Download - македонија во средниот век
![Page 1: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/1.jpg)
МАКЕДОНИЈАВО
СРЕДНИОТ ВЕК
![Page 2: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/2.jpg)
Кон крајот на VI век и почетокот на VII век на територијата на Македонија се доселиле Словените. Нивната татковина се наоѓала зад Карпатите, но поради лошите услови за живот, како и нападите од соседите, тие започнале да се преселуваат.Некои заминале на исток, некои на запад, а оние кои заминале на југ и се населиле на Балканскиот Полуостров се наречени ЈУЖНИ СЛОВЕНИ.
![Page 3: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/3.jpg)
ВенетиАнти
Склавини
Јужни Словени
![Page 4: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/4.jpg)
Словените живееле во колиби, оддалечени една од друга. Целото семејство (родителите со сите синови, и нивните сопруги заедно со децата) било обединето со заедничко стопанство и работа. Неколку вакви семејства заземајќи определена територија образувале општина. Неколку семејни општини пак, го сочинувале племето. Секое племе заземало одредена територија која се нарекувала жупа.
![Page 5: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/5.jpg)
![Page 6: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/6.jpg)
Основната стопанска гранка кај Словените во прататковината и уште долго подоцна во новите територии било земјоделството. Во териториите заземени од јужните Словени, освен земјоделството, заради плодноста на земјата, доста било развиено и сточарството. Археолошките откритија говорат дека земјата била обработувана со бикови впрегнати со железни плугови. Широко се користело и ралото. Се жнеело со српови и родот бил складиран во специјални јами. Пронајдени се и рачни мелници со кои го мелеле житото.
![Page 7: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/7.jpg)
![Page 8: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/8.jpg)
Било развиено и занаетчиството - особено грнчарството (глинени предмети направени од Словените се пронајдени на многу места во Македонија). Изработувале и предмети од дрво, коски и рогови. Висок степен на развој имале и кај обработката на метали, од кои произведувале орудија за работа како и оружја. Племињата населени крај мориња и големи реки знаеле да градат чунови изработени од едноделно дрво. Како платежно средство била користена стоката, а во некои случаи употребувале и пари од странско потекло.
![Page 9: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/9.jpg)
Глинени изработки на Словените.
![Page 10: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/10.jpg)
Словените биле простосрдечни и неверојатно гостопримливи. Се хранеле со земјоделски производи и месо од домашни животни и риба. Омилен пијалак им била медовина, како и пиво од јачмен. Биле музикални, а омилен инструмент им била гуслата. Нивните племиња живееле во неслога, дури и во омраза. Но, кога војувале настапувале во племенски сојузи, кои значеле само привремено здружување заради одбрана или напад, а не некакви постојани формации.
![Page 11: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/11.jpg)
Нивната секојдневна облека претставувала бела платнена едноделна кошула со црвени украсни елементи околу вратот и ракавите – овие црти се присутни во сите народни носии на словенските народи (особено во македонската народна носија).
![Page 12: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/12.jpg)
Во својата стара татковина Словените немале писмо, долго време „со цртички и рески читаа и гатаа“. Кога дошле на балканот и се покрстиле, словенските зборови ги пишувале со римски и грчки букви, без правила. Со такво писмо не било можно точно да се напишат многу словенски зборови. Во грчката азбука немало букви за многу словенски гласови.
![Page 13: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/13.jpg)
Св. Кирил и Св. Методиј се родени браќа од Солун,од угледно и богато византиско семејство, татко Лав и мајка Марија. Постариот брат, Методиј, како офицер помина десет години меѓу македонските Словени. Потоа се оддалечи на гората Олимп и се предаде на монашки подвиг. Овде подоцна му се придружи и Кирил (Константин Филозоф). Кирил и Методиј, познати како солунските браќа просветители, имаат голема улога во словенската историја. Нивното дело ги описмени словенските народи.
![Page 14: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/14.jpg)
Константин, кој е познат со своето монашко име Кирил, за разлика од Методиј не тргнал по стапките на својот татко Лав. Тој уште од детски и ученички години својот животен пат го насочил кон совладување на наставните предмети кои подоцна му овозможиле длабоко да навлезе во тајните на повеќе научни дисциплини и да се нареди до најучените луѓе на својат епоха.
![Page 15: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/15.jpg)
Тие ја создале првата словенска азбука ГЛАГОЛИЦА
Зборот Македонија на глаголица
![Page 16: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/16.jpg)
Подоцна нивните ученици Климент и Наум ја упростиле глаголицата и новото писмо во нивна чест го нарекле КИРИЛИЦА.Со создавањето и ширењето на словенската писменост и книжевност Македонија дала значаен придонес во светската култура.
Свети Климент Свети Наум
![Page 17: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/17.jpg)
Во средината на X век била создадена македонската средновековна држава. На чело на државата се наоѓал цар Самуил.
![Page 18: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/18.jpg)
Тој имал силна војска.
Со освојувачките војни кои ги водел ја проширил државата на север до Дунав и Сава, на југ до Тесалија, на запад до Јадранско и на исток до Црно Море.
![Page 19: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/19.jpg)
![Page 20: македонија во средниот век](https://reader036.vdocuments.mx/reader036/viewer/2022081505/589eb9261a28ab4a5c8b564f/html5/thumbnails/20.jpg)
Во битката на планината Беласица (1014г) со византискиот император Василиј II, царот Самуил бил поразен, а заробените четиринаесет илјади војници биле ослепени.
Веднаш по тој настан царот Самуил починал. Средновековната македонска држава постоела до 1018 година кога била вклучена во рамките на Византија.