novo

sads

ki

Novi Sad • II godina • br. 98 • četvrtak, 29. 12. 2016. • 19 dinara

Novi predsednik KSS-a

Saša Danilović

Novi Sad zaSlužuje košarkaškog evroligaša

Želim razvijen grad srećnih Novosađana

GradoNačelNik Miloš Vučević

IM „Matijević” kupila zgradu Jugoeksporta

rođeNdaNSki pokloN za

SrpSkog kralja meSa

SrećNe NoVoGodišNje prazNike Želi VaM redakcija NašeG NedeljNika

2

КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА

КУЛТУРЕДИГИТАЛИЗАЦИЈА

digitalizacija.ns.rs

29. DECEMBAR 2016.

3

Impresum

glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

surlazoran@gmail.com

Tehnički urednik Jelena Mihajlović

redakciJa Marija Magdalena idei

Trifunović, isidora Filipov

redakcija@nsreporter.rs

FoTo-reporTer Miloš pavkov

lekTor

Biljana rac

iZdavač lokal media d. o. o. novi Sad

direkTor

Srđan vučurević direktor@nsreporter.rs

direkTor korporaTivnih koMunikaciJaJovan Tanurdžić

Trg neznanog junaka 4/i,

novi Sad, telefon i faks +381 21 /3824 333

office@lokalmedia.rs

Žiro račun 165-23047-65 addiko banka

Štampa: grafoprodukt d. o. o. novi

Sad, desanke Maksimović 52

„Novosadski reporter” je član medijske grupe zajedno s nedeljnim listovima: Zrenjanin, Somborske novine, Nove

kikindske novine, Vršačka kula, Subotičke novine i Nedeljne Novine.

www.nsreporter.rs

CIP - Katalogizacija u publikaciji Biblioteke Matice srpske, Novi Sad

659.3 (497.113) Novosadski reporter / glavni i odgovorni urednik Zoran Surla

God. 2, Novi Sad: Lokal Media Novi Sad, 2015- . - Ilustr.; 30 cm

Nedeljno. ISSN 2406-2022 = Novosadski

reporter COBISS.SR-ID 293986823

29. DECEMBAR 2016.

Rođendanski poklon za sRpskog kRalja mesa

IM „Matijević” kupila zgradu Jugoeksporta u strogom centru Beogradastr. 7

novogodišnji dRžavni posao i dobRa staRa muzika

Pokrajinski javni servis pripremio bogatu zabavu za srećnu 2017.str. 14/15

znameniti sRbi 19. veka u bačkojstr. 16/17

iz t-34 uništio sam nemački tenk „tigaR”

Jedinstveni podvig Novosađanina Milana Runića u Drugom svetskom ratustr. 24/25

novi sad zaslužuje košaRkaškog evRoligaša

Novogodišnji intervju: Predsednik Košarkaškog saveza Srbije Predrag Saša Danilović str. 28/29

želim Razvijen gRad sRećnih novosađana Intervju: Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević str. 4/6

sadržaj

kod pište i duce na velikom bRegu

Decembarski salašarski divani kod Beške str. 20/21

4 29. DECEMBAR 2016.

IntervjuGradonačelnik Novog Sada

Miloš Vučević

Želim razvijen grad srećnih NovosađanaOčekujem da ćemo i u 2017. prihodnu stranu zadržati na zavidnom nivou. Odgovorno, realno i dobro izbalansirano vođenje javnih finansija ogledalo je našeg budžeta

nsreporter.rs

5

Miloš Vučević je proletos zapo-čeo svoj drugi mandat grado-načelnika No-vog Sada i u razgovoru za

Novosadski reporter stiče se utisak da su napori njegove administracije dobili epilog u 2016. godini. Najve-će priznanje za rad i kampanju pred-stavljanja Novog Sada svakako je dobijanje titule evropske prestonice kulture 2021. godine u zemlji koja se pridružuje EU.

Ta titula nosi sa sobom ogromne obaveze lokalne samouprave jer se moraju ispuniti sve stavke iz aplika-cije u naredne četiri godine, za koje su predviđena ulaganja od 30 milio-na evra. Novi Sad ima sve šanse da povrati i učvrsti pozicije kao grad kulture.

Pored toga, naš grad s više od 60.000 studenta na Novosadskom univerzitetu i s mladima koji su da-nas osnovci i srednjoškolci, za dve godine će biti i omladinska presto-nica Evrope. To će za njih biti idealna prilika da promovišu kako sebe tako i sam grad.

Takođe, važno je istaći da je izgra-đena četvrta faza Bulevara Evrope, što je započela prethodna novosad-ska vlada. To je omogućilo bržu i bo-lju saobraćajnu komunikaciju koja je oživela industrijsku zonu. Strani in-vestitori otvaraju fabrike i zapošlja-vaju Novosađane, a gradonačelnik očekuje da će u narednom periodu biti realizovani još neki pregovori sa stranim ulagačima.

Kako ocenjujte stanje grad-skih finansija?

– Gradska kasa je dobro projekto-vana i stabilizovana bez obzira na to što su 2016. bilo dva rebalansa. Šta-više, već godinama imamo stabilne finansije, a dva rebalansa su u stvari signalizirala da radimo u planiranim okvirima – ulaganje u infrastrukturu i kapitalne projekte, pre svega. Reba-lansi su bili posledica novonastalih okolnosti, neki parametri su bili po-boljšani odnosno ostvarili smo veće prihode od planiranih. Konkretno, drugi rebalans je usledio jer je ostva-ren veći prihod od prodaje gradskog građevinskog zemljišta nego što je planiran i, zahvaljujući tome, više novca je predviđeno za širenje putne i kanalizacione mreže, poboljšanje javne rasvete, uređenje univerzitet-skog kampusa za 60.000 studenata, što nije rađeno 30 godina. Uostalom, konačna odluka o tome koliko smo kvalitetno projektovali budžet vide-će se na završnom računu za 2016. godinu.

Da li ste zadovoljni privred-nim razvojem Novog Sada s obzi-rom na to da su neke strane kom-panije započele poslovanje?

– Koliko bi svi trebalo da budemo zadovoljni, najbolje ilustruje podatak o tome da smo ove godine imali znat-no povećanje prihoda poreza na zara-de. Naime, za prvih devet meseci od poreza na zarade imali smo čak 400 miliona dinara više nego u istom pe-riodu prošle godine. To je pokazatelj da Novi Sad izlazi iz privredne letar-gije u kojoj je bio godinama, da sad ne ulazimo u razloge i tražimo krivce za to. Činjenica je da smo mi pokrenuli stvari, da smo uspeli da pronađemo najefikasniji model za privlačenje in-vestitora, da smo uspeli da pokrene-mo investicionu klimu u gradu. Zavr-šetkom izgradnje Bulevara Evrope i njegovim priključenjem na auto-put E-75, stvorili smo preduslov za ubr-zani strateški razvoj grada. Upravo uz taj auto-put infrastrukturno smo opremili industrijsku zonu Sever 4 na oko 40 hektara i to je izuzetno atrak-tivna lokacija za investiture.

Očekujete li privredni razvoj i naredne 2017. godine i koje bi kom-panije mogle ili, bolje rečeno, koje su zainteresovane da ovde otvore svoje firme?

– Dve multinacionalne kompanije iz auto-industrije „Lear” i „Delphi” tek podižu svoje kapacitete. U fabrici „Lear” trenutno radi oko 1.100 lju-di, a u planu je otvaranje još 30 proi-zvodnih linija i ukupno bi trebalo da bude zaposleno 2.500 ljudi. Očeku-jem da će njihov dolazak, a najavili su da će do 2018. godine zaposliti oko 5.000 ljudi, dodatno podstaći i dru-ge investitore da ulažu u Novi Sad, da svoje poslovanje presele ovamo. Inače, već ima dosta zainteresova-nih potencijalnih investitora s koji-ma razgovaramo. Bitno je da veruju našoj gradskoj upravi, da se već vide rezultati naše posvećenosti da po-boljšamo privrednu klimu i da nas doživljavaju kao stabilno i perspek-tivno tržište. A imamo brojne mo-gućnosti za dalji razvoj. Novi Sad je i centar industrije informaciono-komunikacionih tehnologija, srpska silicijumska dolina, kod nas posluje preko 400 IT firmi, koje zapošljavaju više od 3.200 ljudi. Sada gradimo na-učnotehnološki park, završavamo iz-gradnju mosta na mestu starog Žeže-ljevog, novu zgradu Radio-televizije Vojvodine, dva bloka Kliničkog cen-tra, bulevar s novim mostom preko kanala DTD… Sve su to jasni signali da Novi Sad postaje još bolje mesto za život i razvoj biznisa, a dve evrop-ske titule koje smo dobili – OPENS 2019 i EPK 2021, predstavljaju dodat-

29. DECEMBAR 2016.

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

6

– Delimično sam zadovoljan. Vidi se napredak, ali to još uvek nije do-voljno.

Da li će 2017. biti spojena po-jedina javna komunalna preduzeća radi uštede i koja bi to preduzeća bila?

– To jeste naš plan, da bude manje javnih komunalnih preduzeća. Ali ovo nije trenutak da bilo koji potez najavljujem jer ne želim da upadnem u vremensku zamku.

Novi Sad će kao evropska pre-stonica kulture pokrenuti mnoge projekte. Koje konkretno i šta će oni značiti za grad i građane?

– Prvenstveno velike infrastruk-turne projekte. Uredićemo Kinesku četvrt i izgraditi Muzičku i baletsku školu, u kojoj će biti prva gradska koncertna dvorana. Sećate se da je, po samom proglašenju, Vlada Srbije uplatila 100 miliona dinara za poče-tak obnove fasada u Novom Sadu, i te radove počinjemo u podgrađu Pe-trovaradinske tvrđave. Inače, svi za-interesovani mogu da prate projekat na sajtu novisad2021, sve je potpu-no transparentno. Skupština grada je usvojila finansijski plan projekta od 2017. do 2021. godine, u kome se tačno navodi koliko je sredstava pla-nirano za kapitalna ulaganja po sva-koj godini realizacije, kao i za opera-tivne troškove. Realizacija zvanično počinje 1. januara. Ogromna je ko-rist koju će, ne samo Novi Sad već i cela naša država, imati od proglaše-nja našeg grada za evropsku presto-nicu kulture 2021. godine, u smislu razvoja i osnaživanja ekonomije, pr-venstveno turizma, kulturne scene i uopšte našeg položaja na evropskoj i međunarodnoj sceni. Velika je čast živeti u evropskoj prestonici kulture, a i velike šanse su pred nama. Sigu-ran sam da ćemo ih iskoristiti.

Da li sebi nešto zamerate da niste ostvarili, a mogli ste, kada pogledate u protekle četiri godi-ne?

– Učim iz sopstvenih grešaka. To je i ljudski, jer ko radi, taj i greši. Iskreno, nemam baš vremena da se osvrćem. Mnogo je posla pred nama u godini koja sledi, a ona će samo biti dodatno ubrzanje za naredne godine kada očekujem da Novi Sad dobije novo lice realizacijom projekata na koje smo dugo čekali.

Šta je vaša najveća želja kao gradonačelnika koju biste želeli da ostvarite ako ne naredne godine, onda do kraja mandata?

– Moja jedina i najveća želja jeste da se Novi Sad dalje razvija, da za-pošljava ljude, da upisuje više dece u vrtiće, da bude bezbedniji, a svi No-vosađani srećniji i zadovoljniji.

ni snažan zamajac budućem razvoju Novog Sada.

Da li će Ikea možda poslova-ti u našem gradu od naredne go-dine?

– Mi bismo to voleli. I bilo je raz-govora o tome, ali mislim da je re-alno da najpre sačekamo otvaranje Ikeine robne kuće u Bubanj Potoku, nadomak Beograda. Dolazak te veli-ke švedske kompanije je siguran znak bolje i uspešnije ekonomske buduć-nosti Srbije, posebno jer planiraju otvaranje više robnih kuća. I Novi Sad ih spremno očekuje. Inače, svi su doboro došli u Novi Sad.

Šta biste izdvojili kao naj-važnije kapitalne investicije koje će krenuti iduće godine, a mislim na Sentandrejski put, most preko DTD kanala, pešački most do Ri-barca, zgradu Službe hitne pomo-ći, nov bulevar na Novom naselju, komunalnu infrastrukturu...

