donald nikol~besmrtni car

5/24/2018 Donald Nikol~Besmrtni Car

1/150

1


2/150

2

Glavni urednik Zoran Hamovi

Urednik Smilja Marjanovi-DuaniLikovna oprema Dragana Atanasovi

Naslov orginalaTHE IMORTAL EMPEROR

Donald NikolCambridge University Press 1992


3/150

3

Donald Nikol

BESMRTNI CARPreveli

Ivan PaniVeljko Rakonjac

CLIO 1997GLAS SRPSKI


4/150

4


5/150

5

PREDGOVOR

Uzbudljiva pria o sudbini Konstantina XI Dragaa(1448-1453), poslednjeg vladara Istonog rimskog carstva,je meu onim istorijskim temama to samom prirodomdogaaja i linosti kojima se bave zahtevaju da konanirezultat istraivanja, srazmerno nadarenosti autora, poprimiformu lepe knjievnosti. Zbog toga je knjiga o besmrtnom

caru", za predstavljanje njenog autora ovdanjoj italakojpublilci, moda pogodnija od nekih drugih, u naunom smislujednako kvalitetnih, ali zato svakako manje romantinih.Donald M. Nikol je u ovom trenutku jedan od najistaknutijihsvetskih vizantologa starije generacije. Od 1970. do 1988.bio je profesor Novogrke i Vizantijske istorije, jezika iknjievnosti, na Kraljevskom koledu u Londonu. Poslepenzionisanja, do 1992. godine, bio je direktor bibliotekeGenadion u Atini, gde je ova knjiga najveim delom i nastala.

Meu njegovim brojnim radovima valjalo bi da buduspomenuti Poslednji vekovi Vizantije, 1261-1453 (1972),Vizantija. Njena crkvena istorija u odnosi sa zapadnimsvetom (1972), Meteori. Stenoviti manastiri Tesalije (1975),Crkva i drutvo poslednjih stolea Vizantije (1979), KrajVizantijskog carstva (1979), Epirski despotat 1267-1479(1984), Studije iz poznovizantijske istorije u prosopografije(1986), Vizantija i Venecija. Studija o diplomatskim ikulturnim odnosima (1988) i kao poslednja, zbirka eseja o

pojedinim istaknutim enama poznovizantijskog drutva, podnazivom Vizantijska gospa. Deset portreta, 1250-1500(1994). U ovoj godini se oekuje izlazak monografije o caru,piscu i monahu, Jovanu VI Kantakuzinu (1346-1354).

Pored privlanosti tiva na odluku izdavaa da ovo deloobjavi na srpskom jeziku uticale su, u jednakoj meri, i nekedruge okolnosti. U naoj naunoj sredini je interes zaproblematiku poznovizantijskog drutva prisutan ve nekodue vreme. Da se zadrimo samo na radovima


6/150

6

monografskog karaktera, najpre je objavljena Vizantijskaprovincijska uprava u doba Paleologa LjubomiraMaksimovia (1972). ivot vladara, uzet kao okvir zaizlaganje kompleksnih problema poznovizantijske epohe, bioje predmet dveju obimnijih monografija: Sumrak Vizantije.ivot Jovana VIII Paleologa (1392-1448) Ivana uria (1984)i Vreme Jovana V Paleologa (1332-1391) Radivoja Radia(1992). Ovoj grupi radova mogli bismo pridodatiprosopografsku studiju Sanje MeanoviJovan VII Paleolog(1996). Knjiga profesora Nikola, koja veoma detaljno izlaepojedinosti iz ivota Konstantina Dragaa, kao i atmosferuCarstva koje je nestajalo decenijama, ovaj niz radova na

izvestan nain tematski upotpunjuje.I vie od toga, kao to je tragina povest o poslednjemvizantijskom caru daleko pretrajala trenutak njegove smrti nadan pada Carstva, tako je ovo delo na kraju zavrilo dalekovan vizantolokih voda, koje su u formalnom smisluograniene godinom turskog osvajanja Carigrada (1453).Relativno mnogobrojni izvori koji omoguavaju da se pratiodjek vesti o padu Carstva i smrti poslednjeg vizantijskogvladara, posluili su autoru da izloi genezu mita o caru koji

nije umro, ve samo zaspao". Mitologija besmrtnog cara"nije vredna panje samo kao fenomenoloki problem, ve ikao prilog razumevanju nekih problema iz novije balkanskeistorije. Od predstave o neumrlom vladaru-heroju do sna oobnovi Carstva bio je samo jedan korak, na je posmrtnapovest Konstantina Dragaa znala da ima posrednog uticajai na neke sasvim konkretne politike planove i pokrete. AliVelika ideja" obnove grkog, odnosno vizantijskog Carstvana ruevinama Otomanske Imperije, propala je posle

katastrofe grke vojske u Maloj Aziji 1922. Pria o vaskrsuCarstva vratila se sa visina svetske politike u lagumepopularne kulture, gde je najveim delom i nastala.Poslednja verzija legende o besmrtnom caru" zabeleena jepre dvadesetak godina u jednoj grkoj pop-folk kompoziciji.Takoe u nedalekoj prolosti, na sasvim drugom krajuEvrope, u Engleskoj, umro je poslednji iz brojnog niza lanihpotomaka Paleologa, koji su svi na specifian i pomalobizaran nain bili zasluni za nastavljanje tradicije o


7/150

7

poslednjem vizantisjkom caru, i kao takvi bili predmet oveknjige.

Pored navedenih, postoji bar jo jedan razlog zbog kogabi pria o Konstantinu XI mogla biti posebno zanimljiva zaovdanji milje. On je pomalo sentimentalne prirode, i lei uinjenici da je majka poslednjeg vizantijskog cara bilaSrpkinja, Jelena, ker srpskog velikaa KonstantinaDejanovia Dragaa. Ova okolnost je svakako bila jedanod motiva koji je inspirisao prvog, i pre profesora Nikolajedinog, autora monografije o poslednjem caru. Valja ovomprilikom podsetiti na srpskog istoriara i diplomatu, poslanikana dvoru engleskog kralja, edomira Mijatovia (1842-

1932), koji je daleke 1892. napisao svoju knjigu Konstantin,poslednnji car Grka, ili tursko osvajanje Cartrada 1453,nadahnuto je posvetivi tadanjem nasledniku grkogprestola, princu Konstantinu.

Uz nedavno prevedeni Pad Cartrada 1453. godine serStivena Ranismena ova knjiga e najpre biti od koristi svimonim istraivaima koji se iz bilo kojih razloga budu doticaliproblematike samog kraja Romejskog Carstva, kao istudentima istorije. Nesumnjivo je opravdano i oekivanje da

e ono to je u njoj traginio i romaneskno privui i iruitalaku publiku.

Sran Pirivatri


8/150

8


9/150

9

PREDGOVOR AUTORA

Konstantin Paleolog je bio poslednji vladar Carigrada,Novog Rima. Poginuo je 1453. godine, branei svoj grad odturske najezde. Ovim turskim osvajanjem okonan je preobraaj

hrianskog Vizantijskog carstva u muslimansko Osmalijskocarstvo. Konstantinova smrt oznaava kraj jednog drutva ijisu temelji postavljeni u IV. veku nae ere, za vladavineKonstantina Velikog, pa ak, moe se rei i mnogo pre toga, udoba Avgusta, prvog rimskog cara. Stoga su Vizantinci nazivalisebe Romejima ili Rimljanima, a ne Helenima ili Grcima.Poslednji Konstantin je vladao kao car neto vie od etirigodine. U njegovo vreme teritorije nekada monog Vizantijskogcarstva obuhvatale su samo Carigrad sa predgraima i deo

Grke. On je vladao milou i uz saglasnost Turaka. Uprkostome, do svog poslednjeg trenutka bio je svestan injenice da jejedini pravi rimski car sve dok je carica gradova" (Carigrad) unjegovoj vlasti.

Bio je osmi lan porodice Paleolog koji je nasledio carskutitulu od kada je njegov predak Mihailo Paleolog oteo presto1261. godine. Smatra se, u naelu, da je on jedanaesti car koji

je nosio ime Konstantin, iako ga Edvard Gibon i neki drugiistoriari nazivaju Konstantinom XII. Osnovne injenice o

njegovom ivotu i vladavini zabeleili su savremeni vizantijskihroniari koji su ga poznavali, ali i potonji grki istoriari. Onerazjanjivim okolnostima njegove pogibije tokom turskeopsade Carigrada, koja predstavlja jedan od najdramatinijihdogaaja hrianskog srednjeg veka, pisali su mnogi autori:Grci, Italijani, Turci i Sloveni. O opsadi i padu Carigradanapisano je mnogo i u novije vreme, pri emu posebno istiemotekst ser Stivena Ransimena. Ova knjiga nema za cilj da sepridrui ostalim knjigama koje govore o propasti Carigrada1453. godine. Njena glavna te ma je Konstantin Paleolog,


10/150

10

njegova herojska smrt i legende koje su nastale meuhrianima na grkom govornom podruju, u potonjimgeneracijama. Mnogi od njih su oekivali njegovo vaskrsnue iobnovu izgubljenog carstva, to su vremenom poistovetili sa

grkom nacijom zamisao koja bi bila strana veiniVizantinaca ili Romeja 15. veka. Tako je poslednji vizantijski carKonstantin postao simbol nadanja i oekivanja grke nacije unastajanju koja bi jednog dana trijumfovala nad ruinamaOsmalijskog carstva.

Jedina monografija o Konstantinu, do ovog asa tampanana engleskom jeziku, jeste ona iji je autor edomilj Mijatovi,tadanji ambasador Srbije na dvoru Svetoga Dejmsa. Knjiga jeizala 1892. godine pod naslovom Konstantin, poslednji Grki

car, a posveena je Njegovom kraljevskom visoanstvu princuKonstantinu, tadanjem zakonitom nasledniku Kraljevine Grke.

Autor nije bio usamljen u miljenju da je grki narod, prekaljen uratu za nezavisnost protiv Turske tokom IXX veka, predodreenda oivi Vizantijsko carstvo koje je prestalo da postoji poslepada Carigrada i Konstantinove smrti.

U sastavljanju ovog rada svakako mi je mnogo pomoglobogatstvo literature biblioteke Genadion u Atini, gde sam se poslubenoj dunosti izvesno vreme nalazio na mestu upravnika.

Pored toga, zahvalnost takoe dugujem i profesoru A. D.Paliurasu sa Univerziteta u Janjini koji mi je omoguio dakopiram neke od minijatura iz njegovog rukopisa o GeorgijuKloncasu; gospodinu Simonu Bendalu to je podelio sa mnomsvoje odista veliko znanje o numizmatici iz doba Paleologa;doktorki Rut Makridis na pomoi prilikom beleenja stihova omramornom caru; najzad, profesoru A. A. M. Brajeru koji me jehrabrio tokom istraivanja vizantijske genealogije.


11/150

11

SPISAK SKRAENICA

ByzantionBNJ Byzantinisch-neugriechische JahrbcherBS ByzantinoslavicaBZ Byzantinische ZeitschriftCFHB Corpus Fontium Historiae ByzantinaeDIEE xxxx (grki)DR Dlger, F., Regesten der Kaiserurkunden des

ostrmischen Reiches, V: 1341-1453 (Munich-Berlin,1965)

EEBS xxx-(grki)

JOB Jahrbuch der sterreichischen ByzantinistikLambros, PP /VaioXoYEia 1 ^(Athens, 1912)MPG Migne, J. P., Patrologiae cursus completus. Series

graeco--latinaNE xxx (grki)PLP Prosopographisches Lexikon der

Palaiologenzeit, ed. E. Trapp et al. (Vienna, 1976-)Schreiner,Chron. brev. Chronica byzantina breviora: Die byzantinischen

Kleinchroniken, ed. P. Schreiner (CFHB X1I/2:Vienna, 1977)


12/150

12


13/150

13


14/150

14


15/150

15

1 SUMRAK CARSTVA

U noi 2. marta 1354. godine razorni zemljotres opustoioje itavu obalu Trakije zapadno od Carigrada. Neki gradovi sunestali sa lica zemlje. Drugi su bili potpuno uniteni i naputeni.Ostale je stihija delimino potedela, ali su njihove odbrambenezidine sravnjene sa zemljom. Preivelo stanovnitvo ratrkalose iz svojih poruenih domova, tragajui za utoitem ugradovima koji je nesrea potedela. Zemljotres je pratilostrahovito nevreme. Veliki broj izbeglica, naroito ena i dece,stradao je u ovoj nepogodi. Mnogo vie njih zarobili suosmanlijski vojnici, koji su se u zoru spustili do ruevina. ak inajvei grad te oblasti, Galipolj, nije izbegao tu sudbinu, iako jeveina stanovnitva uspela da pobegne morem.1Turci su dobropoznavali ovu teritoriju. Oni su godinama pre toga sluili kaonajamnici, uestvujui u sukobima oko prestola ili u borbama za

trgovinsku prevlast u Vizantijskom carstvu. Lako su prelazilipreko Helesponta, dolazei iz Male Azije, koja se venalazilapod njihovom kontrolom; posle svake najamnike kampanjeotputani su nazad sa platom koja im je sledovala, ali oni bi sepobrinuli da sa sobom ponesu i plen steen u pljakama. CarJovan VI Kantakuzin je verovao da ima poseban odnos sasultanom Orhanom, sinom Osmana, osnivaa osmanlijskihTuraka. On je 1348. godine udao svoju kerku za Orhana, kaoda je eleo da pokae da je zajednica izmeu Grka i Turaka

mogua i da se svet moe podeliti na hriansku Evropu imuslimansku Aziju.

