dodatak plus pisa zadaci - danas nije ozbiljno primenila pouke iz dosada{njih rezultata pisa...

Download DODATAK PLUS PISA zadaci - Danas nije ozbiljno primenila pouke iz dosada{njih rezultata PISA istra`ivanja?

Post on 30-Dec-2019

1 views

Category:

Documents

0 download

Embed Size (px)

TRANSCRIPT

  • p e t a k , 2 7 . j a n u a r 2 0 1 7 .

    Srbiji }e u aprilu i maju biti sprovedeno probno PISA testiranje, kao uvod u glavnu studiju 2018. godine, u koju se na{a dr`ava vra}a

    posle propu{tenog prethodnog ciklusa 2015. ^itala~ka pismenost je glavni domen ispitivanja u PISA 2018, zbog ~ega }e najve}i broj zadataka biti upravo iz te oblasti, a u~enici }e re{avati i zadatke iz matemati~ke i nau~ne pismenosti. Pored toga, |aci iz Srbije prvi put }e i u probnom i u glavnom testiranju raditi test iz finansijske pismenosti, a novina je i da }e sve zadatke re{avati pomo}u ra~unara, koji su zamenili papir-olovka testove. Prelazak na elektronsko testiranje donosi nove mogu}nosti za |ake – da otvaraju vi{e stranica, da ozna~avaju delove teksta, prenose, kombinuju..., ali i jo{ kvalitetnija pitanja, ka`e za Danas Dragica Pavlovi} Babi}, nacionalna koordinatorka PISA studije u Srbiji.

    Koliko {kola i u~enika }e u~estvovati u probnom testiranju i kako se pravi uzorak? Da li su kriterijumi definisani za sve zemlje u~esnice na nivou OECD-a?

    – Tako je. Na nivou OECD-a postoje jedinstveni kriterijumi, a osnovno je da imate dovoljan broj u~enika i dovoljno raznovrstan uzorak, ali tako da {to vernije odra`ava stvarnu strukturu populacije u~enika. Potom dogovaramo sa specijalizovanom agencijom za uzorkovanje koje su to va`ne karakteristike koje opisuju na{e u~enike. Za nas su to region, tip {kole, nastavni jezici na kojima se radi... Dakle, kada preciziramo proporcije i dogovorimo va`ne karakteristike uzorka, tek onda dolazimo do biranja konkretnih {kola. U probnom testiranju u~estvova}e po 60 u~enika iz 40 {kola iz svih delova Srbije.

    Nedavne izjave hrvatskih zvani~nika u vezi sa rezultatima PISA 2015 otvorile su pitanje da li uzorak mo`e da se name{ta, odnosno da se isklju~uju odre|ene kategorije u~enika, ne bi li zemlja imala

    bolji rezultat. Da li su kriterijumi na nivou OECD-a garancija da su manipulacije nemogu}e?

    – Op{ti kriterijumi su napravljeni u proceduri koja dugo traje i u kojoj morate da

    dokumentujete da }ete imati uzorak koji realno opisuje stanje u va{em obrazovnom sistemu. Dozvoljena su neka odstupanja, odnosno isklju~enja o kojima se unapred morate dogovoriti. Mo`emo da isklju~ujemo u~enike po razli~itim osnovama, ali ta isklju~enja u zbiru ne smeju da prelaze vi{e od tri odsto. Tako mi, na primer, isklju~ujemo u~enike koji se {koluju na jezicima manjina, ali i o tome se odlu~uje na osnovu njihove zastupljenosti u na{em obrazovnom sistemu na tom obrazovnom uzrastu. Pravilo je jednostavno, deca rade testove na onom jeziku na kojem se {koluju. Tako }e deca koja dolaze iz manjinskih zajednica raditi testove na srpskom ukoliko se {koluju na srpskom. Ali, u~enici koji se {koluju na jezicima manjina rade test na svom nastavnom jeziku. Mi testiramo u~enike koji se {koluju na ma|arskom jeziku, i to u glavnom testiranju, jer su oni u {kolskom sistemu najve}a manjinska zajednica. Me|utim, ne testiramo u~enike na rusinskom, bugarskom i drugim manjinskim jezicima, kao ni decu u specijalnim {kolama, jer njih nema toliko u sistemu, a priprema posebnih testova za njih je u organizacionom smislu, kao i u pogledu obezbe|ivanja kvaliteta testova, zaista veliki posao.

