Svadba u srpskoj i bugarskoj prozi 

U okvirima svetske knjiћevnosti transponovanje obreda i folklora u knjiћevnim delima najviљe je tumaиeno u vezama religioznih misterija i maskirnih igri sa dramskim vrstama — antiиkom dramom, komedijom del arte, puиkim komedijama. U slovenskim tradicijama delimiиno su osvetljavani narodni koreni vertepa, balagana u dramskoj tradiciji istoиnih Slovena, te folklorni i obredni motivi u knjiћevnim preradama narodnih umotvorina.

Usmeravanje istraћivaиkog interesa na svadbu kao knjiћevni motiv u centar paћnje postavlja odnose folklora/obreda i knjiћevne stvarnosti. Pisci koji opisuju svadbu preuzimaju i preoblikuju obrednu stvarnost u fikcionalnu i fiksiraju razliиite situacije, postupke, iskaze i pesme, prikazujuжi kroz svadbeni model i konkretnu psiholoљku situaciju. Odnosi svadbenog obreda, odnosno folklora i njihove predstave u knjiћevnosti pokazuju se u nizu pojava: vidovima preuzimanja i preoblikovanja obrednih postupaka i folklornih ћanrova, meri knjiћevnikovog poznavanja izvornih obiиaja i folklora, problemu tipizacije i individualizacije, naglaљavanju dramatskih ili prazniиnih odlika svadbe, postojanju i ulozi markera etniиkog identiteta, nacionalnih i lokalnih crta, problemu idealizacije predstava narodne kulture, funkciji folklornih citata u knjiћevnom tekstu i dr.

Da li knjiћevni opisi svadbe mogu biti interesantni etnografima i folkloristima? S jedne strane, knjiћevnost jeste fikcija, ali, s druge strane — oslanja se na sam ћivot. Neke detalje iz opisa svadbe u Neиistoj krvi ili nekim Kilibardinim priиama neжemo naжi ni u jednom etnografskom izvoru. Verujem da se knjiћevnost moћe posmatrati kao etnografski izvor — u onim retkim sluиajevima kada u piscu prepoznajemo иuvara starine. Ali knjiћevnost ne treba suziti samo na moguжi izvor nepoznate graрe. U delima иiji se opis moћe uporediti sa zapisima etnografa mogu se uoиiti i protumaиiti meрusobne varijacije, poklapanja i odstupanja.

Jasno je da жe knjiћevni istoriиari u knjiћevnim prikazima svadbe pristupati na sasvim drugi naиin uvaћavajuжi saznanja i metode istorije knjiћevnosti i tumaиenja knjiћevnih dela. U njihovim sagledavanjima etnografsko-folklorni fakti sluћe neиemu drugom i mogu se posmatrati sa stanoviљta svoje knjiћevne funkcije. Pripovedaи (ili kazivaи) katkada govori o pridrћavanju obiиaja, o svom odnosu prema njima, o starini i izobiиajenosti nekih postupaka, o novini, o etniиkim razlikama i posebnostima. Knjiћevni opisi svadbe i za struиnjake koji se bave narodnim obiиajima mogu imati vrednost graрe iako su predstavljene иinjenice prilagoрene potrebama knjiћevnog teksta. Imajuжi u vidu da je broj иitalaca knjiћevnih dela daleko veжi od broja иitalaca folkloristiиkih i etnografskih studija, jasno je da su neke predstave o kulturi, zasnovane na lektiri, znaиajnije formirane na osnovu knjiћevnih dela, nego na osnovu izvornih zapisa. I sa te taиke glediљta folkloristika ima razloga da se posveti ispitivanju knjiћevnih predstava narodnih obiиaja i umotvorina.

Iako ispitivanja folklornih i etnografskih elemenata u knjiћevnim delima srpskih i bugarskih pisaca nisu ostala izvan interesovanja folklorista i knjiћevnih istoriиara, nakon iљиitavanja brojnih bibliografija i studija o odnosu usmene i pisane knjiћevnosti, zapaћa se tek neznatna paћnja posveжena motivu svadbe. Prepoznavanje i popisivanje elemenata koje su pisci preuzeli iz folklora daje moguжnost da se ti elementi uporede sa izvornim zapisima narodne kulture i ustanovi namera pisca u prikazivanju svadbe. Takva, poredbena ispitivanja nisu

vrљena. U ovoj prilici osvetliжemo samo neke od aspekata transponovanja folklora u knjiћevnosti. Biжe razmotreni izabrani primeri knjiћevnih predstava svadbe iz pripovedaka srpskih realista Janka Veselinoviжa, Bore Stankoviжa, savremenog crnogorskog pisca Novaka Kilibarde, te tekstovi bugarskih pripovedaиa Jordana Jovkova i Elina Pelina, i dr.