1 Ioannis Cantacuzeni eximperatoris historiarum libri IV, ed. L.Schopenus, Bonnae 1828-1832, 298-9; Nicephorus Gregorae Byzantinahistoria I-II, ed. L. Schpenus, Bonnae 1829-1830, 220-2; Nicephorus Gregoras,Byzantina Historia, ed. L. Schopen, III, Bonnae 1855, 220-2. Schreiner, Chron.

brev., II, 283-4.


16/150

16

Bilo je to, moda, prilino naivno gledite, zasnovano, presvega, na linom prijateljstvu. Orhan je bio ovek od rei.Meutim, njegov sin Sulejman ustao je protiv ovogdentlmenskog sporazuma o podeli interesnih sfera. Jedan deo

Sulejmanovih trupa, verovatno u najamnikoj slubi kodvizantijskog cara, 1352. godine okupirao je utvrenje u bliziniGalipolja. Po okonanju bitke oni su odbili da se vrate kui,zahtevajui da im tvrava, po pravu osvajaa, pripadne kaoplen. Tako je nastalo prvo stalno naselje osmanlijskih Turaka naevropskom tlu. Samo dve godine kasnije zemljotres im je daopriliku da se jo vie uvrste i proire. Sulejman je preaotesnace na obali Male Azije i zauzeo je ruevine Galipolja. Sasobom je poveo mnotvo vojnika i turskih imigranata kako bi

obnovili i naselili naputena sela i gradove. Galipolj je dobioturski garnizon, dok su se u naputenim kuama naselilimuslimani. To je postala glavna kontrolna taka morskih putevau Helespontu, od Azije do Evrope. U godinama koje su usledilestvorena je legenda o ovom pohodu Turaka, prema kojoj jeSulejman sledio put preko vode koji mu je obeleila meseina.Poto su jednom zauzeli Galipolj, osmanlijski Turci se nikadavie nisu vratili kui. Put ka Evropi za njih je bio otvoren. Ta1354. godina zapravo je prelomna taka sa koje vie nije bilo

povratka za hriansko Istono rimsko carstvo. Ve do 1405.godine, dakle samo pola veka kasnije, Osmanlije su postaligospodari Bugarske, Srbije, Makedonije, Tesalije i veeg delacentralne Grke. Vizantijsko carstvo svedeno je na Carigrad sapredgraima, delove Peloponeza, nekoliko grkih ostrva i nateritorije koje su Turci dozvolili Vizantincima da zadre poduslovom da njihovi carevi plaaju danak osmanlijskim sultanimai da im slue kao vazali.2

Konstantin Paleolog je roen 8. februara 1405. godine. Bio

je etvrti od sedam sinova cara Manojla II, koji je na vizantijskipresto stupio 1391. godine.3 Manojlo Paleolog vladao jerazjedinjenim carstvom koje je polako nestajalo.

2D. M. Nicol, The Last Centuries of Byzantium, 1261-1453, London 1972249-50.3J. W. Barker, Manuel 11 Palaeologus 1391-1425, New Brunswick N J 1969,

494-5. PLP, IX, no. 21500.


17/150

17

Nekada mono stablo Carstva, sa Carigradom u kome jezasaeno prvo seme vizantijske imperije, izgleda da je poeloda se savija pod udarcima hladnog vetra koji je dolazio s Istoka.Meutim, jedna od njegovih mlaih grana jo uvek je cvetala.

Car Jovan Kantakuzin, prijatelj i tast Orhanov, naimenovao jesvog sina Manojla za despota 1349. godine, dodelivi mu pritome na upravu veliku vizantijsku provinciju Peloponez(Moreja). Jo od etvrtog krstakog pohoda 1204. godinecentralna i juna Grka nalazile su se pod stranom upravom.Krstai su tokom osvajakog pohoda postavili u Atini franakovojvodstvo, kao i franaku ahajsku kneevinu u Moreji. Na eluovih uprava smenjivali su se zapadni vladari raznihnacionalnosti. Za Grke starosedeoce svi oni su bili stranci.

Preko svojih kolonija na ostrvima i luka na kopnu, mletakitrgovci su prigrabili najvie koristi od okupirane Grke. Ipak,vremenom, kako je ahajska kneevina slabila, to usled loeuprave, to zbog nedostatka novih regruta koji bi popunili staretrupe, Vizantinci su malo no malo vraali izgubljene teritorije usvoj posed. Manojlo Kantakuzin je preko trideset godina biodespot Moreje. Ovaj daroviti vojskovoa, upravnik i dravnik,uspeo je da unapredi svoju oblast i da je proiri na raun stranihsuseda. Prestonica Moreje se nalazila u Mistri, ije se ruevine

jo uvek mogu videti na obroncima planine Tajget koja se izdienad spartanskom ravnicom. Kada je Manojlo 1380. godineumro, vlast nad Morejom prelazi s porodice Kantakuzin na tadavladajuu kuu Paleolog, prvo na Teodora, sina cara Jovana V,a potom 1407. godine na Teodora II, sina cara Manojla II istarijeg brata Konstantina Paleologa. Oni su nosili tituludespota, koju je samo car imao prava da dodeli, a teritorijakojom su vladali postala je poznata kao despotovina Moreja.4

Krajem 13. veka carica Irina od Monferata predloila je

svom suprugu Androniku II da usvoji zapadni obiaj deobevlasti meu svojim sinovima i pastorcima. Car je bio zgranut.

4O optoj istoriji despotovine Moreje moe se saznati iz: D. A. Zakythinos,Le Despotat grec de More, I: Histoire politique; II: Vie et Institutions, ed.Chryssa Maltzou, London 1975; S. Runciman, Mistra. Byzantine Capital of thePloponnse, London 1980; I. P. Medvedev, Mistra. , Leningrad 1970. O Manojlu Kantakuzinu: D. M.Nicol, The Byzantine Family of Kantakouzenos (Cantacuzenus) ca. 1100-1460,

Washington, D. C. 1968, no. 25.


18/150

18

Prigovorio je da jedinstveno Istono rimsko car-stvo nikada nemoe biti podeljeno i preobraeno u poliarhiju.5 Meutim,poetkom XV veka ovakva slepa odanost vizantijskoj tradicijipostala je neodriva. Potonji carevi doli su do saznanja kako je

jedini nain da sauvaju svoje rascepkano carstvo upravo ovaj:da upravu i odbranu udaljenih gradova i provincija poveresvojim sinovima, koji bi njima vladali kao despoti. Manojlo II jebio blagosloven svojim mukim potomstvom. Istina, jedan odnjegovih sinova, Mihailo, umro je 1406. godine, ali ostala suestorica. Najstariji sin Jovan bio je predodreen da caranasledi na prestolu. Drugi sin Teodor vladao je kao despot uMoreji. Trei sin Andronik naimenovan je 1408. godine zadespota Soluna, u vreme kada je imao nepunih osam godina.

Nije preostalo jo mnogo raspoloive teritorije za deobu. Iz tograzloga je Manojlo II i ostavio kraj sebe u Carigradu svogetvrtog sina Konstantina, roenog 1405. godine, sve dok se neuprazni odgovarajua apanaa.6

O Konstantinovom detinjstvu i ranim godinama ne zna semnogo. Bio je odan svojoj majci Jeleni, kerki srpskog velikaaKonstantina Dragaa. esto su ga nazivali porfirogenitom, jer jeroen u Purpurnoj odaji carske palate. Po tome se Konstantinrazlikovao od svog starijeg brata Teodora, kao i od mlae brae

Dimitrija i Tome, ali ne i od najstarijeg brata, budueg caraJovana VIII. Jo u svojoj mladosti Konstantin je naao odanogprijatelja u Georgiju Sfrancesu, potonjem istoriaru, iji spisipredstavljaju detaljan i jedinstven izvor za prouavanjeKonstantinovog ivota. Poreklom iz Moreje, Sfrances jeprvobitno sluio na dvoru Manojla II. Njegov ujak je bioKonstantinov tutor, a njegovi roaci Konstantinovi poverenici,prijatelji i pratioci. Kada je Jovan VIII stupio na presto, u poetkunije bio voljan da uslii Konstantinovu molbu da Sfrances stupi

u njegovu slubu, jer je u njemu imao dragocenog carskogizaslanika, diplomatu i savetnika u Carigradu.7 Ipak, kako je

5 Pseudo-Phrantzes, Chronicon malus, ed. V. Grecu, Georgios Sphrantzes,Memorii 1401-1477: in anexy Pseudo-Phrantzes: Macarie Melissenos Cronica1258-1481 1966, 172, ( Sphrantzes, Chron. minus; Phrantzes,Chron. maius).6 Manojlo je taksfe imao sina Konstantina koji je umro dok je bio beba, pre1405. godine. Sphrantzes, Chron. minus, 4; PLP, IX, no. 20491.7Sphrantzes, Chron. minus, 22-4.


19/150

19

Konstantin oduvek bio u dobrim odnosima sa svojim starijimbratom, na kraju je uspeo da ostvari svoj zahtev. Meutim,njegova veza sa mlaom braom, Dimitrijem, roenim 1406, iTomom, roenim 1409. godine, bila je manje prijateljska. Jedan

od Konstantinovih sledbenika u kasnijim godinama hvalio jenjegovu spretnost u lovu, jahanju i borbenim vetinama, kao injegov pustolovni duh, ivotnu snagu i hrabrost.8On je modanasledio neto od zapovednikog dranja svog oca Manojla,ija je pojava ulivala potovanje meu onima koji su ga sretalitokom njegovih putovanja no Zapadnoj Evropi. Ne postojiouvan nijedan Konstantinov portret, osim onih na nekolikonovia i peata. Ti nejasni i stilizovani prikazi nemajupreciznost portreta njegovog brata Jovana VIII, koji je izradio

jedan italijanski slikar koji je cara lino video.9Konstantin je roen u svetu iju su vladajuu klasu inili

pripadnici raznih naroda. Bilo je to drutvo koje je ivelo podstalnom pretnjom propasti. Meoviti brakovi njegovih vladarapredstavljali su politiko sredstvo preivljavanja i opstanka.Konstantinov deda, car Jovan V Paleolog (1354-1391), bio jesin italijanske princeze Ane Savojske. Nzegov ujak, car

Andronik IV, uzeo je za suprugu princezu iz bugarske carskeporodice. Njegov drugi ujak, Teodor I, despot Mistre, oenio je

ker firentinskog vojvode Atine Neria Aajuolija. Njegova tetkaIrina bila je udata za Halila, Orhanovog sina. Roak, koji je vrlokratko vladao kao Jovan VII, bio je oenjen enovljankom izporodice Gatiluzija. ene njegovog starijeg brata, Jovana VIII,bile su Ana, erka Vasilija Moskovskog, zatim Sofija odMonferata i, najzad Marija, kerka Aleksija IV Komnina, caraTrapezunta. Brat Teodor II, despot Mistre, oenio se KliopomMalatesta, kerkom Karla Malatesta, grofa od Riminija. SamKonstantin enio se dva puta, a obe njegove ene bile su

Italijanke. Teko je o njemu govoriti kao o istokrvnom Grku,budui da mu je majka bila Srpkinja, a otac poluitalijan. Ipak,kao i veina njegovih savremenika, on je sebe smatraoRimljaninom, Romejem ili Vizantincem.

8 Ioannis Dokianos, Encomium of the Emperor Constantine Palaiologos, ed.Lambros, PP, I, 221-31, 227.9Na Konstantinovim noviima i peatima, videti nie.


