu i na izvla~ewe poruka iz zani-mqivog Petrovi}evog sadràja. Tako Emilija An-

|elkovi}, u~enica V2 O[ „Ratko Mitrovi}” kaè:„Shvatila sam da nikada ne treba odustati i da seuvek treba boriti za svoja prava i ̀ eqe. Pisac po-ku{ava to da dokaè tako {to u romanu od obi~neradoznale devoj~ice Marte Smart pravi osobu ko-ja je ostvarila svoj ciq, nijednog trenutka ne po-misliv{i da odustane, pa ~ak i onda kada joj je bi-lo najteè... Na kraju sam shvatila ne{to {to miu po~etku nije bilo jasno: za{to profesor nije ̀ e-leo da pusti Martu u tunel? Zbog toga {to je skit-nica u tunelu wegov sin, pa zna koliko je propa-tio. Dakle, ne ̀ eli da dozvoli da i drugi osete tu-gu i usamqenost u tunelima iz kojih do tada nikonije iza{ao.” îtaoci junake doìvqavaju kao je-zive i ~udne i posebno ih doti~e odnos oca i sina.Milica Vukosavqevi} iz O[ „Pavle Savi}” po-sebno obra}a pa`wu na profesora [izlapa:„...~ovek koji oboàva zagonetke, malo lud nau~niki znam da je u jednom trenutku zbog zagonetki napu-stio svoje dete”. Milan Miqkovi} iz O[ „RatkoMitrovi}” zapaà: „Pisac je u stvari hteo da namkaè kako je te{ko biti usamqen”, a Milica Ve-li~kovi} iz O[ „Pavle Savi}” kaè „da je u ne-kim te{kim i nezgodnim situacijama u ̀ ivotu bit-na promi{qenost i mudrost”. Luka Zoroje iz O[„Milan Ili} ̂ i~a” zakqu~uje da se ne treba pla-{iti problema (mra~nih hodnika ku}e), ve} razmi-{qati i re{avati (iza}i na svetlost dana), a tomoèmo ~itawem, u~ewem i razmi{qawem”.

Uro{ Petrovi} ve{to zagoneta, ali i ve{topripoveda. On gradi pri~u o misteriji kroz miste-rije i znala~ki ~itaoca uvodi u odgonetawe Zago-netarijuma, ume da zaintrigira ~itaoca samo nago-ve{tavaju}i glavnu misteriju kroz detaq – poùte-lo zavetno pismo usamqenog de~aka neobi~nih na-zora, skriveno unutar sme{ne krpene lutke, kojeMarta pronalazi uo~i svoje pustolovine. I u ovojfantasti~noj pustolovini izrazito ma{tovito i

93

ìvo je oslikano podzemqe, a kroz likove i atmo-sferu horora provu~ena je svojevrsna Petrovi}evaduhovitost. Da bi ~italac saznao ko je odrpanac upodzemqu, za{to se tamo na{ao i otkud na wegovojglavi kapa dvorske lude, a zatim i razotkrio po-rodi~nu tajnu profesora [izlapa i do~ekao sre}anzavr{etak pripovesti, on kao i junakiwa romanamora da re{i sve zagonetke. „Ako se ~ita na tajna~in ova kwiga predstavqa avanturu, siguran sam,kakvu do sada niko nije doìveo ~itaju}i”. (Petro-vi}: 2011b)

Tajne ve{tine Marte Smart iliti

recept za prazni~ni dan bez povoda

Da tama ne donosi uvek i teìnu, strah i nape-tost svedo~i kwiga koja je usledila nakon Mra~-nih tajni Ginkove ulice. Qubiteqi avantura ze-lenokose devoj~ice znaju ve} da svaki novi nastavakkwige donosi i druga~iju Martinu pustolovinu.Ona je uvek spremna na nova ~udesa, ali i na novena~ine wihovih prezentovawa svojim prijateqima.Tako je novim Petrovi}evim nastavkom pod nazi-vom Tajne ve{tine Marte Smart stigla nezabo-ravna avantura puna za~u|uju}ih trikova i miste-rioznih pojava (da Zelenokosa ima sklonost ka taj-nim ve{tinama pisac je nagovestio u kwizi Mi-sterije Ginkove ulice). Ovoga puta sva ta de{a-vawa ograni~ena su na jednu no} – Bogojavqenskuno}. Autor ovom kwigom daje primer kako se odjednog obi~nog dana ili ve~eri moè napravitipraznik koji se pamti ~itavog ìvota. Dakle, Gin-kova ulica prekrivena je belinom, a prozori na{a-rani zvezdastim oblicima. Iako je zima, te lepotaginkovog drveta ne dolazi do punog izraàja, to dr-vo je i daqe za{titni simbol Martinih pripovesti.Prema predawu, na Bogojavqewe „zavr{avaju se Ne-

kr{teni dani, pa se s wima zavr{avaju i no}na kre-tawa demona. Bogojavqewe je bio praznik mnogobo-à~kog boga davaoca Daboga, koji je ispuwavao ̀ eqequdi koji su mu se obra}ali prilikom otvarawa ne-ba. Po verovawu, uo~i Bogojavqewa, u gluho doba no-}i, otvara se nebo i u tom ~asu Bog se javqa qudi-ma (teofanija), otuda naziv Bogojavqewe. Starijiqudi su svu no} bili budni i o~ekivali otvaraweneba. U narodu se kazuje: kada se nebo otvori, ondasve vode stanu za trenutak (vodenice prestanu da ra-de) i pretvore se u vino, a vetar prestane da duva.Zahva}ena voda dobija profilakti~nu mo}, a one vo-de koje se tada ne zahvate posve}uju se izjutra kr-{tewem, bacawem krsta od leda u vodu.” (Kuli{i}– Petrovi} – Panteli} 1970: 27). Upravo na tu Bo-gojavqensku no} (koja pada 6. odnosno 19. januara),u ~ija ~udesa i danas mnogi qudi veruju, Marta je usvojoj ku}i u Ginkovoj ulici 8 (simboli~no – u ku}ibroj osam ulice poloène osmice) organizovala po-no}nu ~ajanku za svoje prijateqe, pripremiv{i zele-ne ~ajne koluti}e i napitak od osu{enih ginkovihlisti}a i drugog biqa. Primetna je autorova duho-vitost prilikom imenovawa i opisivawa Martinihgostiju. Osim inteligentnog i smotanog Venegora,prisutni su crvenokosa Lucija, „bu~na kao pija~nikantar i radoznala kao prerijsko ku~e”, Delfina –}erka biv{eg ata{ea za razonodu Obale Slonova-~e, wen brat, zbog svoje qubavi prema skrivawuprozvan Bakarije Neuhvatqivi, Bolorma – devoj~i-ca poreklom iz Mongolije, ~ije ime zna~i „cura odkristala” – stru~wak za kowe, cepeline i dragoce-no kamewe, ~iji je otac Gantulga – ili „~eli~nosrce” – autor kwige o nomadskim trikovima za pre-ìvqavawe koju je izdao Zavod za uvrnute uxbenikei nastavna sredstva (aluzija na na{eg izdava~a) izUlan Batora („crveni heroj”). Svi su mawe-vi{edo{li niotkuda i ne zna se kako su se zatekli uGinkovoj ulici, ali to svakako nije ni bitno za do-

94

bar provod.Kao {to je Marta morala da odgovori na pitawa

profesora [izlapa da bi uletela u wegov Zagone-tarijum, tako su i gosti morali da odgovore naMartinu zagonetku pre nego {to su u{li u wenuku}u. A ona je posluìla samo kao prelaz na tajneve{tine, za ~ije odgonetawe je osim pa`qivog slu-{awa i mozgawa potrebno i gotovo ma|ioni~arskoume}e. Tako gosti s Martom odgonetaju kako da dr-è}i za dr{ku jedan od noèva podignu pet noèva,kako da u ~a{u sa vodom stave pampur ali da on osta-ne da pluta po sredini, kako da razdvoje pesnice sadva prsta, ili da jednim potezom rascepaju papirna tri dela, stave spajalicu u ~a{u a da ona ostaneda pluta po povr{ini vode, provuku nov~i} krozmalu rupu, pa i da piju {ampawac iz zatvorenefla{e. Imaju priliku i da izvode matemati~ke ~a-rolije, da probaju da se provuku kroz rupu na kar-ti, da od ~etiri nov~i}a naprave pet kovanica, daizvade ~ep od plute iz prazne fla{e, da napravekvadrat od ~etiri trougla, pa i da od crnog duhanaprave belog duha. Na kraju kwige je i pet Mar-tinih upitnih zavrzlama, a re{ewa i za trikove iza pitalice mogu se pro~itati, kao i u prethodnimpi{~evim delima, u ogledalu. Ovoga puta autorovspecijalni dodatak ~ini i spisak od trinaest pesa-ma „koje su se tiho vrtele i bojile no} tokom po-no}ne ~ajanke kod Marte Smart”. Naoko, to je sa-svim slu~ajno umetnuto, a zapravo, kao {to se u ̀ i-votu ni{ta ne de{ava slu~ajno, nije slu~ajan niovaj pi{~ev umetak, iliti jo{ jedna Petrovi}evatajna, a jo{ jedna slatka misterija za ~itaoca. Qu-bica Ogwanovi}, darovita devoj~ica iz O[ „Sime-on Aranicki” iz Stare Pazove, na jednom susretusa piscem (u kampu za darovitu decu na Kopaonikuu avgustu 2014) pitala je: „Uro{e, koja se tajnakrije iza onih pesama? Preslu{ala sam ih sve sto-tinu puta na Youtube-u, ali tajnu nisam otkrila”.

Uro{ Petrovi} je pitao devoj~icu: „A da li ti sedopadaju?”. Qubica je odgovorila: „Veoma, neke odwih mi ne izlaze iz glave!”. „A da li bi one ika-da prona{le put u tvoju pametnu glavicu da se ni-ste sreli u mojoj kwizi?”, upitao je pisac. „Pa nebi”, odgovorila je Qubica. „E, vidi{, to je wiho-va tajna!”, odgovorio je Petrovi}. Kwigom Tajneve{tine Marte Smart autor ̀ eli da poru~i de-ci ali i odraslima kako mogu da od bilo kog obi~-nog dana naprave ~aroban dan i da im za to nije po-treban ~arobni {tapi}, ve} su dovoqni prijateqii dobra voqa da se oni okupe, a onda sine i ideja.Ona je preporuka svoj deci da je mogu} kreativni-ji i lep{i provod od besmislenog sedewa uz nekva-litetan TV program, kompjutere i tablete. Da pra-vo druèwe nije isto {to i komunikacija putemmobilnih telefona i SMS-ova i dru{tvenih mre-à i da je besmislena re~enica „vidimo se na fej-su”. Da se prijateqstvo ìvi a ne odràva. Da jeìv kontakt najva`niji i da se za drage qude uvekprona|e vreme (koje svima nekako izmi~e) jer upra-vo sa wima se stvaraju ti ~arobni trenuci, poputonih koje su stvorili Marta i weni prijateqi naBogojavqensku no}.

Martina velika zagonetna avantura iliti

okr{aj dva mozga i dva srca

Posle kwige eksperimenata koji su idealni dase isprobaju, pa i uspe{no izvedu u dru{tvu prija-teqa, stigla je i Martina velika zagonetna avan-tura, nastavak romana u zagonetkama Mra~ne tajneGinkove ulice. Misle}i o tome da Martini oboà-vaoci rastu i sazrevaju, Uro{ Petrovi} je malo„postario” svoje junake. Marta i Venegor sada suodrasliji i to ~itaoci prime}uju najpre kroz sjaj-ne ilustracije Dejana Mandi}a, koji je vizualizo-

95

vao i prethodne kwige o Zelenokosoj. Posle jezo-vitog podzemqa junakiwa Marta stekla je pravo dauìva u nebeskom plavetnilu i balonirawu u ~u-desnoj letilici koja joj je stigla kao nagrada (isam pisac je imao priliku da leti balonom, a tajpoduhvat mu je tako|e stigao kao nagrada, ne zauspe{no istraìvawe podzemqa ve} za wegove ~u-desne fotografije). Konstruktor ~udnovatog plo-vila je profesor [izlap, a za wegove delove zaslu-`ni su stari Lukijan i ko drugi do virtuoz kapi-ja – Polu{op Migul. Pomen wegovog imena, a i sa-znawe da je autor automatskog balonovo|e, ina~eneisprobanog dela letilice – dovoqan je da se ~i-taocu odmah na po~etku nametne pitawe – [ta lise to neo~ekivano sprema u o~ekivanoj „opu{tenoj”plovidbi me| oblacima? Na let balonom Martakre}e sa Venegorom i [izlapom. U neo~ekivanomsusretu sa te{kim oblacima wihovo zami{qeno le-pr{avo putovawe bi}e naglo prekinuto, a zahvaqu-ju}i ~uvenom Migulovom automatskom balonovo|i[izlap }e se izgubiti u vodenoj povr{ini, a Mar-ta i Venegor }e zavr{iti na nekakvom re~nomostrvu, i to u tajnoj zadu`bini Polu{opa Migula.U tom zagonetnom zdawu Marta }e nai}i na crno-kosu Kjaru, devoj~icu na {tulama, zvanu Horovo|a,i u woj }e ste}i mo}nu suparnicu. I to nije sve.Doti~na Kjara, vlasnica lemura, unuka je Polu{o-pa Migula, dakle i majstor za zagonetke. I ovogaputa pisac ume{no vodi, zapli}e i raspli}e pri~u,ma{tovito osmi{qava i opisuje zdawe Polu{opaMigula, ~ija je naslednica opasna Kjara. U tomcarstvu rasko{nog biqa, kolibrija i egzoti~nogvo}a ~italac }e zajedno sa Zelenokosom upoznatinove Petrovi}eve likove – groficu Veziliju Mi-gul od Velike Re~ne Delte, udovicu Polu{opa Mi-gula, pacovara Karaulaka, malog slugu Neona deVira. Mnogo je hodnika, re{etki, kaveza, vrata itipki koje Marta mora nepogre{ivo da otkuca ne

bi li sru{ila sve prepreke koje su pred wom, dabi prona{la svoga prijateqa Venegora koji se iz-gubio u dvori{tima detiwstva opasne Kjare. Iovoga puta pred Martom pa i pred ~itaocem je ori-ginalna pustolovina, kroz originalno smi{qene iraznovrsne zagonetke razli~ite teìne. S obziromna to da glavoboqu zadaju upravo Migulove kapije,pisac simboli~no po~iwe zagonetawe re~ju KAPI-JA, u kojoj se krije odgovor na pitawe „Bez mene{ta ostaje?” Za lagano zagrevawe usledi}e pitali-ce poput: „Koje je zanimawe ~oveka na slici, akose on nalazi izme|u ~etiri J?” ili „Ako mu doda{olovku, pretvori}e{ ga u ne{to {to je smrtna opa-snost za wega”. Tu su i one u stihu: „Kad zanesenhoda{ po jesewoj travi, / ako ih ne vidi{ dobi}e{po glavi”, ili pak „Kad nad wom vatre malene go-re, / znani se stihovi oko we ore!”. Me|u zagoneta-licama su i: „[ta se to iznosi na sto, i se~e se, ime{a se a ne jede se?”, zatim „Zovu se isto kao iopasne ̀ ivotiwe. Ponekad se poneke ~uju. U svakojku}i ih je makar nekoliko”, ili pak odli~no smi-{qena zavrzlama koja se krije iza pomalo zastra-{uju}e re~enice „Taj se krvolok naziva kao maliveliki kamen”. Za neke zagonetke neophodna je ilu-stracija, a za neke malo znawa iz matematike: „Mo-è da te pojede. Ako mu doda{ 3,14 moè{ da ga po-jede{”. Za otklawawe pojedinih zagonetnih prepre-ka ponekad je dovoqno obratiti pa`wu na izgledkapije, wenu izradu, boju, ili pak materijal kojimje ukra{ena, kao u zagonetki „[ta se nalazi izaovih re~i na kapiji koja ti put pre~i?” Pred Mar-tom je recimo i pet re~i, a ona mora da odgonetne{ta je to {to im je zajedni~ko. Jedna od teìh za-gonetki je: „Koji izraz se krije iza re~i MOKAPREkoja ni na jednom jeziku ne zna~i ni{ta?”

Za razliku od kwige Mra~ne tajne Ginkoveulice, gde se pisac doti~e problemati~nog odnosaoca i sina, u novom romanu u zagonetkama Petrovi}

96

~itaoca navodi na razmi{qawe o qubomori, zavi-sti, samoìvosti, aroganciji, suparni{tvu i kon-kurenciji, koji su i te kako primetni u me|uqud-skim odnosima. Ovde je to obra|eno kroz susret dvedevoj~ice-devojke, koje su posebne svaka na svoj na-~in, ali su podjednako sna`nog intelekta. Jedna jeoli~ewe dobra, a druga je prosto usamqeni~kimìvotom naterana da ne bude dobra. Zelenokosa ju-nakiwa }e u sukobu sa Kjarom biti primorana dazaviri u sebe i otkrije tajnu koju do tada nije uspe-vala da prepozna. Venegor }e biti povod da se do-taknu najosetqivija i najbolnija pitawa ~ovekovogbi}a, koja se naj~e{}e prvi put prepoznaju i otvoreu ranoj mladosti. Otud borba Marte i Kjare, dvamozga i dva srca. Koja od wih dve }e iza}i kao po-bednica, ne moè se re}i. Posledwi wihov okr{ajje re{avawe zagonetki koje }e postaviti jedna dru-goj. Dok za sve prethodne u kwizi re{ewa mogu dase pro~itaju u ogledalu, kod posledwe dve ogleda-lo ne pomaè. A pi{~ev novi korak u odnosu nadosada{we kwige ({to vi{e ne iznena|uje) jesteda wen kraj zavisi od samog ~itaoca, tj. od toga dali }e re{ava~ pre odgonetnuti Martinu ili Kja-rinu zagonetku. „Natera}e va{ um da donese jednuodluku, nezavisno od toga {to svesno ̀ elite”, ka-è pisac. Tako zapravo od ~itaoca zavisi da li }ese i kako u Ginkovu ulicu vratiti Marta i Venegori kakvu }e ulogu u re{avawu slu~aja Marta–Kjaraodigrati mali Kjarin sluga Neon de Vir. U slu~ajuda ~italac ima ideju {ta je re{ewe neke od ove dvezagonetke, moè da ih unese u odgovaraju}e poqe nasajtu www.martasmart.com i proveri svoju dovi-tqivost, a ako uneti odgovor bude ta~an, to }e re-{ava~u biti jasno saop{teno.

I ovu kwigu, kao i sve Petrovi}eve ranije na-slove o Martinim avanturama, qubiteqi zagonet-ki nestrpqivo su ~ekali da se pojavi u kwiàra-ma. Za samo par dana po wenom izlasku iz {tampe

mnogo je dece do{lo u beogradsku kwiàru „Del-fi” da u No}i kwige (12. XII 2014) dobije jo{ jed-nu posvetu autora. Me|u wima je bio i osmogodi-{wi Nikola Mihailovski, koji je sa mamom do{aoiz Ni{a jer je bio nestrpqiv da sa~eka dolazakpisca u wegov rodni grad. On je naravno ve} pro-~itao roman i stigao do posledwe dve zagonetke.„Evo doneo sam crteè i tu su neka re{ewa zapretposledwu zagonetku. Pokazao sam ih Uro{uali mi je rekao da nisu ta~na. Ali smislio sam novna~in kako }u da do|em do pravog re{ewa... A kaoprvo, hteo bih da preporu~im svima da nikako ne~itaju odgovore. Deca kad ~itaju ovu kwigu razvi-jaju svoje znawe i mozak. [to vi{e ovih pitawa re-{e to vi{e stvari znaju. Uro{ Petrovi} putuje pocelom svetu a mnoga deca iz Ni{a ne znaju odgovo-re koji su mo`da poznati onima na drugom krajusveta” (Nikola Mihailovski 2014).

Zagonetka u prozi iliti

kwièvna mera za dana{weg ~itaoca

Zagonetka, po Vuku Karaxi}u „gonetalica”, po-ti~e od najstarijih vremena. Osim {to je bila deosvakodnevice, bila je i neizostavni deo razli~itihobreda, posebno inicijacijskih obreda, neka vrstaispita zrelosti za mlade koji iz de~jeg bezazlenogprostora ulaze u svet odraslih. Do dana dana{wegzagonetka je prisutna u ~ovekovom ìvotu i u we-gov ̀ ivot ulazi od najranijih dana. Uloga zagonet-ke velika je koliko i uloga dobre pri~e, posebnou detiwstvu. Povezati jedno i drugo, ili uvezatijedno u drugo, zaista jeste ve{tina. Ukoliko takospregnuta forma ima i jaku vizuelnu podr{ku, ondaje to ne samo kwièvni podvig ve} i nezaobilazna~itala~ka avantura koja povla~i za sobom nove ~i-tala~ke izazove. Uro{ Petrovi} ume da zagonetke,

97

mozgalice, glavolomke ili pitalice upakuje u pri-~u, zatim da te pri~e povezuje, pro{iruje u romani da od minijaturnih misterija pravi veliku miste-riju, ili da u veliku misteriju ugra|uje misterije– minijature, pa i da zaintrigira ~itaoca samo na-gove{tajem neke tajne koju }e tek kasnije (mo`da) unekom drugom {tivu rasvetliti. Same pripovesti ukoje su zagonetke sme{tene, iako ponekad svedene,imaju svoj ma{tovito izgra|en svet, koji je u mawojili ve}oj meri bajkovit, pa i specifi~nim humoromoblikovan. Bilo da je re~ o traperima, bilo stanov-nicima Ginkove ulice, svi junaci su neobi~ni, zbogsvojih imena, karaktera, osobina ili uloga. Origi-nalnosti zagonetnih prostora i uvek druga~ijihavantura doprinosi i autorova vlastita simbolika,po~ev od ginkovog drveta, preko ulice u obliku po-loène osmice, [izlapovog Zagonetarijuma i utvr-|ewa Polu{opa Migula, do otvorenog nebeskog pu-tovawa, jer put ideja je zaista beskona~an.

Zagonetawe je u osnovi celokupnog stvarala-{tva pisca. I kada pi{e roman koji u svojoj osno-vi zahteva zagonetku oko koje se plete pri~a i ko-ja }e na kraju biti re{ena, on ~itaocima ostavqai te{ko re{ive zagonetke koje do danas nisu odgo-netnute. Recimo, u romanu Aven i jazopas u ZemqiVauka glavni junak mora da odgonetne tajanstvenuporuku zapisanu na listu ~udesnog drveta da bioslobodio svoju vrstu od opakog, inteligentnog ne-prijateqa koji nije qudskog soja. Osim ove glavnezagonetke, koja }e biti re{ena do kraja, do danassu ostala neodgonetnuta imena likova, a autor ka-è da glavnu zagonetku u romanu jo{ niko nije re-{io. U romanu Peti leptir ostala je tajna ko suZlodolci, ali se ona otkriva u Deci Bestragije,romanu u kome opet deca re{avaju zagonetalice ko-je im postavqa {panski jezuita Valtazar Grecijan,ali je ostala misterija {ta zna~e crtani simboliumetnuti izme|u pasusa.

Zagonetawe Uro{a Petrovi}a prevazilazi ko-rice kwiga. Pisac ume da aktivira dete u sebi,uìva u igri i samim tim ve{to aktivira i decu,a deca mu se raduju. Taj zajedni~ki poduhvat, od za-gonetawa, traèwa odgovora i izno{ewa ideja dozajedni~kog stizawa do re{ewa i nagrade za re{a-va~a (loptica „smajli”), doìvqaj je koji se pamtii prepri~ava. I kada znate da zbog ovakvih pri~a|aci ne odlaze na odmor kad zazvoni za kraj ~asajer uvek ̀ ele da ~uju jo{, i kada vidite da ovakvepri~e podsti~u decu da prave svoje zagonetne pri-~e, misterije, mozgalice, onda vam bude vi{e negojasno da su kwige Uro{a Petrovi}a idejni, krea-tivni podsticaj i pravi izbor za decu savremenogdoba, prava mera za ~itaoca 21. veka.

„Takvih zagonetki i nije bilo u srpskoj kwi-èvnosti i to je vrsta koja se sjajno proìma satom sposobno{}u Uro{a Petrovi}a da se igra, dakomunicira sa decom. To je prosto nov fenomen ukwièvnosti za decu i kaèm novi fenomen zato{to mislim i na same pri~e koje imaju svoj proznisvet, ali mislim i na tu sposobnost prezentacijekoju ima Uro{ Petrovi}, jer kwièvnost za decu~esto se i ostvaruje upravo kroz ̀ ivu komunikacijupisaca ili npr. nastavnika i bibliotekara koji ra-de sa decom, a Uro{ Petrovi} je upravo majstor teìve komunikacije” (Qu{tanovi} 2011).

Uro{ Petrovi} iskorake u literaturi pravibez otvorene namere da u ne~emu bude prvi. Radisamo ono {to ga interesuje i zabavqa. „Uvek je za-bavnije ne{to iza zatvorenih vrata ili kada seskrene sa neke staze koja je dobro utabana. Uvek sunajzanimqivije stvari, daleko od puta. Tamo gdeniko nije bio mo`da. To je prava radost otkriva-wa” (Petrovi} 2011b).

Zagonetne kwige Uro{a Petrovi}a ne potcewu-ju decu. Sa wima se ideje umnoàvaju, a samim timnastaju i novi ma{toviti prostori. „Same pitali-

98

ce koje ~esto upletem u literaturu, te mozgalicekoje postavqam deci, donose i meni radost kolikoi wima, zato {to nije samo ta~an odgovor vaàn.Vaàn je taj put do ta~nog odgovora. Kada ~itavagrupa dece razmi{qa intenzivno i tu ~ujemo geni-jalne ideje. Kada se zavr{i susret, promenim se ija nekako. Ne mogu da kaèm da nisam ~esto dobioneke ideje za neku novu pri~u zahvaquju}i wihovimodgovorima. Dakle, mi nismo, recimo, samo odnospisac i ~italac, ve} saradnici” (Petrovi} 2013v).

Sve kwige Uro{a Petrovi}a godinama su u vrhutop-lista, ne samo u zemqi nego i u regionu i nawih se dugo ~eka u bibliotekama. Ako se zna da jesamo prva kwiga Zagonetnih pri~a doìvela 16.izdawe, a da je prvo izdawe romana u zagonetkamaMartina velika zagonetna avantura {tampanou 6000 primeraka i da je posle samo dve nedeqe odizlaska ove kwige u {tampi jo{ 4000 novih pri-meraka, onda je jasno da je ipak mogu}e da internetne zauzima ba{ uvek prvo mesto u sferi de~jih in-teresovawa (i da nije ta~no op{te mi{qewe da de-ca ne ~itaju). Ovo jeste rezultat autora koji razmi-{qa o budu}nosti ~itali{ta.

Zagonetawe, qubav prema prirodi i briga za ~o-veka u osnovi su kwièvnog i ̀ ivotnog puta Uro-{a Petrovi}a. Ta wegova plemenita „zavera” jasnoje utisnuta i u romane i pri~e o traperskoj nase-obini i u mozgalice zelene osmice – Ginkove uli-ce, koji su naoko neobi~ni mikrokosmosi, a ipakmodeli jedne druga~ije, a ipak mogu}e, sre}nije izdravije planete.

OSNOVNA LITERATURA

Petrovi}, Uro{. Aven i jazopas u Zemlji Vauka. Be-ograd: izdanje autora, 2003.

Petrovi}, Uro{. Pri~e s one strane. Beograd: Para-mecijum, 2004.

Petrovi}, Uro{. Aven i jazopas u Zemlji Vauka. Be-ograd: Laguna, 2005.

Petrovi}, Uro{. Zagonetne pri~e, knj. 1. Beograd: La-guna, 2006.



Petrovi}, Uro{. Peti leptir. Beograd: Laguna, 2007.Petrovi}, Uro{. Misterije Ginkove ulice. Beograd:

Laguna, 2008.Petrovi}, Uro{. Zagonetne pri~e, knj. 4. Beograd: La-

guna, 2009.Petrovi}, Uro{. Mra~ne tajne Ginkove ulice. Beo-

grad: Laguna, 2011a.Petrovi}, Uro{. Zagonetne pri~e, knj. 5. Beograd: La-

guna 2012a.Petrovi}, Uro{. Vatromet. Kraqevo: Poveqa 2012b.

(„Vidi ~uda”, Poveqa 2012/2, Dodatak br. 17)Petrovi}, Uro{. Deca Bestragije. Beograd: Laguna,

2013a.Petrovi}, Uro{. Tajne ve{tine Marte Smart. Beograd:

Laguna, 2013b.Petrovi}, Uro{. Martina velika zagonetna avantura.

Beograd: Laguna, 2014.

POMO]NA LITERATURA

Van Genep, Arnold. Obredi prelaza. Beograd: Srp-ska kwièvna zadruga, 2005.

Kuli{i}, [., Petrovi}, P. @., Panteli} N. Srp-ski mitolo{ki re~nik. Beograd: Nolit, 1970.

Garden, Nanon, Oloren{o, Rober, Garden, @an Klajn,Olivije. Mali Larusov re~nik simbola, Beograd:Laguna, 2011.

Kamings, T. Endru. Sve o simbolima. Beograd: Na-rodna knjiga – Alfa, 2004.

Karaxi}, Vuk. Sabrana dela. Beograd: Prosveta, 1972.

99

Kuper, Kembel, Dìn. Ilustrovana enciklopedija tra-dicionalnih simbola. Beograd: Prosveta – Nolit,1986.

Pe{ikan Qu{tanovi}, Qiqana. Iskonski {armzagonetke – Uro{ Petrovi}, Zagonetne pri~eI”. Tekst izgovoren na promociji kwige 4. ok-tobra 2006. u kwiàri „Mamut” u Beogradu.

Popovi}, Tanja. Re~nik knjièvnih termina. Beograd:Logos Art, 2007.

[kreb, Zdenko – Stama}, Ante. Uvod u knjièvnost.Zagreb: Globus, 1986.