CELOVITOST I FRAGMENTARNOST. Pisci koji opisuju svadbu opisuju sled postupaka i prateжih iskaza i u svom predstavljanju prenose i smisao celog dogaрaja i etnografske detalje. Veliki broj svadbenih иinova primorava pisce ili da opisu svadbe posvete veliki prostor ili da izaberu neke od karakteristiиnih detalja i scena kojima na saћeti naиin prikazuju ovaj obiиaj. U srpskoj knjiћevnosti relativno celovito je ispraжen tok svadbe u delu Janka Veselinoviжa, folklornog realiste. NJegova povest Seljanka pripoveda o Anрeliji, koja je posle sreжne svadbe, pati sahranjujuжi svoje najdraћe. Na poиetku ovog proznog dela opisuje se niz obrednih faza: oblaиenje devojke i davanje saveta, dolazak svatova sa barjaktarem u avliju, te darivanje peљkira, venca, pogaиa i kiжenje neveste, pohvala zetu, pucanje i nova darivanja, kupovanje, polazak svatova, muљtulugdћijina najava dolaska svatova, potom obredi pri doиeku mlade u novom domu — klanje kokoљke, ljubljenje svekrve, uzimanje hleba i soli, razni magijski postupci oko ognjiљta, prva noж u novom domu uz devera, obredne radnje koje mlada izvodi na bunaru, polazak ka crkvi i vraиanje prilikom prelaska preko vode, venиanje u crkvi, ubraрivanje i konрa, darivanje novca i darova, gozba sa љalama, svoрenje mladenaca. Veselinoviж opisuje i poslesvadbene obrede — pohode i posetu mlade roditeljima. Priliиno je razvijen opis razliиitih faza svadbe i u Neиistoj krvi Bore Stankoviжa, a nije mi poznat primer љireg slikanja kod Bugara. Drugi, u ovoj prilici razmatrani tekstovi opisuju tek neki odseиak svadbe — na poиetku radnje u funkciji uvoda za priиu o sudbini mladenaca ili na kraju u vidu raspleta ћelje junaka da ostvare svoju ljubav ili prisiljavanja od strane drugih na brak prema interesima zajednice ili porodice. Velika sloћenost verbalnog prikazivanja svadbe sastoji se u brojnim postupcima i iskazima velikog broja ljudi koje je teљko obuhvatiti, kao i reиima malo podatnih segmenata kao љto su muzika, igra, detalji svadbene noљnje. Pisci su primorani da izabiraju tek neke elemente, a da druge zanemaruju. U nuћnom svoрenju koje podrazumeva takav izbor, pisci imaju dve moguжnosti — da svoj izbor ograniиe na jedan uћi deo svadbe, i drugi, da preskaиuжi odreрene delove svadbe celu svadbu skrate, skraжeno predstave.

ZAPAЋANJA PRIPOVEDAИA O POЉTOVANJU ILI NE POЉTOVANJU OBIИAJA. Pripovedaи se pojavljuje kao posrednik izmeрu иitalaca i knjiћevnih junaka bez isticanja svog udela u prikazivanju sveta ili sa komentarima, zapaћanjima i tumaиenjima svadbenih иinova, funkcija pojedinih svatova, svadbene odeжe, imena i simbolike svadbenih predmeta, pesama i dr.

Pripovedaиi svojim ili kazivaиevim glasom najиeљжe istiиu da je neki postupak u skladu ili neskladu sa obiиajem, pri иemu se nepridrћavanje obiиaja tumaиi razliиitim prilikama. Komentarima koji potvrрuju ili odriиu poљtovanje obiиajnog reda pisac se javlja kao posrednik izmeрu stvarnosti koju je prikazao i иitaoca. Oslanjajuжi se na moguжnosti sveznajuжeg pripovedaиa ili govoreжi iskazima aktera svadbe, pisac uverava иitaoca i u svoje poznavanje svadbene tradicije u odnosu na koju se konkretna svadba i postupci njenih aktera ocenjuju.

U priиi Jordana Jovkova Prez иumavoto iz zbirke Staroplaninski legendi, kada se najavljuje izlazak mlade iz kuжe, pripovedaи piљe: Obiиaj beљe da se plaиe, kogato bulkata napuљta baљtinata si k'љta. No sega plakaha ne samo domaљnite, no vsiиki plakaha dori hora, koito ne znaeha љto e s'zi prez ћivota.

Janko Veselinoviж, srpski folklorni realista, u povesti Seljanka komentare pripovedaиa grafiиki izdvaja, stavljanjem u zagrade — (valja se), (Obiиaj je da voрevina nikako ne seda). Na taj naиin se zapaћanje pripovedaиa odvaja od same radnje, a u odnosu na narodne obiиaje istiиe kako se svatovi drћe reda. Takav odnos svatova moћe se istaжi kod Veselinoviжa i u produћetku opisa — otiљli u sobu da ruиaju; taki je red.

Narator u Neиistoj krvi Bore Stankoviжa retko se oglaљava sopstvenim viрenjima ili dodatnim objaљnjenjima. Iako je povest prebogata etnografskim i folklornim elementima, znanja o svadbi uglavnom su ugraрena u radnju i pripovedaи ne prekida pripovedni tok isticanjem svoje upuжenosti da bi pomogao иitaocu da potpunije shvati narodne svadbene obiиaje. Kratkim umecima on tek potvrрuje da je opisana ili predstojeжa radnja utvrрena tradicijom (kao љto je bio red; kada po obiиaju).