    Da li je mogu}e izbegavanje lo{ih |aka? – Izbegavanje lo{ih u~enika je mo`da

    mogu}e pod nekim specifi~nim okolnostima, a pod tim mislim na izbegavanje ili zaobila`enje pravila na nivou pojedina~ne {kole. No, uvek je ispravnije i za tuma~enje

    nalaza pouzdanije, ukoliko se dr ìmo procedura. Najzad, i za {kole koje organizuju testiranje i za nas kao organizatore istra ìvanja mnogo je jednostavnije ukoliko su svi kriterijumi po{tovani, nego ukoliko poku{avamo da se dovijamo i izbegavamo.

    DODATAK PLUS

    PISA zadaci U s u s r e t n o v o m c i k l u s u t e s t i r a n j a 2 0 1 8 .

    Dragica Pavlovi} Babi}, nacionalna koordinatorka PISA istra`ivanja u Srbiji, o u~e{}u na{e dr`ave u narednom ciklusu i porukama najcenjenije me|unarodne procene u~eni~kih postignu}a

    [kola treba da ohrabruje |ake da napreduju ka znanjima iznad reproduktivnog nivoa

    RAZGOVOR

    U

    Finansijska pismenost [ta }e se testirati u finansijskoj pi- smenosti? – Finansijska pismenost podrazumeva da znate kako da koristite finansijske ala- te, npr. novac, kreditne kartice, ~ekove, da procenite {ta je za vas kratkoro~no, a {ta dugoro~no povoljno... U~enici imaju d`eparac, kupuju mobilne telefone i me- se~ne pakete za njih, vide roditelje koji uzimaju kredite... sve su to situacije koje ih se ti~u ili treba da ih pripreme za bu- du}nosti. Ma kakav rezultat da dobijemo iz finansijske pismenosti, to }e za nas bi- ti korisno. To je tako|e poruka da ne mo- ra svaka oblast da bude poseban pred- met ve} da ima prostora da se izu~ava u okviru postoje}ih sadr`aja i predmeta.

    Obrazovni sistem mora da prati promene na globalnom

    planu: Dragica Pavlovi} Babi}

    Fo to:

    St efa

    na Sa

    vi}

    Nastavak na strani 2

  • 2

    Mogu li takve manipulacije da pokvare rezultat na nacionalnom nivou?

    – To je intervencija na mikro nivou koji ne mo`e da destabilizuje krajnji rezultat. Dakle, ~ak iako {kola uradi tako ne{to, rezultat }e biti onakav kakav bi bio da nije bilo malverzacija. To je u su{tini besmislena intervencija i nije fer ako bismo isklju~ili lo{ije u~enike. Sem toga, ovo su testovi koji mere funkcionalnu pismenost, a ona ne korelira uvek pozitivno sa {kolskim uspehom. Nije tako retko da u~enici koji imaju slabija postignu}a u {koli ostvare vrlo dobre rezultate na PISA testu i obrnuto.

    Da li dr`ave u~esnice dobijaju rezultati probnog testiranja?

    – Ne dobijaju se informacije o postignu}u, jer probno testiranje isklju~ivo slu`i da se testiraju zadaci.

    [ta dr`ava i na{ nacionalni PISA centar nameravaju da urade do po~etka glavnog testiranja i postoji li na~in da se pripremimo da bismo ostvarili bolji rezultat?