Chevalier, Jean – Gheerbrant, Alain. Rje~nik simbo-la: mitovi, simboli, obi~aji, geste, oblici, likovi,boje, brojevi. Banja Luka: Romanov, 2003.

Todorov, Cvetan. Uvod u fantasti~nu knjièvnost,prevela Aleksandra Man~i}. Beograd: JP Slu`beniglasnik, 2010.

INTERVJUI I OBRAZLO@EWA @IRIJA

Qu{tanovi}, Jovan. Intervju snimqen za Dnevnik Ra-dio-televizije Srbije u decembru 2011. Novi Sad.

Mihailovski, Nikola. Anketa sa decom o kwiziMartina velika zagonetna avantura 12. XII2014. Beograd.

Petrovi}, Uro{. Intervju snimqen za Dnevnik Ra-dio-televizije Srbije u decembru 2011b. Beograd.

Petrovi}, Uro{. Intervju snimqen za Dnevnik Ra-dio-televizije Srbije u decembru 2013v. Novi Sad.

Pe{ikan, Ana. Obrazloèwe ̀ irija za dodelu na-grade „Neven” u oblasti popularne nauke za2008. godinu. 2009. Beograd.

Obrazloèwe najve}eg ìrija de~je kritike „Do-sitejevo pero” 2013, o najboqoj kwizi za stari-ji uzrast u 2012. godini.

Ocene |aka u programu za podsticawe ~itawa „O{-tro perce” (~itawe i pisawe prikaza kwiga)2012/2013. Beograd.

Gordana S. GLAVINI]

THE RIDDLES OF URO[ PETROVI] ORTHE PRAISE OF WISDOM

FOR READERS FROM 21st CENTURY

Summary

The paper deals with the book of riddles and puzzles in-vented by Uro{ Petrovi} and tries to answer the questionwhy they have evoked a real reading revolution among chil-dren and youth, as well as among adults. This part of Petro-vi}’s literary opus is difficult to cathegorize by genre – ithas usually been placed between popular science and fic-tion. From one book to another, the author dresses the rid-dles in different clothes and moves the boundaries of rid-dle setting: from the collection Riddle Tales (Zagonetne pri-~e), through the serial about a girl named Marta Smart, inwhich riddles and puzzles are collected in the book Myste-ries of Ginkgo Street (Misterije Ginkove ulice) and enig-matic experiments in Secret Skills of Marta Smart (Tajneve{tine Marte Smart), to the sequel entitled Marta’s GreatMysterious Adventure (Martina velika zagonetna avantura).We attempt to show that all these books are characterizedby imaginary spaces, fantastic adventures, odd heroes, pe-culiar symbolism, humour, specific atmosphere (from therelaxed one, in trappers’ settlement, to mystical with theelements of horror in the serial about Marta Smart). Petro-vi}’s riddles shake up brains, develop creative thinking, butalso instruct about nature and life in general. Such an atmo-sphere is also present at author’s literary meetings with chil-dren. To show that, I have used the expositions of expertand children’s juries, as well as the evaluations given bystudents-critics, gathered within the programme ”O{tro per-ce” (Sharp Nib). As a journalist, for the programme of Ra-dio Television of Serbia, I have interviewed teachers, au-thor and children. Their statements are also included intothis paper.

Key words: riddle tales, riddles, puzzles, mysteries, no-vel in riddles, morals, reading revolution, humour, imagi-nation, children’s criticism

100

KWI@EVNOST ZA DECU

I LIKOVNI MEDIJ

UDC 74:655.533 (497.11)

� Senka R. VLAHOVI] FILIPOVBanatski kulturni centar,

Novo Milo{evo

Republika Srbija

ILUSTRACIJAKWIGA ZA DECU UVREME RAZVIJENIHVIZUELNIHKOMUNIKACIJA(Festival ilustracije

kwige BookILL fest)

SA@ETAK: Festival ilustracije kwige BookILL Festjedna je u nizu pojava vezanih za promenu i poboq{awestatusa ilustracije posledwih godina u kontekstu inten-zivnih vizuelnih komunikacija. U okviru ovog festivaladodequju se nagrade u vi{e kategorija, a u ovom radu da-ta je analiza nagra|enih radova u kategoriji ilustracijekwiga za decu autora Vawe Todori}a, Jovana Ukropine iDobrosava Boba @ivkovi}a.

KQU^NE RE^I: Festival ilustracije kwige BookILLFest, ilustracija, ilustracija kwige za decu, Vawa Todo-ri}, Jovan Ukropina, Dobrosav Bob @ivkovi}

Kako u vremenu intenzivnih vizuelnih komuni-kacija i medijske ekspanzije uloga i zna~aj ilustra-cije postaju vidqiviji i ve}i, u Srbiji se posled-wih godina pojavila potreba da se vi{e bavi ilu-stracijom kroz razli~ite oblike, koji nisu vezani

101

iskqu~ivo za samo nastajawe ilustracija, kreativ-ni rad ilustratora i anga`man izdava~a, na pri-mer: osnivawe studijskih programa ilustracije(specijalisti~ke studije ilustracije na Visokoj teh-ni~koj {koli strukovnih studija u Novom Sadu),bavqewe teorijskim izu~avawem ilustracije u ve-}oj meri nego ranije – pisawem i objavqivawemstru~nih kwiga i radova, koji su se do sada retkoili sporadi~no pojavqivali u zbornicima i perio-dici nespecijalizovanoj za ilustraciju, ili kaotekstovi uz kataloge izlo`bi, monografije (âso-pis Detiwstvo posve}uje ve}u pa`wu ilustraciji,pojavquju se nove kwige1), osnivawe manifestaci-ja vezanih za ilustraciju (Festival ilustracijekwige BookILL Fest) i sli~no.

Prime}ujemo sli~ne pojave i u okruèwu. Slo-vena~ka teoreti~arka Tawa Mastnak navodi: „U po-sledwih nekoliko godina sve vi{e raste intereso-vawe za ilustraciju me|u teoreti~arima, kustosimai savremenim umetnicima, jer je ona razra|enijina~in komunikacije izme|u tekstualnog i vizuel-nog koji je preìveo sve promene kroz istoriju ume-tnosti.” [ta je uticalo na ovakve promene? Mast-nakova navodi da je status ilustracije kwige u kon-tekstu vizuelnih umetnosti bio takav da je ona sma-trana vi{e segmentom dizajna nego visoke umetno-sti i da se to posledwih decenija promenilo usledprocesa koji su se de{avali u savremenoj umetno-sti. „[irewem postmodernizma u sedamdesetim go-

dinama 20. veka op{ti stav prema odnosu izme|uvizuelnog i tekstualnog se promenio. Sna`na teo-rijska pozadina uti~e, tako|e, na vizuelne umetno-sti. Kontekst i koncept postaju sve va`niji. Viso-ka umetnost nije vi{e nu`no odvojena od popularneumetnosti. ... Bivaju}i marginalizovana i poveziva-na sa dizajnom, ilustracija kwige kao vizuelni iz-raz formirala je svoj svet, pomalo odvojen od dru-gih vizuelnih jezika i vi{e povezan sa kwièvnimsvetom” (Mastnak 2009: 166,167).

Tawa Mastnak u istom radu navodi i veoma in-teresantan primer kako je grupa mladih umetnikai kustosa 2007. u Qubqani organizovala izlo`bupod nazivom „Bijenale nezavisnih – prva promoci-ja slovena~ke savremene ilustracije, wenih autorai konteksta” i okupila se oko ideje da je ilustra-cija „svaki vizuelni komentar u svetu oko nas” i danije nu`no vezana samo za kwigu, ve} je kontekstu-alni komentar na vizuelni na~in. Slogan izlo`beje: „Pogledajte oko sebe o~ima da vidite/ne vidi-te” („Look around with the eyes to/not to/see”).

Dakle, status ilustracije podignut je na vi{inivo, kako sa stanovi{ta vrednovawa ilustracijekao oblika umetni~kog izraàvawa u okvirima vi-soke umetnosti, tako i u okvirima grafi~ke indu-strije gde ona, tako|e, dobija na zna~aju time {tose weno mesto vi{e ne vezuje samo za kwigu, publi-kacije, plakat i neke ustaqene forme, ve} se uvi|ada je ona na svakom koraku prisutna u vremenu in-tenzivnih vizuelnih komunikacija, kada smo okru-èni izuzetno velikim brojem vizuelnih porukapropagandne industrije.

Ilustracija i uop{te vizuelne komunikacije sui dobile ovakvu zna~ajnu poziciju u vremenu globa-lizacije, poduprte sna`no umreènim vidovima ko-munikacije koje danas imamo, upravo zbog svoje spo-sobnosti da prenebregavaju pre svega jezi~ke bari-jere: „Na~in upotrebe re~i ilustrovati obuhvata

102

1 Slobodan Ivkov o ovome kaè: „Teorija ne prati dovoqnoogroman prakti~ni rad doma}ih umetnika. ̂ asopisa o ilustra-ciji nema, o pojedinim autorima, oblastima, periodima i osta-lim temama u nespecijalizovanoj periodici {tampano je i rasu-to na hiqade zasebnih stru~nih tekstova, postoje mnogi kata-lozi i monografije koje se bave segmentima, ali za prethodnadva veka je samo jedna srpska teorijska kwiga u celini posve-}ena ovoj grafi~koj disciplini. To je Ilustrovana {tampa zadecu kod Srba Vesne Laki}evi} Pavi}evi} iz 1994. godine. Ovoje tek druga srpska autorska kwiga ovakve tematike. Wena autor-ka je Senka Vlahovi} Filipov” (Vlahovi} Filipov 2013: 102)

ono {to je samo srce komunikacije, potreba da seprenese poruka do qudi koji mo`da govore druga-~ijim jezikom, imaju druga~ije obi~aje, dru{tvenenorme i shvatawa. Dobra ilustracija moè preva-zi}i sve ovo na na~in na koji to pisana komunika-cija zasigurno nikada ne bi mogla” (Zappaterra1998: 8).

S druge strane, ilustracija je zna~ajan segmentgrafike kwige i ona bitno uti~e na doìvqaj ipoèqnost kwige kod ~italaca zbog svoje lak{eprohodnosti u komunikaciji od samog teksta.

Dizajn kwige i wena oprema izuzetno su va`nisegmenti u proizvodwi kwige. Su{tina problemapoznata je ve} vekovima: kako tekst i ilustracijeobjediniti u jedan sinteti~ki, kompleksni {tampa-ni umetni~ki objekat koji ima svoju – od stranekompetentnih pojedinaca i institucija kasnije ve-rifikovanu – i sadràjnu i likovnu, i umetni~kui, po mogu}stvu trajnu, {iru kulturolo{ku vred-nost.

Grafi~ko oblikovawe kwige u velikoj meri za-visi od same ilustracije, dakle od uspostavqenerelacije pisca, ilustratora i izdava~a koji, nakraju krajeva, i pozicioniraju kona~nu ulogu li-kovne interpretacije narativa i weno mesto u iz-dawu.

Ipak, postavqa se jo{ jedno vrlo va`no pitawevezano za ilustrovawe kwiga: da li ilustrator svo-jim delom ~itaocu, na odre|eni na~in, name}e svojvizuelni doìvqaj teksta, koji bi kod wega sasvimizvesno bio druga~iji? Ali u tome i jeste mo} ilu-stracije! (Vlahovi} Filipov 2013: 98).

Ilustratorova pozicija je jedna od kqu~nih po-zicija u vizuelnom predstavqawu teksta, bez obzi-ra na vrstu teksta i date okolnosti, potrebe iliobaveze za prilago|avawem autoru, uredniku, kon-ceptu, izdava~u, trì{tu... Ilustrator je uvekpred problemom: „Kako vizualizovati tekst atrak-

tivnom vizuelnom umetni~kom formom, kako ga po-tencirati, podràti, pokorno mu se prilagoditi,ili obrnuto, dominirati u odnosu na tekst. U raduilustratora, wegov li~ni odnos prema temi i we-nom sadràju se profili{e podsvesno. U svom sta-vu prema vizuelnom karakteru on jasno prikazujekako ose}a tekst, kako ga je razumeo i kako ga ~inirazumqivim za druge. A mo`da i ne” (Brathová 2009:107).

Nakon svega navedenog, zakqu~ujemo da je zna~ajilustracije, kako sa {ireg dru{tvenog stanovi{ta,tako i u grafi~kom oblikovawu kwige i u vizuel-noj komunikaciji kwige kao umetni~kog objekta, ve-liki. Izdava~i danas, svesni ovoga, poklawaju zna-~ajnu pa`wu samom izgledu kwige. Ilustracijakwiga za decu zauzima posebno mesto, zbog speci-fi~nih potreba deteta, a najve}i broj kwiga kojese ilustruju u praksi su upravo kwige za decu, dokostale uglavnom imaju samo ilustraciju naslovnestrane, koja je vrlo ~esto fotografija, ali sam sa-dràj kwige naj~e{}e nije ilustrovan. Tako je temailustracije neodvojiva od kwièvnosti za decu.

U ovakvim okolnostima u kojima se nalazi ilu-stracija pojavila se potreba za osnivawem Festi-vala ilustracije kwige – BookILL Fest – kako bise u okviru Salona kwige, mesta gde se okupqaju ipisci, i izdava~i, i dizajneri, i ilustratori, i ~i-taoci, na ilustraciju skrenula pa`wa i uperilasvetla reflektora na rad ilustratora odabranih inagra|enih na konkursu ovog festivala.

Ovo je jedan od retkih festivala posve}enihiskqu~ivo ilustraciji kwige, ne samo u na{oj ze-mqi nego i mnogo {ire. U inostranstvu su pozna-ta bijenala ilustracije: Bibijana u Bratislavi, sapedesetogodi{wom tradicijom, zatim bijenale uBrnu, u Bolowi... Pored bijenala Zlatno pero Beo-grada/Me|unarodni bijenale ilustracije, nagradeza ilustracije dodequju se i na Beogradskom sajmu

103

kwiga, a prisutno je i vi{e konkursa za karikatu-ru i strip. Tradicionalno Zlatno pero ne odnosise iskqu~ivo na kwigu i nedovoqno je da potkrepipotrebe mnogih stvaralaca da svoj rad pokaù ujavnosti, s obzirom na to da se odràva svake drugegodine.

„Zlatno pero Beograda obuhvata sve vidove ilu-stracije, od primeraka vezanih za literaturu, da-kle, pandana ili dopuna {tampanom tekstu, do vi-zuelnih supstrata i tuma~ewa situacije i odnosaautora prema sopstvenoj intimi i uèm i {iremokruèwu, koja ne moraju nu`no biti vezana zatekst i {tampu. ... U opsegu Zlatnog pera Beogradajesu kwi{ka, ~asopisna, stripovska, masmedijskailustracija, bibliofilska izdawa, ekslibrisi...radovi primewene i likovne umetnosti, produktirazli~itih ̀ anrovskih kombinacija i uticaja. Ta-kav koncept ~ini ga jedinstvenim u Evropi, u ko-joj se organizuju specijalizovani festivali posve-}eni odre|enim vrstama ilustracije” (JelisavacKati} 2013: 10).

Festival ilustracije kwige je iskqu~ivo vezanza ilustraciju kwige, i to razvrstanu u vi{e kate-gorija, ~ime su neke posebno istaknute, {to dosadnije bio slu~aj (npr. foto-ilustracija kwige, kojaje veoma zastupqena u praksi).

Nova mogu}nost da se autori predstave u okviruNovosadskog sajma, nedostatak ovakvih prilika imogu}nost veoma lakog prijavqivawa i slawa rado-va putem interneta u~inile su od samog po~etka danovoosnovani festival nai|e na dobar prijem kodilustratora koji su slali radove na konkurs kakobi, ukoliko pro|u selekciju ̀ irija, wihovi radovibili izloèni na sajmu kwiga.

Sajam kwiga je manifestacija u okviru koje ilu-stracija kwige ima zna~ajno mesto i na kojoj su po-èqni programi poput ovog festivala, koji }e pi-scima, urednicima i izdava~ima, ali i medijima,

skrenuti pa`wu na ilustraciju i ilustratore. Ti-me izlo`ba selektovanih radova nije zatvorena usopstvenom krugu qudi iz struke i primeweneumetnosti, ve} se direktno stavqa na uvid izdava-~ima i publici. To je prilika da ilustratori skre-nu pa`wu na svoj rad i ugovore neke nove anga`ma-ne. S druge strane, mno{tvo sajamskih doga|aja sva-kako konkuri{e festivalu ilustracije oduzimaju}ipa`wu, ali pretpostavimo da je to cena pose}eno-sti izlo`be i ve}e mogu}nosti za ostvarivawe kon-takata nego u nekim galerijskim prostorima.

Festival ilustracije kwige BookILL Fest osno-vali su Banatski kulturni centar i Novosadski sa-jam u okviru Me|unarodnog salona kwige u NovomSadu 2012. godine.

BookILL Fest podrazumeva internet konkurs zanajboqu ilustraciju kwige, izlo`bu printova iza-branih i nagra|enih radova, progla{ewe pobedni-ka i prate}e programe.

U jednom od saop{tewa za javnost organizatorina sajtu navode slede}i tekst kao neku vrstu motoa:„Ilustrovawe kwiga je specifi~na i sofisticira-na oblast u procesu dizajnirawa kwiga. Kwiga jeumetni~ki objekat. Koliko god je va`na sadrìnakwige, toliko je va`na i wena spoqa{nost. Ilu-strovawe, dizajnirawe i opremawe kwiga uop{tesu nerazdvojni deo procesa proizvodwe kwiga i ste strane BookILL Fest teì da skrene pa`wu navizuelne umetnike i afirmi{e autore koji se baveilustrovawem kwiga. Konkursi za ilustraciju kwi-ge su u svetu veoma retki, a time je zna~aj ovog fe-stivala ve}i.”

Autori se prijavquju na konkurs Festivala sla-wem svojih radova putem interneta. Radovi kojeodabere ̀ iri bivaju od{tampani i izloèni, a odwih se biraju najboqi za nagrade u 4 kategorije:

1. Ilustracija pesni~ke kwige,2. Ilustracija prozne kwige,

104

3. Ilustracija kwige za decu,4. Foto-ilustracija kwige.Razvrstavawem nagrada po kategorijama nagla-

{avaju se specifi~nosti ilustrovawa razli~itihnarativa. Iako me|u prispelim radovima domini-raju oni u kategoriji ilustracije kwiga za decu –vi{e od polovine – izdvajaju se i ilustracije pro-znih i pesni~kih tekstova i foto-ilustracije. Pri-tom, kategorije ilustracija proznih i pesni~kihkwiga odnose se na kwièvnost za odrasle, dok ukategoriji ilustracija za decu dolaze u obzir ilu-stracije svih ànrova de~je kwièvnosti.

Pristup ilustrovawu kwige za decu ima sasvimdruga~ije polazi{te u odnosu na ilustrovawe kwi-èvnosti za odrasle, zbog specifi~nih potreba de-teta i nu`nosti prilago|avawa wegovim percepcij-skim mogu}nostima. Ciqna grupa i narativ navodeilustratora da na druga~iji na~in zadovoqi zahte-ve struke, izdava~a, autora, publike.

Foto-ilustracija je novina kad je u pitawu na-gra|ivawe ilustracije jer se woj retko pristupakao ilustraciji, iako je to poznato i u teoriji iveoma prisutno u praksi. Fotografija na naslovnimstranama kwige je trenutno najzastupqeniji oblikilustrovawa naslovnih strana proznih kwiga, atema foto-ilustracije jo{ nije otvorena na pravi

na~in u stru~noj javnosti, iako se u literaturi fo-tografija kao oblik ilustrovawa nesporno spomi-we. Mile Grozdani} u kapitalnom delu Put dokwige daje definiciju ilustracije u kojoj izme|uostalog kaè: „[ilustracija] Umetni~kom kreaci-jom iskazuje se u obliku crteà, slike, grafike, fo-tografije, kolaà, viwete i sl.” (Grozdani} 2007;230). S druge strane, primetan je slab odziv auto-ra na konkurs sa foto-ilustracijama, {to je u ve-likoj suprotnosti sa stawem u praksi. Razlog ovomeje verovatno nepostojawe dovoqne svesti o foto-grafiji kao ilustraciji.

Slede}a tabela pokazuje merqive pokazateqe us-pe{nosti Festivala, broj autora koji su konkuri-sali, broj radova, pristiglih i izabranih, i zemqeiz kojih su autori. Vidi se porast interesovawa ibroja autora za oko 50% u tre}oj godini.

Od osnivawa Festivala ìri radi u sastavu:Slobodan Ivkov (predsednik), mr Sibila PetewiArbutina i Senka Vlahovi} Filipov.

Me|u nagra|enima tokom tri godine postojawaFestivala u kategorijama prozne i pesni~ke kwigei foto-ilustracije izdvajaju se autori: Aleksa Ga-ji}, Maja Jovanovi} Majolinica, Milica Mrvi},Dragana Nikoli}, Iztok Sitar, Valentina Bro-{tean, Slavko Kruni}, Toni Dimitrov, Slavimir

105

BookILFest 2012.

BookILFest 2013.

BookILFest 2014.

Pristigliradovi

oko 400

oko 350

oko 600

Autoripristiglih

radova

61

61

95

Selektovaniradovi

oko 150

oko 100

oko 100

Autoriselektovan.

radova

47

45

75

Broj stranih zemaqaiz kojih su pristigli radovi

10(Ma|arska, Rumunija, Nema~ka, Slovenija,

Italija, Japan, Australija, Bugarska,BiH, Hrvatska)

7(Rumunija, Ma|arska, Nema~ka, Slovenija,

BiH, Hrvatska, Crna Gora i Jordan)

8(Francuska, [panija, Italija, Slovenija,BiH, Hrvatska, Crna Gora i Makedonija)

Stojanovi}, dok su dobitnici pohvala ili specijal-nih priznawa u ovim kategorijama bili: Gven Kera-val (Gwen Keraval), Kristina Pacesaite (KristinaPacesaite), Du{an Ga~i}, Bogdan [teti}, MladenJoksi}, Aleksa Sko~aji}, Nikola Radosavqevi},Branislava Brandi}, Sawa Grbi}, Nikola Rikano-vi}...

Autori koji su u kategoriji ilustracije kwigeza decu za tri godine trajawa Festivala dobili po-hvale su: Serjoà Popov, Dan Paul Ungureanu (DanPaul Ungureanu), Aleksandar Zoloti}, Jelena Pe-{i}, Tawa Stevanovi}, Duwa Mandi} i Aleksa Jo-vanovi}. Specijalna priznawa dobile su Ana Gri-gorjev i Ana Petrovi}.

U ovom radu posebno }emo se osvrnuti na radovekoji su dobili glavne nagrade u kategoriji ilustra-cije kwige za decu.

Nagrada za najboqu ilustraciju kwige za decu2012. godine pripala je Vawi Todori}u za ilustro-vawe kwiga Srpska mitologija: Prognana bi}a iSrpska mitologija: Buntovnici u izdawu Orfe-lin izdava{tva iz Novog Sada.

Serija bogato ilustrovanih i opremqenih kwigaMilenka Bodirogi}a, zasnovana na srpskoj etno-lo{koj gra|i i mitskom nasle|u, izazvala je velikupa`wu javnosti autenti~nim tekstualnim i slikov-nim sadràjem vezanim za prognana bi}a i stvore-wa poput, vila, ve{tica, karakonxula, vampira,buntovnika... Ove kwige ilustrovalo je vi{e auto-ra, me|u kojima je i Vawa Todori}.

Vawa Todori} (Novi Sad, 1982) zavr{io je sred-wu umetni~ku {kolu „Bogdan [uput”, a nakon to-ga Akademiju umetnosti u Novom Sadu, odsek Novilikovni mediji. Dobitnik je vi{e nagrada inostra-nih sajtova za ilustraciju. Vawa Todori} je autornajmla|e generacije srpskih ilustratora, rasko-{nog talenta i imaginacije i modernog izraza u ilu-

straciji, bliskog video-igrama, kojima se tako|ebavi. Todori}evi radovi, kako oni iz serijala Srp-ska miologija, tako i drugi, upravo ànrovski itematski nagiwu sadràju serijala Mitologije,{to je, vrlo mogu}e, i bio razlog da bude odabranza jednog od ilustratora ovih kwiga. Todori} sebavi epskim, misti~nim, demonskim, horor i bajko-vitim temama i motivima, te je ilustrovawu Mi-tologije odgovorio na izuzetno kvalitetan na~in,{to ga je preporu~ilo za nagradu Festivala ilu-stracije. Mitologije su nagra|ivane i na drugimkonkursima: Dragan Bibin, koji je tako|e jedan odilustratora Mitologije, dobio je nagradu Zlatnogpera, Mitologija je nagra|ena i na Beogradskomsajmu kwiga...

Todori}eve ilustracije pri~a iz serijala Srp-ska mitologija predstavqaju ~udnovata bi}a kojeje wegova ma{ta mladom i radoznalom gledaocu i~itaocu ̀ eqnom mistike i avanture predstavila ido~arala na jedinstven i jednostavan na~in, bezmnogo informacija o prostoru i ambijentu i bezsuvi{nih detaqa. S lako}om je preneta „atmosfe-ra” teksta i ose}awe koje, preko autora teksta,kroz sito autora ilustracija, biva transformisanou ilustracije. ̂ esto su Todori}evi junaci na pot-puno beloj pozadini, ili, ako je pozadina iscrtana,obi~no ne daje previ{e detaqa, nazire se pejza`,ku}a, cvet, poneki diskretan motiv, sve je u nekojmisti~noj atmosferi, magli i zamu}ewu oko juna-ka, koji dominiraju kako kompozicijom tako i svo-jim karakterima i pojavama.

Na Todori}evim ilustracijama iz Mitologijeimamo utisak zaustavqenog trenutka ~udovi{ta dokurla, pokreta, pla{ta kowanika, vijugavih prame-nova devoja~ke plave kose, snega koji pada...

Todori}eve ilustracije su kompjuterske digi-talne ilustracije za koje ne moèmo sa sigurno{}ure}i da li su prvobitno nastale kao creì na pa-

106

piru koji su skenirani i bojeni u nekom od pro-grama, ili su kompletno nastali na ra~unaru, ni-ti da li on koristi i neke druge tehnike, fotogra-fiju i sli~no. Kako bilo, krajwi ishod je takav dailustracije podse}aju na video-igre i animiranefilmove, ali ipak imaju odre|enu toplinu i emo-ciju, ne{to lirsko u svem tom hororu, {to se ~e-sto izgubi ili ga je te{ko do~arati kod digital-nih ilustracija, za razliku od klasi~nih tehnikaslikawa i crtawa.

Kolorit wegovih ilustracija je diskretan, cr-te` siguran i jasan, a forma oblikovana finim va-lerima boje i nijansama dominantnog tona objekta.

U odnosu na sam narativ, moè se re}i da jeilustrovawe ovakvog narativa veoma specifi~no,jer zahteva ilustratora sli~nog senzibiliteta, ko-ji ima sposobnost da se uìvi u tematiku i pred-stavi i doma{ta junake i situacije na odgovaraju}ina~in, adekvatan tekstu, ali i mladom ~itaocu.

Autor ne prati tekst slikom bukvalno i doslov-no, on ga katalizuje i sinteti{e i daje nam esen-ciju pesni~ke slike, trenutka i emocije prevedenihiz verbalnog u vizuelni kod.

Nagrada za najboqu ilustraciju kwige za decu2013. godine pripala je Jovanu Ukropini za ilu-strovawe naslovne strane kwige Trolejbus za Me-sec Dragana Luki}a, u izdawu P~elice iz â~ka.

Jovan Ukropina (Beograd, 1980) tako|e pripadamla|oj generaciji ilustratora i strip-crta~a nana{oj sceni. Zavr{io je Vi{u {kolu likovnih iprimewenih umetnosti i ~lan je {kole i radioni-

ce stripa „\or|e Loba~ev”. Dobitnik je vi{e zna-~ajnih nagrada za strip i ilustraciju. Ilustrovaoje kwige za brojne doma}e izdava~e.

Naslovna strana kwige odabranih pesama za ma-lu i veliku decu Dragana Luki}a nagra|ena na Fe-stivalu ilustracije ̀ ivo do~arava veseli i razdra-gani pesni~ki svet Dragana Luki}a. Ilustracijenaslovnih strana specifi~ne su u odnosu na ilu-stracije koje se mogu na}i u samoj kwizi jer su te-sno vezane za naslov kwige, a potrebno je da naodre|eni na~in predstave i kwigu u celini. Ukro-pina na ovoj ilustraciji naslovne strane vizuel-nim kodom uspe{no sublimira pesme Dragana Lu-ki}a o trolejbusu.

Za trolejsbuse u svojim pesmama Dragan Luki}je rekao: „Pesma o trolejbusu nije napisana zato dapokaè da trolejbus ima ~etiri to~ka i dve trole,ve} da se trolejbus oseti kao jedan ìvot koji jeprisutan me|u qudima i koji je oìvqen qudima uwemu, da taj trolejbus ìvi kao {to ìve brat isestra, kao {to ìvi sve ìvo na ovome svetu, ida to treba voleti i po{tovati, ceniti i koristi-ti.” Slobodan @. Markovi} zakqu~uje: „O~ove~enitrolejbus oli~ewe je Luki}evog pesni~kog vi|ewasveta, wegovog odnosa prema pojavama, bi}ima, stva-rima i wegova poetska predstava ̀ ivota” (Marko-vi} 1992).

Trolejbus Jovana Ukropine nosi energiju svojihputnika i ~ini se ̀ ivim, ba{ kako je Luki} govo-

107

rio, kao da je od radosti odsko~io od zemqe, tek{to ne poleti ulicama grada, pa pravac Kumovaslama i Mesec umesto stanice na Slaviji (pesmaZa Mesec). Na takav let su pozvani samo pesnici,deca i razne ìvotiwe, jer su sposobni da oìve~ak i ma{ine i prevozna sredstva poput trolejbusai orado{}eni se zapute na èqene destinacije.

