skomsnagom,tradicijom,moralnimkredi-bilitetomsteenimuratunemogudovestiu pitawe preureewe drave. Sve je to pod-sticalootvarawesrpskogpitawaitoe-tvrtiputuXIXiXXveku.Sasvimje razumqivoda zbivawa tokom90-ihgodina XXveka, najverovatnijesud-bonosnazarazvitakipoloaj Srbijepo-etkomXXIveka,nisunitisumogladabu-du obraena. U pitawu je ne samo vremenskadistanca,negoiiwenicadanekiproce-si,zapoetiutomvremenu,jonisuokon-ani.ZatojeDimisamoukazao,itokraj-we obazrivo, na neke izazove pred kojima seSrbija nala ikojisu je, sticajemnizanajraznovrsnijihokolnosti,udaqiliodtipadrutvaicivilizacijskihstandardakojimajeistorijskistremila".Nakon svega, jedva da je potrebno podueobrazlagatizatoseovakwigabezimalodvoumqewamoeocenitikaojednoodnaj-vrednijih dostignua srpske istoriografijenaegdoba.NikolaL. GaeaUDC323.15(497.13=163.41)(082)(049.3)ZBORNIKOSRBIMAUHRVATSKOJ,kwiga4, SANU, Beograd1999, 587str.OdborzaistorijuSrbauHrvatskoj priOdeqewu istorijskih nauka Srpske akade-mijenaukaiumetnostiuspenoradivieoddesetgodina. Dosadsepojaviloukupnoetirikwige Zbornikao Srbimau Hrvat-skoj. Problematinoiuvekaktuelnopita-we sukobiSrba sa susedima Hrvatimajedno je od osnovnih preokupacija gotovosvihautoraprilogaetvrtogZbornika.Po-vodi i uzroci netrpeqivosti dva narodaposmatranisusarazliitihaspekata:ver-skih,psiholokih,ekonomskih,nacional-nih. Svi oni, meusobno isprepleteni, i-nesloenomiproblematinomsrpskupo-vestisrpskusadawicu.Razmatrajuivezuizmeucrkveinacijekod Hrvata, Milorad Ekmei je posebnoobratio pawu na ideologiju katolike cr-kve,kojajeodigralaznaajnuuloguuobli-kovawunacionalnesvestikodHrvata. Po-smatrajui ovaj proces u talasima" (re-formnikatolicizam,liberalnikatolici-zam, socijalnikatolicizam)oddvadesetihgodina 19. veka do danawih dana, Ekmeijezakquiodajekatolikacrkvasistemat-skimiplanskimradomdostigla poisto-veivawesvojihinteresasapolitikomza-padnoevropskih drava, to dokazuje na pri-meruzbivawaiz1990.godine,kadajeVati-kan prvi podrao odvajawe Slovenije i Hr-vatskeodjugoslovenskedrave. Verskane-trpeqivost hrvatske nacije prema pravo-slavnomstanovnitvu,kojejenasilnopo-katoliavano, bilajeinspirisanaupravoizVatikana.Borba Hrvata za etniki istu i nezavi-snudravupodrazumevalajezatirawesrp-skog naroda i uglavnomje bila usmerenaprotivwegovogduhovnogvostvaarhije-reja i svetenika. Veqko . uri je usvomlankuizneopoznatepodatkeobrojustradalihduhovnika,osvrnuvisenatra-gine sudbine zagrebakog idabro-bosan-skog episkopa, gorwekarlovakog i bawa-lukogmitropolita.Kratke alidragocene priloge ZbornikaoivotuiraduznamenitihSrbauHrvat-skoj SvetozaruKueviu, Maksimilija-nu Prici i Iliji Gutei napisao je Vasi-lijeKresti,dodavinakrajusvakogradaiscrpne popise izvora i literature. Niko-la Milovanev je svoj rad, takoe, posvetiojednoj linosti, Don Jakovu Grupkoviu, ka-tolikom sveteniku, pedagogu, filologu inacionalnomradniku, zakojeg autorkaeda je znaoda razlikuje vjeru odnacije iklerikalizamodvjere".ISrbiuPrimorjususemoraliboritisahrvatskimovinizmomolienimuteo-riji o hrvatskom politikom narodu, pokojoj Srbi u Hrvatskoj mogu biti samo Hr-vati istone