Download - Corel Ventura - TILIC - doiserbia.nb.rs · Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnom kanalu u valgus ili varus smislu sa amplitudom pokreta na vrhu tela •Zano{enje

Neposredno pre i za vreme tragi~nih dogadjaja naovim prostorima tokom 90-tih godina, suo~eni sanema{tinom sa jedne i epidemijskom razmerompreloma vrata butne kosti sa druge strane, u na{ojInstituciji je najve}i broj bolesnika sa prelomomvrata butne kosti le~en neoperativnim metodama,ili je u ovim uslovima prakti~no jedini izbor le-

~enja predstavljala primarna hemiartroplastika. Pritom je ova metoda primenjivana na znatno {iru indi-kacionu grupu nego {to su aktuelne preporuke. Uovom radu prikazujemo rezultate retrospektivne anal-ize le~enja 34 bolesnika operisanih na Institutu za or-topedsku hirurgiju i tramatologiju Klini~kog CentraSrbije zbog preloma vrata butne kosti od 1989. do1996. koji su se odazvali pozivu na kontrolni pregled.

Klju~ne re~i: prelom vrata butne kosti, le~enje,hemiartroplastika

UVOD

Krajem pedesetih godina pro{log veka Austin-Moore iThompson su dizajnirali implantate za delimi~nu ar-

troplastiku kuka ~ime je zapo~ela nova era u le~enjuoboljenja i preloma kuka. Veliki i burni napredak u

modernizaciji implantata u ovoj oblasti ortopedske hirur-gije definisao je ulogu parcijalne artroplastike kao metodeza le~enje preloma vrata butne kosti u starijoj populaciji.Opse‘na istra‘ivanja zasnovana na multicentri~nim medj-unarodnim studijama kao i skoro poluvekovno iskustvo unjenoj primeni takodje su definisali i principe ove metodekoji su prihva}eni na svetskom nivou kao doktrinarni.

Danas se kao implantati u parcijalnoj artroplastici kukakoriste dva tipa proteza: unipolarni tip (Austin-Moore-ovai Thompson-ova proteza) i bipolarni tip (tzv. biartikularnaproteza). Unipolarni tip implantata zbog svojih tehnolo{-kih i biomehani~kih karakteristika rezervisan je za seden-tarne bolesnike i one sa niskim funkcionalnim zahtevima,sa zna~ajnim komorbiditetom i naru{enog op{teg zdrav-stvenog stanja, za one koji spadaju u grupu starih i veomastarih bolesnika (preko 75 godina), ~iji je o~ekivani period

‘ivota 3-5 godina, te za bolesnike u terminalnim stanjimakao palijativna hirur{ka intervencija. Bipolarna parcijalnaartroplastika na{la je svoje indikaciono podru~je u svimostalim slu~ajevima preloma vrata butne kosti kod osobastarijih od 65 godina.

Neposredno pre i za vreme tragi~nih dogadjaja na ovimprostorima tokom 90-tih godina, suo~eni za nema{tinomsa jedne i epidemijskom razmerom preloma vrata butnekosti sa druge strane, u na{oj Instituciji smo bili prinudje-ni da unekoliko odstupimo od prihva}enih stavova u ovojoblasti. Najve}i broj bolesnika sa prelomom vrata butnekosti, i uop{te sa prelomom kuka, le~en je neoperativnimmetodama, ili je u ovim uslovima prakti~no jedini izborle~enja predstavljala primarna hemiartroplastika. Pri tomje ova metoda primenjivana na znatno {iru indikacionu gr-upu nego {to su aktuelne preporuke. Svrha ovog istra‘i-vanja bila je da poku{amo bar delimi~no da, analizom na-ma pristupa~nog segmenta ovih bolesnika, sagledamomogu}e posledice takvog nametnutog izbora.

