Download - Stene Geografija - 1. razred gimnazije
• Стене су природни скупови или агрегати петрогених минерала.
• Оне поседују одређене физичке и хемијске особине и могу да се састоје од једног или више минерала.
• Наука која проучава стене назива се петрологија.• Назив петрологија потиче од грчких речи petra што значи
стена и logos што значи наука, сазнање.
• Мономинералне стене су изграђене од једног минерала (мермер – калцит), а полиминералне од више минерала и заступљеније су у Земљиној кори (гранит – кварц, фелдспат, лискун).
• Према начину постанка стене се деле на магматске, седиментне и метаморфне.
гранит мермеркречњак
• Магматске стене настају хлађењем и кристализацијом магме у унутрашњости или лаве на површини Земље.
• Према месту формирања деле се на: дубинске (или интрузивне), изливне (или ефузивне) и жичне стене.
Магматске стене
Дубинска магматска стена - гранит Изливна магматска стена - трахит
• Дубинске магматске стене настају на већим дубинама Земљине коре спорим хлађењем магме и њеном кристализацијом.
• Имају зрнасту структуру, чине је минерали приближно исте величине.
парчад перидотитa
• Дубинске магматске стене најчешће се јављају у облику батолита и лаколита.
• Када се магма креће ка површини, она издиже слојеве стена изнад себе, хлади се и формира простране стеновите масиве неправилног облика који се називају батолити (Копаоник).
• На сличан начин настају и лаколити, који су утиснути у слојеве седиментних стена у облику сочива или печурке (Авала).
• Разарањем површинских слојева стена ови масиви могу се појавити на површини у виду компактних стеновитих блокова – монолита.
монолит
• Најпознатије дубинске магматске стене су гранит, диорит, сијенит, габро и перидотит.
сијенит
диорит
габро
гранит
перидотит
• Гранит је најраспрострањенија интрузивна стена, која се састоји од минерала кварца, фелдспата и лискуна.
• Веома је отпорна и чврста стена и зато има широку примену у грађевинарству.
гранит
• Сијенит је сличан граниту, не садржи кварц и ређи је, док је диорит тамније боје и користи се за поплочавање путева и улица.
сијенит
диорит
• Габро је тамнозелена или црна стена, која се и поред велике тврдоће добро обрађује и глача, па се користи у грађевинарству и вајарству.
• Од њега је изграђен споменик Незнаном јунаку на Авали.
габро
• Изливне магматске стене настају на површини Земље хлађењем и очвршћавањем лаве.
• Састоје се од ситнозрних минерала између којих су уметнути крупнији кристали. Оваква структура назива се порфирска.
андезит
• У зависности од тога да ли је лава течна или густа изливне магматске стене могу се наћи у облику вулканских купа, плоча, платоа или лавичних токова.
• Према минералошком и хемијском саставу изливне стене не разликују се од дубинских, односно, свакој дубинској одговара нека површинска стена.
риолитгранит
• Најпознатије су риолит, трахит, дацит, андезит и базалт. • Риолит одговара граниту и јавља се у вулканским купама и
лавичним токовима. • Трахит одговара сијениту и јавља су у вулканским купама и у
као жична стена.
риолит трахит
• Дацит и андезит аналогни су диориту, док је базалт сличан габру и најраспрострањенија је магматска стена (образује дно већине океана), а на површини Земље јавља се у виду великих лавичних плоча (Декан у Индији, Колумбијски плато).
андезит базалтдацит
• Жичне стене су дубинске магматске стене које по положају формирања представљају прелаз између стена насталих хлађењем магме на дубини и изливних магматских стена.
• Образују се када магма на свом путу ка површини испуни тање пукотине и у њима очврсне.
• Седиментне стене настају таложењем и нагомилавањем, а потом и повезивањем различитог материјала, минералног и органског порекла.
• Најчешће се јављају у виду слојева у воденим басенима или на копну.
• Према саставу материјала и начину седиментације, деле се на кластичне, органогене и хемијске седиментне стене.
Седиментне стене
слојеви седиментних стена
• Кластичне седиментне стене настају од материјала минералног порекла различите величине, облика и састава, који је већ учествовао у грађи стена.
• Такав материјал се таложи и повезује силикатним, карбонатним или гвожђевитим цементом.
• Најпознатије кластичне седиментне стене су брече, конгломерати, пешчари и алевролити (лес).
• Глина (глинац) чине засебну групу хемијско седиментних стена сасатављене од честица прашине пречника мањих од 0, 002mm).
глинац
• Брече су настале цементовањем угластих комада стена, док су конгломерати састављени од заобљеног и повезаног шљунка.
• Пешчари чине 10–15% свих седиментних стена и могу се формирати и на копну и у мору. Настају цементовањем песковитог материјала различитог порекла и крупноће зрна, а могу достићи дебљину и до 1.000 метара (Метеори у Грчкој).