Ukropina je trolejbusu tople naranxaste boje –pored toga {to ga je dao iz neobi~nog ugla i dowegrakursa (kao kod strip-crteà), tako da imamo uti-sak da leti – od farova i branika napravio o~i iusta, zapravo osmeh. Glavice dece i neobi~nih put-nika – slona, ìrafe, pa i samog pesnika – virekroz prozore i pozivaju drugare pristigle na sta-nicu da se pridruè ovoj avanturi. Pristigli de-~ak i devoj~ica kao da kasne i ma{u da trolejbusstane, kako ne bi propustili ovo ~arobno putova-we. Svetlo na semaforu je zeleno, veìte se, po-le}emo!

Ukropina je, pored toga {to ju je dobro shvatioi doìveo, Luki}evu poeziju uspeo da transformi-{e u vizuelni kod svojim prepoznatqivim znakov-nim sistemom – ve{to obojenim crteòm i za we-ga karakteristi~nim ìvim koloritom, koji ~akkod ove ilustracije i nije toliko razdragan kaokod wegovih kasnijih radova... Ukropina ima izuze-tan ose}aj da do~ara dinamiku trenutka, pokret, us-hi}ewe kojim odi{u pesme i ova ilustracija. Onstvara ilustracije crtaju}i ih najpre na papiru, akasnije ih digitalizuje i boji u kompjuterskim pro-gramima, kao i mnogi drugi savremeni ilustratori.

Ukropina daje naznake prostora i scenografije– to su oblakoderi u daqini, ulica, ̀ buwe, pe{a~-ki prelaz, trotoar, poklopac kanalizacionog {ah-ta, oznaka za brojeve vozila koja staju na stanici,izuzetno svetlo i plavo nebo... Tu je i jedna pudli-ca, o~igledno iz Luki}eve pesme Fifi. Mnogo mo-tiva i detaqa dobro je raspore|eno u dinami~noj

kompoziciji ove ilustracije, ali ne i pretrpano,jer je ilustracija, ipak, namewena naslovnoj stra-ni, na kojoj vizuelna poruka mora biti jasna i pro-~i{}ena, tim pre {to je dodatno optere}ena na-slovom kwige, imenom autora, logom izdava~a... Na-ziv kwige je Trolejbus za Mesec. Me|utim, Mesecana ilustraciji nema, niti je u pesmi trolejbus naMesec stigao. Znamo da se on tamo zaputio, on jeciq, metafora za krajwe ishodi{te radosti i ma-{te dece i pesnika – putnika ovog posebnog i izu-zetnog trolejbusa.

Nagrada za najboqu ilustraciju kwige za decu2014. godine pripala je Dobrosavu Bobu @ivkovi}uza ilustrovawe kwige Zorana Penevskog Da puk-ne{ od monstruma, u izdawu Kreativnog centraiz Beograda.

Dobrosav Bob @ivkovi} (Pirot, 1962) je ve}decenijama prisutan na srpskoj umetni~koj sceni.Zavr{io je Fakultet primewenih umetnosti. Ilu-strovao je veliki broj kwiga i ~asopisa. Prete`noilustruje kwige za decu, ali i nau~nu fantastiku,objavquje ilustracije u novinama i ~asopisima, abavi se i ilustracijom u slu`bi ogla{avawa. Re-dovno objavquje ilustracije u Politikinom za-bavniku i stalni je ilustrator Kreativnog centra.Dobitnik je brojnih nagrada.

Da pukne{ od monstruma: prva duhovita zbir-ka stra{nih viceva, koju je priredio Zoran Pe-nevski a @ivkovi} ilustrovao, nadovezuje se na se-riju kwiga Da pukne{ od smeha koju je @ivkovi}tako|e ilustrovao, a sve je izdao Kreativni cen-tar. Naslov kwige bismo mogli prevesti kao „Dapukne{ od smeha od monstruma”, {to nas, i pre ne-go {to stignemo da pro~itamo podnaslov kwige,upu}uje na humoristi~ki sadràj, i to sa elementi-ma horora, naravno prilago|enog de~jem uzrastu.

Duhovita zbirka stra{nih veceva je velikiizazov za ilustratora i zahteva autora sposobnog

108

da objedini humor i horor i prilagodi ih de~jemuzrastu. Mo`da je ba{ @ivkovi}evo bavqewe ifantastikom i kwigama za decu ono iskustvo kojemu olak{ava da re{i jedan ovako zahtevan ilustra-torski zadatak (@ivkovi} to sa velikom lako}om~ini), delikatan zbog tanke granice izme|u onoga{to bi za decu bilo prihvatqivo i zaista sme{no,a vezano je za stra{an vic i horor. Tako|e, bitnoje postaviti pitawe kako dete tuma~i ovakav sadr-àj.

Ovo je kwiga o duhovima, vampirima, ve{tica-ma, vukodlacima i monstrumima koji su vicevima,a naro~ito ilustracijama, razotkriveni, diskredi-tovani, demistifikovani do te mere da vi{e i nisustra{ni ve} jednostavno sme{ni. Budu}i da su vi-cevi kao forma {krti u opisima i detaqima, ilu-strator je u prilici da doma{ta i dopi{e viceve,izgradi junake, wihove karaktere, fizi~ki izgled,radwu, odnos prema svetu i stvarima.

Kwiga koja diskredituje ~udovi{na bi}a oslo-ba|a decu strahova i ~ini ih superiornim u odno-su na wih. Za razliku od bajki, gde se zlo pobe|ujedobrim, ovde se negativci pobe|uju humorom.

Na koji na~in u vizuelnom smislu @ivkovi} to~ini? Koje su odlike wegovog vizuelnog teksta ko-ji tako dobro korespondira sa svojim kontekstom– vicem, ili obrnuto, koje su odlike ilustracijekao konteksta vica – odnosno teksta?

Krenimo od vizuelnog koda kojim @ivkovi} ko-municira i sistema znakova koji taj kod ~ine. Ovedigitalne ilustracije imaju jednostavan i vrlooriginalan kompjuterski bojen crte`, ̀ ivahan ko-lorit karakteristi~nih tonova. Pozadine uglavnomnisu prostor, scenografija, ve} bojene povr{inesa diskretnim {rafurama ili teksturom i detaqi-ma u dowim uglovima (viwetama, floralnim moti-vima i naznakama raznih stvorewa). Forme junakai predmeta do~arane su valerom boje dominantnogtona. U centralnom delu svake ilustracije su ju-naci i sam tekst vica, uzanog sloga, centriran, ne-obi~nog i grotesknog fonta i razli~itih veli~inaslova. Junaci su deformisani u proporcijama i ka-rikirani, sa izraènim manama, {to ih, pored sa-me pri~e, ~ini sme{nim. Uglavnom su stati~ni, iz-raàvaju odre|ena stawa i svojom stavom, izgledomi odnosom prema drugim predmetima i pojavama do-puwuju ili predstavqaju sam narativ.

Na koji na~in ilustracija korespondira sa na-rativom tj. sa vicevima? Ima se utisak da je pri-re|iva~ sakupqao viceve unapred nameravaju}i daih Bob ilustruje. Ako ih posmatramo izolovano,oni ostavqaju druga~iji utisak nego kada su pri-sutne ilustracije. Kada viceve i ilustracije po-smatramo zajedno, sti~e se utisak da je slika domi-nantna, a da je tekst weno poja{wewe. Kada se u ne-kom vicu spomiwu vampiri, mumije i druga stra{nastvorewa, to je sve {to nam se o wima kaè. U vicune pi{e kako oni konkretno izgledaju. To su in-formacije koje nam daje ilustrator i kojima onviceve nesporno oboga}uje. Kada bismo ilustracijeposmatrali bez viceva, videli bismo da one mogusame da egzistiraju, gubi se deo pri~e koji ilustra-cijom nije iskazan ili nije ni mogao biti iskazan,ali one i daqe imaju svoje poruke.

Svaka stranica kwige, tj. vic i ilustracija za-jedno, mogli bi egzistirati sami za sebe van kwige,

109

dok kao celina mogu biti protuma~eni, kako ih jeIlija Baki} okarakterisao, kao strip: „Spojene ukwigu pojedina~ne ilustracije postaju deo stripao sme{no-stra{nim bi}ima” (Baki} 2013).

Svojim karakteristi~nim vizuelnim jezikomBob @ivkovi} je uspeo da stra{na bi}a u~ini ne-mo}nim i sme{nim i prika`e wihove slabosti imane. Nisu li to i qudske mane?

„On nas, tako, suo~ava s vlastitim nesavr{en-stvom i nesavr{enstvom sveta u kome ̀ ivimo, alinam i poma`e da to nesavr{enstvo lak{e prihva-timo i podnesemo. Smeju}i se sebi i drugima, ot-krivamo deo slobode i radosti izgubqenih u detiw-stvu” (Qu{tanovi} 2011: 81).

LITERATURA

Baki}, Ilija, Strip 2013: @ivot pri~a u slika-ma, http://www.stripvesti.com/arhiva/201312/index.htm

Banatski kulturni centar, http://www.banatskikul-turnicentar.blogspot.com/

Brathová, Barbara, “Alice’s Relationships”, Miscel-lany International Symposium BIB 2009, Bratisla-va: Bibiana, 2009.

Dobrosav Bob @ivkovi}, http://www.bobzivkovic.com

Festival ilustracije kwige BookILL Fest: http://www.banatskikulturnicentar.blogspot.com/search/label/%22BOOKILL%20FEST%22%20-%20FESTIVAL%20ILUSTRACIJE%20KNJIGE

Grozdani}, Mile, Put do kwige, Beograd: Publi-kum, 2007.

Jelisavac Kati}, Qubica „Ilustracijom do boqevizije ~ove~anstva”, 47. Zlatno Pero begrada12 me|unarodni bijenale ilustracije, Beograd:Ulupuds, 2013.

Laki}evi} Pavi}evi}, Vesna, Ilustrovana {tam-pa za decu kod Srba, Beograd: Ulupuds, 1994.

Qu{tanovi}, Jovan, „Bele{ka o antropolo{kim man-guplucima Dobrosava Boba @ivkovi}a”. Detiw-stvo, 3–4, 2011, Novi Sad: Zmajeve de~je igre.

Mastnak, Tanja ”Ut pictura poesis: Visual Interpre-tations of Poetry in Contemporary Illustration”,Miscellany: International Symposium BIB 2009,Bratislava: Bibiana, 2009.

Slobodan @. Markovi}, „Izma{tana zbiqa DraganaLuki}a”, Detiwstvo, 4, 1992, Novi Sad: ZmajeveDe~je igre.

Vawa Todori}, http://www.vanjatodoric.blogspot.com/Vlahovi} Filipov Senka: O ilustrovawu kwiga

poezije: istorija, teorija, praksa, Novo Milo-{evo: Banatski kulturni centar, 2013.

Yollanda Zappaterra, Illustration: Reald world il-lustration projects – from brief to finished solu-tion, Switzerland: A rotovision book SA, 1998.

Senka R. VLAHOVI] FILIPOV

ILLUSTRATION OF CHILDREN’S BOOKS IN TIMESOF DEVELOPED VISUAL COMMUNICATIONS

(FESTIVAL OF BOOK ILLUSTRATION – BOOKILL FEST)

Summary

The festival of book illustration (BookILL Fest) is oneof the manifestations related to the change and improvementof the status of illustration in recent years, in the context ofintensive visual communications. Within the Festival theprizes are awarded in several categories. In this paper wehave analysed rewarded works of Vanja Todori}, JovanUkropina and Dobrosav Bob @ivkovi}, in the category ofchildren’s book illustration.

Key words: The festival of book illustration BookILLFest, illustration, children’s book illustration, Vanja Todori},Jovan Ukropina, Dobrosav Bob @ivkovi}

110

UDC 37.036–053.4:73/76371.3:73/76

� Bojana N. NIKOLI]Jelena P. VEQKOVI] MEKI]Visoka {kola strukovnih studija

za obrazovawe vaspita~a, Pirot

Republika Srbija

UPOTREBAKWI@EVNIHTEKSTOVA ZA DECUU LIKOVNIMAKTIVNOSTIMAPRED[KOLSKEDECE

SA@ETAK: Rad se bavi upotrebom kwièvnih teksto-va u sklopu likovnih aktivnosti u radu vaspita~a sa pred-{kolskom decom. Da bi se ostvario celovit pristup ovojtemi potrebno je da se obrazloì na koji na~in vaspita~vr{i izbor kwièvnih tekstova i koje su poèqne inter-pretativne metode. Kako je dete ~italac specifi~an reci-pijent ~itala~kog {tiva, jedan deo rada bavi}e se proble-mima recepcije i rekreacije ~itala~kog doìvqajnog ak-ta, kao neizostavnog segmenta post~itala~kog ~ina kojise odvija kroz neki vid stvarala{tva, u slu~aju sprovede-nog istraìvawa obja{wenog u ovom radu kroz de~ji cr-te`. Poezija je ànr koji ima najve}u {irinu i najve}umogu}nost slobodne interpretacije u likovnom izrazu de-ce, te su u pomenutom istraìvawu kori{}ena tri poet-ska teksta, razli~ita po tematici, sadrìni i emociji. Uzavr{nom delu rada data je analiza de~jih crteà nasta-lih kao rezultat de~je stvarala~ke interpretacije.

KQU^NE REÎ: pred{kolska deca, likovne aktivno-sti, kwièvni tekstovi za decu, receptivni ~in, stvara-la~ka rekreacija, de~ji crteì

Likovne aktivnosti pred{kolske dece

Likovne aktivnosti pred{kolaca su jedan odbitnijih sadràja vaspitnoobrazovnog rada u de~-jim vrti}ima. Koncepcija likovnog vaspitawa ko-ju je osmislio Bogomil Karlavaris jo{ u pro{lomveku na na{im prostorima do sada nije prevazi|e-na. Sawa Filipovi} je dala pe~at savremenosti itime dopunila postoje}a metodolo{ka iskustva. Uprvom planu ove likovne metodologije je dete sasvim svojim stvarala~kim potencijalima.

Definiciju pred{kolskog doba kao zlatnog do-ba de~jeg stvarala{tva moèmo na}i kao podnaslovu velikom broju kwiga i uxbenika koji se bave va-spitawem dece. Ako razmislimo dubqe o stvarnomzna~ewu ovih re~i, uvide}emo da su prevelika o~e-kivawa usmerena na produkte de~jeg likovnog stva-rala{tva, jer zlatno doba de~jeg stvarala{tvaobe}ava sjajna dela o kojima imamo podsvesnu misaoda se u toku daqeg ̀ ivota vi{e ne}e ponoviti. Nesmemo gubiti iz vida da se produkti de~jeg stvara-la{tva u ranom uzrastu ne smeju ocewivati po estet-skim kriterijumima kojima ocewujemo umetni~kadela. Ono {to je bitno u de~jem likovnom izrazujeste proces, ekspresija, projekcija, a ne rezultat.

Okrenuto prvenstveno procesu, a ne produktu svojestvarala~ke aktivnosti, u naporu da formuli{e i izrazisopstveni odnos prema svetu koji ga okruùje, premadrugim qudima i samom sebi, a ~ine}i to na jedan sasvimnekonvencionalan i u izvesnoj meri egocentri~an na~in,dete se razlikuje od odraslog umetnika koji svesno teìproduktu preko koga prenosi svoje ose}awe i zamisli nadruge. (Filipovi} 2011: 57)

111

Uloga vaspita~a je presudna u formirawu de~jegstava prema kreativnom ~inu. Putawom koja se nataj na~in formira u ranom detiwstvu bi}e uslo-vqen i vo|en daqi razvoj de~je li~nosti. Decu tre-ba ohrabrivati da slobodno istraùju i eksperi-menti{u u raznim medijima. To je jedini na~in dase oslobode wihova ma{ta i kreativnost. Spoqa-{wi zahtevi, kao {to su nametawe {ema ili o~eki-vawa, a u najgorem slu~aju gotovog re{ewa, najve}esu gre{ke vaspita~a.

Izbor i interpretacija kwièvnog teksta

Vaspita~ je sasvim slobodan u svom izboru1 bu-du}i da ne postoji obavezna literatura ili lekti-ra za pred{kolce, niti je on po nekom unapred od-re|enom planu i programu duàn da obradi odre-|ene literarne izvore. Tako se pred vaspita~em na-lazi veliki korpus proznih, poetskih i dramskihtekstova iz kojeg moè sam da izabere one koje sma-tra za pogodne i koji odgovaraju ciqevima i zada-cima wegovih aktivnosti. Naj~e{}i tekstovi nakoje pada vaspita~ev izbor jesu pesme za decu, {a-qive pri~e, basne i bajke. Sve ove kwièvne vrstesu podsticajne za stvarala{tvo pred{kolske dece– pokazalo se da s lako}om, u sklopu najraznovr-snijih aktivnosti, ostvaruju korelaciju sa likov-nim umetnostima. Kako je pred{kolsko doba peri-od u kojem deca imaju poseban ose}aj za stihotvor-stvo, rime i pesni~ke slike, na{ izbor za aktiv-nosti vaspita~a sa grupom pred{kolaca pao je napoetske tekstove.2

Sve aktivnosti koje se obavqaju sa decom u vr-ti}u moraju imati obele`ja i karakter igre, iakose one sistematski planiraju, i to u skladu sa una-pred odre|enim edukativnim ciqevima i zadacima.Igrovni segmenti aktivnosti u~ini}e da celokup-na aktivnost dobije na spontanosti i da se umawikrutost i strogost didakti~kih elemenata. Iz po-menutih razloga sve aktivnosti koje osmi{qava va-spita~, bez obzira na to da li radi sa mla|om ilistarijom grupom pred{kolaca, bez obzira na to dali se one tematski vezuju za oblast metodike razvo-ja govora ili govornog stvarala~kog izraàvawa,ili pak za oblast metodike upoznavawa okoline,likovnog stvarala{tva, upoznavawa matemati~kihpojmova itd., moraju sadràti elemente, primamqi-vost i lako}u igre, kako bi i rezultati bili us-pe{niji, a wihov efekat svrsishodniji i dugotraj-niji. Poetski tekstovi za decu nisu ograni~eni ni-jednom tematskom jedinicom, niti ijednim metodi~-kim predmetom koji se izu~ava u visoko{kolskimustanovama za vaspita~e. S druge strane, poetskitekstovi za decu lako ostvaruju korelaciju sa svimoblastima ̀ ivota – ne samo sa umetni~kim, sa ko-jim je veza i vi{e no o~igledna i poznata. Ne po-stoji tema ni motiv iz bilo koje oblasti ~ovekovogìvota a da je neki pesnik nije obradio u svomkwièvnom stvarala{tvu. Ukoliko aktivnost nijeusko vezana za obradu nekog poetskog teksta, wego-va upotreba u isto vreme pridoda}e i igrovne ele-

112

1 Ipak, ovu slobodu bi trebalo shvatiti samo uslovno. Do-tli} i Kamenov navode niz pitawa koja vaspita~ treba da posta-vi sebi pri izboru kwièvnog teksta za aktivnost, kao i odre-|ene kriterijume za procenu koje ne sme izgubiti iz vida. Tosu kwièvno-umetni~ki, razvojni, uzrasni i tematski kriteri-jum (Dotli}, Kamenov: 1996, 41–57).

2 Pri izboru poetskih tekstova rukovodili smo se pomenu-tim kriterijumima, pretpostavkom da sadrè potencijal za li-kovnu rekreaciju, kao i komparativnom metodom zasnovanom nastrukturalnim razli~itostima sadrìne i forme, ali i na kon-trastu impresija i emocija koje izazivaju kod ~itaoca. PesmeDeca vole i Zamislite Du{ana Radovi}a u potpunosti se ra-zlikuju jedna od druge, budu}i da je prva zasnovana na jezi~kojigri a druga na vo|enoj fantaziji, dok je tre}a pesma – Razbo-leo se Pepo Krsta Milovana Danojli}a – razli~ita od prethod-ne dve prevashodno zbog semanti~ke ozbiqnosti i tu`ne emoci-je koju pobu|uje.

mente, budu}i da se pesni~ki oblici, sami po se-bi, mogu shvatiti kao oblici igre, kako je jo{ Huj-zinga (Huizinga 1992) primetio. Rima i tempo pe-sme, naro~it tonalitet kojim ona biva izgovorena,moè samo dodatno angaòvati de~ju pa`wu i afir-misati ga u pravcu igrovnog stvarala{tva.3

Od vaspita~a se zahteva bogato ~itala~ko isku-stvo, ume}e interesantne i ìve interpretacijekwièvnog testa, sposobnost wegovog tuma~ewa,kao i kreativne sposobnosti koje }e deci pruìtidobar primer za samostalnu realizaciju stvarala~-ke igre podstaknutu ~itala~kim doìvqajem i spo-sobno{}u inovativnih osmi{qavawa aktivnosti.Potrebno je imati u vidu da se moè dogoditi davaspita~, iako pa`qivo izra|uje plan svoje aktiv-nosti, i to u skladu sa ciqevima odre|enim u pro-gramu vaspitnoobrazovnog rada i u skladu sa meto-di~kim preporukama i uputstvima, omane u svojimnamerama ukoliko ne vodi ra~una o interesovawi-ma i mogu}nostima dece. Vaspita~ je duàn da pra-ti u kojoj meri su deca zainteresovana za ponu|enesadràje, koliki je stepen koncentracije i pa`wesve dece iz grupe, da li su ona dovoqno motivisanada se ukqu~e u aktivnost i da li mogu da je pratesa potpunim razumevawem, kao i da proceni u ko-joj meri je wegova aktivnost delovala podsticajnona neki vid stvarala{tva koji se naj~e{}e reali-zuje u zavr{nom delu aktivnosti. Svako ~itawe iliizgovarawe pesme napamet predstavqa i svojevrsnuinterpretaciju, budu}i da vaspita~ pored (posred-

ne) uloge prenosioca poetske re~i autora ima iulogu tuma~a, koja uvek sadrì li~ne afinitete.Tom prilikom vaspita~ poku{ava da na decu prene-se ne{to od svog ~itala~kog doìvqaja, koji u istovreme uslovqava i na~in na koji }e pesma biti in-terpretirana. Li~ni doìvqaj pesme, kao i perso-nalne karakteristike interpretatora, donekle sve-sno a donekle nesvesno diktira}e tempo kojim }e se~itati, naro~ite akcente na pojedinim re~ima, in-tonaciju govorewa, pauze i ostale elemente dikcije.

Deci su potrebni ̀ ivotnost, izraàjnost i upe-~atqivost stila, ili neki vid akcije i dinamike,{to se moè posti}i nagla{avawem emocije iliradwe iz poetskog teksta. Potrebne i ̀ eqene reak-cije kao odgovor na vaspita~ev ~itala~ki doìvqajmogu se kod dece izazvati ne samo odgovaraju}im iadekvatnim govornim segmentima ve} i propratnimelementima kakvi su gestovi ili facijalna ekspre-sija. Vizuelni stimulansi su veoma zna~ajni za de-cu, naro~ito kada je re~ o aktivnostima u vrti}ukoje se obavqaju sa ve}om grupom dece i kada se nemoè uvek ra~unati na besprekornu disciplinu ivisok stepen koncentracije. Slika, pokret, izra-àjna mimika, scenska lutka – mogu privu}i de~jupa`wu boqe nego izgovorena re~. Postoje i izve-sna igrovna sredstva koja se koriste u sklopu tihaktivnosti i koja mogu upotpuniti ~itala~ki do-ìvqaj dece, a ~itala~ku recepciju di}i na vi{inivo, olak{ati interpretativne zadatke vaspita~ui u~initi zanimqivijom tok aktivnosti. Ipak, sapomagalima i rekvizitima vaspita~ mora biti na-ro~ito oprezan, jer bi se sa wihovom preteranomi neadekvatnom upotrebom skrenula pa`wa sa poet-ske re~i i omela pravilna recepcija poetskog tek-sta. Kada imamo u vidu de~je likovno stvarala-{tvo, koje bi trebalo da usledi nakon obrade poet-skog teksta, vizuelna sredstva i pomagala trebasvesti na minimum kako bi delovala stimulativno

113

3 Kada koristimo sintagmu igrovno stvarala{tvo, iakosmo svesni da ona donekle predstavqa pleonazam, budu}i da sva-ko stvarala{tvo u svojim korenima sadrì i elemente igre, presvega ̀ elimo da istaknemo slobodu, kreativnost, razdraganost~ula i ose}awa koja u bitnom obeleàvaju de~ji stil stvarawa,nezavisno od toga da li se ono odvija kroz govorni, likovniili muzi~ki izraz. Tako|e je potrebno ista}i da rezultat togstvarala~kog procesa, bez obzira na wegovu uspe{nost, uvekostaje u domenu igre.

a ne sugestivno, te u neku ruku odredila model ko-jim bi se deca rukovodila na svojim crteìma. Uovim aktivnostima veoma je va`no da na neki na~indo|e do izraàja li~ni doìvqaj i subjektivniizraz, razli~itost i sloboda samostalne interpre-tacije, mada je ~est slu~aj da ve}ina crteà u jed-noj grupi bude veoma sli~na, {to }e pokazati ianaliza aktivnosti u sklopu ovog rada.

Recepcija i reakcija pred{kolskog deteta

na kwièvne tekstove

Sami okviri kwièvnog teksta upu}uju na to daje, bar na neko vreme, zavr{eno sa uobi~ajenom ko-munikacijom, u kojoj dete gotovo uvek ose}a da je upodre|enom poloàju u odnosu na odrasle. Dete in-tuitivno spoznaje da ulazi u svet koji je stvorenradi wega, svet igre i neograni~enih mogu}nosti ukome }e, posredstvom estetskog doìvqaja i ~udo-tvorne mo}i imaginacije, mo}i da proìvi intere-santne avanture, da upozna neobi~ne likove, dabude zaneseno novim ose}awima, bojama, ritmovi-ma, mirisima.

Upravo kad pi{e o recepciji pesme za decu i o smisluigre Slavoqub Obradovi} uo~ava jo{ jedan veoma bitan mo-menat, a to je model sinestezije pesme za decu koji se sa-stoji iz niza semanti~kih kategorija, kao {to su: vizuelno,auditivno, olfaktivno, gustativno, taktilno i kolori~no.Takav stav je potpuno uverqiv i ubedqiv, posebice ako uzme-mo u obzir ~iwenicu da deca pred{kolskog uzrasta sazna-ju perceptivnim putem, da jo{ nisu sklona potpunim aper-ceptivnim spoznajama. (Radunovi} Stoli} 2011: 103–104)

Dete kriti~ar je specifi~an subjekt, prevashod-no iz tog razloga {to reaguje neposredno i bezdubqih analiti~kih osvrta. Iako je tek na po~etkuupoznavawa sa kwièvnim tekstovima, dete }e go-

tovo uvek imati neke reakcije i pri ponovnom ~i-tawu, a ponekad i pri prvom, pokaziva}e znake odu-{evqewa, dopadawa, nedopadawa, nezainteresovano-sti i sl. Postoji vi{e razloga zbog kojih dete mo-è odbijati da se vrati odre|enom kwièvnom tek-stu. ̂ est uzrok mogao bi da bude strah od nekih ne-gativnih likova, kakvi su ve{tice, zli ~arobwaci,opasne ìvotiwe i sli~no, ili od neke kriti~nesituacije, kao {to su npr. izjedawe bake i Crven-kape (Crvenkapa), jeziva poseta ̀ ene Plavobradogsobi u kojoj su nastradale sve wegove prethodne su-pruge (Plavobradi), bolest Pepe Krste (Razboleose Pepo Krsta). Tako|e, tuàn kraj je ne{to {todete ne voli, jer nije u skladu sa wegovom opti-misti~kom slikom sveta. S druge strane, upravoovakav model sveprisutne vedrine i utopijske sli-ke sveta uslovi}e specifi~no tuma~ewe, te se iovakvi tekstovi mogu pojmiti bez ose}aja za katego-rije tu`nog, potresnog, uznemiruju}eg. Monoto-nost odre|enih kwièvnih sadràja, radwa bez iz-nena|ewa i obrta, nezanimqivi i bledi likovi,odsustvo ritma i sklada u zvukovnom sloju – izazi-vaju kod deteta nazainteresovanost i ravnodu{nost.Nerazumevawe odre|enih kwièvnih tekstova moèpredstavqati izazov ali i otpor, te u ovim prili-kama veliku ulogu ima interpretator, koji }e shod-no svojim sposobnostima pruìti malom recipijen-tu potrebna obja{wewa. Potrebno je ista}i da jede~je rezonovawe sklono disocijacijama, odnosnorastakawu celine na delove, te }e dete pamtitisamo one delove koji su za wega li~no upe~atqivi,bez obzira na faktore dopadawa i nedopadawa, aroditeqima i vaspita~ima }e predstavqati veli-ki izazov da ih otkriju. Pomo}u wih i asocijacijakoje se kod deteta javqaju prilikom ~itawa moèse otkriti pone{to o nesvesnom i emotivnom ì-votu deteta. Sam naslov i okviri, predwi i zadwiplan poetske strukture, upe~atqivi su za dete i

114

predstavqaju va`ne razloge „za i protiv” kwièv-nog teksta. Diskutabilno je govoriti i o detetovom~itala~kom ukusu, jer da bi se on izgradio potreb-no je iskustvo koje pred{kolsko dete nema. Ne smese smetnuti s uma da deca imaju donekle ki~ast ukusi da vole slikovitost, {arenilo, karnevalsku at-mosferu, zbrku, nered, humor. Pred{kolsko deteima jaku ̀ equ za saznawem, za upoznavawem drugihi sebe, te je otkrivawe sopstva u oblasti umetno-sti jedan od vi{ih ciqeva koji bi vaspita~i tre-balo da imaju na umu. Iz navedenih razloga potreb-no je birati tekstove koji su otvoreni ka detetu,~iji kqu~ dete lako pronalazi i koristi, jer seestetski uìtak ra|a zbog jednog zaokruènog sve-ta kojim vlada odre|eni poredak, pa makar on bioi odre|en apsurdom i negacijom reda.