MATERIJAL I METODE

U ovom radu prikazujemo rezultate retrospektivne anal-ize le~enja bolesnika operisanih na Institutu za ortopedskuhirurgiju i tramatologiju Klini~kog Centra Srbije zbogpreloma vrata butne kosti od 1989. do 1996. Od ukupno1154 bolesnika sa prelomom vrata butne kosti koji su hos-pitalizovani u ovom periodu, 583 bolesnika su operativnole~eni parcijalnom artroplastikom kuka, a na poziv za ko-ntrolni pregled se odazvalo njih 34. Analiza je vr{ena uodnosu na pol, starost u momentu povrede, proteklo vre-me od operativnog le~enja, bol, kapacitet hoda, nivo funk-cionalnih aktivnosti, postojanje defrmiteta i inegaliteta,obim pokreta zgloba te stanja implantata i znakova njego-vog razlabavljenja (u odnosu na stepen migracije i protru-zije, dimenzije arteficijalne glave i upotrebu ko{tanog ce-menta).

Subjektivan i funkcionalan ishod le~enja procenjivan jeu Harris Hip Score sistemom.

.........................................

Funkcionalni i radiografski rezultati parcijalneunipolarne artroplastike kuka posle 6-15 godina

A. Todorovi}1, G. Tuli}1, ^. Vu~eti}1, M. Bumba{irevi}1,B. Duli}1, Z. Blagojevi}2, M. Kadija1

1Institut za ortopedsku hirurgiju i traumatologiju KCS,Beograd2Institut za Ortopedsku hirurgiju "Banjica", Beograd

/ORIGINALAN RAD UDK 616.728.2-073.7-089.844:617.582-77

rezi

me

Radiografska procena rezultata vr{ena je na kontrolnimradiografijama u odnosu na slede}e parametre (Slika 1).

Razlika udaljenosti izmedju sakroilija~ne linije i gornjegpola glave proteze na operisanoj i glave butne kosti na ne-operisanoj strani (PM) poslu‘ila je kao merilo proksimal-ne migracije implantata. Razlika rastojanja izmedju Ko-hler-ove linije i njoj paralelne tangente na glavu butne ko-sti na neoperisanoj i proteze na operisanoj strani (MM)upotrebljena je za procenu medijalne komponente migra-cije glave implantata. (Slika 2)

Razlike odstojanja (O) izmedju intertrohanterne linije icentra rotacije glave butne kosti na operisanoj i neoperisa-noj strani kori{}ena je kao merilo za odredjivanje pritiskakoji implantat vr{i na acetabulum. Takodje su merene raz-like izmedju debljine hrskavice (H) na gornjem polu im-plantata i glave butne kosti neoperisanog kuka. Posebno je

uzeta u obzir razlika pre~nika proteze koja je ugradjena uodnosu na pre~nik glave butne kosti sa neoperisane strane.

Rasvetljenja na spoju implantat-kost, odnosno implan-tat-cement-kost, kao i promene u gustini okolnog ko{-tanog tkiva (kortikalna resorpcija, kortikalna hipertrofija,distalni ko{tani d‘ep u medularnom kanalu, prisustvo iliodsustvo skleroze ili resorpcije "kalkara") procenjivani suprema metodi Gruen-a.

Stanje implantata u odnosu na predhodne parametre ieventualnu migraciju posmatrano je prema kategorijamaiznetim u tabeli 1.

STANJE IMPLANTATA

Osobine• Stabilan

Nema znakova migracije tela implantata, rasvetljenje ni-gde ne prelazi 2 mm, niti je prisutno na vi{e od 50% spojakost/implantat

• Mogu}e razlabavljenjeImplantat migrirao distalno do 5mm, ali bez promene

polo‘aja osovine tela u medularnom kanalu, sa ili bez ras-vetljenja preko 2 mm, ili sa manjim rasvetljenjem ali napreko 50% spoja kost/implantat

• Utonu}eImplantat migrirao distalno preko 5 mm, ali bez pro-

mene polo‘aja osovine tela u medularnom kanalu• Zano{enje oko kalkara (Calcar pivot)

