Šta se dešava sa dinarom?

SVEMIRSKI ADVERTAJZING

IZDAJE STUDENTSKA UNIJA EKONOMSKOG FAKULTETA BEOGRAD, NOV 2006.

GODINA IX - BROJ 46

ORHAN PAMUK STUDENTSKI PARLAMENTIntervju sa nobelovcem

Godišnjica katastrofe u Černobilju

MySpace fenomen

Glavni i odGovorni urednikNIKOLA ĆIRKOVIĆ

FakulTeT: Ivana BOJANOVIĆekonoMiJa: Milica LAZAREVIĆdruŠTvo: Sanja AVRAMOVIĆMoZaik: Neva BOJOVIĆ

diZaJn i PriPreMa: TriD

lekTor: Ivana MARKOVIĆ

MENADŽER: Vladimir Gojković

ČLANOVI REDAKCIJE: Jelena Ljubišić, Adrian Stojanović, Marija Nenadović, Mla-den Stevanović, Slobodan Britvec, Marko Simendić, Vladi-mir Gojković, Dragana Aleksić, Branko Krstić, Ivana Mar-ković, Dejan Zec, Marko Trifković, Ivana Bojanović, Branko Kubat, Milijana Komnenić, Anđela Dukovski, Milica Nikolić, Ana Šantak, Mile Bijelić, Milan Savić, Milica Božanić, Boja-na Džepina, Marija Starčević, Branko Skoković

SARADNICI: Goran Javorac, Nenad Maslovara, Ljubomir Javorina, Milen Kakuća

ADRESA REDAKCIJE:Kamenička 6, 11000 BeogradTel: 011/30-21-165Mob: 064/130-39-30

e-adresa: monopollist@gmail.comSajtovi: www.monopollist.org i www.monopollist.ekof.bg.ac.yu

Uvodnik

Sadržaj

Novim semestrom školske 2006/2007. godine otpočeo je, kako na našem, tako i na ostalim fakultetima u Srbiji, proces konkretnog prilagođavanja visokog obrazovanja evropskim standardima u skladu sa Bolonjskim procesom. Naime, po prvi put će se ove godine u skladu sa Zakonom o visokom obrazovanju, na Ekonomskom fakultetu sprovesti izbori za Studentski parlament. Preko ovog tela studenti će na najdirektniji mogući način delegirati svoje predstavnike u pojedina tela Fakulteta i samim tim, njihov će se glas lakše i jače čuti tamo gde je to i potrebno.Druga bitna stvar koju nam nova školska godina donosi jeste problem prevođenja starih akademskih zvanja na nova, “bolonjska”. Upravo je neodlučnost univerziteta i fakulteta Srbije ovih dana podigla prašinu. Priznavanje, odnosno nepriznavanje, titule mastera bivšim i budućim diplomiranim studentima podelilo je akademsku jav-nost. Dok su jedni za priznavanje, a drugi protiv, ono što bi u celoj toj stvari trebalo da bude primaran cilj jeste interes studenata. Verovatno bi najgora moguća opcija mogla biti donošenje odluke da se selektivno pristupi tom problemu, drugim rečima, da svaki fakultet to uradi za sebe. Uz puno argumenata i za i protiv priznavanja, ma kakva odluka bila doneta, iskreno se nadam da će se odnositi na sve i da njom nikako nećemo biti oštećeni mi studenti.

Nikola ĆirkovićGlavni i odgovorni urednik

04 IzborI za StudentSkI parlament06 nezaboravno putovanje fudbalera “ekofa”08 forum lIderStva10 od ekonomSkog fakulteta do nacIonalne korporacIje12 od fIlIpSove do felpSove krIve13 Ima lI u ekonomIjI ljubavI?14 Šta Se deŠava Sa dInarom?16 Privatizacija u Srbiji – očekivanja i efekti18 IrSkI model u SrbIjI22 Želim da Pišem dobre knjige24 nešto je trulo u drŽavi maÐarSkoj?26 ako ne mogu robotI - ŠaljIte ljude!30 prepoznavanje pretnjI32 per advertajzIng ad aStra33 nedelja HolIvuda u beogradu34 veSna jugović – novinar, ekonomiSta, buSSineS women36 mySpace – tvojproStor za prIjatelje

Drage kolege i koleginice proteklih dana ste svakod-nevno imali priliku da na Fakultetu primetite plakate, promotivne letke, potpisujete kandidature, ili jedno-stvno diskukutujete na temu Studentskog parlamen-ta. Pokušaću u nastavku teksta da predstavim samu ideju Studentskog parlamenta, i nadam se probudim interes u svakom od Vas da uzme aktivno učešće na izborima 28. i 29. novembra kako bi izlaznost na pr-vim izborima za Studentski parlament bila što veća, a samim tim i legitimitet izabranog Studentskog par-lamenta neosporan.

Šta je to StudentSkI parlament?Studentski parlament je zakonom propisano telo koje štiti interes i brani prava studenata, ima svoj statut, izabrane delegate, prostorije, pravilnike i na-ravno nadležnosti. Ideja studentskog parlamenta javila se upravo iz razloga neophodnosti postojanja tela studenata koje će na jedan sistemski način re-šavati probleme, i unaprediti položaj studenata na Ekonomskom fakultetu. koje Su najvaŽnije aktivnoSti StudentSkog parlamenta?- bira i razrešava predstavnike studenata u organima i telima Fakulteta:

• u Naučnom-Nastavnom veću do 20% predstavnika studenata

• u Savetu fakulteta 4 studenta• u raznim komisijama• bira studenta prodekana• imenuje člana disciplinske komisije

- razmatra pitanja u vezi sa unapređenjem student-skog standarda i zaštite prava studenata- ostvaruje studentsku, medjufakultetsku i medjuna-rodnu saradnju- organizuje i sprovodi programe stručnih vannastav-nih aktivnosti studenata

-

obavlja sve druge poslove u skladu sa Zakonom, Statutom i opštim aktima Fakulteta

koliko članova ima StudentSkI parlament?Studentski parlament broji 19 članova raspoređenih po godini studija i to:• prva godina 4 predstavnika• druga godina 4 predstavnika• treća godina 3 predstavnika• četvrta godina 3 predstavnika• apsolventi 2 predstavnika• peta godina 2 predstavnika• osoba sa posebnim potrebama 1 predstavnik

ko Ima pravo da Se kandIduje?Pravo da se kandiduju imaju svi studenti Ekonom-skog fakulteta upisani u školskoj godini u kojoj se vrši izbor. Listu kandidata i kandidatkinja za predstavnike u Studentskom parlamentu predlažu studentske or-ganizacije i grupe studenata.Kandidatska list može obuhvatiti svaku godinu po-sebno, više godina ili sve godine. Ukoliko se lista podnosi za jednu od redovnih godina studija (I, II, III i IV) neophodno je da podnosioci sakupe najmanje 50 potpisa studenata sa godine studija za koju se lista podnosi, odnosno ako se lista podnosi za ap-solvente ili master studije potrebno je da se sakupi najmanje 30 potpisa studenata u statusu apsolvena-ta, odnosno 30 potpisa studenata master (i magistar-skih) studija.Ukoliko se lista podnosi za sve godine studija onda je neophodno da se sakupi najmanje 200 potpisa.

ko Ima pravo da glaSa?Pravo da glasaju imaju svi studenti Ekonomskog fakulteta upisani u školskoj godini u kojoj se vrši izbor. Student ima pravo da glasa samo za kan-didata sa svoje godine studija. Prilikom glasanja

Izbori za Studentski parlament 28. i 29. novembra

4

5

student je dužan da pruži na uvid svoj indeks licima koja obezbe-djuju sprovodjenje izbora i time dokaže da je student Fakulteta na kome se izbori sprovode.

ko SprovodI Izbore?Izbore sprovodi Izborna komisija od tri člana koju čine predsednik iz reda profesora i dva člana iz reda studenata. Izborna komisija utvrđuje pravilnik izbora, nadgleda glasanje, proglašava preliminarne rezultate. Predsednik Izborne ko-misije je prof. dr Saša Veljković.Kandidature se podnose do 24. novembra svaki radnim danom u kancelariji studenta prodekana, dok se izbri sprovode 28. i 29. no-vembra u holu Fakulteta u periodu od 8-20h.Želim da istaknem činjenicu da ću par dana po objavljivanju konač-nih rezultata zakazati prvu kon-stitutivnu sednicu Studentskog parlamenta na kojoj će biti izabran predsednik, potpredsednik, i biti formirana ostala tela nephodna za uspešno funkcionisanje Par-lamenta. Obaveza Studentskog parlamenta će biti da u narednih 15 dana od prve konstitutivne sed-nice donese Statut, kao i pravilnike koji će da daju konceptualni okvir za rad Studentskog parlamenta.Ovu priliku koristim da još jed-nom pozovem sve studene na-šeg Fakulteta da uzmu aktivno učešće na izborima, kandiduju se, ili daju svoj glas kolegama za koje smatraju da će na pravi način zastupati njihove interese i tako pokažemo da imamo snagu da bar malo doprinesemo boljem položaju svih studenata Ekonom-skog fakulteta.U slučaju svih dodatnih informa-cija pozivam Vas da se obratite svakim radnim danom u kance-lariji studenta prodekana a ja ću Vam na lično zadovoljstvo pružiti odgovore na sve što smatrate da je neophodno da znate o Student-skom parlamentu.

Student prodekanZoran Arsenović

tradIcIjaOvogodišnje Veče reklama je če-tvrto po redu, a kao i prethodnih godina, očekujemo veliko intere-sovanje, kako među studentima našeg, tako i među studentima drugih fakulteta i ostalih zaintere-sovanih ljubitelja dobrih reklama. Veče reklama će ove godine tra-jati dva dana, odnosno dve veče-ri, kako bismo, ne samo skupili što više sredstava za huma-nitarnu pomoć, već i odgovorili na veli-ko interesovanje za ovu manifestaciju prethodnih godina.

karteCena karte će, kao i prošle godi-ne, biti simboličnih 100 dinara, a o datumu održavanja i mestima prodaje karata bićete naknadno obavešteni. Karte će biti u prodaji i na drugim fakultetima, kako bi svi zainteresovani bili na vreme oba-vešteni o sada već tradicionalnoj večeri posvećenoj reklamama na našem fakutetu. Kao najpogod-nije za emitovanje dvočasovnog programa, mesto održavanja će biti Amfi teatar 1 Ekonomskog fa-kulteta.

HumanItarnI karakterMarketing Radionica je prošle go-dine novcem od prodatih ulaznica kupila medicinski aparat za šesto

odeljenje Infektivne klinike, na kome su smešteni pacijenti oboleli od AIDS-a. Ove godine sakupljena sredstva planiramo da poklonimo Prihvatilištu za zlostavljanu decu, kako bi i druge ustanove dobile našu simboličnu pomoć.

Marketing Radionica - A.Dukovski

Početkom decembra na Ekonomskom fakultetu u Beogradu održaće se Veče reklama - humanitarna manifestacija na kojoj će se prikazati odabrana ostvarenja industrije reklama. U dvočasovnom programu prikazaćemo najkreativnije, najduhovitije i najbolje aktuelne strane i domaće reklame, uz podršku domaćih i inostranih advertising agencija, producentskih kuća i kompanija. U programu će se naći i posebno odabrana ostvarenja preuzeta sa Interneta.

Marketing Radionica je prošle godine novcem od prodatih ulaznica kupila medicinski aparat za šesto odeljenje Infektivne klinike, na kome su smešteni pacijenti oboleli od AIDS-a. Ove

godine sakupljena sredstva planiramo da poklo-nimo Prihvatilištu za zlostavljanu decu, kako bi i druge ustanove dobile našu simboličnu pomoć.

Cena karte će, kao i prošle godine, biti simboličnih 100 dinara, a o da-

tumu održavanja i mestima prodaje karata bićete naknadno obavešteni.

Humanitarni projekat marketing radionice

veče reklama

6

Uspeh je ostvaren. Osvojeno je peto mesto u konku-renciji od dvadeset ekipa, šampiona nacionalnih ta-kmičenja. Ali, kada pitamo igrače, reći će da je ostao žal za neosvojenim prvim mestom ili makar meda-ljom, za šta su postojala re-alna očekivanja. Peto me-sto u konkurenciji najboljih studentskih ekipa iz celog sveta nije loš plasman, ali je izostanak sportske sre-će sprečio realan plasman u fi nale takmičenja.

takmičenjeZoran Kuljača opisao nam je ukratko tok takmičenja: “U kvalifi kacionim meče-vima pobedili smo Iran (Islamic Azad University), Portugal (ESTG Portale-gre) i Tursku (Middle East Technical University). U susretu sa Rusima (Mendeleyev University of Che-mistry Technology) izgubili smo rezultatom 7:6, što je Moskovljanima, omogućilo odlazak u polufi nale, a na kraju i osvajanje titule svetskog prvaka. Sve ekipe

su bile odlično pripremljene, a naša grupa je bila naj-kvalitetnija. Ne tražeći izgovor za jedini poraz, kritika bi se mogla uputiti organizatoru, jer je ove godine sistem takmičenja podrazumevao da samo prvopla-sirani iz kvalifi kacionih grupa odlaze u polufi nale.” I pored toga, da su Beograđani odigrali nerešeno sa

Moskovljanima, nastavili bi takmičenje u polufi na-lu, zbog bolje gol-razlike, tj. ubedljivijih pobeda nad ostalim ekipama.

dablInPošto se igrala po jedna utakmica dnevno, uče-snici su ostatak vremena provodili obilazeći lepote Dablina. Na njihovo i za-dovoljstvo turista, grad sa skoro milion stanovnika je te nedelje bio osunčan svih sedam dana, što je redak slučaj u ovom delu sveta, gde je tokom godine uglavnom oblačno i kišno. Dublin je engleski naziv. Izvorni irski naziv je Bla Klie

(Baile Atha Cliath). Nije samo ime grada potisnuto en-gleskom dominacijom, već i čitav irski jezik, koji danas govori svega 15% Iraca, među kojima su i zaposleni u državnoj administraciji. Mladi ga gotovo i ne govore. Grad je rekom Liffey i lepim mostovima podeljen na severni i južni deo. Spomenici i građevine svedoče o mnogobrojnim irskim pobunama protiv engleske vla-sti u xIx i xx veku. Posle Danaca (koji su vladali do xII veka), Irsku preuzimaju Englezi, ali 1922., posle duge borbe i mnogo žrtava, Dablin ipak postaje glav-ni grad novoobrazovane Slobodne Države Irske. Od tada siromašne i u borbama rušene zemlje, Irska do-brom ekonomskom politikom, zasnovanom na privla-čenju stranih investicija, poslednjih decenija postaje izuzetno bogata zemlja. O životnom standardu govori i veliki broj imigranata. Primer je jeftina radna snaga iz Poljske, čijim se ulaskom u EU, u svakom delu grada mogu videti poljske prodavnice, klubovi i diskoteke.Mesto nalaženja bilo je jedinstveno umetničko ostva-renje u centru grada – Spire of Dublin, 120 metara visoka “igla”, sa 3 metra prečnika u podnožju i na samo 15cm sužena na vrhu. Ulica O’Connell Street, glavna ulica Dablina, i danju i noću je prepuna turi-

Svetsko međuuniverzitetsko prvenstvo u malom fudbalu ‘’dablin 2006’’

nezaboravno putovanje fudbalera “ekofa”Nakon osvajanja domaćeg prvenstva, fudbalska ekipa Ekonomskog fakulteta iz Beograda odmerila je kvalitet i na međunarodnom nivou, učestvujući na World Interuniversity Games “Dublin 2006”, koje je od 9. do 13. oktobra održano u Irskoj

Uspeh je ostvaren. Osvojeno je peto mesto u konku-renciji dvadeset ekipa, šampiona nacionalnih takmi-čenja. Ali, kada pitamo igrače, reći će da je ostao žal za neosvojenim prvim mestom ili makar medaljom, za šta su postojala realna očekivanja. Peto mesto u konkurenciji najboljih studentskih ekipa iz celog sve-ta nije loš plasman, ali je izostanak sportske sreće sprečio realan plasman u fi nale takmičenja.

Malahide zamak

7

sta, zaposlenih ili mladih koji izla-ze u noćni provod.Našim studentima-fudbalerima su posebno bili interesantni zamkovi, kao što je na primer prelepi Mala-hide zamak, star više od 800 godi-na. Po lepoti građevina izdvaja se i Triniti koledž, studentski kompleks u centru grada, koji je toliko lep da istovremeno ima i ulogu muzeja. Na platou u okviru koledža u pro-lazu se mimoilaze studenti i turisti.Globalizacija, sa svim pozitiv-nim i negativnim promenama, nije zaobišla ni ovaj evropski grad. Prodavnice Lacoste, Pra-da i Swarovsky su identične kao i u ostalim svetskim metropolama. Poznati miris hrane vodi do pre-punih McDonald’s i Burger King restorana. Poslovni ljudi iz svih zemalja sveta užurbano koračaju ili se voze Audijem, Mercedesom ili Tojotom, razgovarajući na istom jeziku, naravno – engleskom. Svi prolaznici su isto obučeni kao i oni na drugom kraju sveta. U disko-teci se sluša ista muzika, piju ista pića i igra na sličan način.Fudbaleri su izdvojili polovinu dana i za posetu dva sata vožnje udaljenom Belfastu, glavnom gradu Severne Irske, mnogima poznatom po doskorašnjem delo-vanju organizacije IRA (Irish Re-publican Army), o čemu svedoče stotine murala – političkih natpisa i sadržajnih umetničkih grafi ta.

zanImljIvoStIU toku studentskog takmičenja u malom fudbalu, u Dablinu se igrala i kvalifi kaciona utakmica za Evropsko prvenstvo u velikom fudbalu, kada je Irska odigrala ne-

rešeno sa Češkom. Naši studenti su prvo poluvreme odgledali u jed-nom od originalnih Irish pub-ova, a deo drugog poluvremena na sa-mom stadionu.Hostel u kome je naša ekipa bila smeštena je bio poseban doživljaj. U osamnaestokrevetnoj sobi spa-vali su studenti iz raznih zemalja sveta. Neki su hrkali sa američkim naglaskom, ili buncali na kine-skom, Italijani su prepričavali svo-ja udvaranja iz diskoteka, devojke sa Novog Zelanda su celu noć pokušavale da zaspu, a Nemac je morao svoj bioritam da prilagodi odlasku na spavanje u četiri uju-tru. Posle neprespavane noći bilo je pomalo rizično šetati ulicama Dablina, jer ukoliko niste skoncen-

trisani, vozila poput dabl-dekera, koje smo iz šale zvali Dablin-de-keri, mogu vas iznenaditi sa strane odakle ih ne očekujete. U Irskoj se vozi desnom stranom, a turistima prelazak ulice olakšavaju natpisi koji opominju na koju stranu treba pogledati. Problem se nastavlja i kada se vratite u Beograd, jer ste

se navikli na propise iz Dablina.Naše kolege kažu da su Irce doži-veli kao prijatan i specifi čan ostr-vski narod, sa teško razumljivim engleskim jezikom, dobrim Gu-inness pivom, originalnom muzi-kom, dobrim sluhom, drugačijim humorom, svetlim tenom, pega-vim licima i ne baš tako lepim de-vojkama kao što su kod nas.O “Dablinu 2006” se moglo čuti i na nekoliko radio emisija, a igra-čima je najinteresantnije bilo kada su, u direktnom uključenju za Ra-dio Beograd, imali priliku da oba-veštavaju o toku prvenstva uživo iz Dablina. Detaljnije informacije o takmičenju mogu se videti na www.ifi us.com.