– Mnogo nas posla očekuje dogo-dine. Predstoji nam regulisanje imo-vinskopravnih odnosa i pripremanje pravne i tehničke dokumentacije za buduće spajanje Bulevara Jovana Du-čića na Novom naselju i Ulice Drago-slava Srejovića u Veterniku, i Ulice Bate Brkića, i za lokaciju u Šafariko-voj ulici gde će biti javna garaža. Po-činjemo prvu fazu radova u Sentan-drejskoj ulici, projekat koji radimo sa JP „Putevi Srbije” i Upravom za ka-pitalna ulaganja AP Vojvodine, a koji

će za dve godine Novom Sadu doneti još jedan bulevar – Sentandrejski bu-levar, s priključenjima za Srbobran i Temerin, i most blizanac na kana-lu DTD. Na spisku kapitalnih proje-kata koje radimo nalaze se i zgrada Službe hitne pomoći, završetak dva bloka Kliničkog centra Vojvodine, iz-gradnja zgrade Radio-televizije Voj-vodine, opremanje Univerzitetskog kampusa. Sredstva iz gradskog i po-krajinskog budžeta strateški su opre-deljena za realizaciju tih velikih pro-jekata. Nastavljamo ulaganja u dalje komunalno i infrastrukturno opre-manje prigradskih naselja i uređenje putne mreže.

Da li će se za JKP „Vodovod i kanalizacija” tražiti strateški par-tner kako bi se izgradio centralni prečistač ili ćete se voditi nekom drugom politikom da se taj proje-kat konačno reši?

– Ne zasad. Kako će izgledati budžet za

2017. godinu?– Biće razvojni i socijalno odgovo-

ran. I dobro izbalansiran, kao i svaki prethodni budžet od kad sam grado-načelnik. Očekujem da ćemo i u 2017. prihodnu stranu zadržati na zavid-nom nivou. Odgovorno, realno i do-bro izbalansirano vođenje javnih fi-nansija ogledalo je našeg budžeta.

Kako ste zadovoljni radom javnih komunalnih preduzeća u gradu?

intervju

Sada gradi-mo naučno-tehnološki park, zavr-šavamo iz-

gradnju mo-sta na mestu starog Žeže-ljevog, novu zgradu RTV-a, dva bloka

Kliničkog centra, bule-var na Klisi s novim mo-stom preko

kanala DTD…

29. DECEMBAR 2016.

729. DECEMBAR 2016.

Zgradu Jugoeksporta u Kolarčevoj ulici preko puta Trga republike u strogom centru Beo-grada kupila je za 7,3 miliona evra Industri-ja mesa „Matijević”. U

nadmetanju Petar Matijević je po-bedio MK grupu Miodraga Kostića i Alfa banku i već najavio da će do 1. septembra naredne godine zgradu preurediti u hotel „Beograd centar” s četiri zvezdice.

Interesantno je da je zgrada Jugo-eksporta izlicitirana na rođendan no-vog vlasnika Petra Matijevića.

– Nisam hteo da kupim ovaj obje-kat, nego su moji sinovi išli na licita-ciju i kupili zgradu na moj rođendan. To je njihov rođendanski poklon za mene – rekao je najstariji Matijević.

Kako je saopšteno, IM „Matijević” će za zgradu platiti 910 miliona dina-ra, što je 7,3 miliona evra ili oko 1.300 evra po kvadratu.

– Cena je bila visoka i zato godi-nama nije ni bilo kupaca za Jugoek-sport, a mi smo platili tržišnu vred-nost. Sledi kompletna rekonstrukcija objekta, što je svakako velik posao, ali verujem da ćemo uspeti da ga za-vršimo na vreme. Kad se hotel otvo-ri, biće posla za pedesetak ljudi. Ve-rujem da će se investicija isplatiti u narednih 15 godina – najavljuje srpski kralj mesa.

Jugoeksport, nekad uzdanica soci-jalističke mode i izvoza, pre 15 godi-na otišao je u stečaj zbog dugovanja bankama i tad je krenula njegova odi-seja zvana privatizacija. Zgrada u Ko-larčevoj od 5.500 kvadratnih metara zaštićena je kao spomenik kulture, a podignuta 1923. godine po projek-tu Matije Bleha. Spoljna arhitektura dodatno je ukrašena radovima va-jara češkog Kirila Pavijka iz Praga i Beograđanina italijanskog porekla Đuzepea Pina Grasija. Između osta-log, postavili su figure Atlasa, lavova, muškaraca sa šajkačama, žena s ma-

ramama... Sama zgrada ima pet spra-tova s podrumom, a novom vlasniku pripada i garaža u Siminoj ulici od 192 kvadrata. To je svakako najvred-nije što je ostalo iza Jugoeksporta, ali bez obzira na sve, nikako se nije javljao pravi kupac. Naime, zgrada se na aukcijama Agencije za privatizaci-ju pojavljivala ni manje ni više nego 19 puta! Samim tim padala je i cena nekretnine.

Poslednje nadmetanje za zgradu Jugoeksporta održano je u ponede-ljak.

– U prvom redu u prostoriji Agenci-je za licenciranje stečajnih upravnika sedeli su zastupnici tri zainteresova-na kupca. Uz predstavnika IM „Mati-jević” bio je i Nikola Avram, direktor „MK rizorta” u vlasništvu Miodraga Kostića te čovek Alfa banke, najve-ćeg poverioca Jugoeksporta. Početna cena bila je 753.526.956 dinara, tj. oko

IM „MatIjevIć” kupIla zgradu jugoeksporta u strogoM centru Beograda

Rođendanski poklon za srpskog kralja mesa

U nadmetanju Petar Matijević je pobedio MK grupu Miodraga Kostića i Alfa banku i već najavio da će do 1. septembra naredne godine zgradu preurediti

u hotel „Beograd centar” s četiri zvezdice

6,2 miliona evra, ali je licitacijom do-gurana do 910 miliona dinara, što je 7,3 miliona evra. Prethodnih desetak godina bilo je i drugih kupaca želj-nih ove lepe zgrade na atraktivnom mestu. Stizali su iz Turske, Rusije, Francuske, čak i SAD... Namera im je bila da od Jugoeksporta naprave tržni centar, hotel, elitni restoran, ali na tome je sve ostalo.

U zgradu u međuvremenu ništa nije ulagano pa je dosta zapuštena. Proletos se obrušio deo fasade Jugo-eksporta na trotoar, ali srećom, niko nije bio povređen.

Cena zagrade Jugoeksporta bila je visoka i zato godinama nije ni bilo kupaca, a mi smo platili tržišnu vrednostPetar Matijević

8

vesti

29. DECEMBAR 2016.

četvrtak, 22. decembar Konstituisan Odbor za obeležavanje racije u Bačkoj

U Pokrajinskoj vladi održan je inicijalni sastanak Od-bora za obeležavanje racije u Bačkoj, čija je misija da se od naredne godine svakog januara održi pomen u

znak sećanja na Srbe, Jevreje i Rome koji su u januaru 1942. godine nevino stradali u zloglasnoj raciji mađarskih fašista u južnoj Bačkoj. Racija je počela 4. januara u Čurugu i na-stavljena je i u drugim naseljima: Gospođincima, Šajkašu, Đurđevu, Mošorinu, Titelu, Loku, Gardinovcima, Vilovu, Žablju. U svih 17 naseljenih mesta Šajkaške oblasti, prema dostupnim podacima, stradalo je 2.345 ljudi. Stradanje se nastavilo i u Novom Sadu, gde su fašisti ubili još 1.246 ne-vinih ljudi, da bi u Bečeju, gde se racija završila 29. januara, stradalo još 215 žrtava. Ukupan broj nevinih žrtava januar-ske racije iz 1942. godine premašio je 3.800.

petak, 23. decembarKlinika za ortopedsku hirurgiju i traumatolo-giju obeležila 60 godina uspešnog rada

Dug je korak od 60 godina koji slavi Klinika za ortopedsku hirurgi-ju i traumatologiju. Ovo je priznanje ortopedskih centara iz cele Srbije, Republike Srpske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Make-

donije koji su ovde došli. To je priznanje za 2.400 operacija godišnje, za 35.000 specijalističkih pregleda, i još veći broj pregleda u Hitnoj službi, rekao je na obeležavanju 60 godina postojanja Klinike za ortopedsku hi-rurgiju i traumatologiju Kliničkog centra Vojvodine pokrajinski sekretar za zdravstvo docent dr Zoran Gojković.

Upravnik Klinike za ortopediju prof. dr Miroslav Milankov rekao je da je Klinika osnovana 1956. i da su startovali u malom prostoru s malo lekara.

– Klinika je oduvek pratila trendove u operacionim zahvatima i prošle godine smo uradili 500 proteza zgloba kuka, više od 350 proteza zgloba kolena. Značajan je i rad u traumatološkim operacijama, u Urgentnom centru radimo sve traume, a radimo i operacije kičmenog stuba i karlice – rekao je Milankov i napomenuo da su u oblasti sportske traumatologije novosadski ortopedi u vrhu Srbije.

subota, 24. decembar Mladi iz Gračanice dali krv u Novom Sadu

Kao znak zahvalnosti Novosađanima za višegodišnje humanitarne akcije i svu dosad prikupljenu pomoć ugroženima na Kosovu i Metohiji, mladi iz Gračanice

zajedno s vršnjacima iz Novog Sada zauzvrat su organizovali akciju dobrovoljnog davanja krvi pod nazivom „Veliko srce Gračanice”. U ovoj akciji krv je dalo pedesetak mladih go-stiju koji borave u dvodnevnoj poseti Novom Sadu. Uprkos teškim uslovima u kojima žive, humanost ih je podstakla da daju svoj poklon Novosađanima.

– Ova akcija jeste mala, znate kako glasi slogan „Tvojih pet minuta, nečiji ceo život”, ali biće nam velika čast ako i samo jednoj osobi uspemo da pomognemo. Ovo je samo još jedan pokazatelj međusobne podrške i zahvalnosti nas iz Grača-nice Gradu Novom Sadu – rekla je predsednica Omladine SNS-a Gračanica Emilija Ivić.

Predsednik Pokrajinske vlade Igor Mi-rović i pokrajinski sekretar za kulturu, javno informisanje i odnose s verskim

zajednicama Miroslav Štatkić, priredili su tra-dicionalni novogodišnji prijem za novinare. Mirović je predstavnicima medija uz najbolje želje za ostvarivanje uspeha nastupajućoj go-dini, predočio nekoliko važnih segmenata na planu unapređivanja informisanja građana.

- Uveren sam da će u 2017. godini biti i više izazova pred nama, a to znači i mnogo više obaveza i odgovornosti, kao i učešća u zajed-ničkim planovima. Planove koje definiše Vlada na nacionalnom nivou, pa i naša Pokrajinska vlada, jesu zapravo planovi svih nas. U tom smislu, predstavnici medija, oni koji zapravo svedoče kroz svoje priloge, reportaže i izve-štaje o svemu tome, imaju ogromnu odgovor-nost, ne samo da budu deo ovog - jednog ve-likog zajedničkog tima, već i da sa kritikom, analizom i ustanovljavanjem činjenica dopri-nose, na najbolji mogući način, profilisanju i medijske, i ukupne javne scene u Vojvodini - rekao je Mirović.

Mirović poželeo novinarima uspešnu 2017. godinupetak, 23. decembar

nsreporter.rs

929. DECEMBAR 2016.

nedelja, 25. decembarIzložba studenata AUNS-a u Galeriji SULUV-a

U Galeriji Saveza udruženja likovnih umetnika Vojvodine u Novom Sadu otvorena je izložba radova studenata i studentkinja Akademije umetnosti Univeziteta u Novom Sadu. Izložba je deo projekta „Kul-

turni napad”, a biće predstavljeni radovi studenata i studentkinja završnih godina osnovnih i master studija. Publika će imati priliku da pogleda i skul-pture nastale u okviru izbornih predmeta savremena skulptura, skulptura u materijalu i modelovanje.

Izložba obuhvata različite umetničke izraze i stvaralaštvo mladih umet-nika koji u procesu rada na konkretnim studijskim zadacima formiraju lične poetike i pozicioniraju se na savremenoj umetničkoj sceni. Projekat „Kulturni napad” podržao je Pokrajinski sekretarijat za kulturu, javno in-formisanje i odnose s verskim zajednicama AP Vojvodine.

sreda, 28. decembarVučević: Budžet razvojni i socijalno odgovoran

Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević rekao je da je predloženi gradski budžet i razvojni i socijalno odgovoran, te da je ponosan što Gradsko veće pred

odbornike izlazi s takvim predlogom budžeta.– Budžet Grada Novog Sada za narednu godinu iznosi

nešto više od 23 milijarde i 32 miliona dinara, što je za 5,86 odsto više od početnog budžeta za 2016. godinu. Ovo povećanje budžeta dolazi zahvaljujući povećanju izvornih budžetskih prihoda koji iznose oko 732 miliona dinara, koji su posledica većeg broja zaposlenih odnosno veće naplate po osnovu poreza na dohodak zaposlenih. Znatno je povećan transfer sredstava iz drugih nivoa vla-sti koji ukupno iznosi više od milijardu i 720 miliona di-nara, što je povećanje za više od milijardu i 268 miliona dinara – rekao je Vučević.

ponedeljak, 26. decembarAleksandru Totu nagrada „Dr Zoran Đinđić”

Ovogodišnji dobitnik nagrade „Dr Zoran Đinđić” za mladog istraživača i naučnika u Vojvodini jeste Aleksandar Tot, doktorand na Prirodno-matematičkom fakultetu u Novom Sadu. Svečano uručenje održano

je u amfiteatru zgrade Rektorata Univerizeta u Novom Sadu, gde je dodelj-no i priznanje najboljem studentu Univerziteta Vidaku Raičeviću. U konku-renciji od sedam kandidata, Aleksandar Tot je osvojio ovogodišnju nagradu „Dr Zoran Đinđić” za mladog istraživača i naučnika, ističući pritom da je to priznanje zapravo plod rada čitavog istraživačkog tima koji radi na Prirod-no-matematičkom fakultetu.