Slika 1 RADIOGRAFSKI ORIJENTIRI POZICIJE IMPLANTATA UODNOSU NA REFERENTNE ANATOMSKE STRUKTURE:SAKROILIJA^NA LINIJA (POVUÊ-NA KROZ DONJEPOLOVE OBA SAKROILIJA^NA ZGLOBA); KOHLER-OVA LINIJA (TANGENCIJAL-NA LINIJA POVUÊNAKROZ PEKTINEALNI GREBEN KARLICE I LATERALNIOBOD OBTURATORNOG OTVORA); INTERTROHAN-TERNA LINIJA (POVUÊNA OD PRELAZA TROHANTE-RI^NE FOSE U BAZU VELIKOG TROHANTERA DOGORNJEG KRAJA MALOG TROHANTERA)

Slika 2 METOD MERENJA PROKSIMALNE I MEDIJALNE MI-GRACIJE IMPLANTATA

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

graf 1

0%10%20%30%40%50%60%70%80%90%

100%

do 6 7-9 10-12 13-15

proteklih godina od operacije��Zanošenje oko vrha

�� Zanošenje oko kalkara ��

Razlabavljenje��

Zanošenje oko sredine tela��Nema poremecaja

�� Utonuce

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

��

graf 2

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

do 6 7-9 10-12 13-15proteklih godina od operacije��

0-5 mm��

6-10 mm��

11-15 mm��

16-20 mm��

21-25 mm��

26-30mm

106 A. Todorovi} i sar. ACI Vol. LIII

Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnomkanalu u valgus ili varus smislu sa amplitudom pokreta navrhu tela

• Zano{enje oko vrha (Bending cantilever fatigue)Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnom

kanalu u varus smislu sa amplitudom pokreta u proksi-malnom delu

• Zano{enje oko sredi{ta tela (Medial midstem pivot)Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnom

kanalu u varus smislu sa amplitudama pokreta kako prok-simalno, tako distalno

Statisti ka analiza dobijenih rezultata vrena je u odnosuna Harris Hip Score zbir, starost bolesnika na dan opera-cije i proteklo vreme od operacije, metodom χ2 – testa.

REZULTATI

Od ukupno 583 bolesnika koji su operativno le~eni zbogpreloma vrata butne kosti u periodu od 1989. do 1996.,kod 567 je ugradjena Austin Moore-ova proteza a kod 16biartikularna delimi~na proteza kuka. Prose~na starostgrupe sa Austin Moore-om protezom u momentu opera-cije iznosila je 74 godine, sa ukupnim brojem mladjih od75 godina (arbitrarna granica ispod koje se ne preporu~uje

upotreba ovog implantata) oko 58% (293). Prose~na sta-rost grupe sa biartikularnom protezom bila je 59 godina.Prose~no vreme proteklo od prijema u bolnicu do opera-cije za obe grupe bilo je 9 dana, dok je prose~no vremehospitalizacije iznosilo, takodje kod obe grupe, 31 dan.Intrahospitalni mortalitet kod grupe bolesnika le~enih Au-stin Moore-om protezom bio je 6% (32) slu~aja sa pro-se~nom staro{}u preko 80 godina, dok u grupi bolesnikale~enih ugradnjom biartikularne proteze nije bilo smrtnihishoda u toku hospitalizacije. (tabela 2)

Od 34 kontrolisana bolesnika (6,17%) koji su se odaz-vali pozivu, kod 32 je ugradjena Austin Moore-ova prote-za a kod 2 biartikularna. Kod 3 bolesnika implantati su ce-mentirani dok su kod ostalih ugradjeni bez cementa. Uukupnom broju 21 bolesnik je bio ‘enskog a 13 su bilimu{kog pola. Naj~e{}i mehanizam povrede bio je pad naravnom (82%) dok je kod 18% bolesnika ovaj mehanizambio razli~it (saobra}ajni udes, pad sa visine, pad niz ste-penice itd.). Prose~na starost bolesnika na dan povrede jeiznosila 63 godine, pri ~emu je najmladji imao 49 godina,a najstariji 75 godina. Vi{e od 89% bolesnika (31) bili suu momentu operacije mladji od 70 godina, a preko 75%mladji od 65 godina. (tabela 3) Prose~no vreme pra}enjaproteklo od indeksne operacije do kontrolnog pregleda

SLIKA 1BOLESNICA STARA 62 GODINE NA DAN OPERACIJE, NAKON SEDAM GODINA IZRA@ENO ZANO[ENJE OKO KAL-KANA, ACETABULARNA EROZIJA, LO[ FUNKCIONALNI ISHOD

Br. 4 Funkcionalni i radiografski rezultati parcijalne 107unipolarne artroplastike kuka posle 6-15 godina

bilo je 9 godina, pri ~emu je najkra}i period bio 6 a na-jdu‘i 15 godina.