Va`no je ista}i da je detetov odnos prema kwi-èvnom tekstu pre stvarala~ki no pasivno prima-la~ki. Sa ovim su boqe upoznati pedagozi i vaspi-ta~i nego teoreti~ari i kriti~ari kwièvnostiza decu – oni dobro znaju koliko je zna~ajno da sedete po pro~itanom tekstu zadrì jo{ neko vremeu oblasti igre i da prona|e odgovaraju}i izraz zaono {to je osetilo i doìvelo prilikom ~itawa.Najpogodniji tekstovi za decu pred{kolskog uzra-sta su oni koji angaùju wegov afektivni i inte-lektualni ̀ ivot, podsti~u ma{tu, igru i kreativ-nost, i koji pruàju razne mogu}nosti rekreirawa.S toga se u pred{kolskim ustanovama u zavr{nomdelu aktivnosti koja za ciq ima obradu odre|enogkwièvnog teksta kroz ples, crte`, pokret ili ne-ki drugi igrovni izraz osloba|a estetski doìvqajrecepcijskog ~ina i realizuje se kroz de~ju krea-tivnost i ma{tu u stvarala~ku rekreaciju ~itala~-kog doìvqaja, ~ime je ìva interakcija izme|ukwièvnog teksta i recipijenta dospela do svojezavr{ne ta~ke i zatvorila krug ostvaren na prin-cipu vigotskijanskog kruga stvarala~ke ma{te.

De~je likovno stvarala{tvo kao

odgovor na ~itala~ki doìvqaj

Jedna od najja~ih spoqa{wih stimulacija likov-nom izrazu koja moè biti ponu|ena deci izuzevmuzike jeste de~ja kwièvnost. Poezija je ̀ anr ko-ji ima najve}u {irinu i najve}u mogu}nost slobod-ne interpretacije u likovnom izrazu dece, te su upomenutom istraìvawu kori{}ena tri poetskateksta, razli~ita po tematici, sadrìni i emoci-ji — dve pesme Du{ana Radovi}a, Deca vole i Za-mislite, i pesma Milovana Danojli}a Razboleose Pepo Krsta.

Likovno podru~je crtawa kao jedno od najnepo-srednijih i deci najbliìh primeweno je u ovomistraìvawu. U uzrastu od 6–7 godina (koliko ima-ju ispitanici u na{oj grupi) dete ve} ose}a izra-àjnu mo} linije, a tehni~ka manipulacija materi-jalima za crtawe je ve} dobro razvijena.

Pri analizi crteà imali smo na umu slede}e:

Neka se slika moè opisati rije~ima ili naslikatibojama, a naslikana se slika opet moè opisati, kao {tose i opis opet moè naslikati ili ‘ilustrirati’, itd.âk ako je opisivawe i slikawe obavqeno s ~vrstom na-kanom da se ni~im ne iznevjeri predloàk, opisi }e se,kao i slike, me|usobno razlikovati. Razabirati }e se do-du{e zajedni~ka tema te mo`da jo{ poneka zajedni~ka zna-~ajka, poput istog jezika pisaca i sli~nog ‘na~ina’ sli-kawa. No uza svu srodnost, slike }e i opisi ̀ ivjeti u bi-ti samostalnim, vlastitim ìvotom – a predloèni }eulan~ani postupak nalikovati ‘pokvarenom telefonu’.Nije to igra bez draì, zasigurno na stanovit na~in po-ti~e ma{tu i daje simpati~no raznolike rezultate. Svakaetapa u igru unosi ne{to novo i originalno. Ve}inu tihneo~ekivanosti, poglavito u djece, pripisujemo ‘kreativ-nim sposobnostima’ – premda bismo, strogo uzev{i, imaliisto toliko razloga da odstupawa od predlo{ka pripi{e-mo ‘perceptivnim sposobnostima’ (Ba~i} 2013).

115

Primeri i analiza aktivnosti

Deci najstarije vaspitne grupe (6 i 6,5 godinastarosti) pro~itani su tekstovi pesama. Pred wihje stavqen zadatak da naprave crteè vezane za pe-sme. Od tehni~kih sredstava za crtawe deci su po-nu|eni papir formata A4 i grafitne olovke, olov-ke u boji i flomasteri.

PESMA 1: Du{an Radovi},Deca vole, flomaster

Dominantni utisak vezan za de~ju likovnu in-terpretaciju ovog poetskog teksta je to {to odukupno 23 de~ja rada 16 sadrì pisani tekst uokviru likovnog rada: papara}i, rokakoki, mara}/papada}i papanoki, rokipopovoki, papara}/gama}a,mara}/papara}, ̀ abara}, petara}/kokoro}i, popo-ro}i, anali}, lan}i... Neke od ovih izmi{qenihre~i se ~ak i rimuju. U likovnom smislu intere-santno je to {to su deca samoinicijativno, pod-staknuta pesmom, po~ela ne da pi{u ve} da ucrta-vaju slova na svoj rad. Re~ je shva}ena kao vizuel-ni znak i iz tog ugla je treba i analizirati.

Pesma nema narativni karakter, ali se sastojiiz tri celine koje po~iwu nabrajawem: deca vole....U skladu sa strukturom pesme, zapazili smo da jeve}ina de~jih radova horizontalnim ili vertikal-nim linijama (u zavisnosti od kompozicije crteà)podeqena na tri celine u okviru formata za cr-tawe. Prva strofa (ili prvi friz) uglavnom pri-kazuje oxa~ara koji obavqa svoj posao. ̂ esto je pri-kazan kako stoji na krovu ku}e. Ko~ni~ar nije po-jam koji je blizak niti jasan deci, te stoga nije za-stupqen ni na jednom crteù. Druga strofa nabra-ja slatke stvari koje deca vole. U skladu sa de~jimafinitetima, na crteìma su veoma verno i obila-

to prikazani elementi koji su nabrojani u pesmi(sutlija{), ali i mnogi drugi (sladoledi, sokovi,lizalice, bombone, kola~i, bombowere...). U tre}ojstrofi pesnik nabraja sme{ne re~i koje deca vole,i koje su se osmelila da napi{u i dopune na sop-stvenu inicijativu.

Kreativna igra re~ima je najzapaèniji rezul-tat podstaknut ~itawem i likovnom interpretaci-jom ove pesme.

Izbor de~jih radova na temu: „Deca vole”

PESMA 2: Milovan Danojli},Razboleo se Pepo Krsta, flomaster

Najupe~atqiviji utisak pri prvom pogledu nade~je crteè koji interpretiraju ovu pesmu su izu-zetno vesele boje na wima. Uprkos tu`noj temati-ci pesme i setnim emocijama koje ona nosi, ne bi-smo preterali ako bismo rekli da su, sasvim ne-o~ekivano, boje prisutne na ovim crteìma veseli-je i vedrije nego u de~jem likovnom prikazu pesmeDeca vole. Ovu ~iwenicu bismo delom mogli pri-pisati crta~koj tehnici koja je ponu|ena deci, apredstavqa kombinaciju flomastera, grafitne olov-ke i olovke u boji. Drugi razlog treba potraìtiu tipi~no de~jem poimawu emocije tuge, odnosnowenom izostanku u likovnom izrazu.

Ambijent koji je opisan u pesmi na de~jim crte-ìma apsolutno izostaje. Umesto tamne no}i gleda-mo enterijere osvetqene svetiqkom i obojene pri-li~no veselim bojama. Od ukupno 19 crteà samo dvasadrè predstavu oca i Pepe, a jedan prikaz samog

116

Pepe. Svi ostali su komponovani od tri figure ko-je su prisutne i u tekstu pesme: Pepo, mama i otac.Pepo je na samo dva crteà prikazan u stoje}em sta-vu, dok na ve}ini de~jih crteà leì u krevetu.

De~ji komentari koji su nazna~eni na pozadinisvakog crteà govore u prilog ~iwenici da su de-ca vrlo dobro razumela tu`nu su{tinu pesme: Pepoje bio tuàn zato {to je èleo da ga tata netu~e, nego da ga mazi / Pepo, mama i tata su bilisiroma{ni, a mama se brinula o Pepi / Pepo se po-krio }ebetom da se sakrije od tate / Mama i Pe-po su bili tu`ni zato {to se tata nije brinuoo wima i zato {to je nosio pi{toq / Pepo jebio tuàn i imao je temperaturu zato {to gatata nije voleo / Pepo se razboleo zato {to sewegov tata nije brinuo o wemu / Tata je bio zaoi nije se brinuo o Pepi / Pepo je bio bolestan odtuge...

Svi de~ji verbalni komentari nose isto zna~e-we i ukazuju nam na apsolutnu osudu oca. Vizuelniprikaz oca na de~jim crteìma odgovara onom izpesme: predstavqen je sa mno{tvom detaqa, od ko-jih su naju~estaliji i najupe~atqiviji revolver i{e{ir~ina. Iako Pepin otac u pesmi miluje de-~aka po glavi, donosi mu {oqu mleka i mandarine,samo na jednom crteù je predstavqen na ovaj na-~in. Pritom, milovawe je izostavqeno, prikazanaje samo ruka sa ~a{om mleka u ruci.

Izbor de~jih radova na temu:„Razboleo se Pepo Krsta“

PESMA 3: Du{an Radovi},Zamislite, olovka

Pesma ima prevashodno narativni karakter. Rad-wa se saop{tava postepeno i obiluje slikovitimopisima. Takvi su i de~ji radovi. Evidentno je da jeova pesma zaokupila i neobi~no dugo dràla de~jupa`wu. Od ukupno 17 radova wih 12 sadrì prikazetri glavna lika: Na|e, Na|inog oca i Ka|e. Na ~e-tiri rada se pojavquju dva lika, verovatno Na|a iKa|a, dok samo jedan de~ji rad prikazuje Na|u samu.

Lik Na|e je prikazan sa mno{tvom detaqa, ko-ji su prozvoqni i nisu eksplicitno opisani u pe-smi, ali se podrazumeva da ih Na|a u svojoj funkci-ji princeze poseduje: kruna, min|u{e, haqina, ukra-si i sl. Upe~atqivo je i to {to je Na|a na ve}inide~jih radova prikazana u trenutku kad pada u vo-du. Dva mu{ka lika su prikazana bez detaqa i ra-zlikuju se jedino po veli~ini.

Tehnika crtawa grafitnom olovkom koja je po-nu|ena deci tokom ove aktivnosti doprinela je za-stupqenosti detaqa na crteìma. Zbog mawe efekt-nih rezultata tehnika crtawa olovkom je nepraved-no potcewena, kako me|u decom tako i me|u vaspi-ta~ima. „U odnosu na bojicu, olovka ima izvesneprednosti, a jedna od najzna~ajnijih je mogu}nostprikazivawa finih detaqa; iz tog razloga su crte-ì ura|eni olovkom, verovatno, razvojno napredni-ji.” (Koks, 2000: 197)

De~ja imaginacija je definitivno bila vo|enanarativnim karakterom pesme.

Izbor de~jih radova na temu: „Zamislite”

117

Zakqu~ak / Vaspitavawe igrom i umetno{}u

Pojam korelacija se ~esto provla~i kroz obra-sce o metodi~koj realizaciji nastavne jedinice,iako je weno pravo zna~ewe ~esto zanemareno i sa-mo povr{no, taksativno primeweno, bez pravog ra-zumevawa su{tine i bez pravog uvida u holisti~kipristup pedago{koj praksi. Ukoliko vaspita~ izgu-bi iz vida holisti~ke vrednosti aktivnosti kojesu zasnovane na korelaciji, to moè predstavqatiprvu oteàvaju}u okolnost koja }e {tetiti wihovojrealizaciji i rezultatu. Ciq aktivnosti u kojimase ostvaruje korelacija kwièvnih tekstova sa li-kovnim izrazom jeste da se ostvare vaspitni i es-tetski kvaliteti u radu sa pred{kolskom decom, dase oplemeni wihov ~itala~ki doìvqaj i da se onapodstaknu na stvarala~ku interpretaciju u likov-nom stvarala{tvu. U ovakvim i sli~nim aktivno-stima deca se upoznaju sa umetno{}u, a zatim dajusvoj li~ni doìvqaj kroz stvarala~ku igru.

Po izvr{enoj analizi de~jih crteà moè se za-kqu~iti da su narativne pesme u neku ruku ograni-~ile i uslovile de~ji likovni prikaz, jer se uglav-nom svi crteì svode na stereotipno prikazivaweradwe u okviru najupe~atqivije scene. Polunon-sensne i na neki na~in apstraktne pesme pobu|ujude~ju ma{tu u vi{e dimenzija, te deca daju boqe ikreativnije likovne rezultate. Individualni izrazlak{e izbija na povr{inu i slabiji je uticaj grupeu stereotipnom ponavqawu. Druga oteàvaju}aokolnost je pojava kopirawa ili reprodukcije re-zultata koja je veoma ~esto prisutna u grupi dece.Iskusni pedagog }e znati kako da prepozna i nagra-di originalna re{ewa.

Kako je detetu igra primarna aktivnost i tlona kojem se ono najboqe snalazi i na kojem ispo-qava sve svoje sposobnosti, svaki umetni~ki tekstkoji poseduje elemente igre animira}e ga i zadr-

à}e wegovu pa`wu. Dakle, igrovni potencijalkwièvnih tekstova, bilo da je prepoznatqiv u ri-mi, stilskim figurama ili jezi~kim igrama pesamaza decu, bilo u neobi~nim likovima koji nastawu-ju fantasti~ne svetove bajki i wihovim avantura-ma, bilo u zanimqivim, iako posve realnim okol-nostima u kojima se nalaze wegovi vr{waci u mno-gobrojnim pri~ama, u~ini}e da dete prepozna prin-cipe koji su pokreta~i i wegovih igrovnih aktiv-nosti, a uz procese identifikacije i svesne samo-obmane mo}i }e da se uìvi u kwièvni tekst i daga doìvi uz sve specifi~nosti koje odlikuju we-gov receptivni akt.

LITERATURA

Dotli}, Qubica, Emil Kamenov. Kwièvnost u de-~jem vrti}u. Novi Sad: Zmajeve de~je igre, Od-sek za pedagogiju Filozofskog fakulteta, 1996.

Radunovi} Stoli}, D. „Deca pred{kolskog uzrastai wihova recepcija kwièvnosti”. Detiwstvo.âsopis o kwièvnosti za decu”. 1 (2011): 100–106.

Filipovi}, Sawa. Metodika likovnog vaspitawai obrazovawa: metodi~ki priru~nik za likovnepedagoge, u~iteqe i vaspita~e. Beograd: Uni-verzitet umetnosti, Klet, 2011.

Filipovi}, Sawa, Emil Kamenov. Mudrost ~ula.Deo 3. De~je likovno stvarala{tvo. Novi Sad:Dragon, 2009.

Ba~i}, Marcel. Problemi korelacije u jezi~no-umjetni~-kom podru~ju. < http://likovna-kultura.ufzg.unizg.hr/MarcelBacic.htm> 22.12.2013.

Karlavaris, dr Bogomil, J. Kelbli, M. Stanojevi}-Ka-stori. Metodika likovnog vaspitanja pred{kolskedece: za IV godinu pedago{ke akademije. Beograd:Zavod za ud`benike i nastavna sredstva, 1986.

118

Koks, Morin. De~ji crte`i. Beograd: Zavod za ud`be-nike, 2000.

Huizinga, Johan. HOMO LUDENS. Zagreb: Napri-jed, 1992.

Bojana N. NIKOLI], Jelena P. VELJKOVI] MEKI]

THE USAGE OF LITERARY TEXTS INARTISTIC ACTIVITIES OF PRESCHOOL CHILDREN

Summary

This paper deals with the usage of literary texts in thecontext of artistic activities in the work of preschool teach-ers. In an attempt to achieve a systematic approach to thissubject matter it is necessary to explain the way in which apreschool teacher selects literary texts and chooses good in-terpretative methods. Since a child is seen as a specific re-cipient of reading materials, one part of this work deals withthe problems of reception and recreation of reading experi-ence as an unavoidable part of after-reading activities thatunfold through some form of artistic creation, such as chil-dren’s drawings as explained in the research in this work.Poetry is a genre with the most diverse free interpretationin artistic expression of children; therefore three literarytexts that differ in theme, content and emotion were usedin the mentioned research. The final part analyses children’sdrawings that are a result of their creative interpretation.

Key words: preschool children, artistic activities, litera-ry texts for children, reception, creative recreation, chil-dren’s drawings

119

IN MEMORIAM

� Dubravka ZIMAHrvatski studiji, Zagreb

Republika Hrvatska

ZVONIMIR BALOG(1932–2014)

Umro je Zvonimir Balog, jo{ jedan od klasika hr-vatske dje~je knjièvnosti: nakon Ivana Ku{ana (umrou studenome 2012), koji je slavu diljem biv{e Jugo-slavije stekao svojim dje~jim/dje~a~kim romanima,Stanislava Femeni}a (umro u listopadu 2012), dje~je-ga pjesnika koji je naj~itaniji i najpopularniji me|uhrvatskom vrti}kom populacijom, Zvonimira Mil~e-ca (umro u travnju 2014), kroni~ara zagreba~kogadje~a~koga odrastanja i Palme Katalini} (umrla u ruj-nu 2013), u studenome 2014. umro je i Balog. Hr-vatska je dje~ja poezija/knjièvnost s Balogovim na-stupom, kako je to sro~io Milan Crnkovi}, postala„balogljiva”1: nakon {to su se posljednje dvije godi-ne pokazale tako kobnima za generaciju koja je stva-rala hrvatsku dje~ju kulturu i knjièvnost u drugojpolovici 20. stolje}a, kako danas razumijemo tu od-rednicu?

Balog je, u prvoj izvanstrukovnoj asocijaciji, dje-~ji pjesnik. Autor 18 zbirki dje~jih i ne-dje~jih pje-sama, zastupljen u antologijama dje~je i ne-dje~jepoezije, u panoramama i pregledima, ~itankama, ~ak

120

1 Crnkovi} aludira na posljednji stih iz pjesme Jasno mi je dabu~a bu}i objavljene u Nevdiljivoj Ivi: „Jasno mi je da BUÂBU]I U oBU]I, / da je LUNA na kraju popLUNA, / da se dimiLULA iz piLULA / i da ne moè forMULA bez MULA / i da seROJ uvukao u stROJ / i da nema VOLAna bez VOLA / i da nemoè sMOLA bez MOLA. / Ali nikako da mi sine / {to MAJeviu MAJmunima ~ine / i {to JA u JAbuci radim / i da li je ondaJAbuka crvljiva / ili zvonimirljiva ili balogljiva?” (Balog, Zvoni-mir (1990) Nevidljiva Iva. Zagreb: Mladost. 51)

i ud`benicima, lektirnim popisima: ukratko, klasikdje~je poezije. Izvan strukovnih okvira, u konvenci-onalnoj javnoj predod`bi, taj mu je atribut dovoljani opisuje ga i precizno i laskavo. No za njegovo jeknjièvno stvarala{tvo, unutar strukovnih okvira, tajatribut nedostatan: Balog je, osim pjesni{tva, autor iopse`noga proznoga opusa u dje~joj knjièvnosti (ro-mana i zbirki pripovijedaka), kao i niza rodno ivrstovno mnogolikih i hibridnih (dje~jih i ne-dje~jih)knjiga (priru~nika za dobro pona{anje, zbirki crtica,mini-eseja, aforizama). Crnkovi} stoga prili~no pre-cizno definira Balogovo mjesto u suvremenoj hrvat-skoj dje~joj knjièvnosti: ona je uistinu, tijekom dru-ge polovice 20. stolje}a, s obzirom na opseg, dosegi sadràj Balogova pisanja, balogljiva. Crnkovi}evojodrednici, me|utim, rekli bismo, nedostaje autore-fleksija: {to nam zna~i „balogljivost”, tada i sada?

Prva pjesni~ka zbirka koju Balog objavljuje nijezbirka dje~je poezije: ve} 1957. objavljuje ne-dje~jestihove u Knjizi sedmorice, 1962. izlazi mu prva sa-mostalna zbirka Ekvilibrij i 1968. zbirka Pepeo i pe-peo; sva su ova tri knji`na nastupa recepcijski obilje-èna ponajvi{e isticanjem crnoga humora, ali i esen-cijalne vezanosti uz dje~ji svijet. Kada dvije godineposlije izlazi Nevidljiva Iva (1970), ta se vezanost ijavno legitimira. Nevidljiva Iva (pozitivno) je {okira-la uklju~ene u proizvodnju, tuma~enje i recepcijudje~je knjièvnosti, ali zanimljivo je da je njezin od-jek bio i {iri: Branimir Donat u Ve~ernjem listu zbir-ku progla{ava „jezi~no okrepljuju}om” za hrvatskupoeziju u cjelini.2 Ovom zbirkom, kao i Malim pri-~ama o velikim slovima, objavljenima iste godine(1970), Balog je vrlo brzo osigurao zvu~ni naziv Vi-tezova nasljednika u hrvatskoj dje~joj poeziji, a zbir-ke koje su uslijedile (365 bra}e 1972, Pjesme sa {la-gom ili {umar ima {umu na dlanu 1975, Zlatna nit1978) taj su naziv svakako u~vrstile. Relativno br-

zo, ve} 1979, Ivo Zalar u studiji Suvremena hrvat-ska dje~ja poezija Baloga progla{ava pjesni~kim ino-vatorom, realizatorom novoga pjesni~koga govora uhrvatskoj dje~joj poeziji i majstorom leksi~ke kombi-natorike i igre, a i rijetki relativno suzdràni komen-tatori Balogova ranoga dje~jega pjesni{tva ubrzo –nakon novih Balogovih zbirki – mijenjaju ili rearti-kuliraju mi{ljenje (primjerice, Joà Skok, koji sma-tra da Balog u Nevidljivoj Ivi nije jo{ posve raski-nuo s tradicijom, daljnji autorov pjesni~ki opus opi-suje u kategorijama inventivnosti, osvjeènja suvre-menog dje~jeg pjesni{tva, originalnosti, imaginativ-nosti i nekonvencionalnosti3). Ovo je prvo desetlje}eBalogova pisanja (sedamdesete godine 20. stolje}a)obiljeèno afirmativnim, poticajnim recepcijskimkontekstom, javnim i slu`benim ovjeravanjima novo-ga iskaza u nizu knjièvnih nagrada i postupnim pri-vikavanjem dje~jega knjièvnoga polja na radikal-nost Balogova pjesni~koga iskaza. S druge strane,Balog u to vrijeme utvr|uje svoj autenti~ni jezi~no--ludi~ki, morfemsko-tvorbeni i a/semanti~ko-radika-lan pjesni~ki i prozni izraz (u proznim zbirkama Jamagarac 1975. i Zeleni mravi 1977), te se pred-stavlja i kao antologi~ar i prevoditelj, objaviv{i 1975.Zlatnu knjigu svjetskoga pjesni{tva za djecu u kojojpojam i opseg dje~je poezije bitno pro{iruje od kon-vencionalnoga, recepcijski i produkcijski relativnoograni~enoga fenomena. Ve} sljede}e desetlje}e, me-|utim, donosi neke novosti, kako u kreativnome, ta-ko i u recepcijskome smislu. Tijekom osamdesetihgodina 20. stolje}a Balog pi{e prvi roman (Bosonogigeneral 1988), uknjiùje „lekcijice” iz lijepoga po-na{anja koje je sredinom osamdesetih objavljivao udje~joj periodici (Bonton ili kako da ne postanemklipan/ica u sto lekcijica, 1986), i dalje marljivoobjavljuje dje~ju poeziju (Kako sam do{ao na svijet1981, Jednodèki Ok 1981, Veseli zemljopis 1983,

121

2 Ve~ernji list, 9. VII 1970. 3 Umjetnost i dijete, 54–55, 1978.

Ide jedna iduskara 1988, Bijesne gliste 1989) koju inakladni~ki i recepcijski pozicionira i izvanhrvatskoga dje~jeknjièvnoga polja (prva izdanjazbirki Kako sam do{ao na svijet, Jednodèki Ok i Idejedna iduskara objavljena su u Beogradu i NovomSadu). U devedesetima i dalje pi{e i objavljuje idje~ju poeziju i prozu (pjesni~ke zbirke Sto najzani-manja ili {to }u biti kad odrastem 1990. i Pusa odkrampusa 1993, romani Male ljudetine 1993, Slone,volim te i Zeleni smijeh 2000), a i nekoliko ne-dje~jih knjiga, dok su u dvijetisu}itima najza-nimljivije njegove autorske slikovnice, prozne ili ustihovima (Golema mrvica, 2004, Zmijice, ma~kobusi osmeronogi konj, 2007, Klekova~ke vje{tice, 2009,Ja konj, 2013), kao i dvije knjige hibridne oblikovnestrukture – prozni Zmajevi i vukodlaci (2004) i sti-hovno-prozna Anatomija i Crven{lapica (2011).

Tri su oslonca „balogljivosti” na koje Crnkovi}aludira svojom jezi~nom dosjetkom – ludizam, jeziki nonsens: igra se, bilo kao jezi~na, morfolo{ka, mor-fo-semanti~ka i asemanti~ka, bilo kao predod`bena,tematska ili strukturna kategorija, pojavljuje bez iz-nimke u svim refleksijama Balogova opusa. Isto setako apostrofira i jezik i Balogovo inventivno, krea-tivno i za~udno postupanje s jezi~nim sustavom, namakro i mikro planu. Kategoriju nonsensa, kojom setako|er opisuje Balogova dje~ja poezija, u kriti~kuje literaturu uveo upravo Crnkovi}, koji pa`ljivomanalizom usustavljuje kompleksan kategorijalni mo-del Balogove „nonsensne gramatike”4, koju }e posli-je dodatno razra|ivati i interpretirati i drugi. Dodatnesu odrednice „balogljivosti” jezi~na dosjetka ili ka-lambur kao gradivna jedinica pjesme (Zalar ~ak Ba-logovu poeziju pozicionira na razme|e vica i lirike),groteska i crni humor kao obilje`ja Balogovaproznoga opusa te leèrnost, nekonvencionalnost pai subverzivnost u poetskom odnosu prema dru{tve-

nim vrijednostima i postulatima: Balog kao vje`ba~slobode u neslobodnome svijetu, kako ga naziva,opet, Milan Crnkovi}. S druge strane, DaliborCvitan, koji je u tuma~enju hrvatskoga dje~jega pjes-ni{tva odbacivao zasebne teorijske alate prikladneposebno za dje~ju poeziju, te ju je i{~itavao pomo}uvisokorefleksivnih psiholo{kih i formalisti~kih es-teti~kih teorija, kao sredi{nju odrednicu Balogovepoezije odabire pjesni~ki „ekshibicionizam”, aludi-raju}i pritom na otvorenost i autorefleksivnostBalogove poezije.

Ovdje, me|utim, treba primijetiti da se temeljnorazumijevanje i tuma~enje „balogljivosti” zbiva uvremenski i oblikovno ograni~enim okvirima: obrisirecepcije Balogova pjesni{tva ocrtani su jo{ tijekomsedamdesetih godina 20. stolje}a, a ukupnost Balo-gova opusa u dje~joj knjièvnosti (njegov i stihovnii prozni opus) nikada nije razmatrana. Tijekom dvije-tisu}itih godina, dodu{e, Ranka Javor uredila je op-seàn niz izabranih djela Zvonimira Baloga u koji jeuvr{tena i monografija, koja, me|utim, ima isklju~i-vo pregledni karakter, donose}i izvatke iz kritika, fo-tografije, bibliografske popise i odlomke iz autorovihtekstova, ali ne i sintetski pregled i tuma~enje njego-va opusa.

îtamo li, me|utim, Baloga u cjelini, dakle Balo-ga kao dje~jega pjesnika i prozaika, moèmo vidjetida se „balogljivost” njegova knjièvnoga izraza uslo-`njava. Prozni dio opusa, naime, premda tako|er po-najvi{e interpretiran kao humoristi~ki, subverzivan iradikalan, nudi i neke druge mogu}nosti razumijeva-nja. Crni humor i radikalizacija jezi~noga sloja krat-kih proznih oblika u duljim proznim formama ustu-paju mjesto apsurdu, pa i kaosu. Romani Slone, vo-lim te, Zeleni smijeh ili recentna Prasica je opet la-gala (2013) te{ko bi se mogli podvesti samo podegidu crnoga humora i groteske: prije bismo oveknjige opisali kao radikalizaciju metafori~koga bi}a

122

4 Detinjstvo, 3, 1979.

jezika. Djevoj~ice se pretvaraju u slonice: metaforaslonovski korak transformira se u doslovno. U roma-nu Prasica je opet lagala do apsurda se radikaliziraintertekstualna relacija s romanom ̂ arobnjak iz OzaFranka L. Bauma. U tome smislu, ve} navedenimodrednicama balogljivosti pridruìli bismo svakakoautoreferencijalnost: razgoli}avanje pjesni~koga po-stupka, ogoljavanje izvori{ta knjièvnoga teksta –proznoga i poetskoga – u prostoru jezika i slobodipostupanja s njime, upu}ivanje na referencijalni i re-tori~ki sloj knjièvnoga iskaza i posebice nastojanjeoko artikulacije vlastite iskazne pozicije u tvorbeno-me postupku – zvonimir balog i zvonimirljivost i ba-logljivost trajno zadràvaju vlasni{tvo nad iskaznomgestom, kako u poeziji, tako i u prozi. Nadalje, jedanje od klju~nih pojmova „balogljivosti” autorova kon-ceptualnost, vidljiva u organizaciji pjesni~kih zbirkii proznih knjiga, ali i u trajnoj autorovoj okrenutostivlastitoj konceptualnoj poziciji knjièvnoga i – u ne-kim knjigama – izvanknjièvnoga autoriteta. U osam-desetim godinama 20. stolje}a Balog objavljuje dvi-je knjige Bontona (Kako da ne postanem klipan/icau 100 lekcijica), a pro{le godine i tre}u: neovisno otome {to su kod Baloga savjeti za lijepo pona{anjenekonvencionalni, subverzivni i uglavnom duhoviti,sam koncept priru~nika koji daje upute o pona{anjuupu}uje na odnos autoriteta. To nas dovodi i do po-sljednje odrednice kojom bismo opisali „baloglji-vost”: aetonormativnosti. Rije~ je o pojmu koji u te-oriju dje~je knjièvnosti uvodi Maria Nikolajeva,iskazuju}i time sredi{nji odnos koji regulira poljedje~je knjièvnosti: normativnost odraslosti u dje~je-knjièvnoj komunikaciji. Balogovski ludi~ki, subver-zivni, crnohumorni, mjestimice i radikalni ton neproblematizira vlastitu poziciju odraslosti u odnosuprema ne-odraslome knjièvnome sugovorniku/~ita-telju, osobito u proznome dijelu njegova opusa i ra-dikalnim bontonskim savjetima.