Zahvalnost studentske ekipe ma-log fudbala zaslužuju prodekan za fi nansije docent dr Vlade Milićević, dekan prof. dr Marko Backović i

šef službe za računovodstvo g-đa Olgica Šundić, jer su svojim anga-žovanjem omogućili učešće naših studenata na takmičenju “Dublin 2006”. Takođe, svoju zahvalnost fudbaleri upućuju i Banci Intesi koja je pomogla da ekipa nastupi u kompletnom sastavu.

KRSTIĆ Branko

O “Dablinu 2006” se moglo čuti i na nekoliko radio emisija, a igračima

je najinteresantnije bilo kada su, u direktnom uključenju za Radio Be-

ograd, imali priliku da obaveštavaju o toku prvenstva uživo iz

Spire of Dublin i ulica O’Konel

8

Koja je onda naša potencijalna prednost, u čemu možemo postati lideri? Baš u tome, u liderima - u podizanju mladih, edukovanih ljudi koji su dovoljno sposobni i predu-zimljivi da prave pozitivne prome-ne u svom društvu. U poslednje vreme, kako u svetu, tako sve više i kod nas, kompanije, institucije i organizacije sve više vode „rat” za mladim, edukovanim i sposobnim ljudima. Danas, ključnu stvar za uspeh predstavljaju upravo pojedinci.

Pojedinci koji su talentovani, kre-ativni i posvećeni poslu kojim se bave. Društvu su danas potrebni pozitivni mladi ljudi koji su bez predrasuda i spremni da preuzmu stvari u svoje ruke. Kažu da ko se pripremi za budućnost, ona njemu

i pripada. Zašto ne bismo baš mi, mladi ljudi, koji ćemo uskoro biti pripadnici društvene elite, predu-zeli deo te odgovornosti i učinili nešto za nas same.

mladI za mladeMladi za mlade, to je upravo bila ideja vodilja kojom smo se, kao članovi studentske organizacije AIESEC, poveli u organizovanje prvog kod nas Foruma Liderstva (Leadership Forum) i u okviru nje-ga glavnog događaja - Konferenci-je novih lidera (New Leaders Con-ference). AIESEC je uložio svu svoju energiju i znanje da približi i razvije ovu ideju ne samo među svojim članovima, već i među osta-lim mladim ljudima koji su svesni da ako ne uradimo nešto za sebe niko to drugi neće uraditi za nas.

Šta je uopŠte forum lIderStva?Fоrum Liderstva je projekat kојi је

nedavno pokrenut i koji ima zа cilj podsticanje liderstva među mla-dima. Posvećen je unapređenju razumevanja liderstva i liderskih veština među mladima u Srbiji i regionu, kao preduslovu za njihov doprinos celokupnom društvu. Centralni događaj u okviru Foru-ma je jednodnevna konferencija - Konferencija novih lidera (New Leaders Conference), koja će se održati 5. decembra 2006. u Be-ogradu. Za mesto dešavanja oda-brali smo poslednji sprat Poslov-nog centra Ušće, kao inspirativno mesto za Konferenciju. U toku Konferencije delegati će imati prili-ku da kroz diskusije i praktičan rad sa specijalnim gostima unapređu-ju svoju viziju i liderske veštine.

SpecIjalnI goStI na konferencIjIGosti na seminaru su istaknuti i uticajni lideri iz zemlje i inostran-stva, iz različitih sfera društvenog,

Izazov kao šansa

forum liderstvaU današnje vreme, karakteristično po nadmetanjima za različite resurse, teško je ustanoviti šta je to što predstavlja našu prednost u globalnom pozicioniranju. Da li su to nafta, gas, tehnologija ili možda kapital? Teško da možemo da postanemo vodeća zemlja u tim oblastima jer su ključne uloge već podeljene

Sve informacije možete naći na sajtu www.newleaders.org.yu

aIeSecOsnovan je davne 1948. godine sa idejom razvoja prijateljskih odnosa između zemalja članica. AIESEC je za polovinu veka izrastao u global-nu, neprofi tnu, apolitičku i nezavi-snu organizaciju - platformu za ot-krivanje i razvoj potencijala mladih ljudi. Prisutan u više od 90 zemalja, na više od 800 univerziteta, AIE-SEC pruža priliku sticanja praktič-nih veština i znanja, razvoja lider-skih sposobnosti, stručne prakse u inostranstvu, širenja mreže konta-kata i ukupnog usavršavanja. U našoj zemlji, prva kancelarija AI-ESEC-a osnovana je na Ekonom-skom fakultetu u Beogradu 1953.

godine, svega par godina nakon na-stanka AIESEC organizacije u sve-tu. Ove godine AIESEC proslavlja 53. godine postojanja u našoj zemlji. Tim povodom, kao i svake godine, u periodu od 20. do 26 novembra, biće održana kulturno-edukativna manifestacija ‘’Nedelja AIESEC-a’’ (AIESEC WEEK). Očekuje se sedam spektakularnih dana, nova korisna saznanja, širenje vidika, povezivanje mladih... Sve će to biti obuhvaćeno sledećim programom:

predavanje ‘’Svet kroz bIznIS’’Predavanje ‘’Svet kroz biznis’’ održaće se u utorak 21. novem-

nedelja nesvakidašnjih mogućnosti

aIeSec weekInicijativa, preduzimljivost i proaktivan stav mladih ljudi iste vizije doprineli su utemeljivanju i razvoju danas najveće studentske organizacije na svetu – AIESEC.

9

privrednog, sportskog, naučnog i umetničkog života. Uslov za odabir gostiju je da budu uspešni u profesionalnom i privatnom ži-votu i da predstavljaju uzore koji mogu svojom ličnošću da inspi-rišu delegate. Na konferenciji će biti oko deset specijalnih gostiju: • Milan Todorović, regionalni di-rektor za Balkan, ACTAVIS. Ac-tavis grupa je jedna od vodećih svetskih farmaceutskih kompani-ja, sa radom u 32 zemlje sveta i sa preko 10 000 zaposlenih;• dragan Sakan, osnivač, vlasnik i kreativni direktor marketinške agencije New Moment,• Bojan Bošković, predsednik organizacionog odbora muzičkog festivala ExIT, Srbija,• ivan Tasovac, pijanista, direktor Beogradske fi lharmonije, Srbija,• Hedvig Morvai - Horvat, direktor Građanskog pakta za jugoistočnu regiju od 2002. godine i ovogo-dišnji dobitnik nagrade “Winning Freedom”,• Prof. dr Goran Pitić, predsed-nik Upravnog odbora Societe Ge-nerale Yugoslav Bank, osnivač i vlasnik Fakulteta za ekonomijiu, fi nansije i administraciju,• Žaklina Kušić, generalni me-

nadžer Publicis grupe za Srbiju i Crnu Goru – najstarija evropska marketinška agencija,• Alisa Stojanović, pozorišni redi-telj, docent na Fakultetu dramskih umetnosti, • Ana Sofrenović, glumica,• Luciana Pavan, Digital Media Director, (MTV Global),• Ivan Lalić, dramski pisac.Ono što želimo da postignemo ovom konferencijom je da inspiriše-mo i ohrabrimo de-legate, mlade lidere, da krenu napred i da pošaljemo jaku zajedničku poru-ku celoj javnosti da ovde ima još dovolj-no mladih koji mogu, žele i hoće da urade nešto dobro za svet oko sebe!

ko će biti delegati na Samoj konferencIjI?Potencijalni delegati na konferen-ciji su: lideri studentskih organiza-cija, nagrađeni iz Fonda za mlade talente Vlade Republike Srbije, lideri srednjoškolskih organizacija kao i ostali mladi ljudi koji su poka-

zali svoje talente i želje da ih upo-sle kako bi ovo naše društvo uči-nili boljim mestom za život! Mozda si to baš ti! Ovim putem pozivamo sve vas, koji biste želeli da postanete deo naše ideje i učestvujete na Kon-ferenciji novih lidera, da aplicirate što pre kako bi ušli u proces se-lekcije, jer mesta ima za samo 150 najboljih (prijave na www.newlea-ders.org.yu).

Ideju Foruma liderstva je podržalo Ministarstvo fi nansija Republike Sr-bije, koje je i generalni pokrovitelj, kao i kompanija ACTAVIS koja je partner Konferencije. Institucional-nu podršku Forumu su dali: Mini-starstvo prosvete i sporta Republi-ke Srbije, beogradski Univerzitet, Privredna komora Srbije, Američka privredna komora, Austrijska pri-vredna komora i UNICEF.

Potencijalni delegati na konferenciji su: lideri studentskih organizacija, nagrađeni iz Fonda za

mlade talente Vlade Republike Srbije, lideri sred-njoškolskih organizacija kao i ostali mladi ljudi koji

su pokazali svoje talente i želje da ih uposle kako bi ovo naše društvo učinili boljim mestom za život!

Mozda si to baš ti!

bra u profesorskoj sali na Eko-nomskom fakultetu u Beogradu (između 18h i 21h). Osnovni cilj predavanja je predstavljanje ze-mlje-domaćina, njene privrede i ekonomskih veza sa Srbijom. Ove godine za zemlju domaćina predavanja izabrana je Austrija. Pored studenata koji će učestvo-vati kao delegati, domaćin – pre-davač biće dr Josef Tremal, trgo-vinski ataše austrijske privrede, i još tri lidera vodećih austrijskih kompanija koje su dobro pozicio-nirane na našem tržištu.

predavanje kompanIje ‘’l’oreal’’‘’L’OREAL dan’’ obuhvatiće pre-zentaciju kompanije i predavanje o načinu poslovanja jedne od naj-uspešnijih korporacija na svetu, a

održaće se 23. novembra na Eko-nomskom fakultetu.Isti dan rezervisan je i za pozorišnu predstavu i svečani koktel u čast nekadašnjih članova AIESEC-a, danas mahom uspešnih ljudi. Ovoj svečanosti takođe će prisustvovati predstavnici kompanija-partnera AIESEC-a, kao i predstavnici Eko-nomskog fakulteta u Beogradu.

‘’global vIllage’’Jedinstven i vrlo interesantan kul-turni događaj ‘’GLOBAL VILLAGE’’ održaće se u holu Ekonomskog fa-kulteta u petak 24. novembra. Reč je o velikoj prezentaciji različitih kultura brojnih zemalja, sa ciljem upoznavanja kulturnih karakteristi-ka i druženja sa ljudima iz drugih zemalja koje će se predstaviti na ovogodišnjem ‘’Globalnom selu’’.

fIdeS SemInar Tokom poslednja dva dana AIE-SEC WEEK-a , 25. i 26. novem-bra, održaće se seminar FIDES, na kome će se obrađivati teme iz oblasti fi nansija, osiguranja i ban-karstva. Seminar FIDES postaje tradicionalni deo edukativnih ak-

tivnosti AIESEC-a, s obzirom na to da je ovo drugo održavanje na-vedenog seminara. Biće to odlična prilika za studente da nadgrade svoje akademsko znanje praktič-nim iskustvima ljudi iz vodećih fi -nansijskih kompanija.

Kontakt za dodatne informacije: Jovana Lilić

Broj telefona: +381641769056 E-mail: jovana.lilic@ef.aiesec.org.yu

10

Monopollist: Kako Vam je Eko-nomski fakultet ostao u sećanju?Aleksandar Jović: Fakultet sam završio 1997. godine, u najgore vreme za studente. Moja genera-cija brojala je veliki broj studenata, preko 2000, tako da mi je najviše ostalo u sećanju jurenje mesta u amfi teatru, gužve na predavanjima ili vežbama i gomila ljudi u hodniku na pauzama. Iskustva sa fakulteta su vrlo lepa, kada posmatram broj obaveza koje sada imam. (osmeh) Završio sam smer Bankarstvo i osiguranje, ali faktička specijaliza-cija za tu oblast nije postojala s ob-zirom na razliku između smerova od 4-5 ispita. Spadao sam među redovne studente, koje su poha-đali skoro sva predavanja i vežbe, jer mi je bilo mnogo lakše da na taj način spremam ispite.Ml: Da li ste bili skoro na fakul-tetu?aJ: Moram da priznam da nisam. Poslednji moj dolazak na fakultet bio je dok je profesor Pelević bio dekan.Ml: Da li ste se tokom studiranja bavili nekim vannastavnim aktiv-nostima?

aJ: Tokom mojih studija, Eko-nomski fakultet nije pružao mno-go vremena, a ni mogućnosti za vannastavne aktivnosti. Jedino što je postojalo, i u čemu sam ja učestvovao, bila je sportska sek-cija. Igrao sam košarku za fakultet u ligi Beogradskog fakulteta i veo-ma smo dobro prošli.Ml: Period nakon fakulteta...aJ: Period nakon fakulteta sam proveo u Londonu, na učenju jezi-ka, ali i kratko vreme kao stipendi-sta „Beobanke“. Mada, to i nije bila praksa, već je imalo sve karakteri-stike posla jer sam radio u „Anglo Yugoslav Banci“, banci koja je bila usmerena na povezivanje i olakša-vanje ulaska domaćih banaka na

Nacionalna korporacija za osiguranje stambenih kredita

je relativno nova institucija na fi nansijskom tržištu i počela je sa radom u oktobru 2004.

godine. Za kratko vreme koliko postoji, Korporacija je uspela

da svojim delovanjem značajno poboljša uslove koji vladaju na tržištu stambenih kredita i time

omogući da poveća broj onih koji na ovaj način mogu da

reše stambeno pitanje.

intervju sa g-dinom aleksandrom jovićem, direktorom nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita

od ekonomskog fakulteta do nacionalne korporacije„Ekonomski fakultet daje mnogo znanja, ali ne i usko specijalizovanog i aplikativnog znanja. Ono dolazi u upotrebu tek na višim pozicijama, poziciji menadžmenta, što naravno nije dobro. Privatni fakulteti koriste tu nišu, taj nedostatak Ekonomskog fakulteta, i pružaju praksu i proširuju znanja svojim studentima. Nauka koja nije, a trebalo bi da bude obuhvaćena je psihologija, koja se, između ostalog, bavi i međuljudskim odnosima na šta se i ekonomija svodi.“ (Aleksandar Jović)

11

zapadno tržište. Problem studena-ta kada izađu sa fakulteta jeste da, zbog veličine znanja koji poseduju, „ne žele“ da prihvate „niže“ položa-je. Kada zapošljavam, moje pitanje je: „Šta možete da ponudite da bi izabrali Vas?“ Ja sam u Londonu proveo dve godine i dosta naučio, zbog čega sam mogao jako dobro da odgovorim na to pitanje.Ml: Kako studenti mogu da kom-penzuju taj nedostatak prakse, neophodan za zaposlenje?aJ: Kada zapošljavamo diplomi-rane studente, za koje imamo po-zicije u Korporaciji, ne zahtevamo iskustvo. Što se tiče prakse, Kor-poracija je pri kraju letnjeg seme-stra raspisala konkurs za letnju

praksu i sa Ekonomskog fakulteta je došlo jako malo studenata, što je za mene bilo prilično iznenađujuće. Studenti treba da shvate da ih čeka naporan rad po završetku fakulte-ta, da moraju da prođu iskustvo iz privrede koje jeste, ponekad, neza-nimljivo, ali i neophodno.Ml: Koje je iskustvo potrebno za položaj direktora Korporacije?aJ: Nakon rada u Beobanci, za-poslio sam se u „Raiffeisen“ banci u sektoru rada sa stanovništvom, a nakon toga u „Hypo“ banci u sektoru za rad sa privredom. Obe banke imaju drugačiji koncept rada, s obzirom na njihovu veliči-nu, a rad u takvim bankama me je preporučio za sadašnje radno mesto. Dobio sam poziv ministra fi nansija Mlađana Dinkića i njego-vog savetnika Nikole Đivanovića da preuzmem poslovanje Kor-poracije, što sam rado prihvatio. Može se reći da sam u Korporaciji više okrenut radu sa građanima.Ml: Da li je bilo poteškoća u radu

u Korporaciji? Da li je nastupio period kada se javlja problem sa otplatom rata kredita?aJ: Poteškoća nije bilo. Kao i sva-ki početak i ovaj je bio te-žak. Trebalo nam je neko-liko meseci da se interno organizujemo, ali rezultati su vidljivi. U vreme kada je Korporacija počela sa radom, kamatna stopa na stambene kredite iznosila je oko 10-15% uz dva žiranta neop-hodna za podizanje kredita. Korpo-racija je eliminisala žirante i tokom pregovora sa bankama uspela da limitira kamatnu stopu, produži rok otplate i, naravno, pospeši konku-renciju među bankama. Kao re-

zultat svega, u septembru ove godine kamatna sto-pa iznosila je između 4 i 5% u zavisno-sti od vrste kredita, a rok otplate je pro-dužen na oko

30 godina. Banke se danas utrkuju koja će dati stambeni kredit. Što se tiče problema sa otplatom rata, još uvek nisu nastupili. Do sada se nije desio slučaj da neka rata nije isplaćena na vreme. Ali, to naravno ne znači da neće nastupiti. Statisti-ka govori da se problemi ovog tipa javljaju u periodu od 4-7 godina na-kon početka. Moja prognoza je da će se u Srbiji javiti za 2-3 godine.Ml: Koliko su banke bile otvorene za saradnju?aJ: Bilo je jako teško nagovoriti banke da sarađuju sa Korpo-racijom. Sniženjem kamatne stope, one su gubile svoj „deo kolača“. Najveći uti-caj u toku pregovora na poslovne banke imao je g-din Dinkić, koji je tokom dugih razgovora sa njihovim me-nadžmentom uspeo da ih ubedi u dugoročni interes saradnje sa Kor-poracijom i samim tim poboljšanje

uslova za stambene kredite. Prva banka koja je prihvatila i potpisala ugovor sa Korporacijom je „HVB“ banka.