Prose~no vreme hospitalizacije kod ovih bolesnika biloje 35 dana, dok je prose~no vreme proteklo od povrede dooperacije iznosilo 10 dana. Prose~an rehabilitacioni periodposle operacije u stacionarnim fizijatrijskim ustanovamatrajao je 30 dana.

U momentu kontrolnog pregleda, 5 bolesnika ve} je bilopodvrgnuto revizionoj totalnoj artroplastici zbog razla-bavljenja predhodne parcijalne proteze. Vreme proteklood indeksne do revizione operacije kod ovih bolesnikabilo je 5,4 godina. Svi ovi bolesnici inicijalno su le~eniunipolarnom delimi~nom artroplastikom. Njihovaprose~na starost bila je u momentu revizione operacije 64godine.

Srednja vrednost funkcionalnog skora meren HHSsistemom kod preostalih 29 bolesnika iznosio je 74 boda,pri ~emu je 39,4% bolesnika (13) imalo odli~an i vrlo do-bar skor (81-100). Nezadovoljavaju}i funkcionalni skorzabele‘en je kod 11 bolesnika ili kod 17,7% od ukupnogbroja (tabela 4)

U interpretaciji rezultata na kontrolnim radiografijamauo~ena je koncentracija najdrasti~nijih poreme}aja stabil-nosti implantata u grupi bolesnika sa najkra}im periodompra}enja (grafikon 1) {to je verovatna posledica inicijalnihpropusta u operativnoj tehnici ugradnje proteze.

Procentualni iznos stepena migracije glave implantata uacetabulum, prikazan kao srednja vrednost proksimalne imedijalne migracije, u odnosu na proteklo vreme od oper-acije prikazan je na grafikonu 2.

Odnos stepena migracije proteze sa razlikom veli~ineglave implantata i glave butne kosti na neoperisanojstrani, pokazao je da je najve}a migracija zabele‘ena kodimplantata koji su imali dijametar glave ve}i za 2-3 mmod dijametra kontralateralne glave butne kosti. Ovakoizmerene migracije kretale su se od 5mm do 20mm (ta-bela 5) S tim u vezi, izmerene du‘ine ekstremitetakorigovane za veli~inu izmerene migracije implantata,pokazale su da je najve}i broj bolesnika (19) imaoinegalitet manji od 10mm, dok je kod 4 bolesnika on biove}i od 20mm.

Statisti~ka analiza funkcionalnih rezultata u odnosu nastarost bolesnika u momentu operacije i vreme proteklood operacije pokazala je visoko statisti~ki zna~ajnupovezanost izmedju ni‘ih vrednosti HHS i starosne grupebolesnika mladjih od 60 godina u momentu operacije.Takodje je nadjena i statisti~ki zna~ajna razlika u odnosuna proteklo vreme od indeksne operacije i ni‘e vrednostiHHS. Ovakav trend nije zabele‘en kod bolesnika starijihod 75 godina. Statisti~ka analiza stanja implantata, od-nosno vrednosti proksimalne i medijalne migracije,pokazale su statisti~ki zna~ajnu povezanost izmedju ni‘ih

SLIKA 2BOLESNICA STARA 70 GODINA NA DAN OPERACIJE, NAKON DEVET GODINA DOBAR FUNKCIONALNI ISHOD UZMINIMALNE RADIOGRAFSKE PROMENE U SMISLU UTONU]A


vrednosti HHS i migracija ve}ih od 20 mm. PoredjenjeHarris-ovog zbira i debljine rezidualnog sloja zglobnehrskavice je pokazalo visoko statisti~ki zna~ajnupovezanost izmedju ni‘ih vrednosti HHS i ve}eg gubitkahrskavice. Odnos izmedju HHS zbira i izmerene razlike uveli~ini glave proteze i glave butne kosti nije pokazao sta-tisti~ki zna~ajnu povezanost.

