Luminiscencija-proces hladne emisije elektromagnetnog zracenja(ide od uv preko vidljivog pa sve do infracrvenog spectra zracenja) Hladna emisija se odnosi na energiju zracenja koja ne potice od pretvaranja toplotne energije u svetlost vec od nekog drugog izvora energije. Karakteristika ovog zracenja je sto su ona vrlo intenzivna I javljaju se na vrlo niskim temperaturama I u svim agregatnim stanjima. Postoji vise tipova luminiscencije I oni zavise od dva nacina na koje je pobudjuju: 1.fotoluminiscencija(indukuje se svetloscu, najcesce uv) 2.radioluminiscencija(visiko energetskim cesticama) 3.katodoluminiscencija(nastaje pri udaru snopa e(katodni zraci) u prepreke) 4.elektroluminiscencija(direktno pretvaranje energije el u energiju zracenja) 5.hemiluminiscencija (pretvaranje hem.energije u neki oblik elektromagnetnog zracenja) 6.bioluminiscencija(hemiluminiscencija kod zivih organizama) II podela: prema vremenu zivota pobudjenog stanja, a to se manifestuje u vremenu trajanja lum. Emisije kada prestane pobudjivanje,pa razlikujemo: 1. Fosforoscenciju-vreme procesa duze od 10-8s 2.fluoroscencija-proces traje krace od 10-9 s Rubinski laseri -laser se sastoji od valjka koji je napravljen od kristala ruzicastog rubina, odnosno aluminijum oksida sa primesom hrom oksida.Rubinski stapic u obliku valjka je duzine 2-25cm I precnika 0,1-2cm. Na obe osnovicee valjka nanesen je sloj srebra.Oko valjka se nalazi impulsna lampa, odnosno ksenonska bljeskalica u obliku zavojnice koja emituje svetlost.Ova svetlost daje energiju atomima hroma da iz sopstvenog energetskog stanja E, predju u vise energy. Stanje E3. Posle nekog vremena, od 10-8s, se vraca: 1.u stanje E1 uz emitovanje fotona ili 2.u stanje E2 bez emitovanja -3 fotona gde ostaje 10 s, a onda prelazi u stanje E1 uz emitovanje fotona crvene svetlosti. Verovatnoca prelaska iz E3 uE2 je mnogo veca nego iz E3 u E1. Zbog prelaska iz E1 u E2 I E3 ovaj laset se zove trostepeni. Rubinski laser pripada cvrstim laserima I to je prvi laser koji je emitovao crvenu svetlost, odnosno to je prvi laser, konstruisan 1960. Od strane Teodora Majmana. Helijum-neonski laser- sastoji se od gasne mesavine helijuma I neona u odnosu 1:5 koja je smestena u staklenu cev pod pritiskom od 400Pa.Kada se prikljuci na izvor struje dolazi do sudara izmedju atoma hel I neona.Pri sudarima atoma dolazi do primopredaje E tako da atom helijuma Iz svog osnovnog stanja E1 prelazi u visa stanja E2 I E3;atomi hel. U stanjima E2 I E3 se sudaraju sa atomima neona I pri tome se vracaju u svoje osnovno stanje a atomi neona prelaze u visa stanja E4 I E6. Laserski prelazi desavaju se u atomima neona I moguca su 3 takva prelaza : 1.sa nivoa E6 u E5 2.sa nivoa E6 u E3 (1. I 2. iz infracrvenog spekt) 3. sa nivoa E4 u E3-iz vidljivog dela spectra Sva tri zracenja koja se emituju su crvene boje, ali razlicitih talasnih duzina. Postoji I 4. Prelaz E2 u E1-nastaje prilikom sudara atoma neona I zidova gasne cevi. Prednosti : snop helijum-neonskog lasera je najusmereniji; moze se postici da emituje I zutu I zelenu svetlost. Konstruisan je kao prvi gasni laser, 1960., grupa Jovan, Beket, Fegel , , zracenje Z>83-prirodno radioaktivni elementi zraci-jezgra atoma helijuma krecu se brzinom 103km/h. Potpuno se apsobuju listom hartije, duzina preleta je nekoliko cm. cestica se sastoji od 2 protona I 2 neutrona. Ovaj raspad je spontan I sastoji se u tome da se jezgro 1 atoma transformise u jezgro 2 atoma( dobija se novi hem. Element;redni br je manji za 2, a maseni za 4) ZAX-> Z-2A-4Y + 24 -zraci su visoko energetski neutron(pozitroni). Spektar brzina kojima se krecu ove cestice je veoma sirok(do brzine svetlosti). zraci se potpuno apsorbuju listom Al, debljine 1mm.Duzina preleta u vazduhu je do 40m.Emisijom , -cestica menja se samo redni broj za 1 I dolazi do emitovanja jedne neutralne cestice(neutrino) 1. - raspad : ZAX->Z+1AX +e- +Vo 2. + raspad: ZAX->Z-1AX + e+(positron) + Vo 3. elektronski zahvat(K-zahvat) A A Z X + e ->Z-1 Y Jezgro spontano proguta 1 e- iz omotaca. Redni br se umanjuje za 1. Jezgro postaje nestabilno I raspada se. zraci-elektronski elektromagnetno zracenje koje ne skrece ni u el. Ni u magn. Polje. zraci prodiru kroz olovnu plocu debljine nekoliko cm. Emisijom zraka ne menja se ni Z ni A, samo jezgro prelazi iz en. Viseg u en. Nize stanje.Najprodobnije I najjace zracenje(razara celiju) Nuklearne sile deluju iskljucivo na malim rastojanjima.To su najsnaznije sile u prirodi. Deluju u jezgru atoma, ne zavise od naelektrisanja. U jezgru posto je 2 tipa cestica: proton I neutron. Izmedju parova p-p n-n I p-n nuklearne sile su identicne. Zakljucujemo da je Kulonova odbojna sila koja deluje izmedju 2 protona zanemarljiva u odnosu na nuk. Silu koja deluje izmedju njih, I da su proton I neutron samo 2 razl. Stanja iste cestice. A Z X- A-maseni br(p+n) Z-redni broj(p) Precizno merenje mase jezgra pokazuje da je masa jezgra manja od zbira masa mirovanja protona I neutron koji ulaze u sastav tog jezgra. Mj< Z*mp +N*mn Za sva jezgra u prirodi postoji definisan defect mase: M=Z*mp+N*mn-Mj(del.m-razlika pocetne I krajnje, Mj-defekt mase. Mj=Ma(masa atoma) Z*mePa sledi: M=Z*mp+N*mn- Ma+Z*me- tj M=Z*(mp+me-) +N*mn-Ma Energija veze: B(Z,N) B(Z,N)= M*C2 2 B(Z,N)=(Z*mp+N*mn-Mj)*C Za jezgro od Z protona I N neutron potrebno je uloziti iz spoljasnje sredine energiju B(Z,N) da bismo ga razbili na njegove sastavne delove. F(Z,N)=B(Z,N)/A sto je F vece, jezgro je stabilnije B(Z,N)=10MeV=10*106 eV-energija potrebna da se razbije jezgro prosecne tezine