20/150

20

Kada je juna 1422. godine sultan Murat II sa svojimtrupama opkolio Carigrad, Konstantin je imao sedamnaestgodina. Dugo pre toga Vizantija je bila poteena turskeagresije. Car Manojlo II imao je dobre odnose sa prethodnim

sultanom Mehmedom I. Posle Mehmedove smrti 1421. godinepostalo je jasno da se politika Turske prema Vizantiji menja.Opsada Carigrada bila je duga i teka. Odbranom gradauglavnom je upravljao Jovan VIII, koji je neposredno pre togakrunisan kao savladar zajedno sa svojim ocem i predodreenza njegovog zakonitog naslednika. Zahvaljujui Jovanovojbudnosti, Turci su se povukli pre isteka te godine. Ipak, bio je topreteak napor za ve ostarelog cara Manojla. Septembra1422. godine on je doiveo jak modani udar i ostao teko

paralizovan. Iako je posle toga iveo jo pune tri godine, upravuu Carigradu faktiki je preuzeo Jovan. Izgledi na budunost bilisu mrani. Solun se, takoe, nalazio pod turskom opsadom.Manojlov sin Andronik, despot Soluna, bio je mlad i loegzdravlja. U leto 1423. godine, uz oev pristanak, on je ponudioSolun Mleanima. Grad je u septembru promenio gospodara,postavi najvea i jedna od najunosnijih mletakih kolonija nagrkom tlu.10

Jovan VIII je osetio da je dolo vreme da zatrai pomoodZapada, kao to je to pre dvadesetak godina, istina bez mnogouspeha, uinio i njegov otac. U novembru 1423. godine poao

je na put za Veneciju i Ugarsku. Pre toga je Konstantinanaimenovao za regenta u Carigradu. Konstantin je bio mlad.Bio je to njegov prvi susret sa vlau, a tom prilikom je dobio ititulu despota.11Ha svu sreu, stari car Manojlo, iako vezan zapostelju, imao je dovoljno snage da savetom pomogne sinu; iposle nekoliko poetnih neuspeha, Konstantinu je polo za

rukom da zakljui sa Muratom novi mirovni ugovor. Bio je toponiavajui sporazum. Ipak, on je bar za neko vreme potedeoCarigrad novih turskih napada. Potpisan je 22. februara 1424.godine.12Konstantin je dostojanstveno i uspeno obavio svojuregentsku dunost. Poetkom novembra 1424. godine njegov

10Barker, Manuel II, 361-71; Nicol, Last Centuries of Byzantium, 346-51. 11Sphrantzes, Chron. minus, 14-16.12DR, V, nos. 3402-4.


21/150

21

brat Jovan VIII vratio se sa putovanja po Italiji i Maarskojtokom koga je malo ta postigao. Ugarski kralj mu je, kao dobarkatolik, savetovao da se, zajedno sa svojim narodom, zakunepapi na vernost i da sklopi uniju sa rimokatolikom crkvom,

kako bi uveao mogunosti za dobijanje pomoi sa Zapada.Ovaj predlog nije bio nov. Svojevremeno je ponuen iJovanovom ocu Manojlu II On ga, meutim, nikada nijeprihvatio, smatrajui da bi unija sa rimokatolikom crkvomuzbunila Turke i izazvala njihov otpor, kao i da je to vid moralneucene.13

Manojlo II je umro 21. jula 1425. godine u sedamdesetpetoj godini ivota, poto se nekoliko meseci pre toga

zamonaio. Jovan VIII je i formalno postao car. Njegov bratdespot Konstantin sada je morao dobiti svoju apanau. Unedavno zakljuenom sporazumu Turci su velikoduno dozvoliliVizantincima da zadri komad zemlje severno od Carigrada kaosvoj posed. Bila je to teritorija na obali Crnog mora koja seprotezala od Mesemvrije na severu do Derkosa na jugu. Izgledada je njoj pripadala i luka Selimvrija, zapadno od Carigrada.Ovo podruje je 1425. godine dodeljeno despotu Konstantinu.U stratekom smislu ono je bilo vano jer je titilo severne

prilaze Carigradu. Ipak, Konstantin ne bi mogao mnogo da uinida su se Turci odluili da prekre uslove primirja i lie ganjegove apanae.14

Na putu u Veneciju 1423. godine Jovan VIII je svratio uMoreju. U Mistri se video sa svojim bratom despotomTeodorom. Teodor je bio skloniji mirnom ivotu, posveenomnauci, nego stalnim pritiscima upravljanja i ratovanja. Dvegodine ranije on se oenio Kliopom Malatesta iz Riminija. To je

od samog poetka bila nesrena zajednica i Teodor jepokazivao iskrenu elju da se zamonai. Bratovljevu posetu jeiskoristio da mu se poveri. Kada se Jovan vratio u Carigrad,pretpostavljao je da Teodor jo uvek ima iste namere. Zbogtoga je pozvao Konstantina iz Mesemvrije, da on zameni brata

13Barker, Manuel II, 376-9.14Sphrantzes, Chron. minus, 18. Ducas, Istoria Turco-Bizantina (1341-1462),ed. V. Grecu, Bucharest 1958, 237-245. Schreiner, Chron. brev, II, 429-30. DR,

V, no. 3414.


22/150

22

na mestu despota Moreje. Konstantin je vie puta do tadadokazao svoju odanost i sposobnost. Nema sumnje da bimogao postati dostojan gospodar Mistre. Meutim, Teodor se umeuvremenu predomislio. Neki od njegovih pristalica, naroito

njegov ueni prijatelj Jovan Evgenik, podrali su ga u nameri danapusti svetovnu tatinu zarad zadovoljstva koje je pruaoreligiozni ivot. Ali oni drugi, oito reitiji, uspeli su da ga ubedekako je on zapravo mnogo potrebniji svetovnom ivotu. Najzad

je odbio da se odrekne despotovine u korist brata Konstantina ipomirio se sa enom. Kao despot Mistre vladao je sledeihdvadeset godina. Bilo je to vreme napretka despotovine iuspona njenog kulturnog i intelektualnog ivota. PodTeodorovim okriljem mnogi naunici i filozofi okupili su se na

dvoru u Mistri. Kliopa Malatesta je podravala svog mua,hrabrei ga u ovom plemenitom poduhvatu. Kada je 1433.godine umrla, Teodor je bio krajnje utuen i potiten jer ju jevremenom iskreno i neno zavoleo.15

Ovakav razvoj dogaaja onemoguio je Konstantina dapostane despot u Mistri. Ipak, posle oeve smrti,novoimenovani car Jovan VIII odluio je da Konstantinovudarovitost iskoristi to bolje. On bi mogao dobiti na upravuposebnu apanau u Moreji. Bilo je oigledno da Teodor, koji je

sreno iveo na svom posedu u Mistri, nije mnogo praktianovek i da bi mu pomoi podrka sa strane dobrodoli. Turci su1423. godine provalili kroz odbrambeni zid Korintskog kanala,koji je izgradio Manojlo II da bi se zatitio od njihovih upada.Okupirali su Moreju i opustiili je. Malo pre toga italijanski vladarEpira i ostrva Kefalonija, Karlo Toko, okupirao je Klarencu iElidsku niziju na severozapadnoj strani poluostrva. Teodor je sanjim sklopio primirje, ali ono je 1426. godine prekreno i Toko jenastavio svoju kampanju. Stoga je car Jovan odluio da Moreju

i svog brata oslobodi ovih neprilika. Krenuo je iz Carigrada1427. godine sa namerom da se o tome lino pobrine. Sasobom je poveo Konstantina i Georgija Sfrancesa, koji je tada iformalno stupio u Konstantinovu slubu. U Mistru su stigli 26.decembra, odakle su produili za Klarencu koju su opseli sakopna i sa mora. U pomorskoj bici, nedaleko od ostrva Ehinada,

15 Ioannis Eugenikos, Advice to the despot Theodore, ed. Lambros, PP, I, 67-

111.


23/150

23

brodovi Karla Toka su potopljeni, posle ega se on sam predao.Toko se sloio da se odrekne nedavno osvojenih teritorija, ali jepokuao da spase svoje dostojanstvo. Ponudio je Konstantinusvoju mladu bratanicu Madalenu za suprugu, dajui mu

istovremeno Klarencu i Elidu kao njen miraz. Bio je to prijateljskisporazum koji je odgovarao obema stranama. Klarenca jepromenila gospodara 1. maja 1428. godine, a 1. jula, u bliziniPatrasa, Konstantin se oenio Madalenom Toko. Madalena jeprihvatila grko ime Teodora. Posle svadbene ceremonije, njenstric Karlo Toko otplovio je nazad do svojih poseda u Epiru.16

Neposredno pre ove enidbe, Konstantinu je urueno jednodosta udno pismo, sroeno u stihovima. Njegov nepoznatiautor, tvrdei da ga je napisao pod uticajem boanske

inspiracije, estitao je caru Jovanu na pobedi, ali je u isto vremeupozoravao Konstantina da odustane od venanja sabratanicom Karla Toka, jer to je porodica kojoj se ne moeverovati.17Bio je to mudar savet, istina dat iz neto drugaijihrazloga no to je reeno. Postavljanje Konstantina za drugogdespota u Moreji, bio on oenjen Italijankom ili ne, uticalo je nasistem upravljanja i vodilo novim nevoljama u budunosti. Do1428. godine despotovinom je upravljao jedan predstavnikcarske porodice, koga je postavio car. Sada je trebalo da ih

bude dvojica, a ne zadugo i trojica. Taj trei despot trebalo jeda bude Konstantinov mlai brat Toma, koji je odrastao u Mistri.Despotovina je teorijski ostala jedna i nedeljiva. U praksi,meutim, kako e se uskoro pokazati, centralna vlast, koja jesasvim dobro funkcionisala u XIV veku, propala je u vizantijskojprovinciji Moreji, razbivi se na pojedinane i esto zaraeneprincipate.18 Teodor je odbio da ustupi bratu svoje mesto uMistri, ali je podlegao nagovorima da mu preda velike delovesvoje teritorije, ukljuujui luku u Vostici (Egion) na severnoj

obali Moreje, nekoliko gradova i utvrenja u Lakoniji, kao i

16 Sphrantzes, Chron. minus, 20-4; Chalcocondylas, ed. E. Dark, LaoniciChalcocandylae Historiarum Demonstrationes, I, Budapest 1922, 17-19;Schreiner, Chron. brev., II, 435-6. Zakythinos, Despotat grec de More, I, 196-201, 204-5; D. M. Nicol, The Despotate ofEpiros, 1267-1479, Cambridge 1984,190-2.17Anonimno pismo y stihu upueno despotu Konstantinu y Ahaji, ed. Lambros,PP, IV, 88-9.18Zakythinos, Despotat, II, 81.


24/150

24

Kalamatu i Meseniju na zapadnoj obali poluostrva. Toma jedobio zamak Kalavrita severno od Mistre. Konstantin se se upoetku smestio u Klarenci, koja mu je pripala i kao osvajau ikao deo miraza. Ipak, izgleda da car Jovan nije dovoljno

poznavao svoju brau, jer je oekivao da e oni meusobnosaraivati. Bila je to greka.19

U vreme dok se car Jovan jo uvek nalazio u Moreji sasvojom braom, Konstantin je uspeo da ga ubedi kako bi bilaprava teta ne iskoristiti izvrstan poloaj Klarence u cilju pohodana trgovaki i strateki znaajnu luku Patras koja se nijenalazila daleko odatle. Ovaj grad je venekoliko puta promeniogospodare. Godine 1428. nalazio se pod upravom nadbiskupa

Pandolfa Malateste, koga je na to mesto postavio sam papaetiri godine ranije, iako su ga Turci smatrali svojim posedom,dok su Mleani u njemu imali trgovake interese. Upravo su ioni bili ti koji su upozorili papu na opasnost koja je pretila gradu1428. godine. U julu tri brata, Jovan, Konstantin i Toma,udruenim snagama napadaju Patras. Bilo je to prvo ratnoiskustvo mladog Tome. Nisu uspeli da osvoje grad, ali su sepovukli tek kada su branioci pristali da Konstantinu plaajugodinji danak u iznosu od pet stotina zlatnika. Sudei po

svedoenju Georgija Sfrancesa, koji je i sam uestvovao u tompohodu, glavni razlog neuspeha leao je u Teodorovomodbijanju da pomogne svojoj brai. On se jo uvek dvoumio uvezi sa svojim monakim pozivom. Morao je, isto tako, imati naumu i injenicu da je namesnik Patrasa, nadbiskup Malatesta,njegov urak. Bilo bi nepromiljeno uestvovati u njegovomsvrgavanju. Konano, papa nije krio svoje neraspoloenje to jeKliopa Malatesta prela u pravoslavnu veru, nadajui se da etako zadobiti naklonost svog mua. Zbog svega toga Teodor se

radije opredelio da ostane u Mistri.

20

Bilo je vreme da se car Jovan vrati u Carigrad. Pre nego

to je krenuo na put, pozvao je Konstantina u Mistru nadogovor. Tu su se Konstantin i Sfrances sastali u tajnosti iodluili da pokuaju jo jedan pohod na Patras. Ako bi se on

19Sphrantzes, Chron. minus, 26. Zakythinos, Despotat, I, 206.20Sphrantzes, Chron. minus, 24-6. Zakythinos, Despotat, I, 206-7.


25/150

25

ovoga puta uspeno okonao, Konstantin bi ostao u Moreji. Akobi propao, povukao bi se na svoje posede na obali Crnog mora,pri emu bi jo uvek zadrao pravo na Klarencu i druga mesta uMoreji koja su mu pripala kao miraz. Sfrances je detaljno opisao

ono to je potom usledilo. Zajedno sa Konstantinom krenuo jeiz Vostice du obale, zaobili su Patras i doli u Klarencu iHlumuci, gde se u tom asu nalazila Konstantinova ena. Bili suuvereni da e im grko stanovnitvo, nastanjeno u Patrasu,pruiti podrku. Iz Klarence je poslao glasnike njihovim voamakako bi pripremili sve to je bilo potrebno za njegov ulazak ugrad.