Svi pra}eni parametri polo‘aja tela proteze u medular-nom kanalu butne kosti pokazali su visoko statisti~kizna~ajnu povezanost sa proteklim vremenom od indeksneoperacije. Isto je zabele‘eno i kada su u pitanju vrednostiproksimalne i medijalne migracije implantata, rezidualnedebljine artukularne hrskavice i odstojanja centra rotacijezgloba. Statisti~ki zna~ajna razlika nije nadjena samo uodnosu na razliku u veli~ini glave implantata i glave butnekosti sa suprotne strane i vreme proteklo od operacije,sem u slu~aju utonu}a, gde je ta razlika visoko statisti~kizna~ajna.

Na kraju, inegalitet ekstremiteta ve}i od 10mm u od-nosu na vreme proteklo od operacije, pokazao je visokostatisti~ki zna~ajnu povezanost sa parametrimaporeme}aja polo‘aja stema u medularnom kanalu iporeme}aja centra rotacije kuka.

DISKUSIJA

Intrakapsularni prelomi kuka (prelomi vrata butne kosti)zajedno sa intertrohanternim i subtrohanternim prelomimasamo u SAD imaju godi{nju incidencu oko 250.000 novihbolesnika, {to zauzima oko 30% ukupnih bolni~kih ka-paciteta i stvara godi{nje tro{kove zdravstvene za{tite odpreko 8,7 milijardi dolara1. Frandsen2 predvidja da }e sesada{nji broj ovih povreda utrostru~iti do 2050 godine. Upopulaciji starijih od 65 godina bipolarna hemiartro-plastika savetuje se kao metoda izbora, dok je unipolarnaAustin-Moore proteza rezervisana za tzv. najstarije stareosobe (the oldest old)3.

TABELA 1

KATEGORIJE PRA]ENIH STANJA IMPLANTATA

Stanje implantata Osobine

Stabilan Nema znakova migracije tela implantata,rasvetljenje nigde ne prelazi 2mm, niti je prisutno na vi{e od 50% spoja kost/implantat

Mogu}e razlabavljenjeImplantat migrirao distalno do 5mm, ali bez promene polo‘aja osovinetela u medularnom kanalu, sa ili bez rasvetljenja preko 2 mm, ili samanjim rasvetljenjem ali na preko 50% spoja kost/implantat

Utonu}e Implantat migrirao distalno preko 5 mm, ali bez promene polo‘ajaosovine tela u medularnom kanalu

Zano{enje oko kalkara (Calcar pivot) Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnom kanalu uvalgus ili varus smislu sa amplitudom pokreta na vrhu tela

Zano{enje oko vrha(Bending cantilever fatigue)

Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnom kanalu u varussmislu sa amplitudom pokreta u proksimalnom delu

Zano{enje oko sredi{ta tela(Medial midstem pivot)

Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnom kanalu u varussmislu sa amplitudama pokreta kako proksimalno,tako distalno