U priиi Prvljenac iznenada iz zbirke Suрenice Kilibarda ne opisuje celu svadbu, veж samo njen mali deo: podelu svadbenih иinova, put svatova do mladoћenjine kuжe i veselje koje se tamo odigrava. Kazivaи istiиe kako je mladoћenjin otac: pregao da se ne izostavi ni jedan svatovski obiиaj koji se u pljesmama spominje. Sve je bilo kao nekad љto je bilo. Time se na posredan naиin naglaљava kako su neki veж poиeli da zanemaruju obiиaje svojih predaka, ali se na interesantan naиin sugeriљe i kako se pesma smatra иuvarem tradicije. Pesma svakako pamti obilje postupaka, posebno onih kojima ona sama daje uzviљenost u iskazivanju oseжanja i verbalno-poetskom udvajanju obreda, ali postoje neki postupci, njihovi segmenti, kao i govorni iskazi koje pesma ne prati. U nameri da se ne izostavi ni jedan svatovski obiиaj koji se u pljesmama spominje prepoznaje se tako jedan od modela obnavljanja tradicije u okvirima same tradicionalne zajednice. Takav naиin oћivljavanja drevnih obiиaja svakako se razlikuje od rekonstrukcija koje izvode etnolozi i ljubitelji narodnih starina u kulturno umetniиkim druљtvima ili turistiиkim centrima.

U povesti Jordana Jovkova Ako moћeha da govorjat, gazda Vasil je prinuрen da veћe momka koji bi mogao da ga osramoti pred gostima-svatovima. Time je otklonjena opasnost, a pripovedaи potom istiиe kako se stvari vraжaju u normalan tok: Vsiиko stana kakto mu e red.

Katkada je u pripovedanju ili kazivanju upravo odstupanje od narodnog obiиaja ono љto predstavlja izuzetan dogaрaj koji govori o izuzetnosti same svadbe i njenih aktera. Tako, u Stankoviжevoj Neиistoj krvi, Sofka pored toga љto je ljubljenjem ruke buduжem svekru pokazala svoj pristanak, dodatno i odgovara — i na iznenaрenje svih , - jer to nije obiиaj. Odstupanje od obiиajnog reda u priиi Prez иumavoto Jordana Jovkova, iskazuje jedan od sagovornika mladinog oca koji mu pitanjem sugeriљe da nije dobro organizovati svadbu u vreme иume i gladi: Biva li, Hadћi? Horata mrat... Ovim iskazom osvetljava se narodno shvatanje o kome se moћe naжi malo tragova u zapisima etnografa.

U osnovi spomenute Kilibardine priиe Prvljenac iznenada nalazi se odstupanje od podele svatovskih иinova, jer glavni junak — Rudan, veж odreрen za barjaktara mimo reda, nenadano postaje i prvljenac — glasnik koji mladoћenjinoj kuжi dojavljuje da svatovi dolaze. Prvljenac po dogovoru ostaje poniћen i bez darova koji su mu bili namenjeni: Kad je baksuzni prvljenac Durkoviж-Jakљiж vidijo da Rudan mijenja zdravice, on se jedanak okrenuo natrag, ali nije svrtao u svatove no produћijo kuжi, produћijo s crnom kapom u ћalosnu ruku, nije svatovskoj druћini rekao ni zbogom!

IDEALTIPSKO I POSEBNO. Za razliku od etnografskih i folkloristiиkih zapisa svadbe, koje su u najveжem broju sluиajeva idealtipski zapisivane, u stvarnim svadbama se prepliжu ti

tradicijom ustaljeni oblici sa individualnim sudbinama i stvarim odnosima i oseжanjima uиesnika svadbenog obreda. U knjiћevnom delu i pored tipizacije ili stilizacije, ipak postoje individualizovani odnosi izmeрu junaka i dva roda, tako da se svadbi prethodeжi, vanobredni odnosi uиesnika svadbe prenose i u knjiћevni opis. U knjiћevnim opisima prikazuju se i odrazi svakodnevice u sveиanom иinu, pa je otklon izmeрu stvarnosti i obreda, kao idealnog modela, u knjiћevnosti иeљжe manji nego u zapisima narodnih obiиaja.

U kazivanju u prvom licu u formi skaza i pripovedanju u treжem licu prepliжu se tipiиne i psiholoљko-individualne crte aktera svadbe, opљte i lokalne, posebne crte samog obreda. Znanja o svadbenom obredu i konkretnim svatovima prate piљиevi iskazi i komentari koji odreрuju meрusobnu srazmeru individualnih i tipskih akcenata. Samo su narativne forme tog iskazivanja drugaиije. Pored kazivaиa sagledavanja i vrednovanja postupaka svatova mogu se predstavljati i stavovima drugih aktera u pripovedanju kojima naratori ukazuju poverenje i daju reи. Pripovedaи ili kazivaи kao pripovedaи izabiraju elemente obreda i potиinjavaju ih svojoj priиi. Selekcija zavisi od liиne sklonosti autora prema razliиitim delovima svadbe i svadbenog folklora, ali i od konkretne knjiћevne potrebe.