Najzad, 1. marta 1429. godine poveo je svoje trupe naPatras. Gradske stareine poslale su pregovaraa koji se vratio

sa vestima da je Konstantin spreman da napadne i zauzmegrad i njegovu tvravu. Napad je otpoeo 20. marta. Vremenomse pretvorio u dugu opsadu, prekidanu manjim sukobima. U

jednom od njih smrtno je stradao Konstantinov konj, ali samKonstantin nije bio ranjen niti zarobljen. Njegov prijateljSfrances spasao mu je ivot, mada je tom prilikom sam ranjen iuhvaen. Osloboen je 23. aprila, vie mrtav nego iv. Tekpoetkom maja branioci su pristali na pregovore. NadbiskupMalatesta je otiao u Italiju da trai pojaanje. Ako se ne bude

vratio do kraja meseca, branioci e se predati. Konstantin injegova vojska su se povukli, i tom prilikom su zauzeli tvravuSaravali.

Nadbiskup se nije vratio do kraja maja. Konstantin je 1.juna ponovo doao pod zidine Patrasa da bi podsetio gradskestareine na dato obeanje i predaju. Oni su se etiri danakasnije sastali u crkvi Svetog Andrije, zatitnika grada, odluivida prihvate Konstantina za svog gospodara. Patras je postao

deo njegove despotovine i Konstantin je Morao da ostane uMoreji. Ipak, tvravu na brdu iznad grada zadrali su ljudinadbiskupa Malateste i nisu je predali sledeih dvanaestmeseci. Predaja Patrasa oalostila je papu, uznemirila Mleanei, najgore od svega, razbesnela Turke.

Sultan Murat je bez oklevanja poslao ultimatum.Konstantinov verni i odani prijatelj Sfrances, koji je proveo punihetrdeset dana u eliji zbog svog gospodara, poslat je da umirisultana i, posle dugih pregovora sa Muratom i Turahanom,


26/150

26

zapovednikom Tesalije, uspeo je da otkloni pretnju od turskeodmazde. U isto vreme, Konstantin je poslao izaslanike daodobrovolje papu i Mleane. Pregovori su trajali nekolikomeseci.

Sfrances se zatekao u Naupaktu, mletakoj luci na drugojstrani zaliva, preko puta Patrasa, kada je tu stigao i nadbiskupMalatesta, vrativi se iz Italije sa nekoliko katalonskih brodova.On je nagovarao sultana da uloi protest protiv grke okupacijenjegove nadbiskupije, ali bilo je kasno da se bilo ta promeni.Neposluni Katalonci, koje je doveo kao pomo, nisu pokazaliprevie interesovanja da povrate izgubljeni Patras, ve su nasvom putu do Klarence opljakali i opustoili obalu. Konstantin

je otkupio od njih grad za 6 000 mletakih zlatnika. Kasnije je,meutim, naredio da se Klarenca sravni sa zemljom, iz bojaznida bi mogla pasti piratima u ruke. Nadbiskup je 1441. godineumro u Pezaru, u Italiji, tvrdei do kraja ivota da je Patras bionjegov i da je dunost svih zapadnih hriana bila da mupomognu da povrati biskupiju svetog Andrije. U meuvremenu,branioci tvrave iznad Patrasa odluili su u julu 1430. godine dase predaju Konstantinu. to se tie vernog Sfrancesa, on jedobio zasluenu nagradu. U novembru iste godine postavljen je

za prvog vizantijskog upravnika grada koji je trijumfalno vraenCarstvu posle punih dve stotine dvadeset pet godina straneokupacije.21

Usledile su nove pobede vizantijske vojske. Konstantinovbrat Toma, ije se sedite nalazilo u Kalavriti, okonao jedugogodinju stranu upravu u Ahaji na ijem su se elu, jo od

21 Sphrantzes, Chron. minus, 40-2; Phrantzes, Chron. maius, 268; Chalco-condylas, II, 18-19; Schreiner, Chron. brev., II, 442-3. E. Gerland, Neue Quellenzur Geschichte des lateinischen Erzbistums Patras, Leipzig 1903, 64-9;Zakythinos, Despotat, I, 207-9; II, 224; A. Bon, La More franque, Paris 1969,323; K. M. Setton, The Papacy and the Levant (1204-1571), II: The FifteenthCentury, Philadelphia, 1978, 31-5. Videti nie, poglavlje 6, 99. panski putnik,Pero Tafur, plovei tim pu-tem 1436. godine javio je da je Florencia"(Clarentza) blizu Patrasa bila grad predivnih graevina, ali sada bez ljudi":

Andanas e Vrajes de Pero Tafur por di-versas partes del mundo avidos (1435-1439), Madrid 1874, 44. Engleski prevodilac Tafura preveo je Florencia" kaoCorinth". Pero Tafur, Travels and Adventures, 1435-1439, u prevodu M. Letts,

London 1926, 49.


27/150

27

etvrtog krstakog pohoda 1204. godine, smenjivali vladariraznih nacionalnosti. Poslednji od njih bio je enovljaninenturione Cakarija koji je, lien veeg dela svojih teritorija,umro 1432. godine. Njegova kerka Katarina udala se za Tomu,

donosei mu preostale teritorije u miraz.22Zapadni kolonijalizamu Moreji umirao je ve nekoliko godina. PreduzimljivostKonstantina i njegove brae, uz podrku cara Jovana VIII,ubrzala je ovaj proces. Do 1430. godine gotovo itava junaGrka osloboena je stranog uticaja i pripojena matici, osimmletakih luka i kolonija na Argosu, Nafplionu, Modonu iKoronu. Meutim, sjaj Konstantinovih uspeha umanjile sustrane vesti koje su stizale caru sa drugih strana. Marta 1430.godine sultan Murat je u krvi uguio mletaku vlast u Solunu.

Ona je trajala samo sedam godina. Solun je pripao Turcima.Janjina, grad na severozapadu Grke, u oktobru iste godinetakoe je pripao Turcima. Iako je Moreja ponovo postala deoVizantijskog carstva, itava severna Grka, sve do Korintskogkanala na jugu, nalazila se pod turskom upravom.23

Mleanima nikako nisu odgovarali uspesi grke vojske uMoreji. Turci su im preoteli Solun. Morali su da povedu vierauna o teritorijama koje su im jo uvek pripadale na jugu

Grke. Tu je vladalo meusobno nepoverenje izmeu Grka iMleana. U pokuaju da nadoknadi njihov uticaj na ekonomskiivot svoje despotovine, Konstantin se okrenuo Dubrovniku, ijisu trgovci bili esti posetioci tih obala. Uprava Dubrovnika jebila zainteresovana da obezbedi svoje trgovake interese, pa jeu februara 1431. godine poslala Konstantinu pismeni predlogsporazuma koji je sadrao njihove uslove i zahteve.24Sporazumnikada nije zakljuen. Ipak, i sama injenica da je predloengovori u prilog obnovljene inicijative despotovine Moreje pod

Konstantinovom upravom. Turci su, takoe, bili nezadovoljnipreporodom Vizantinaca u Moreji. U prolee 1431. godine

22Zakythinos, Despotat, I, 209.23 Nicol, Last Centuries of Byzantium, 367; Nicol, Despotate of Epiros, 1267-1479, 200-3.24 Izvetaj o misiji y Raguzi Georgija Paleologa Kantakuzina upuen despotuPeloponeza" y februaru 1431. objavljen je y Lambrosu, , II, 29-30. . Kreki,Dubrovnik (Raguse) et le Levant au Moyen Age, Paris-La Haye 1961, 51-2 i no.

787; Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 67.


28/150

28

Turahan, sultanov vrhovni zapovednik Tesalije, poslao je izpredostronosti svoje trupe na jug, kako bi jo jednom razorileodbrambeni bedem du Korintskog kanala. Grcima se nikakonije smelo dozvoliti da koriste ovaj zid kao zatitu za svoje

pobunjenike aktivnosti. Trebalo ih je podsetiti da su bilisultanovi vazali.25

Ostalo je da se vidi da li esto zavaeni sinovi porodicePaleolog mogu graditi na svom uspehu i drati Moreju kaoostrvo hrianstva nasuprot sila islama. Sudbina nije bilanaklonjena despotu Konstantinu. Novembra 1429. godine, nezadugo posle njegove pobede kod Patrasa, u Stameronu naElidi umrla mu je supruga Madalena Teodora. U braku su bili

manje od osamnaest meseci i Konstantin je bio skrhan od bola.Sahranjena je u Klarenci, ali su njeni ostaci kasnije preneseni ucrkvu Hrista ivonosca (Zoodotos) u Mistri. Dva uenaknjievnika iz Mistre, Jovan Evgenik i Visarion, mitropolit Nikeje,oplakali su svojim stilskim epitafima ovaj tuni dogaaj.26Nekoliko meseci kasnije, verovatno u elji da bude to blieMistri, Konstantin je sklopio novi dogovor sa svojim mlaimbratom Tomom. Prestonica Tomine apanae nalazila se uKalavriti. U martu 1432. godine on se sloio sa Konstantinom

da zamene teritorije. Konstantin je premestio svoj dvor uKalavritu, a Toma se preselio u Elidu. Bila je to prijateljskazamena, verovatno s odobrenjem njihovog brata, cara Jovana,kao i najstarijeg od trojice despota u Moreji, Teodora, koji je jouvek drao vlast u Mistri.27

25Sphrantzes, Chron. minus, 50; Schreiner, Chron. brev., II, 444.26Ioannis Eugenikos, ed. Lambros, PP, 117-22; Bessarion, ed. Lambros, PP, IV94-5. O Hristovom manastiru Zoodotos y Mistri, videti: Zakythinos, De-spotat,197, 298. O mestu njene smrti (Stamiron, Stamira, nije St. Omer) videti: Bon, LaMore franque, I, 293, 343 n. I.27Sphrantzes, Chron. minus, 50, javlja da ce Toma preselio y Klaren-cu. Ali,poto je Klarenca vebila razorena, mnogo je verovatnije da ce To-ma nastanio

y Patrasu, gde je on i bio 1435. Gerland, Neue Quellen, 67-8, 218.


29/150

29

Dobri odnosi meu braom nisu dugo potrajali. Izvornjihovih nesuglasica bilo je pitanje prevlasti. Car Jovan se eniotri puta, ali nije imao potomka koji bi nasledio pravo na presto ibio proglaen za savladara. Moglo se pretpostaviti da e ga,

kada za to doe vreme, naslediti jedan od njegove brae.injenica je da je on sam najvie nade polagao u Konstantina,to je Teodor znao i zbog ega je bio ogoren. Konstantin seprilino dobro slagao sa Tomom, ali je njegov odnos saTeodorom bio pokvaren zbog pakosti i ljubomore. U avgustu1435. godine car ga je pozvao u Carigrad. Na put je krenuo iGeorgije Sfrances. Teodor je mogao posumnjati da je pitanjenaslednika trona reeno. Marta 1436. godine on takoe stie uCarigrad. Car nije bio u stanju da navede brau na razgovor, a

jo manje na dogovor. Oni su se u Moreju vratili odvojeno, eljnida svoj sukob razree borbom. Do kraja 1436. godine izprestonice su dola dva izaslanika ne bi li smirila zavaenubrau i spreila graanski rat. Tek trea misija, koju jepredvodio budui patrijarh Grigorije Mamas, prizvala ih jepameti. Dogovoreno je da se Konstantin preseli u Carigrad, ada Teodor i Toma ostanu u Moreji kao despoti. Jovan VIII se uto vreme ponovo spremao na put za Italiju i Konstantin jetrebalo da ga jo jednom zameni kao regent. On je doao u

Carigrad 24. septembra 1437. godine. Ne postoje nikakvi zapisio njegovoj nominaciji u savladara. Ali, njegovo proizvoenje uregenta no drugi put ukazuje da je bio predvien za naslednikatrona.28

Krajem novembra Jovan je otplovio za Italiju. Cilj njegovogputa bio je uee na saboru koji je nana Evgenije IV sazvao uFerari kako bi se ostvarila unija izmeu grke i latinske crkve.Papstvo je oduvek smatralo da zapadni hriani ne bi trebaloda pomau Vizantiji u borbi protiv Turaka, sve dok istona crkva

ne otkloni svoje greke i ne prizna poslunost Rimu. Samo utom sluaju krstaki pohod moe krenuti da oslobodi Carigrad iporazi Turke. Posle dugih pregovora, papa Evgenije ubedio jeJovana VIII i njegove najvie crkvene velikodostojnike da otome rasprave na saboru u Ferari. Da bi bio siguran da e se

28Sphrantzes, Chron. minus, 52-4; Syropoulos, Les Memoires" du GrandEcclsiarque de VEglise de Constantinople Sylvesttre Syropoulos sur le Concilede Florence (1438-1439), ed. V. Laurent, Rome 1971, 172, 608; Schreiner,

Chron. brev., II, 448-9.