TABELA 2

BOLESNICI SA INTRAKAPSULARNIM PRELOMOM VRATA BUTNE KOSTI

Na~in le~nja Broj le~enihBroj smrtnih

ishodaProse~na starost

Prose~no trajanjehospitalizacije

Prose~no trajanjepostoperativnog

oporavka

Austin-Mooreproteza kuka 567 32 74 31 21

Biartikularnaproteza 16 0 59 31 21,5

Osteofiksacijapreloma 114 1 52 33 23

Neoperativnole~enje 474 87 77 19 /


Metoda izbora za re{avanje intrakapsularnog prelomavrata butne kosti u na{em uzorku bila je ugradnja parci-jalne unipolarne endoproteze. Zbog objektivno te{kih us-lova u kojima je zdravstvo funkcionisalo, ograni~enih ka-paciteta kao i te{ko}a u nabavci odgovaraju}ih implantata,proisticala su vi{ednevna odlaganja operativnog le~enja.Za bolesnike sa prelomom vrata butne kosti, kod kojih us-peh le~enja imperativno zavisi od {to br‘eg obnavljanjaadekvatne vaskularizacije vrata i glave, u ovim uslovimaje prakti~no jedini izbor le~enja predstavljala primarnahemiartroplastika. Pri tom je ova metoda primenjivana naznatno {iru indikacionu grupu nego {to su aktuelne pre-poruke. Grubo re~eno, skoro svi bolesnici koji su bili kan-didati za operativno le~enje, a stariji od 50 godina, dolaz-ili su u obzir za ovu intervenciju. Nastojalo se, naravno,da mladji bolesnici budu re{avani osteofiksacijom ili biar-tikularnim implantatima, ali je i dalje ve}ina le~ena unipo-larnom protezom.

Zbog karakteristika indikacione grupe za unipolarnuhemiartroplastiku (stare osobe, inherentno visok mor-talitet, zna~ajan komorbiditet i sl.), retko se u literaturinalaze studije sa dugoro~nim pra}enjem bolesnika saAustin-Moore protezom4,5,6. [ta vi{e, koliko je namapoznato, do sada nije objavljena ni jedna studija u litera-turi u kojoj je vi{e od 2/3 kontrolisanih bolesnika u mo-mentu operacije bilo mladje od 65 godina, a skoro 90%mladje od 70 godina. Treba ista}i i ~injenicu da je posma-trana populacija bolesnika koja je zapravo svojevrsna"elita" koja je ne samo pre‘ivela vi{egodi{nji postopera-tivni period, ve} je nakon njega bila i dovoljno funkcion-alno o~uvana da se odazove pozivu na kontrolni pregled.

Namera nam je bila da poku{amo da izdvojimo faktorekoji su posmatrane bolesnike u~inili "vrhom piramide". Utu svrhu bolesnici su, najpre, bodovani u skladu sa HarrisHip Score sistemom, kako bi na osnovu njega mogla da sevr{e poredjenja funkcionalno-subjektivnog nalaza sa

anatomskim supstratom identifikovanim na kontrolnimradiografijama. 57,6% posmatranih bolesnika imalo jevrednosti HHS ve}e od 70. U odnosu na starost bolesnikana dan operacije, dokazana je visoko statisti~ki zna~ajnaveza izmedju najmladje starosne grupe bolesnika (do 60godina) i najni‘ih vrednosti HHS. Ovo se mo‘e objasniti~injenicom da ve}i funkcionalni zahtevi relativno mladjihbolesnika ubrzavaju razvoj negativnih efekata implantata ipotenciraju posledice eventualnih propusta u operativnojtehnici. Suprotno od o~ekivanog, statisti~ki zna~ajna vezaje ustanovljena izmedju visokih vrednosti HHS i najdu‘egpostoperativog intervala. Ista grupa pokazala je i sta-tisti~ku povezanost sa najmanjim vrednostima proksi-malne i medijalne migracije glave implantata kao iporeme}ajima polo‘aja implantata u medularnom kanaluu smislu utonu}a.

Stepen erozije acetabularne hrskavice u posmatranojgrupi bolesnika je bio u direktnoj visoko statisti~kizna~ajnoj povezanosti sa vremenom proteklim od oper-acije. Pra}enjem stanja hrskavice i stepena proksimalne imedijalne migracije implantata u zavisnosti od razlike uveli~ini glave implantata i glave femura na neoperisanojstrani, nadjene su izra‘enije vrednosti erozija za ve}a od-stupanja u dijametru. Sam kontakt implantata i acetabu-luma, vreme proteklo od operacije, kao i disproporcijaizmedju veli~ine glave implantata i samog acetabuluma,tri su osnovna faktora koji odredjuju intenzitet i dinamikupropadanja hrskavice.