crkve". Zbog takvih stavovadolo je do zaotravawa odnosa u zajedni-kojsrpsko-hrvatskojNarodnojstranciidoodvajawaSrbauzasebnupolitikuorgani-zaciju Srpsku narodnu stranku. SofijaBoijesvoj radposvetilaorganizaciji,stranakomprogramuiraduovepartijeod1880. do 1904. godine pratei i onovremenusrpskutampu. Razmatrajuipojedineeta-peurazvojustranke, Boiseosvrnulaina stepen politike zrelosti Srba iz Pri-morja.Vrlo je zanimqiv prilog Nikole Gaeeosrpskimnovaniminstitucijama u Hr-vatskoj iSlavonijiuperiodudrugepolo-312vine 19. ipoetka 20. veka. Najpre su tobilemalobrojnetedionice(meuprvimaseistietedionicauZemunu, osnovana1867), dabiseu posledwoj deceniji19.ve-kasrpskenovaneustanovepoeleosniva-tiirompomenutogprostora. DopoetkaPrvog svetskog rata udeo srpskog bankar-stva u ukupnomhrvatsko-slavonskomban-karstvu iznosio je 30,92%. Kao rezultat pri-vrednog razvitka Hrvatske i Slavonije otva-raju se kreditne banke i mewa se nain po-slovawa.OsnivaweSrpskebankeuZagrebu1895. godinebilojeodnajveegznaajazarazvitaksrpskihnovanihustanova, pajojje Gaea posvetio najvie pawe. S obzi-romdasupodaciodelatnostiprvihsrp-skih novanih ustanova vrlo oskudni, autorjeowihovomposlovawunavodiofragmen-tarnepodatke. Radusupriloenitabelar-nipregledinazivaustanova,wihovosnov-nikapital,tedniuloziidobici,izko-jihsemoepotvrditiuspenostwihovogposlovawa.Milenko Peki je utvrivao znaewe ime-naMorlak", kojepomiwuengleskiputo-piscinatluseverneDalmacije,zakquiv-idaonostojiuneposrednojvezisaime-nomVlah". Uz konsultovawe evropske idomae istoriografije oistomproblemu,Pekise zanima narodnosnimodreewemdinarskih Vlaha i zakquuje da su se verom,iz istog etnikog supstrata, izdvojili pra-voslavciikatolici, posleegajeusledi-lasimbiozasaHrvatima,odnosnoSrbima.Peki daqe prati proces preveravawa Vla-ha, koji se odvijao uz pomo politike koja jevoenaizVatikana.Mihailo Stanii je srpsko-hrvatskeodnose posmatrao od sporazuma kneza PavlaiMaeka1939, upravoodvremenakadasuti odnosi postali najkobniji po Srbe. Sta-niijesaopravdanomkritinouana-liziraomnogobrojnepogrekesrpskihpo-litikih vrhova od 1939. godine do danas. Unajveunedalekovidostsrpskihpolitaaraautorjeubrojaofrazujugoslovenskiuni-tarizam",kojajebespotednoeksploatisa-naodkraqaujediniteqa, prekoavnojevskeJugoslavije i Titove ere", a iza koje sekriohrvatskietnocentrizampraenstal-nomopstrukcijomHrvatske ipripremamazarazbijawezajednikedrave.IzdvojilibismolanakPetraOpaliaMoguipsiho(pato)lokikorenisukibaiz-meuSrbaiHrvata. Odnosizmeudvana-roda onje posmatraokroz analizu kolek-tivnihfenomena(uzpomoistorije). Os-novni socioloko-psiholoki elementikojima se mogu objasniti sukobi Srba i Hr-vatapoOpaliususledei: napetost iza-zvana minimalnimrazlikama, ponajpre je-zikim, zatim tzv. demijanski kompleks Hr-vataodnosnosklonostkadominacijiiagresivnom ponaawu izazvana sopstvenomslabou, potomhipertrofisaniego(do-ivqavawesebekaoizuzetnovanogipo-sebnovrednoguodnosunapripadnikedru-gih nacija).OvimelementimaOpalipri-druujetriosnovnecrtenacionalnogka-rakteraSrbakojesuodvelikevanostizarazumevawesukobasaHrvatima.Tosuneja-ka oseawa nacionalne