Veselinoviж je u Seljacima detaljno predstavio иitavu svadbu unoseжi i liиne utiske glavnih aktera, pre svega mlade. NJegovi opisi su sa psiholoљke taиke glediљta idealizovani, a sa etnografske samo deskriptivni. On je suzdrћan za slobodnije scene, tako da je, npr. svoрenje iskazano jednom kratkom reиenicom.

U priиi Prvljenac iznenada savremenog crnogorskog pripovedaиa Novaka Kilibarde, meрutim, uloge su tipske, ali u konkretnoj prilici one dobijaju i osoben, liиni peиat. Kilibardin kazivaи detaljno se bavi obiиajima vezanim za pripremu i odlazak svadbene povorke po devojku. On naizmeniиno daje bezliиan idealtipski opis i slika stvarne odnose u svatovima mladoћenje na konkretnoj svadbi. Pravila svadbenih postupaka on uvodi reиima: treba..., ima da..., za prvljenca se meжe, i dr. U predstavu uobiиajenih postupaka, uklapaju se psiholoљki odnosi meрu likovima, i ukljuиuje priиa o ispoljavanjima junaka u ritualnoj situaciji sa unapred propisanim ulogama. Iskustvo иoveka koji se gostio na mnogim svadbama, ali i poznavanje nauиno zasnovanih pristupa u analizi narodnih sveиanosti doprinelo je da Kilibarda, posredstvom svog kazivaиa, ukaћe na razliku koja se javlja izmeрu pesama i realnih okolnosti u kojima se odvija jedna svadba. U priиi Prvljenac iznenada kaћe se: Baљ se nikad ne namljesti da je na svadbi kao u pljesmi o svadbi, ali ako nije na svadbi sveosve drukиije nego љto bi moglo biti da pljesmi ne smeta, pljesma o рeverima zelenijem borovima i рevojci planinskoj jelici mora da se иuje! Ali kad se dogodi da su oba рevera niћa od рevojke, ili da su zorli рeverovi a рevojиa bareиe kratka gnjata i maljava vrata, ne otvara se nikome pisak da se pljesmom upita kako se gleda mlada meрu рeverima! Pisac ovo razlaganje ne izvodi zato љto mu je ono potrebno u predstavljanju dogaрaja. Ono je uklopljeno u opis svadbenih иinova i spomen pesama koje se pevaju o deverima i mladoj i nema funkciju u siћeu, ali kazivaиa predstavlja sluљaocima/иitaocima kao upuжenog znalca narodnih obiиaja. Valja sa poљtovanjem za Kilibardino oseжanje tradicije primetiti da bi njegovo zapaћanje moglo da bude predmet i neke folkloristiиke studije, jer se иesto svadbene pesme smatraju sasvim pouzdanim vodiиem u scenariju konkretnih svadbenih sveиanosti.

I pisac, i folklorista, i иovek ponikao iz narodne kulture, Kilibarda je svoje poznavanje obiиaja preneo kazivaиu, koji u naиelu oseжa da li pesma priliиi nekoj situaciji. Ali kazivaи i nastavlja: No ako je stari svat dopuљtijo da rakija bude svatovski kadija, poravnjaju se svadba i pljesma pa ne kriva ni tamo ni amo! Ali tada to viљe nijesu svatovi no laжamija, to nijesu svatovi no mustra da se uzme primljer kako ne valja voditi svatove.

Kada se govori o narodnoj svadbi, najиeљжe se ima u vidu svadba momka i devojke koji se prvi put venиavaju. Meрutim, sam ћivot je mnogo bogatiji, pa je i narodna kultura razradila obredne mehanizme podsticanja prestarelih momaka i devojaka na brak, kao љto je udovcima i udovicama omoguжila ponovno venиanje. Postoje иak i posmrtne svadbe neudatih devojaka i neoћenjenih mladiжa kojima se obezbeрuje njihov spokojan ћivot na drugom svetu. Svadbe prestarelih ili obudovelih lica nisu tako raskoљne i zanimljive kao svadbe mladih, ali imaju neke karakteristiиne osobenosti.

Odreрeni tipovi svadbe mogu biti predmet pripovedaиevih usmerenja. Bora Stankoviж u priиi Pokojnikova ћena pripoveda kako je Anicu isprosio udovac Dakle bila je "pijenaŒ, dana. (iz zbirke Stari dani). Svadba je bila skromna, prema muћu, udovcu, kao svaka udoviиka svadba. Ali opet je bila bolja.

OBJAЉNJAVANJE SMISLA OBREDNOG POSTUPKA ili FUNKCIJA.