Ml: Korporacija je državna institu-cija koja se sama fi nansira?aJ: Upravo tako. Nacionalna kor-poracija za osiguranje stambenih kredita osnovana je Zakonom o Nacionalnoj korporaciji za osigura-nje stambenih kredita, maja 2004. godine. Uloga države je bila da obezbedi osnivački kapital koji je bio neophodan za pokretanje ovog projekta. Od tada, država nije ula-gala niti imala potrebe da ulaže kapital u Korporaciju. Korporacija se „sama izdržava“, jer mi nismo dobrotvorna institucija i za svoj rad uzimamo odgovarajuću naknadu. Zato i možemo reći da Korporaci-ja ima veliki broj interesnih grupa – država, poslovne banke i građa-ni. Svi oni imaju različite interese koje treba izbalansirati, zbog čega je sve ovo zanimljivo i dinamično.Ml: Da li imate neke planove, zani-mljive projekte za narednu godinu?aJ: Naredne godine Korporacija će izvršiti sekjuritizaciju, odnosno emisiju sopstvenih hartija od vred-nosti na osnovu portfolija stambe-nih kredita poslovnih banaka. Radi se o hipotekarnim obveznicama koje su visoko kvalitetne.

Ml: G-dine Joviću, hvala na vre-menu koji ste izdvojili za intervju.aJ: Hvala na pozivu.

intervju vodilaMilica LAZAREVIĆ

Korporacija osigurava kredite koje banke ili druge fi nansijske organizacije odobravaju fi zičkim licima za kupovinu, adaptaciju i izgradnju nekretnina, a koji su obezbeđeni hipotekom. Ukoliko Korporacija donese odluku da prihvata da osigura određeni kredit, ona preuzima rizik nenaplativosti tog kredi-ta, što u praksi znači da 75% neto gubitka banke po osnovu nenaplaćenih kredita snosi Korporacija.

Najviša kamatna stopa koju banka može da naplati za kredit koji je osiguran kod Korpora-

cije iznosi 8,95% na godišnjem nivou za model kredita sa učešćem, odnosno 7,45% na godiš-

njem nivou za model kredita sa depozitom.

Korisnici kredita osiguranih kod Korporacije mogu biti svi kreditno sposobni građani, držav-

ljani Srbije, stariji od 23 godine, koji su u stalnom radnom odnosu i koji imaju više od 6 meseci rad-nog staža na trenutnom radnom mestu. Osnovno

pravilo je da mesečna rata ne sme biti veća od polovine mesečnih prihoda korisnika kredita.

12

Prorefor Edmund Felps rođen je 1933.godine i pro-fesor je političke ekonomije na Univerzitetu Kolum-bija, koji ima dugu tradiciju izučavanja ekonomskih nauka i 4 Nobelovca, poslednji među njima bio je Štiglic 2001. godine. Treba napomenuti da Nobelo-va nagrada za ekonomiju nije ustanovljena od strane samog Alfreda Nobela, već od strane Švedske cen-tralne banke 1969.godine.Teorija za koju je Felps dobio Nobela je teorija koju je postavio još kasnih 1960-ih. Logično pitanje je zašto mu je ovo priznanje dodelje-no sa ovolikim zakašnjenjem. Njegovi saradnici dobijali su Nobelove nagrade za oblasti kojima se i Felps bavio. Pre svega, Milton Fridman, koji je pre tridesetak godina dobio nagradu za kritiku Filipsove krive na kojoj je radio zajedno sa Felpsom, a zatim i Lukas za teoriju i ulogu očekivanja.Filipsova kriva već odavno nije onakva kakvom ju je postavio Filips 1958. godine – kao inverzan odnos stope nezaposlenosti i stope ra-sta nominalnih nadnica. Već 1961. godine Semjuelson i Solou su stopu rasta nadni-ca zamenili stopom infl acije i tako ekonomsku politiku stavili na klackalicu trade off-a. Zatim su Fridman i Felps 1967. godine u model uveli adaptivna očekivanja, da bi potom, u tzv. trećoj fazi kriva negativnog nagiba bila zamenjena vertikalnom krivom sa racionalnim infl atornim očekivanjima. Tačnije – u kratkom roku Filipsova kriva ima negativan nagib, a u dugom roku je verikalna. Kao jedan od radova koji su predstavljali uvod u ono što danas nazivamo novim kejnzijaniz-mom, Felps je u makroekonomiju uveo mikroelemen-te, odnosno ljude – radnike, potrošače i preduzeća. “Pokušao sam da unesem ljude u svoj model, naroči-to njihova očekivanja o tome šta će ekonomski akteri preduzimati. Vlada i pojedinci moraju da donose od-luke bez potpunih informacija o stanju sveta, i, što je najvažnije, bez znanja o tome kako ekonomija funk-

cioniše.” Adaptivna infl atorna očekivanja formiraju se na osnovu učenja na greškama, dok kod racionalnih očekivanja učesnici formiraju stavove na osnovu tač-nih predviđanja očekivane stope infl acije.

vIŠedecenIjSko dokazIvanjeFelpsovo istraživanje dovelo je u pitanje tradicional-no gledište da je potreban jednokratni porast stope infl acije da bi došlo do smanjenja nezaposlenosti. Njegova teorija odnosa infl acije i nezaposlenosti de-

luje dosta prirodno: ako je stopa nezaposlenosti niža od prirodne, to dovodi do in-fl atornih pritisaka, dok stopa nezaposlenosti iznad prirod-ne vodi smanjenju stope in-fl acije. U kasnijim radovima Felps se posvetio istraživa-nju uzroka koji određuju tu prirodnu stopu nezaposle-nosti. Predsednik odbora za dodeljiavnje nagrade, Jergen Vejbul, kaže da Felpsov rad može da pomogne i zemlja-ma kao što su Kina i Indija pri defi nisanju ekonomske politike dok stanovništvo be-leži stalni rast.I dok su stručnjaci zauzimali strane po pitanju Felpsove teorije, dekade koje su sledi-le, ‘80-e i ‘90-e, bile su vre-me testiranja i dokazivanja.

Za vreme naftne i sličnih kriza, cene su rasle, infl aci-ja je rasla i nezaposlenost je rasla. Drugo područje kojim se ovaj Nobelovac bavio je procena blagostanja u različitim vremenima. Zlatno pravilo stope štednje govori o odnosu sadašnje po-trošnje i štednje. Po toj teoriji današnje generacije mogu poboljšati blagostanje za buduće generacije kroz investiranje u fi zički kapital i humane resurse. Ova teorija nastala je pod snažnim uticajem fi lozofa Džona Rolsa i njegove teorije pravedne raspodele.Svim ovogodišnjim dobitnicima Nobelove nagrade biće uručene u decembru na svečanoj ceremoniji u Stokholmu.

Milica BOŽANIĆ

edmund felps, dobitnik nobelove nagrade za ekonomiju

od filipsove do felpsove kriveOve godine imamo vrlo zanimljivu situaciju – u dve kategorije Nobelovih nagrada, za mir i ekonomiju, dvojica ekonomista. Jedan koji je dobio priznanje za svoj praktičan rad, a drugi za rad na polju makroekonomske teorije.

13

diPloma, Pa akcijaMuhamed Junus je rođen 1940. godine u Banglade-šu, studirao je na Univerzitetu u Daki kada je dobio sti-pendiju za dalje školovanje u Americi, gde je na Van-derbilt univerzitetu (Nešvil,Tenesi) stekao doktorsku diplomu. Po povratku u Bangladeš radio je kao profe-sor na Čitagong univerzitetu, kada se dogodila velika glad 1974. godine koja je izmenila njegov način razmi-šljanja i njegov život. „Čemu služe sve moje složene ekonomske teorije kada su na trotoarima i tremovima preko puta zgrade u kojoj sam držao predavanja ljudi umirali od gladi? Ništa od ekonomske teorije koju sam podučavao nije se odnosilo na život oko mene.“ Naoružan samo snom o okončanju patnje oko sebe, Junus je 1977. započeo eksperimentalne mikrokredite, da bi do 1983. „Gramin“ banka (reč „gramin“ na bengal-skom znači seoski) zvanično bila osnovana. Prvi kredit u iznosu od samo 27$ odobren je ženi koja se bavila izradom nameštaja od bambusa (zanimljiv podatak je da se preko 95% kredita odobrava ženama!).

Siromašnom je od veće Pomoći ako ga naučiš da Peca umeSto da mu poklonIŠ rIbuPolazeći ove od kineske poslovice, Junusov stav je da socijalna pomoć i donacije samo produbljuju ago-niju siromaštva čineći siromašne još zavisnijim.„Siromašni, jednom ekonomski potpomognuti, po-staju odlučni borci u rešavanju problema stanovniš-tva, smanjenju nepismenosti, zdravijeg života. Kada kreatori svetske politike konačno shvate da su siro-mašni partneri, a ne posmatrači ili protivnici, napre-dovaćemo mnogo brže nego danas.“ Njegova ideja je vrlo jednostavna: dati siromašnima kredite sa dužim rokom otplate kako bi ih uložili u projekte koji će im doneti zaradu i osamostaljenje. Korisnicima kredita nedostaju osnovni uslovi za život koji se mogu popraviti uz pomoć kredita u relativno malim iznosima od svega par desetina ili stotina do-lara. Sistem je u sebe inkorporirao tzv. „16 odluka“ koje su usmerene ka opštem unapređenju života, školovanju dece, poboljšanju ishrane, zdravlja, čiste vode, ukidanju miraza kao tradicije itd. Naročito je podstaknuta solidarnost i kolektivna odgovornost.

kako to Izgleda u prakSI?Ekspozitura banke sačinjena je od nekoliko zaposle-nih i jednog menadžera na terenu. Ekspozitura se osniva tako da pokriva područje od 15 do 22 sela. Menadžer obilazi područje i upoznaje se sa lokalnim miljeem, pronalazi buduće klijente i upoznaje stanov-ništvo sa svrhom i načinom funkcionisanja banke, a zatim se formira grupa od pet debitora. U prvoj fazi, samo dvojica od njih imaju pravo na za-jam. Grupa se prati narednih mesec dana u pošto-vanju pravila banke. Ako prva dva debitora otplate glavnicu i kamatu u periodu od 50 nedelja, ostali čla-novi grupe stiču pravo na zajam. Zbog ove restrikcije postoji stalni pritisak grupe na pojedinca da izmiri dugovanje prema banci što se smatra specifi čnim načinom kolateralnog obezbeđe-nja. To dokazuje i stopa od 95% vraćenih kredita, što nije slučaj kod konvencionalnih banaka. Ono po čemu se Gramin krediti razlikuju od konven-cionalnih jeste nepostojanje kolateralne zaloge u

muhamed junus, dobitnik nobelove nagrade za mir

Ima li u ekonomiji ljubavi?Dr Muhamed Junus i „Gramin“ banka postaju poznati svetu još 1990-tih godina dvadesetog veka, kada je ideja o mikrokreditima za siromašne slojeve stanovništva počela da se širi van granica njegove domovine, prvo u zemljama Azije - Filipini, Nepal, Malezija, da bi danas ovaj princip bio korišćen i u SAD, Norveškoj ... Ova nagrada samo je posledica višedecenijskog rada i velikog broja nagrada koje su joj predhodile. Godine 1999. dr Junus objavio je knjigu „Bankar za siromašne“ („Banker to the poor“), kao svojevrsan oblik memoara u kojoj na popularan način objašnjava svoju ideju i put kojim je prošao u njenoj realizaciji.

Dr Muhamed Junus

14

obliku materijalnih sredstava. Dru-ga izrazita specifi čnost je u tome što kamata prestaje da se obra-čunava onog trenutka kada počne da prevazilazi veličinu glavnice. Krediti su se u početku odobravali u oblasti poljoprivrede i zanatstva, a kasnije se proširili i na druge delatnosti. Kamata na sve kredite iznosi 16%. Banka danas ima preko 2000 ogranaka (ekspozitura), sa oko 19.000 zaposlenih. U modelu je razvijen i sistem rukovođenja na bazi godišnjih skupština, kada ko-risnici kredita biraju lokalne admi-nistrativne savete, čime institucija postaje nekakva vrsta njihovog vlasništva (trenutno oko 96%).

novčana nagrada u donatorSke SvrHeOd svog dela novčane nagrade, koju ravnopravno deli sa Gramin bankom, profesor Junus plani-ra osnivanje dečije očne bolnice i fabrike hrane koja će sa niskim troškovima proizvoditi visoko nu-tritivnu hranu, a prodavaće je po sistemu nominalnih cena. Ideja doktora Junusa obišla je svet. Pitanje koje danas treba da postavimo jeste da li je Nobelova

nagrada samo trenutna igra svet-skih sila, s obzirom na to da je dr Junus muslimanske veroispovesti, ili je njegova ideja zaista temelj na kome bi mogla da se gradi buduća ekonomija. Ako u ekonomiji nema ljubavi, ima li bar empatije?

Milica BOŽANIĆ

Nobelovac među ljudima

kako je Sve Počelo?Sredinom ove godine jedan evro dosezao je i do 88 dinara, pri čemu su mnogi, a pre svega izvoznici, smatrali da je precenjen i da je real-na vredost jednog evra 100 dinara. Međutim, nakon prodaje „Mobtela“, kao i još nekoliko preduzeća, tražnja za dinarom je naglo povećana, pa je evro menjan za oko 80 dinara. Posle toga došlo je do daljeg pada evra.Stručna javnost smatra da je dinar veštački ojačao u poslednjih neko-liko meseci, pre svega zbog priliva stranog novca od privatizacije, kao što je prodaja “Mobtela” norveškom “Telenoru”, a zatim farmaceutske kompanije ”Hemofarm” nemačkoj fi r-mi. Druga bitna stavka su pozajmice komercijalnih banaka u Srbiji u stra-nom novcu, stoga naglašavaju da su to isključivi razlozi za jačanje dinara, a ne trgovina, korenite promene u srpskoj privredi ili veliko poverenje građana u domaću valutu. Pri tome su devizne rezerve Narodne banke Srbije premašile 10 milijardi dolara i praktično sada ne postoji tražnja za devizama.Naglo jačanje dinara mnoge je izne-nadilo. Stručnjaci priznaju da su do-nekle zatečeni, a izvoznici ističu da im je dodatno otežano poslovanje, optužujući Narodnu banku Srbije da ništa ne čini da spreči ovaj negativni trend. Međutim, guverner Radovan Jelašić odbacuje te navode, ističući da Centralna banka nije intervenisa-la, domaća valuta bi dodatno ojačala na 73 dinara za evro: „Narodna ban-ka je za poslednja četiri meseca neto otkupila od menjača bukvalno 600

miliona, a bankama je prodala od tih 600 miliona svega 100 miliona. Da-kle, da nas nije bilo, apresijacija bi bila još viša.“ Jelašić je rekao da na-gla promena deviznog kursa nije do-bra ni za privredu, ni za građane, ali je naglasio da će se kretati u skladu sa ponudom i tražnjom deviza. Tako-đe je izjavio da bi povećanje deviznih rezervi kroz kupovinu stranih valuta dovelo do dodatnog ubacivanja di-nara u promet i rasta infl acije, kao i da bi dalje obaranje deviznog kursa bilo pogrešno, jer ne bi bilo dobro da infl acija naglo padne sa prošlogodiš-njih 17,7 na 5,0 odsto. Ključno pita-nje je da li je ova situacija održiva i do kad će trajati?

šta kaŽu izvoznici?Uglavnom upućuju zamerke da su mere koje preduzima Vlada prilič-no siromašne. Smatraju da kad bi Vlada imala veći broj mera, onda bi se i ovaj negativan efekat na velike izvoznike mogao neutralisati. Zbog ovih negativnih efekata će se sma-njiti profi t. Ali, s druge strane ostvare-na je značajnija stabilizacija, manja je infl acija, dakle ono što je mnogo veća opasnost. Ako bi tražili da se kurs menja, možda bi doprineli neče-mu što bi njih pogodilo mnogo više nego ovo što ih pogađa sada. Sta-

devizni kurs i njegov pad

Šta se dešava sa dinarom? Srpski dinar je poslednjih meseci značajno apresirao, izazivajući pri tome različite reakcije kako kod stanovništva tako i kod stručne javnosti. Šta se zapravo dešava?

15

bilnost je za velike izvoznike važni-ja od toga da li će izgubiti nešto na depresiranom kursu. Veliki izvoznici su obično i veliki uvoznici. Da bi se napravila roba za svetsko tržište mo-raju se uzimati materijali koje koristi konkurencija. Tih materijala obično nema u Srbiji. Od uvoza postoji be-nefi cija, jer se uvozi po niskom kursu i na taj način se amortizuje. Svi veliki izvoznici u Srbiji moraju da unapre-đuju tehnologiju, moraju da uvoze mnogo opreme. Kad se uvozi opre-ma, uvozi se po niskom kursu. Zna-či, postoji kompenzacija za ono što se gubi kod izvoza. I kad se sve zbir-no sagleda, ostaje jedan deo gde se gubi, ali taj deo je manji i on zadovo-ljava velike izvoznike zato što imaju stabilnost, jer u infl aciji svi gube. Ova mogućnost je umanjena kod manjih izvoznika, stoga bi se mogao izvesti zaključak da će ove promene devi-znog kursa ipak lakše preživeti veliki izvoznici. U ovom trenutku vodi se polemika među kreatorima ekonomske poli-tike oko kursa dinara, odnosno da li bi on trebalo da bude u funkciji obaranja infl acije ili jačanja produk-tivnosti srpske privrede, ili treba da bude kombinacija oba elementa, što Međunarodni monetarni fond najče-šće sugeriše.

šta kaŽe javnoSt?Ono što građane zanima ovih dana jeste zašto ne padaju cene sa apre-sijacijom evra? Tu postoji više odgo-

vora. Ni jedna državna fi rma nije spu-stila cene, pa zašto bi to uradila neka privatna? To nije samo naš problem, reč je o prostoj rigidnosti cena na dole, ali takođe i o situaciji u kojoj je monopolistima omogućeno da uvo-ze sada jeftinije a prodaju skuplje. Jedan od razloga što je ovogodišnja infl acija tolika kolika jeste je to što je dobar deo cena kontrolisan. Znači,

nije dopušteno njihovo povećavanje, pri čemu je cena električne energije i grejanja još uvek daleko od eko-nomske cene. Shodno tome, javnost smatra da je cela ova situacija veštački stvo-rena i zbog očekivanja da će evro naglo sko-čiti posle Nove godine ne postoje značajnije promene u cenama. Drugi razlog koji se često čuje ovih dana su izbori. Teško je pro-ceniti koliki je politički uticaj na kurs dinara. Prema nekim proce-nama, jačanje doma-će valute motivisano je predstojećim izborima. Istovremeno, svaki izbori podrazumevaju političku neizvesnost, jer u slučaju Srbije nije jasno koja opcija bi mogla da pobedi i for-mira Vladu. Tu je i pi-tanje statusa Kosova, saradnje sa Haškim sudom. Dakle, politička neizvesnost je i dalje velika i ne zna se kako to može uticati na kurs dinara. Kada je reč o ekonom-skim trendovima, verovatno će stra-ne investicije do kraja godine zadr-žati visoki nivo. Prodaja Vojvođanske banke grčkom partneru svakako će biti dodatni podstrek dinaru. S dru-ge strane, pozajmice komercijalnih banaka u stranoj valuti su smanjene

zbog intervenci-je Narodne ban-ke. Sveukupno, to otežava pro-jekciju kretanja kursa dinara u kratkoročnom periodu.