30/150

30

odazvati njegovom pozivu, poslao je no njih brodove koji su,kao pojaanje Carigradu, doveli jednu etu strelaca sa Krita. Na

jednom od tih brodova doplovio je i Konstantin iz Moreje, potose 1. septembra ukrcao u luci Karistos na Eubeji. Meu

putnicima se nalazio i mletaki svetenik Marko Kondulmeri,koga je Konstantin poslednji put sreo prilikom opsade Patrasa1429. godine.29 Car je poveo u Italiju zaista impresivnudelegaciju. U njoj su bili carigradski patrijarh Josif II,predstavnici patrijarija iz Aleksandrije i Jerusalima, episkopi,monasi i starije svetenstvo, meu kojima iskusni VisarionNikejski, Marko Evgenik iz Efesa i Isidor, mitropolit kijevski. Odsvetovnih linosti najugledniji je bio filozof Georgije GemistPliton iz Mistre, koji je ve nekoliko godina poznavao cara i

njegovu brau. U carevoj pratnji nalazio se i njegov mlai bratDimitrije, koji je titulu despota dobio 1429. godine. On je vepokazao svoju pobunjeniku prirodu i znalo se da je protivnikbilo kakvog plana o uniji dve crkve. Ipak, nije bilo sigurnoostaviti ga u Carigradu. Postojala je sumnja da je traio odTuraka da ga podre u traenju nasledstva prestola.30

Konstantin, najpouzdaniji od brae, pravio je caru najmanje

neprilika. Tokom Jovanovog prvog odsustvovanja 1423 -1424.godine on je dokazao svoju sposobnost kao regent u Carigradu;pored toga, uivao je punu podrku svoje majke, carice JeleneDraga. Iako veu godinama, ona je i dalje aktivno uestvovalau reavanju dravnih pitanja, a Konstantin je bio njennajomiljeniji sin. U njegovoj slubi, kao ministri i savetnici,nalazili su se Luka Notaras, potonji veliki duks, ovek izuzetnogiskustva, i Dimitrije Paleolog Kantakuzin, njegov roak. Imao jeuz sebe i ve proslavljenog Georgija Sfrancesa, na ijem je

venanju 1438. godine Konstantin bio kum.

31

injenica da su seTurci drali primirja i da nisu preduzimali pohod na Carigrad

29Sphrantzes, Chron. minus, 56; Syropoulos, ed. Laurent, 172-3.

30J. Gill, The Council of Florence, Cambridge 1959.

31 Sphrantzes, Chron. minus, 62. O Dimitriju Paleologu Kantakuzinu videti:

Nicol, Byzantine Family of Kantakouzenos, no. 75.


31/150

31

tokom carevog odsustva moe se pripisati Konstantinovommudrom ponaanju u toj opasnoj situaciji. Ipak, u jednomtrenutku tokom 1439. godine on je u pismu zamolio brata u Italijida podseti papu na njegovo obeanje da e do kraja prolea

poslati najmanje dva ratna broda kao pojaanje u odbraniCarigrada. Konstantin se nadao da bi ti brodovi mogli dazaplove najvie petnaestak dana posle prijema njegove poruke,

jer je bilo oitih znakova da se sultan priprema za velikuofanzivu. Na ovu molbu odgovor nikada nije stigao. U svakomsluaju, bila je to lana uzbuna. Sultan je istina spremao vojsku,ali ne da bi napao Carigrad veSmederevo, srpsko utvrenjena Dunavu.32

Sabor u Ferari produio se u svaalaku raspravu. Zavrio

se juna 1439. godine zasedanjem u Firenci, gde je donet akt oujedinjenju grke i latinske crkve. Dekret su potpisali svipripadnici vizantijskog poslanstva, osim jednog.33Car se vratiou Carigrad tek 1. februara sledee godine. Konstantin i Dimitrije,koji je ve ranije doao iz Italije, priredili su mu trijumfalandoek.34 Meutim, vest da je grko poslanstvo na zasedanjupotpisalo sramni sporazum sa papom izazvala je talas gorine iotpora meu Vizantincima. Svom caru su priredili hladnudobrodolicu. Mnogi su se oseali izdanim. Jovanovu tugu jo

vie je uveala tragina vest da mu je, tokom njegovogodsustva, umrla voljena supruga, koju nije video vie od dvegodine.

Konstantinovo miljenje o crkvenom ujedinjenju bilo je istokao i Jovanovo. On nije bio fanatino ni za, ni protiv njega. Akota rtva pravoslavnih hriana (amour propre) omogui dolazakkrstake vojske i spas Carigrada, onda ona nije bila uzaludna.Pravoslavna crkva je oduvek verovala u princip kompromisa.

Ipak, mnogi su protestovali, smatrajui da je unija u Firencipomerila granice tog principa. To je postala tema energinih iponekad nasilnikih prepirki tokom poslednjih godina postojanja

32Konstantinovo pismo, podrano slinim porukama od ponosne carice injegova dva ministra, predao je Fakras Kantakuzin. Nicol, Byzantine Family ofKantakouzenos, no. 74. Syropoulos, ed. Laurent, 396-8. F. Babinger, Mehmedthe Conqueror and his Time, Princeton, N. J. 1978, 16-18.33Latinski tekst o ovom aktu tampan je y Gill , Council of Florence, 414-15.34Syropoulos, ed. Laurent, 544-5.


32/150

32

vizantijskog drutva. Bilo je onih koji su govorili, kao nekadaKonstantinov otac, da je u pitanju gruba diplomatska greka.Unija istone i zapadne hrianske crkve sigurno e izazvatipodozrenje Turaka.35 Mnogo je vie bilo onih, kao mitropolit

Marko Evgenik iz Efesa, koji je jedini iz grkog poslanstva odbioda potpie akt o ujedinjenju, koji su u tome videli konanuizdaju pravoslavnog naslea. Zbog toga e ih sustii gnevboiji. Kasnije e Konstantinov prijatelj Sfrances zapisati da suupravo sabor u Firenci i ujedinjenje crkava predstavljali glavnipovod da Turci osvoje Carigrad. Tada, meutim, zbog oseanjavernosti prema caru i svom gospodaru Konstantinu, on nijemogao tako javno da iskae ovo svoje miljenje. Zato ga jeizneo u formi parabole. Ve tolike godine" pisao je

moji prijatelji i ja imamo obiaj da se, etajui uvekSrednjom ulicom kroz grad, nalazimo u crkvi Svete Sofije.A sada je pronaen neki drugi put koji vodi, kako mirekoe, u istu crkvu; i odmah neki poee da me preklinjuda krenem tim putem sa njima, govorei mi da je stari putdobar i da im je dugo odgovarao, ali i da ovaj novi ni maloza njim ne zaostaje. Sada od jednih ujem da je novi putdobar, a od drugih da je lo. Zato onda ne bih mogao reiIdite u ljubavi i miru u Svetu Sofiju putem kojim elite. Ja

u ii onim kojim sam zajedno sa vama hodio ve tolikovremena, putem kojim su ili vai i moji preci i koji susmatrali dobrim".36Ovakav pomirljiv stav bio je prava retkost.Trpeljivost se, uopte, retko sretala u Carigradu XV veka, aliisto tako i u Firenci ili Rimu. Verovatno je i despot Konstantinnosio u sebi istovetno oseanje za meru. Ipak, politika njegovogbrata cara Jovana za njega je bila na prvom mestu.

Konstantinovo regentstvo u Carigradu okonano jefebruara 1440. godine, kada se car vratio iz Italije. U gradu je

ostao do kraja godine. Razlog zbog koga je odlagao povratak uMoreju bila je njegova elja da se ponovo oeni. Prolo je punihdeset godina od smrti njegove prve ene Madalene Toko.Dama koju je najzad odabrao zvala se Katarina Gatiluzio,kerka enovskog gospodara Lezbosa. Porodica Gatiluzio bila

je vie potovana od porodice Toko iz Epira.

35Phrantzes, Chron. maius, 320.36

Sphrantzes, Chron. minus, 56-8.


33/150

33

Oni su u prolosti vesklapali brakove sa Paleolozima. Bilisu takoe i bogati. Decembra 1440. godine Georgije Sfrances

je otputovao na Lezbos kako bi utanaio sve detalje okoveridbe i braka. Krajem sledee godine Konstantin je isplovio iz

Carigrada u pratnji Sfrancesa i velikog duksa Luke Notarasa.Njihova odrednica bio je Lezbos, gde su se, u Mitileni,Konstantin i Katarina Gatiluzio u avgustu venali. On je useptembru nastavio put za Moreju, dok je njegova novasupruga ostala kod oca na Lezbosu.37

Prole su tri godine kako je Konstantin napustio Moreju. Popovratku je otkrio da se njegova braa, Teodor i Toma, sasvimdobro snalaze i bez njega. Oseao je da bi njegovi lini interesibili potpunije zadovoljeni ako bi se pribliio Carigradu. Njegov

brat Dimitrije je, po povratku iz Italije, dobio apanau na obaliCrnog mora, gde ga je car imao na oku, jer je bilo dobropoznato da je on ogoreni protivnik firentinske unije, i toverovatno vie iz svojih politikih interesa nego iz iskrenihreligioznih ubeenja. Konstantinu je palo na pamet da biDimitrije moda eleo da njih dvojica zamene svoje teritorije.Poslao je Sfrancesa da ovo predloi caru, Dimitriju i sultanuMuratu. Sultan, koji je predstavljao vrhovnu vlast, morao je bitiupuen u jednu ovakvu stvar. Izgleda, meutim da to nije bio

pravi as za pregovore. Dimitrije je ve nainio sopstvenidogovor sa sultanom i objavio rat caru, stavivi se na elopokreta koji se izjanjavao protiv unije u Firenci i igrajui ulogukoja je koristila, kako njegovim linim ambicijama da se doepavlasti tako i turskim politikim interesima. Kada je Sfrancesstigao kod Dimitrija, ovaj se uveliko spremao za pohod naCarigrad sa trupama koje je rado dobio od svog novog prijateljasultana. Nije bio raspoloen da saslua predlog svog brataKonstantina i Sfrances ga je napustio neobavljenog posla.

Opasnost od ovog pohoda postala je u toj meri bliska da je carpozvao Konstantina da pouri iz Moreje kako bi pomogao uodbrani grada.

Turci su napali u aprilu 1442. godine. Konstantin je u juluponovo napustio Moreju. Zaustavio se na Lezbosu da bi sa

37Sphrantzes, Chron. minus, 62-4; Schreiner, Chron. brev., II, 460. W.Miller, The Gattilusi of Lesbos", y Miller, Essays on the Latin Orient,

Cambridge 1921, 329-30.


34/150

34

sobom poveo i svoju enu Katarinu. Meutim, Turci su znali zadolazak i kada je stigao na Lemnos turska flota je uhvatila injega i njegovu suprugu. Sledeih nekoliko meseci Konstantinnije bio u mogunosti da produi put, iako su Mleani poslali

osam ratnih galija da mu pomognu u njegovom, kako su oniopisali, hvale vrednom otporu. Usred te nesree Katarina serazbolela. Okolnosti u kojima su se nalazili samo su jo viepogorale njenu bolest i u avgustu je umrla. Sahranjena je uPaleokastru na Lemnosu. Ubrzo posle toga Turci su otplovili.Tek je u novembru Konstantin, udovac no drugi put, stigao uCarigrad. Dotle je Dimitrijeva opsada ve propala. Car je biovie nego spreman da Konstantinu preda tvravu Selimvriju naobali Mramornog mora, iz koje e moi da kontrolie Dimitrija.

Marta 1443 godine, Sfrances postaje vrhovni zapovednikSelimvrije u ime svog gospodara. Meutim igra izmeuKonstantina i njegove brae jo nije bila zavrena. U junu istegodine u Carigrad stie Teodorov glasnik iz Mistre sa novimpredlogom za cara. Ovoga puta Teodor je taj koji nudi Mistru uzamenu za Konstantinovu upravu nad Selimvrijom. Sa ovomponudom svi su se sloili, mada je malo verovatno da jekonsultovan i Dimitrije. Ona je Teodora pribliila prestolu, aKonstantina, legitimnog naslednika, nainila despotom glavnog

grada Moreje. U oktobru 1443. godine Konstantin stupa u svojunovu slubu u Mistri. Istim brodom kojim je on doplovio Teodorodlazi za Carigrad.38

Konstantinovo otvoreno zalaganje za uniju iz Firencedonelo mu je papinu naklonost; nema sumnje da mu je zbogtoga car Jovan poverio upravljanje Morejom, poslednjomvizantijskom provincijom koja se nalazila u posedu hriana. Tu

je iveo veliki broj katolika, naroito Mleana, u ijim su

utvrenim lukama, Modonu i Koronu u Meseniji, poslovi jouvek cvetali. Firentinska porodica Aajuoli takoe je zadrala,istina prilino beznaajnu kontrolu, nad Atinom. Papa je veoplakao proterivanje arhiepiskopa iz Patrasa za koje je

38Sphrantzes, Chron. minus, 64-6; Chalcocondylos, II, 80; Schreiner,Chron. brev., II, 461, 463-4; F. Thiriet, Rgestes des Dlibrations duSnat de Venise concernant la Romanic IH, Paris-La Haye 1961, nos.