Pisac koji smatra da je иitaocu njegovog teksta neophodna pomoж u razumevanju nekog odeljka svadbenog obreda, bilo da pretpostavlja kako je neki obredni postupak ili funkcija regionalno ograniиen ili zastareo i stoga nejasan, bez dodatnog objaљnjenja moћe da u svoje pripovedanje doda i tumaиenje u okviru samog teksta ili u napomeni uz tekst. Time on preuzima i funkciju povlaљжenog poznavaoca tradicije koji ne krije svoju nadreрenost u odnosu na иitaoce.

U Veselinoviжevom delu Seljanka, smisao odreрenih radnji izriиe jedan od uиesnika — tetka, kao starija ћena iz roda, daje mladoj savete koji жe mladinim drugaricama pomoжi da krenu njenim putem — ona joj kaћe da jednoj drugarici da opanke, a da drugu povuиe za nos prilikom izlaska iz doma, a govori joj i da svoju buduжu sreжu obezbedi time љto bi razvezala sve иvorove na sebi. Pripovedaи se u drugoj prilici direktno obraжa иitaocima: Znate li љta je zet u svatovima?

Mladoћenja skoиi s kola, a jedan od aљиija dodade mu kokoљku ћivu. On izvadi noћ iz cagrije i zakla je. (To je za to : ako bi voрevina љto gatala da joj ne vaћi). Kada mladoj koja stupa u novi dom dodaju muљko dete sa ћeljom da se magijski obezbedi da njen porod bude muљki, Veselinoviж objaљnjava: to je nakonиe.

U veж spominjanoj priиi Prvljenac iznenada naљiroko se govori o svatovskim glavarima, npr. o starom svatu: Stari svat ima prvu i potonju rijeи, njemu se ne prepravlja, on komanduje, nazdravlja i иoekuje! On sjedi u иelo sofre do staroga svata od doma, ne more niko biti pomeрu njih dvojice, svi gledaju koji жe od njih pametnije nazdraviti i rijeиi provesti! Kad se reklo — vodi svata a ostavi brata — najviљe se mislilo na staroga svata, on je svatovski progovor i prozor kroz koji prijatelji gledaju na kuжu u koju su dali odivu ili Vojvoda od svatova sjedi do vojvode od doma, i oni jedan uz drugoga, jedan z drugijem zbore i љ иaљama se kucaju, delijaju se љ иinovima ali nemaju nikakvu duћnost. Za vojvode se biraju ljudi prikladni pogledati, vojvoda ne more biti жediljak, bavrljan, niskoguz i miљobrk, ne more se dogoditi da je vojvoda najgrрi meрu svatovima. Govoreжi bogatim narodnim jezikom kazivaи s jedne strane daje obaveљtenja o poћeljnim osobinama svatovskih glavara, ali je njegov opis nakiжeniji i psiholoљki iznijansiraniji od bilo kog zapisa uиenih doљljaka.

ETNOIDENTITET. Etniиke odlike jedne zajednice u odnosu na druge zajednice ogledaju se izmeрu ostalog i u obrednoj sferi. Znaci prepoznavanja i razlikovanja etniиkog identiteta u svadbi istiиu se u onim prilikama kada se u knjiћevnom delu opisuje svadba pripadnika

razliиitih zajednica ili kada kazivaи pripada drugom narodu ili veroipovesti u odnosu na junake o kojima pripoveda. Svadbeni markeri etnoidentiteta u prozi balkanskih Slovena najizrazitiji su u poreрenju muslimanskog mnogoћenstva i hriљжanskog braka samo sa jednom ћenom.

U romanu Novaka Kilibarde Crnogorska hronika, kazivaи istiиe znaиaj prve ћene kod muslimana, te govori: Glavno je to da se beg prvom oћeni od sojeviжa i koljenoviжa, da mu se proиuje kako se sojli i zorli oћenijo. Po toj prvoj ћenidbi cenijo mu se nam i glas kuжe i ћenidbe, a potlje niko nije vodijo raиuna okle жe se on drugom, treжom i sedmom oћeniti! Mogao je u harem dovesti i crnu Ciganku...

Kilibardin kazivaи priиe o neobiиno neskladnom pljevaиu, Kilibarda tek uzgred, dodirujuжi temu svadbe, ukazuje sa izvesnim negodovanjem na etniиku osobenost mladine odeжe: Ma Bog nas je unakazio u Crnoj Gori mimo svijet, te nam i nevljeste kad ih dovodimo u kuжu dolaze u crne velove. Иitao sam iz jedne knjige љto je uиe рaci da toga obiиaja nema ni u jednoga drugoga naroda na okrs bijelog svijeta. Gledam bolan u Ravnoj Zemlji nevljesta nosi kad se vljenиava sve bijelo kao volj karte; najpotlje bijele joj i crevlje i taљnja (iz zbirke Nebeski suћnji).