„Balogljivost” je, dakle, kao {to vidimo, hetero-geno i kompleksno svojstvo, rekli bismo gotovo neo-dredivo, ali trajno oslonjeno na gestu odbacivanjauniformnoga mi{ljenja, neovisno o sadràju toga mi-{ljenja. Stoga u povijesnom pogledu na hrvatsku dje-~ju knjièvnost moèmo re}i da nam je „baloglji-vost” bila prijeko potrebna, unose}i u pravi ~as re-laksiranost, neozbiljnost, humor i ludizam u neflek-sibilno i konvencionalno tkivo dje~je knjièvnosti.Umjesto romantiziranoga, idealiziranoga djeteta injegove esencijalne drugosti u odnosu na odraslogakakva dominira u hrvatskoj dje~joj knjièvnosti dosredine sedamdesetih, pjesni~ka „balogljivost” istica-la je subverzivnost dje~jega elementa u ure|enome idosadnome redu odraslih, pa ~ak i kad je tu istu sub-verzivnost „pripitomljavala” u proznome dijelu opu-sa. U mnogoglasju suvremene hrvatske dje~je knji-èvnosti, koja usprkos relativno bogatoj produkcijiba{ ne obiluje i poetskom raznoliko{}u, taj zvonkiglas otklona silno }e nedostajati.

123

OGLEDALO

KRITIKE

KWI@EVNOST ZA DECUNA GRANICI(Petar Pijanovi}, Izazovi grani~nekwièvnosti, U~iteqski fakultet,Beograd, 2014)

Nakon studije Naivna pri~a – srpska autorskaproza za male qude i veliku decu: ̀ anrovi i mode-li (SKZ, 2006), tek objavqena kwiga Petra Pija-novi}a Izazovi grani~ne kwièvnosti ~ini se dapro{iruje granice uobi~ajenog pristupa tuma~ewudela iz korpusa kwièvnosti za decu. I za to po-stoji vi{e od jednog razloga. Prvi i osnovni sadr-àn je ve} u sintagmi grani~na kwièvnost, istak-nutoj i samim naslovom kwige koju ~ini ukupno je-danaest radova posve}enih piscima srpske i svet-ske kwièvnosti za decu i mlade. Drugi se odnosina sproveden metodolo{ki pristup usmeren najprena intertekstualnu, komparativnu i kriti~ko-in-terpretativnu analizu. I tre}i na mahom izraènupotrebu da se autori i wihova ostvarewa sagleda-ju u jednom {irem dru{tvenom, samim tim i kultur-nom, kwièvnom kontekstu u kom stvaraju i obja-vquju, a koja je do svog punog izraàja do{la prili-kom tuma~ewa dela iz srpske kwièvnosti za decu,u ~emu se, zapravo, moè uhvatiti kop~a sa Pijano-vi}evim studijima Srpski kulturni krug (2012) iSrpska kultura 1900–1950 (2014), gde se upravokwièvnost tretira na ovaj na~in.

Eksplicitno postavqeno u predgovoru – „Ka poe-tici grani~ne kwièvnosti”, pitawe grani~ne kwi-èvnosti proìma celu kwigu, ba{ kao {to je naizvestan na~in nazna~eno i u podnaslovu Naivnepri~e – „mali qudi” i „velika deca”. Pa ipak, au-tor na po~etku svoje najnovije studije pojam grani~-ne kwièvnosti ne razja{wava poseù}i za kwi-èvnom teorijom, nego tragaju}i za iznetim obja-

124

{wewima u samim kwièvnim delima. Tako odre-|ewe grani~ne kwièvnosti Pijanovi} dovodi uvezu sa Ki{ovom sintagmom „za decu i osetqive”,koja se na{la u podnaslovu Ranih jada (s tim u ve-zi ne treba ispustiti iz vida da je upravo i jednaod prvih Pijanovi}evih kwiga bila posve}ena Da-nilu Ki{u, Proza Danila Ki{a, 1992), a koju je,kako autor podse}a, prvi upotrebio Branko Miq-kovi} u naslovu prikaza poezije Maksa @akoba iMarka Noena. Razumevaju}i odre|ewe de~ja kwièv-nost preko Ki{ove eksplikacije iznete u prikazuDanojli}eve prve pesni~ke zbirke za decu, a ovajautor je po Pijanovi}u par excellence grani~ni pi-sac, ~ak bi se moglo re}i da wegova poezija za de-cu ozna~ava paradigmu grani~ne kwièvnosti, au-tor Izazova grani~ne kwièvnosti prenosi ga ina odrasle, koji isto tako kao i deca u delima na-mewenim ili pridodatim korpusu kwièvnosti zadecu pronalaze jedan poseban sentiment, samo {to,za razliku od dece, kod wih on ima i tu sposobnostda ih vrati u „mitologiju prohujalog detiwstva”.Pozivaju}i se na ]opi}evo uverewe o ve{ta~kojpodeli na kwièvnost za decu i kwièvnost za od-rasle, autor iznosi ~itav niz stvaralaca koji sudelili ili kwièvno izraàvali sli~ne stavove,poput Bruna Betelhajma, Roèa Kajoa, Johana Hoj-zinge, Miroslava Krleè, Marka Risti}a, itd. Do-datno, svoje utemeqewe grani~ne kwièvnosti pot-krepquje sli~nim stavovima ostalih prou~avalacakwièvnosti za decu, poput Nova Vukovi}a iliMilana Crnkovi}a. Odre|uju}i je kao „kwièvnostsa duplim dnom u kojoj ~italac sasvim razli~iteintelektualne zrelosti i kulture ~itawa nalazipravo ~itala~ko zadovoqstvo”, Pijanovi} skre}epa`wu na jo{ dva detaqa koja uti~u na grani~nu,rubnu poziciju odre|enih kwièvnih dela, a to sunamena i iznevereni horizont o~ekivawa. Ova dvaaspekta posebno su uo~qiva u Defoovom Robinsonu

Krusou ili Sviftovim Guliverovim putovawima,kao i u Vernovim romanima, ]opi}evim pripovet-kama ili Ki{ovim Ranim jadima. Pri tome autoruo~ava da se momenat grani~nosti moè presli-kati i na upotrebu razli~itih ànrova u jednomkwièvnom ostvarewu, ~ime se ujedno sugeri{e iànrovski sinkretizam.

Pijanovi} u tekstu „Modernost i dijalog sa tra-dicijom” posebno upu}uje na ànrovski sinkre-tizam koji dolazi do izraàja u opusu jednog odnajzna~ajnijih autora za decu u na{oj kwièvnosti– Du{ana Radovi}a. Ovaj rad otvara prvi deo kwi-ge, sastavqen od sedam tekstova u kojima se tuma~eopusi ili konkretna dela na{ih istaknutih auto-ra, uglavnom druge polovine 20. veka, poput Groz-dane Oluji}, Moma Kapora, Milovana Vitezovi}a,Grigora Viteza i Milovana Danojli}a. Radovi}evopus Pijanovi} sagledava gotovo u celosti, usmera-vaju}i svoju istraìva~ku pa`wu kako na poeziju iprozu, tako i na ostale vidove kwièvnog i medij-skog izraàvawa. Pri tome neprestano zadiru}i uRadovi}evu kako eksplicitnu tako i implicitnu,ali i imanentnu poetiku, autor odgoneta va`na po-eti~ka pitawa ovog istaknutog autora kwièvno-sti za decu. O wegovom zna~aju u prilog ide i poda-tak da je upravo u antologijskoj ediciji Deset ve-kova srpske kwièvnosti 72. kwiga u celosti po-sve}ena Du{anu Radovi}u, a prire|iva~ i pisacpredgovora je upravo Petar Pijanovi}. Ovim izda-wem kao da se potvr|uju one Radovi}eve misli daje moderno samo ono {to ima trajnu vrednost.

One se u izvesnom smislu odnose i na romanGrozdane Oluji} Glasam za qubav, o kom autor Iza-zova grani~ne kwièvnosti pi{e u tekstu „Bun-tovni junak u potrazi za identitetom”. Baziraju}isvoje analize na nekim op{tim odlikama omladin-ske kwièvnosti, poput opozicije ja–drugi, takokarakteristi~ne za ovu vrstu romana, Pijanovi}

125

ovu suprotnost gleda kroz opoziciju Slobodan/od-rasli, pri ~emu uo~ava da se ti odrasli iskqu~ivovide, zbog posebne strategije pripovedawa, tekkroz Slobodanovu vizuru. Autor posebno isti~e ve-zu koja se u semanti~kom sklopu moè uspostavitiizme|u po~etka i kraja romana, kao i zna~aj prilo-ga sada za sam tok radwe. Flakerova Proza u tra-pericama Pijanovi}eve uvide dodatno potvr|uje,poput onog o upotrebi ̀ argonizama i wihovoj im-plikaciji na svet romana.

Jo{ jedan autor karakteristi~an za omladinskukwièvnost na{ao je svoje mesto u prvom delu kwi-ge i to sa dva teksta, a to je Momo Kapor. Kultnomromanu srpske xins-proze, Bele{kama jedne Ane,posve}en je tekst istoimenog naslova. Status, me-sto i zna~aj ovog dela Pijanovi} ve} samim naslo-vom nazna~ava, da bi ga potom u tekstu i potvrdio,premda, pride, ne zaboravqa da istakne i neke mo-gu}e mawkavosti koje su posledica feqtonisti~kekompozicije. Analiziraju}i pripovedne strategijeovog dela, tuma~i se i pozicija pripoveda~a i Anekao igra ponavqawa, otkrivawa, provocirawa Ani-nog diskursa, koja je nu`na posledica Kaporovogpripoveda~kog ume}a kojim se Pijanovi} posebnobavi u tekstu „Pri~a i pripovedawe Mome Kapo-ra”. Razmatraju}i kako se razli~iti detaqi, seg-menti pripovedne strukture, uklapaju u skladnu ce-linu, ali i kako funkcioni{u kao zasebni elemen-ti, autor ujedno skre}e pa`wu i na motiv grada,likove sa dru{tvene margine, te na status iskazau sklopu celine dela. U svoje minuciozne analizeo Kaporovom pripovedawu Pijanovi} ukqu~uje iEgziperijevo delo Mali princ i bavi se eventual-nim uticajima koje ono ima na Kaporov opus. U tomkontekstu treba podvu}i autorovu doslednu okrenu-tost ka promi{qawu i tuma~ewu poetike jednog au-tora i uop{te bavqewe poeti~kim pitawima kwi-èvnosti za decu.

To poeti~ko ~itawe u potpunosti je do{lo doizraàja u tekstu posve}enom pesni~kom opusu Gri-gora Viteza. Gotovo uxbeni~ki pisan, pregledan,sre|en, okrenut koliko analizi pesama toliko ikomparativnom sagledavawu poezije Grigora Vite-za (jubilej sto godina od ro|ewa ovog pesnika U~i-teqski fakultet u Beogradu obeleìo je prigod-nim nau~nim skupom), rad se dominantno bavi poe-tikom wegove pesme. Pijanovi} se opredelio da jeanalizira preko tema, stava lirskog junaka ili au-tora i tipa slike sveta i s wom vezanim izrazomkojim se slika obavija. Razlaù}i teme u Vitezovojpoeziji na one u kojima preovla|uju priroda i pri-rodne pojave, deca i detiwstvo ili ìvotiwski ibiqni svet, te uo~avaju}i da je dominantan stavlirskog junaka ili autora onaj koji je okrenut kadobroti, humanosti, kreativnosti, rodoqubqu, ko-smizmu itd., Pijanovi} uo~ava raznolika gledi{taVitezove poezije, preko kojih se upravo i moè ra-zumeti i sam naslov teksta – „Izme|u nasle|a imodernog doìvqaja sveta”.

Veza naslova i samog teksta ~ini se odre|uju}omza tekst posve}en poeziji za decu Milovana Danoj-li}a. Daju}i naslov tekstu „Danojli}eve pesme sagranice”, autor poga|a samu poeti~ku sr` Danoj-li}evog pesni~kog i esejisti~kog razumevawa itretirawa poezije za decu, a ujedno se doti~e i poj-ma grani~ne kwièvnosti, koji se mo`da ba{ naprimeru ovog pesnika moè i najboqe objasniti/ra-zumeti. Granica o kojoj je u samom tekstu re~ dataje u {irokom luku, od socijalne, prostorne, do eg-zistencijalne, a tuma~ena je kroz gotovo analiti~-ke analize pesama Mir predgra|a, Furunica jogu-nica, Pijaca na kraju grada... do Ograde na krajuBeograda, koja ujedno sabira razli~ite granice kojese susti~u u Danojli}evoj poeziji „za decu i osetqi-ve”. Upravo takvu poziciju ovog pesnika prepoznaoje neposredno nakon objavqivawa Danojli}eve prve

126

pesni~ke zbirke za decu Kako spavaju tramvaji Da-nilo Ki{, pi{u}i o woj tekst pod naslovom „De~je– kao maska”, na koji se i Pijanovi} poziva.

Svoje mesto u prvom delu Izazova grani~nekwièvnosti na{ao je i tekst „Mladi junak u ro-manima Milovana Vitezovi}a”, posve}en romanimaLajawe na zvezde i [e{ir profesora Koste Vu-ji}a. O wima autor pi{e posebno isti~u}i ~ini-lac anegdotske narativnosti i u~inak aforisti~kenaracije, ali i tragaju}i za izvesnim vremensko--prostornim ukr{tenostima obe pri~e i mogu}no-stima da se jedna (ona iz romana [e{ir profeso-ra Koste Vuji}a) sagleda u drugoj, onoj koja je obli-kovana u Lajawu na zvezde.

Drugi deo Pijanovi}eve kwige, posve}en deli-ma strane kwièvnosti za decu i mlade, sadrìukupno pet tekstova o romanima objavqenim u ra-sponu od 18. do 20. veka. Me|utim, u komponovawuovog dela monografije, kao uostalom i ~itave kwi-ge, nije dosledno sproveden princip po{tovawavremena nastanka dela, s obzirom na to da je prvii obimom najduì rad posve}en upravo jednom odnajpoznatijih romana svetske kwièvnosti (za de-cu), Malom princu Antoana de Sent-Egziperija. Uovoj analizi, pod naslovom „Bajka i mit u moder-nom romanu”, autor se bavi udelom bajkovnog slo-ja u strukturi dela, da bi potom oti{ao i korakdaqe i tuma~io je kao alegorijsku filozofsku ra-spravu o na{em dobu. Upravo u onom segmentu ovogdela koji u sebe upija elemente bajke, ali i mita,Mali princ je delo koje je prijem~ivo deci, dokwegov alegorijsko-filozofski sloj poga|a senzibi-litet odraslog ~itaoca. Ujedno, Pijanovi} se de-taqno bavi formalnim karakteristikama dela, uo-~ava ̀ anrovski sinkretizam najpre u preplitawumitskog i bajkovnog, te uo~ava da se upravo prekowega moè govoriti o epskom i lirskom elementuu romanu, te udelu bajke, mita i modernog kratkog

romana u strukturi pripovedawa. Svoje prefiweneanalize Pijanovi} dodatno eksplicira tuma~ewemhri{}anskih elemenata u ovom delu bezmalo ne-prolazne literarne vrednosti.

Jo{ jedno delo ~ija vrednost ne jewava, premdaje objavqeno po~etkom 18. veka, jeste roman Robin-son Kruso Danijela Defoa, kojim se Pijanovi} ba-vi u tekstu „Isku{avawe sudbine”. Premda je ovodelo doìvelo posebnu revalorizaciju u postkolo-nijalnim studijama, autor ga u potpunosti razume-va preko prosvetiteqstva i ideja koje je ovaj du-hovni pokret negovao. U dijahronijskoj liniji po-smatrao je i wegovu inovativnost u odnosu na dota-da{wu tradiciju pisawa romana, uz pozivawe nastavove Meletinskog o transformaciji vite{kogromana i prepoznavawu ostataka bajke u realisti~-koj pri~i. Po na{em autoru Robinson Kruso nije sa-mo pustolovni nego i obrazovni roman, koji poseb-no aktivira ulogu ~itaoca specifi~nom strukturompripovedawa u prvom licu. Posebna pa`wa je usme-rena ka glavnom liku, Robinsonu Krusou, preko ko-ga se mo`da o~itavaju i izvesni aspekti koji ga do-vode u vezu sa korpusom kwièvnosti za decu.

Ta veza je neposredna i izravna kada je u pitawuroman Pinokio Karla Kolodija, koji se posmatrakao „parabola o preobraàju”, ili jo{ jedan kla-sik kwièvnosti za decu kakav su Doìvqaji To-ma Sojera Marka Tvena, o kojima Pijanovi} pi{eu tekstu „Energija plemenite zablude”. Pri tome,pa`wa tuma~a je na primeru romana Pinokio usme-rena na elemente bajkovnog, kao i na pedago{kukomponentu i izvesne moralizatorske stavove kojeKolodi nedvosmisleno iznosi, ali i na postupkegra|ewa glavnog junaka i wegove transformacije oddrvenog lutka do de~aka. Analiza Doìvqaja To-ma Sojera prati hronotop pri~e, izvesne elementegotskog romana, kompozicione skokovitosti, slikudetiwstva koja u jednom svom aspektu doti~e i svet

127

odraslih, kao i lik glavnog junaka i wegovih druga-ra, koji saznawe o ìvotu i qudima mahom sti~uneposredno, iz samog ìvota.

Upravo je ovaj Tvenov roman bio dobar predlo-àk Pijanovi}u da istakne izvesne paralele isli~nosti, ali i odstupawa od romana Masla~kovovino Reja Bredberija, {to je tema posledweg tek-sta u kwizi. Kategorije poput lirskog, melanho-li~nog i sentimentalnog u fokusu su teksta „Stvar-nost i fantazmi: hronopis letwe ~arolije”, uz po-sebno isticawe de~jeg kao neprolazne vrednosti.

Ako je na po~etku ukazano na grani~nu kwi-èvnost koju Pijanovi}eva studija isti~e ve} sa-mim naslovom, a potom u tekstovima i obrazlaèuz gotovo neprestano nijansirawe, recimo na samomkraju i ne{to o „izazovima” koji ovde najpre ozna-~avaju specifi~na isku{ewa kojima podleù oso-bena tuma~ewa koja se provla~e kroz ponu|ena poe-ti~ka istraìvawa. U tom kontekstu Pijanovi}evatuma~ewa su mahom zasnovana na prou~avawu kompo-zicije, strukture, forme, pa ~ak i stila odre|enogautora, uz ~esto situirawe u kwièvnoistorijskikontekst. Ona se dosledno drè analize kwièvnogteksta i svih aspekata koji se na wu naslawaju, {torezultira odre|enim metodolo{kim pristupom ko-ji Pijanovi} neguje. Upravo u tome {to su izazovikwièvnosti za decu na granici dovoqno {i-roko postavqeni, tako da ne zatvaraju prostor zaneka budu}a prou~avawa, sagledava se i jedan dodat-ni doprinos ove kwige – kao po~etak istraìvawa,prou~avawa i tuma~ewa grani~ne kwièvnosti.Stoga je gotovo o~ekivano da u nekom budu}em en-ciklopedijskom izdawu posve}enom kwièvnosti zadecu jedna od odrednica bude i grani~na kwièv-nost, kojoj Pijanovi}eva kwiga moè posluìtikao uzoran primer.

Jelena PANI] MARA[

NAJBOQE KAOMERA ZA DETE(Milica Matijevi}, Elizabeta Georgijev,Kultura ~itawa, pravo deteta i obavezabibliotekara, Biblioteka „DimitrijeTucovi}”, Lazarevac, 2014)

Prvi dodir deteta sa kwigom propra}en je ve-lom tajanstva. Nismo li, od malih nogu, tek prola-skom kroz vrata biblioteka otkrivali, svako nasvoj na~in, wihov ~arobni svet? Ova pojedina~naiskustva jesu svojevrsne inicijacije o kojima vre-di pisati. Ali u ono {to se naziva umetno{}u re-~i nismo ulazili ni slu~ajno, a ni sami, bez vodi-~a, kqu~ara tajni. Zamamni svet kwiga otkrivaonam se postepeno, uz ne~iju pomo}, na jednom odre-|enom mestu kome smo se vra}ali. Tako je to bilojo{ od starijih vremena koja ne pamtimo i ve}inanije upoznata sa funkcionisawem sveta s drugestrane bibliote~kog pulta. Zbog toga kwige posve-}ene ovoj delatnosti mogu i te kako biti zanimqi-ve i ~itaocima koji u ovim ustanovama tragaju zane~im sasvim druga~ijim.

Studija Kultura ~itawa Milice Matijevi} iElizabete Georgijeve osmi{qena je tako da na pre-gledan, dokumentovan, popularan i zanimqiv na~inpruì uvid u istorijat rada biblioteka za decu iwihov sada{wi trenutak. U woj su nam data na uvidiskustva razli~itih evropskih naroda, a naravno ina{a sopstvena, u ovom va`nom i lepom poslu. Po-sebna poglavqa posve}ena su kwizi za decu, ~itawu,kao i ulozi bibliotekara – te zna~ajne (a obi~nopre}utane) karike u lancu pisac – delo – ~italac.Sve pobrojano ima funkciju osvetqavawa mnogo-zna~nosti fenomena ~itawa u mladom uzrastu, ko-ji se, sre}om, danas sve vi{e ukqu~uje u pojam ono-ga {to nazivamo visokom kulturom.

128

Svako poglavqe studije donosi mno{tvo podata-ka, zakqu~aka i brojki koji nam omogu}avaju da bo-qe sagledamo delatnost biblioteka za decu, wihoveaktivnosti, na~ine rada i mogu}nosti. Ona nas upu-}uju da razmi{qamo o ogromnom zna~aju ovih usta-nova, koji samo donekle uvi|amo, ne upu{taju}i seu svu sloènost wihove delatnosti. Zahvaquju}iistraìvawu autorki, rad bibliotekara za decu sa-da moèmo donekle sagledati na osnovu predo~enihnam odredaba dokumenta „Smernice za bibliote~keusluge za decu” Stalnog odbora Sekcije bibliote-kara za decu iz 2003. godine i prakse koja se u we-mu obrazlaè. Uputstva su u direktnoj vezi sa Kon-vencijom o pravima deteta i wihove implikacijesu, prema tome, dalekose`ne. Iz „Smernica” se vi-di da su o~ekivawa od ovakvih ustanova veoma veli-ka, te da rad bibliotekara sa decom direktno za-dire u razli~ite domene dru{tvenog i kulturnogìvota jednog naroda, na {ta nas svakodnevno opo-miwu uglavnom negativni primeri na{e svekolikezbiqe. Jer, propusti u radu sa decom postaju o~i-gledni kasnije, kad ih je te{ko nadoknaditi.„Smernice” ukazuju na to kako biblioteka moèuticati na socijalizaciju dece i olak{avawe ̀ ivo-ta porodice u dru{tvenoj zajednici i – ni{ta mawe– kako ova ustanova uti~e na formirawe zrele li~-nosti.

Zbog toga upoznavawe sa radnim zadacima i kom-petencijama jednog bibliotekara za decu moè pre-vazi}i sva na{a o~ekivawa. Prema kwizi koja jepred nama, ovaj savremeni poklonik pisane re~i,entuzijasta i komunikativan ~ovek ne preporu~ujesamo deci prikladna izdawa, kako ve}ina misli,niti samo vra}a kwige na mesto, ve} wegove kom-petencije zadiru i u druge, razli~ite domene. Kao{to se preporu~uje, de~ji bibliotekar, osim pome-nutog, treba da bude i preduzimqiv i spreman napromene i timski rad, sposoban da planira, up-

ravqa i vrednuje usluge i programe koje izvodi. Unastojawu da promovi{e programe koje je osmislio,on mora u~estvovati u svakom wihovom segmentukako bi privukao nove korisnike biblioteke.

îtalac na ovom mestu ne moè a da ne razmi-{qa o izvesnim krajnostima. Neki bibliote~kiposlovi podrazumevaju se sami po sebi i proizlazeiz zvawa i struke. Drugi pak predstavqaju nadgrad-wu i pitawe je u kojoj meri bibliotekar realno mo-è biti i dobar pedagog, animator, autor kvali-tetnih programa i glumac, kao {to se od wega o~e-kuje. Zato, iako bi svako pozdravio ovakva uput-stva za rad, pomi{qamo da praksa verovatno poka-zuje neko drugo, objektivnije stawe. Bibliotekarisu celog ìvota okrenuti ~itawu i stoga su, popravilu, nenametqivi i ne ̀ ele ili ne umeju da seeksponiraju, te se nerado priklawaju novinama. Upraksi, kod nas i u svetu, ipak sve ostaje na dobrojvoqi, spremnosti, angaòvanosti, entuzijazmu i ta-lentu pojedinca.

Naravno, kao {to se iz prikazanih primera do-datnih delatnosti doma}ih biblioteka pobrojanihu studiji vidi, tamo gde postoji dobra voqa, tim-ski rad i sre}an spoj pomenutih ve{tina, ni rezul-tati ne izostaju. Takve biblioteke za decu zaistasu druge roditeqske ku}e u koje deca rado odlaze ione stoje rame uz rame sa uspe{nim bibliotekamadrugih zemaqa. A evropske biblioteke za decu kaoda se utrkuju koja }e osmisliti boqe prate}e pro-grame, radionice i izlo`be kwiga, u funkciji pri-dobijawa mladih ~italaca, dobrano zavedenih mo-gu}nostima zamamnih vizuelnih igara, programa imedija.

U vezi sa tim, zna~ajno poglavqe studije posve-}eno je ~itawu kod dece. Polaze}i od novih defi-nicija pismenosti, u skladu sa pojavom informaci-onih i komunikacionih tehnologija, autorke osve-tqavaju mnogobrojna istraìvawa o ovoj aktivnosti

129

koja se sprovode u svetu. Kao {to se moè videti,uglovi osvetqavawa ove pojave mogu biti veoma ra-zli~iti i ukqu~uju razli~ita stanovi{ta, kao {tosu lingvisti~ko, sociolo{ko, psiholo{ko i druga.îtawe se sagledava kao bazi~na delatnost za ra-zvoj ma{te, za izvor novih saznawa, pove}avawe sa-mopouzdawa i samopo{tovawa. Ono pomaè razvija-wu sposobnosti pisawa, podsti~e analiti~ko raz-mi{qawe, humana i estetska ose}awa kod dece. We-gove dobrobiti su zabava, zadovoqstvo i ne{to ta-ko dragoceno kao {to je empatija.

Uzimaju}i u obzir zna~aj rezultata ~itawa, nesamo ovo poglavqe ve} i studija u celini ukazujena to da su pojedina~an rad, ali i saradwa rodite-qa, u~iteqa, bibliotekara i {ire dru{tvene zajed-nice od najve}eg zna~aja za postizawe dobrih rezul-tata na ovom poqu. Stoga ~italac ne moè a dablagonaklono ne prihvati zakqu~ak autorki studi-je Kultura ~itawa da je „i ono najboqe tek do-voqno dobro za dete”. ̂ itaocu odgovara analiti~-nost i vi{ezna~nost teksta, kao i wegova pregled-nost i komunikativnost. Kwigu doìvqavamo kaosagledavawe jedne profesije koja je nepresu{ni iz-vor mogu}nosti sluèwa ne~emu {to je od velikogkulturnog zna~aja. Zbog toga je ona korisno i in-struktivno {tivo za sve nas.

Gordana MALETI]

VESELI VA[ARTE[KIH MISLI(Mo{o Odalovi}, Tvoja zvezda budalica,Nova {tampa, Smederevo, 2014)

Pro{la su dva desetle}a otkako je ~arobwak re-~i, rima, ru~nih radova i neponovqivo igrivih se-}awa Mo{o Odalovi}, ose}ajni kradqivac lasta,ro|en prvoga dana smehotresne laìtrave, Smede-revce ~astio svojim zakasnelim dolaskom. Evo, sa-da sve nas daruje kwigom pesama Tvoja zvezda buda-lica, izborom za prosute zavi~ajce i rodbinu.U ìvotu ìvotuqak, naj~itaniji smederevski,kosovskometohijski i, izvesno, omiqeni srpski pe-snik, vi{estruki deka, jo{ uvek nas iznena|uje ne-o~ekivano{}u novih pesni~kih postupaka.

Gde god da odete, svi vas pitaju da li poznajeteMo{u. To nije nimalo slu~ajno. Podrazumeva se damorate poznavati R{uma. Kako to da ste, onda, ~uliza R{uma, a ne poznajete Mo{u? Beskrajna je kolo-na qudi, zrnaca vasione, koji odrastaju na ovoj po-eziji. Pametni ~itaoci ~uju lakore~ivu, a te{ko-mislenu, sintagmu kad pupak zazvoni. Ne trebaju imdrugi telefoni. Mnogi odrasli mali{ani, u svo-jim majkama danas i suprugama sutra, boqe vide sta-ru a novootkrivenu, druga~ije saop{tenu lirskuistinu da je mama glagol od glagola raditi.