    – Kada je re~ o postignu}ima koja se testiraju, to je jedna robusna kategorija i rezultat ne mo`ete tako lako da destabilizujete ili promenite lokalnim intervencijama ili politikama kratkog daha. Pokazalo se kao dobra strategija to {to smo 2009. objavili zbirke sa zadacima iz prethodnih ciklusa i poslali {kolama, ili kada smo 2012. zadatke objavljivali u dnevnim novinama. To je pozitivno uticalo, pre svega, na motivaciju u~enika, ali i na njihov odnos prema testu. Naime, oni su, na osnovu iskustva sa primerima zadataka, imali jasnu sliku o tome kakve zadatke mogu da o~ekuju na samom testiranju i to je umanjilo neizvesnost i iznena|enje na samom testu. Jednom re~ju, bili su pripremljeni i to im je dalo samopouzdanje, a znamo da je samopouzdanje faktor koji doprinosi uspehu. Namera je da se to uradi i ove godine i list Danas }e biti jedan od na{ih partnera u tom poslu. Dobro je da se u~enici upoznaju sa zadacima i da se sa njima ne sretnu prvi put na samom testiranju, jer se oni prili~no razlikuju od njihove {kolske svakodnevice. Od njih se o~ekuje da rade na druga~iji na~in nego na redovnoj nastavi. Po`eljno je i dobro da poku{aju da re{e zadatke, da daju neku argumentaciju koja mo`da nije savr{ena, ali su u tom trenutku za to spremni. Odgovor ne mora da bude savr{en, to mo`e biti dobar poku{aj, ali se i to vrednuje i boduje. Na{i u~enici su obi~no nau~eni da daju ili savr{en odgovor ili nikakav. Objavljivanjem PISA zadataka ne poma`e se samo u~enicima da vide {ta ih o~ekuje na testu ve} jasno ilustrujete {ta od obrazovanja o~ekujemo – da u~enici budu sposobni da re{avaju neke relevantne situacije, da primenjuju znanja, da ih povezuju, da se snalaze u razli~itim situacijama. Ta poruka je va`na za sve koji se bave obrazovanjem, ali i za javnost u celini, da vidimo {ta bismo voleli da imamo u obrazovnom sistemu i {ta o~ekujemo od na{ih nastavnika i {kola.

    PISA zadaci se razlikuju od svakodnevne {kolske prakse u Srbiji. Zanimljivo je da na

    testu iz matemati~ke pismenosti u~enici smeju da koriste digitron, formule su im date na po~etku testa...

    – To poma`e da razumemo {ta bi trebalo da budu ishodi obrazovanja. Kod nas je znanje ono {to dr`ite u glavi i {to mo`ete da izrecitujete u po dana ili no}i. Ali ono {to je obrazovna kompetencija je da znate kako da neko znanje upotrebite. Nije poenta da memori{ite ~injenice po svaku cenu. Jer, informacije su nam sada lako dostupne, ali je bitno da znate kako da te informacije koristite. Test iz matematike na prvoj stranici sadr`i sve formule koje bi mogle u~eniku da zatrebaju. Ali nigde nije re~eno da li }e mu zatrebati ili ne. Dakle, kada re{ava zadatak on treba da utvrdi da li mu je formula potrebna i ako jeste, koja mu je potrebna, onda u~enik tu formulu pronalazi na listi. Ne o~ekuje se da je zna napamet, a i ako je zna napamet, pametno je da proveri da li je dobro zapamtio. Mnogo je va`nije da poka`e da razume odnose me|u informacijama koje su mu date, da ih uredi tako da prona|e matemati~ki model po kojem mo`e da re{i zadatak. Tako|e mo`e da koristi digitron. Kad pogledate kako stvari stoje u `ivotu, od u~enika koji sutra iza|e iz {kole niko ne}e o~ekivati da sabira ili ra~una bez upotrebe digitrona. [kola je mesto na kome se od vas o~ekuje ono {to se u `ivotu nikad ne o~ekuje.

    Kod nas se veruje da su u~enici dostigli maksimum ako usvojena znanja umeju bez gre{ke da reprodukuju i da za to dobiju peticu. Ali izostaje primena...

    – Sva postignu}a u PISA su data kroz opise u kojima se prepoznaju nivoi znanja, dakle, znanja su ure|ena u razvojni red. Za svaku oblast koja se ispituje u PISA je definisano {est nivou postignu}a. Na drugom nivou se nalaze takozvana reproduktivna znanja, a prose~na, tipi~na postignu}a koja ostvaruju na{i u~enici nalaze se na tom nivou. [kola bi

    morala da ohrabruje u~enike da napreduju ka vi{im nivoima znanj