Najzad, kada su u pitanju poreme}aji polo‘aja implan-tata u femoralnom medularnom kanalu, izdvaja se nek-oliko problema. Emery7 je prou~avao komparativne rezul-tate hemiartroplastika kuka sa cementiranim i necementi-ranim protezama i pokazao da je cementirana proteza sta-bilnija i posledi~no trajnija. Murphy i Oh8,9 ispitivali suadaptivne promene ko{tane stukture butne kosti nepos-redno posle ugradnje implantata, kao i posle odredjenog

TABELA 4

REZULTATI HARRIS-OVOG SKORA ZA PROCENU FUNKCIONALNOG STATUSA

Harrisov skor Broj bolesnika Zastupljenost

do 40 4 12.1%

41-50 1 3%

51-60 5 15.2%

61-70 4 12.1%

71-80 6 18.2%

81-90 6 18.2%

TABELA 3

PRIKAZ BOLESNIKA PO POLU I STAROSNIM GRUPAMA U VREME OPERACIJE

Starost do 50 god. 51-55 god. 56-60 god. 61-65 god. 66-70 god. 71-75 god.

@enski 1 1 6 4 6 2

Mu{ki 0 0 5 4 2 2


vremena proteklog od operacije, dok su se Kwong iCrowninshield10,11 bavili istra‘ivanjima stabilnosti im-plantata sa i bez kolara. Turner i Harvey dokazali su da sesmanjenjem rigidnosti implantata pove}ava pozitivanodgovor kosti na optere}enje, ~ime se smanjuje tzv.stress- shielding odnosno resorpcija ko{tane mase12,13.

U na{oj seriji, poreme}aji polo‘aja implantata grupisanisu u dva ekstrema: kod bolesnika sa najkra}im vremenompra}enja prime}eni su i najbla‘i i najdrasti~nijiporeme}aji, dok su kod onih sa najdu‘im pra}enjem nad-jeni poreme}aji upravo specifi~ni za takvu grupu boles-nika. Prvi nalaz u mnogome se mo‘e objasniti gre{kama uhirur{koj tehnici (najdrasti~niji) ili nedovoljnim vre-menom za razvoj ozbiljnijeg poreme}aja (najbla‘i). Valjaista}i da su ovi poreme}aji stabilnosti najzastupljeniji ugrupi najmladjih i najstarijih bolesnika. Kod prvih,izmedju ostalog, verovatno i zato {to je ovaj tip implantataneodgovaraju}i po svojim biomehani~kim i tehnolo{kimkarakteristikama, a kod drugih jer je najve}i broj implan-tata ugradjen bez cementa, {to je u~inilo da tzv. inicijalnastabilnost implantata, u ovom slu~aju zavisna samo odkvaliteta ko{tanog tkiva, bude insuficijentna.

ZAKLJU^AK

Ugradnja parcijalne endoproteze kuka kod prelomavrata butne kosti, zbog niza svojstava samog implantatakao i mogu}ih posledica u smislu brzog razlabavljenja imigracije proteze, rezervisana je za populaciju bolesnikastarijih od 75 godina kod kojih je ovaj prelom i naj~e{}i.Sticajem okolnosti, imali smo priliku da steknemoneobi~no klini~ko iskustvo sa serijom bolesnika koja je jeimala dve osnovne karakteristike: prose~nu starostprilikom operacije daleko manju od one koja bi trebalo daih ~ini kandidatima za ovu intervenciju i, posledi~no,prose~no vreme pra}enja daleko du‘e nego {to bi seo~ekivalo. Imaju}i u vidu da su bolesnici u ovoj seriji posebi predstavljali elitni uzorak, nije iznenadjuju}e da sunadjeni rezultati pokazali visoku zastupljenost zado-voljavaju}eg uspeha. Mora se, medjutim, ista}i da je

skoro 20% od njih imalo revizione operacije unutar prvih5-6 godina posle intervencije, te da je kod jo 18% funk-cionalni rezultat bio nezadovoljavaju}i.

Mi{ljenja smo zato da na{a serija, iako kao izuzetak,potvrdjuje neophodnost po{tovanja pravila hirur{kih prin-cipa unipolarne hemiartroplastike.

SUMMARY

Due to extreme conditions during civil war in earlyl990’s we were forced to deviate from accepted guidelinesin treatment of intracapsular fractures of the femoral neck.Therefore, majority of patients were treated non-opera-tively. In those that were subjected to surgery, unipolarhemiarthroplasty was treatment of choice, since condi-tions permitted us to attempt osteofixation in very few,youngest of our patients. As a result of this practice bornof necessity, we can now look back and learn from thisunique experience.