Da li je jak dinar koristan za građane? Bankarski krediti se i dalje pretežno odobravaju u evrima, ili su vezani za njega, tako da je strana valuta i dalje veoma snažan elemenat u fi nansij-skom sektoru Srbije. Kada je reč o velikom trgovinskom defi citu, to ove godine neće biti veliki problem, jer je u osnovi pokriven stranim investici-jama. Međutim, biće otežano njego-

vo fi nansiranje narednih godina ako strana ulaganja budu manja. Onda će Srbija morati da se dodatno zadu-žuje u inostranstvu, što brine, imajući

u vidu da je njen spoljni dug već pri-lično velik. Iz Narodne banke Srbije ovih dana najavljuju sankcije za ban-ke koje ne budu poštovale promene deviznog kursa i svojim klijentima budu naplaćivale njihove obaveze po prethodnom nivou istog.

u zaključku…Ocene nekih stranih analitičara su da će u naredne dve-tri godine dinar ponovo oslabiti. Međutim, kratoko-ročno posmatrano, ne može se sa sigurnošću predvideti kada će doći do obrta. Jedan od zaključaka je bio da je srpski dinar jedna od najprece-njenijih valuta u regionu, što se odra-žava na izvoz zemlje i konkurentnost na međunarodnom tržištu. To znači da bi, naročito posle poslednjeg ra-sta, dinar trebalo da oslabi, ali teško je u ovom trenutku reći koliko će nje-gova vrednost opasti, imajući u vidu razne lobije, pre svega uvozni, kao i opredeljenje Narodne banke koja ne želi drastičnu devalvaciju domaće valute.

Ana ŠANTAKanasantak@hotmail.com

„Narodna banka je za poslednja četiri meseca neto otkupila od menjača bukvalno 600 miliona, a bankama je prodala od tih 600 miliona svega 100 miliona. Dakle, da nas nije bilo, apresijacija bi bila još viša.“ - izjavio je guverner Jelašić.

NBS – Šta se krčka?

16

Monopollist: Imajući u vidu brojne transakcije u kojima je Vaša fi rma učestvovala, možemo je svrstati u bitne učesnike procesa privatizaci-je u Srbiji. Za koji segment procesa privatizacije je vezana vaša pozicija u fi rmi? Koji su dalji planovi razvoja fi rme?Aleksandar Đorđević: „BDO BC Excel” je članica „BDO Internatio-nal”, jedne od vodećih svetskih fi r-mi iz oblasti revizije i konsaltinga. Čini je 89 nezavisnih fi rmi članica koje obavljaju svoje aktivnosti u 105 zemalja sa preko 600 kancelarija i oko 28.000 zaposlenih. Mi smo, kao deo te velike globalne porodice, uvek težili ka najvišim profesional-nim i moralnim kvalitetima u našem radu. U skladu sa tim, sasvim je normalno što smo u procesu pri-vatizacije, kao trenutno najvećem pojedinačnom tržištu za pružanje profesionalnih usluga, zauzeli jednu od vodećih pozicija. Bavimo se go-tovo svim aspektima procesa priva-tizacije, što uključuje angažovanja kako na strani prodavca (odnosno države preko Agencije za privatiza-ciju, Akcijskog fonda i Agencije za osiguranje depozita) tako i na strani kupaca, odnosno investitora koji su zainteresovani za kupovinu kapitala preduzeća koja su u društvenom ili

državnom vlasništvu. Ml: Kakva je koordinacija izme-đu Agencije za privatizaciju i vaše kompanije?AĐ: Agencija za privatizaciju se tre-nutno javlja kao najveći pojedinačni poslodavac na tržištu pružanja pro-fesionalnih usluga. S obzirom na to da imamo veliki broj projekata koji se odnose na proces privatizaci-je, upućeni smo na svakodnevne kontakte sa Agencijom. Treba imati u vidu da je Agencija pre svega dr-žavni organ, na kome je velika od-govornost za proces privatizacije, tako da se često javljaju i razlike u mišljenju između Agencije i nas, na-ročito povodom pitanja čemu treba dati veću težinu: formi ili suštini. U dosadašnjem radu smo uspeli da iz-balansiramo ovaj odnos i upravo to predstavlja jedan od razloga visoke uspešnosti.Ml: Kako ocenjujete ostvarenja na ovom polju, trenutnu efi kasnost naše privrede i buduće perspekti-ve?AĐ: Proces privatizacije prilično kasni, imajući u vidu činjenicu da je zvanično proces tranzicije u Srbiji počeo početkom 1990-tih godina. S obzirom da je model privatizacije za-mišljen kao prodaja većinskog dela kapitala eksernim investitorima uz

naglasak na postignutoj ceni, rezul-tati su ipak bolji od očekivanja. Sa jedne strane postoji veliki broj us-pešnih privatizacija, koje se ogledaju u poboljšanju poslovnih performansi privatizovanih privrednih društava i povećanoj atraktivnosti za inve-stiranje cele zemlje, dok sa druge strane postoji i određeni broj priva-tizacija koje su se završile raskidima ugovora i pogoršanim poslovanjem. Navedena situacija je očekivana, pogotovo što postoji veliki broj pre-duzeća koja realno nisu bila utrživa i koja je davno trebalo reorganizo-vati ili likvidirati, kao i činjenica da je proces privatizacije privukao različite vrste kapitala. Verujem da nas u sko-rijoj budućnosti čeka drugi talas vla-sničke transformacije ovih privrednih društava, koji će se ogledati u prodaji kapitala, sada već privatnih fi rmi, ve-likim strateškim partnerima, koji će sa svoje strane doprineti daljim pozi-tivnim efektima na efi kasnost privre-de kao celine.Ml: Da li je dovoljno urađeno na polju povećanja atraktivnosti naših preduzeća za investitore i uklanja-nju prepreka za njihovu efi kasnu privatizaciju?AĐ: Praksa je pokazala da se osnovni ograničavajući faktori za privatizaciju mogu podeliti na ek-sterne i interne. U eksterne faktore spadaju politička, makroekonomska i pravna stabilnost, dok u unutrašnje spadaju interna neefi kasnost, pre-zaduženost i nepovoljna struktura i broj zaposlenih. Na polju ekster-nih ograničenja urađeno je mno-go i naša zemlja je dobila prilično dobre ocene relevantnih institucija po tom pitanju. Takođe, po pitanju rešavanja unutrašnih ograničenja urađeno je dosta u slučaju preza-duženosti (otpis i otpust obaveza prema državnim poveriocima). Me-đutim, problem interne neefi kasno-sti, nažalost, nije dovoljno tretiran, pa se dešava da se pozitivan efekat smanjenja obaveza poništi daljim poslovanjem društva (odnosno da i pored smanjenja obaveza u jednom trenutku ukupan nivo obaveza u času privatizacije bude neprihvatljiv za strateške partnere). Takođe, so-

Intervju sa gospodinom aleksandrom Ðorđevićem, konsalting menadžerom agencije „bdo bc excel“

privatizacija u Srbiji – očekivanja i efektiProces privatizacije u Srbiji priveden je kraju. Rezultati ovog procesa su različito ocenjivani, međutim većina stručnjaka se slaže u jednom: koncept koji je primenjen je najbolji mogući u datim okolnostima. Svoj pečat samom procesu dale su i konsultantske kuće od čije je ekspertize, efi kasnosti i profesionalnosti odlučujuće zavisio i kvalitet same privatizacije. Iskustva, stavove i ocene potražili smo od gospodina Aleksandra Đorđevića.

17

cijalni problemi se uglavnom rešavaju linijom manjeg otpora, odnosno po principu dobrovoljnosti napuštanja posla, tako da i pored smanjenja ukupnog broja zapo-slenih struktura ostane toliko nepovoljna da novi vlasnik ne samo da mora da izdvoji dodatna sredstva za dalje smanjenje zaposlenih, već mora i da zapošljava ljude koji su otišli po ranijem socijalnom programu. Ml: Koji zakoni bi mogli biti promenjeni u cilju lakšeg poslovanja i obavljanja transakcija? Da li neki zakoni eventualno nedostaju ili se neadekvatno primenjuju, imajući u vidu visok nivo kartelizacije naše privrede?AĐ: U delu zakonske regulative u poslednjih par go-dina urađeno je jako mnogo toga kako bi se sam pro-ces poslovanja učinio jednostavnijim i transparentnijim. Problemi koji su se javili generalno se odnose na među-sobnu neusklađenost zakonskih rešenja, što ponekad može da poništi opšte pozitivne efekte koji su ostvare-ni. Ne bih se složio da je naša privreda kartelizovana. Činjenica jeste da postoji visok stepen koncentracije u određenim oblastima, ali to je situacija i u većini zemalja u okruženju. Takođe, mislim da će se situacija poboljša-ti po okončanju drugog talasa koji sam već pomenuo.Ml: Da li mislite da je u pro-tekloj privatizaciji znatno više pažnje bilo posvećeno tome da se dobije što viša cena pri određenoj transakciji, a ne ko je kupac i koje posledice mogu proisteći iz toga?AĐ: Kao što sam već pome-nuo, okosnica trenutnog mo-dela prodaje je najviša cena, što sa sobom sigurno povlači određene negativne posledice. S druge strane, smatram da je opredeljenje za ovaj model bilo krajnje realno, uzimajući u obzir kako stanje u kome se privreda nalazila tako i nasleđenu poslovnu kulturu. Treba imati u vidu da je u rovitim tržišnim ekonomijama uvođenje bilo kakvih su-bjektivnih ili nemerljivih kriterijuma u proces odlučivanja siguran put u mnogo veće probleme. Možete li zamisliti situaciju u kojoj bi se odluka o strateškom partneru do-nosila na osnovu njegovih namera prema radnicima, rukovodstvu, lokalnoj samoupravi ili na osnovu njegovih viđenja budućeg razvoja kompanije? Pored toga, treba biti potpuno svestan činjenice da ni zaposleni ni država nisu bili u mogućnosti da iznesu investicione programe koji bi omogućili dalje uspešno poslovanje. S obzirom na sve navedeno, smatram da je orjentacija ka najvišoj ceni bila jedino moguća u datim uslovima. Ml: Kako komentarišete neke privatizacije koje su po-ništene? Šta je glavni uzrok njihovog neuspeha?AĐ: Većina privatizacija koje su poništene, poništene su iz razloga što novi vlasnik nije poštovao preuzete obaveze. Do navedene situacije došlo je zbog loše

analize preduzeća od strane novih kupaca ili želje da se u kratkom roku povrate ili ostvare pare. U prvom slu-čaju, kupci tek po ulasku u preduzeće shvate sa kojim se problemima susreću i shvate da njihove fi nansijske projekcije ne mogu da izdrže te probleme. U drugom slučaju, novi vlasnici pokušavaju da u kratkom roku „izvuku“ što više, a da pritom ne ispune svoje obaveze. Ml: Recite nam nešto o izazovima i rizicima u poslu privatizacionog savetnika.AĐ: Posao konsultanta vam nudi mogućnost za upozna-vanje sa velikim brojem različitih preduzeća. Navedena situacija omogućava vam da ostvarite veliki broj kontaka-ta sa različitim učesnicima u privrednom životu i da vam olakša pristup mnogim pojedincima i kompanijama, koji bi vam inače bili nedostupni. Rizici koje nosi ovaj posao uglavnom su vezani za profesionalne rizike u smislu od-govornosti za isporučene izveštaje. Takođe, rad konsul-tanta je pod lupom velikog broja ljudi i stručne javnosti, tako da i najmanja greška može da vas prati u daljem toku profesionalne karijere.Ml: Koje osobine karakterišu “kvalitetnog” menad-

žment konsultanta i koje perso-nalne karaktetistike bi trebalo da usavršavaju moje kolege ukoliko žele da se oprobaju u ovom poslu?AĐ: Da biste bili dobar konsul-tant morate da izdržite 15 sati sedenja (osmeh). Da biste bili dobar konsultant morate imati široke vidike i mogućnost anali-tičnog pristupa svakom proble-mu. Cilj konsultanta nije samo da uoči problem, već i da ponudi nekoliko načina da se taj pro-blem prevaziđe. Konsultant koji nije u mogućnosti da vas u roku od 15 minuta (odnosno na neko-

liko strana svog izveštaja) zainteresuje za neku poslovnu transakciju, neće biti u prilici da detaljnije prezentuje inve-sticionu mogućnost i samim tim da zatvori transakciju. Od tzv. „stečenih osobina“ veoma je bitno da konsultant pose-duje pregovaračke i prezentacione sposobnosti. Stav, ne-verbalna komunikacija i način na koji nešto kažete često postižu veći efekat nego ono što kažete (podrazumeva se da to što pričate ima određenu težinu).Ml: Šta biste poručili studentima Ekonomskog fakul-teta?AĐ: Pored znanja koja se stiču na fakultetu, veoma je bitno i lično usavršavanje iz oblasti koje vas interesu-ju. U svakom slučaju, pored poznavanja stranih jezika i rada na računaru, koji su postali preduslov čak i za za-pošljavanje, potrebno je raditi dosta na prezentacionim mogućnostima, uz napomenu da je bitno imati šta da kažete, a ne samo kako to kažete. Intervju vodio:

Branko SKOKOVIĆ

18

Nacionalni investicioni plan (skra-ćeno NIP) predstavlja temu o kojoj se polemiše već mesecima. Kao i uvek, postoje strane za i protiv, oni koji podržavaju i oni koji ospo-ravaju ispravnost NIP-a.Zahvaljujući saradnji Naučnog druš-tva ekonomista (NDE) i Fonda za razvoj ekonomskih nauka (FREN), u utorak, 31. oktobra ove godine u Profesorskoj sali na Ekonomskom fakultetu održan je Okrugli sto na temu „Nacionalni investicioni plan“. Okrugli sto je imao za cilj da reši sve nedoumice oko NIP-a i da ja-san odgovor – da li je NIP dobar ili ne za Srbiju. Rasprava se odužila, eminentni ekonomisti bili su inspi-risani i uporni u svojim stavovima. Jasan odgovor nije dobijen.

otvaranje polemIkePredsednik NDE profesor Božidar Cerović započeo je sastanak reči-ma: „Zahvaljujući uspešnoj fi skal-noj politici, u budžetu Srbije ostva-ren je sufi cit. Postavlja se pitanje – kako iskoristiti taj dodatni priliv sredstava? Da li država treba ubrzano da vraća svoje međuna-rodne dugove ili da vrši investici-onu upotrebu i kakvu? Kritikujemo povećan obim javne potrošnje sa infl atornim pritiskom, a NIP dovo-di do porasta iste. NIP predstavlja masu pojedinačnih akcija države u svim sektorima privrede, što se jednostavno može nazvati „zapu-šavanje rupa“.“

InveStIcIonI? plan?Da, novi projekat Ministarstva fi -nansija može dobiti epitet nacional-ni jer je posvećen privredi Republi-ke Srbije. Da li on sadrži investicije i da li je reč o planu ili samo kolek-ciji dosadašnjih akcija?„Ovde se govori samo o troškovi-ma, ne o investicijama“, napomi-nje g-din Milan Kovačević, nezavi-sni konsultant za strana ulaganja, i nastavlja: „Svaki plan ima priho-de i rasho-de. Prihodi u slučaju NIP-a su s r e d s t v a d o b i j e n a od proda-je banaka i telekomuni-kacija (pre s v e g a , Mobtela i u v o đ e n j a trećeg mobilnog operatera na te-ritoriji Srbije), a rashodi su samo budžetska potrošnja, dakle troš-kovi. Zbog toga imamo samo više štete od koristi.“

alternatIve nIp-uG-din Miroslav Prokopijević sma-tra da je sredstva iz sufi cita treba-lo iskoristiti na drugi, mnogo efi -kasniji način. Naime, razbijanjem iznosa od 1,26 milijardi evra na više malih projekata stvara krat-

ke efekte na privredu, a ulaganje u mali broj velikih projekata stva-ra efekte kroz nekoliko godina. Pošto se radi o malim iznosima, upotrebljenim najvećim delom na poboljšanje infrastrukture, sred-stva odlaze direktno u javnu po-trošnju, prouzrokujući rast agre-gatne tražnje, infl atorna kretanja i rast spoljnotrgovinskog defi cita zbog politike precenjenog dinara

koja utiče na poboljšanje pozici-je uvoznika (uvozna roba posta-je jeftinija od domaće zbog čega se povećava tražnja za uvoznom robom i, samim tim, spoljnotrgo-vinski defi cit). G-din Prokopijević predlaže nekoliko alternativa: • sniženje poreza – što će pod-staći privredna kretanja• reforma penzionog sistema – koja se kao tema javlja samo u predizbornim kampanjama, a tre-nutno je zbog svoje diskutabilne i

nacionalni investicioni plan – poslednje zaveštanje g-dina dinkića Srbiji

Irski model u SrbijiPosle zatvaranja banaka za vreme svog mandata kao guvernera Narodne banke Srbije i uvođenja poreza na dodatu vrednost na početku svoje funkcije ministra fi nansija, g-din Mlađan Dinkić, sa zvanjem ministra fi nansija u ostavci, (kako ne bismo zbunili čitaoce naglašavamo da je ovaj tekst pisan pre zvaničnog odlaska g-dina Dinkića sa mesta ministra fi nansija) sprovodi u delo poslednju zamisao – nacionalni investicioni plan, po ugledu na pozitivne efekte istog plana u Republici Irskoj.