• Лес је настао таложењем ситних честица прашине под утицајем ветра. Код нас је најраспрострањенији у Војводини и користи се у производњи цигле.
лес
пешчар
конгломератбреча
• Органогене седиментне стене настају таложењем и очвршћавањем остатака биљних и животињских организама.
• Карбонатне стене су најраспрострањеније, а међу њима су најчешћи кречњаци и доломити.
кречњаци
доломит
• Кречњак је трећа по заступљености седиментна стена (после глине и пешчара).
• Настао је таложењем и очвршћавањем животињских љуштура и скелета у океанима и морима.
• Сивобеличасте је боје и састоји се од калцијум-карбоната и минерала калцита.
• Од њега су претежно изграђени Динариди и Карпатско-балканске планине, у којима је изражена крашка ерозија.
кречњак
• Доломит је сличан кречњаку, само што је у његовом саставу више заступљен магнезијум и минерал доломит.
• Имају велику примену у грађевинарству. • Печењем кречњака добија се креч, а од доломита се праве
ватростални и термоизолациони материјали.
креч
доломит
• Хемијске седиментне стене настају таложењем минерала у сланим језерима и морима и таложењем калцијум-карбоната.
• Овим стенама припадају камена со, гипс, шалитра, бигар (сига) и травертин.
гипс камена со
Калијум нитрат познат и као шалитра
• Бигар је порозна, шупљикава и трошна стена која настаје излучивањем кречњака из воде посредством биљака.
• Травертин настаје на брзацима и водопадима где се због удара и распршивања воде издваја угљен-диоксид и таложи калцијум-карбонат. Сличан је бигру, али је компактнији. Може настати и на местима где се јављају топли извори у кречњаку (Памукале у Турској).
Траветринске наслаге –Памукале у Турској
Бигар
Травертин
• Метаморфне стене настају накнадном променом магматских и седиментних стена под утицајем топлоте, гасова и притиска. Те промене познате су као метаморфизам.
• Висок притисак изазива динамички, а интензивна топлота термални метаморфизам.
• Изложене притисцима, температури и гасовима, стене трпе велике структурне, хемијске и минералне промене и попримају другачије особине.
Метаморфне стене
Метаморфна стена - филит
• Гранит, чврст и отпоран, метаморфише се у гнајс, који се разлаже и под утицајем атмосферских падавина.
• Мермер настаје метаморфозом кречњака под утицајем температуре и притиска. Изузетно је цењен у грађевинарству и вајарству због лаке текстуре, боје и лакоће са којом се обрађује.
• У метаморфне стене спадају још и серпентинит, метаморфна стена настала од перидотита, кварцит, настао од пешчара, и разне врсте шкриљаца.
Гнајс Мермер Кварцит
Серпентинит
Шкриљци
• Руде су стене које садрже метале и неметале у количинама које су економски оправдане за експлоатацију.
• Оне су настале седиментацијом или процесом метаморфозе током геолошке историје Земље при хлађењу магме или лаве.
Руде и минерални ресурси
• У развоју цивилизације руде су имале значајну улогу, а потражња за различитим врстама руда мењала се током историје.
• После каменог доба наступило је бронзано, а затим је уследило гвоздено доба.
• У последња два века развој друштва се заснива на коришћењу угља и нафте, а савремено доба се због примене нуклеарне енергије назива и атомском ером.
• Руде се могу поделити на руде метала, руде неметала и фосилна горива.
• Руде метала најчешће се јављају у магматским и метаморфним стенама, али има их и у седиментним стенама (боксит и манган).
• Руде неметала углавном се налазе у седиментним стенама, а користе се у грађевинарству. То су камена кухињска со, фосфати, азбест, талк, глина, графит, лискун, кварцни песак итд.
БокситХематит
• Фосилна горива су стене које горе – каустобиолити. • Деле се на угаљ и нафту. • Угаљ настаје процесом карбонификације, који се најчешће
одвија у воденој средини, без присуства кисеоника.
Наслаге угља
антрацит
• Деловањем анаеробних бактерија биљна маса постепено губи кисеоник и водоник, а количина угљеника се повећава.
• Карбонификација се одвија споро и траје милионима година. • Према степену карбонификације угаљ се дели лигнит, мрки
угаљ, камени угаљ и антрацит. • Највиши стадијум карбонификације је графит, који гори тек
на 4.000oС, па се користи као термоизолатор.
лигнит
мрки угаљ
камени угаљ
графитантрацит
• Нафта настаје таложењем и труљењем остатака организама. • Најповољнији услови за стварање нафте су у ивичним
морима, великим лагунама, језерима итд. • Лежишта нафте по правилу прате налазишта земног гаса.