Vidak Raičević najbolji je student Univerziteta u Novom Sadu za 2015/2016. godinu. Dobitnica priznanja za najbolji diplomski rad, odnosno završni rad na master studijama ili magistarski rad iz socioloških i filozofskih nauka, koji se bira na teritoriji čitave Republike, jeste Anđelija Milić s Filozofskog fakulteta u Nišu.

utorak, 27. decembarGradonačelnik na proslavi Hanuke u Sinagogi

Povodom obeležavanja praznika Hanuka u Si-nagogi je izveden najstariji jevrejski mjuzikl baziran na biblijskoj priči o Josefu i njegovoj

braći. Upaljene su i četiri sveće kojima se obeležava-ju dani Hanuke (četvrti dan osmodnevnog praznika), a sveće su upalili Nj. e. ambasadorka Izraela u Srbiji Alona Fišer Kam, gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević, predsednik Skupštine APV Ištvan Pastor i potpredsednik Jevrejske opštine Novi Sad Boris Ko-pilović. Svečanoj ceremoniji prisustvovali su i pred-sednik Jevrejske opštine Goran Levi i vrhovni rabin Isak Asijel.

– Još jednom čestitam veliki praznik svim pripad-nicima jevrejske zajednice i zahvaljujem ambasador-ki Izraela što je došla da zajedno obeležimo Hanuku. Mi smo se već sretali i razgovarali o tome kako da unapredimo saradnju, a i ovaj događaj je pokazatelj da je Novi Sad multinacionalni i multikonfesionalni grad koji mnogima može biti za primer – naglasio je gradonačelnik Vučević.

10

Godinu koja prolazi obeležili su brojni i značajni događa-ji u Srbiji, Pokrajini i Gradu Novom Sadu. O tome kao i o svojim očekivanjima u 2017. godini za naš list govore lič-nosti koje su obeležile pro-

teklih 12 meseci u našem gradu.

Spasli državnu kasu. Gradonačelnik Novog Sada Miloš Vučević o tome opširno govori u intervju u ovom broju, a predsednik Skupštine Vojvodine Ištvan Pastor ističe da su se dodatno ojačali odnosi između Srbije i Mađarske.

– Mislim da treba reći i da je godina bila u socijalnom smislu veoma teška, zbog toga što je trebalo spasti od urušavanja državnu kasu i za to smo svi morali platiti odgova-rajuću cenu, ali ne vidim drugačiju putanju oporavka. U tom smislu se nadam da je pla-ćena cena bila isplativa i da je to bilo raci-onalno. Drugo, mislim da su bili značajni i izbori u 2016. U političkom smislu to je bio ogroman izazov za Savez vojvođanskih Mađara, čiji sam predsednik, ali bitno je da smo imali relativno uspešne izbore i na svim nivoima smo nastavili stratešku saradnju sa SNS-om. To se u proteklom periodu poka-zalo dobro.

Dugoročan oporavak. Ne mogu da ne kažem bar jednu rečenicu o državnim od-nosima između Srbije i Mađarske, koji su u ovoj godini dodatno ojačali.

– Nezaobilazna je i migrantska kriza, koja je opterećivala godinu, i plašim se da će tako biti i u sledećoj godini. Isto tako, ne mogu da zaobiđem ni početak korišćenja sredstava koja je obezbedila mađarska vlada za eko-nomsko osnaživanje mađarske nacionalne zajednice u Srbiji. Mislim da je to dobar pro-gram ne samo za Mađare u Srbiji nego i za državu jer se taj novac koristi ovde – navo-di Pastor.

Kako kaže, ni 2017. neće biti lakša ni u ekonomskom ni u socijalnom smislu jer se radi o dugoročnom procesu oporavka dr-žave.

– Ona će u političkom smislu biti i slo-žena jer, ako ništa drugo, predstoje nam predsednički izbori. Mi smo zainteresova-ni da parlamentarna većina na republič-kom nivou ima jednog kandidata, spre-mni smo da o tome postignemo dogovor. U 2017. godini očekujem i nastavak ovog programa zasnovanog na donaciji mađar-ske vlade, pri čemu je za sledeću godinu raspoloživi novac 10 puta veći od onoga što smo potrošili u 2016. godini. Dakle, mislim da će i 2017. biti dosta radna, samo

Prošla dobra, nova još bolja!Političari šire oPtimizam na smeni dveju Godina

29. DECEMBAR 2016.

Autor: eržebet marjanov

11

da bog da dosta zdravlja – navodi Pastor.

Uvek može bolje. Šef poslaničke gru-pe SPS-a u pokrajinskoj Skupštini prof. dr Pavle Budakov kaže da su najvažniji doga-đaj u 2016. godini bili izbori na kojima je, kako navodi, SNS dobio daleko najveći broj glasova, a Socijalistička partija Srbije ostva-rila zadovoljavajući rezultat mada su, kako ističe, kapaciteti socijalista takvi da je taj rezultat mogao biti i bolji.

– Zahvaljujući našem rezultatu, postali smo deo vladajuće većine u Republici, Po-krajini Vojvodini i određenom broju lokal-nih samouprava. Samim tim, stvorena je mogućnost da učestvujemo i aktivno do-prinesemo drugačijoj politici od one koja se vodila prethodnih godina, a takva nova politika već daje rezultate koji doprinose ekonomskoj stabilizaciji zemlje i samim tim boljem životu naših građana.

Bez izbora se ne može. U 2017. godini očekuje da nova strategija u Vojvodini na-stavi okupljanje svih potencijalnih resursa, pre svega, u strateški važnim projektima za Republiku, Pokrajinu i lokalne samoupra-ve.

– U Vojvodini su već započeti ili će vrlo brzo biti inicirani projekti izgradnje fruš-kogorskog koridora, završetka radova na Žeželjevom mostu, gradnje zgrade RTV-a, u pripremi su radovi na banatskoj ma-gistrali, privode se kraju radovi na rekon-strukciji pozorišta u Subotici... Strategija nove pokrajinske administracije uključuje i niz socijalnih davanja, što mi kao soci-jalisti posebno podržavamo kao dela na-ših bazičnih programskih opredeljenja. U svim ovim aktivnostima želim da potenci-ram zajednički rad republičke i pokrajin-ske vlade, što dosad nije bio slučaj i što će doprineti ostvarenju svih zacrtanih ciljeva – smatra Budakov.

Za šefa poslaničke grupe SRS-a u pokra-jinskoj Skupštini Đurađa Jakšića događaj koji je obeležio 2016. godinu bio je povra-tak SRS-a na političku scenu Srbije u pu-nom smislu.

– U prvom redu mislim na vraćanje par-lamentarnog statusa posle povratka dr Vo-jislava Šešelja iz Haškog tribunala. Godinu za nama svakako je obeležio uspeh srpskih sportista na Olimpijadi i Paraolimpijadi i ge-neralno uspesi naših sportista širom sveta. Od 2017. godine očekujem pobedu dr Voji-slava Šešelja na predstojećim predsednič-kim izborima i ukoliko budemo imali parla-mentarne izbore, očekujem prave, korenite promene i u Narodnoj skupštini Republike Srbije.

Za Miroslava Španovića, predsednika Od-bora za bezbednost Skupštine Vojvodine, najznačajniji događaj u Srbiji je apsolutna stabilnost u državi i na političkoj sceni.

– U idućoj godini očekujem rast nacional-nog dohotka, plata i penzija i otvaranje više poglavlja za pristupanje EU – rekao je.

Predsednik novosadskog Gradskog od-bora SDPS-a Dejan Kovač, koji je i odbor-nik u Skupštini grada Novog Sada, sma-tra da je godinu obeležila velika podrška građana politici Vlade Srbije izražena na proteklim parlamentarnim izborima, kao i drugi mandat gradonačelnika Miloša Vu-čevića.

– Smatram da je zasigurno najznačajniji događaj za Novi Sad otvaranje pogona Lira, čime je otvorena mogućnost za zapošljava-nje većeg broja naših sugrađana. Od nared-ne godine očekujem da naš grad postane najveće gradilište u Srbiji i da postane bez-bednije mesto za život i odrastanje.

Vino i šunka. Nataša Budisavljević Ra-dišić, direktorka Interfesta, kaže da je, pre svega, srećna jer se naša država uspešno iz-borila s migrantskom krizom i što su je zao-bišli tragični događaji koji su zadesili mnoge građane zemalja Evrope i sveta.

– Pored zdravlja, bezbednost je najvažnija za sreću i mir svakog čoveka. Lepih doga-đaja je zaista bilo mnogo – od pobeda naših sportista na Olimpijadi i drugim svetskim takmičenjima do sedmog mesta koje je zau-zeo Novi Sad na takmičenju za najbolju tu-rističku destinaciju Evrope, a potom je po-bedio u trci za kulturnu prestonicu Evrope 2021.

Na ličnom planu 2016. smatram dobrom godinom jer sam sa svojim timom uspeš-no realizovala 13. Festival vina u Novom Sadu.

– Već početkom 2017. godine biće održan i 5. Vinterfest, konferencija i salon vina i gastronomije na Kopaoniku, koji od prošle godine realizujem u saradnji s Kolor Press grupom. Posebno želim da istaknem nov projekat koji će biti realizovan u narednoj godini pod nazivom Ukusi Vojvodine. To je, zapravo, kampanja kojom želimo da promo-višemo tradicionalnu vojvođansku kuhinju i proizvode vojvođanskog porekla, a krajnji cilj je da Vojvodinu učinimo prepoznatlji-vom etnogastronomskom destinacijom u regionu i šire.

Albanci s nama. Predsednik Matice Al-banaca u Srbiji Beriša Demo kaže da je za njega najznačajniji događaj u protekloj go-dini bio vraćanje emisije na albanskom jezi-ku na Radio Novi Sad zahvaljujući velikom

razumevanju i podršci predsednika Pokra-jinske vlade Igora Mirovića.

– Matica Albanaca u Srbiji imala je ne-koliko bitnih događaja i akcija. U januaru smo imali svetosavski ručak za napuštenu decu iz Centra za socijalni rad. Nastavili smo štampanje našeg dvojezičnog časopi-sa MAS, potom je veoma dobar i pozitivan odjek imala naša akcija Bajramska sofra u centru Novog Sada kao i Iftarska trpe-za u vreme Ramazana na kojoj su učestvo-vali predstavnici svih verskih zajednica u Novom Sadu i gradski i pokrajinski čelnici koji su dali doprinos toj trpezi. Nastavili smo dobru saradnju s gradskom organizaci-jom Crvenog krsta s kojom smo ove godine prvi put poslali decu albanske nacionalne zajednice na more u julu, a u septembru u Vršac.

U toku je, ističe, realizacija socijalnog pro-grama za određeni broj njihovih članova koji dobijaju odeću i ogrev. – Isto tako, za nas je veoma važan događaj što smo prisustvovali Prvom samitu dijaspore Albanaca u Tirani. Tamo je bilo preko 40 organizacija iz dijas-pore. Mislim da je rad Matice prepoznatljiv osim po socijalnom programu i po tome što postaje jedan od činilaca mira. Mi propa-giramo pomirenje između srpskog i alban-skog naroda, za koje mislimo da je u ovom trenutku najbitnije. U 2017. godini to ćemo nastaviti i daćemo punu podršku državi i Vladi Srbije – kaže Beriša.

Laza i lenka doveka. Za Miodraga Pe-trovića, glumca SNP-a, najznačajniji događaj u protekloj godini bila je predstava „Od raja do beznjenice”, emotivna i uzbudljiva pri-ča o odnosu između srpskog pesnika Laze Kostića i Lenke Dunđerski, ćerke najboga-tijeg čoveka Austrougarske carevine Lazara Dunđerskog.

– Predstavu koju je napravio Laza Subo-tički igrali smo širom Vojvodine po raznim ambijentalnim situacijama, recimo, u Ga-leriji Matice srpske, po svečanim salama skupština opština, i evo, pri kraju godine, u Tekelijanumu u Pešti za naše Srbe. Napravili smo iskrenu i poštenu priču o najbogatijem čoveku u Austrougarskoj i o ljubavi koja je rezultirala pesmom „Santa Maria della sa-lute”.

Druga predstava koja je za mene obeležila godinu jeste „Dragi moj lažljivče”, koju sam igrao s Gordanom Đurić Dimić.

– Predstava je dobila prvu nagradu publi-ke na Evropskom festivalu radija u Londonu. Od naredne godine očekujem da održimo najvitalnije delove SNP-a, Dramu, Operu i Balet, i sve drugo što služi predstavama za publiku radi koje smo ovde.