Privredna istorija Irske predstavlja poslednje pri-vredno čudo dvadesetog veka. 1980-tih godina ova zemlja se ubrajala u „evropske bolesnike“. Nizak rast, visoka infl acija i alarmantno stanje u budžetu pratile su privredu Irske do kraja 1990-tih. U nameri da privuku strane direktne investitore, početkom 1990-tih, Irska je izdejstvovala subvencije Evrop-ske unije, uvela poreske olakšice, niske troškove radne snage i politiku čvrste domaće valute uz strogost u vođenju državnih fi nansija. Krajnji efekat je očigledan - investicije i izvoz ubrzano su rasli. (Burda, Viploš, (2004) „Makroekonomija“, Centar za liberalno-demokratske studije)

19

„nezgodne“ prilike ostavljena na-rednoj vladi za razmatranje; treba napomenuti da je reforma penzi-onog sistema neizbežna i neop-hodna ako želimo da govorimo o zdravim privrednim kretanjima, sigurnosti i stabilnosti• restitucija – denacionalizacija državne imovine koja predstavlja prilično skup poduhvat• reforma javne uprave i lokalne samouprave• otplata međunarodnog duga – prisetite se primera Rusije koja je u potpunosti ispunila svoju oba-

vezu prema MMF-u i na taj način se u potpunosti osamostalila od „dobronamerne“ politike MMF-a.

makroekonomSkI rečeno...Stojan Stamenković je pohvalio transparetnost NIP-a i napore Mi-nistarstva fi nansija u informisanju javnosti o prednostima NIP-a. Više od 3000 predloga projekata stiglo je na adresu Ministarstva fi nansija, pri čemu najveće učešće ostvaruju četiri ministarstva: Mi-nistarstvo za kapitalne investicije (koje ističe kao najvažniji projekat „Koridor 10“), Ministar-stvo privrede (koje je tražilo 74 miliona evra za svoje projekte), Ministarstvo rada, za-pošljavanja i socijalne politike (koje predviđa i do 2500 novozapo-slenih lica) i Ministar-stvo poljoprivrede, šumarstva i vodopri-vrede (koje vrednosno svojim projektima ima najveće učešće u raspodeli NIP-a). Detaljnije informacije o učešću pojedinih privrednih grana u ras-podeli sredstava iz NIP-a mogu se naći u anketi koju sprovodi Pri-vredna komora Srbije.

Stojan Stamenković napominje da se rast investicionog kapaciteta (učešće investicija u društvenom bruto proizvodu) ne može ostvariti bez smanjenja javne i privatne po-trošnje. Trenutna situacija srpske ekonomije ne dozvoljava sma-njenje potrošnje zbog čega ceo ovaj koncept nije održiv. S druge strane, monetarna vlast odnosno Narodna banka Srbije (NBS) pro-klamovala je model ciljane infl a-cije kao apsolutni cilj, zbog čega realni devizni kurs nema funkciju nominalnog sidra. Ovom politi-

kom, uz rast investicija i potrošnje utiče se na rast kamatnih stopa koje destimulišu dalja investicio-na kretanja. Uz ekspanzivnu fi skalnu i restrik-tivnu monetarnu politiku postavlja se pitanje kakav će konačni rezul-tat biti. S jedne strane, stimuliše se potrošnja, sa druge destimuliše. I sve može teći kako je i planirano uz jednu napomenu – kredibilitet NBS. Svako od nas treba da se zapita da li NBS može da istraje i ispoštuje

normu koju je samoj sebi zadala. I, da li mi zaista verujemo da ona može uspeti i prema tome kreiramo svoja infl atorna očekivanja.

Milica LAZAREVIĆmilicalazarevic@yu1.net

„Srbija će ove godine, po prvi put, ostvariti višak privatizacionih prihoda od preko 1,3 milijarde evra. Postavlja se pitanje kako upotrebiti taj novac, a da građani i privreda od toga imaju koristi. Tokom prethodnih godina tran-zicije, prihodi od privatizacije korišćeni su za pokriće državnog “minusa” - budžetskog defi cita. Međutim, u poslednje dve godine, zahvaljujući štednji države i spro-vedenim reformama ostvaren je sufi cit u budžetu Srbije, tako da sada privatizacioni prihodi mogu biti upotrebljeni i za javne investicije. Ovim investicijama bi se u dužem vremenskom perio-du obezbedio rast zaposlenosti i održivi privredni razvoj. Zbog toga sam svojevremeno predlo-žio, a Vlada je prihvatila, projekat Nacionalnog investicionog plana (preuzmite)za period od 2006. do 2011 godine. Prema mom pred-logu, prioritet bi imali projekti iz sedam sektora – iz oblasti obra-zovanja, projekti modernizacije zdravstvenog sistema i zaštite životne sredine, iz oblasti izgrad-nje saobraćajne infrastrukture, projekti kojima se na direktan ili indirektan način podstiče privredni razvoj (podsticajne mere za zapošljavanje i predu-zetništvo, investicije u energe-tici, poljoprivredi, vodoprivredi, nauci i turizmu), projekti iz oblasti stanogradnje, projekti kojima se poboljšava opšti standard gra-đana (sport, kultura, socijalna zaštita), kao i oni koji se odnose na unapređenje rada državne uprave (sudstva, policije, vojske i državne administracije). Ovo je prilika da pozovem sve zainte-resovane pojedince, kompanije, predstavnike lokalne samouprave i državnih organa da nam pošalju svoje ideje i sugestije i pomognu državi u realizaciji ovako značaj-nog projekta, kako za Srbiju, tako i za svakog građanina. Srdačno vaš, Mlađan Dinkić.“ (preuzeto sa sajta Ministarstva fi nansija)

“Koridor 10 - projekat broj 1”

Studentska uni ja i Savez studenatapozivaju sve studente Ekonomskog fakulteta da izađu na izbore 28. i 29. novembra i podrže našu jedinstvenu listu.

Kao i do sada, dve najjače studentske organizacije, nastavljaju da se, kroz zajedničku saradnju, bore, rade i zalažu za ostvarenje boljih uslova studiranja za sve studente Ekonomskog fakulteta.

Tri ključna da za zajedničku listu: zajedničkim radom uspeli smo da ostvarimo najveći broj postavljenih

ciljeva,interes svih studenata je iznad pripadnosti bilo kojoj organizaciji, jedinstven stav je proizvod usvojene strategije da ostvarenje interesa

studenata, bez obzira na kojoj godini studija da se nalaze, nema alternativu.

Šta smo do sada uradili – dvadeset dobrih razloga da GlaSaTe za našu listu:

I. Sproveli smo Anketu o oceni kvaliteta studija, na uzorku od 1500 studenata, čiji su rezultati pružili validnu osnovu predmetnim nastavnicima, ali i prodekanu za nastavu da preduzmu korektivne akcije na predmetima gde su ocene najniže.

II. Inicirali smo otvaranje čitaonice u slušaonici broj 19 i produžavanje rada čitaonica do 24h.

III. Izdejstvovali smo predstavljanje smerova brucošima. IV. Organizovali smo potpisivanje peticije za priznavanje pismenog dela

ispita u vezanim rokovima koju je podržalo preko 2000 studenata, i kroz pregovore sa rukovodstvom Fakulteta obezbedili priznavanje pismenog dela ispita u spojenim rokovima.

V. Izborili smo se za ukidanje predispitne obaveze za februarski i julski rok.VI. Nastavljena je relizacija najznačajnijeg projekta SUEF-a: izdavanje

časopisa “Monopollist” koji se, od prošle godine distribuira i na drugim fakultetima. Urađeno je on-lajn izdanje www.monopollist.org putem koga se studenti obaveštavaju o svim aktuelnostima koje se dešavaju na fakultetu.

VII. Sa upravom biblioteke smo postigli dogovor o blagovremenom snabdevanju centralne i priručne biblioteke izdanjima našeg fakulteta, što je bio veliki problem.

VIII. Organizovali smo proveru poštovanja vremena prijema studenata od strane nastavnog osoblja, što je imalo veliki odjek među profesorima.

Ix. Na našu inicijativu produžen je rad Studentskih službi.

x. Nastavili smo saradnju sa jednim od najboljih domaćih stručnih časopisa iz oblasti ekonomije “Ekonomist” i nedeljnikom “Vreme”, koja podrazumeva distribuciju besplatnih primeraka ovih časopisa studentima našeg fakulteta.

xI. Organizovali smo tribinu „Bolonjski proces na Ekonomskom fakultetu“. Pored ove, tradicionalno svake godine organizujemo i Nedelju sprske privrede na kojoj učešće uzimaju predstavnici najuspešnijih preduzeća, i gde studenti, imaju priliku da postavljaju pitanja i razgovaraju sa najboljim menadžerim, preduzetnicima i ministrima.

xII. Učestvovali smo na Sajmu obrazovanja i preneli smo svoja iskustva svršenim srednjoškolcima.

xIII. U saradnji sa Upravom fakulteta sproveli smo akciju provere redovnog dolaska, tj. prosečnog kašnjenja profesora na časove.

xIV. Učestvovali smo u radu Naučno-nastavne komisije i u radnoj grupi nakon koje su ukinuta eliminatorna pitanja za sve predmete. Postigli smo i dogovor o upisnoj politici na master studije na kome student sa prosekom višim od 8,00 biva automatski upisan na budžet ako Vlada odobri mesta. Studentu sa nižim prosekom je omogućeno da bira da li da polaže prijemni ili da mu se ocene iz određenih predmeta sa prosekom množe sa 2 i na taj način rangira.

xV. Inicirali smo organizovanje oktobra 2 svake godine.xVI. Pružali smo pomoć službi fakulteta pri raspodeli domova, podeli knjiga,

poplavama…xVII. Prikupljali smo novac i odeću za decu sa Kosova i Metohije. Takođe,

organizovali smo akcije dobrovoljnog davanja krvi 2-3 puta godišnjexVIII. U više navrata prikupljali smo dobrovoljne priloge za operacije naših kolega

studenata.xIx. Radili smo na poboljšanju društvenog života studenata: žurke, ekskurzije,

popusti na pozorišne karte, popusti za bazen i klizanje, sportska takmičenja, turniri, apsolventske večeri…

xx. Svakodnevno kolegama pružamo informacije u vezi sa studiranjem putem telefona.

Naši zastupnici izabrani u Studentski parlament, opravdaće vaše PoverenJe i izboriće se za:

Nastavak reforme nastavnih planova i programa

Doslednu primenu Standarda u nastavi

Organizovanje obavezne prakse za studente završnih godina

Otvaranje knjižare na fakultetu

Redovno predstavljanje smerova studentima koji upisuju drugu godinu

Otvaranje internet-kafea sa povlašćenim cenama za sve studente,

Smanjivanje cena u kantini

22

Orhan Pamuk je rođen u Istanbulu 1952. godine. Odrastao je u ista-nbulskoj četvrti Nišantaši, u poro-dici nalik onima kakve opisuje u svojim romanima “Dževdet-beg i njegovi sinovi” i “Crna kutija”. Po-sle završene ginmnazije, studirao je arhitekturu na Istanbulskom tehničkom univerzitetu. Napustiv-ši studije arhiktekture, upisao se na Institut za novinarstvo Ista-nbulskog univerziteta gde je diplo-mirao 1976.Pamuk koji za sebe kaže da je u detinjstvu i mladosti maštao o tome da postane slikar, aktivno se posvetio pisanju 1974. godine. Njegovi najpoznatiji romani su iz-među ostalog i “Tiha kuća”, istorij-ski roman “Bela tvrđava”, “Zovem se Crveno”… Godine 2002. obja-vio je roman “Sneg”, a 2003. knji-gu tekstova posvećenu rodnom gradu pod naslovom “Istanbul: uspomene i grad”. Knjige Orhana Pamuka prevedene su na četrde-set svetskih jezika i prodate u tira-žu od više miliona primeraka.Monopollist: Vi ste prvi turski pi-sac koji je dobio Nobelovu nagra-du za književnost. Da li to ima neki poseban značaj za Vas?Orhan Pamuk: Nažalost, jesam, i zbog toga je cela stvar još dra-gocenija u Turskoj, što je naravno dobro za moju zemlju, ali samim tim postaje i osetljivo političko pi-tanje. To sve može biti i neka vrsta tereta.Ml: Naznaka u obrazloženju od-luke posebno se odnosi na Vašu potragu za melanholičnom dušom

u Vašem rodnom gradu, a postoji neverovatno duga tradicija pisanja o Istambulu i u slavu Istambula. Da li biste mogli kratko opisati šta je to tako mnogo privlačilo ljudsku maštu?oP: On je na ivici Evrope, ali razli-čit. Misteriozan, čudan, beskom-promisan i potpuno neevropski, iako je Evropa uvek zauzimala ve-liko mesto u njegovom srcu. Ml: Još jedna odlika Vašeg pisa-nja jeste način na koji se suočava-te sa interakcijom različitih kultura. Naravno, zvuči kao kliše kada se kaže da Turska leži na raskršću

imeđu istoka i zapada, ali zato nudi savršenu prednost budući da se može posmatrati ukrštanje kultura.oP: Sukob istoka i zapada i sukob civilizacija jeste, nažalost, jedna

od najopasnijih i najužasnijih ideja koja je nastala poslednjih dvade-set godina. Ta čudna ideja sada, na nesreću, postaje stvarnost, a ta teorija dovodi do sukoba civili-zacija i umiranja ogromnog broja ljudi. Kroz istoriju, tu su se kultu-re mnogo više mešale nego što se pretpostavlja. Kultura je me-šavina. Kultura znači mešavinu stvari iz raznih izvora. I moj grad, Istambul, bio je ta vrsta mešavine. Istambul i moj rad zapravo pred-stavljaju dokaz da istok i zapad mogu lepo da kombinuju kulturu ili da se ponekad na arhaičan način

spajaju, a to je ono za čim mora-mo tragati. Ml: Da li Vi više volite umetnost istoka ili zapada?oP: Čini mi se da je striktna po-dela na istok i zapad veštačka.

Intervju sa ovogodišnjim dobitnikom nobelove nagrade za književnost, turskim piscem orhanom Pamukom.

Želim da pišem dobre knjigeTurski pisac Orhan Pamuk je, prema poznatom časopisu “Time”, proglašen za jednog od sto najuticajnijih ljudi na svetu, a nedavno je gostovao u Beogradu gde je održao promociju svog romana „Zovem se Crveno“ i to baš u kući našeg nobelovca Ive Andrića. Kao da je sve to bilo neko predskazanje da će se nešto veoma važno dogoditi u njegovom životu i karijeri. Orhan Pamuk je, posle nekoliko meseci, dobio Nobelovu nagradu za književnost.

23

Moj literarni svet sačinjen je od istočnog i zapadnog, koji su u skladu i harmoniji. Mislim da nije važno kako mi sami sebe defi -nišemo, već kako mi sebe defi -nišemo politički, a prisiljeni smo da to radimo politički. Uvek se postavlja pitanje prema kome se očekuje od nas da budemo lojal-ni, kome treba prvo da služimo. Pitaju me za koga pišem sada, kada sam preveden na više od četrdeset jezika, za turske ili za čitaoce širom sveta. Ali, sa ovim pitanjem “za koga pišemo“ pojav-ljuje se problem identiteta. Impu-tacija je sledeća: ako samo pišem za Turke, ja sam dobar momak, ali ako pišem za, na primer, Ame-rikance, Francuze ili Japance, ja sam loš momak, koji nije iskren i pošten. No, ako ja defi nišem sebe pre svega kao Turčina, sve drugo kao da se ne važi i onda ja pišem samo za turske čitaoce, ali ja ne želim sebe da defi nišem na taj način. Pre svega defi nišem sebe kao autora, pisca. Želim da pišem dobre knjige i za ljude koji čitaju dobre knjige. Pre nacionalne pri-vrženosti, ja sam privržen onome čime se bavim, a to je literatura, to je pisanje. Ml: Vaš pogled na savremene pri-like u Evropi, ne samo književne?oP: Mi Turci kucamo na vrata Evropske unije, kao i vi Srbi, ali to ne ide ni lako ni sasvim dobro i pitanje je šta to donosi, a šta od-

nosi i već mi je dosadno od toga. Evropska literatura jeste zlatna kolevka književnosti, čitao sam je i čitam, ali kako vidim ničeg po-sebno novog nema. Mnogo sam zainteresovaniji šta se na tom pla-nu dešava u Kini, Indiji, gde, ako ne svi, ono bar elita biva polako

uključena u globalne ekonomske tokove.Ml: Možete li nam pojasniti detalje u vezi sa sudskim procesom koji se protiv Vas vodi u Turskoj? (Pa-muk je u jednom intervjuu izjavio

da je 1915./17. izvršen genocid nad Jermenima i Kurdima i odmah je u Turskoj protiv njega, tim povo-dom, pokrenut sudski proces).oP: Proces je gotov i to je sada iza mene. Što se tiče istorijskih pitanja, osećao sam potrebu da reagujem kada sam smatrao da je istina povredjena. Problem sa istorijom nastaje onda kada nismo iskreni i otvoreni u vezi sa istorijskim pi-tanjima i svako od nas mora da

gradi moral i identitet kroz nacionalno, a ne samo na opštoj istoriji. Svi smo mi Evropljani.Ml: Uplitanje politike u kul-turu nije ništa

novo i Vi ste to osetili jer Vam je sudjeno zbog optužbe da poniža-vate sve što je tursko. Kako gleda-te na tu vrstu pritiska?oP: Ranijih godina bilo je mno-go više toga i bilo je još teže. Pre dvadeset ili trideset godina, tur-ski pisci bili su pod mnogo većim

ograničenjima, bili su hapšeni, neki ućutkivani, neki ubijani, a ja i dalje mrdam i evo sedim sa vama i pričam.Ml: Mislite li da su procesi glo-balizacije i komercijalizacije veća

pretnja za umetnost od političkih pritisaka?oP: U osnovi, ni jedno ni drugo nisu suštinski problemi, prava umetnost odoleva vremenu za ra-zliku od svega ostalog. U umetno-sti se zapravo radi o imaginaciji, a u literaturi o stvaranju lepe i dobre proze... Komercijalizacija je pro-blem zapadnih, bogatih zemalja, međutim u Turskoj treba da bude-mo srećni kada neka knjiga posti-gne visoke tiraže, pa makar se to zvalo i komercijalizacija.Ml: Kako podnosite popularnost?oP: Ne žalim se zbog popularnosti i nikada neću to učiniti, zato što sam tokom čitavog života i želeo prizna-nje. Ne bi bilo pošteno žaliti se zbog nečeg što ste priželjkivali, ali me je slava stavila u političke nevolje. Smatram da su moje izjave zbog kojih sam imao nevolja bile uzroko-vane time što sam postao poznat. Mislim da bih imao mnogo manje političkih problema da sam bio ma-nje poznat. Ipak, postoji cena kojom plaćamo slavu, to je ljubomora.