2590, 2597.


35/150

35

Konstantin bio odgovoran. Mleani su smatrali da su despotiMoreje opasnost za njihovu imovinu i trgovaku slobodu U

junoj Grkoj. Ali je papa Evgenije IV gajio iskrenu nadu da eGrci i Italijani, poto su se ujedinili u rimsku veru, moi da ive

sreno pod pokrovitelstvom svetog Petra. U aprilu 1441. godineon je u tom smislu i pisao despotu Konstantinu, podseajui gana njegovo obeanje da e uniju dve crkve uiniti realnim, kakou sadanjosti tako i u budunosti, kada, kako se to ve iniizvesnim, bude nasledio svog brata na prestolu Vizantije.39

39G. Hofmann, ed., Epistolae Pontificiae ad Concilium Florentinumspec-tantes, III (Concilium Florentinum: Documenta et Scriptores,

Series A, I: Rome 1946), no. 249, 35-6.


36/150

36

2KONSTANTIN DESPOT MISTRE

Kada je oktobra 1443. godine Konstantin nasledio Teodorana mestu despota Mistre, uprava, administracija i odbranaMoreje postali su njegova i Tomina briga. Toma je vladaobivim Ahajskim principatom koji mu je pripao kao miraz.Konstantin je odseo u despotskoj palati u Mistri, gradu koji je

oduvek bio prestonica i centralno mesto vizantijskogPeloponeza. Nzegova vlast obuhvatala je velike delovepoluostrva. Sa Tomom nikada nije imao problema. Poto muTeodor i Dimitrije nisu stajali na putu, Konstantin je videomogunost da ponovo ujedini despotovinu i pretvori je ubezbednu i, koliko je god mogue, nezavisnu teritoriju. Imao jeplan, imao je i dobronamerne savetnike, sposobne da muponude reenja, ostvarljiva ili utopijska, za jaanjepoljoprivrede, ekonomije i odbrane Moreje.

Mistra je postala kulturno sredite vizantijskog sveta. Njeniprethodni vladari, uvaeni Teodor II i njegova supruga KliopaMalatesta, podravali su nauku i umetnost. U njoj su boravililjudi od ukusa i znanja. Mistra XV veka pruala je mnogo vieuzbuenja i stvaralake atmosfere od mranog i oajnogCarigrada. Jo uvek su graene crkve, manastiri i palate, ili surenovirane i ukraavane zidnim slikama. Biblioteke supopunjavane novim knjigama, a rukopisi prepisivani zapotomstvo. Dvojica sjajnih intelektualaca u Mistri

Konstantinovog vremena bili su Visarion iz Trapezunta,mitropolit nikejski, i njegov uitelj Georgije Gemist Pliton.Visarion je bio tako ubedljiv i reit tokom rasprava na saboru uFirenci, zalaui se za uniju dve crkve, da ga je papa proglasiokardinalom. Ubrzo no povratku sa ovog zasedanja on jenapustio Mistru i otiao za Rim.40Ali, bio je stalno zabrinut za

40Opte o Visarionu: L. Mhler, Kardinal Bessarion als Theologe, Humanist und

Staatsmann, 3 vols., Paderborn 1923-27, 1942. PLP, II, no. 2707.


37/150

37

blagostanje i budunost Mistre. Pliton je takoe bio i u Firenci.Iako je kao naunik bio vrlo cenjen u Italiji, sabor je smatraodosadnim i neprilinim. Napustio ga je pre kraja da bi se vratio uMistru, gde je vetridesetak godina iveo i radio.

Pliton je jo ranije predstavio niz referata caru Manojlu II idespotu Teodoru II, iznosei svoje predloge koji su se odnosilina obnovu Moreje kao novog centra onoga to je on nazivaohelenizam". Pliton je, takoe, poznavao i dopisivao se sacarom Jovanom VIII, kao i sa Konstantinom.41 Nzegoveteorijske postavke zasnivale su se na pretpostavci da je Moreja,ili Peloponez, na ta njeno drevno ime i upuuje, zapravoostrvo, zatieno od invazije sa mora i lako branjivo zahvaljujuiodbrambenom zidu du Korintskog kanala, iju je izgradnju

smatrao jednim od najveih dostignua Manojla II. Usled svojeizolovanosti i sigurnosti, ono predstalja idealno ovaploenjeteorije, prihvaene od strane svih civilizovanih ljudi, da jemonarhija najpostojaniji i najdelotvorniji oblik vladavine. Bilo jeto opte mesto vizantijskih politikih teoretiara. Ali, Pliton jeizgleda savetovao da despoti Moreje treba da vladaju svojimmalim kraljevstvom na isti nain kao car u Carigradu. Carigrad

je bio novi Rim. Mistra bi mogla postati nova Sparta. UnutarPelopovog ostrva vrsto centralizovana monarhija mogla bi

imati snage da sprovede temeljnu reformu uprave, ekonomije,drutvene strukture, poljoprivrede i, iznad svega, odbraneMoreje. To bi moglo biti kraljevstvo Helena, kao to je i bilo unjihovoj prolosti. Pliton je tvrdio da je to jedini deo grkog svetaoduvek naseljen stanovnitvom isto helenskog porekla koje senikada nije mealo sa doljacima. On kao da je namernoprevideo bezbrojne invazije Slovena, Bugara i ostalihnehelenskih naroda u prolosti, da se i ne govori o Albancimakoje je despot Teodor I hrabrio da dou i nasele se u Moreji u

isto vreme kada je u njoj iveo Pliton. Takoe je zanemarioinjenicu da su Konstantin Paleolog i njegova braa imali u sebisrpske krvi no svojoj majci Jeleni Draga, kao i to da jeKonstantin sa ponosom nosio njeno ime.

41 O Plitonu: . M. Woodhouse, Gemistos Plethon. The Last of

the Hellenes, Oxford 1986, posebno strane 87-8.


38/150

38

Plitonov utopijski program imao je odreene vrednosti, jerje bio sveobuhvatan i odnosio se na sve vidove javnog iprivatnog ivota. Drutvo bi trebalo da bude podeljeno na dveklase, vojnike i poreske obveznike. Prvi bi branili Moreju i njene

stanovnike, drugi bi ih podravali plaajui poreze, ali ne unovcu veu svojim proizvodima. Kralja, ili despota, savetovalabi skuptina, sastavljena ne od aristokratije ve od umerenihljudi ije bi ponaanje trebalo svima da slui za primer. Svazemlja bila bi zajednika imovina. Podravala bi se kultivacijapuste i neobraivane zemlje. Ali, treina svih proizvoda davalabi se u zajednike fondove. Pliton je dobro znao da bi se velikizemljoposednici u despotovini nemilosrdno borili protiv ovakvereforme, jer su se vedugo godina suprotstavljali i nekim manje

drakonskim pokuajima da im se ogranii uticaj. Takoe jepredloio i reformu finansija, kao i zatitu i unapreenje domaeproizvodnje na raun smanjenja uvoza. Na prvom mestu je,ipak, stvaranje i odravanje armije, sastavljene ne od plaenikaili stranaca ve od roenih Grka, vernih svojoj dravi i svomvladaru. Da su njegovi planovi ostvareni, oni bi bez sumnjedoveli do vojne diktature u kojoj bi sve bilo iskljuivo podreenointeresima drave, a drava bi bila oliena u linostiplatonovskog kralja filozofa. Car Manojlo i njegov sin Teodor

imali su dovoljno strpljenja i dobre volje da sasluaju Plitonovesavete i da ga nagrade poastima i privilegijama. Nema,meutim, dokaza da su ita od svega toga ikada usvojili.42

Despot Konstantin je i sam uviao neophodnostuvrivanja odbrane Moreje na takama koje su bile najslabije.im se smestio u Mistri zapoeo je radove na obnavljaubedema du Korinta. Turci su ga 1423. godine lako probili, a1431. godine i unitili. Konstantin i njegov brat Toma su ga, uzveinom nevoljnu saradnju vodeih ljudi te oblasti, u potpunosti

rekonstruisali. Nazvan je Heksamilion, ili zid od est milja".Radovi su okonani u martu 1444. godine.43 Nije to bio prvi

42Plitonove predloene reforme opisao je Woodhouse, Gemistos Plethon, 92-109; Nicol, Last Centuries of Byzantum, 361-2.43O zidu Heksamilion videti Sp. P. Lambros. NE, 2 (1905), 435-89; 4 (1907),20-6, 240-3; 5 (1908), 115-16; Zakythinos, Despotat, I, 236-7; II, 141-2; J. W.Barker, Manuel II, 311-16; K. M. Setton, The Papacy and the Levant, II, 4-5.Datum njegovog zavretka zabeleen je y Kratkim hronikama, ed. Schreiner,

Chron. brev., II, 465.


39/150

39

bedem takve vrste. Korint je bio utvren jo u drevna vremena,pre Kserksove invazije 480. godine. U VI veku car Justinijan jeizgradio mnogo vri zid. Njegove ostatke iskoristio je ManojloII 1415. godine. Taj bedem se protezao od Korintskog do

Saronskog zaliva u duini od 7 028 i 7 760 metara.

Celom svojom duinom bio je vrsto utvren sa 153 tornja.Drugi zapis govori o 130 manjih i devet velikih kula, satvravama na oba kraja bedema i zamkom na mestuJustinijanove utvrde u Istmiji. Manojlo je zavrio svojHeksamilion u roku od dvadeset pet dana, od aprila do maja1415. godine. Bilo je to dostignue koje je izazvalo ushienjemnogih njegovih savremenika, na i Mleana, koji su ipak

ljubazno odbili da uestvuju u trokovima za njegovu izgradnju.Rashodi su zaista bili toliko veliki da su mnogi lokalni stanovnicii zemljoposednici radije izabrali bekstvo na mletaku teritorijunego mogunost da ostanu kao najamni radnici ili da osiromaeusled velikih poreza. Bilo je i onih koji su se otvoreno pobunili,ali su takvi silom primorani na poslunost.

Za izgradnju Heksamiliona vezan je i niz neobinihproroanstava. Smatralo se da ih je izrekla Pitija u Delfima, u

vreme Kserksove invazije na Grku. Izgleda da je prvi koji ih jezabeleio bio italijanski putnik irijako iz Ankone. Proroanstvagovore o etiri zida na Korintskom kanalu. Tri e pasti podnaletima stranih vojski. Samo e etvrti odoleti neprijateljskimnapadima. Prva tri proroanstva, kako se moglo tumaiti poslesvega to se dogodilo, odnosila su se na Justinijanov zid iManojlovu rekonstrukciju tog bedema, koji dva puta nije uspeoda zadri Turke. Poslednje proroanstvo najavljuje da e seetvrti zid pokazati kao poslednja i najvea prepreka

neprijateljima Grka. Oni e biti odbijeni i poraeni kada borpadne na zemlju i kada iz njega izbije krv".

Graditelj etvrtog zida bie roen pod srenom zvezdom.Nisu pominjana nikakva imena, ali bilo je jasno da se misli nadespota Konstantina. Iako skrivenog znaenja, ovoproroanstvo predstavljalo je izraz dirljive optimistike vere u


40/150

40

budunost i, kao i mnogi drugi proroanski iskazi, pokazalo sekao tuna zabluda.44

Ne zadugo poto je okonana izgradnja bedema 1444.

godine, kardinal Visarion, udobno smeten u Rimu, poslao jeKonstantinu dugako pismo. U njemu mu je posebno estitaona rekonstrukciji Heksamiliona. Ali bio je to, po njegovommiljenju, samo poetak.45 Visarion je, po ugledu na svogbiveg uitelja Plitona i u vrlo slinom tonu, predloio itav nizreformi koje su imale za cilj poboljanje odbrane, ekonomije,stabilnosti i duhovnog ivota Moreje. On je predlagao da seprestonica premesti iz Mistre u mesto koje se nalazi nanajkritinijoj taki despotovine. Novi grad mogao bi biti osnovan

u Korintskom tesnacu i on bi predstavljao bazu stajae vojske,neophodne za uvanje bedema, jer pojedinana mobilizacija,do koje bi dolo tek u sluaju opasnosti, ne bi zadovoljilapotrebe hitnih i preventivnih akcija. Posebno je isticao vanostobuke i discipline za vojnike koji bi sainjavali tu preureenuarmiju. Visarionova vizija bila je ira i u nacionalnom smisluslobodnija od Plitonove. On je despotovinu Moreju podKonstantinom video kao ovaploenje slonih napora istonih izapadnih hriana, ujedinjenih u borbi protiv nevernika, to je,

uz pomoBoju, bio rezultat crkvene unije. Visarion je oekivaoda e doi do novog krstakog pohoda koji je papa Evgenije IVplanirao na talasu sveopteg oduevljenja to je zahvatiloZapad posle sabora u Firenci.46

Papa je svoj predlog izneo u oktobru 1439. godine.Trenutak je izgledao povoljan. Konstantin je bio u stalnoj vezisa Rimom i znao je ta se sprema. Takoe je znao da su Turcinapali i osvojili vei deo Srbije i da je njegov roak, despot

uraBrankovi, prebegao u Ugarsku, odakle se i oekivalo dae krenuti u protivnapad na Turke. Predvodie ga Ladislav,

44D. A. Zakythinos, Mlanges offerts Octave et Melpo Merlier, III,Athens 1957, 45-69, posebno 60-3; E. W. Bodnar, The IsthmianFortifications in Oracular Prophecy",American Journal of Archaeology,64 (1960), 165-71.45Visarionovo pismo Konstantinu: ed. Lambros, PP, IV, 32-45. Videti:Zakythinos, Despotat, I, 226-8, 143.46

Nicol, Last Centuries of Byzantium, 378-9; Runciman, Mistra, 82.