Prošla dobra, nova još bolja!Političari šire oPtimizam na smeni dveju godina

29. DECEMBAR 2016.

22. DECEMBAR 2016.22. DECEMBAR 2016.12

Nigde u svemiru pa ni na Zemlji ništa posebno ne dešava se 1. januara, pa ipak, taj datum slavi se širom

meridijana kao znak za početak novog leta. Revolucija Zemlje je vreme od 365 dana koliko joj je potrebno da obiđe oko Sunca i, što se Mlečnog puta tiče, mogli smo da izaberemo bilo koji dru-gi dan u godini za početak tog astronomskog događaja.

Kao što su to, uostalom, civili-zacije pre naše i radile, kao što to i danas čine Jevreji, Kinezi, musli-mani... Ako se bilo kad zateknete u Indiji, svi su izgledi da ćete sla-viti Novu godinu. Naime, u ze-mlji s mnoštvom različitih kultu-ra i religijskih grupa, obeležava se desetak početaka novih godina i sve su praćene hinduističkim ili budističkim ritualima.

Vatromet je dokaz. Slav-ljenje Nove godine rasprostra-njeno je širom sveta i verovatno je jedan od najstarijih običaja.

– Antropolozi tvrde da se pre-lazak iz stare u novu kalendar-sku godinu slavi već četiri mile-nijuma, iako priznaju da nemaju ubedljive argumente. Smatra se da su prvi počeli Kinezi duboko u staroj eri i da je vatromet naj-bolji dokaz za to. Drugi smatraju da su to bili Vavilonci, da se prva proslava najluđe noći dogodila u Mesopotamiji pre oko dve hi-ljade godina i da se obeležavala sredinom maja. U starom Egiptu nova godina počinjala je na dan izlaska zvezde Sotis odnosno Si-rijus 19. na 20. jul.

U Evropi se novogodišnje svetkovine najpre prepoznaju kod Germana, ali kao deo obe-ležavanja smene svakog godiš-njeg doba.

– Kako je zima tada u njihovim zemljama dolazila mnogo rani-je, slavili su novo leto već sredi-nom novembra, kad su se veselili zbog završetka poljoprivrednih radova. Njihove običaje poste-peno su preuzimali Rimljani, ali su slavlje pomerili za 1. januar, kao simbol početka novog života i novih nada.

Gde gleda Janus? Da bi bili sigurni da će od njihovih želja nešto biti, kako je već bio obi-čaj u starom svetu, Rimljani su prinosili žrtve bogu Janusu da se umilostivi.

– Njegovo ime nam otkriva i

Najluđa Noć slavi se već četiri mileNijuma

Nova godina stari običajAutor: miloš Dukić

22. DECEMBAR 2016.22. DECEMBAR 2016. 13

kako je ime dobio prvi mesec u godini. Žrtve su s vremenom na-puštene i zamenili su ih pokloni – najpre samom Janusu pa caru a zatim i rođacima. Zašto su Ri-mljani izabrali baš boga Janusa? Zato što ima dva lica, jedno gleda napred, a drugo nazad, i idealno je za 1. januar kad smo jednom nogom u novoj, a drugom tek izlazimo iz stare godine.

Reklo bi se da ima smisla da se Nova godina dočekuje na sa-mom kraju decembra jer tad dani postaju duži i očigledno je da se rađa nešto novo, ali taj datum je varirao kroz vekove.

– Još u staroj Grčkoj, u zavisno-sti od polisa do polisa, Nova godi-na bi se proslavljala na dan zim-skog solsticija, što je približno današnjem običaju, ali isto tako i na dan letnjeg solsticija i jesenjeg ekvinokcijuma. Rusi su sve do de-setog veka, odnosno do pokršta-vanja, Novu godinu obeležavali 1. marta kao dan sigurnog dolaska proleća. Slavlje je bilo u čast sun-ca, a paganski obredi koji su ga pratili, imali su ne samo ritualno nego i magijsko značenje.

Al’ Danci lupaju! U Grčkoj je Nova godina ujedno i Dan Svetog Vasilija.

– Tada se peče vassilopitta ili kolač Svetog Vasilija, u koji se stavlja srebrni ili zlatni novčić. Ko ga pronađe, biće srećan u No-voj godini. Poznato je da Grci vole da razbijaju tanjire, ali za najluđu noć to ne rade oni nego, nećete verovati, mirni Danci! Cele godine gomilaju stare tanji-re i u ponoć 31. januara bacaju ih na ulazna vrata prijatelja. Mno-go razbijenih tanjira simbolizuje društveno bogatstvo – prijatelje.

Kinezi su za Novu godinu mno-go mirniji.

– Sva vrata ukrase nečim cr-venim jer je ta boja simbol sreće i veselja. Ujutro na doček Nove godine sklanjaju se svi oštri pred-meti na 24 sata, kako se niko ne bi povredio i doneo nesreću po-rodici u narednih 12 meseci. Ja-panci doček Nove godine obele-žavaju ceo dan. Kreću ujutro s čišćenjem prostorija, procesom poznatim kao ousouji. Time sim-bolično teraju prašinu iz prošlo-sti i pripremaju kuću za uspešnu novu godinu. Nesporazumi se taj dan rešavaju, svađe se zaborav-ljaju, a u ponoć nisu toliko važ-ni poljupci i čestitke koliko da se svi od srca nasmeju. A kakav je to doček Nove godine bez okiće-ne jelke, pitaće se neko, mada se

slabo zna zašto je ona tu 31. de-cembra.

Martinova šetnja. – An-tropolozi i istoričari tvrde da je sveti Bonifacije pokušao da ger-manskim plemenima predstavi hrišćanstvo kroz priču o Pre-svetom Trojstvu i da je pred njih stavio sortu severne bele jele koja ima gotovo savršen trouglast oblik. Kasnije se okićena jelka u novogodišnjoj noći najpre odo-maćila u nemačkim gradovima, potom u Rigi u Letoniji, gde su prodrli tevtonski vitezovi, a ka-snije se ovaj običaj raširio po ce-loj Evropi.

Druga priča o Nemcima i jelka-ma takođe je zanimljiva.

– Protestanti kažu da je počet-kom 16. veka Martin Luter šetao šumom u novogodišnjoj noći i stao zadivljen pred hiljadama zve-zda koje su svetlucale kroz granje jela. Toliko je bio očaran prizo-rom da je odsekao malo drvo i od-neo ga kući. Tad je zakačio sveći-ce o grane jele i porodici dočarao prizor koji je video u šumi.

Od Koleda do Božić Bate. Srpski stari običaji spoj su staro-slovenske tradicije iz prapostojbi-ne i onog što su zatekli doseljava-njem na Balkan.

– Tako i praznik Kalende ili Koleda mnogi antropolozi dovo-de u vezu s praznovanjem Nove godine. Kalende su nasleđene iz starog Rima i znače prvi dan me-seca od čega potiče i reč kalen-dar. Uvođenjem u službenu upo-trebu gregorijanskog kalendara 1919. godine, prva Jugoslavija je ustanovila i za Srbe 1. januar kao prvi dan Nove godine. Ipak, pre Drugog svetskog rata, podsećaju etnolozi, slavila se samo u grado-vima po ugledu na zapadne tren-dove, dok selo za Novu godinu, bilo evropsku bilo srpsku, nije ni znalo. Tada su Božić i njegov Bata bili sve i svja.

Dakle, Uskoro nas čeka još jed-na Nova godina – srpska.

– Ali ne bi je trebalo tako usko-grudo nazivati. Tog 14. januara ljubiće se s čestitkama za novo leto i mnogi žitelji nemačkih kantona u Švajcarskoj i neke za-jednice u Škotskoj, a o Rusima, Jermenima, Moldavcima i Gruzi-nima da i ne govorimo. Dok je za pravoslavne narode manje-više jasno da se drže starog, julijan-skog kalendara, manje je poznato da ga se pridržavaju još i gorštaci u švajcarskim i škotskim zabiti-ma. Ali o tome za dve nedelje...

Najluđa Noć slavi se već četiri mileNijuma

Nova godina stari običaj

14

Novogodišnji Državni posao i

dobra stara muzika

Novogodišnji praznični program RTV-a ove godine emitovaće se i na Prvom i Drugom pro-gramu pokrajinskog javnog servisa. Praznični program nudi za svakoga po nešto i teži da istakne porodične vredno-

sti. A kako je već uobičajeno, najviše će biti za-bave, što se i očekuje u najveselijoj noći.

Dragan Guzijan, jedan od reditelja novogodiš-njeg programa vojvođanske televizije, za Novo-sadski reporter rekao je da je program koji su pri-premili igrano-humoristički i muzički.

Retro i veselo. Ove godine novogodišnji program nazvan „Kô dlanom o dlan” počinje od 22 sata i traje do pola sata posle ponoći i koncipi-ran je u retro maniru.

– Mogu da kažem da će biti manje muzike, ali bih upoznao vaše čitaoce šta ih očekuje u no-vogodišnjoj noći. Podsetićemo se starih hitova u novim aranžmanima. Uz Big-bend, Frajle će nas podsetiti na Abu i Olivera Mandića, Bojana Stamenov i Novosadski kamerni hor na hitove „Hot Stuff” i „We Are The Champions”, Dušan Svilar na hitove Kvina i Indeksa, Tanja Banjanin izvodi hitove Tine Tarner i Zlatni dan Bisere Ve-letanlić, Boris Rezak i Jedna mala plava... Jelena Gavrilović će pevati teme iz filma „Golden Eye” Džejmsa Bonda...Takođe, Novosadski kamerni hor podsetiće na hitove Boni M. Pored ovoga, s narodnim i tamburaškim orkestrima RTV-a nastupiće mladi pevači izvodeći svima poznate stare i nezaboravne hitove – najavljuje reditelj Dragan Guzijan.

Čvarkove avanture. Verovatno gledaoci RTV-a željno očekuju i protagoniste Državnog posla.

– Njihov način predstavljanja naše svakodne-vice svima je blizak i uvek tera na smeh ma ka-kvog da smo raspoloženja. Trojica protagonista Dimitrije Banjac, Nikola Škorić i Dejan Ćirjaković spontano i tipično vojvođanski predstavljaju život za vreme radnog vremena u jednoj od državnih firmi. S ekipom Državnog posla u nekoliko priča doživećemo doček Nove godine u starom predu-zeću. Kroz program će nas u igranim minijatura-ma kao bračni par voditi Anita Lazić i Saša Joksi-mović – naveo je Guzijan.

Prema njegovim rečima, urednici novogodišnje emisije koja će se emitovati 31. decembra, jesu Je-lena Bugarski, Marina Zorić, Snežana Janjušević Jevtić, Mara Skendžić Reljić i Dragan Guzijan i ekipa Državnog posla, čiji su reditelji Manuel Sr-bin i Stojče Stoleski.

U Novu kroz Vojvodinu. Pokrajinski jav-ni servis predstavio je pre dve sedmice sadržaje kojima želi da zadrži pažnju porodica okupljenih u kućnoj atmosferi i pred malim ekranima. Spe-cijalnim projektom „Ruka tvoje Vojvodine” pro-moviše se humanost i zajedništvo, ističe, pored ostalog, novinarka Sanja Homa, koja je proteklih nedelja obišla više vojvođanskih opština.

– Ovo je bila prilika da se podsetimo na one prave vrednosti, koje nekako dolaze do izražaja za vreme praznika, a to su humanost, zajedniš-tvo, lepe emocije, porodica i nekako smo uspeli to i da oživimo pre praznika, a naši gledaoci će

Pokrajinski javni servis PriPremio bogatu zabavu za srećnu 2017. godinu

29. DECEMBAR 2016.

15

imati prilike sve to da vide od Božića do Bo-žića – naglasila je Sanja Homa.

Najluđu noć na Prvom programu RTV-a gle-daoci će dočekati uz centralnu novogodišnju emisiju „Kô dlanom o dlan”, inspirisanu vre-menom kada je cela porodica bila okupljena oko jednog televizora i kada su se časovnici podešavali po kultnim emisijama. Nakon već pomenutog trija iz Državnog posla, sledi do-bra muzika i filmovi, potom i reprize, najavi-la je v. d. direktorka programa RTV-a Slavica Subotić Braun.

Zanimljivi sadržaji su i na Drugom progra-mu RTV-a, koje pripremaju mlade snage ove medijske kuće, na više jezika nacionalnih ma-njina.

– Program će biti, nadam se, zabavan, više orijentisan prema roku i popu nego dosad, a s druge strane, pokazaćemo kako smo slavi-li Novu godinu prethodnih godina, imaćemo mnogo filmova, imaćemo i plesa i muzike – re-kao je Atila Marton, glavni i odgovorni ured-nik Drugog programa RTV-a.

Program je za sve generacije, naglašava Marton, s prizvukom nekih vremena koje smo voleli.