Intervju vodio:Mile BIJELIĆ

“Kultura je mešavina. Kultura znači mešavinu stvari iz raznih izvora. I moj grad, Istambul, bio je ta vrsta mešavine. Istambul i moj rad zapravo predstavljaju dokaz da istok i zapad mogu lepo da kombinuju kulturu ili da se ponekad na arhaičan način spajaju, a to je ono za čim moramo tragati.” – Orhan Pamuk

Istanbul -večita inspiracija

24

povodŠta je izazvalo desetine hiljada Mađara da izađu na ulicu i izazovu najveće proteste od antisovjetskih demonstracija 1956. godine? Je-dan jedini audio snimak. Naime, povod za višednevne proteste, koji su najviše eskalirali u Budimpešti, je audio snimak koji je u setembru procurio u javnost sa zatvorenog sastanka Socijalističke partije, a na kome mađarski premijer Fe-renc Đurčanj priznaje da je lagao o ekonomskom stanju u zemlji da bi dobio aprilske izbore. Ne samo da priznaje da su lagali poslednje dve godine, već i da ništa konkretno od mera nikada nisu preuzeli, da su samo Bog, velika količina keša u svetskoj ekonomiji i hiljadu trikova spasili vladu da opstane, a govor je začinjen i velikom količinom psov-ki, uključujući i spominjanje Mađar-ske kao ‘ove proklete zemlje’.

ko je ferenc Ðurčanj?Ferenc Đurčanj važi u Mađar-skoj za vrlo kontraverznog, ali u isto vreme veoma harizmatičnog političara. Njegov politički život počeo je još na fakultetu kada je bio jedan od vođa Komunističke omladine. Posle završenih studija ekonomije, koju je i magistrirao, prebacuje se u poslovne vode. Uskoro izbija na listu najbogatijih Mađara, uglavnom zahvaljujući nekretninama i procesu privati-zacije koji se intenzivno odvijao u

to vreme. U političkom životu se pojavljuje ponovo 2002. godine kao savetnik tadašnjeg premijera i istaknuti član Socijalističke parti-je, a uskoro napreduje do funkcije ministra za omladinu i sport. Bu-dući da je tadašnja vlada pokazi-vala vrlo loše rezultate, već 2004. uspeva da preuzme funkciju pre-mijera i pre nego što je ovome istekao mandat.

SkandalINjegov politički i poslovni život od početka su pratili skandali. Optu-živan je da je jedna od njegovih kompanija otkupila zvanično od-maralište vlade na Balatonu za simboličnu cenu, da bi ga kasnije iznajmljivala opet državi po mnogo većim iznosima. Osnivao je veliki broj organizacija van direktne par-lamentarne kontrole na čija čela je postavljao svoje poverenike, a čime je lišavao ministarstva njiho-ve najvažnije funkcije - kontrole sredstava u njihovim resorima. Poznat je i po tome što je na ro-đendanu Socijalističke partije ma-đarskoj fudbalskoj reprezentaciji čestitao na hrabrosti u borbi protiv terorista, kako je nazvao fudbale-re Saudijske arabije. (Budući da je i ovo procurilo na snimku sa pri-vatne proslave više je nego jasan zaključak da i u partiji ima ozbiljne protivnike.) Međutim, stvari posta-ju bizarnije – u javnost je isplivao i snimak na kome on igra kao Hju Grant u ulozi premijera u fi lmu

‘Love, actually’ , a koji je navod-no snimljen za potrebe venčanja njegovog prijatelja i slučajno se pojavio u javnosti, dok mnogi to tumače kao jeftin trik da mu se po-veća popularnost među mlađom populacijom.

proteStIKobni snimak je objavljen 17. sep-tembra ove godine i automatski je pokrenuo lavinu nezadovoljstva u mađarskom narodu. Manja grupa ljudi je prvo pokušala da preda peticiju parlamentu za premijero-vu ostavku, međutim, izbili su su-kobi sa policijom i uskoro se sve više ljudi pridruživalo demonstra-cijama. Premijer je uskoro priznao verodostojnost snimka, čak je i transkript objavljen na njegovom blogu, ali je i odbio da da ostavku izjavljujući da mu je drago što je snimak isplivao, jer pokazuje koli-ko je on istinoljubiv (?!) i koliko su neophodne reforme koje namera-va da sprovede. Posle ovakvog razvoja događaja, određene ultra desničarske organizacije zahteva-le su da se na nacionalnoj televi-ziji pročita njihova peticija, a pošto je zahtev odbijen, upali su nasil-no u zgradu nacionalne televizije.

neočekivane turbulencije na mađarskoj političkoj sceni

nešto je trulo u državi mađarskoj?Masa na ulicama, policija, vodeni topovi, suzavac, upadanje u nacionalnu televiziju... - slike koje su dolazile iz Mađarske krajem septembra sigurno su izazvale ozbiljan slučaj deja vu-a kod svih građana Srbije, međutim sve sličnosti sa našim 5. oktobrom su slučajne.

Premijer Ferenc Đurčanj

25

Ono što je interesantno je da su demonstranti posle upada u tele-viziju, pošto nisu umeli da uprav-ljaju opremom, samo prekinuli TV prenos, manje više prošetali kroz zgradu i napustili je bez nanošenja nekih većih materijalnih šteta (šta bi na ovo rekli ‘posetioci’ skupšti-ne i RTS-a 5. oktobra?). Posle višenedeljnih protesta, 1. oktobra vladajuća koalicija (soci-jalisti i liberali) je pretrpela poraz na lokalnim izborima, međutim, Đurčanju je već 6. oktobra na jav-nom glasanju izglasano poverenje u parlamentu i on je ostao na funk-ciji premijera. Ostala je samo ne-verica da se ovo desilo u jednom naizgled stabilnom političkom i ekonomskom sistemu kao što je mađarski. Demonstracije su eksa-lirale još jednom - 23. oktobra kada je povređeno 200 ljudi. Naime, na obeležavanju pedesetogodišnjice antisovjetskih demonstracija, de-

monstranti (uglavnom pripadnici desničarskih organizacija) su se sukobili sa policijom i uspeli čak i da pokrenu na policiju sovjetski tenk koji je bio izložen zbog pro-slave. Policija je koristila vodene topove, suzavac pa čak i gumene metke protiv demonstranata. Na-ravno, ni ovo nije promenilo situ-aciju, najveća opoziciona stranka Fides je optužila policiju za nepri-merenu upotrebu sile, a Đurčanj je jednostavno demonstrante nazvao “agresivnom manjinom” i rekao da će uvek biti upotrebljene sve mere da se spreči terorisanje većine od strane manjine.

ekonomSka pozadIna dogaÐajaČinjenica da jedan političar laže, em zvuči kao teški pleonazam, em bi verovatno potresla jedino neko-ga ko je živeo u pećini od rođenja

i nije nikada čuo za politiku. Me-đutim, Mađare je nešto očigledno uznemirilo dovoljno da izađu na ulice. Odgovor nam naravno daje ekonomija. Iako se Mađarska če-sto navodi kao primer uspešno sprovedene tranzicije - ekonomski pokazatelji za poslednjih nekoliko godina nisu nimalo svetli. Stopa privrednog rasta, još od promene poltiičkog sistema 1989. godine, nije prešla 2,5%, Mađarska je op-terećena velikim spoljnim dugom, kao i defi citima budžeta i bilansa tekućih plaćanja. Upravo jedan od faktora, koji je Đurčanj koristio u aprilskoj predizbornoj kampanji i koji je doprineo njegovoj pobedi, je najavljivanje smanjenja pore-za. Međutim, suočen sa defi ci-tom budžeta od 10% GDP-a (što je najveći defi cit među zemljama EU) i činjenicom da prema krite-rijumima iz Mastrihta mora da ga smanji na 3% GDP-a, shvatio je da neophodne mere za opora-vak ekonomije moraju biti upravo suprotne i podra-zumevaju povećanje pore-za i smanjenje budžetskih izdataka. A svi mi znamo koliko su ovakve mere po-pularne među građanima – uostalom, protesti su to i pokazali.

Da bismo saznali što više informacija o ovim doga-đajima kontaktirali smo Eszter Zborai, studentki-nju Ekonomskog fakulteta u Budimpešti, koja nam je dala nekoliko informacija iz prve ruke.

Monopollist: Pošto smo bili u mogućnosti da samo preko medi-ja pratimo događanja u Mađarskoj možeš li nam reći kako su protesti zapravo izgledali?eszter Zborai: Na protestima su učestvovali obični, miroljubivi lju-di. Iako smo naravno bili potpuni stranci osećao se zajednički duh, da smo tu zbog jednog ozbiljnog cilja, da promenimo nešto u ime demokratije (nažalost zbog grupe

nasilnih ljudi na nedemokratski na-čin). Demonstranti su zahtevali da se smeni trenutna i postavi nova, nezavisna vlada, da se blokiraju

računi ministara, da se povuče mađarski predstavnik iz Evrop-skog parlamenta i da se Đurčanj proglasi direktno odgovornim za budžetski defi cit i nacionalni dug. Ml: Kako ti se čini da su mediji propratili sva zbivanja?eZ: Ukoliko uzmemo u obzir da su najvažniji mediji u zemlji – na-cionalna televizija, radio itd. u di-

rektnoj interesnoj sferi trenutne vlade i da su im prilično naklonje-ni, logično je da prenos događaja nije bio objektivan. Od promene političkog režima 1989. određene političke grupacije su uspele, kori-steći se privatizacijom, da dođu do velikog dela državnog bogatstva, tako da sada socijaliste i liberale tj. vladajuću koaliciju, podržavaju najveće ekonomske sile u zemlji, a sa takvim mogućnostima nije

Mađarska je opterećena velikim spoljnim dugom, kao i defi citima budžeta i bilansa

tekućih plaćanja. Upravo jedan od faktora, koji je Đurčanj koristio u aprilskoj predizbornoj

kampanji i koji je doprineo njegovoj pobedi, je najavljivanje smanjenja poreza. Međutim, suočen sa defi citom budžeta od 10% GDP-a

(što je najveći defi cit među zemljama EU) i činjenicom da prema kriterijumima iz Mastrihta

mora da ga smanji na 3% GDP-a, shvatio je da neophodne mere za oporavak ekonomije moraju biti upravo suprotne i podrazumeva-ju povećanje poreza i smanjenje budžetskih

izdataka. A svi mi znamo koliko su ovakve mere popularne među građanima – uostalom

protesti su to i pokazali.a

Sovjetski tenk – eksponat, u rukama demonstranata

26

teško fi nansirati medije i kreirati propagandu.Ml: Šta misliš da je najviše pokre-nulo ljude na protest?eZ: Čini mi se da se već duže vreme kumuliralo nezadovoljstvo trenutnom vladom i da je audio snimak bio samo prekidač za ko-načno pokretanje protiv njih. Ljudi su shvatili da su socijalisti spremni da urade sve za očuvanje svoje političke moći. Sa druge strane, Đurčanj trenutno poručuje Evrop-skoj uniji da samo on može da reši ekonomsku situaciju, iako je on prvobitno doveo do recesije. Kontradiktorno, zar ne?Ml: Mediji su često spominjali veliki uticaj nacionalističkih i ul-tradesničarskih organizacija na protestima. Da li ti se čini da one jačaju u Mađarskoj i da su koristile demonstacije za svoju promociju?eZ: Defi nitvno su bile prisutnije nego inače, međutim, ne verujem da će im ikakvo značajnije delova-nje biti omogućeno u Mađarskoj. Ove grupe koriste svaku priliku da podsećaju na ugovor iz Trianona (ugovor potpisan 4. juna 1920. ko-jim je Mađarska ostala skoro bez dve trećine teritorije i populacije), ali političari koriste sva sredstva da smire ovakve tendencije.Ml: Pošto Đurčanj nije smenjen – kakva je situacija trenutno u Ma-đarskoj? Preduzimaju li se neke mere protiv njega? eZ: Pošto mu je parlament iska-zao poverenje, ne postoji više nijedna mera koja bi billa u skla-du sa Ustavom da se on smeni. Trenutno se očekuje od Ustavnog suda da odobri referendum koji je tražila opoziciona stranka Fides, a na kome bi se razmotrile glavne tačke Đurčanjovog političkog pro-grama kao što su školarine, pri-vatizacija zdravstvenih institucija, penzioni sistem itd.

Zahvaljujemo se Ester na saradnji, a zaključak koji nam se očigledno nameće iz ove situacije je da u politici laž pobeđuje na izborima, a istina proizvodi nemire.

Ivana BOJANOVIĆ

kako radI nuklearnI reaktor?U nuklearnom reaktoru se struja proizvodi procesom atomske fi zije. Cepanjem atoma uranijuma ili plu-tonijuma oslobađaju se neutroni i energija koja dovodi do novih cepa-nja atoma i tzv. „lančane reakcije“. Kontrolisanjem ove reakcije osloba-đa se ogromna količina energije ko-jim se zagreva voda i stvara vodena para. Vodenom parom se pokreću turbine i proizvodi struja. Ako se lan-čana reakcija ne drži pod kontrolom može doći do topljenja jezgra i ek-splozije. Nuklearna eksplozija nije moguća jer gorivo koje se koristi u nuklearnim elektranama mnogo ma-nje reaktivno od onog koje se koristi u atomskim bombama. Treba imati u vidu da nuklearni reaktor nije isto što i atomska bomba. Nakon sva-ke reakcije ostaje nuklearni otpad – veliki reaktori godišnje proizvedu i po 25 - 30 tona nuklearnog otpada. Otpad se obično skladišti u olovne ili gvozdene kontejnere i odlaže u skladišta, a nama do-bro poznati osiromaše-ni uranijum koristi se i za proizvod-nju munici-je i oklopa.

Otpad je izrazito radioaktivan i po američkim propisima tek posle de-set hiljada godina smatra se bez-bednim za upotrebu. Nuklearna elektrana ne emituje gasove koji izazivaju efekat staklene bašte, ni pepeo kao termoelektrane, što slu-ži kao argument mnogim naučnici-ma da nuklearnu energiju nazovu „ekološkom“. Danas postoje 442 nuklearna reaktora koji proizvode približno 16% svetske električne energije.

Šta je poŠlo naopako u černobilju?Dvadeset godina kasnije postoje neslaganja oko uzroka nesreće. Po prvobitnoj verziji, krivi su neiskusni operatori – od trojice samo je jedan imao iskustvo u radu sa nuklear-nim reaktorom. Noviji izveštaji kri-ve sovjetski dizajn RBMK reaktora koji je koristio lako zapaljivi grafi t za hlađenje. Rutinski eksperiment je trebalo obaviti 26. aprila. Snaga

dvadeset godina od černobiljske katastrofe

ako ne mogu roboti - šaljite ljude!

Subote, 26. aprila 1986. godine, rutinski eksperiment u černobiljskoj nuklearnoj elektrani krenuo je naopako. Reaktor „četiri“ je eksplodirao i oslobodio oblak radioaktivne prašine koji je prekrio celu Evropu i čak stigao do Japana i Sjedinjenih Američkih Država. Naredna dva dana svet je držan u neznanju. U tadašnjoj Jugoslaviji zavladala je panika - lekari su čak savetovali trudnicama da prekinu trudnoću. Dvadeset godina kasnije, mnoga pitanja ostaju bez odgovora.

Rešenje je nađeno brzo i najbolje pokazuje svu tragediju Černobilja – poslati su ljudi da rade

tamo gde mašine nisu mogle. Više od tri hiljade pripadnika crvene armije, nazvanih „Biorobo-

ti“, očistilo je krov. Od opreme su imali zaštitnu masku, rukavice, lopate, odela sa 25 kilograma olovnih ploča i 90 sekundi da urade najviše što

mogu. Često su rukama nosili ozračeni otpad. Tih 90 sekundi mnogima su ostale najduže u životu.

reaktora je smanjena kako bi se testiralo hlađenje. Nešto je pošlo naopako. Sat i po vremena nakon ponoći neiskusni operatori ugasili su reaktor, ali je već bilo kasno. Došlo je do eksplozije i krov težak hiljadu tona nije izdržao. Stotinu puta veća količina radioaktivnog

materijala od onog oslobođe-nog posle Hirošime odletela je u atmosferu.

odbrojavanje do kataStrofeU narednih nekoliko dana doga-đala se jedna od najvećih dra-ma u istoriji, drama prema kojoj mnogi holivudski fi lmovi izgledaju smešno. Osoblje toplane je od-mah počelo sa gašenjem požara, a sat vremena kasnije došli su i vatrogasci. Očitavanje velike doze radijacije je ignorisano, jer je šef smene smatrao da je reaktor ne-taknut. Niko im nije rekao kakvim se opasnostima izlažu i do jutra su gasili požar bez ikakve zaštite. Polovina vatrogasaca umrla je od trovanja radijacijom u naredne tri nedelje. Požar van toplane bio je ugašen, ali je jezgro i dalje gore-lo. Grafi t se usijao do temperature od 2000 stepeni i u pomoć su po-zvani helikopteri sovjetske armije. Bez ikakve zaštite, kroz radioak-tivni dim, vojnici su osam dana iz 30 helikoptera bacali olovo i pesak direktno u reaktor. Bačeno je 2400

tona olova i 1800 tona pe-ska, ali je naj-veći deo tere-ta promašio metu. Grafi t je goreo de-vet dana i

oslobodio je ogromnu količinu nu-klearnog materijala u atmosferu.

zataŠkavanjeSovjetska vlast bila je zatečena nesrećom. Čekali su punih 36 sati da narede evakuaciju grada Pripjata, udaljenog samo 4 kilo-metra od elektrane. U subotu je u Pripjatu održano šesnaest venča-nja, a građani su uživali u lepom danu, nesvesni opasnosti. Tek u nedelju, u 14 časova naređena je evakuacija i četrdeset hiljada lju-di je evakuisano za pola sata sa 4.200 autobusa. Okolna sela eva-kuisana su kasnije, neka tek po-sle više meseci. Sovjetska vlada je pokušala da zataška nesreću. Već u nedelju u Forsmak nuklear-noj elektrani u Švedskoj, udaljenoj 1.100 kilometara od Černobilja, detektovana je visoka radijacija. Šveđani su privremeno obustavili rad misleći da je radijacija posledica kvara u njihovoj elek-trani. Sovjetska vlada je morala da popusti i tek dva dana posle ek-splozije izdala je kratko saopštenje. Prvi maj je u Kijevu obeležen sve-čano, dok su se vojnici u Černobilju danonoćno borili sa radijacijom.

lIkvIdatorISovjetska vlada je počela veliku akciju „čišćenja“. Između 600 i 800 hiljada ljudi, takozvanih „likvi-datora“, uglavnom vojnika i do-brovoljaca, u naredne tri godine dekontaminiralo je okolinu Černo-bilja. Procenjuje se da su mnogi bili izloženi pet stotina puta većoj radijaciji od dozvoljene. Zemlja je prekrivana zemljom kako bi se „ubila“ radioaktivnost, iz helikop-

tera su posipane hemikalije kako bi se radioaktivna prašina zalepila za tlo. Prvi likvidatori imali su naj-teži zadatak – da izgrade betonski sarkofag koji će zadržati radioak-tivni otpad u reaktoru. Sarkofag je građen uz velike probleme, jer je zbog visoke radijacije bilo nemo-guće graditi ga na konvencionalan način. Graditelji su radili iz daljine što je ostavilo traga na konstrukci-ji građevine. Požar je bio ugašen, ali vreli radioaktivni otpad je pretio da prodre u unutrašnje prostorije elektrane koje su se napunile vo-dom. Postojala je opasnost da u dodiru otpada i vode dođe do nove eksplozije ili da radioaktivni mate-rijal zagadi podzemne vode. Četiri stotine rudara je pune dve nedelje kopalo 168 metara dugačak tunel kako bi ispumpali vodu i zabetoni-rali prolaz. Radeći u nemogućim uslovima i nesvesni opasnosti, mnogi od njih su skidali maske kako bi mogli da dišu, i tako se izlagali radijaciji. Najveći problem bilo je čišćenje krova od radioak-tvnog otpada. Sovjetska vlast je nabavila najmodernije robote kako bi očistili krov koji nije mogao da

se prekrije betonom. Međutim, nivo radijacije bio je toliko visok da su se ubrzo svi roboti pokvarili. Rešenje je nađeno veoma brzo i najbolje oslikava tragediju Černo-bilja – poslati su ljudi da rade tamo gde mašine nisu mogle. Više od tri hiljade pripadnika crvene armi-je, nazvanih „Bioroboti“, očistilo je krov. Od opreme su imali zaštitnu masku, rukavice, lopate, odela sa 25 kilograma olovnih ploča i 90 se-kundi da urade najviše što mogu.