41/150

41

poljski kralj Ugarske, i njegov briljantni vojskovoa JanoHunjadi. Pohod protiv bezbonih nevernika trebalo je daorganizuje papski izaslanik, kardinal ulijano ezarini. Papa,Mleani i vojvoda od Burgundije vesu obezbedili flotu koja e

se sresti sa kopnenom vojskom na obalama Crnog mora. Ujunu 1443. godine sve je bilo spremno. Krstai su iz Ugarskekrenuli u julu. Konstantin je bio svestan ovih priprema i arko jeeleo da i sam uzme uea u borbi protiv zajednikogneprijatelja. O predlozima kardinala Visariona moi e i kasnijeda razmisli.

Visarion je ponudio Konstantinu dugorono vienjebudunosti Moreje. Bezbedna oblast iza dobro branjenog zida

trebala bi da postane sigurno utoite za imigrante i izbeglice saraznih strana, koji bi bili pridodati ve postojeim ljudskimpotencijalima u vojsci, poljoprivredi i industriji. Naglaavao jeneophodnost stvaranja i izdravanja profesionalne vojske. Kao iPliton, podravao je podelu drutva na dve klase vojnike iradnike. Veina Visarionvih ideja poticala je zapravo od Plitona.Obojica su ispravno primetili da su rudna bogastva Moreje

jedva naeta; da se proizvodi sa njenih polja moguumnogostruiti sistematinijom obradom; da izvoz robe od

ivotne vanosti za domae stanovnitvo treba da budekontrolisan; najzad, da treba prekinuti uvoz nepotrebnihluksuznih stvari.

Moreja je po svemu spadala u zaostale provincije. Uokolnostima ponovnog ujedinjenja hrianstva, njenostanovnitvo moglo je mnogo toga nauiti od Zapada. Visarion

je predlagao da mladi ljudi iz Grke odlaze na studije u Italiju,kako bi stekli kulturu koja bi ih nainila jezgrom obrazovaneelite, oplemenjene humanizmom, ali i strune u pitanjima

agrotehnike, rudarstva, metalurgije, proizvodnje oruja ibrodogradnje. Steene vetine osposobile bi ih da koristeprirodna bogastva Moreje - drvo iz gotovo nedirnutih uma ilimetale iz rudnika sve dok zemlja ne postane nezavisna isama sebi dovoljna. Ponudio se da i sam lino poduava uItaliji. Smatrao je da nije sramota ako ue od Zapada. Na tajnain mogli bi samo nai neto od svog izgubljenog naslea.Uostalom, Latini su svoju mudrost i tehniku vetinu stekli naprvom mestu od Grka.


42/150

42

Visarion se nije zalagao za tako autoritaran i tvrd reim kaoPliton. Obojica su dugo ivela u Moreji. Dobro su poznavaliosobenost svog naroda, koji je predstavljao najveu tekoubilo kakvim novim promenama. Konstantinov otac, car Manojlo

II, alio je zbog oigledno neizleive strasti velikoposednika ilokalnih arhonata da vode meusobne borbe.47 Visarion jesmatrao da je to zato to su ogrezli u lagodan ivot i letargiju.Neophodna je vrsta ruka monarha, tiranina spartanskog kova,da ujedini zaraene grupe feudalnih zemljoposednika koji sudugo radili ono to im je volja. Po svim Visarionovimpreporukama, Mistra je ostala administrativni i kulurni centardespotovine. Ali, ona nikada nije bila sredite jedinstvene ilicentralizovane uprave. Postavljajui ljude od poverenja za

guvernere veih gradova, Konstantin je sebi obezbedioodreenu meru odanosti. Georgije Sfrances, nekada prvi grkinamesnik Patrasa, postao je odgovoran za Mistru i njenuokolinu. Patrasom je upravljao Aleksije Laskaris; Korintom Jovan Kantakuzin; Vitilonom na rtu Tenar Jovan Paleolog, aza glavnog upravnika cele despotovine Konstantin je postavioSofijanosa Evdemonojanisa, potomka uvene i uticajnepeloponeske porodice.48Lokalna feudalna aristokratija dugo sebunila to njenu slobodu ograniavaju upravnici postavljeni iz

Carigrada. Konstantin je pokuao da pridobije njihovu odanostdajui im olakice i dodeljujui im nove posede. Tri sauvanadokumenta belee poklone u imanjima ili potvrde ugovoranainjenih za vladavine ranijih despota. Ona imaju formuargirovulje, ili srebrne bule, za razliku od hrisovulje, ili zlatnebule, koju je mogao izdati samo car.49 Dva je potpisaoKonstantin kao despot i porfirogenit. Izgleda da je takoepokuao da utie na patriotizam i takmiarski duh mlaihgeneracija time to je organizovao atletske igre u kojima su

pobednike oekivale nagrade. Meutim, moda bi bolje bilo daje posluao Visarionov savet i poslao mladie u Italiju, kako bi

47 Letters of Manuel II Paleologus, ed. G. T. Dennis (CFHB, VIII:Washington, D. C, 1977), no. 51, 144-7; Nicol, Last Centuries ofByzantium, 357.48Zakythinos, Despotat, I, 228-9.49Lambros, PP, IV, 14-18. Zakythinos, Despotat, 1,228-9; II, 99-

100,109-15,123.


43/150

43

otkrili da se svet ne zavrava u Moreji i izuili neke korisneumetnosti i zanate.

Konstantinove ambicije vezane za budunost Moreje nisuse podudarale sa Visarionovim gleditem uloge koju bi ona

mogla da odigra u kontraofanzivi protiv Turaka. On je bio vieovek od akcije nego administrator; i u leto 1444. godine, imsu radovi na Heksamilionu privedeni kraju, on je krenuo upohod, ali ne protiv Turaka veprotiv svojih latinskih suseda naseveru Istma. Nema sumnje da je bio ohrabren novostima izzapadnog hrianskog sveta. Papini krstai krenuli su 1443.godine iz Maarske niz Dunav prema Crnom moru. Njihovonapredovanje uzbunilo je sultana Murata koji je, suoen sadrugim tekoama na istoku, preklinjao za primirje. Ono je

sklopljeno u Segedinu, juna 1444. godine. Konstantin je o svimokolnostima bio dobro obaveten, budui da je u julu poslaoGeorgija Sfrancesa na savetovanje sa voama pohoda,Ladislavom od Ugarske i kardinalom ezarinijem. Takoe je biou kontaktu i sa mletakim admiralom Alvizom Loredanom, ijase flota 1444. ukotvila u Modonu. Segedinski mir potrajao jesamo nekoliko meseci. Kardinal ezarini je, no papinomovlaenju, razreio krstae zakletve date sultanu, posle ega

je Ladislav sa vojskom nastavio napredovanje prema svom

cilju. ezarini je znao za Konstantinove namere i njegovuspremnost da udari na Turke iz Moreje.50Visarion je ubeivaoKonstantina da se ne zalee. Nije mu preporuivao proirenjegranica despotovine Moreje severno od zida Heksamilion,preko Korintskog kanala, jer je ono podrazumevalo invaziju nazemlju suseda koji su takoe bili hriani, ujedinjeni s njimunijom u Firenci. Konstantinovo opravdanje moglo je biti da suoni, kao i on sam, bili turski vazali i da bi oduzimanje njihoveimovine uznemirilo zajednikog neprijatelja, koji se brani u

drugim delovima Istone Evrope. Nekoliko meseci kasnije potoje uo da su papini krstai u pokretu, Konstantin je napao Atiku.Na elu vojvodstva Atine i Tebe, koga su postavili Franci posleetvrtog krstakog pohoda, smenilo se vemnogo stranih vladara. Poetkom 15. veka njega je drala firentinska trgovaka

50Cesarini epistolae, ed. N. Jorga, Notes et Extraits pour servir l'histoire des Croisades au XVe sicle, III, Paris 1902, 110. Zakythinos,

Despotat, I, 230.


44/150

44

porodica Aajuoli, mada pod pokroviteljstvom osmanlijskogsultana. Konstantin se jo od ranije nosio milju da pripoji ovuteritoriju. Kada je 1435. godine vojvoda Antonio Aajuoli umrobez naslednika, njegova udovica obratila se Konstantinu za

pomo; on je poslao Sfrancesa da preuzme vojvodstvo. Turcisu, meutim, bili bri, okupirali su Tebu i spreili Konstantinovzavojevaki poduhvat. On je 1444. godine poverovao da jekucnuo as za novi pokuaj. Na elu vojvodstva u to vremenalazio se Nerio II Aajuoli, jo uvek kao vazal turskog sultana.Turci su bili zauzeti drugim poslovima. Nerio nije bio spremanza borbu. Konstantin je sa vojskom umarirao na Atiku i prisilioNerija da preda Atinu i Tebu, kao i da mu plaa danak koji jedotle plaao sultanu. Zauzimanje Atine izgledalo je posebno

velianstveno. Jedan od Konstantinovih savetnika i laskavacauporedio ga je sa Temistoklom.51Papini krstai nisu stigli daljeod Varne, na obali Crnog mora. Tu su ih unitili Turci podlinom komandom sultana Murata. Kralj Ladislav je poginuo, ameu nebrojenim rtvama naao se i kardinal ezarini.

Varna je bila daleko od Moreje i ove vesti nisu zadraleKonstantina. Njegov prepad preko kanala pokazao se vie negouspenim. Bio je vrlo zadovoljan sobom. Naao je, takoe, inovog saveznika u zapadnom svetu. Filip V, vojvoda od

Burgundije, vatreno je podravao rat protiv nevernika. On jeponudio da opremi brodove za plovidbu do Varne. eznuo je dapomogae stvar u Grkoj i bio je u prijateljskom kontaktu saKonstantinovim bratom Teodorom. Jedna eta od 300 vojnikastigla je 1445. godine iz Burgundije u Moreju. Konstantin ih jedoekao sa dobrodolicom i odmah pridruio sopstvenimtrupama u pohodu na centralnu Grku, kroz Beotiju, Fokidu iplaninu Pind na severu Tesalije, gde su ga Vlasi i Albanciradosno pozdravili kao svog gospodara. Mletaki guverner

Vitrinice, grada na samoj obali mora, bio je prisiljen da napustisvoje prebivalite.52 U isto vreme, Konstantinov guverner

51Sphrantzes, Chron. minus, 52. Ioannis Dokeianos, Letters to theDespot Constantine, ed. Lambros, PP, I, 242. Zakythinos, Despotat, I,212, 230.52Chalcocondylas, II, 91-2; Stefano Magno, Estratti degli Annali Venetidi Stefano Magno, ed. C. Hopf, Chroniques grco-romanes indites ou

peu connues, Berlin 1873, 195. O Konstantinovim pohodima no Atiki i

Beotiji videti: Zakythinos, Despotat, I, 230-1.