ANTITEZE I PRIKAZI SVADBE. Unutraљnja simbolika obreda sadrћi opozicije u mnogim elementima obreda, ali se u knjiћevnim tekstovima ne koriste sve ove napetosti, veж samo neke od njih, ali se pored njih uvode i opozicije direktnim ili posrednim povezivanjem razliиitih kultura. U tekstu Ritualistiиki pristup knjiћevnim tekstovima, iz koga je naveden prethodni citat, nabrojane su neke od opozicija koje se u knjiћevnim predstavama obreda javljaju kao oblikotvorni i idejni иinioci: idealno — realno, kolektivno — liиno, divlje — pitomo/kulturno, greh — kazna, ljudsko — neljudsko). Pisac u napetosti likova u svom delu prikriveno ili neprikriveno zastupa neke od elemenata ovih opozicija.

Kada pripovedaи uz opis same radnje u koju je ukljuиen svadbeni obred, iskazuje i svoj stav prema svadbenom obredu, sa stanoviљta tradicije i njenog poљtovanja, on suprotstavlja seosko i gradsko, staro i novo, narodno i graрansko. Ukoliko on smatra da je svadba lep stari obred, on жe, ukoliko mu je stalo do isticanja takvih predstava i u socijalnim i psiholoљkim motivacijama, izvesti vrednovanja koja podrћavaju njegovo viрenje. Meрutim, akteri svadbe nekada ne biraju voljno svog izabranika, kada napetosti u svadbi dobijaju druge, naglaљenije socijalne ili psiholoљke odlike. Kako je svadba puna ambivalentnih oseжanja, pa u nekim segmentima i protivreиnih postupaka, u knjiћevnim delima se ta podeljenost najиeљжe dodatno pojavaиa. Navedene opozicije su naglaљenije kada su u neku od siћejnih osnova priиe ukljuиene i napetosti koje proizilaze iz odnosa izmeрu dva roda ili odnosa u porodici mlade ili mladoћenje.

Psiholoљko osvetljavanje velikih oиekivanja i razoиarenja javlja se u nekim priиama o svadbama. U priиi Janka Veselinoviжa Bilo — pa bitisalo svet idealne sloge i ljubavi svoj vrhunac doћivljava u odlasku svatova po devojku Vemiju i trenutke pre svoрenja, da bi potom muћ poиeo da zanemaruje svoju ћenu i pije. Harmonija u odnosima zaljubljenih koji ostvaruju svoje ћelje suprotstavljena je slici propale ljubavi nerazumevanja i razoиarenja koju donosi kasniji ћivot.

Brojnije su priиe realista koji opisuju selo i male gradove u kojima zajednica ili porodica prisiljava svog иlana u izboru supruћnika. Potreba oиuvanja jedinstva pravoslavne zajednice primorava seljane iz jednog srpskog sela u Dalmaciji, kako je to naslikano u priиi Sime

Matavulja Рukan Skakavac, da prisili udovicu da se uda za naprasitog иudaka, kako ova ne bi otiљla za latina — katolika. Ironija sudbine koju Matavulj lucidno sagledava jeste i da Рukan, pored svih nasilniиkih crta i odsustva poљtovanja prema najbliћima ima i otpor prema crkvi i crkvenim obredima: Da je Рukan ikako mogao izbjeжi crkveni obred, on bi to najradije uиinio, jer sve je to "ћvr", a osobito ono okretanje oko stola privizanijeh ruku i sa vijencima na glavi. Svadba je prikazana kroz neprestanu strepnju pripovedaиa i uиesnika da posvaрani Рukanovi srodnici ne naprave bruku, tuиu i lom.

U tradicionalnoj kulturi, izbor mlade, odnosno mladoћenje pravili su roditelji, tako da su mladenci mogli da budu neskladni po lepoti, uzrastu, imanju i dr. O udaji za nedragog pevaju i narodne pesme, kako one lirske, tako i usmene balade. O nesreжnom procepu oseжanja i duћnosti, o liиnim preћivljavanjima govore i knjiћevna dela u kojima se motivi uskraжenosti i tuge, prinude i odricanja vezuju za svadbu sa nevoljenim biжem. Za razliku od onih dela u kojima se posle savladavanja prepreka dostiћe ћeljena sreжa, u delima u kojima neskloni roditelji, duћnost prema porodici ili narodu predodreрuju vezivanja liиne sudbine za nevoljeno biжe, i i sama svadba, opisana je tamnim tonovima.