U prečniku od 30 kilometara oko Černobilja nalazi se „Zona otuđenja“ iz koje je evakuisano oko 130.000 ljudi. Grad Pripjat je danas poznat kao „Grad du-hova“ u kome je i dalje 1986. godina. Za 200 dolara turističke agencije nude obilazak grada, koga godiš-nje poseti oko hiljadu turista stranaca. Osam hiljada ljudi, uglavnom starijih, vratilo se u sela unutar zone. Hiljade mašina – helikoptera, kamiona, alatki ostalo je za likvidatorima.

Nepoznati umetnik je po gradu nacrtao sablasne crteže

Pripjat- „Grad duhova“

27

Često su rukama nosili ozračeni otpad. Tih 90 sekundi mnogima su ostale najduže u životu. Do novembra 1986. sarkofag je zavr-šen, a čišćenje je potrajalo sve do

1989. godine. I pored nadljudskih napora likvidatora, procenjuje se da je nivo radijacije oko Černobilja smanjen za samo 30%.

20 godIna kaSnIjeU prečniku od 30 kilometara oko Černobilja nalazi se „Zona otu-đenja“ iz koje je evakuisano oko 130.000 ljudi. Grad Pripjat je da-nas poznat kao „Grad duhova“ u kome je i dalje 1986. godina. Za 200 dolara turističke agencije nude obilazak grada, koga godišnje po-seti oko hiljadu turista stranaca. Osam hiljada ljudi, uglavnom sta-rijih, vratilo se u sela unutar zone. Hiljade mašina – helikop-tera, kamiona, alatki osta-lo je za likvidatorima. Po-slednji reaktor u elektrani je ugašen pod pritiskom tek decembra 2000. godi-ne. Na ulazu u elektranu stoji spomenik likvidatori-ma, dok sarkofag koji su izgradili prokišnjava. U njemu je i dalje približno 180 tona radioaktivnog otpada. Ukrajinska vlada užurba-no skuplja pomoć za popravke na sarkofagu, a oko zone patroliraju bezbednosne snage. Stručnjaci procenjuju da će proći još najma-nje 500 godina dok Černobilj po-stane bezbedan za život. Odlazak ljudi iz zone doveo je do povratka

životinja. Mnoge retke vrste kao što su ris, divlji konj, bizon i orao sad žive u ovoj zoni. Neke ptice se čak gnezde u reaktoru. Između 6 i 7 miliona ljudi danas živi

u visoko kontami-niranim oblastima. Širom Evrope iz-merena je poveća-na radioaktivnost. Radioakt ivnost je izmerena kod divljih svinja u Ne-mačkoj, irvasa u Švedskoj i ovaca u Engleskoj. Najve-će zagađenje pre-trpela je Belorusija u kojoj je trećina zemlje neupotre-

bljiva za poljoprivredu. Po nekim procenama 40% površine Evro-pe, uključujući i Srbiju, je značajno ozračeno.Teško je naći katastrofu koja je iza-zvala toliko kontroverzi. Zvaničan broj žrtava je 47 radnika i vatro-gasaca, kao i devetoro dece koja su umrla od raka tiroidne žlezde. Septembra 2005. Ujedinjene Na-cije su zajedno sa Međunarod-nom organizacijom za atomsku energiju i Svetskom zdravstve-nom organizacijom objavile izve-štaj u kome se procenjuje da je 4.000 ljudi umrlo od raka tiroidne žlezde i da će umreti još 5.000.

Studija je došla do zaključka da je za povećanu smrtnost u ovom delu Evrope krivo siromaštvo, a ne radijacija. Još su kontroverznija istraživanja profesora Rona Čese-ra iz Teksasa. Proučavajući životi-nje u Černobilju, on je zaključio da je dugotrajno izlaganje radijaciji

pojačalo imunitet životinja i da je izlaganje malim dozama radijacije u stvari korisno. Dr Piter Bojl, di-rektor Međunarodne organizacije za istraživanje raka, izjavio je da će pušenje ubiti hiljadu puta više ljudi nego radijacija. Slične studije navode kako do očekivane epide-mije leukemije nije došlo.Grinpis je 2005. godine objavio svoju studiju u kojoj se procenjuje da je katastrofa izazvala 270.000 slučajeva obolelih od raka, od ko-jih je bar 93.000 bilo smrtonosno. Studija je naglasila da veliki broj stanovnika Ukrajine, Belorusije i Rusije danas pati od mnogih te-goba – psiholoških, kardiovasku-larnih i disajnih, kao posledica izlaganja radijaciji. Studija kriti-kuje izveštaj UN kao nepotpun i „u službi nuklearne energije“. Udruženje likvidatora je objavilo da je 60.000 likvidatora umrlo, a 165.000 onesposobljeno. Ministar zdravlja u Ukrajini je objavio da oko 2,5 miliona Ukrajinaca bolu-je od posledica zračenja. Britan-ski naučnici su objavili da je broj umrlih od raka teško utvrditi, ali da se najverovatnije kreće izme-đu 30 i 60 hiljada. Mnogi naučnici smatraju da su moguće i mutacije kod budućih generacija, navodeći da je prošlo malo vremena od ne-sreće.

kome verovatI? Da li verovati Grinpisu ili Ujedinje-nim Nacijama? Obično je istina negde između. Tačan broj stra-dalih se verovatno nikada neće saznati. Prošle su dve decenije, a ostalo je mnogo razloga da se Černobilj ne zaboravi. Nesreće su tu da bi učili na svojim greška-ma i da se ne bi ponovile. Cene energenata stalno rastu i mnoge zemlje se opet okreću nuklearnim elektranama. Najvažnije je da se slična katastrofa ne ponovi. Milio-ni ljudi ne mogu da zaborave - za njih postoji život pre i život posle Černobilja. Nasleđe reaktora „Če-tiri“ ostaće nama i mnogim gene-racijama posle nas.

Branko KUBAT

Pripjat danas. U daljini se vidi nuklearna elektrana

28

Bioroboti u elektrani

dbaS pkEkonomski fakultet je jedan od najma-sovnijih fakulteta u Srbiji, a opet zainte-resovanost za dobrovoljno davanje krvi je slaba. Da li su studenti zaista nezaintere-sovani ili je nešto drugo u pitanju? Razmišlja se, između ostalog, i na način: ‘’Zašto baš ja da dam krv? Ima ko će je dati’’. Najčešće i ima, ali ne dovoljno. Svakih 100 sekundi nečiji život zavisi od te tečnosti. Da-vanje krvi samo u hitnim slučajevima, takođe, može biti mač sa dve oštrice jer je za potpuno testiranje krvi potrebno 4 do 6 sati, a pitanje je da li pacijent ima toliko vremena na ovom sve-tu. Budimo humani i pružimo našu nesebičnu pomoć tako što ćemo dobrovoljno, besplatno, anonimno i solidarno da poklonimo krv.

StraH?Suočavamo se sa raznim predrasudama i strahovima kada je u pitanju dobrovoljno da-vanje krvi. Velikim delom to je zasluga nea-dekvatne i neblagovremene informisanosti ili nečeg sličnog. Uglavnom ubeđujemo sebe da

smo premladi, da nemamo dovolj-no krvi ni za sebe ili jednostavno

imamo strah od uboda igle. Sve je to normal-no. Taj čovekov strah od nepoznatog može se prevazići na način ‘’ono što ne poznaješ, upo-znaj’’. Naime, možete proveriti svoje zdravlje bez obaveze davanja krvi (jer to nije obave-zno, već dobrovoljno!), popričati sa osobljem, upoznati se malo sa radom tih ljudi. Ujedno ćete se zbližiti sa situacijom, otkloniti strah od nepoznatog i saznati, na primer, koja ste krv-na grupa ili da li ste zaista malokrvni. Ubod igle predstavlja veliki problem ljudima koji bi želeli da budu dobrovoljni davaoci. Krv se daje iz vene u predelu lakta, a što bi rekli učeniji ljudi u tom polju je inervacija vrlo slaba, tj. bol je mnogo slabiji nego kad se prima injekcija u mišić, a i traje samo delić sekunde...Često postavljana pitanja i odgovri na njih:P: Ko može biti davalac krvi?O: Sve zdrave osobe starosti između 18 i 65 godina.P: Da li si ti bezbedan dok daješ krv?О: Apsolutno, oprema je sterilna i koristi se samo za tebe.P: Koliko često može da se daje krv?

О: Muškarci na svaka 3 meseca, a žene na svaka 4 meseca. P: Kakav je postupak davanja krvi?О: Prvo popuniš upitnik i prođeš lekarski pre-gled (traje kratko), zatim daješ krv (traje 3-5 minuta), i treće, znaš da si nekome spasao život (traje ceo život).P: Kako da se ponašaš?О: Pre davanja krvi nije potrebna posebna pri-prema. Tokom davanja krvi, opusti se (potpu-no je bezopasno). Posle davanja krvi, popiješ sokić, gricneš nešto i to je to. Ukoliko si pušač, bar dva sata ne zapali cigaretu. P: Šta davalac dobija?О: Lekarski pregled. Saznanje o svojoj krvnoj grupi. Zadovoljstvo da je nekome pomogao. Sigurnost da će u slučaju potrebe i on dobiti pomoć.P: Gde možeš da daš krv?О: U službi za transfuziju krvi i mobilnim ekipa-ma kada su u tvojoj okolini. Konkretno, jedna od akcija će biti organizovana na Ekonom-skom fakultetu 29. novembra. Kod nas, u Srbiji, svakih 100 sekundi je potre-ban davalac krvi i potreba za davaocima nikad ne prestaje. Tvojih 5 minuta, nečiji ceo život!

S.I.M.S.

dragocena tečnost koja život znači’Ono što činimo i dajemo ne osiromašuje nas, već nas čini bogatim’’ Dušan Radović

crna maSkaU proteklih mesec dana podigla se velika prašina u vezi sa (ne)priznavanjem titule mastera studentima koji su diplomirali ili će tek diplomirati po starim na-stavnim planovima. Naime, po novom Zakonu o vi-sokom obrazovanju, stare titule moraju se “prevesti” na nove i tu je nastao problem. Očigledno je da je naparvljen propust prilikom kreiranja ovog zakona. Verujemo da je zakonopisac imao najbolje namere, međutim, u ovim tranzitnim vremenima uvek na ne-kome mora da se “prelomi”. Iskreno se nadamo da to nećemo biti mi, studenti, koji smo tokom proteklih godina već više puta ispaštali zbog celokupne druš-tveno-političke situacije u našoj zemlji.Nekako se, kao večita crna maska ove godine, po-novo u Monopollistu spominje problem nepostojanja adekvatne zamene za bivšu čitaonicu sa IV sprata. I pored toga što je više puta urgirano kod uprave fakulteta da se ovaj problem reši u neko pristojno vreme, to još nije učinjeno. Ostaje nam da se i dalje nadamo da će uprava fakulteta u što skorije vreme rešiti ovaj, za studente zaista bitan problem.

bela maSkaAustrijska ambasada u Beogradu je u saradnji sa Ekonomskim fakulte-tom, a preko Career centra Ekonomskog fakulteta, omogućila jednom broju studenata da proputuju jedan deo Evrope. Nije potrebno ponavljati i zamarati se onim, toliko puta pominjanim procentima, koji su dokazali da je samo jedan mali broj studenata do sada izašao iz Srbije i video neku drugu zemlju. Razlikujemo se po tome što ovo neki priznaju na-glas, a drugi ne… I po tome, naravno, da li oni koji mogu po tom pitanju nešto da učine to i žele ili ipak ne.Tek, prva veća akcija u ovom kontekstu organizovana je ovog leta kada je 200 najboljih studenata poslato na putovanje Evropom. Premda je to bila akcija na nivou Univerziteta, neko je uvideo potrebu organizova-nja sličnih akcija i na mikro planu, tj. na nivou pojedinačnih fakulteta. Suština bele maske ovog broja Monopollista jeste da je Austrijska ambasada učinila sve da 28 studenata Ekonomskog fakulteta ode na 22 dana iz Srbije. Ekonomski fakultet je, pak, pored administrativne podrške ovom zahvatu, pružio i fi nansijsku podršku u smislu da su svim studentima koji su krenuli na put bila obezbeđena dva noćenja u jednom hotelu u Beču. Praktično, svih dvadesetosmoro studenata dobilo je ŠENGEN VIZE i INTERRAIL KARTE za putovanje po Austriji, Nemačkoj, Francuskoj, Danskoj i zemljama Beneluksa. Na raspolaga-nju su imali 22 dana da ih provedu kako god žele. Posle svega, ostaje nam da se nadamo još ponekom sličnom potezu, dobroj volji onih koji mogu i žele da pomognu.A ako želite da znate kako je bilo onima koji su putovali pitajte ih sami. Ono što je najvrednije od svega što ćete shvatiti biće - šta gubimo ako ne putujemo.I na kraju, možda nam dobrotvor više neće ni biti potreban, jer ćemo se na uštrb nekih sitnih zadovoljstava odlučiti da uštedimo taman toliko novca kako bi dobili jedno ali zaista vredno zadovoljstvo - putovanje! 29

30

Nepobitna korisnost i neverovatne mogućnosti računara utvrdile su njegovu široku primenu u mnogim poslovima najrazličitijih vrsta. Ra-čunar ne samo da u mnogim situ-acijama skraćuje obavljanje višeča-sovnih, pa i višemesečnih poslova, već i smanjuje frustracije ljudi koji se tim poslovima bave. Međutim, kao što se bezbroj puta do sada pokazalo u istoriji čovečanstva, gde postoji napredak postoji i mo-gućnost zloupotrebe napretka; tako je i očekivana bila pojava kompju-terskog kriminala. Uprkos različitim nazivima kojima se defi niše u svetu, sadržinski ova odrednica je jedin-stvena i podrazumeva krivična dela protiv bezbednosti računarskih po-dataka u informatičkim sistemima, kao i samo narušavanje integriteta informatičkih sistema. Ovakav vid kriminala, iako je kod nas u medi-

jima zanemarljivo retko spominjan, nanosi velike štete ne samo ugledu bilo koje države, već i njenoj eko-nomskoj moći. dIvljI Sajber zapadSama istorija računarskog kriminala počela je nastankom i samih računa-ra - početkom sedamdesetih. Timu Bernersu Liju, izumitelju Interneta, za vreme studija zabranjen je pri-stup računarima Oksford univerziteta zbog neovlašćenog korišćenja. Lista je prilično dugačka, a dela za koja su izvršioci tada optuženi variraju, kako

po karakteru tako i po kreativnosti i količini znanja koja je bila potrebna da se ona izvedu. Međutim, shvata-nje informatičkog kriminala kao spe-cifi čne druš-tvene pretnje pojavilo se tek kasnih sedam-desetih, kada su počeli da se koriste ter-minalni (uda-ljeni) pristupi. Koliko je ovaj problem slo-žen i veliki u suštini govori podatak iz jedne novije studije izvr-šene u SAD-u, prema kojoj je ova vr-sta kriminala učestalija od klasičnog za oko četrdeset puta (!), a oko 90% počinitelja ostaje neotkriveno! Čak i u SAD-u, uprkos visokim operativ-

nim mogućnostima, FBI uspeva da uhapsi tek zanemarljivih 1% poči-nilaca krivičnih dela ove vrste! Razvoj ove vrste kriminaliteta praktično je bez presedana. Kod nas, predlozi za-kona koji su se bavili ovom materijom došli su (relativno) kasno, kao i kod zemalja u

našem bliskom okruženju. Jugoslo-venska vlast je bila na marginama svetske informatičke scene, kao i njena zbijena informatička infra-struktura. Posebno je bio primetan zaostatak u pravnoj regulaciji pro-blema vezanih za primenu informa-cione tehnologije. U julu 2001. osni-va se posebna grupa pri tužilaštvu koja se bavi isključivo visokoteh-nološkim kriminalom. Ova grupa je već nakon dva meseca rada poče-la da pokazuje prve rezultate svog rada.

teorIja I realnoStNajskoriji primer obračuna sa infor-matičkim kriminalom u nas je star svega par dana - administrator infor-

matičke mreže “Elektrovojvo-dine” oštetio je ovo preduzeće, prema nekim procenama, za oko 2 miliona dinara tako što je umanjivao iznose na ra-čunima građa-na za određen iznos. I dalje je

nepoznato javnosti da li je za te uslu-ge uzimao neku naknadu ili su njego-vi motivi bili drugačiji.Svake godine, ovakvi problemi po-staju sve izraženiji i samo još više ukazuju na potrebu postojanja stručnog tima u svim državnim or-ganima koji bi koordinirano radili na ovakvim predmetima. Nažalost, izu-zetno mali broj ljudi u Srbiji trenutno ima dovoljno znanja za procesuira-nje ovakvih predmeta (problematika obuhvata dobro poznavanje kako tehnologije tako i prava), primetni su i veliki problemi sa veštačenjima, pa ispada da se oni od kojih se po na-rodnom verovanju najmanje očeku-je da urade po ovom pitanju ujedno i najviše trude - u pitanju je naravno policija. Jedan od vodećih ekspera-ta po ovom pitanju kod nas (ako ne i jedini), poznatiji na internetu pod nadimkom “sajber šerif”, gospodin Branko Stamenković, naročito se zalaže za formiranje ovakvog tima i u više navrata je posebno naglasio postojanje tog tima kao neophodan korak ne samo ka otvaranju doma-ćeg tržišta ka investitorima, već i ka potrošačima. Krivični zakon koji je trenutno na snazi nudi prilično do-bra rešenja u ovoj oblasti.

kriminal u nulama i jedinicama, gigabajtima i dolarima

prepoznavanje pretnjiRešavanje zločina je u suštini kao rešavanje zagonetke - u dvadesetom veku je zahvaljujući računarima ova enigmatika postala još složenija

U Srbiji trenutno postoji dva miliona platnih kartica, što je dovoljan razlog da se računarski prestupnici angažuju na domaćem terenu. Poznato je da se ove grupe prate u svetu i da stalno migriraju ka zemljama sa slabijom informatičkom ili pravnom zaštitom. Prvo organizovano delovanje ovog tipa otkriveno je kod nas polovinom prošle godine. U pitanju je bio ogranak grupe, koji je sa falsifi kovanim karticama pokušao da opljačka oko 1,8 miliona dinara za samo pet minuta.