îtati poeziju Mo{e Odalovi}a jeste stvar ko-ja prole}no obavezuje i tzv. stru~nog ~itaoca. Na-laè da se se}ate detiwstva, zagorele pite za posela, ka~amaka, da budete iskreni, po{teni i po-bo`ni koliko se to moè u obezboènim i la`nooboènim vremenima. Podse}a da budete i ostaneteradoznali, da odgonetate i igrate se kao da ste ju-nak pesme, da se plemenito budalite iako se nezovete Tale, pa ni pribli`no tako. Igrive samoi-roni~ne reminiscencije, stvarne i izma{tane, jesu

130

naj~e{}i i najdelotvorniji postupci ove poezije.U kwizi bri`qivo biranih pesama odvija se, i

zavija, neprestano pred o~ima budnih ~italaca, iz-vesna romaneskno-lirska ~igrasta spirala. Nekikarakteri namah dobiju na{e simpatije, bez obzi-ra na svoju nesta{nu prirodu. Mo{in \ura Nako-stre{eni, recimo, stalno oblak bu{i; Haralam-pije Kaplarevi} uporno kupuje Moravu; TrajkoMoravac je, trajno izgleda, izgubija pravac; Kr-sto Bunarxija opet je prona{ao vodu...

I Nu{i} i ]opi} povremeno istovremeno. AOdalovi} stalno.

Drugi lirski junaci i junakiwe imaju gotovo is-celiteqsku smehotresnu mo}. Zato zovemo Trajankuda ~ita uspavanku. Dolazi Prokopije sa ]uprije,Tankosava iz Grdice, Crn Ugqe{a iz @i~e... Izve-sne budalice u ovoj kwizi tragaju za ̀ ivotodavnomva`no{}u i uvek na|u zrnce mudrosti ili diskuta-bilne samosvojne lucidnosti. Tako di~ni jesu mawezlosebi~ni. Mo{o Odalovi}, otuda, jeste gotovo sa-svim svoj pesnik, iako bez ostatka na{, kao {to subili Zmaj i Branko ]opi}, Mika Anti}, Du{ko Ra-dovi}, Brana Crn~evi}, ~esto i Miodrag Stanisa-vqevi}... Kao {to to i danas jesu Qubivoje R{u-movi} i Rajko Petrov Nogo, me|u mnogima ostalima.

Nekako, ~italac je prinu|en da ~ita pa`qivo izasluì da upozna Mo{ine junake. Ovi stihovi selako pamte a jarko plamte. Ne moèmo a da ih, ma-kar malo, ne znamo napamet, stavimo u li~ne ~itan-ke, kao deo li~nih ̀ ivotopisa. U protivnom, stvar-nost }e nas uvrstiti u svoje Budaletine Bursa}e jersmo nebri`qivi, prestari i pregolemi za obi~nebudalice, a previ{e mutni za zvezde. Bar da umemoda budemo mra~ni i da ponekad osvanemo kao Hera-klit. Umesto toga, samo se, besni kao petarde, za-majavamo, {epurimo, ne po{tujemo. Srbujemo u Sr-biji, nem~imo se u Nema~koj, ferdinandimo u Au-striji, degoli{emo i peteni{emo u Parizu, ~er~i-

limo u Londonu, staqinimo u Rusiji, musolinimou Italiji, franken{tajnimo u [paniji pred Lor-kom, kvinslinìmo u Norve{koj, kenguri{emo uAustraliji, ajzenhaueri{emo u Budibogsnama. Za-boravqamo Simeonov i Savin zavet i jezik u Sje-diwenoj Vranakostdanamneodnese, daleko od Odesei Mo{ine tre{we Dese.

Mo{ine koko{ke se sele u toplije krajeve, a mini ove varqivo podgrejane, pa ni sasvim hladnepredele jo{ nismo zasluìli pred pesnikom kojise usteè da nas opeva kakvi jesmo, nego nam miro-qubivo pra{ta i veli~a nas u na{im sitnodu{ji-ma svojim neponovqivo zvu~nim krugovima pevawa:„Mama je glagol od glagola raditi”, „Tvoja zvezdabudalica”, „Popravqamo nizbrdice”, „@imi dedi-ne kose”, „Tri-~etiri, sad”, „@i~a p~elino ~edo”,„Uzeh malo vremena, da vam se javim”...

Mo{o Odalovi} uporno traga za zavi~ajnim go-vorom i u ìvom ritmu saop{tava ishode svojihproìvqavawa, stvarnih i persifliranih, zbirovevlastitih zabluda i razo~arawa. Ve{t u fragmen-tisawu, duhovit u spajawu raznolikih celina i kon-teksta, van nagla{enih maniristi~kih tehnika,smederevski pesnik ispoqava posebnu ose}ajnu imisaonu dubinu. Podjednako autenti~no oblikovatiafektivne slojeve emotivnog i misaonog, se}awe ilirsku prekogniciju, misliti ose}awa, ose}ati mi-sao, emotivno se neprestano opame}ivati – svoj-stveno je samo odabranim pesnicima. Time je ravansvojim najzna~ajnijim savremenicima.

Ta~an i odmeren u izrazu, jasnog stila, dinami~-nog ritma, koncizne forme, skladan u lirskim igra-rijama, Mo{o Odalovi} odaje utisak izvornog pesni-ka koji se bez ostatka ne uliva ni u jednu reku negosamostalno izgra|uje vlastiti pesni~ki tok. Otudanajnovijim li~nim izborom ukazuje na va`nost ba-{tine, ali pokazuje i vlastitu izvornost. Wegovhumor govori o dobrom duhu namerno sputavanom pa

131

pu{tenom u carstvo slobodnih paronomazija, ka-lambura, svrhovitih figura ponavqawa, svakojakihigara re~ima. Satkana od li~nih i zavi~ajnih mi-tologema, Tvoja zvezda budalica jeste kwiga zamr-{eno sre|enih ose}ajnih putawa, retkih meliora-tivnih deminutiva od kojih je umawenica budali-ca samo vode}a u nizu. Sakriven pomalo iza svakeludice i budalice, Mo{o moè sve da nam kaè,a ostane omiqeno goloruk jer je sasvim sa ovoga se-lila~kog podnebqa. Posebna qupka simetrija peva-wa o nesimetri~nim stvarima pulsira Odalovi}e-vim stihovima i vodi prema blagotvornom, unu-tra{wem lirskom dijalogu. Samoironi~na, ~estoizme|u entuzijazma i samosarkazma, ova kwiga kaoda ukida zakone nepravi~ne strogosti i pravi~nogravnodu{ja, nastavqaju}i beskrajnu Desankinu po-trebu za trajnim pomilovawem prerano ogrubelihi prekasno razneènih.

Misao ~itaoca se moreplovjem ove beskrajnekwige seli iz prostora u prostor, iz nigdine u svo-ju Negdinu. Unutra{wim neredima mladih junakamuti se ma{ta recipijenta i upu}uje na unutra{wesamosvojno daqe stvarawe. Malo ima u na{oj savre-menoj poeziji za decu toliko starog dobrog, prove-renog, va{arskog nadahnutog, pa i liciderskog {a-renila, u dobrom smislu re~i, i novog te{komisle-nog sivila istovremeno. To je upravo zato {to Mo-{o Odalovi} ne priznaje prevlast tamnog u pevawu,ali ume te{ko da zapeva. Tako se prividno naivnedubine nenadano otvaraju pred ~itaocem i {ire sevidici ne~eg nanovo probu|enog i preokrenutog.

Neprestano veselo pucketawe asonanci i alite-racija i {ap}u}e }u}oravo upozoravaju}e kome{a-we re~i i skrivenih imitativnih harmonija jesuuniverzalna alhemija ove poezije.

Dobrivoje STANOJEVI]

PJESMA KAOIZVOR RADOSTI(Ranko Pavlovi}, Nova planeta,Zavod za uxbenike i nastavna sredstva,Isto~no Sarajevo, 2014)

Ranko Pavlovi}, autor kwige Nova planeta, ukwièvnosti je prisutan od 1963. godine, kada jeobjavio prvu zbirku pjesama Nemir sna. Proznekwige za djecu po~eo je publikovati znatno kasni-je – polovinom osamdesetih godina XX vijeka, apjesme za djecu jo{ kasnije, tako da je prvu zbirkupjesama namijewenu najmla|im ~itaocima [ta ju-tro doru~kuje {tampao 2007. godine. Nakon togaje objavio jo{ ~etiri zbirke pjesama, tako da wego-va nova kwiga predstavqa {estu zbirku pjesama to-ga ̀ anra. Ove ~iwenice potvr|uju da je rije~ o po-znatom pjesniku koji se uspje{no ogledao u nizukwièvnih tvorevina za odrasle, a isto tako i uonima koje su namijewene mladim ~itaocima.

U novoj kwizi poezije za mlade do{lo je do pu-nog izraza Pavlovi}evo pjesni~ko iskustvo, koje seispoqava u tematskoj raznovrsnosti, jezi~koj ek-spresivnosti, stilskom majstorstvu i ritmi~kojbravuroznosti. Pavlovi} je u svojim pjesmama dije-te stavio u centar pa`we. Jednostavnim i pristu-pa~nim rije~ima pjeva o tome kako ono razmi{qa,{ta osje}a i {ta ̀ eli, kako se pona{a pred ̀ ivot-nim tajnama i zagonetkama, pred kim otvara svojudu{u, a pred kim skriva svoje emocije.

Tematski dijapazon rukopisa Nova planetaobuhvata sve sredine u kojima dijete boravi (uù i{iru porodicu, dje~ji vrti}, {kolu, dru{tvo vr{-waka, prirodu), aktivnosti svojstvene dje~jem uz-rastu (igru, u~ewe, saradwu sa ~lanovima porodi-ce, druèwe sa djecom izvan porodi~noga kruga, po-bunu protiv odre|enih tabua), emocije koje dijete

132

ispoqava u sredini u kojoj ̀ ivi (radost, sjetu, qu-bav, razo~arewe, qutwu, inat). Iako Pavlovi}evaNova planeta ne donosi zna~ajne novine u odno-su na tematiku opjevanu u prethodnim zbirkama,weni sadràji iskazani su svjeìm i pitkim jezi-kom, kojim je opoetizovanom svijetu udahnuta do-brota, blagorodnost, toplina i plemenitost.

Osnovne postulate svoje poetike Pavlovi} jeobjelodanio ve} u prvoj pjesmi Samo za Janu. Ko-liko nas je pjesnik zadivio sposobno{}u da takojednostavnom leksikom iskaè va`nost primjere-nog pjevawa za djecu, toliko nas je odu{evio vi-spreno{}u isticawa povoda za nastanak pjesme. Vje-rovatno se i ne moè zamisliti ugodnija situaci-ja od te kada sam recipijent naru~uje pjesmu i navo-di {ta bi ona trebalo da sadrì:

Neka kroz pjesmu potok ̀ ubori,Svuda da sipi prah mjese~ine.Ze~evi neka tr~e po gori,Ptice cvrkutom qube visine.

Bisernu rosu u pjesmi dodaj,svjeìnu jutra, gugut grlice,pregr{t zvijezda s modroga svoda,radost {to krasi dje~ija lica.

Kad je rije~ o Pavlovi}evom stilu, isti~emo daje malo pjesnika u srpskoj poeziji koji dje~je poi-mawe ìvota osje}aju tako prisno kao Ranko Pa-vlovi}. U dje~ije doìvqaje on se unosi potpuno iiskazuje ih veoma vje{to, po{tuju}i vrlo bitan za-htjev postavqen pred onoga ko pi{e poeziju za dje-cu – da wegov izraz bude slikovit i uvjerqiv. Dabi uspostavio pravu komunikaciju sa djetetom reci-pijentom, autor nastoji da mu ponudi pjesmu sa~i-wenu od upe~atqivih, skladnih i sugestivnih sli-ka koje, iako nisu utemeqene samo na datostima izstvarnosti, uvijek mogu da se projektuju i osmislei u realnom svijetu.

Jedna od bitnih odlika Pavlovi}eve pjesme zadjecu jeste wena igrivost. Pjesnik je znala~ki ko-ristio mogu}nosti ritamskog dinamizirawa iliusporavawa poetskog iskaza i, u ve}ini slu~ajeva,ostvario pravu harmoniju izme|u zbivawa i wego-vog poetskog osmi{qavawa i predstavqawa. U Pa-vlovi}evoj Brzoj pjesmi nalaze se stihovi: „Sad samsrna hitronoga, / a sad ze~i} prepla{eni, / odmahzatim oluja sam / pa raketa blago meni”, koji po-tvr|uju da se jezi~kim sredstvima ostvaruju sadr-ìna i forma primjerene trenutku inspiracije.Gdje god je mogao da u pjesmu unese elemente igre,Pavlovi} je to rado ~inio. Pokazuju to najboqepjesme: Slovo mawe, slovo vi{e, ̂ udna ̀ aba, ~udanje`, Nota i kora~nica, Sedam dana, Zvuk i bje`.

Kad se tome doda pjesnikova virtuoznost u po-gledu rimovawa stihova, onda se dobije poletna pje-sma, koju zbog wene razigranosti mladi ~italacprima sa ushi}ewem. Primjer istinske vje{tinerimovawa stihova je pjesma Izgubqena sjenka, izkoje navodimo jednu strofu: „Stali nisu. / [etalisu / dugo, dugo / jedno drugo / sve prate}i, / slije-de}i / put krivudav, / kao udav / kad se kre}e / nizdrve}e / ispod li{}a./ Do raskr{}a / kad stigo{e/i stado{e, / odmah sjena, / zanesena, / skrenu, evo,/ nalijevo, / a wen gazda, / smrknut vazda, / za pro-mjenu / desno skrenu”.

Ipak, najve}a vrijednost Pavlovi}eve lirike zadjecu sadràna je u wenoj humornoj komponenti. Dr-è}i se na~ela da je „humor imanentan poeziji zadecu”, Pavlovi} je ve}inu svojih pjesama sa~iniosa namjerom da mladog ~itaoca obraduje i nasmije.Ovom pjesniku su vrlo bliske forme narodne lir-ske poezije ispjevane u zabavqa~kom tonu: re|ali-ce, brzalice, brojalice, dosjetke, pjesme igre, non-sensne pjesme, i on neke svoje pjesme pi{e pod uti-cajem narodnog stvaraoca. Takve su, na primjer, pje-sme: @iva istina, ̂ uda, Garderoba za stra{ilo,

133

Zar je to va`no, Tata Eskim i wegov Eskim~i},[ampion brzine i druge.

Ranko Pavlovi}, kao i Branko ]opi}, posjedujeuro|enu sposobnost {aqivog predstavqawa stvarno-sti i lako}u upjesmqavawa ne samo lirskih emoci-ja nego i vrlo prozai~nih ̀ ivotnih situacija. Za-hvaquju}i tome, Pavlovi} svome ~itaocu darujemnogo qep{i, raznovrsniji i prihvatqiviji svijetod onoga koji mu nudi stvarnost.

* * *

Posmatraju}i dijete u razli~itim ̀ ivotnim si-tuacijama, Ranko Pavlovi} je u pjesni~ke formeuobli~io samo one koje bitno obiqeàvaju djetiw-stvo, sa svim wegovim radostima i brigama, qepo-tama i tegobama, ̀ eqama i mogu}nostima, o~ekiva-wima i razo~arewima. Bez obzira na to koliko jeput odrastawa teàk i ispuwen nepoznanicama, Pa-vlovi} u svojoj poeziji dijete ne ostavqa bez vjereu mogu}nost savladavawa ̀ ivotnih prepreka. Moèse, bez ogra|ivawa, zakqu~iti da su pjesme u Novojplaneti utemeqene na optimisti~kom vi|ewu ̀ i-vota i da }e autor dobrim brojem pjesma uspjeti daizmami sjaj u o~ima i osmijeh na licima mnogih dje-~aka i djevoj~ica.

Cvijetin RISTANOVI]

ANTOLOGIJA SLOVENA^KEPRIÊ ZA DECU I MLADE(Milutin \uri~kovi}, Qubi~astiki{obran, Legenda, ̂ a~ak, 2014)

Iako je slovena~ka kwièvnost za odrasle ~i-taoce odavno bila prisutna u prevodima na srpskijezik, za literaturu za mlade to se ne moè re}i.Ima nekoliko razloga za to, mada je osnovni ra-zlog „skrajnutosti de~je kwièvnosti u drugi plan”,pa je ~italac na srpskom jeziku bio onemogu}en daprati slovena~ku de~ju pri~u.

Taj odnos prekinuo je nedavno kriti~ar i publi-cista Milutin \uri~kovi}, na~iniv{i prvu anto-logiju slovena~ke kratke pri~e pod naslovom Qu-bi~asti ki{obran. Autor je osetio potrebu da po-kaè kako slovena~ka kwièvnost za decu ima vred-nih rezultata i u proznoj re~i, a ne samo u poetskoj.Tako je, odabrav{i sedamdeset slovena~kih pisacakoji prozu za decu pi{u u XIX, XX pa i XXI veku,svoj antologijski izbor izgradio na osnovu li~nogose}awa kwièvnog teksta, ali i uz pomo} nekoli-ko prevodilaca i dva autora poeti~kih tekstova oslovena~koj kwièvnosti (Muris Idrizovi}, Dra-goqub Jekni}).

Osnovni tematski prostori \uri~kovi}eve an-tologije odnose se na motivski i idejni sadràj ko-ji se nalazi i u de~joj pri~i srpskih, hrvatskih ibosanskohercegova~kih pisaca. Wega je interesova-la tematika porodi~nog kruga, prirodnog okoli{a,biqnog i ìvotiwskog sveta – ali je tragao i zapsiholo{kim stawima „malih qudi”, koji u godina-ma odrastawa doìvqavaju razne fizi~ke i du{ev-ne promene.

\uri~kovi} je uvek imao na umu kontinuitetde~je pri~e u Sloveniji, te tako wegova antologijau dijahronoj ravni ima smisao potpune i dore~ene

134

istine o de~jem bi}u koje u literaturi postaje li~-nost prvog, a ne drugog reda. Imaju}i na umu dase slovena~ka pri~a za decu naro~ito razvija posleDrugog svetskog rata, autor antologije je poku{aoda ra{iri krug pisaca koji su srpskom malom ~i-taocu bili poznati preko lektire (Oton @upan-~i~, France Bevk, Mi{ko Krawec, Ela Peroci, Le-opold Suhodol~an i dr.). Zanimqivo je da o àrupri~e za decu, pa i literature za mlade uop{te,nije do danas mnogo pisano, ~ak ni u Pregledu slo-vena~ke kwièvnosti Marije Mitrovi} (1995),{to opet govori o skrajnutosti literature za mla-de u drugi plan.

Uz odabir najvrednijih tekstova proze za mlade,antologi~ar je opravdano naglasio nekoliko karak-teristika koje ozna~avaju estetski, kreativni ivremenski prosede slovena~ke proze za mlade. Wi-hovi segmenti tematskih i idejnih sadràja odnosese na estetske i eti~ke domete, na kreativne i iz-raàjne mogu}nosti, na ànrovske i poetolo{kemogu}nosti i, dakako, na relevantnost i fleksi-bilnost forme (deskripcija, sentencija, psihologi-zacija). Na taj na~in \uri~kovi} nam je, pored po-znatih lektirnih pisaca, na srpskom jeziku ponu-dio jo{ neke autore, kao {to su Gitica Jakopin,Jozefa Meze, Mateja Reba, Andrej Rozman Roza idrugi.

Kao i u slu~aju proze srpskih, hrvatskih i bo-sanskohercegova~kih pisaca za decu, tako se u ovomantologijskom izboru moè sagledati {iroka pa-norama ne samo gore pomenutih tema i motiva ve}i uglova posmatrawa ̀ ivotnih prilika koje piscidoìvqavaju obra}aju}i se mladim konzumentima.

Za \uri~kovi}evu antologiju Qubi~asti ki{o-bran spontanu i nadahnutu recenziju napisala jeMirjana Stoki}, koja je i do sada pratila antolo-gijske rezultate ovog autora. Za wu je \uri~kovi-}ev poduhvat jo{ jedna potvrda da su wegove brojne

antologije gotovo profesionalna delatnost: \u-ri~kovi}, po woj, uvek ide ka objediwavawu tradi-cionalnog i modernog ose}awa stvarnosti, kojaostaje u wegovoj svesti do zrelih godina kada }emladi ~italac razumeti, u godinama zrelosti, „bud-no po{tovawe na{ih pradedova, dedova i otaca”(Jaspers), kao temeqe sada{weg i budu}eg po{tova-wa materijalnih i duhovnih vrednosti ìvota.

Voja MARJANOVI]

135

NESEBEZNALA ODANOSTPRIJATEQA(Milan [evi}, Od Ki{jano{a do Zmaja,priredila Zorica Haxi},Me|unarodni centar kwièvnosti za decu– Zmajeve de~je igre, Novi Sad, 2014)

Kwièvno delo Jovana Jovanovi}a Zmaja (1833––1904) toliko je obimno, raznovrsno i zna~ajno dakwièvni istori~ari i danas, 110 godina posle we-gove smrti, imaju pune ruke posla. Pored ostalog,predmet istraìvawa i ocewivawa su i radovi sta-rijih istori~ara i pisaca, koji su Zmaja li~no po-znavali i ostavili svedo~anstva o wegovom liku idelu. Jedan od wih je i Milan [evi} (1866–1934),univerzitetski profesor i pedagog, kwièvniistori~ar (malo skrajnut), pionir u izu~avawu srp-ske kwièvnosti za decu. @iveo je u Zmajevom su-sedstvu, vezuje ih porodi~no kumstvo, a celog ̀ ivo-ta (od najranijeg detiwstva) prema Zmaju je gajiobri`no prijateqstvo i veliku odanost (nesebi~nu,„nesebeznalu” – kako se nekad govorilo). TekstoveMilana [evi}a o Zmaju priredila je Zorica Haxi}i objavila ih u kwizi pod naslovom Od Ki{jano-{a do Zmaja, sa temeqnim predgovorom i iscrp-nim napomenama, informacijama i obja{wewima.

Na po~etku je [evi}ev obiman rad „Mladi ZmajKi{jano{”, prvi deo ambiciozno zami{qene mono-grafije i jedini ostvareni. [evi} je sakupio veli-ku dokumentaciju i bio je spreman i kompetentanza ostvarewe planiranog kwièvnoistorijskog de-la, ali su ga razne nepovoqne okolnosti usporava-le i spre~avale. O tome u ovoj kwizi svedo~e ne-ki re~iti detaqi koje navodi Zorica Haxi}. Alii ovo {to je [evi} uradio veoma je vredno i uz tozanimqivo ~ak i za {iru ~itala~ku publiku.

Posle ovog rada, u kome [evi} pi{e o Zmajevojporodici, wegovom detiwstvu i mladosti (do 1860.godine), sledi niz ~lanaka i zapisa o Zmajevom{kolovawu, ènidbi, deci (Mirko, Tijana, Jovan-Sava, Jug, Smiqana – svi umrli kao mala deca), oZmaju kao lekaru i wegovim vezama sa istaknutimsavremenicima (Ilarion Ruvarac, \ura Jak{i},Laza K. Lazarevi}, Novak Radoni} i dr.). Posebnosu izdvojeni napisi koji se bave vrednovawem Zma-jevog dela i obeleàvawem uspomene na wegovu izu-zetnu li~nost.

Na kraju kwige su anegdote i zapisi. To je naj-zabavniji deo, u kome se jednostavnim kazivawimaiznose pojedinosti koje osvetqavaju qudski lik po-ete i lekara.

[evi}evi tekstovi obiluju zanimqivostima ko-je privla~e ~itaoce. Recimo, u delu „Mladi Zmaj”[evi} navodi Zmajeva se}awa na boravak u Iriguu vreme Bune 1849: „U buni pobegosmo u Karlovce,a odatle, ~uv{i da Ma|ari ho}e da pre|u u Srem,daqe u Irig. Nastanimo se kod nataro{a, oca Pa-vla i Milorada [ap~anina. Me|u kwigama na|emtu [ilera i onda sam ga prvi put po~eo ~itati. OGeteu nisam tada znao ni{ta... U Irigu sam na{aome|u kwigama i Serbijanku Sime Milutinovi}a.Prelistao sam je i ~itao gde{to...” Tu, u Irigu,za~eta je i pesma koju Zmaj uzima kao po~etak svo-ga pevawa, „Proletno jutro” (objavqena 1852. u Le-topisu). Sledi mala prepiska Ilariona Ruvarcai Zmaja, pravi pripoveda~ki (dokumentarni) meda-qon, kao {to je to i ve}ina anegdota (posebno oniho ̂ ika Jovinoj lekarskog praksi, wegovim recepti-ma i lekarskim uverewima).

Sve to skupa predstavqa „dragocena svedo~an-stva iz prve ruke koja prikazuju ~oveka – vidimoZmaja u kafani, u dnevnoj sobi, za radnim stolom”(Z. Haxi}). Od prire|iva~a saznajemo da je u pri-premi kwiga [evi}eve prepiske, koja obuhvata i

136

prepisku sa Zmajem (nije uneto u ovu kwigu jer bibila preobimna), kao i niz fragmenata iz zaostav-{tine Milana [evi}a, {to }e biti objavqeno uperiodici.

Zorica Haxi}, s gor~inom, postavqa pitawe:[ta smo mi uradili za Milana [evi}a?

Da, zaista. Zar nije vreme da se razgrnu neke ne-zvani~ne „javne tajne” iz bliske kwièvne pro{lo-sti, posebno one koje se ti~u pojedinih istaknutihli~nosti Matice srpske i, s druge strane, skrom-nih a skrajnutih pregalaca, qudi iz senke? Iz ne-kih napomena i natuknica moè se razumeti da suod Milana [evi}a (i koga jo{?) velika{i Mati-~ini pomalo kraduckali, pripisuju}i sebi ono {tonije rezultat wihovog rada. Bilo je i ranije nago-ve{taja (kwiga Vere Milosavqevi} o sudbini Te-kelijinog fonda, na primer) da bi se moglo ne{tore}i i o nali~ju slavne istorije MS i wenih nedo-dirqivih aktera u{u{kanih u udobnost Mati~inihkabineta. Bilo je, a ho}e li ih jo{ biti? Ho}e lineke istine iza}i na svetlo dana? Ili makar onono}no, ve{ta~ko, koje moè biti prigu{eno, a nemora!

An|elko ERDEQANIN

LUTKARSKA UMETNOSTKAO POTREBA(Zoran \eri} i Qiqana Dini};Pozori{te lutaka u Novom Sadu: osnivawe.Novi Sad: Pozori{ni muzej Vojvodine;Subotica: Otvoreni univerzitet: Me|una-rodni festival pozori{ta za decu, 2014)

Tu`na je istina da je u Srbiji lutkarstvo namargini kulturne politike. Jedan od razloga bimogao biti i taj {to se smatra da je lutkarsko po-zori{te potrebno samo najmla|ima, da ga oni volejer je veselo i zabavno, a moè da sluì i reali-zaciji vaspitnih ciqeva. Me|utim, moèmo se za-pitati da li postoji bilo koja vrsta umetnosti ko-ja je potrebna samo deci ili samo odraslima. Alutkarstvo jeste umetnost, jer ispod stilizovanoglika lutke ~esto se krije metafora koju treba uo-~iti, a onda razmi{qawem i de{ifrovati.

U posledwih desetak godina u Srbiji je izdava~-ka delatnost iz oblasti lutkarstva, zahvaquju}iMe|unarodnom festivalu pozori{ta za decu iz Su-botice i Pozori{nom muzeju Vojvodine, impozant-nija nego aktuelnost i medijska propra}enost sa-mih lutkarskih ostvarewa. Sedam lutkarskih pozo-ri{ta za decu postoji u Srbiji: Malo pozori{te„Du{ko Radovi}” (Beograd), Pozori{te lutaka„Pinokio” (Zemun), Pozori{te mladih (Novi Sad),Narodno pozori{te „To{a Jovanovi}” – lutkarskascena (Zrewanin), De~je pozori{te Subotica –Gyermekszínház Szabadka – Dje~je kazali{te Su-botica, Pozori{te lutaka (Ni{) i Pozori{te zadecu (Kragujevac). Od ovih pozori{ta dva su osno-vana pre Drugog svetskog rata – Pozori{te mladihu Novom Sadu i De~je pozori{te Subotica – i kon-tinuirano (s prekidom od 1941. do 1945. godine), urazli~itim oblicima organizovawa, rade do danas.

137

Tokom 1936. godine oba pozori{ta su dobila i na-menske scene u sli~nim, specijalno projektovanimzgradama Sokolskih domova, u kojima se nalaze idanas.

Autori Zoran \eri} i Qiqana Dini} svojom kwi-gom Pozori{te lutaka u Novom Sadu: osnivaweotvorili su stranicu prou~avawa lutkarstva u No-vom Sadu, kre}u}i od wegovih po~etaka. Ideja zakwigu, kako isti~u autori, javila se tokom rada napripremi izlo`be „Svetovi i junaci” (2013) Pozo-ri{nog muzeja Vojvodine i Me|unarodnog festiva-la pozori{ta za decu u Subotici, kojom je trebalopredstaviti savremeno lutkarstvo u Srbiji. Tada jeustanovqeno da nema dovoqno gra|e za prou~avaweove grane pozori{ne umetnosti u na{oj zemqi.

Pozori{ta lutaka u Kraqevini Jugoslaviji ja-vqaju se tridesetih godina XX veka, u okviru pro-svetnog angaòvawa sokolskih dru{tava, koja su tajoblik delovawa preuzela iz rada sokolskih dru{ta-va ̂ ehoslova~ke. Lutkarska scena u Novom Sadu po-krenuta je 1932. godine. Moè se postaviti pitawe– kako se umetnost razvija iz sokolskog dru{tva?Me|utim, kako navodi Qiqana Dini}:

Sokolsko dru{tvo, osnovano u Pragu u drugoj polovi-ni XIX veka kao gimnasti~ki pokret, teìlo je da pojedin-ca razvije u, kako fizi~ki, tako i moralno i duhovno jaku,nacionalno svesnu li~nost. Fizi~ka ve`ba nije se odra-àvala samo na telesnu spremnost, ve} je, uz iskusnog u~i-teqa, vodila i do formirawa vrline i karaktera (str. 7).

Lutkarstvo se smatralo novom granom prosvet-nog omladinskog vaspitawa, koje je trebalo da upot-puni de~je obrazovawe. Shodno tome, Prvi saveznite~aj za pozori{te lutaka odràn je u julu 1932. uQubqani. Na wemu su u~estvovali talentovani po-jedinci, ~iji je zadatak bio da prenose znawe i ve-{tinu lutkarstva na lutkarskim sekcijama u svo-jim ùpama.

