1
Приходи и потрошња домаћинстава
у 2019. години Април 2020.
Приходи домаћинстава
Према подацима Републичког завода за статистику,
просечан месечни приход домаћинстава у 2019.
години износио је 66.880 динара.
Домаћинства у Србији превасходно остварују при-
ходе у новцу (као што су зарада, пензија, социјална
помоћ, дечји додатак, издавање стана, приходи од
пољопривреде и др. приходи); мањи део чине и
приходи у натури (зараде исплаћене у натури, као и
потрошња из сопствене производње).
Више од половине укупних прихода домаћинстава
у Србији чине приходи из радног односа (по осно-
ву како редовног радног односа, тако и уговора о
делу, прековременог рада и сл.), а готово трећину
чине пензије. Међу осталим приходима значајније
учешће имају приходи од пољопривреде и натурал-
на потрошња домаћинстава (по основу сопствене
производње) (видети Графикон 1).
У претходних пет година просечни приходи дома-
ћинстава имају тенденцију раста (видети Графикон
2). У 2019. години просечан месечни приход дома-
ћинства у Србији је био за 3.146 динара (номинално
за 4,9%) виши него у 2018. години. Повећање про-
сечног месечног прихода домаћинстава у Србији
остварено је првенствено захваљујући расту прихо-
да из радног односа и пензија; остали приходи су
такође порасли, али у мањем износу.
Методолошке напомене
Републички завод за статистику објављује податке о
приходима и потрошњи домаћинстава, на основу анкете
коју спроводи у току године. Подаци за 2019. годину
добијени су анкетирањем 6.354 домаћинстава са
територије Србије (домаћинства са територије АП КиМ
нису обухваћена анкетом).
Јединица посматрања је домаћинство, које може бити:
- Вишечлано домаћинство – дефинисано као „заједница
лица чији чланови заједно станују, заједно се хране и
троше остварене приходе“ или
- Једночлано домаћинство – дефинисано као „самац који
самостално живи, самостално се храни и троши
остварене приходе“.
За више детаља погледати методолошка објашњења
Републичког завода за статистику >>.
Графикон 2 ПРОСЕЧАН МЕСЕЧНИ ПРИХОД ДОМАЋИНСТАВА У динарима
Извор података: РЗС
Графикон 1 СТРУКТУРА ПРИХОДА ДОМАЋИНСТАВА У 2019. години, у %
Извор података: РЗС
2
Приходи домаћинстава према типу насеља
Уочавају се разлике у висини и структури прихода
домаћинстава у зависности од типа насеља. Месеч-
ни приход градских домаћинстава је виши него
код домаћинстава из осталих типова насеља, у
просеку за око 5,9 хиљада динара (за 9,3%). И код
градских и код неградских домаћинстава главне
изворе прихода чине приходи из радног односа и
пензије. Међутим, постоје разлике у релативном
значају других категорија прихода. Као што се може
видети на Графикону 3, код градских домаћинстава
приходи из радног односа и пензије су доминантан
извор прихода, и чине више од 90% укупних прихо-
да; домаћинства из осталих типова насеља, с
друге стране, осим поменуте две категорије прихо-
да (које заједно имају учешће од 73%), значајан део
прихода остварују и од пољопривреде (10%) и по
основу натуралне потрошње (8%).
Приходи домаћинстава по регионима
Највиши просечан приход остварују домаћинства
у Београду; њихов приход је виши од просека Репу-
блике, док је у свим осталим регионима просечан
приход домаћинстава нижи од републичког просе-
ка. Као што је приказано на Слици 1, у свим регио-
нима просечан приход домаћинстава је порастао у
односу на 2018. годину.
У свим регионима приходи домаћинстава из град-
ских средина су виши од прихода домаћинстава из
осталих типова насеља. Одступање је најизраже-
није у Београду (приходи градских домаћинства су
за готово 12% виши од прихода домаћинстава из
осталих типова насеља), док је у Шумадији и Запад-
ној Србији разлика готово занемарљива (око 1%).
Посматрано према типу насеља (Графикон 4), може
се уочити да је у свим регионима структура прихо-
да домаћинства из градских насеља приближно
слична: приходи из радног односа чине више од
половине, а пензије око трећине укупних прихода,
док остали извори прихода имају мањи значај.
И код домаћинствима из неградских насеља глав-
ни извори прихода су приходи из радног односа и
пензије. Међутим, код ових домаћинстава уочавају
се одређене регионалне разлике када је реч о оста-
лим врстама прихода (Графикон 4). Приходи од по-
љопривреде имају значајно учешће у приходима
неградских домаћинстава у већини региона (више
од 10%); изузетак је Београд, где приходи од пољо-
привреде нису значајни ни код градских ни код
неградских домаћинстава. Даље, уочава се да је
удео натуралне потрошње значајан код неградских
домаћинстава из централне Србије (чини више од
10% укупних прихода), док у Београду и Војводини
нема већи значај. Такође, примећује се да је код
неградских домаћинстава из Јужне и Источне Срби-
је удео прихода од пензија у укупним приходима
нешто виши него у другим регионима, и има готово
исти значај као приходи из радног односа.
Графикон 3 ПРИХОДИ ДОМАЋИНСТАВА ПРЕМА ТИПУ
НАСЕЉА у 2019.