pripadnosti koja semanifestujukaodoivqaj pojedinacadasuoniposebniSrbi, asviostaliSrbisuna drugoj strani", nedovoqno rairena svestotometajekodSrbawihovo-izvornoisklonost zaboravqawusopstvenog istorij-skog iskustva. Analizirajuisvenavedenefaktore, Opali zakquuje da narodi, kao ipojedinciposeduju svoje karakteristike itrajne obrasce ponaawa koji variraju upojedinimistorijskimetapama, ali se usutini dugo ne mewaju. Nabrojani elemen-tinacionalnog karaktera Srba iHrvata,svesnoiline,mogudaizmeuwihpodsti-uaktuelnunetrpeqivost.Polovinu radova u Zborniku ine obja-vqena dokumenta, statistike imemoarskizapisi od znaaja za izuavawe ivota isudbineSrbanatluHrvatske,kojisupro-praeni kraim ili duim komentarimaautora-prireivaa.Takvisu priloziSlavka Gavrilovia,Prilog istorijiSrbauKrajiniSteniwakuXVII iXVIII veku, StatistikipodaciopravoslavnimSrbimauGorwoj Krajini1826.godine i Dva dokumenta o Gorwoj Krajinipotkraj XVIII veka, zatimradoviVladanaGavriloviaVientije, arhimandrtiti-atovaki,odogaajimameuSrbimauKar-lovakoj mitropolijiokosredineXVIII vekaiSlobodanaMileusniaUdeosrpskecrkveusuivotu"saHrvatima. U istu grupu ra-dovasvrstalismoispisAdamaPribie-via Hrvatsko-srpska koalicija, kojije zatampu priredioVasilije Kresti. Obja-vqivaweovog istorijskog izvorajeodve-likog znaaja jer se u wemu nalaze bitnipodaci o vanim istorijskim dogaajima Rijekoj i Zadarskoj rezoluciji i srpskohr-vatskoj nagodbi, kaoiinformacijeotomekakosuSrbi,pristalicesaradwesaHrva-tima,gledalinatopitawe.Posledwatriradau Zbornikukwiev-ne su sadrine. Slavica Garowa-Radovanacprikazalaje raduiteqaSime D. Mileu-snia na sakupqawu narodnih pesama naprostoru Zapadne Slavonije, analizirajui313Etnografsku zbirku Arhiva SANUu kojojsupohrawenesveMileusnieverukopisnezbirke. Autorkajenapravilaizbornarod-nihpesamaiztihzbirkiodkojihdodanasnijedna nije objavqena. Stania VojinovijenaprimerudvakulturnasreditaSrba,OsijekaiDaqa,posmatraokulturniivotSrba u Austrijskoj monarhiji s kraja 18.ipoetka 19. veka. Toje inioanalizompretplatnikih spiskova tamowih Srbana srpske kwige, novine i asopise, naosnovukojihje utvrdiodaje upretplata-manajvieuestvovaograanskistaleinovnici, trgovciisvetenici. StankoKora je u ovoj kwizi Zbornika dovrio bi-bliografijukwievnogfeqtonaSrbobrana(prethodna tri dela objavqena su u prethod-nimzbornicima).I ova kwigaZbornikaoSrbimauHrvat-skoj, kao i prethodne, obiluje nizom pojedi-nostiodvanostizaprouavawepovestisrpskognarodaodXVII doXXvekanatluHrvatske, SlavonijeiDalmacije. PriloziZbornika osvetqavaju mnotvo nepoznatihdetaqaizsuivota"SrbaiHrvata(kakojejedanodautoranaslovioodnosedvana-roda). Neretka negativna iskustva naeg na-roda sa Hrvatima svakako su utvrdila isto-riare u nastojawu da o daqoj i bliskojprolostipiuopomiwue, dakrozana-lizu pogreaka sopstvenog naroda razobli-ujujugoslovenstvokojenasjesnanoe-paloikojegnikakodaseotresemouprkosiwenicidajeononajzaslunijezaraza-rawesrpskognacionalnogbia. Cenukojujesrpskinarodplatiojugoslovenstvumerisemilionimartava, zbog egabisenadotrewujuim porukama istorika trebaloozbiqnozamisliti.SuzanaRaji314