Key words: femoral neck fracture, treatment,hemiarthroplasty

BIBLIOGRAFIJA

1. Praemer A., Furner S. and Rice D.P. Ed.: Muscu-losceletal conditions in the United States. Park Ridge, Ill.The AAOS, 1992

2. Frandsen P.A. and Kruse T.: Hip fractures in thecounty of Funen, Denmark. Implications of demographicaging and changes in incidence rates. Acta Orthop. Scand-inavica, 54: 681-686, 1983

3. Holmberg S., Kalen R. and Thorngren K.G.: Treat-ment and outcome of femoral neck fractures. An analysisof 2418 patients admitted from their own homes. Clin. Or-thop. 218; 42-52, 1987

4. Eiskjaer S. and Ostgard S.E.: Survivorship analysis ofhemiarthroplasties. Clin. Orthop. 286: 206-211, 1993

5. Beals R.K.: Survival following hip fracture: long fol-low-up og 607 patients. J Chronic Dis 25: 235-44, 1972

TABELA 5

ODNOS MIGRACIJE IMPLANTATA SA RAZLIKOM VELI^INE GLAVE IMPLANTATA I GLAVE BUTNEKOSTI

Razlika veli~ineglave proteze i butne

kosti-4mm -3mm -2mm -1mm 0mm 1mm 2mm 3mm

Migracija

0-5mm 0 0 0 1 1 3 1 6

6-10 mm 2 0 0 2 0 3 10

11-15 mm 0 0 0 1 1 0 0 1

16-20 mm 0 0 0 1 0 0 0 1

21-25 mm 0 1 0 0 0 1 0 0

26-30 mm 0 1 0 0 0 0 0 0


6. Kofoed H. and Kofoed J.: Moore prosthesis in thetreatment of fresh femoral neck fractures. A critical re-view with special attention to secondary acetabular degen-eration. Injury, 14: 531-540, 1983

7. Emery R.J.H., Broughton N.S., Desai K., BulstrodeC.J.K., Thomas T.L.: Bipolar hemiarthroplasty or sub-capital fracture of the femoral neck. A prospective ran-domised trial of cemented Thompson and uncementedMoore stems. J Bone Joint Surg., 73-B: 322-324, 1991

8. Murphy S.B., Walker P.S., Schiller A.L.: Adaptivechanges in the femur after implantation of an Austin-Moore prosthesis. J Bone Joint Surg., 66-A: 437-443,1984

9. Oh Indong and Harris W.H.: Proximal strain distribu-tion in the loaded femur. An in vivo comparison of thedistributions in the intact femur and after insertion of dif-ferent hip-replacement femoral components. J Bone JointSurg., 60-A: 75-85, 1978

10. Turner T.M., Sumner D.R., Urban R.M., Ingloria R.and Galante J.O.: Maintenance of proximal cortical bonewith use of a less stiff femoral component inhemiarthoplasty of the hip without cement. An investiga-tion in a canine model at six months and two years. JBone Joint Surg., 79: 1381-90, 1997

11. Kwong K.S.C.: Topic for debate. The biomechanicalrole of the collar of the femoral component of a hip re-placement. J Bone Joint Surg., 72-B: 664-665, 1990

12. Crowninshield R.D., Brand R.A., Johnston R.C.,Pedersen D.R.: An analysis of femoral prosthesis design:the effects on proximal femur loading. In: Salvati E.A. ed.The Hip, CV Mosby Co, St. Louis: 111-22, 1981

13. Harvey E.J., Bobyn J.D., Tanzer M., Stackpool G.J.,Krygier J.J. and Hacking S.A.: Effect of flexibility of thefemoral stem on bone-remodeling and fixation of the stemin a canine total hip arthroplasty model without cement. JBone Joinz Surg., Am. 81(1): 93-107, 1999


Download - Corel Ventura - TILIC - doiserbia.nb.rs · Implantat promenio polo‘aj osovine tela u medularnom kanalu u valgus ili varus smislu sa amplitudom pokreta na vrhu tela •Zano{enje

Top Related