Просечан месечни приход у динарима Учешће појединих извора прихода у %
Извор података: РЗС
Извор података: РЗС
Слика 1 ПРОСЕЧАН МЕСЕЧНИ ПРИХОД ДОМАЋИНСТАВА ПО РЕГИОНИМА Износ у 2019. и промена у односу на 2018, у динарима
3
Потрошња домаћинстава
Према подацима Републичког завода за статистику,
просечна месечна потрошња домаћинстава у
Србији у 2019. години износила је 67.099 динара.
Више од половине овог износа домаћинства троше
на прехрамбене производе и становање (укљу-
чујући електричну енергију, грејање и сличне тро-
шкове). Транспортни трошкови такође имају значај-
но учешће у укупној потрошњи домаћинстава, као
што се може видети на Графикону 5.
У 2019. години просечна месечна потрошња дома-
ћинстава у Србији виша је за 2.618 динара
(номинално за 4,1%) него у 2018. години. Највише је
порасла потрошња прехрамбених производа и пи-
ћа, као и трошкови становања (укључујући е-
лектричну енергију, комуналне услуге и сл.). Дома-
ћинства су трошила више и на остале категорије
потрошње; изузетак су трошкови образовања, који
су незнатно нижи него у претходној години.
Потрошња домаћинстава према типу насеља
Потрошња домаћинства из градских насеља је ви-
ша од потрошње домаћинстава из осталих типова
насеља, док је структура потрошње слична. У 2019.
години потрошња градских домаћинстава је била
виша него код осталих домаћинстава, у просеку за
6,0 хиљада динара месечно (за 9,5%).
Структура потрошње домаћинстава према типу на-
сеља приказана је на Графикону 6. Разлике у зави-
сности од типа насеља су релативно мале, и односе
се превасходно на то што домаћинства која нису из
градских насеља релативно више троше на храну,
Графикон 4 ПРИХОДИ ДОМАЋИНСТАВА ПРЕМА РЕГИОНУ И ТИПУ НАСЕЉА у 2019. Просечан месечни приход у динарима Учешће појединих извора прихода у %
Извор података: РЗС
Графикон 5 СТРУКТУРА ПОТРОШЊЕ ДОМАЋИНСТАВА У 2019. години, у %
Извор података: РЗС
4
алкохолна пића и дуван и на транспорт, док дома-
ћинства из градских насеља релативно више троше
на рекреацију и културу.
Потрошња домаћинстава по регионима
Просечна потрошња домаћинстава је највиша у
Београду, и виша је од просека Републике. У оста-
лим регионима домаћинства у просеку троше ма-
ње од републичког просека. Током 2019. потрошња
домаћинстава у свим регионима је била виша него
у 2018, као што се може видети на Слици 2.
Структура потрошње по појединим робним гру-
пама је слична у свим регионима (Табела 1). Мања
одступања која се уочавају односе се превасходно
на домаћинства из Београда: у њиховој укупној
потрошњи учешће трошкова хране и безалкохолних
пића, као и алкохолних пића и дувана, је ниже него
код домаћинстава из осталих региона, док је, с дру-
ге стране, учешће рекреације и културе, као и
ресторана и хотела, нешто више.
Извор података — Републички завод за статистику:
- Саопштење ЛП 11, бр. 80/20 >>.
- Анкета о потрошњи домаћинстава — скраћена методологија >>
- Онлајн база података >>
Парламентарна буџетска канцеларија
МК 01/20, април 2020.
www.pbk.rs
Графикон 6 ПОТРОШЊА ДОМАЋИНСТАВА ПРЕМА ТИПУ НАСЕЉА у 2019. Просечна месечна лична потрошња у динарима Учешће појединих категорија потрошње у %
Извор података: РЗС
Табела 1 СТРУКТУРА ПОТРОШЊЕ ДОМАЋИНСТАВА ПО РЕГИОНИМА
У 2019. години, у %
Београд Војводина Шумадија и Западна
Србија Јужна и Источна
Србија
Храна и безалкохолна пића 31,8% 34,8% 35,3% 35,3%
Алкохолна пића и дуван 3,6% 4,8% 5,6% 5,4%
Одећа и обућа 5,3% 5,7% 5,2% 4,9%
Становање, вода, ел. енергија, гас и остала горива 16,8% 16,8% 16,5% 16,5%
Опрема за стан и текуће одржавање 3,4% 4,2% 4,3% 4,9%
Здравље 5,0% 4,4% 4,0% 4,3%
Транспорт 10,2% 8,0% 9,9% 8,8%
Комуникације 5,7% 5,4% 5,1% 5,0%
Рекреација и култура 6,1% 5,2% 4,2% 4,9%
Образовање 1,5% 1,3% 1,8% 0,8%
Ресторани и хотели 4,2% 3,1% 2,8% 2,6%
Остали лични предмети и остале услуге 6,3% 6,2% 5,3% 6,3%
Извор података: РЗС
Слика 2 ПРОСЕЧНА МЕСЕЧНА ПОТРОШЊА ДОМАЋИНСТАВА ПО РЕГИОНИМА Износ у 2019. и промена у односу на 2018, у динарима
Извор података: РЗС