Ono {to se danas ~esto zaboravqa, a {to je kaoplan bilo sprovo|eno u Kraqevini Jugoslaviji, za-beleèno je u Sokolskoj prosveti (god. II, broj3, Novi Sad, mart 1932, str. 176–178):

Ko u sokolskim dru{tvima osniva pozori{te lutaka,mora uvek imati pred o~ima decu koja su stup i temeq sva-kog sokolskog dru{tva. Napredak dru{tva zavisi o tomekako vaspitavamo mlade`...

Len Toma{i} }e na ovu prosvetnu ulogu lutkar-stva dodati i drugu svrhu lutkarskih pozori{ta:

...koja je mo`da po svojoj koristi mawa, ali po svemudrugome dominantnija. To je sama umetni~ka svrha... Ovadruga svrha ne poznaje ni zakona ni formi ona je slobod-na toliko koliko umetnost moè biti slobodna... (Sokol-ska prosveta, god. V, broj 6, Novi Sad, jun 1935, str.313–314).

Posle saètog pregleda ideje sokolskih dru{ta-va o pokretawu lutkarstva zbog velikih edukativ-nih i estetskih potencijala, autori iznose saètpregled po~etaka lutkarstva u Novom Sadu kojepronalaze u folklornim, odnosno u crkvenim pri-kazawima Boì}a, u takozvanom vertepu i speci-fi~noj lutkarskoj predstavi uprili~enoj tim po-vodom. Ipak, pravo lutkarstvo u Novom Sadu po-~iwe tek tridesetih godina XX veka. Sledi osvrtna istorijat sokolskih dru{tava, jer je istorijaSokolskog dru{tva neraskidivo povezana sa osni-vawem lutkarskog pozori{ta, kako u Novom Sadu,tako i u drugim gradovima u Vojvodini, odnosnoSrbiji i Jugoslaviji.

Za deo „O radu pozori{ta lutaka” autori su ko-ristili podatke prona|ene u Izve{tajima o raduSokolske ùpe Novi Sad, Sokolskoj prosveti,kao i u novosadskom dnevnom listu Dan, koji je po-vremeno izve{tavao o radu Pozori{ta lutaka. Za-nimqivo je da je u Sokolskoj prosveti od drugog

138

broja 1932. godine pokrenuta stalna rubrika „Po-zori{te lutaka i wegova organizacija u sokolskimdru{tvima”. U woj su objavqivani prilozi o radupozori{ta lutaka, wihovom zna~aju (psiholo{koji vaspitnoj va`nosti), a davani su i prakti~ni sa-veti – kako se izra|uje primitivna pozornica, alii pokretna (sa tehni~kim crteìma), kako se ko-stimiraju pojedine lutke (car, carevi}, princeza,vitez, ve{tica, |avo, dobri duh i vila), saveti zaosvetqewe scene, saveti za pokretawe marioneta(sa tehni~kim crteìma), o tehnici pravqewa lut-ke (sa tehni~kim crteìma), kako je glumiti preddecom... Sve ovo ukazuje na ~iwenicu da se lutkar-skoj umetnosti u periodu izme|u dva svetska ratapristupalo vrlo ozbiqno i studiozno, re~ju – po-sve}ivala joj se velika pa`wa.

Sledi poglavqe u kome je dokumentovan put odLutkarskog odseka do Lutkarske sekcije Sokolskogdru{tva Novi Sad. Izuzetnu dokumentacionu gra|upredstavqa rukopis Boìdara Valtrovi}a, koji jeprvo bio zamenik, a onda i upravnik Pozori{talutaka u Novom Sadu. Datum kojim zapo~iwe wegovizve{taj jeste 7. oktobar 1934, kada je po~ela no-va sezona Lutkarskog pozori{ta, a prati}e svepredstave izvedene u pozori{tu, uz komentare, za-vr{no sa 19. februarom 1935.

Posebnu dra` ovoj dragocenoj kwizi daje i re-konstrukcija Repertoara Pozori{ta lutaka Sokol-skog dru{tva Novi Sad od 1933. do 1941, koji suZoran \eri} i Qiqana Dini} sa~inili na osnovunepotpunih informacija, a sa ciqem da se doneklesagleda repertoarska politika i sam rad Pozori-{ta. Kwigu upotpuwuju i arhivske fotografijeu~esnika Prvog saveznog te~aja za pozori{te luta-ka 1932. iz Qubqane, skice polaznika ovog te~ajaza predstavu Kraqevi} iz podzemqa, fotografi-ja ansambla Pozori{ta lutaka SDNS iz 1940, a po-sebno se isti~e skica za pravqewe lutke koju je

osmislio Boìdar Valtrovi} – gde je do najsitni-jih detaqa predstavqen nacrt za svaki komad lutke.

Kwiga Pozori{te lutaka u Novom Sadu: osni-vawe Zorana \eri}a i Qiqane Dini} predstavqadragocenu polaznu ta~ku za sva slede}a istraì-vawa lutkarske umetnosti, kako u Novom Sadu takoi van wega.

Ivana IGWATOV POPOVI]

139

NA TRAGU KREATIVNENASTAVE(Vodi~ kroz kreativni dramski proces,BAZAART, Beograd, 2012)

Na samom po~etku Vodi~a kroz kreativni dram-ski proces, posle naslova i imena autora, a presadràja i samog teksta, nalaze se mudre misli ve-likog u~iteqa Konfu~ija:

Reci mi, zaboravi}u.Pokaì mi, zapamti}u.Ukqu~i me, razume}u.

Na taj na~in, i pre nego {to se upustimo u i{-~itavawe glavnih tematskih odrednica, oslawaju}ise na Konfu~ijeve principe, po~iwemo da formi-ramo predstavu o Vodi~u kao korisnom sredstvu naputu kroz pomalo zamr{enu xunglu vaspitnoobra-zovnog sistema. Kineski mudrac je, naime, bio ve-liki zagovornik u~ewa kroz iskustvo, kao i svakogpristupa koji podsti~e aktivno i kreativno ukqu-~ivawe u~enika. Nakon podrobnog i{~itavawa pu-blikacije sa sigurno{}u moèmo da tvrdimo da supomenute misli svojevrsni lajtmotiv Vodi~a i na-~elno strukturalno povezivawe wegovih glavnihtema.

Nastao kao deo projekta Dramska edukacija zainterkulturno u~ewe / Intercultural Drama Educa-tion And Learning – IDEAL, koji finansira Evrop-ska unija kroz program „Podr{ka civilnom dru-{tvu”, Vodi~ je okupio tim dramskih umetnika ipedagoga sa velikim teorijskim i prakti~nim is-kustvom na poqu kreativne drame. Prema re~imaglavne i odgovorne urednice Sun~ice Milosavqe-vi}, u pitawu su autori „potekli iz [koligricei [kozori{ta u Beogradu, Dramskog studija Domapionira u Beogradu, inostranih {kola, kao {to je

{kola @ak Lekok u Parizu, ali i iz gra|anskihorganizacija, omladinskih pozori{ta i grupa u Sr-biji koje spontano koriste kreativni stvarala~kii pedago{ki pristup.” Dolaze}i iz takvog miqea,svoj doprinos kreirawu i osmi{qavawu priru~ni-ka dalo je 14 kulturnih poslenika, me|u kojima imaglumaca, rediteqa, dramaturga, plesa~a, likovnihumetnika, pedagoga i psihologa. To su: An|elija Jo-~i}, dramski pedagog, Milo{ Dilki}, pravnik same|unarodnim iskustvom u oblastima obrazovawa ikulture, dr Bojana [korc, predava~ i istraìva~psihologije umetnosti i obrazovawa, Ivana Despo-tovi}, glumica, dr Milan Ma|arev, teatrolog, dra-maturg, voditeq psihodrame i pozori{ni i radiorediteq, mr Sun~ica Milosavqevi}, pozori{na re-diteqka, Mina Sabli}, dramaturg, dr Ivan Prav-di}, dramaturg, dr Marina Milivojevi} Ma|arev,dramaturg, Smiqana Tucakov, pedagog, Nata{a Mi-lojevi}, plesa~ica i plesni edukator, Jelena Sto-janovi}, scenograf i kostimograf, Zoran Raj{i},samostalni likovni umetnik i Dubravka Suboti},plesna aktivistkiwa i pedagog.

U odli~noj koncepciji ovog priru~nika, koji sesastoji od osam poglavqa pra}enih bibliografijomi biografijama autora, jasno je odre|en ciq i topreko vaqano postavqene pretpostavke da se odgo-vor na pitawe kakvo bi u~ewe trebalo da bude dabi wegovi efekti bili primewivi i trajni nalaziu iskustvenom usvajawu znawa. Ta nas pretpostavkavra}a Konfu~iju, ali upu}uje i na druge umne per-sone poput Pitera Bruka, koji je tako|e svestan dapasivno slu{awe nije dovoqno, te dolazi do zakqu~-ka da je „svesno razumevawe, do koga smo sami do-{li, li{eno svake lakovernosti, a to se ne posti-è samo inteligencijom ili idejama”, odnosno dabi proces bio stvaran, ~ovek nema izbora i za isti-nito prihvata samo ono {to je u li~nom iskustvuistinito. Istovetna linija mi{qewa odvodi nas

140

potom i u poqe psihologije, pravo do razvojne teo-rije @ana Pijaèa, koji je jednom prilikom izja-vio: „[...] ono {to sam ja na{ao u svojim istraì-vawima ~ini mi se da govori u prilog kreativnihmetoda u nastavi. Trebalo bi da deca budu kadra daeksperimenti{u i istraùju.”

Kreativno i istraìva~ko pona{awe dece imladih, me|utim, nije dovoqno prisutno ni podr-àno od strane obrazovnih institucija, kao ni od{ireg socijalnog okvira – u {koli je u~ewe i daqeu najve}oj meri svedeno na memorisawe i jednosmer-nu komunikaciju. Izlaz iz ove za~arane {ume ilizamr{ene xungle autori Vodi~a vide u okretawupozori{tu i kreativnoj drami, koja ve} decenija-ma ima svoje mesto u obrazovawu. Pozori{ne me-tode i tehnike okosnica su osavremewivawa nastav-nog procesa, ali u~ewe kroz dramu kod nas je uglav-nom nedovoqno jasno poqe rada, pa samim tim nedo-voqno poznata i malo kori{}ena metoda nastave.êst je slu~aj da se pedago{ki radnici ose}aju ne-sigurnima ako treba da uvedu dramske tehnike i ak-tivnosti bez saradwe {kolovanih dramskih umet-nika. Re{ewe je ovde ponu|eno u vidu priru~nika~iji je osnovni kvalitet u samoj ideji da svima ko-ji vode dramski pedago{ki rad u {kolama posluìkao putokaz i smernica, te da im pribliì osnovnepretpostavke, metodologiju i tehnike kreativnedrame.

Nastao kao rezultat prakti~nih iskustava i te-orijskih promi{qawa u oblasti dramskog metoda,Vodi~ je koncipiran tako da je svako poglavqe za-mi{qeno kao odgovor na jedno od pitawa sa koji-ma se susre}e pedagog tokom vo|ewa kreativnogdramskog procesa.

Krenimo od po~etka, gde se kao prvo, iz sasvimrazumqivih razloga, postavqa pitawe: [TA je kre-ativni dramski proces? Jednostavnim i svima ra-zumqivim jezikom, neoptere}enim stru~nom termi-

nologijom, odmah potom daje se odgovor i demisti-fikacija samog pojma. Ve} iz prve re~enice, gde jepodvu~eno da je „u~ewe kroz kreativnu dramu u~eweza ̀ ivot”, jasno nam je da nije re~ o nekakvoj vrstitajnog znawa dostupnog odabranima i posve}enimai da je su{tina u tome da „kroz iskustvo dramskeigre u~esnici povezuju li~na pitawa i doìvqajesa predmetom u~ewa”.

U drugom poglavqu otkrivamo ZA[TO se krea-tivna drama primewuje u obrazovawu: „Kreativnadrama je mo`da najneposredniji na~in kojim peda-gog moè u~enicima da pribliì nastavno gradi-vo [...] Zami{qawem i odigravawem, u~ewe postajedeo ~ulnog, telesnog, emotivnog i intelektualnogiskustva. Ono postaje li~no, duboko doìvqenoznawe i sastavni deo li~nosti.”

Tre}e poglavqe postavqa pitawe KO ~ini kre-ativni dramski proces, da bi nas ~etvrto po reduuvelo u samu su{tinu stvari, a to je: KAKO vodi-mo proces, odnosno kako organizujemo kreativnidramski rad, odabiramo temu i razvijamo dramskimaterijal?

Kako se na{a predstava o samom procesu polakoformira, posebno zna~ajno i podsticajno u tomsmislu jeste peto poglavqe, koje postavqa vi{eva`nih pitawa, kao {to su: ZBOG ÊGA uzimamokwièvno ili dramsko delo kao predloàk za kre-ativni proces i za{to je ponekad najboqe da krozproces napi{emo nov dramski tekst? Jedan od ci-qeva je svakako popularizacija {kolske lektire iweno boqe razumevawe, jer kroz kreativnu dramskurazradu mladi iskustveno razumeju kwièvno deloi ono postaje metafori~ki okvir kroz koji arti-kuli{u svoja mi{qewa i stavove o temi.

Kroz preplitawe li~nih pri~a, se}awa, poro-di~nih istorija sa fikcijom ili kwièvnim de-lom, nastaje originalni materijal za predstavu. Ipremda je u celoj pri~i najva`niji sam proces kao

141

iskustvo stvarawa i u~ewa, kako za u~esnike, takoi za pedagoga, ne treba beàti od ideje javnog na-stupa kao zavr{nice – „prezentacija ili predsta-va pruà estetski uìtak u~esnicima i veoma jezna~ajna zbog afirmacije grupe i wenog rada.” Otoj etapi procesa informi{e nas {esto poglavqe,koje postavqa pitawe: NA KOJI NAÎN od pro-cesnog materijala pravimo predstavu, odnosno kakose na sceni koriste muzika, scenografija i kostimi kako se opredequjemo za prostor scenskog izvo-|ewa?

I kada sve to savladamo, ostaje nam da se napo-sletku pozabavimo pitawima: KOME se obra}amoprocesnom predstavom i najva`nije – KAKVU pro-menu time ostvarujemo? „Odlu~uju}e za ovakav ob-lik rada je prilika da se izazove promena” navodise u Vodi~u. Su{tina je, dakle, u tome da „u~ewekroz kreativnu dramu priprema mlade qude za ̀ i-vot u zajednici [...] U bezbednom okruèwu igre ifikcije mladi istraùju situacije, mogu}a re{ewai wihove posledice, upoznaju li~nu snagu i slabo-sti, ispituju pona{awe i odnos prema drugima u da-toj situaciji.” Poput mladog inicijanta ili juna-ka bajke koji se otiskuje u avanturu, polazi u da-leke prostore i tokom putovawa re{ava zagonetkusopstvene egzistencije, mladi qudi ukqu~eni uproces i kroz stvarala~ko dramsko iskustvo na svo-jevrstan na~in tako|e uspostavqaju ravnoteù u se-bi i svetu oko sebe.

Rad sa decom i mladima je, nesumwivo, veomaspecifi~an i zahteva pove}anu senzitivnost za wi-hove potrebe i ose}awa. Samim tim, nastavni~kafigura upletena u proces dobija jednu posebnu te-ìnu. Zna~aj Vodi~a je upravo u tome {to ne samoda upu}uje na metode i principe kojima se moè vo-diti proces kreativne drame ve} pruà i brojneprimere i prakti~ne savete, ukazuje na tzv. „zbuwu-ju}e slu~ajeve” (sukobi u grupi, li~ni materijal

u~esnika na osnovu koga se razvija kreativni pro-ces }uti ili vri{ti, materijala ima previ{e, to-kom rada tema se sasvim promenila), daje spisakkqu~nih re~i i sve ilustruje fotografijama sakonkretnih radionica. Posebnu pogodnost svakakopredstavqa i elektronska verzija publikacije, pri-stupa~na, jednostavna za rukovawe i dostupna nasajtu Bazaarta, udruèwa umetnika za istraìvawei stvarala{tvo u oblasti scenskih umetnosti, ina-~e glavnog nosioca projekta IDEAL. Imaju}i uvidu da je prvi priru~nik ove vrste kod nas, sma-tramo da je Vodi~, pored nesumwive prakti~ne ko-risti, u velikoj meri osvetlio jedno pomalo misti-fikovano i nedovoqno istraèno podru~je i ukazaona potrebu ozbiqnijeg pristupa kreativnoj dramikao metodi nastave. Ostaje nam samo da se nadamoda }e ova metoda uskoro ste}i svoje zasluèno me-sto u obrazovnom sistemu u Srbiji.

Ivana MIJI] NEMET

142

QUBAV – POSAO ZA SVE(Gradimir Stojkovi}, Posao za de~ake,a ponekad i za devoj~ice,P~elica, ̂ a~ak 2014)

Qubav nema godina, ona se uvek ra|a.Blez Paskal

Gradimir Stojkovi} (Mramorak, 1947) jedan jeod najpoznatijih srpskih pisaca za decu. Najzna~aj-niji wegovi romani su: devetokwi`je o Hajduku(Hajduk u Beogradu, Hajduk protiv vetrewa~a, Haj-duk sa druge strane, Hajduk na Dunavu, Hajduk ~uvadomovinu, Hajduk ostaje hajduk, Hajduk u ~etirislike, Hajduk iz Beograda, Hajduk po Himalaji),Sve moje gluposti, @elim, Kopao sam dubok zdenaci mnogi drugi. Pisao je i izdavao i zbirke poezije(Plava posteqa, Potomak ravnice – izbor pesa-ma itd.), kao i zbirke pripovedaka (Ono vreme, Sa-stavni deo ̀ ivota, Vrlo kratko: imam jednu taj-nu, Jednom ja tako/Glavom kroz zid). Godine 2014.iza{la je wegova najnovija kwiga za decu pod na-slovom Posao za de~ake, a ponekad i za devoj~ice.

Nova kwiga Gradimira Stojkovi}a daje odgovorena mnoga pitawa. Jedno od wih je postavqeno ve} unaslovu: koji je to posao koji obavqaju de~aci, adevoj~ice tek ponekad? I da li je taj posao toliko„teàk” da moraju do}i jaki de~aci i pomagati de-voj~icama?

Kwiga Posao za de~ake, a ponekad i za devoj~icejeste skup pri~ica u kojima jedna grupa devoj~icai de~aka odrasta, zaqubquje se, doìvqava prveuspone i padove... Do~ekuju da dobiju prve „ozbiq-ne” poslove koje im zadaju mame i tate. Kako oniobavqaju sve te poslove i koji je taj glavni koji imzadaje najvi{e muka?

Savremeno dru{tvo sa sobom donosi nove vidovekomunikacije. Deca poprimaju taj uticaj i me|u so-

bom komuniciraju druga~ije nego nekada wihovi ro-diteqi, babe i dede... A da li se promenio odnosizme|u mu{kog i ènskog pola, da li je to odnosravnopravnosti ili neko odnosi prevagu? Na os-novu naslova pomislili bismo da glavni deo poslo-va po~iva na mu{karcu, odnosno de~aku. Devoj~icesu te koje odre|ene poslove dobijaju samo povreme-no, ponekad. Ipak, dok ~itamo kwigu sti~emo uti-sak da taj posao ni po ~emu ne pripada de~acima,da ga devoj~ice obavqaju jednako dobro i posve}eno.

Gavrilo, Mom~ilo, Uro{, Marijana, Antonija,Jelena, Igor i Branko – deca su kao i sva druga.Oni kroz kwigu doìvqavaju uspone, padove, pro-mene. Sve to }e ih nau~iti da se drè zajedno, jerje tako lak{e podneti sva isku{ewa detiwstva.

Problemi koji mu~e de~ake i devoj~ice u ovojkwizi jesu: da li }e sedeti zajedno u {kolskoj klu-pi, koja je wihova klupa u parku, kakvi su ~asoviveronauke, ho}e li dete u {kolu dovoditi baba ilideda, kada je pravo vreme za ven~awe (devoj~ica Je-lena }e na prosidbu jednog de~aka odgovoriti: „Ho-}u, ali moram prvo da zavr{im fakultet.”), ko ko-ga simpati{e, da li je te{ko ostati sam u ku}i, dali se nedeqom ustaje rano... Tu je i pitawe koje sevi{e puta ponavqa: ko }e izneti |ubre i da li jeto posao samo za de~ake ili i za devoj~ice? Naiz-gled, vrlo lako re{ivi i detiwasti problemi.

I na kraju, glavno pitawe: koji je to posao kojiobavqaju de~aci, a devoj~ice samo ponekad? I da liga zaista one obavqaju povremeno, a ne mogu stalno?

Gradimir Stojkovi} je u kwizi Posao za de~ake,a ponekad i za devoj~ice pokrenuo mnoga pitawakoja mu~e i de~ake i devoj~ice u osetqivom perio-du. S obzirom na odnose me|u decom u kwizi, nakraju vidimo da je taj posao iz naslova ne{to {topokre}e svet, ono {to mu daje boje i smisao, a toje QUBAV.

Brankica @IVKOVI]

143

„JEZIKOM ZVUKAKOJI NAS SPAJA”(Qubomir ]orili}, Sto izvora,Vitez, Beograd, 2014)

Sto izvora, ku}u od stihova, Qubomir ]ori-li} je podijelio sa svojim kwièvnim susretaromRadomirom Andri}em, smjestiv{i tako „dve stvariu jednoj”.

Iako je ovakav projekat predstavqawa dvojicezna~ajnih srpskih pjesnika mogao malo da nas zbu-ni, nakon ~itawa shvatili smo da kompoziciona or-ganizacija ove „ku}e” na dvije vode, u koju moè dastane stotinu izvora i mnogo drugih poetskih„stvari”, ima i svojih prednosti. Ona omogu}avaparalelni uvid u poeziju dvojice istaknutih stva-ralaca „mlade” srpske poezije, stvaralaca koji sugotovo vr{waci, zemqaci i èdnici sa istog in-spirativnog vrela. Sve nabrojane sli~nosti, me|u-tim, ne umawuju wihovu posebnost, potvr|uju}i daje umjetni~ka kreacija rezultat neponovqivog tre-nutka stvarala~ke egzaltacije.

Od kada se 1978. objavio zbirkom Velika na-plata, ]orili} ne prestaje da obasipa svoju sadasve brojniju, u prvom redu dje~ju publiku uvijek no-vim naslovima, pjesni~kim i kriti~kim tekstovi-ma koji plijene humanizmom, bogatstvom ma{te iimaginacije, spontano{}u izricaja, zvukom i rit-mom stiha koji nagovje{tava melodiju zavi~ajnihproplanaka i „otkucaje srca u pejzaù”. Ipak, bo-qi kao pjesnik (Kapor je tvrdio da se pjesnik ra|a,a ne postaje), on je uspio da misao, emociju, slikui ekspresivnu dimenziju iskaza utka u lirsko bruja-we neporecive sugestivnosti. I dok su se Sto iz-vora upravo okitili Nagradom „Vitez” za ìvot-no delo u kwièvnosti za decu i mlade, do nas jedoprla i vijest da pjesni~ke grudi ovog viteza po-

ezije krasi jo{ jedno priznawe – me|unarodna na-grada „Sun~ani sat”, koji u ]orili}evim stihovi-ma otkucava vje~no vrijeme svjetlosti.

U ̀ uborewu zavi~ajnih izvora, svjeìni nepre-su{nih nadahnu}a, autor je otkrio korijene bi}a isvoje vje~ite pjesni~ke opsjednutosti. Naravno, onje glavninom svoje poezije okrenut „neprolaznomvremenu detiwstva”, vje~itom po~etku svih stvari.

Boje wegovih lirskih uzbu|ewa odredili su naj-raniji doìvqaji seoskog djetiwstva, dah i miriszemqe, strujawe navrelih sokova, svjetkovina razi-granih boja („bela, plava, ̀ uta, crvena i crna / du-ga preko neba s lukom u mom telu / sve bojeno sun-cem, bronzano, srebrno...”), zvu~no bogatstvo raz-mahnutih pejzaà, puno}a glasova i odjeka, damaripunog i sna`nog ìvota:

Jagwe odojeno, bleka runog stada,klepka, medenica i ~obanska frula,{umovi i {umi, {apati livade,ùbori prole}e, senzacija ~ula.

Taj neponovqivi osje}aj sraslosti ~ovjeka iprirode, u kojem je dijete dio wenog uzbudqivog bo-gatstva, ~estica svjetlosti, trepet lista, kap iakord ~arobnog vrela vje~ito mladog vremena bioje pulsiraju}e jezgro najqep{ih stihova poezije,one kakvu su pisali, na primjer, ]opi}, Vitez, Do-brica, zasawani „plavi de~aci” kraj djeda Tri{i-nog mlina (Japra), pored rascvjetane Gruè iliskrivenog „srninog poto~i}a”, u zelenim dvorovi-ma {ume sa ~ijih su grana, u grozdovima, kao zvu~nida`d, kapali akordi „pti~je pjevanke” (Vitez).

U zavi~aju, nekada{wi dje~ak je nau~io da pje-va od neba i vjetra u kro{wama, od potoka i svita-ca. Zato je vaqda u wegovoj poeziji toliko plavet-nila, srebra i mjese~ine, tihog plamiwawa zvije-zda. Po op{tem ugo|aju wegovi djetiwski pejzaìkao da su istr~ali iz neke bajke, ali ne one „na-

144

stale u praskozorje qudske ma{te”, sa {ematizi-ranom raspodjelom uloga i kompozicionom organi-zacijom. ]orili}eve bajke su se „razvjezdale” odwegovih uzbu|ewa i ma{tawa, od stvarnosti koja seu du{i zama{tanog dje~aka osloba|ala tereta sva-kida{wice i utapala u „zaquqani de~ji san”. ]o-rili}eva bajka nije nastala na stazama ]opi}eve~arobne {ume, obasjane ̀ utim fewerom nasmijanognebeskog skitnice, nije ~ist artefakt nedosti`nogkujunxijskog umije}a, u kojem se ~ulni doìvqajsavr{enstva proìma ponorno{}u filozofskogdopirawa do skrivenih su{tina egzistencije, nijeGrozdanina „filozofska pesma” u svojoj estetskoji refleksivnoj neponovqivosti.

Ona je, na neki na~in, najsrodnija, po osje}awusvijeta, po svojoj koloristi~koj i ekspresivnoj gu-stini, Desankinoj bajci, „satkanoj od samih isti-na”. Wen kohezioni supstrat je – QEPOTA! – qe-pota rumenog {apata leptira na srame`qivo uhobulke („Ne di{i vetre / i ne govori, / ne pomerimi / lepotu sveta, / ho}u da ~ujem / ovog jutra / {taleptir {apu}e / bulki dok cveta.”), ili prozra~nelatice lipovog cvijeta, koji je kroz vrijeme isje}awa, iz djetiwstva, dolepr{ao u stih sjedokosogdje~aka („Misao jo{ ne krenu / ni kao lahor tih, /jedna se latica prenu / i sleti u moj stih.”).

Ali ]orili} je uvijek osje}ao da ìvot nijebajka. Bez obzira na iscrpquju}i rad oca Vojislava,glad je nerijetko bila gost za wihovom sirotiw-skom trpezom („Za ru~ak uz sto stvari / tawir punni~ega – / ve~eru nije pravio: / nije imao od ~ega.”)Bilo je dana kada se ̀ ivjelo od snova („Kroz crepnam zvezde sijaju, kroz prozor mesec prolazi / jedi-no snovi prijaju / hleb samo u wih dolazi.”).

Od snova se tkala qepota ̀ ivota, od snova su seispisivale pjesme „jezikom zvuka koji nas spaja”.Wegova pjesma, koja se pi{e „nebom, zemqom i tra-vom”, plod je ~istog nadahnu}a, spontanosti koja

prska iz svakog stiha kao nesabroj mlazeva stotineizvora wegove inspiracije.

U pjesmi Kako se pi{e pjesnik nije otvorio vra-ta svoje radne sobe da bi nam otkrio tajne vlasti-tog stvarala~kog umije}a, raspone interesovawa,tehniku i tehnologiju rada na jeziku. On je pred na-{im o~ima rasprostro vidike svog zavi~aja, otvo-rio du{u, pustio da iz we progovori qubav: qubavprema zemqi, porodici (ocu, majci, baki), djeci, ~o-vjeku, pa zatim istoriji, tradiciji, vrijednostimakoje se prenose krvqu („Ne zaboravi, / ne zanemari/ u nama ̀ ive i na{i stari”), privrènost vjeri ivisokim eti~kim i humanim principima pravosla-vqa, koji su ~ovjeku ovih prostora garancija opstan-ka i ostanka na zemqi pradjedovskoj, u vrtloèwuistorijskih oluja koje nas nikada nisu zaobilazile.

Pjesme o majci proète su posebnom toplinom.U wima progovara nesvjesna, genska povezanost saroditeqicom i izvorom ̀ ivota. Ro|en iz wene kr-vi, dje~ak je osje}ao otkucaje maj~inog srca u svo-jim venama, bio je sa wom jednom nerazdvojiva qu-bav u svim intenzitetima qudskog postojawa. Otacje snaga, za{tita, veliki uzor, a djeca su ne samo„ukras sveta” nego wegova qudska su{tina, mogu}-nost pobjede nad zlom, najubjedqiviji razlog posto-jawa i ostvarivawa ideala:

Bez dece sve je obmanauspesi, qubav, lepota.Deca su radost zvezdama– najve}e blago ̀ ivota.

U zbirci kao da se ukr{taju dvije ̀ ivotne per-spektive: ona iz ranih dana, sa „zelenih bregova”sada ve} davnog djetiwstva i ona sa visinske ta~kedosegnute zrelosti. Iz wihovog susreta, proìma-wa, nastali su stihovi sa~uvane svjetlosti i neiz-bje`nih sjenki, prvotne nevinosti i docnijeg isku-stva, sjediwenih aktom umjetni~ke kreacije.