Knjiћevnost je sklona tom tamnom zaleрu ћivota, nesreжnim sudbinama, pa i knjiћevna slika svadbe izgleda neљto osenиenija. Udaja za nedragog po odluci roditelja i uz samoћrtvovanje mladoћenje ili neveste, predstavlja i knjiћevni motiv u иijem razvijanju se naglaљavaju socijalni i psiholoљki momenti — socijalni u gubljenju i zadobijanju statusa u druљtvu, a psiholoљki u liиnom preћivljavanju tih promena prelomljenih kroz najintimnija oseжanja vezana za brak i buduжeg supruћnika. Teљka iskuљenja osiromaљenih, nekada bogatih porodica, u prikazima svadbe иine susreti njihovih profinjenih navika i istanиanih oиekivanja sa prostotom novih bogataљa. Niz uobiиajenih svadbenih postupaka dobija takvim sudarom razliиitih svetova nove emotivne i psiholoљke nijanse, a u samoj svadbi se joљ oљtrije ocrtavaju konfliktna naиela i sukob dva roda. Bora Stankoviж prikazuje i svadbu sina koji se ne ћeni dragom, ali siromaљnom devojkom, veж bogatom miraћdћikom u priиama Gazda Mladen i Uvela ruћa. U Neиistoj krvi Bore Stankoviжa, posrnula ugledna porodica radi oиuvanja poljuljane иasti daje lepoticu Sofku novim bogataљima neuglednog porekla. Stankoviжeva Neиista krv, u nizu segmenata svadbe prikazuje Sofkin bol љto je prinuрena da se uda za nedragog. U slikanju prosidbe, pijenja, oglaљavanja otkrivaju se i njeno suzdrћavanje da ne pokaћe svoj oиaj i ponos lepotice iz иuvene i bogate porodice. Prilikom kupanja u amamu, sluљajuжi iza ograde pesme drugih devojaka Sofka zaplaиe, toboћnjim snom prikriva svoju tugu, pije rakiju pre no љto dolaze gosti kako bi sakupila "hrabrostŒ, u crkvi se muиi da zadrћi deиakovu ruku. Jednom obredu pisac pridaje razliиit socijalni i psiholoљki smisao, otkrivajuжi nesklad izigravanog slavlja i stvarnog bola i tuge. Spasavanje od socijalno-imovinske propasti posredstvom braka iz interesa dobija posebno oљtre crte kada se ugledna porodica iz nuћde vezuje za bogatu, ali neuglednu porodicu novih bogataљa. Patnje zaljubljenog i siromaљnog uиitelja kada ga njegova voljena Slavka odbacuje da bi se udala za imuжnog ali pritupog mladoћenju opisuje Elin Pelin u priиi Kal. Svatovi prolaze pored prozora stidljivog i oиajnog uиitelja kroz blato. Sam opis svadbene povorke za pisca nije toliko bitan, pa stoga nije ni opљiran. On ga pominje kako bi prepleo sliku stvarnog seoskog blata kome je pridata i jedna simboliиka nijansa sa psiholoљkim preћivljavanjima junaka. Antiteza ljubav uz siromaљtvo ili blagostanje u braku bez ljubavi razreљena je kao i u Stankoviжevim pripovetkama u korist drugog reљenja, uz suzdrћan bol zbog gubitka sreжe i prava na sreжu.

Suprotstavljanje obiиnog ћivota svadbi kao ritualu neobuzdanog veselja sreжe se u nekim pripovednim delima Ive Andriжa, Jordana Jovkova, Bore Stankoviжa, i dr. Ono proizilazi iz

narodnog poimanja svadbe, ali se prikazuje i u palankama i gradovima. U Andriжevoj priиi Svadba, ratni profiter Huso Kokoљar se ћeni mladom ћenom (ostavivљi svoju staru Ciganku) uz buиno veselje u bosanskom gradu. Jovkov u priиi Prez иumavoto takoрe opisuje muziku gajdi i tapana, i kolo koje se razigrava: pod иernite grozdove igraeљe goljamo horo. Igraeha kato ludi, pot'nali v pot, katoиe bjaha k'pani, suprotstavljajuжi veselje svadbe ne samo obiиnom ћivotu, veж nesreжi izazvanoj glaрu i epidemijom иume. U opisima svadbi Bora Stankoviж u razliиitim tekstovima osvetljava pijanstvo na svadbi koje slabi moralne obzire i veselje pretvara u razbludnost i raspusnost. Nelagodnost i odbojna oseжanja prema pijanim svatovima, pijanom oru pokazuju se u priиama iz zbirke Stari dani — Pokojnikova ћena i Nuљka, a njihov blud se najpotpunije opisuje u Neиistoj krvi. Junakinja priиe Pokojnikova ћena kaћe Veж svi oni izgledali su jednaki, ravni, kao neka noжna braжa, иemu je u Neиistoj krvi sliиno: svi muљki pretvaraju se u jednog muљkog, sve ћenske takoрe opet u jednu opљtu ћensku. To izjednaиavanje, gubljenje granica izmeрu socijalnog poloћaja i dostojanstva u druљtvu oљtro suprotstavlja svadbu obiиnim, ne prazniиnim prilikama u kojima su odnosi izmeрu ljudi potиinjeni odreрenim zakonitostima.

U priиi Nijema svadba iz zbirke Жamila Sijariжa Naљa snaha i mi momci — nevesta tek na svadbi saznaje da je mladoћenja nem od roрenja i prihvata ga.