45/150

45

Vostice (Egiona), Konstantin Kantakuzin, preao je Korintskizaliv sa odredom peadije i konjice i proterao Turke iz nekolikomesta na zapadu Fokide. Nzegov najvei uspeh bilo jeosvajanje grada Lidoriki, iji su stanovnici bili toliko uzbueni da

su ime svoga grada promenili u Kantakuzinopolis. Kada je papaEvgenije uo za Kantakuzinovo junatvo, protumaio ga je kaoposledicu oduevljenja izazvanog crkvenim ujedinjenjem, anjega je proizveo u dvorskog grofa od Laterana.53

Meutim, hriani ponovo ujedinjenih crkava bili su dalekood meusobnog jedinstva, ak i u zajednikoj borbi protivnevernika. Konstantinove pobede u centralnoj Grkoj nisusvuda izazvale podjednako oduevljenje. Mleani su bili

ogoreni zbog proterivanja svog guvernera iz Vitrinice. U aprilu1445. godine zapovedili su svom kapetanu u Naupaktu da uloinajenerginiji protest kod Konstantina i da zahteva povrataknjihovih kolonija, kao i oslobaanje ratnih zarobljenika.54

Alfonso V, kral. Aragona i Napulja (1415-1458), koji je sanjao oobnavljanju poseda svojih predaka u Italiji i Grkoj, setio se daima nasledna prava na vojvodstvo Atine i Tebe koje su nekaddrali Katalonci. Da bi s tim raistio, napisao je Konstantinu

jedno odluno pismo i poslao ambasadora da preuzme

vojvodstvo.55

Nije zabeleeno kako se to zavrilo. Nekolikomeseci kasnije, meutim, izaslanik iz Moreje doao je naAlfonsov dvor, kako bi ispitao mogunost braka izmeuKonstantina i kerke portugalskog kralja.56 S druge strane,firentinski vojvoda Atine, koji je bio prisiljen da predKonstantinom poloi zakletvu vernosti, poalio se svom ranijemgospodaru, sultanu Muratu, molei ga da mu pomogne kako bise vratilo prethodno stanje. Jo uvek pod utiskom pobede nadudruenim snagama zapadnog hrianstva, kojima su pripadali

i mnogi od njegovih hrianskih vazala, sultan je oceniodespota Konstantina kao najobinijeg pobunjenika, beznaajan

53O Konstantinu Kantakuzinu: Nicol, Byzantine Family ofKantakouzenos, no. 81.54Thiriet, Rgestes, III, no. 2686.55Tekst pisma u: F. Cerone, La politic orientale di Alfonso di

Aragona",Archivio storico per le province napoletane, 27 (1902), 430-1.56

Lambros, y NE, 4 (1907), 431. Zakythinos, Despotat, I, 239.


46/150

46

trn zaboden u jednu stranu njegovog evropskog carstva. Biemu drago da stane na put despotovim snovima o daljnjemosvajanju.

U zimu 1446. godine Murat se stavio na elo vojske za kojuje reeno da je brojala izmeu 50 000 i 60 000 ljudi. Poveo ju jekroz centralnu Grku prema Moreji. Sa njim je poao i nesrenivojvoda Atine i Tebe, Nerio Aajuoli. Jedan od turskihzapovednika odvojio se sa delom trupa i u Lidoriki i Galaksidipomraio kratkotrajnu slavu Kantakuzinopolisa, vrativi Fokidistatus turske provincije. Konstantin je pourio nazad u svojudespotovinu. Zajedno sa bratom Tomom utvrdio se na bedemu

Heksamilion koji su obnovili sa toliko vere. Turska vojska jestigla do zida 27. novembra. Posle ogorene borbe, Konstantin

je poslao sultanu glasnika sa predloenim uslovima mira. Bio jeto Georgije Halkokondil, otac potonjeg istoriara LaonikaHalkokondila. Murat nije doao na pregovore. Bacio je glasnikau tamnicu, zahtevajui da se zid porui bez odlaganja.Konstantin je to odbio. Sultan mu je dao rok od nekoliko danada se predomisli, a svojim ljudima je naredio da zauzmupoloaje itavom duinom bedema.

U normalnim" uslovima srednjovekovnog ratovanjaHeksamilion bi se moda i odrao. No, vremena nisu bilanormalna. Sultan je posedovao novo oruje teke artiljerije,nekoliko dalekometnih topova koje je takoe rasporedio duzida kako bi ga iz njih tukao. Imao je i opsadne maine idugake merdevine. Turske puke drale su branioce zidaprikovane iza zaklona. ivopisan opis napada i odbrane dao je

Laonik Halkokondil, koji je o tome sigurno uo od svog oca.Posle pet dana borbe, bojne trube su, no Muratovomnareenju, zagluujuim piskom oglasile konani juri. Njegoveelitne trupe, janiari, prvi su se popeli na bedem koji se veraspadao. Ve10. decembra Heksamilion je pretvoren u gomiluruevina, a njegovi branioci su ili pobijeni ili zarobljeni. DespotiKonstantin i Toma jedva su uspeli da izbegnu masakr. Tristotine ljudi, koji su se spasli bekstvom i potraili utoite nabrdu zvanom Oksi, u blizini Kenhreje, prevarom su zarobljeni i


47/150

47

svi do jednoga pobijeni. Borovi su bili natopljeni krvlju, ali seproroanstvo pokazalo pogrenim.57

Sultan je potom podelio vojsku. Jednom divizijomkomandovao je Turahan beg, sa nareenjem da krene na jug,

prema Mistri i zemlji despota Konstantina. Sam Murat poveo jeostatak vojske du severne obale Moreje. Grad Sikion primoran

je na predaju i spaljen do temelja. Stanovnitvo je sprovedeno uVosticu kao roblje. Sultan je nastavio da napreduje ka Patrasu.Veina graana potraila je utoite kod Mleana u Naupaktusa druge strane obale. Oko 4 000 ljudi ostalo je u tvravi navrhu brda, odupirui se turskim napadima. Njihov otpor nijeimao veih posledica. Sultan je doao samo da bi kaznio Grke iuveo teror, to je vesa velikim uspehom i postigao. Vreme da

se zavri osvajanje i okupaciju zemlje doi e onda kada on zato bude spreman. Napustio je Patras i krenuo prema Klarenci,gde se ponovo sastao sa Turahanovim trupama. Oni nisu uspelida stignu do Mistre. Bilo je to nepogodno godinje doba zapokuaj prelaska vojske preko planina. Sultan i njegovi ljudipovukli su se istim putem kojim su i doli, ostavljajui za sobomopustoenu i raseljenu Moreju. Savremeni grki i mletaki izvorislau se u tome da je broj hrianskih zarobljenika iznosio 60000.58 Posle ovog dogaaja, bilo je onih koji su tvrdili da je

ruenje Heksamiliona posledica izdaje Albanaca uKonstantinovoj vojsci. Drugi su opet za izdaju optuivalicelokupno stanovnitvo Moreje, zbog ije je bezbednosti zid ibio izgraen. Izdaje je moglo biti. Albanci su retko kad bilipouzdani, dok su Grci iz Moreje esto osuivani zbog svojeravnodunosti i nedostatka borbenog duha. I pored svihPlitonovih i Visarionovih inpresivnih govora, pokazalo se da seHeksamilion nije mogao odbraniti protiv odlune i disciplinovanevojske, i da bi pre ili kasnije pao usled bombardovanja teke

artiljerije.

57Sphrantzes, Chron. minus, 70; Ducas, 279; Chalcocondylas, II, 112-18. Hronologiju je ustanovio Schreiner, Chron. brev., II, 476-9. Lamento katastrofi i njenim posledicama sastavio je Jovan Evgenik, ed. G.Mercati, Opere mino-ri, IV (Studi e Testi, 79: Citt del Vaticano 1973),25-8.58Chalcocondylas, II, 118-19. Naknadnom analizom dolo se do brojamrtvih d 22 000; Lambros, y: NE, 4 (1907), 25-6. Zakythinos,

Despotat, I, 232-5.


48/150

48

Konstantinova uloga u velikoj i traginoj drami, u kojoj suse ujedinjene snage hriana suprotstavile nevernicima,zavrila se poniavajue. On je nastavio da se bori posle velikekatastrofe u Varni. Meutim, hrianske snage su bile suvie

poljuljane da bi mu pruile podrku. Jedini koji mu je poslaopomo bio je Filip Burgundski. Mleani, ija se ratna flotanalazila u Modonu, takoe su mu mogli biti od pomoi. Ali, oninisu zaboravili da je Konstantin napao njihove posede u Grkoj.U februaru 1446. godine mletaka mediteranska flota dobila jenareenje da se vrati u Italiju. Stavljajui svoje trgovakeinterese na prvo mesto, Mleani su obnovili primirje sa turskimsultanom. Kasnije se prialo kako je Konstantin pristao da seoeni kerkom mletakog duda Franeska Foskarija (1429-

1457), ne bi li zadrao vlast nad mletakim ustanovama uMoreji.59U tome sigurno nema istine. Postoje iscrpni mletakiizvori za taj period, i ni jedan jedini ne pominje ovakav predlog,a Franesko Foskari je bio dovoljno pronicljiv da prozre svakogrko lukavstvo usmereno na potkopavanje mletake kontrole uGrkoj. On nije verovao Grcima i mnogo je bio zainteresovanijida ostane u dobrim odnosima sa sultanom, kako bi bio siguranda se mletake trgovine u Carigradu nee zatvoriti ako Turciosvoje grad, to se tada ve gotovo svakoga dana oekivalo.

Konstantin i Toma nisu bili u poloaju da trae od sultanaprimirje. Morali su da ra prihvate kao svog gospodara i da muplaaju godinji danak, to je bio uslov da spasu svoje propalezemlje i posede; takoe su mu morali dati re da nikada vienee obnoviti ruevine Heksamiliona.

Pomo koja nikada nije dola ili je stigla prekasno bila jecrvena nit Konstantinovog ivota. Neto utehe u tekimasovima moglo mu je doneti pismo, puno hvale i laskavih rei,

pristiglo iz Firence, gde je njegov brat, car Jovan, postao dobroznana i potovana linost u vreme sabora 1439. godine. Unjemu su uprava, graanstvo i trgovci iz Firence izjavili da euvek biti na usluzi despotu Konstantinu. Bio je to neobian gest,

jer su potpisani morali znati da je Konstantin nedavno razvlastio

59D. M. Nicol, Byzantium and Venice. A Study in Diplomatic andCultural Relations, Cambridge 1988, 385-7. Lambros, NE, 4 (1907),

431-3, prihvata priu.


49/150

49

poslednjeg firentinskog vojvodu od Atine. Ono nosi datum od 3.maja 1446. godine. Bilo je to prazno obeanje koje je doloprekasno. Turci su upali u Moreju decembra iste godine.60

Poslednje godine Konstantinove vladavine u Mistru je

doputovao italijanski humanista i starinar irijako iz Ankone,neumorni putnik i putopisac.61On je pre toga jednom vebio uMoreji 1437. godine i tom prilikom je predstavljenKonstantinovom bratu, despotu Teodoru II. Ponovo se vratiodeset godina kasnije, idui na jug preko Korinta i Leondarija,gde se sreo sa despotom Tomom. Krajem jula 1447. godinestigao je do podnoja planine Tajget, a zatim i u Mistru, gde mu

je dobrodolicu poeleo Konstantin, o kome je irijako pisaokao o Konstantinu Dragau iz carske porodice Paleologa,

vladajuem despotu". Ha dvoru u Mistri sreo je tada veostarelog Georgija Gemista Plitona, najuenijeg doktora meuGrcima", koga je upoznao prilikom svoje prethodne posete, kaoi Nikolu, alias Laonika Halkokondila, budueg istoriara i sinaGeorgija Halkokondila, s kim seirijako poznavao iz Atine i koji

je godinu dana ranije bio sultanov zarobljenik. Mladi Aaonik seljubazno prihvatio dunosti da povede irijaka u obilazakruevina i spomenika stare Sparte u ravnici pod Mistrom.irijako je zapravo i doao da bi video i pisao o ostacima

antike Grke, a ne o savremenom gradu Mistri. Poetkomoktobra nastavio je svoje putovanje prema Meseniji, u potraziza Nestorovom palatom u Pilosu. Plovio je morem od Koronado tvrave Vitilo na rtu Tenaron, gde je susreo JovanaPaleologa, Konstantinovog namesnika za tu oblast. Iz lukeGition vratio se u planine Mistre, da bi tu proveo zimu 1447-1448. Tu je u februaru 1448. godine sastavio prikaz starogrimskog kalendara za despota Konstantina, opisujui ga kaoKonstantina Paleologa porfirogenita i najdinijeg cara

(vasilevsa) Lakedemonije".

62

U martu je irijako ve bio u

60Pismo iz Firence: Lambros, NE, 4 (1907), 31.61O irijaku od Ankone: R. Sabbadini, Ciriaco d' Ancona e la sua de-scrizioneautografa del Peloponneso trasmessa da Leonardo Botta", Miscellanea Ceriani,Milan 1910, 180-247; E. W. Bodnar, Cyriacus of Ancona and Athens (CollectionLa-tomus, XLIII: Brussels 1960.62Ed. Lambros, PP, IV, 98-9; Bodnar, Cyriacus, 57-9, 61; A. Diller, The

Autographs of Georgius Gemistus Pletho", Scriptorium, 10 (1956), 27-41;

Woodhouse, Gemistos Plethon, 227-8.


50/150

50

Nafplionu, a u aprilu u Korintu, gde ga je primio JovanKantakuzin, Konstantinov prijatelj i namesnik grada, sa kojim seveprethodno sreo u Patrasu.

irijaku iz Ankone svet danas mnogo duguje zbog

njegovog vrednog sakupljanja podataka o ruevinama iostacima antike Grke, kao i zbog zapisa i identifikacijedrevnih predela. On je nazvan o

donald nikol~besmrtni car

Documents