145

Danojli} je tvrdio da su djeca u stawu da prihva-te svaki sadràj, ~ak i onaj koji i od odraslih zah-tjeva ve}i misaoni napor, samo ako im se taj sadr-àj saop{ti na na~in koji odgovara wihovom re-ceptivnom nivou. Tako je u najjednostavnijem obli-ku, u prostoru sabirawa u okviru prve desetice, upjesmi Jedan i jedan Du{an Radovi} saop{tio nizstvari o kojima, da se malo na{alimo, „na{a mu-drost i ne sawa (moj Horacio!)”.

Taj filozofski zasjek s lako}om je u~inio i]orili} u pjesmi Daqina, pokazuju}i relativizamqudske spoznaje, otkrivaju}i da ostvarewe mnogihciqeva ne zavisi samo od intenziteta na{e èqei duìne koraka, jer se daqina na{im priblià-vawem sve vi{e udaqava. Daqina je svuda i nigdje,ona je izvan ~ovjekovog doma{aja ali i u wemu sa-mom, u mjeri wegove psihi~ke ravnoteè i misao-nih dosega.

Iskrama duhovnosti prosvijetqene su i ]orili-}eve rodoqubive pjesme, koje su – osim u Drini,koja u predawu wegovog naroda ima mitsko zna~ewe„plemenite me|e”, Drine koja nije „voda kao voda”nego simbol stradawa i apoteoze – ispuwene tor-èstvenim tonom molitvenih stihova, izre~enihispod svodova hrama sa ~ijih fresaka bdiju o~i ve-likana koji su kao bakqono{e osvjetqavali vjeru-ju}em narodu put kroz tamnila i bespu}a istorije.Molitva Svetom Savi, oda Vuku, Dositeju ili We-go{u su djela nastala u stawu dubokog uzbu|ewa, za-hvalnosti, ekstati~ne uznesenosti pred prizorimasudbinskih otkrovewa.

Ta duhovna podr{ka onih koji su se „imali ra-{ta i roditi”, roditi ne kao bogovi nego kao kra-qevi}i, ali i ora~i i kopa~i, bojovnici, mu~eni-ci, proroci i svjetlono{e Srbijice „me|u {qiva-ma”, me|u „qudima na wivama”, proèla ga je pono-som i otporom, prkosom da se stihom odupre ubi-ta~nim darovima „milosrdnog an|ela”, koji je mo-

gao da ru{i mostove i usmr}uje nedu`ne, ali nijemogao da ubije duh naroda zadojenog svetosavqem iwego{evskim osje}awem „~ojstva i juna{tva”.

Istorijsko i qudsko vrijeme kroz koje pjesnikgazi neminovno je prevuklo sloj patine preko dav-nih slika. Skrivaju}i qubomorno u sebi svoju, oddjetiwstva naslije|enu, kesu dukata bez dna, ]ori-li}, sa iwem u kosi, ne moè da se ne obazre na ne-ke nove oblike ìvota: osiroma{ewe, pusto{ ko-ja zjapi iz napu{tenih seoskih domova, preko ~ijihpragova ne prelazi ni~ija noga („Nekad se u wojra|alo i raslo / a sad sve u beli / zaborav zara-slo”), niti se, kao u i{~ezla vremena, razlijeèpjesma onih koji „rado idu vojnike”. Mnogo toga seizmijenilo, zaraslo u „beli zaborav”, ali ]ori-li}, ostarjeli razigrani dje~ak, ni izdaleka nijepotro{io zalihe sa~uvane radosti, koje {tedrounosi u svoje stihove, potvr|uju}i wima onu tolikoponavqanu tvrdwu da je umjetnost ne{to najqep{e{to ~ovjek sebi (ali i drugima) daruje.

Uvjereni smo da }e mali{ani, ali i oni koj sudavno napustili „vrt djetiwstva”, uìvati u poezi-ji Qubomira ]orili}a, u kojoj iz stotine izvoraùbori vje~ita mladost svijeta.

Zorica TURJAÂNIN

146

KWIGA ZANAJMLA\E ̂ ITAOCE(Milenko Ratkovi}, ̂ amac za ̀ abe,

Narodna kwiga, Podgorica, 2014)

Bogata i plodna pripovjeda~ka proza MilenkaRatkovi}a djeluje osobeno u crnogorskoj literatu-ri za djecu. Rije~ je o kratkoj pri~i koju ne mogu,a ~ak ni ne umiju da pi{u svi pisci. Ponekad izne-na|uje sa koliko malo podataka Ratkovi} na~inipri~u u kojoj sve te~e po utvr|enom kompozicionomtoku. To umije}e moè se objasniti talentom spon-tanog doìvqaja svijeta oko sebe, ili smislom dase vizuelne i auditivne pojave iz stvarnosti auto-matski unose u tekst. Gra|a od koje je pri~a ovogpisca stvorena ponekad ne djeluje vrijedno, a u pri-~i ona djeluje zanimqivo, ima fabulativni stimu-lans, sva je okrenuta ̀ ivotu i wegovoj zbiqi. Rat-kovi} je pisac pri~e iz ̀ ive vatre stvarnosti. Pi-sac s malo rije~i kaè ~itaocu mnogo i to je ba{prilika da ga ~itaoci prihvate i zavole.

Kwiga ̂ amac za ̀ abe, objavqena u izdawu pod-gori~ke „Narodne kwige”, razlikuje se od Ratko-vi}evih djela po tome {to ove pri~e – wih osam-desetak – podsje}aju na tip bajke, iako su {irokomrukom zahva}ene iz stvarnog ìvota. Ono {to po-sebno plijeni dok ~itamo ovu kwigu jeste wena jed-nostavnost kazivawa, natopqena finom emocijom islikovito{}u psiholo{kih stawa. U Ratkovi}evompri~awu ta psiholo{ka stawa veoma su prijem~ivadje~joj znatièqi, odigravaju se filmski brzo, alisa dozom pune pamtqivosti. To je zbog toga {to pi-sac, koriste}i se bogatstvom imaginacije, ponireduboko u raspoloèwe djeteta, traè}i tamo svi-jet igre i ̀ ivota. Treba re}i da je kod Ratkovi}aigra ispuwena ̀ ivotom, a ̀ ivot ispuwen igrom. Ta

proìmawa doprinose da se pri~e ~itaju s poseb-nim zadovoqstvom.

U kwizi je i tridesetak pri~a iz ìvotiwskogsvijeta, pisanih u formi basne, iz kojih nename-tqivo zra~i poruka. U wima se govori o ̀ ivotiw-skom svijetu koji se u stvarnosti me|usobno uni-{tava u borbi za opstanak, ali pisac je uspio daprona|e najboqi odnos izme|u dobra i zla i da tajsvijet humanizuje.

Zna~ajna odlika kwige je – jezik. Ratkovi} uzi-ma obi~ne, svakodnevne, malom ~itaocu poznate ri-je~i, pa ih vje{to niè u te~nu i kratku re~enicu.

âmac za ̀ abe je kwiga koja pri~a, zanimqivoi poletno, veliki svijet male djece. Zato je trebarasklopiti i predati se woj kao lijepoj plovid-benoj karti igre, ìvota i ma{tawa.

Vesna JOVANOVI]

147

SPOMENAR JEDNOGDE^JEG SRCA(Lidija Nikoli}, Mamin dnevnik,P~elica, ̂ a~ak, 2013)

Deca – to su na{e sutra{we sudije.Maksim Gorki

Dnevnik kao kwièvnonau~na vrsta nalazi svo-je mesto u kwièvnosti ve} godinama. Mnogi su udnevnicima ostavili pri~u o sebi, o ̀ ivotu, odra-stawu. Jedan od najpoznatijih svakako jeste Dnev-nik Ane Frank, dnevnik devoj~ice koja je doìve-la strahote rata i o tome pisala. Forma dnevnikaodgovara nameri pisca da wegova pri~a bude subjek-tivnija, prijem~ivija, sugestivnija. A kako izgle-da kad jedna mama pi{e dnevnik? I to dok jo{ ni-je bila mama, ve} devoj~ica u godinama u kojima jewena }erka sada. I kako jedna }erka doìvqavaspomenar svoje majke, kako tuma~i vreme u kojem jojje majka ìvela i odrastala, navike koje su mladiimali tada? Sve to moèmo videti u najnovijojkwizi Lidije Nikoli} – Mamin dnevnik.

Pored ove kwige, koja je ve} osvojila decu kao~itaoce dobiv{i Nagradu „Dositejevo pero” za2013. godinu, Lidija Nikoli} je objavila jo{ kwigaza decu: Ne}u vi{e da laèm, Anino ̀ ivotiwskocarstvo (nagrada de~jeg ̀ irija „Dositej”) i Buvqehvatalice (nagrada Politikinog zabavnika za 2012.godinu). Objavila je i dva romana „za starije” (Bi-ti ni~iji i Du{e divqe i samotne), monografi-ju o ̀ ivotu Margite Stefanovi} iz grupe EKV podnaslovom Ose}awa. O se}awa, kao i vi{e dela pi-sanih za izvo|ewe na sceni, radiju i televiziji.

U Maminom dnevniku ve} u uvodu saznajemo po-zadinu pri~e: }erka Hana pronalazi dnevnik majkeLucije i kre}e da ga ~ita: „[ta je sad ovo?... Neka

bu|ava sveska... ̂ ekaj... ~ekaj... Da nije to...? Jaaao,jeste! Ne mogu da verujem! Koja provala! Pa ovo je– MAMIN DNEVNIK iz osnovne {kole!!!” Pri~itawu ona ostavqa komentare. Ti }erkini komen-tari su zna~ajni zbog pore|ewa dva vremena, onogu kojem je ̀ ivela majka sa onim u kojem ̀ ivi }er-ka. Tako dobijamo portret razli~itih vremena, akroz ~itawe }emo se uveriti da ona imaju mnogovi{e sli~nosti nego {to bismo pretpostavili nasamom po~etku. U kwizi je obra|eno vreme od ma-ja 1972. do juna 1973. godine.

[ta je sve sli~no? îtaju}i kwigu vidimo –mnogo toga. Od doìvqaja sveta, qubavi, roditeqa,pa sve do izraza, gestova, re~i. Dva vremena koja}e nam se na po~etku u~initi suprotna i po shva-tawima i po tuma~ewu sveta i ̀ ivota bi}e pribli-èna toliko da sti~emo utisak da je to samo nasta-vak istog vremena.

Na samom po~etku pri~e o majci Luciji i }er-ki Hani ~ini nam se da ova imena podse}aju na ne-ka ve} poznata: majka Lidija i }erka Ana. Takostvaramo predstavu da zapravo ~itamo o ̀ ivotu au-torke i wene }erke.

Lucija je u osnovnoj {koli i pi{e o svemu {tomu~i jedno dete u tom uzrastu: o roditeqima kojismaraju (posebno majka), {koli, prijateqstvu i, na-ravno, na prvom mestu – o qubavi. ]erka biva iz-nena|ena mnogim maj~inim potezima i pri~ama.Komentarima iskazuje svoje stavove. Dok majka }er-ki u sada{wem vremenu pri~a kako je rano za qubavi za nalaèwe de~ka, ta ista }erka u dnevniku sa-znaje: „Uuu {to mi milo! Istina je kona~no iza{lana videlo! Crno na belo! Dakle, moja majka je na-{la de~ka jo{ u petom osnovne!” I maj~ina kuhi-wa je „na tapetu”. Na pisawe o rezultatu kuvawamale Lucije („Meso nam se ugqenisalo, krompirostao poluìv, salata se sparu{ila sva od sir}eta,a pala~inke su bile skroz drowave!”) Hana kaè:

148

„Takve su joj i dan-danas!”. Kada Lucija u jednomtrenutku tuguje za majkom i èli da ide ku}i sawom, Hana to komentari{e: „Da li me o~i varaju?Je l’ to ova kobila od 13 godina cmizdri za onomkevom koja je nervira najstra{nije na svetu, kojajoj je zagor~ala ceo ̀ ivot i kojoj }e se za sve osve-titi?!”. Na Lucijina „naklapawa” o qubavi }erkakaè: „Otka~i se vi{e, ̀ eno bo`ja, od tog smora...I ne davi vi{e sa tim tvojim {upqikastim senka-ma, plavi~astim izmaglicama, mreàma pahuqa, pu-stim poqima i uvelim cvetovima... Tebi stvarnotreba ‘sna`na ruka’!”.

Kao {to vidimo, humor je dosta prisutan u ovojkwizi Lidije Nikoli}. Dok je ~itamo, smejemo semajci iz tog vremena, a i }erki koja sve to vidikroz svoju prizmu i prenosi nam na sebi svojstvenna~in. Navedeni primeri su samo deo celokupnogkomi~nog efekta koji ova kwiga proizvodi.

]erka tako|e komentari{e i ìvotne stavovemajke za koje vidi da se ni dan-danas nisu promeni-li: „To je wen ve~iti problem! Na sve teme... Uveksve zami{qa idili~no, pa je zato u sve razo~arana!To joj ba{ pre neki dan rekoh...”; „I nema nade da}e se Lucija Smara~ica opametiti”; „Kako god,bitno je da ba{ sve u ìvotu bude shva}eno – kaotragedija!”.

Kada ~itamo sve ovo, ne ~udi nas kada }erka ka-è kako je mamina omiqena stilska figura oduvekbila – hiperbola.

U kwizi Mamin dnevnik pronalazimo jo{ jedansegment bitan za pore|ewe onoga „pre” i onoga „sa-da”, a to je jezik. Hana nam sve vreme komentari{eili „prevodi” neke Lucijine izraze: „sekretar Ko-miteta” je „glavowa, faca, VIP”; „o}e{ da ti puk-ne paradajz” zna~i „Oladi!”; „pano” je u stvari„portal, sajt, blog, forum”; „tabati” zna~i „{iba-ti”; nekada{we „napri~ati se” danas je „~etovati”;„fajno” poti~e od engleske re~i fine i zna~i „su-

per”; „debeli |on” je „platforma”; kad je ne{to„mondi{” zna~i da je „in”; „krvavo” u prenesenomzna~ewu jeste „haos, kul”; kad neko „baldi{e” onje „crkao, lipsao” itd.

Povremeno pronalazimo i delove sada{wosti,kada nas Hana podse}a da je wena majka sve vreme tui da ne zna da joj }erka ~ita dnevnik: „Malopre jeLucija upala u ku}u... Ne mogu daqe da ~itam...”;„MUWO! Mar{, bre! Jesi ti normalna?! Ne glo|itaj Lucijin dnevnik! Provali}e u ~ijim je rukama(i zubima) bio... A onda – zbogom ̀ ivote!”; „E, do-sta sam se bavila ovim ‘vremeplovom’! Odoh da setu{nem, da pustim par poruka, pa na ples...”. Vred-nost ove kwige je u tome {to se sve vreme u wojprepli}u pro{lost i sada{wost, ne samo kao razli-ka izme|u shvatawa i doìvqavawa ìvota i qudi(o ~emu je ve} pisano) ve} i kao ~isto vremenskadistanca, na {ta nâs ~itaoce Hana/Ana upozorava.

Na po~etku se spomiwe da je Lidija Nikoli} au-tor monografije o Margiti Stefanovi} iz grupeEKV. U kwizi se pojavquje jedna Lucijina drugari-ca koja se zove Margita-Maga. Slutimo da to jesteba{ ta Margita i da je i ona ukqu~ena u tada{wiLucijin/Lidijin ̀ ivot. Tu je i nezamenqiva druga-rica Ruìca-Ru{ka, koja je danas Lidijina kuma inerazdvojna prijateqica. Ovi likovi nam poja~ava-ju utisak realnosti i istinitosti pri~a iz dnevni-ka. Na osnovu wihovog prisustva zakqu~ujemo da sesve desilo ba{ onako kako nam je autorka predsta-vila.

Na samom kraju }erka pi{e pismo majci. Dakle,imamo cikli~nu kompoziciju: u uvodu pi{e }erka,i na kraju ponovo. Time se krug zavr{ava. Autorkakwige kao da je ovim htela da kaè da je Ana takoja je na prvom mestu, u centru, i ona koja }e na-staviti daqe.

Kwiga Mamin dnevnik nije za~etnik nove kwi-èvne vrste u kwièvnosti za decu, ali predstavqa

149

zna~ajan doprinos razvoju dnevnika kao vrste u ovojspecifi~noj oblasti. Ovom kwigom Lidija Niko-li} spaja dva vremena, dve suprotnosti u jednu ce-linu. Na realan i prijem~iv na~in pri~a nam pri-~u o jednom detiwstvu ispuwenom raznim doìvqa-jima, sre}om i patwom, poletu i razo~arawu. Miovu kwigu primamo sa svom duhovito{}u koju nosii ose}awem za ono li~no i individualno u jednomdetetu. Tako|e, sti~emo i svest o tome kako novegeneracije doìvqavaju one starije i kako nastajejaz me|u wima, jaz koji ipak moè da bude prevazi-|en me|usobnim trudom i razumevawem.

Brankica @IVKOVI]

O@IVELE GITAREDVA DETIWSTVA IJEDNOG PRIJATEQSTVA(Robert Takari~, Rekla je da u mojojglavi ~uje gitare i bubweve,Bookland, Beograd, 2012)

Nedavna dodela ovogodi{we Nagrade „Neven”Robertu Takari~u za najboqe kwièvno delo izoblasti popularne nauke nameweno deci i mladi-ma (Traè se pametni detektivi za otkriva-we istorije, Eduka, Beograd, 2013) koje bliskopovezuje istoriju sa mladim ~itaocima povod jepodse}awu na roman istog autora koji ne gubi nasvojoj aktuelnosti, makar prema pokazateqima ~i-tanosti u praksi. Uobi~ajeni na~in pribliàvawa~itaocima novih, tek objavqenih kwièvnih delamoè izgledati naru{en kada pomiwemo deo opusapomenutih savremenih pisaca za decu iz ranijeg pe-rioda, ali nije nesvrsishodno, naprotiv. Proza ko-ja je istinski zaìvela me|u mla|om ~itala~kompublikom zasigurno zasluùje pa`wu u vremenu hi-perprodukcije sli~nih {tiva i wihovog brzog za-borava u svakodnevnoj potrazi za ne~im novim. Oz-biqna posve}enost kwièvnom stvarala{tvu za de-cu samo istinskim znalcima je poznata kao beskraj-no ozbiqan posao. Zbog svoje dominantno vaspitneuloge, koja je potpuno ravnopravna sa saznajnom,kwièvno delo nameweno najmla|em uzrastu predautora postavqa visok stepen odgovornosti. Oda-brati mla|oj ~itala~koj publici prepoznatqiveteme, uobli~iti ih na dopadqiv na~in, vode}i ra-~una da se niti stil niti kori{}eni jezik ne spu-ste ispod vaspitnog nivoa, a da istovremeno ne bu-du odbojni i nerazumqivi. Tome godinama teì Ro-bert Takari~, prozaista, dramski pisac, profesoristorije i pedagog, a da u tome i uspeva svedo~e na-

150

grade „Mali princ” i „Dositejevo pero”, ali ipopularnost wegove proze me|u decom i mladima,{to zapravo, uz sve po{tovawe prema nagradama,predstavqa jedino svedo~anstvo istinskog ìvotabilo kog kwièvnoumetni~kog dela.

Nabrajawem nekih od naslova Roberta Takari~anehronolo{kim redom dobija se raznovrstan aliprepoznatqiv dijapazon ideja kako one kojima jenamewena zainteresovati za kwigu: Najboqe godine,Pametna kwiga o {kolskom pozori{tu, [est ipo najgorih muvawa od postanka sveta, Jednom jeleto, moja Qubice... Me|utim, naslov dela o komeje ovde re~ – Rekla je da u mojoj glavi ~uje gita-re i bubweve – u veoma maloj meri otkriva sadràjkoji je pred ~itaocem. Teza da naslov predstavqasr` kwièvnog dela u ovom slu~aju bi mogla i davaì i da ne vaì. Naslov na prvi pogled ne govo-ri o adolescentskoj povezanosti dve drugarice, jed-noj od najja~ih povezanosti koje postoje, ali s drugestrane, ritam gitara i bubweva pomenut u naslovui te kako govori o haoti~nosti uzrasta devoj~ica– glavnih junakiwa. Moèmo pretpostaviti da jeinteresantan pristup tim ̀ enskim temama bio do-datni izazov za pisca. Roman se moè analiziratisa vi{e ~itala~kih aspekata, ali je najsvrsishodni-je poku{ati proniknuti u delo sa aspekta odraslih,dobrovoqno prisutnih u svetu dece posredstvomkwièvnosti za decu.

Detiwstvo dve devoj~ice, koje se sre}u sasvimslu~ajno, ne u {koli, ne u parku, ne preko posred-nika, ve} zbog preseqewa jedne od wih u kom{ilukdruge, ukazuje na atipi~nost i na samom po~etkupomenutu razli~itost glavnih junakiwa. Dakle, bezplana, bez glumqene te`we za socijalizacijom,Zorica i Marina postaju nerazdvojne drugarice.@enska populacija ~italaca iz sintagme najboqedrugarice moè da nasluti, po li~nom se}awu, ba{sve {to taj pojam zna~i. A zna~i mnogo: poverewe,

rasprave, razlike, kompromise... Ukratko – sve {tomladu osobu u kasnijem dobu ~ini odraslom osobom.Beskrajna pri~a, opravdana prirodna zavist prematu|im osobinama (u godinama kad ba{ sve tu|e oso-bine deluju privla~nije i pozitivnije nego sopstve-ne...), povremena qutwa, kratka zati{ja, spontanovra}awe u kolote~inu posle svake bure... Ali zbogonih koji nisu bili devoj~ice ni imali najboqudrugaricu vredi detaqnije pomenuti {ta je to. Totkawe razbijenih iluzija, promewenih stavova, pre-}utnih izviwewa, tolerisanih gre{aka, a iznadsvega velike qubavi prema prijatequ, izabranompo srcu, ne po nametqivosti. Marina, mnogo tempe-ramentnija, izgra|enog stava la`ne samouvereno-sti, dominira u odnosu na Zoricu. Potreba za do-minacijom, ~esta tema psihologa i pedagoga, zahva-quju}i iskustvu pisca ~ija je profesija posve}enadeci dobija dozu leèrnosti i pri opisima drama-ti~nih sukoba. Formirawe Marininih odbrambenihstavova, nastalih kao posledica promene porodi~-nog okruèwa, za~u|enu Zoricu ~esto ostavqa bezodgovora, uz temperamentne reakcije: „Nisam vamrekla, na ovo je alergi~na. Kad spomenem ro|enogtatu! Nisam otkrila za{to? Kad ~uje za tatu, on-da stavi prste u u{i, pa se naglo okrene. Posleobavezno zalupi vrata” (Rekla je da u mojoj gla-vi..., 19; u daqem tekstu navodi}emo samo broj stra-ne u zagradi). Dnevnik koji Zorica ozbiqno pi{ezapravo predstavqa zapisane anegdote iz druèwadve ~etrnaestogodi{wakiwe i weno sopstveno raz-mi{qawe o svakoj od wih. Pi{u}i dnevnik, kojipredstavqa zapravo niz eseja o svakodnevnim situ-acijama od koji je svaka novi izazov, jedna od glav-nih junakiwa ne samo {to analizira svoje budu}eìvotne stavove ve} ih nesvesno i formira. Uglav-nom pronalazi opravdawe za hirovitost najboqedrugarice i ìvot wene porodice: „Marinin tataprodaje kwige. U stvari, mo`da radi jo{ {to{ta,

151

ali videla sam da prodaje i kwige. Glupo mi je dapitam. Zato im i ide tako lo{e u ̀ ivotu. Boqe daprodaje ne{to drugo” (31). Navedeni citat sadrìizvesnu dozu pi{~eve samoironije, duhovito i ne-pretenciozno protkane kroz tekst. Me|utim, uzuspone i padove, kroz radosti i gre{ke, te~e odra-stawe drugarica, pa`qivo opservirano od stranepisca. I jedne i druge pisac samo konstatuje, bezèqe da kritikuje svet detiwstva. Naprotiv – onizgra|enim specifi~nim stilom doti~e sve aspek-te uzrasta o kome pi{e, zapisuju}i turbulentnostmisli, èqa i potreba. Duhovita pore|ewa, kaosvedo~anstvo nerazumevawa adolescenata za svetodraslih u koji su se uputili, proìmaju tekst odkorica do korica: „Ma dobri su mi roditeqi...Eto, samo ponekad tako sva{ta govore” (49). Ili:„Opredelili smo se za pri~u da je prozor kome jebilo muka i koji je bio bolestan odlu~io da se sa-morazbije... Nije jadan vi{e mogao da nas gleda”(89). Ozbiqni preokreti u porodicama dovode dorazdvajawa glavnih junakiwa, te pojam dnevnika kaosaveznika svakog odrastawa ima duboku simbolikupoveravawa, preispitivawa i analize svog i tu|ihìvota, tako va`nog za svakog pojedinca. Simboldnevnika jo{ je va`niji za ~etrnaestogodi{wu de-voj~icu, suo~enu sa promenama u porodici, nera-zumqivim i neèqenim, na koje ne moè da uti~e.Patwa za Marinom, trenutna ali ipak patwa, pre-kida se posle izvesnog vremena, posle dugog razmi-{qawa sa zakqu~kom: „Da mi je znati samo {ta jetako blesavo u qudskom bi}u? Uvek voli ono {toje daleko i nedosti`no” (115). Kao usput protkanamisao, predstavqa verovawe ve}ine odraslih qudida je nedosti`no zaparavo jedino istinski privla~-no. Ponovni susret preko Fejsbuka, tako blizakgeneraciji o kojoj i za koju Takari~ pi{e, i veli-ka radost, posle nekoliko hirovitih javqawa i ne-javqawa, zbog realnog susreta dogovorenog na trgu

tokom koncerta vode pri~u ka sre}nom kraju. Ulogadru{tvenih mreà, mawe ili vi{e osporavana, da-ta je u skladu sa pravom, verovatno prvobitno za-mi{qenoj ideji – spajawa qudi razdvojenih iz naj-razli~itijih razloga i pod ko zna kavim okolno-stima, od koje je praksa i svakodnevna zloupotre-ba odavno odstupila. Pitkim, mla|oj ~itala~kojpublici prijem~ivim stilom, uz vrlo malo neop-hodnih digresija, prati se tok pri~e, sa vrlo ve{topostavqenim pitawima i mudro datim odgovorima.Bez nametawa kona~nog zakqu~ka, pisac diskretnoali dovoqno sna`no poru~uje svojim ~itaocima:@ivot je pojava koja sa sobom nosi lepo i mawelepo, a oni se neprestano sre}u u prepletu zvanomsvakodnevica. Preplet traje ~itavog ìvota, alise najteè doìvqava u tinejxerskom uzrastu, ka-da ni samo dete, a vrlo ~esto ni blisko okruèwe,ne zna da li je ono odrasla osoba ili dete i kadase ̀ eqa za povratkom u detiwstvo javqa pred sva-kom te{ko}om, a te`wa da se samostalno donoseodluke pred svakim prijatnim izazovom. Te gitarei ti bubwevi pomenuti u naslovu prirodno prateproces odrastawa. Suprotstavqawe harmonije olu-ji ~ini mudro transponovanu poruku pisca da onetek ujediwene ~ine odrastawe i sam qudski ̀ ivot.Neophodnost osobe od poverewa, pa makar to bio idnevnik, pomaè da se ritam gitare uklopi sa sna-gom bubweva. Edukativni karakter dela nije istak-nut u prvi plan, {to nije ~esta pojava u kwièv-nim delima za mlade, i ba{ zato je ova kwiga od-li~no prilago|ena uzrastu kome je namewena... Po-uka i poruka javqaju se nenametqivo, bez didak-ti~ke note tako mrske tinejxerima, {to predsta-vqa jo{ jednu lepo sprovedenu zamisao pisca. Dekla-rativno, svi kriti~ari kwièvnosti za decu pri-hvataju zna~aj aktivnog saznavawa, podsticawa flu-entnosti i fleksibilnosti izraza, razvijawe di-vergencije mi{qewa kod de~je ~itala~ke publike,

152

neophodnost partnerskog odnosa pisac – dete i ra-zvoj aktivne komunikacije, {to zahteva neophod-nost promene tradicionalnog koncepta i uloge pi-sca. Ipak, jo{ uvek je veoma jaka implicitna pe-dagogija kao nasle|eno shvatawe uloge kwi`evnogdela i zadatka ulivawa znawa kao pripreme za bu-du}e ̀ ivotne izazove, koji spre~avaju pisca da pre-|e ograni~avaju}u, tradicionalnu ulogu vaspita~ai postavi se kao pokreta~ dijaloga i partner u ~i-tala~kom dijalogu. Tu granicu Takari~ ovim roma-nom uspe{no prevazilazi i zauzima mesto inicija-tora komunikacije, postavqa~a temeqa razmi{qa-wa svojih ~italaca.

Kroz pri~u o prijateqstvu dve devoj~ice u uz-rastu najve}e radoznalosti Robert Takari~, kao iu svim svojim rukopisima za mlade i one koji mla-dost vole, plete deci prijem~ivu ̀ ivotnu mudrost,iskustvo ispri~ano jednostavnim jezikom, lepim,razumqivim stilom, bliskim deci. Dinami~no odpo~etka do posledwe stranice, ovaj dnevnik devoj-~ice koja {apu}e tajne pri~a o neizvesnosti tinej-xerskog doba, o malim i velikim strahovima kojesa godinama zaboravimo ili glumimo da smo zabora-vili, a bili su deo svakog odrastawa. Proces pra-}ewa de~je radoznalosti i otvarawe prema otvore-nosti de~jih dilema lepo i sveobuhvatno su uobli-~eni u Takari~evoj kwizi za decu i za sve one ko-ji decu vole.

Ru`ica JOVANOVI]

153

Download - ZMAJEVE DE^JE IGREzmajevedecjeigre.org.rs/wp-content/uploads/2019/12/... · Novi Sad, Zmaj Jovina 26/II Tel. (021) 66–11–266, 66–13–648 E-mail: [email protected] Za izdava~a:

Top Related