SVADBENI FOLKLOR u opisima svadbe u knjiћevnosti povezuju dva tipa kulture — usmenu i pisanu, tradicijski stabilizovanu i inovacijsku, kulturu iskazivanja kolektivnih i individualno iskazanih vrednosti. Unoљenjem usmenih, folklornih tekstova u slikanje svadbe, najиeљжe posredstvom knjiћevnih junaka, uиesnika svadbe, ilustruje se narodno blago, fiksira se narodna tradicija, istiиu se nacionalne osobenosti ili lokalne crte svadbenog folklora — govornih ћanrova (zdravica, blagoslova, pozdrava i dr.) i svadbenih pesama. Stihovi navedenih pesama prekidaju prozni opis, tok pripovedanja o svadbi, ali pored razlike koja se ogleda u formalno-grafiиkom izgledu teksta, oni predstavljaju i iskorak u lirsku sferu. Odstupanje od naracije nakratko uvodi ritam stihova, ali i donosi tradicijom fiksirani i zgusnuti iskaz folklornih stihova. Za иitaoce koji poznaju i njihovu muziиku potku, narodna pesma ima i dodatno znaиenje, jer oni sponatno иuju melodiju navedenih stihova koji dobijaju puniju vrednost u proћimanju reиi i muzike.

Stankoviж u Neиistoj krvi u amamu (Ћali, diko, i ja жu ћaliti; Da znaљ, diko, da znaљ, diko; Jao, jao, jel'te diko, ћao; Mito more, Mitanиe) Cigani sviraиi u veиe uoиi svadbe efendi Miti pevaju ne obiиnu pesmu, veж pesmu njihove kuжe, koja se uvek pevala, kada se ko od njih udavao i ћenio: Hadћi Gajka, hadћi Gajka devojku udava, Em je dava, em je dava, em je ne udava! Kada Sofka silazi meрu svatove, ovi ne strepeжi da жe to kome biti dosadno traћe od Cigana da sviraju i pevaju pesmu Slavuj pile, mori, ne poj rano,

Kilibarda u priиi Prvljenac iznenada uz objaљnjenje svatovskih иinova navodi stihove Рeverima do ramena, o javore zelen bore; Na red na red, kiжeni svatovi, Razvij barjak, barjaktare — kao pesme koje se pevaju deverima, barjaktarima ili kao pesme koje se izvode uz neke njihove postupke. U samom opisu radnje navode se dva stiha: Na red na red, kiжeni svatovi, ko nas gleda nek mu milo biva! koju svatovi pevaju poљto su se pribliћili svome, mladoћenjinom domu. Interesantno je objaљnjenje kazivaиa da se pesme razmenjuju za dobrobit vezivanja dva roda: Onda su svatovi zapljevali "kiжeno kiжeno nebo zvjezdama i opalili levore i kubure, a vljetar je u to donijo s Velikoga Zlostupa pljesmu "pod onom gorom zelenom tako su se dvije kuжe s pljesmom po vljetru dozvale da bi im prijateljstvo bilo taliиno i pofaliиno (Suрenice: 89).

Stihovi o mladoj meрu deverima upleteni su u prozni iskaz priиe o Stani Okiиinoj. Pamtim ja dobro kad su svatovi doveli Stanu...Kad uljeze Stana ћ рeverima - prosvijetli se kuжa od nje! (Brojaиi ajvana) Svetlosna simbolika neveste meрu deverima ovde se u proznoj formi oslanja na narodne svadbene pesme, ali se drukиije potom razvija, jer Kilibarda dalje opisuje raskoљno i bogato odelo Stane Okiиine.

Pesma je prisutna иak i u prilikama kada se ne navode stihovi. Jordan Jovkov, predstavljajuжi Vasileninu svadbu govori samo u kojim se prilikama pevalo: S pesni, s provikvanija, karucite na svatbarite nap'lniha dvora na иiflika. ... Goљtavaha se, piha. Posle plakaha, kogato izpraљtaha bulkata. Vasilena se kaиi na edna kola. z'lvite nasjadaha pri neja i zapjaha.

Sklonost pisaca ka prazniиnom ili konfliktno-dramatiиnom aspektu svadbe ogleda se u njihovoj paћnji prema sveиarskim elementima svadbe, veselju svatova, obrednim igrama. Pisci skloni oseжajnosti ili milozvuиnosti svadbene pesme istaжi жe njenu lepotu ili prazniиnu funkcionalnost, poklonici narodnih starina naglasiжe magijske postupke, a pisci skloni psiholoљkom slikanju, produbljeno жe ocrtati ne samo veselje, veж i tuћne i konfliktne aspekte svadbe. Kilibarda raskoљno prikazuje svatovske иinove, Bora B. Stankoviж akcentuje pijano veselje svatova. Izbor prikazanih elemenata svadbe uslovljen je i psihologijom pisca, i regionalnim odlikama svadbe koje su "zapamжene" i prenesene u njegovu prozu. U srpskoj i bugarskoj knjiћevnosti svadba i svadbeni folklor su naљli svoje mesto i u drugim knjiћevnim vrstama, kao na primer u dramskim i operskim delima folklornog usmerenja.

© 2000-2001 Slavic Gate kapija@narod.ru