Radio maraton. Tradicionalno, Radio Novi Sad se druži sa svojim slušaocima 24 sata, 31. decembra i 1. januara, uz omiljene vo-ditelje RNS. Tako slušaoce očekuje praznično izdanje kultnih emisija, tamburaši i novogo-dišnji pokloni za najvernije slušaoce, i ove go-dine na 87,7, 99,3 i 99,6 MHz kao i uživo preko interneta na rtv.rs. Od šest do 12 sati voditelji

radio-programa su Milica Kravić i Siniša Stan-ković, a od 12 do 18 h Biljana Kuriš i Aleksan-dar Mladenović Sale.

Obe voditeljske ekipe uz pomoć reportera i dopisnika šetaće Novim Sadom, Vojvodi-nom, Beogradom, Nišom i oraspoložiće sva-kog slušaoca uz dobru zabavnu i rok muziku. Neće izostati ni tamburaši uživo u studiju, a ni darivanje slušalaca Radio Novog Sada koji će poslednjeg dana godine biti najavljeni na talasima ili na Fejsbuk stranici Radio Novi Sad 1. RTV. Takođe, ovogodišnja 10. humanitarna akcija „Slatkiš za mog drugara”, koju godina-ma uspešno organizuje novinarka Radio No-vog Sada Nevena Vrtulek, i ovog 31. decembra obradovaće brojne mališane.

Za svakog po nešto. Nakon novogo-dišnjeg izdanja Radio-sporta, s domaćinima Ivanom Maletin i Danom Fracileom počeće i pravo novogodišnje Zagrevanje, uz voditelja i di-džeja Srđana Švelja i glumce Sonju Leštar i Lazara Jovanova. Reporter Đorđe Pastornač-ki preneće i atmosferu s novosadskih ulica i glavnog gradskog trga, najavljuju iz Radio No-vog Sada.

U 20 sati slušaće se najbolja narodna muzi-ka u izboru Jovana M. Jovanovića i reportera Gojka Kekića, s kojim će slušaoci RNS ući u prve sate 2017. godine!

Praznični program 1. i 2. januara 2017. obe-ležiće specijalna izdanja emisija Poljoprivred-no dobro, Pod staklenim zvonom, Dečje po-zorište, Žena u kutiji i Novosadski talas, kao reportaže Naše priče.

29. DECEMBAR 2016.

16 29. DECEMBAR 2016.

Znameniti Srbi 19. veka u Bačkoj

Jakov Jaša Tomić (Vršac, 1856 – Novi Sad, 1922) novinar, političar i književnik

Miša Dimitrijević (Novi Sad, 1841 – Novi Sad, 1890) novinar i političar

Mihailo Polit-Desančić (Novi Sad, 1833 – Temišvar, 1920) političar, novinar, književnik

Jovan Jovanović Zmaj (Novi Sad, 1833 – Sremska Ka-menica, 1904) pesnik, dečji pisac i lekar (Đulići i Đulići uveoci, Čika Jova srpskoj omladini, Šaran)

Slobodan Jovanović (Novi Sad, 1869 – London, 1958) pravnik, istoričar, književnik i političar (Vlada Milana Obreno-vića, Vođi Francuske revolucije)

Kosta Trifković (Novi Sad, 1843 – Novi Sad, 1875) književnik (Izbiračica, Na Badnji dan)

Đuro Daničić, rođen kao Đorđe J. Popović (Novi Sad, 1825 – Zagreb, 1882) srpski filolog, branilac Vukovih reformi, sekretar Društva srp-ske slovesnosti, profesor beo-gradskog Liceja

Marija Trandafil Popović (Novi Sad, 1816 – Novi Sad, 1883) dobrotvorka, osnovala Zavod za srpsku pravoslavnu siročad, poklonila mermerni krst ispred Saborne crkve

29. DECEMBAR 2016. 17

Stevan Vladislav Kaćanski (Srbobran, 1828 – Beograd, 1890) Stari Bard, rodoljubivi pesnik (Hej, trubaču s bujne Drine)

Dr Lazar Paču (Čurug, 1855 – Vrnjci, 1915) lekar i ministar finansija

Mileva Marić Ajnštajn (Titel, 1875 – Cirih, 1948) matematičarka

Jovan Đorđević (Senta, 1826 – Beograd, 1900)književnik, osnivač Srpskog narod-nog pozorišta, sekretar Matice srp-ske, autor teksta himne Bože pravde (Markova sablja, Radnja Blagove-štenskog sabora)

Isidor Bajić (Kula, 1878 – Novi Sad, 1915) kompozitor i muzički pedagog (Knez Ivo od Semberije, Jesen stiže, dunjo moja)

Jovan Hadžić (Sombor, 1799 – Novi Sad, 1869) književnik, osnivač i prvi predsednik Matice srpske, advokat, direktor No-vosadske gimnazije

Milica ili Milka Grgurova (Sombor, 1840 – Beograd, 1924) srpska Sara Bernar, glumica, knji-ževnica i prevodilac

Svetozar Miletić (Mošorin, 1826 – Vršac, 1901) narodni tribun, advokat i gradona-čelnik

Stevan Sremac (Senta, 1855 – Sokobanja, 1906) književnik (Pop Ćira i pop Spira, Ivko-va slava, Zona Zamfirova)

Josif Marinković (Vranjevo kod Novog Bečeja, 1851 – Beograd, 1931) kompozitor i horovođa (Liturgija Svetog Jovana Zlatoustog, Kosovska himna, Ustajte, braćo)

Aksentije Marodić (Subotica, 1838 – Novi Sad, 1909) akademski slikar (ikonostas u Kovi-lju, portret Vuka Stefanovića Karad-žića)

Lazar Kostić Laza (Kovilj, 1841 – Beč, 1910)pesnik, književnik i novinar (Santa Maria della Salute, Među javom i međ snom, Pera Segedinac)

18 29. DECEMBAR 2016.

Apostoli motorA širokih srcA 14. put delili novogodišnje pAketiće

Bajkeri Deda Mrazovi oduševili klince

1929. DECEMBAR 2016.

Novosadski bajkeri tradiciju ni ove godine nisu izneverili. Već 14. put prerušeni u Deda Mra-zove delili su slatkiše i pake-tiće u Ledenoj šumi, Dečjoj bolnici, Domu u Veterniku i usput se na radost mališana

dobro zabavljali.Nikad nismo videli toliko Deda Mrazova u Du-

navskom parku, rekli su neki od mališana koji su posetili Ledenu šumu u subotu, na katolič-ki Badnji dan. Na taj način motoraši su želeli da razbiju predrasude o sebi, koje ih inače prate na putovanjima.

Akciju su organizovala tri udruženja – Apostoli, Moto-klub Horda i Moto-klub Otpisani.

– Bilo je malo kritično zbog snega koji nas je dočekao ujutro, ali i pored toga odazvalo se do-sta motoraša. Sve je vrlo emotivno, deca nas uvek rado i lepo dočekaju – kažu Sandra Šteli i Zoran Matić iz Apostola.

Kako je dodao njihov kolega, mališani mogu da se uvere da su ove čike na motorima i sa stoma-cima ipak samo ljudi i roditelji.

Okupljanje bajkera počelo je u deset sati kod Spensa, odakle su krenuli prema veterničkom Domu za decu i odrasle ometene u razvoju. Us-put su, kao i obično, bili glavna atrakcija za sve prolaznike.

– Deda Mrazovi na motorima svake godine nas iznenade za Novu godinu i Uskrs. Uvek nam do-nesu radost, na čemu smo im zahvalni – priča Ana Vila, direktorka Doma u Veterniku.

Njene reči potvrđuju izrazi lica stanovnika doma, koji s oduševljenjem koriste priliku da vide Deda Mrazove, a i da se fotografišu s lepim Deda Mrazicama.

– Fenomenalno sarađujemo s motorašima. Ova dešavanja izuzetno pozitivno deluju na decu, koja se tih poseta dugo sećaju, ne samo zbog slatkiša već i zbog prazničnog zajedništva – kaže Zori-ca Vlajinić, vaspitačica i organizatorka folklor-ne sekcije u domu, koja je takođe i aktivistkinja „Velikog kola“.

Posle Veternika, kolona Deda Mrazova na mo-torima stigla je u Dečju bolnicu, gde su podelili paketiće sa slatkišima i igračkama. U prvim redo-vima zateklo se čak i nekoliko malih beba.

– Moja ćerka Ines je trenutno u bolnici i narav-no da mnogo znači da se mališana na lečenju neko seti na ovakav način. Zaista lep gest i utisak, koli-ko može biti lep u bolnici. Njima je to malo, a ovoj deci znači mnogo – kaže Emilija Ljuboja.

Zbog pažnje prema deci, zbog vere u dobrotu i darivanje, ovo je jedan od najvažnijih događaja tokom godine za decu, rekli su nam u bolnici.

Sledeća stanica bilo je Svratište za decu i Sigur-na kuća za žene i decu. Deca ni tamo nisu krila oduševljenje ovom posetom, a neki od dečaka iz sigurne kuće otišli su i korak dalje pa su nekoliko lepih Deda Mrazica pitali i za brojeve telefona.

Poslednja stanica bio je Dunavski park.– Ovo je za nas zadovoljstvo koje leči dušu. Sva-

ki klub od sopstvenih sredstava kupuje slatkiše i poklone. Godinama nam stalno govore da deci nisu toliko bitni slatkiši koliko motori. Ranije dok smo išli u Dečje selo u Sremskoj Kamenici, čak bismo neke i provozali – rekao nam je predsednik Horde Radoslav Družetić.

Autor ifoto: Miloš Pavkov

Bajkeri Deda Mrazovi oduševili klince

29. DECEMBAR 2016.20

Bude se salašari a ob-navljaju se i salaši na Velikom bregu. Ne-kad je tu oko Beške, varoši ni na Dunavu ni u Fruškoj, bilo sa-laša više. Vojnovići,

Luporovići, Štrekerovi, dabome, i Konradovi bili su salašari i proizvo-đači za ponos svih Beščana.

Posed na visoravni. Sada su tek tri-četiri salaša na potezu od varoši ka Dunavu, a naput od Beške ka Kr-čedinu. Stojšići su imali i sada imaju salaš. Svoj na Strnećaku i onaj pod

Velim bregom, još uvek znan kao Stojšićev, al’ bivši, jer je Pišta Bača-nji sada i vlasnik i obnovitelj salaša ispod Velikog brega.

Znaju ovaj posed na visoravni i kao Pištin salaš i kao Madžarov salaš, a stariji žitelji Beške ga još pominju i kao Stojšićev.

– Sve to stvarô moj babo Živko i mama mi Milanka, od Dunđerskih je bila, a sada je taj salaš Pištin i vo-leo bi’ da oma’ odemo tamo na Veli-ki breg, a posle ćemo i kod mene na Strnećak – kaže Dušan Duca Stojšić, mlad čovek, koji se vraća svojim ko-renima i od salaša i salašarstva na-

DecemBarski salašarski Divani koD Beške

koD Pište i Duce na velikom BreguKad je rakija u kući a slanina i šunka na pajanti, onda nema jeda. Sedneš

i malo se naje’š pa u nov posô. Gladan i žedan se na salašu ne živiAutor: Jovan tanurdžić

2129. DECEMBAR 2016.

merava da živi i on i njegova poro-dica.

Rođen na salašu. Bio je Duca i funkcioner u inđijskoj opštini, neguje i tradiciju kroz angažman u Zavičaj-nom klubu “Stara Beška”, a ponajviše sanjari o svom salašu i novoj gostin-skoj sobi, tamo na Strnećaku.

– Volô bi’ da mi dođu na salaš i go-sti i prijatelji, imam dosta zemlje, al’ je sad je u arendi, a ja negujem voć-njake i obnavljam salaš. Videli ste na kakvom je mestu. I na bregu i blizu glavnog puta, a Dunav je tu iza brega. Znam da mogu da od salaša stvorim novac i to me drži. Nekad na starom salašu Stojšićevih, tamo gde je sada Pišta, rođen sam i stasao. Al’ ovo je neko drugo vreme pa nije neobično da se uz salaš izgradi i teniski teren. I ba-zen i saletla za goste sa sve roštiljom i kujnom u kojoj mogu ja da spremam, a i moji gosti. Od volje im, jelda!

Krenusmo ka Pištinom salašu. Ga-zimo decembar, hvata nas prvi sneg, ali nije daleko. Duca put zna napa-met, a i kako zalutati kad je sve rav-no, a Dunav orijentir.

Meso na “dođem ti”. Narav-no, zatekli smo Pištu kako radi, tu je i nadničar Dragan. Posla je preko glave, a Pišta je stolar, pravi astaloš mešter, i stalno nešto kucka po sa-lašu. Ima i dosta sermije, krmače se oprasile i prasce treba negovati, koze musti kao i krave, a svoje traže i Bun-daš, izuzetno lep ker, kavkaski ovčar, i keruša Žana.

– Trčimo od voćnjaka do štala i svinjca, a jedim se jer kod kuće u selu mi komšija vikendaš ima disno-tor. Kolje svinjče kod mene jer mu u vikendici gospođa neće da pravi brlog – razdivanio se Pišta Bačanji i svoju ženu pominje:

– Ruža mesi testo kô bog, a ja više volem nasuvo neg’ meso. Valjda mi je to od babe ostalo. Imam puno svinja i prasica i krmača, al’ nema mušteri-ja. Pa i kad neko zapita za cenu, već vidi da novca nema i ‘teo bi na “do-đem ti”, a to ne ide. Vidiš one mač-ke i kerušu Žanu, one mi zlata vrede. Po’vatale su sve pacove i miševe, a i ima ih ovde na salašu tušta i tma. Valjda s Dunava dolaze, ne znam, ali je više miševa neg muva, a to baš nije normalno. Jelda!

Ne ide mi se u selo. Salaš, nekad Stojšića, a sada Pište Bačanjija, stari je, al’ vredan, kako tvrdi Pišta.

– Tu vam je tvrd put, zemlja mi je sve oko salaša, a negujem i voćnjak, zbog rakije i dunsta – veli i obešenjač-ki se smeje naš domaćin.

– Kad je rakija u kući, a slanina i

šunka na pajanti, onda nema jeda. Sedneš i malo se naje’š pa u nov posô. Gladan i žedan se na salašu ne živi. Bez obzira što je varoš blizu, ne ide mi se u selo, nekako mi je lepšije ovde. Nema veze, i kad kiša pada, uvek na-đem nešto da radim i ne kisnem jer sam dobro pokrio i štalu i svinjce. Ej, ako tamo kod vas u Novom Sadu tre-ba mesa, kaži im di sam, nek dođu, sve ću im zaklati i spremiti. Njihovo je samo da donesu buđelar – i opet u smeh i šalu okreće Pišta.

Neki baš dobar čovek. Kako bi sad rekli, ima pozitivnu energiju!

Vetrenjača struju pravila. Ne da se ni Duca Stojšić. Pa priča.

– Ajd’, idemo na moj salaš, malko je mlađi od Pištinog, građen je 1936. godine, a sada ga renoviram, al’ ja-blanove neću da diram. I oni su za-sađeni te 1936. godine. Samo da ih vidiš i slikaš.

Sedosmo u kola pa na Strnećak. Lepi su jablanovi, poređani kô voj-ska u ratu pa na parove prebrojs, a Duca veli:

– Imali smo mi ovde i vetrenjaču struju da pravi. Nema sad ni vetrenja-če ni struje i muku mučim da dove-dem lektriku dovde. Uspeću jer sam uporan kô mazga. Ej, da mi je baba Živko živ pa da vidi kako mu sin sa-laš čuva. Baš bi’ volô da mi i deca, sin Živko i ćerka Milica, okrenu se salašu. Još su mladi, al’ učim ih da je ovde najbolje i moja žena Biljana, iako radi u Opštini, ne mari da redu-je po kući. Znam da će nam biti još bolje, a moje je samo da radim i kad dođete za godinu-dve, nećete prepo-znati salaš Stojšića... Samo po jabla-novima će se prepoznavati.

Na straži pored Dunava. Moglo bi se na salašu ostati koliko ti duša ište, ali obaveze... Dok smo odlazili, dok su nestajali obrisi kuće i štale, hteli – ne hteli, pogled nam još dugo osta-de prikovan za Stojšićeve jablanove. Visoki, vitki, neustrašivi. I kad od nas više nikog ne bude, dočekaće oni još nekog novog Stojšića, budućeg Ducu i Živka, tu kod Beške na straži pored Dunava.

Ej, da mi je baba Živko živ pa da vidi kako mu sin salaš čuva. Baš bi’ volô da mi i deca, sin Živko i ćerka Milica, okrenu se salašu Duca Stojšić

UOBIČAJENA PRETPRAZNIČKA SLIKA #NA NOVOSADSKOJ PRODUKTNOJ BERZI

PAD PROMETA, JEDINO KUKURUZ ZANIMLJIV

Tržište se, po pravilu za ovo doba godine, znat-no primirilo. Period pred novogodišnje i božićne praznike vreme je kada se trgovanje smanjuje na minimum, a to se primetilo i u berzanskom trgo-vanju. Ukupno je prometovano 650 tona robe, što je za 53,57% manje nego prošle nedelje. Fi-nansijska vrednost prometovane robe iznosila je 11.159.500 dinara, što je za 54,47% manje nego prošle nedelje.

Isključivo se tokom proteklog nedeljnog perio-da trgovalo kukuruzom. Žuto zrno standardnog kvaliteta prometovano je po ceni od 15,80 din./kg bez PDV-a (17,24 sa PDV-om), što predstavlja rast od 0,82% u odnosu na upoređujući podatak iz prethodne nedelje.

Ako uporedimo trenutnu cenu kukuruza s ce-nom koja je registrovana u berzanskom trgova-nju na kraju 2015. godine, vidi se da je cena u di-narima na potpuno identičnom nivou. Međutim, ako se uporede cene denominovane u američki dolar, primećiuje se razlika od 5,88%, koliko iznosi pad cene kukuruza u poslednjih godinu dana.

Berzanski PRODEX je zabeležio pad vrednosti u poslednjih nedelju dana za 0,34 poena i iznosi 203,46 indeksnih poena.

U Čikagu je, u odnosu na prethodnu nedelju, pšenica pojeftinila za 2,98%, a kukuruz za 2,58%. U Čikagu je, u odnosu na prethodnu nedelju, soja pojeftinila za 3,36%, a sojina sačma za 1,5%.

U Budimpešti je od prethodne nedelje kukuruz poskupeo za 0,92%, dok je u Parizu u odnosu na prethodnu nedelju pšenica pojeftinila za 0,15%, ali je kukuruz poskupeo za 0,91%.

v. d. direktorMiloš Janjić

22 29. DECEMBAR 2016.

Драги суграђани!

Искрено желимо вама и вашим најближима

много среће, здравља и успеха у новој 2017.

години. Нека ваша срца буду испуњена

радошћу, а домови топлином, љубављу и

добрим расположењем!

Срећни новогодишњи и божићни празници!

Ваша Новосадска топлана

2329. DECEMBAR 2016.

Stranu o ekologiji omogućio vam je

Već godinama ako ne i de-cenijama sa svih strana sveta u decembru stižu pozivi da se radi novogo-dišnjih ukrasa ne seku če-tinari. Ako se na taj način jelkama okiti pola domova

samo u Srbiji, radi se o dva miliona stabala. Procenjuje se da posle novogodišnjih pra-znika u Beogradu u smeću ostane više od milion jelki, a ni polovina nije iz rasadnika Srbijašuma. O ekološkoj šteti koja tako na-staje kao da se još uvek slabo razmišlja.

Pre kupovine jelke pogledajte da li je pro-pisno obeležena, što znači da je planski po-sečena. Naime, svaka jelka mora imati ta-kozvani proizvodni list, sa šumskim žigom, kao dokaz da je legalno posečena i stavljena u promet. Pa čak i da jeste, mnogo bolje je da izaberete onu koja ima busen jer tako ponovo može u prirodu. Da bi takva jel-ka preživela Novu godinu i Božić, treba se malo potruditi.

Vrh joj sačuvajte tako da uz njega najpre pričvrstite olovku a zatim stavite ukras u obliku zvezde ili lampiona. Ako se vrh ošte-

ti, drvo počinje da se suši. Jelku ne treba postaviti blizu grejnog tela, a tokom pra-znika redovno je orošavajte i zalivajate od-stajalom vodom sobne temperature. Kada prođe veselje, drvo ne treba da se odmah iznosi na mesto sadnje, već treba sačekati neko vreme radi prilagođavanja. Najbolje bi bilo da se jelka ostavi nekoliko dana u hodniku, a potom da se posadi u odgova-rajućim uslovima – kada zemlja nije zamr-znuta, odnosno kada spoljna temperatura nije ispod nule.

Prvo treba iskopati jamu kružnog oblika, koja je za oko 30 centimetara veća u preč-niku od busena jelke. Prvi sloj iskopane ze-mlje odložiti na stranu, a zemlju iz dubljih slojeva sadne jame na drugu. Mesto za sad-nju mogu biti dvorišta i parkovi, ali najsi-gurnije je ipak da se jelka odnese do Rasad-nika. Stablo jele naraste dva metra za deset godina, a šumari procenjuju da može da živi i do 300, a kod nas se za praznike zadrži svega desetak dana. Jedno stablo proizvede kiseonika dovoljnog za potrebe dva čoveka. Zato razmislite koliko je pravedno i korisno da posečeno drvo kitite ovih dana.

Naravno, ako nemate vremena, uvek mo-žete posegnuti za kupovnom veštačke jel-ke jer ona može da se koristi godinama. Osim toga, umesto četinara, novogodiš-nju jelku možete napraviti od odbačenih materijala – plastičnih flaša, diskova, dr-venih i metalnih šipki... Kad mogu tako veliki gradovi, možete i vi. A oni se uopšte ne stide jelki napravljenih od recikliranih materijala i postavljaju ih na glavne trgo-ve. Recimo, na Bermondsi trgu u Londonu nalazi se jelka napravljena od 35 točkova sa starih bicikala po dizajnu arhitekte Sare Viglesfort. Na glavnom gradskom trgu u Kaunasu u Litvaniji bila je izložena jelka visoka 13 metara napravljena od 40.000 plastičnih flaša.

U Veneciji je jelka napravljena od hiljadu šarenih staklenih cevi, visoka je osam i po metara a teška tri tone. Tokom novogodiš-njih praznika 2010. godine u Njujorku je prikazana jelka napravljena od starih dis-kova. Ogromna jelka u obliku piramide u centru Madrida stvorena je od hiljadu LED svetiljki. U Šangaju je napravljeno drvo od hiljadu pivskih flaša...

Autor: Isidora Filipov

SačuVajmo četInare za Vreme praznIčnIh dana

zbog jelki nestanu cele šume

24 29. DECEMBAR 2016.

historia magistra vitae est

Jedinstveni podvig Novosađanina Milana Runića u Drugom svetskom ratu

Iz T-34 uništio nemački tenk tigar

Milan Runić je Novosađanin nesvakidašnje biografije. Kao borac Crve-ne armije uni-štio je nemački

tenk ispod Avale u oktobru 1944. go-dine, borio se na Sremskom frontu, zaglavio je na Golom otoku, a zatim se posvetio univerzitetskoj karijeri i postao dekan Tehničkog fakulteta u Zrenjaninu.

Plemstvo Runića. Moji preci su starinom iz Drvara, a u ove krajeve došli su 1669. godine.

– Porodično predanje kaže da je naš predak oberkapetan Simeon Runić bio komandant Srbobrana i da mu je za vojničke zasluge Mari-ja Terezija dala plemstvo. Ta pove-lja s grbom generacijama se kod nas prenosi s kolena na koleno. U to vre-me svi Srbi bili su deo graničarske regimente u Vojnoj krajini, mahom kao oficiri. S obzirom na to da su pre toga Bačku držali Turci, ovde i nije bilo Mađara niti drugih nacionalno-sti dok nije krenuo talas kolonizacije Podunavskih Švaba. Kad je Austri-ja oslobodila Bačku, sto hiljada Srba nezadovoljnih odnosom bečkog dvo-ra prema njima, na poziv ruske cari-ce Katarine naselio se u Zaporožje. Tamo su svoja naselja nazvali Turi-ja, Nadalj, Subotica, Srbobran... Bio sam u Kijevu 1989. godine i tad sam saznao da ta mesta još uvek postoje kao i da su sačuvana srpska prezime-na – počinje Runić priču.

Među crvenoarmejcima. Drugi svetski rat počinje kad je bio novosadski gimnazijalac.

– Nakon mađarskog pokolja u Šaj-kaškoj i Novom Sadu u januaru 1942. godine, moja sestra udata za oficira, vojnog lekara morala je da ode u cen-tralnu Srbiju. Smestili su se u Kru-ševac, ali se ona brzo razbolela. Da me Mađari ne bi uhapsili, i ja sam morao da pobegnem iz Novog Sada pa sam otišao kod sestre. Tamo sam

Autor: Miloš Dukić

2529. DECEMBAR 2016.

Jedinstveni podvig Novosađanina Milana Runića u Drugom svetskom ratuneko vreme išao u gimnaziju, ali ni tamo nije bilo ništa bolje. Nemci su nastavljali s odmazdama i strelja-njem sto Srba za jednog ubijenog vermahtovca. Zbog toga sam 1944. godine pobegao u šumu i pristupio u partizanski odred.

Tad je imao samo 17 godina. – U to vreme počela je u Srbiju da

ulazi Crvena armija, kretali su se od Bugarske prema Beogradu. Ruska tenkovska prethodnica 51. gardijske divizije Trećeg ukrajinskog fronta, kao izviđački odred, srela je našu je-dinicu. Inače, Ukrajinski front je to bio samo po nazivu, borci su bili ve-ćinom Rusi, uz pripadnike raznih so-vjetskih naroda. S obzirom na to da taj odred nije imao dovoljno boraca, ruski komandant je tražio da neko od naših pređe među crvenoarmejce. Pošto sam dosta savladao ruski dru-žeći se s belim emigrantima, izbor je pao ne mene. Dobio sam pisanu po-tvrdu da sam vojnik Crvene armije i postavljen sam za nišandžiju ten-ka T-34. Prošao sam obuku i s njima kroz Svilajnac i Jagodinu nastupao prema Beogradu.

Nemački protivnapad. Pre toga, kaže Runić, samo je jednom video partizanske tenkove.

– Bili su mali, slabi... Nikakvi u po-ređenju s ruskim T-34. To je veliki tenk s tri člana posade. Komandir je gore u kupoli, podigne poklopac kad osmatra teren, a kad vidi metu, daje koordinate i navodi nišandžiju, koji je ispod njega uz top 75,5 mm. To je bilo moje mesto. Pored mene poređa-ne su eksplozivne i razorne granate, imao sam i mašinku kao lično naoru-žanje, a ispod mene je bio vozač.

Kretao se u izvidnici, ispred glav-nine ruskih snaga.

– Kod Avale su nas napali Nemci iz pravca Smedereva, hteli su da prese-ku ruske snage. Istovremeno, sovjet-ski avioni gađali su nemačke tenko-ve. Razvila se prava bitka na zemlji i u vazduhu. Moj komandir je video da nam se približava nemački “tigar”. To je bio sjajan tenk, u direktnoj bor-bi bio je jači od T-34 jer je imao deblji oklop i veći top. Ali naša prednost je bila u boljem manevru.

Pogodak u motor tenka. Usred borbe komandir Runićevog tenka presamitio se preko kupole.

– Nemci su ga pogodili dok je osma-trao bojno polje. Ostali smo samo vozač i ja. Preuzeo sam komandu i rekao vozaču da napravi manevar prema tigru. Prišli smo mu bočno, ubacio sam eksplozivnu granatu i na-ciljao u motor. Pogodio sam iz prve. Motor se odmah zapalio, nemačka posada je iskočila, ali ih je pokosila

vatra iz automatskog oružja naših pešadinaca. Vozač i ja smo bili sreć-ni zbog uništenog tenka i tužni zbog komandira koji je poginuo samo pola sata ranije.

Zatim je stiglo naređenje – pravac Beograd.

– Uleteli smo u najveću gradsku borbu između Slavije i Železničke stanice. Poginulo je dosta partizana i ruske pešadije. Nemci su Beograd dobro branili, a partizani su uglav-nom nastupali s pešadijskim naoru-žanjem. Da nije bilo Rusa s tenkovi-ma i artiljerijom, naš glavni grad bi verovatno bio oslobođen tek 1945. godine.

Goli otok. Posle oslobođenja Be-ograda Runićeva jedinica je krenula na Sremski front.

– Broz je odlučio da Crvena armi-ja ne sme da uđe u Hrvatsku pa su Rusi usmereni na Mađarsku. Moj sta-riji poručnik Kotratenko protivio se da pređem u Jugoslovensku armiju, ali je na kraju pristao. Dobio sam čin potporučnika JA a Rusi su nam osta-vili nekoliko tenkova, jedan je bio za mene. Na rastanku Kotratenko mi je dao adresu u Moskvi, u slučaju da ikad tamo odem. I to se stvarno do-godilo kad sam 1969. godine vodio studente u Sovjetski Savez. Potra-žio sam njegov stan, ali mi je njegova ćerka rekla da je moj poručnik umro godinu dana ranije i da me je često pominjao.

Runić je iz vojske demobilisan 1946. godine.

– Položio sam maturu i upisao se na Šumarski fakultet u Beogradu, ali stipendiju nisam dobio iako sam imao čin potporučnika. Razlog – slu-žio sam u Crvenoj armiji. Štaviše, po-sle rezolucije Informbiroa uhapšen sam i sproveden na Goli otok. Tad su mamu i sestrinog sinčića vlasti iz-bacile iz stana u Novom Sadu, a otac je ubrzo potom umro. Na Goli otok sam stigao 1949. godine i ostao godi-nu i po. Šefovi baraka i kapoi bili su esesovci iz Handžar diviziji i ustaše zarobljene na kraju rata.

Pod Udbinim okom. Na Golom otoku sam tucao kamenje, priča Ru-nić.

– Oficir vojvođanske Udbe me je kao studenta šumarstva poslao u Novi Vinodolski da obučavam golo-otočke logoraše kako da seku šume po Velebitu. Trupci i daske izvozili su se u Italiju. Taj oficir mi je čak za-pretio da će me streljati ako posao ne budem dobro organizovao. Međutim, posle nekog vremena me je pohvalio i dao objavu da mogu da se vratim u Novi Sad bez saglasnosti nadležne Udbe. Ipak, ta služba me je maltre-

tirala sve do 1984. godine.Posle Golog otoka diplomirao sam

šumarstvo pa su me poslali u Drvar u “Grmeč”, najveće preduzeće drvne industrije.

– Tokom radnog veka radio sam i u Sloveniji i Nemačkoj, predavao u Var-šavi i Mađarskoj... U oblasti uprav-ljanja proizvodnjom smatrali su me jednim od najboljih stručnjaka SFRJ. Na Šumarskom fakultetu doktorirao sam 1984. godine i na kraju sam kao redovni profesor postao dekan Teh-ničkog fakulteta u Zrenjaninu.

Ruska Gramata. Posle dolaska Vladimira Putina na čelo Rusije, svi borci Otadžbinskog rata dobili su medalje.

– Tako sam i ja dobio četiri ruske medalje, jedan naš orden i rusku zahvalnicu Gramatu. To priznanje predao mi je vojni ataše Ambasade Ruske Federacije pukovnik A. Kun-đakov povodom 71-godišnjice pobe-de nad fašizmom 7. maja ove godine. Često me zovu na svečanosti u rusku ambasadu pa sam ih zamolio da u Novom Sadu otvore kulturni centar. Razloga ima više, dosta Srba iz Voj-vodine učestvovalo je u Otadžbin-skom ratu kao partizani ili crveno-armejci jer su ih prethodno Mađari oterali na Istočni front da čiste mine. Bili su u jedinicama Prve jugosloven-ske brigade a kasnije su i oni mahom završili na Golom otoku. Međutim, šef protokola ruske ambasade rekao mi je da zasad nije predviđeno da se u Novom Sadu otvara ruski kultur-ni centar – ispričao nam je na kraju Runić.

Ostaci utvrđenog srednjo-vekovnog benediktinskog manastira Dombo nalaze se nadomak sela Rakovac na severnoj padini Fruš-ke gore, gde ih često po-sećuju izletnici i plani-

nari. Ali ono što većina ne zna to je da je ovo mesto bilo naseljeno ne samo u doba Rimljana već i duboko u ranijem gvozde-nom dobu.

Lokalni klinci. Neka mesta poput Beograda ili Petrovaradinske tvrđave na-seljena su od davnina i jedino im se me-njao spoljni oblik, u zavisnosti od kulture i epohe. Ta mesta su posebno bitna ljudima zbog svog geografskog položaja, mogućno-sti za odbranu ili iz nekog drugog razloga. Za neka od njih, koja su danas postala veći gradovi i naselja, čuli su mnogi. Ali za neka, kakvo je i nekadašnja opatija Dombo, malo ko zna. Možda tek poneki arheolog, plani-nar ili lokalni klinci, koji su tu odrastali.

– Ne samo da smo istraživali ovo mesto kao klinci nego smo išli u Maticu srpsku da tražimo dokumente, pisali smo skrip-te, a vodili smo i svesku, koju, nažalost, nismo sačuvali. Bilo je nas 10–15 klinaca, svi smo bili mlađi od petnaest godina. U to vreme bili su popularni filmovi o Indijani Džounsu pa smo istraživali mnoga mesta na Fruškoj gori. Pošto tada nije bilo inter-neta, te do informacija nije moglo da se dođe klikom na dugme, bili smo uzbuđeni kad pronađemo neku sitnicu, poput osta-taka ćupa – priča Leon Šurbanović, koji je odrastao u blizini Domba, a danas se bavi istraživanjem podzemlja Petrovaradinske tvrđave.

Dunavska luka. Kako kaže, prema pričama koje je ranije čuo, u davna vreme-na ovde se u neposrednoj blizini nalazila luka. Pošto je tada Dunav navodno bio vi-sok, do Domba se od Dunava dolazilo peš-ke i to je bilo značajno mesto okupljanja tadašnjih žitelja.

– Kada smo bili mali, onda se od kuća nije moglo prići lokalitetu pa smo se penjali uz padinu, tim starim putem. Tada smo na tom mestu pronalazili školjke. Jedan moj drug, inače sin akademskog vajara, od tih školjki je pravio i suvenire. Mi smo mislili da su te školjke koje leže visoko na padi-ni Fruške gore, ostaci nekadašnjeg Panon-skog mora, mada bi mogle potvrditi priču o visokom Dunavu i značajnoj luci iz starih vremena – priča Leon.

Podzemna grobnica. Utisak koji se stiče prilikom posete ovom srušenom sred-njovekovnom benediktinskom manastiru zadivljujuć je, posebno ako se zna da se na jednom ovakvom mestu odigrala radnja ču-venog romana Umberta Eka „Ime ruže“. Ipak, najfascinantnije je spuštanje u pod-zemnu grobnicu. Pravi ulaz na ovo mesto ne postoji. Onaj improvizovani napravljen

je tako što je iskopana rupa neposredno uz zid grobnice, te je zid srušen da u nju može da se uđe. Unutra nema kostura niti ika-kvih naznaka da je reč o grobnici. Ovde je takođe nabacana ili, bolje reći, prinudno uskladištena gomila kamenih ornamena-ta i ukrasa kako ne bi bili odneti. Ipak, na sredini prostorije nalazi se rupa ispunjena peskom. Pesak navodno služi za konzerva-ciju te je moguće da je neko i dalje sahra-njen ispod njega.

Kako nismo saznali više o istoriji Domba, inače poznatog i kao arheološki lokalitet Gradina, kontaktirali smo s penzionisanim arheologom Muzeja Vojvodine Nebojšom Stanojevim, koji je radio arheološka istra-živanja na tom mestu. On nas je uputio na sačuvane arheološke zapise u Muzeju Voj-vodine, u kojima je, kako smatra, sve reče-no bolje nego što bi on sada rekao.

Keltsko i rimsko naselje. Zapisi iz Muzeja Vojvodine zaista otkrivaju više od očekivanog. Prema jednom od njih pod nazivom „Dombo – srednjovekovna opa-tija i tvrđava“ autora Šandora Nađija, na tom lokalitetu pronađeni su tragovi keltske i rimske kulture. Naime, ispod manastira Dombo pronađeni su ostaci keltskog opi-duma – što je naziv kojim su Rimljani opi-sivali veća urbana ili poluurbana naselja, koja su se uglavnom nalazila u zapadnoj i centralnoj Evropi. Postoji i zapis o posto-janju naselja iz halšatskog perioda, tj. peri-oda ranijeg gvozdenog doba, što zajedno s već pomenutim školjkama ponovo upućuje na legendu o nekada značajnoj dunavskoj luci.

Takođe pronađeni su i brojni ostaci iz rimskog perioda, poput rimskog zida, koji je otkriven ispod jedne kuće u Rakovcu u

26 29. DECEMBAR 2016.

FruškOgOrskO Ime ruže sve tajne srednjOvekOvnOg benedIktInskOg manastIra dOmbO

Autor i foto: miloš Pavkov

29. DECEMBAR 2016. 27

blizini Domba. Takođe, kako se navodi u pomenutom zapisu, severni zid srednjove-kovne gotske crkve takođe potiče iz rim-skog perioda, a piše i to da je, po svemu sudeći, na Gradini u rimsko doba postojala veća građevina. Pretpostavlja se da se osta-ci drugih rimskih građevina nalaze ispod zemlje i da još nisu iskopani. Prema poda-cima koji se mogu pronaći na internetu, rimske građevine na tom lokalitetu imale su vodovod i uređaje za zagrevanje vode, koji su se u to vreme smatrali obeležjima civilizacije. Postoji scena u filmu o Atili Hunskom s Džerarom Batlerom u glavnoj ulozi, kada on naredi Hunima da probaju da naprave kupatilo s uređajem za zagrevanje vode, kakav je video u Rimu i zapamtio kao obeležje nivoa rimske civilizovanosti. Neki podaci s interneta o kasnijoj hrišćanskoj epohi, govore o dramatičnim događajima

i neuspešnim pokušajima da se spasu reli-kvije i životi opsednutih.

Sremski mučenici. Prvi zapis o hri-šćanskoj crkvi potiče iz šestog veka.

– U prvim vekovima hrišćanstva u Sre-mu je bilo mnogo hrišćana koji su izbegli pred progonom. Oko 304. godine Fruška gora je napunjena hrišćanima, uglavnom oko današnjeg Vrdnika. U toj godini spomi-nju se i sremski mučenici – rekao je Antun Kopilović, župnik futoške katoličke crkve Srce Isusovo.

Prema zapisu iz Muzeja Vojvodine, vizan-tijski car Justinijan je 535. godine poslao po-ruku nadbiskupu iz Justinijane u blizini da-našnjih Lebana – Katlijanu da mu poverava deo sremske Panonije, iz čega se, kako stoji u zapisu, vidi da je u to toba postojalo još jedno biskupsko središte osim Sirmijuma,

današnje Sremske Mitrovice, što bi mogao biti Dombo. Tek od 13. veka, prvi put se spo-minje opatija pod imenom Dombo, koja je u 15. veku postala i tvrđava.

Srednjovekovna crkva prošla je kroz dve arhitektonske faze – romaničku i gotičku. Manastir je kasnije opasan bedemom i šan-cem, a imao je i odbrambenu kulu, te je postao pravo utvrđenje. Ipak, i pored toga, Turci su ga zauzeli i delimično porušili u prvoj polovini 16. veka. Konačno, potpuno je porušen krajem 16. veka, prema jednoj od odredaba Karlovačkog mira.

Danas se na Fruškoj gori nalazi dvadesetak uglavnom pravoslavnih manastira, zbog čega se ona često naziva i srpskom Svetom gorom. Međutim, ne treba zaboraviti da je ona i ra-nije bila stecište i raskršće prethrišćanskih kultura i civilizacija i pitanje je koliko o tome još postoji neotkrivenih tragova.

Fruškogorsko Ime ruže sve tajne srednjovekovnog benedIktInskog manastIra dombo

28

sport

29. DECEMBAR 2016.

Pravično je odluči-la skupština Košar-kaškog saveza Srbije kada je jednoglasno izabrala Predraga Sašu Danilovića za predsednika u nared-

nom četvorogodišnjem mandatu.Saša je rođen u Sarajevu 26. febru-

ara 1970. godine, a kao izuzetno ta-lentovan šesnaestogodišnjak prese-lio se u Beograd i obukao crno-beli dres. Pripada generaciji koja je bila najbolja na planeti – Vlade Divac, Saša Đorđević, Žarko Paspalj, De-jan Bodiroga, Zoran Savić, Predrag Peđa Stojaković, Željko Rebrača, De-jan Tomašević...

Saša je s njima u dresu s državnim grbom osvojio četiri zlatne medalje

na evropskim prvenstvima, srebro na olimpijskim igrama i bronzu na šampiontu Starog kontinenta. Bio je klupski prvak Evrope s Partiza-nom i Bolonjom, šampion Jugosla-vije s Partizanom i Italije s Bolo-njom, najbolji košarkaš Evrope i prvi strelac Evrolige. Igrao je i u NBA u Majamiju i Dalasu. Bio je igrač po-bednik, neumoljiv u napadu, nepre-lazan u odbrani. I imao karakteri-stičan siguran šut za tri poena, to su ti koševi u seriji koji ubijaju volju suparnika.

Rekao bih – neponovljiv. Ili kako je to rekao jedan italijanski sport-ski novinar – Saša je kao kesica za čaj – kad on uđe u igru, voda se pre-tvara u čaj. Sve ovo pobrojano mogu lično da posvedočim jer sam imao

Novogodišnji intervjuPredsednik Košarkaškog saveza Srbije

Predrag Saša Danilović

Novi Sad zaSlužuje

košarkaškog evroligaša

Nije kvalitetna košarka samo u Beogradu, u Partizanu i Crvenoj zvezdi, cilj mi je da i Vojvodina, Borac iz Čačka ili Niš zaigraju u Evropi

sreću da budem uz reprezentaciju i uz Partizan kada su osvajani svi ovi trofeji. Novogodišnji razgovor je išao kao po loju iako je i kao igrač Saša bio nekako nedodirljiv za no-vinare.

Šta donosi novo rukovodstvo Košarkaškog saveza Srbije?

– Potreban je drugačiji odnos, re-kao bih, nova politika Saveza pre-ma lokalnim klubovima. Nije ba-sket samo u Beogradu, u Partizanu i Crvenoj zvezdi, želim da se svi an-gažujemo da i Vojvodina, Borac iz Čačka ili Niš zaigraju u Evropi, da se igraju derbiji u ovim gradovima kada dolaze večiti rivali. I da se, kao nekad, zbog pobede raduju Vojvodi-na ili Borac posle susreta sa sada ne-dodirljivim beogradskim klubovima. Novi Sad zaslužuje mnogo bolji ko-šarkaški klub. Naravno, Savez je tu i za Crvenu zvezdu, Partizan i Megu, ali angažovaću se i razgovarati s lo-kalnim samoupravama u regionima i podržati tamošnje klubove.

Nekad su upravo mali klubo-

Autor: jovan Tanurdžić

2929. DECEMBAR 2016.

Znam šta me čeka, spreman sam na rad i verujem da su i moji saradnici spremni da radimo po vasceli dan. Putovaćemo po Srbiji, boriti se za naše klubove i reprezentaciju u Fibi i Evroligi. Znam te ljude a znaju i oni mene.

Nije tajna da si tražio podrš-ku naših najjačih klubova?

– Tražio i dobio. Sasvim normal-no, zar ne, da razgovaram s Neboj-šom Čovićem. Jesam navijač Parti-zana, ali sam i čovek košarke, a sada i predsednik Saveza. I podržavam sve dobro kod nas, sve do onih naj-manjih klubova u Srbiji.

Reprezentacija je izazov, do-šao si u trenutku kada i naša žen-ska i muška seniorska selekcija beleže sjajne rezultate. Zašto je druga priča s mlađim kategorija-ma?

– Sve što su Savez i Đilas dobro uradili, mi ćemo nastaviti istim, uta-banim putevima. Ali nisam zadovo-ljan stanjem u mlađim selekcijama. Evo, omladinsko Prvenstvo Evrope

u Turskoj završeno pre neki dan do-nelo nam je plasman na deveto me-sto. Mislite da smo zadovoljni time? Nismo. I učiniće moj tim, naravno, i ja s njima da se ta situacija s mla-đim kategorijama preokrene. Znam, bio sam prvak Evrope i kao kadet i kao junior i svestan sam da sve naše mlađe selekcije i među devojkama i među momcima moraju imati bolji status u Evropi. Krećem da na tome radim odmah posle 1. januara.

S kojim saradnicima?– Sve se zna. Potpredsednici Igor

Rakočević, Dušan Projović i Ana Jo-ković iz stare su postave, a Bojan Ra-dun je nov i zadužen je za finansije i organizaciju rada u Savezu. Dabome, tu je i Dejan Tomašević, generalni se-kretar velikog kapaciteta i iskustva kao i znanja. Verujem u svoj tim kao što sam uveren da će košarka imati podrš-ku države, premijera Vučića i najodgo-vornijih ljudi na nivou lokalnih samo-uprava. Reprezentaciji treba poseban tretman, a država je naš pouzdan par-tner u realizaciji svih programa.

vi davali velike igrače i reprezen-tativce. Mogu li se vratiti ta vre-mena?

– Znajte, u lokalnim klubovima i danas se stvaraju reprezentativci pa zatim odlaze u Beograd ili u Evro-pu. Međutim, ti odlasci dece od 15 godina u inostranstvo moraju se preispitati. Pa, dokle mi da pravi-mo rezultate klubovima u Grčkoj, Turskoj ili Italiji?! Nije to sve lak za-datak, ali daj da se vidimo i čujemo za godinu-dve. Verujem da će dotad biti dobrih rezultata.

Lično sam očekivao, da se po-hvalim, kandidaturu za predsed-nika KSS, ali ipak, kako je došlo do toga da se kandiduješ za prvog čoveka košarkaške Srbije?

– Košarka je moj život, bilo je tako i nekada i sada je isto. Nemam druge planove po Srbiji, a godinama sam bio predsednik Partizana, član Bi-roa Fibe... Umem to da radim. I kada je moj prijatelj Dragan Đilas odlučio da ode, zakucao sam na vrata moje kuće u Sazonovoj i tako je krenulo.

Ti odlas-ci dece od

15 godina u inostran-

stvo mora-ju se pre-

ispitati, pa dokle mi

da pravimo rezultate

klubovima u Grčkoj,

Turskoj ili Italiji?!

30 29. DECEMBAR 2016.

Pred kraj godine Košarkaški savez Vojvodine (KSV) tra-dicionalno organizuje novo-godišnji koktel na Spensu kada se u prisustvu sadaš-njih i bivših igrača, sport-skih funkcionera, trenera i

sudija sumiraju rezultati u godini za nama. Najuspešnijim i najzaslužnijim klubovima i pojedincima uručena su priznanja KSV-a.

Uvodnu i pozdravnu reč uputio je Darko Karan, predsednik KSV-a, rekavši da mu je veoma drago što je ove godine amfiteatar na Spensu do poslednjeg mesta popunjen, što je dokaz da se u Vojvodini košarkom bavi sve više ljudi i mladih.

– Ovu godinu obeležili su veliki uspesi re-prezentacije Srbije u košarci. Muška ekipa osvojila je srebro, a ženski tim bronzu na Olimpijskim igrama u Riju. Takođe, naša reprezentacija u basketu tri na tri prvak je sveta – rekao je Karan.

Prema njegovim rečima, ova godina bila je i izborna i izabrano je novo-staro ruko-vodstvo Košarkaškog saveza Srbije, na čijem je čelu Predrag Danilović. Karan je poseb-no istakao šta je sve KSV ove godine, po-red redovnog rada, organizovao i za šta se zalagao.

– U 2016. godini KSV je organizovao Fi-

nale kupa Srbije za žene u Vrbasu i s ob-zirom na dobro urađen posao, u naredne dve godine odlukom UO KSS-a poverena nam je organizacija kupova. Već 2017. do-maćin Kupa Srbije za žene biće Novi Sad. Organizovali smo Pionirsku ligu Novog Sada s preko 70 ekipa učesnika košarkaša i košarkašica, organizovali smo i sudijski kamp koji je okupio oko 50 mladih arbita-ra, u Kikindi je održan tradicionalni kamp ili trenažni centar KSV-a gde se edukuju i treniraju najperspektivniji dečaci i devojči-ce, koje predvodi pet trenera iz Vojvodine po stručnim programima KSS-a. Pomogli smo u sudijskom i delegatskom kadru odi-gravanje VI Evropskog prvenstva veterana i veteranki, organizovali smo sedam turnira u Vojvodini u basketu tri na tri, učestvovali smo u promociji filma o košarci “Šampio-ni iz 56” i organizovali Mini-basket festi-val “Ranko Žeravica” u Kikindi, na kom je učestvovalo više od 300 devojčica i dečaka – nabrojao je Karan.

Potpredsednik KSS-a Igor Rakočević re-kao je da je zadovoljan kako se košarka tre-tira i razvija u Vojvodini, kao i da je saradnja sa KSV-om izuzetno kvalitetna.

Branko Lozanov i Darko Karan potom su uručili plakete ovogodišnjim najboljim de-latnicima u vojvođanskoj košarci.

Prema merilima KSV-a, najbolji muški se-niorski klubovi su KK Futog Tupanjac MD, prvi put u istoriji plasirao se u Drugu ligu, KK Dunav, Stari Banovci, tim koji je od ove sezone prvi put prvoligaš, i KK Tamiš, Pan-čevo, najboljeplasirani vojvođanski klub u minuloj sezoni.

Za najbolji ženski seniorski klub u 2016. proglašen je ŽKK Vrbas, koji je dogurao do finala domaćeg kupa i polufinala plej-ofa. Najbolja košarkašica je Vrbašanka Nata-ša Mijatović, kapiten ŽKK Vrbas. Najbolji muški klub mlađih kategorija po mišljenju KSV-a jeste novosadski KK Sport Vorld, a najbolji ženski klub mlađih kategorija je ŽKK Titel.

Za najboljeg trenera proglašen je Bojan Jovičić (KK Tamiš), a najbolji košarkaš je igrač ove ekipe Nikola Simić. U kategoriji sportskih radnika posthumno je dodeljeno priznanje profesoru dr Erneu Juhasu, a na-građen je i Mirko Kujundžić.

U posebnoj kategoriji nagrađeni su repre-zentacija Novi Sad +40 muškarci, reprezen-tacija Novi Sad +35 žene za osvojene zlatne medalje na Evropskom veteranskom prven-stvu održanom u junu u Novom Sadu. Od medija priznanje je dobila sportska redakci-ja Dnevnika za profesionalno i aktivno pra-ćenje svih košarkaških zbivanja.

NovogodišNji koktel košarkaškog saveza vojvodiNe

Najbolja košarkašica Nataša Mijatović

Autor: Marija Magdalena Idei Trifunović

sport

3129. DECEMBAR 2016.

ISSN 2406-2022