31

Najčešća krivična dela sa ovog spi-ska su unošenje računarskih viru-sa, neovlašćen pristup računarskoj mreži i računarske prevare. U Srbiji trenutno postoji dva miliona platnih kartica, što je dovoljan razlog da se računarski prestupnici angažuju na domaćem terenu. Poznato je da se ove grupe prate u sve-tu i da stalno migriraju ka zemljama sa sla-bijom informatičkom ili pravnom zaštitom. Prvo organizovano de-lovanje ovog tipa otkri-veno je kod nas polo-vinom prošle godine. U pitanju je bio ogranak grupe, koji je sa falsifi -kovanim karticama po-kušao da opljačka oko 1,8 miliona dinara za samo pet mi-nuta. Česte su i pojave falsifi kovanja platnih kartica: falsifi katori kopiraju magnetne zapise sa kartica i skidaju velike sume novca sa računa. Obič-no se koriste dve vrste falsifi kata: proste bele, sa magnetnom trakom (koje zahtevaju saučesnika) i druge, “bliznakinje” koje po izgledu pred-stavljaju vernu repliku originala. Aktu-elne su i tzv. “libanske klopke”, koje u principu predstavljaju štipaljke iste boje kao i automat i postavljaju se u otvor automata gde se ubacuje karti-ca. Tako žrtva ne samo da ne može da podigne novac, već ne može ni da povrati karticu. Obično tada priđe prevarant i pokušava da “pomogne” žrtvi tražeći PIN kod, ali “neuspešno”. Kada se žrtva napokon udalji, preva-rant vadi karticu uz pomoć štipaljke i podiže novac, a zatim napušta mesto zločina. Velika specifi čnost ove vrste krimi-nala jeste da se njegova globalnost može praktično ukrasti, falsifi kovati i uopšte uzev učiniti maltene bilo šta i bilo gde uz minimalni rizik. Godine 2003. u Beogradu je izvršena prva (ne manje spektakularna od fi lmskih) akcija hapšenja grupe prevaranata koji su putem interneta vršili preva-re - drskost (ili glupost) ove grupe je išla do te mere da su poveće sume novca i predmete koje su naručiva-li slali na sopstvenu adresu. Oni su

napravili sajt na kome su se lažno predstavljali kao vlasnici fi rme koja se bavi jemstvom i koja skladišti robu dok se ne izvrši uplata. Amerikanci-ma to nije bilo čudno, jer je kod njih ovakav vid poslovanja normalan. S obzirom na sume koje su bile u pita-nju, pokrenuta je međunarodna raz-

mena podataka između FBI i SUP-a Republike Srbije, što je rezultiralo hapšenjem. Kao u fi lm-skom scenariju, izvršen je upad u stan jednog od prevaranata - zaplenjen je računar, priznanice, rukom pisane ceduljice, slike i drugi materijalni dokazi. Osmeh je ubrzo napustio lice “hakera” kada je shvatio da, upr-

kos preduzetim merama, nije uspeo da sakrije tragove svog “rada”. Dru-ga dvojica prevaranata su bili i dalje u bekstvu. U međuvremenu, policija razotkriva čitav si-stem: prevaranti su kupovali preko inter-neta najčešće elek-trične gitare, kolekci-onarske primerke, a zatim ih preprodavali. Sume su dostizale i do 25.000 USD po primerku. Pri kraju dana još jedno izne-nađenje: na aerodro-mu Surčin, u boksu Lufthanze, istražni or-gani otkrivaju „Kawa-saki Ninja“, 2001. godište, takođe kupljen preko Interneta. Računari mogu da služe i kao sred-stva za druge, gnusnije zločine, a ne samo za informatički kriminal. Naj-drastičnija vrsta ovakvih zločina su oni u kojima su žrtve deca. Jedan ta-kav postupak je prošle godine okon-čan i izrečena je kazna od tri godine zatvora. Beograđanin Nikola Bugar-čić (tada 31) je posedovao oko 350 fi lmova u trajanju od 5 do 10 minuta, na kojima su se pojavljivale bebe od 10 meseci, kao i deca od dve do šest godina. Bugarčić je preko internet sajtova nudio ove diskove na pro-daju po ceni od 40 eura. Hapšenje

je izvršeno prilikom predaje materi-jala, a zajedno sa njim uhapšena je još jedna osoba iz centralne Srbije. O tome koliko je težak ovaj slučaj govori i podatak da je u velikoj ak-ciji Europola u Španiji uhapšeno pet osoba koji su imali isti materijal kao i naši državljani. Činjenica koja brine u celoj priči je da sasvim izvesno u zaplenjenom video materijalu ima dece sa naših prostora. U jednom hapšenju je zaplenjena velika količi-na materijala koju je trebalo pregle-dati da bi se ustanovio identitet žrta-va. Posle dojave, policija je uspela da zapleni sporni računar na kome su se nalazile fotografi je i snimci de-vetogodišnjeg deteta. Uzevši u obzir činjenicu da se radi o izuzetno za-tvorenim krugovima u koje nije lako prodreti, policija koristi specifi čne metode praćenja: slikama koje su u “prometu” se dodeljuju posebni keš brojevi koje je moguće pratiti, formi-raju se baze podataka o sumnjivim

licima, baze fotografi ja koje služe za identifi kaciju žrtava i tako dalje. Da bi se ovoj vrsti zločina stalo na put, neophodna je otvorena, direktna i efi kasna međunarodna saradnja, jer kao što je poznato za kriminal grani-ce ne postoje. Kada se sve sumira i čitava situacija stavi na papir, stiče se utisak da je put kojim se krenulo zaista dobar - po-stoje ljudi u organima vlasti koji bi se bavili ovakvim problemima, postoje formalne mogućnosti, jedino se po-stavlja pitanje kvaliteta unutrašnje ko-ordiniranosti i faktičke pripremljenosti kadra da se bavi ovakvim pitanjima.

Marko TRIFKOVIĆ

Godine 2003. u Beogradu je izvršena prva (ne manje spektakularna od fi lmskih) akcija hapšenja grupe prevaranata koji su putem interneta vršili prevare

- drskost (ili glupost) ove grupe je išla do te mere da su poveće sume novca i predmete koje su naručivali

slali na sopstvenu adresu. Oni su napravili sajt na kome su se lažno predstavljali kao vlasnici fi rme

koja se bavi jemstvom i koja skladišti robu dok se ne izvrši uplata. Amerikancima to nije bilo čudno, jer je kod njih ovakav vid poslovanja normalan. S

obzirom na sume koje su bile u pitanju, pokrenuta je međunarodna razmena podataka između FBI i SUP-a

Republike Srbije, što je rezultiralo hapšenjem.

32

‘’Svemirski bilbordi’’ su projekat koji je kompanija “Spejs Mar-keting” (Space Marketing Inc.) osmislila 1993. godine. Osvetljeni bilbord od boPET poliestera, di-menzija 1 km2 bio bi lansiran nisko u orbitu i vidljiv sa površine Zemlje otprilike u veličini i svetlosti Me-seca. Ipak, ovaj pokušaj naišao je na neodobravanje američke Vlade. Kongresmen Ed Marki je izdao predlog zakona po kome se zabranjuje ovakvo reklamiranje u svemiru.Druge manje ekstremne varijante reklamiranja su i dalje moguće i praktikuju se kroz različite forme sponzorstva, gde kompanije iz-dvajaju određene sume novca kako bi se njihov logo našao na odelima astronauta ili na površini rakete. Rusija je daleko liberalnija i pri-hvata daleko više ponuda svetskih kompanija tako da se već može govoriti o industriji i to sa velikim potencijalom. No, stvar je i prilično kontraverzna i još uvek izložena brojnim polemikama.

IStorIja Gotovo svemu što se nađe u sve-miru vrednost odmah skače, tako da su kompanije širom sveta za-interesovane da se upravo njihovi proizvodi lansiraju na različite na-čine u zvezdani prostor. Prvi proizvod koji je doživeo pu-tovanje u svemir bila je Minolta Hi-Matic kamera 1962. godine. Tri godine kasnije NASA tj. američki astronauti počinju da koriste Ome-ga Speedmaster satove. Od tada

ovi satovi postaju poznati kao ‘’je-dini model nošen na Mesecu’’. 1985. godine Coca-Cola i Pepsi ulaze u igru. NASA odobrava te-stiranje održivosti gaziranih pića u bezvazdušnom prostoru. Ek-speriment je propao, ali to i nije bilo bitno za ove kompanije, već to da mogu svojim potrošačima na Zemlji da upute poruku ‘’prvi u svemiru’’. Na orbitalnoj stanici

„Mir” 1996. godine dostavljena je maketa limenke Pepsija visine 1,2 metra i plakat „Pepsi - to je tvoje vreme”. Pepsi je, takođe, i snimi-la reklamni spot gde je iskoristila snimak kako ruski kosmonauti u svemiru drže reklamne objekte, a ispod njih se vidi Zemlja. Za to je raketno-kosmička kompanija „Energija” dobila 600.000 dola-

ra. Prva reklama kompletno sni-mljena u svemiru bila je za mleko izraelske kompanije Tnuva 1997. godine. Stvari postaju ozbiljnije sa pote-zom koji je napravila Pizza Hut. 1999. godine želeći da promoviše redizajnirani logo, ova kompanija izdvojila je oko milion dolara za svoj prvi svemirski projekat. Naj-veća svetska proton raketa, 60 metara visoka i oblepljena Pizza Hut logom, uspešno je lansirana u orbitu. Rick Heib, američki astro-naut i ključna fi gura u timu koji sa NASA-om proučava komercijali-zaciju svemira, tada je izjavio: ’’Pi-zza Hut je pionir u komercijalizaciji svemira. Ovo je početak nove ere i nadamo se da će se i ostale kor-poracije pridružiti.’’ Kongres je izlgasao da NASA poč-ne agresivnu kampanju u kojoj će podržati napore u komercijalizaciji svemira i Međunarodne svemirske stanice. Pizza Hut je nastavila da ulaže u svoje aktivnosti van povr-šine Zemlje i tako postala i ’’prva pizza isporučena u svemir’’. 2001. godine astronauti Međunarodne svemirske stanice su upravo ovim brendom utolili glad. Randy Gier, jedan od glavnih ljudi za marketing kompanije izjavio je tom prilikom: ’’Gde god ima života, biće Pizza Hut-a. Ako će svemirski turizam postati realnost, Pizza Hut će biti tu da učini put još boljim’’.

ceneKoliko zapravo košta ovakav način promocije? Cene su, kao i sama usluga - astronomske.

gde su granice oglašavanja?

per advertajzing ad astraZamislite da šetate uveče pored reke i držeći za ruku svoju srodnu dušu gledate odraz punog Meseca u reci. Romantično, zar ne? Sada zamislite i jedan veliki logo za Coca Colu pored tog Meseca. Ili da u letnjoj noći umesto u roj zvezda gledate zgusnute reklame za prašak za veš, higijenske uloške ili novi fi lm Bred Pita. Zvuči kao loš SF, ali to je samo jedna od ideja za reklamiranje u svemiru koju smo, makar za sada, izbegli.

Dnevnik “Komersant” objavio je da, na primer, postavljanje logoa kompanije na odeću kosmonauta ili na raketonosač košta otprili-ke oko 200.000 $. Ukoliko vam, pak, to nije dovoljno i želite da snimite reklamu u svemiru, za takav projekat morate izdvojiti i do 5.000.000 $. U vašem re-klamnom spotu mogu se naći i astronauti u ulozi glumaca. Ta-kva podela uloga koštaće vas od 300.000 do 2.000.000 dolara. Kompanija „Evita”, koja je ranije organizovala posete kosmičkim stanicama, sada je dobila prava na zaključivanje „kosmičkih” ugo-vora za reklame. Ona postavlja reklame na startnom komplek-su, na raketonosačima, aparati-ma i skafanderima kosmonauta, kao i u unutrašnjem delu Među-narodne svemirske stanice. Za 2.000.000 dolara može se dobiti

eksluzivno pravo za sve oblike reklamiranja tokom jednog leta. „Svemir izaziva pozitivne emoci-je, što je veoma važno za brend”, izjavio je konsultant „Evite” Dmi-trij Aleksejev. Ovakav vid rekla-miranja ipak je još uvek skup i kompanije se teško odlučuju na taj gigantski korak.

budućnoSt?Mnogo je argumenata i za i protiv ovakvog korišćenja i komercijali-zacije svemira. Novac od reklami-ranja bi mogao da se koristi za da-lja istraživanja, ali gde su granice? Da li ćemo jednog dana stvarno doći u tu situaciju da umesto malih i velikih kola sazvežđa nazivamo Pepsi i Coca Cola? Teško je spekulisati o ovim pitanji-ma, jer se stvari jako brzo odvijaju i često se dešava da realnost za-seni i najnapredniju naučnu fanta-

stiku. Na početku smo nove ere, a Zemlja je postala isuviše mala za apetit oglašivača.Pitanje komercijalizacije svemira postaje naročito aktuelno sada kada je kosmički turizam zaista realnost. Ali postoje još brojna pitanja na koja treba odgovoriti. Zakonska regulativa je neusagla-šena u različitim delovima sveta, postoje različiti etički problemi, ali i marketinški zahvati su kompliko-vani i zahtevaju dublja istraživa-nja. NASA pregovara sa američ-kom Vladom o liberalnijoj politici oglašavanja u svemiru. Kuda nas to vodi, saznaćemo i pre nego što želimo. Jedino što sada možemo da uradimo je da legnemo na leđa negde u prirodi, zagledamo se u zvezde i Mesec, dok je nebo još netaknuto, i da maštamo, mašta-mo, maštamo...

Neva BOJOVIĆ

decenIja SInemanIjeSinemanija je ove godine prosla-vila svoj deseti rođendan. Ta prva Sinemanija 1996. godine, po re-čima malo starijih fi lmofi la, bila je svojevrsna svetlost nakon mnogo mračnih godina za kulturni život u Beogradu. Posle ratova, Dejto-na, bede, pojavila se i kroz revi-ju holivudskih hitova spojila nas sa potpuno drugačijim, bogatijim,

glamuroznijim svetom. Magija te prve Sinemanije se ne može ponoviti. Uz siromašni bioskop-ski repertoar i svest o kulturnom bankrotstvu koje je pretilo društvu, ljudi su u dugim redovima išli ka centru “Sava”.Ovogodišnja Sinemanija je otvore-na fi lmom “Prestiž” (The Prestige), kojim je obeleženo 150 godina od rođenja čuvenog naučnika Nikole Tesle, a reviju je zatvorila fi lmska

verzija Mocartove “Čarobne frule”, čime je obeleženo 250 godina od rođenja poznatog kompozitora. Ova, četrnaesta po redu Sinema-nija, mnogo se razlikovala od svih predhodnih. Prva izmena odnosi se na tehničku stranu festivala, jer je sala namenjena beograd-skim projekcijama odnedavno opremljena najsavremenijim Dolbi ozvučenjem, koje je zaista impre-sivno. Takođe, ove godine je prvi

Sinemanija 2006.

nedelja Holivuda u beograduOd 1. do 8. novembra svi ljubitelji sedme umetnosti bili su u prilici da uživaju u 2.527 minuta fi lma prikazivanog na velikom platnu “Sava” centra u Beogradu. Filmski festival, Loreal Paris Sinemanija 2006, zbog svog izuzetnog premijernog, ali i repriznog programa, okupio je na jednom mestu sve one koji vole, poštuju i prate rad najvećih majstora kinematografi je. Borat iz Kazahstana

33

put bila organizovana i Dark Sinemanija, mini-revija nekonvencijalnih, alternativnih, mračnih, intrigantnih fi lmova koji su prikazivani svake večeri, pet minuta pre ponoći u bioskopu Tuckwood. Šest fi lmova, pre svega evropske produkcije, privuklo je sve one koji su želeli da istraže najtamnije sfere kinematografi je.

naj fIlmovIU 23 premijerno prikazana fi lma, glumačkim veština-ma, lepotom i umećem očarali su nas mnogi. Ipak, neki fi lmovi su se posebno izdvojili.Dugo najavljivan fi lm “Prestiž” svečano je otvorio Si-nemaniju i u svet mađioničarskih trikova uveo doma-ću publiku, kojoj je posebno zanimljivo bilo da vidi slavnog rokera Dejvida Bouvija u ulozi našeg naučni-ka Nikole Tesle. Glavne uloge tumače Kristijan Bejl i Hju Džekmen, dva mađioničara koja se za slavu bore do “poslednjeg keca u rukavu”. Njihovo suparništvo, u početku prepuno spletki i lukavstava, prelazi u ogorčenu borbu za nadmoć koja uništava živote svih oko njih i koja ne zazire ni od smrti. Reditelj Kristofer

Nolan je za lik Tesle rekao da je sporedan, ali vrlo va-žan u priči i da je mogla da ga tumači samo izuzetno harizmatična, upadljiva osoba kao sto je Bouvi.Karte su unapred bile rasprodate za fi lm Martina Skorsezea “Dvostruka igra” (The Departed), koji je u naš grad pristigao samo tri nedelje nakon svetske premijere. Za toliko publiciteta i gužvi na blagajnama sigurno je zaslužna atraktivna glumačka ekipa koju čine Leonardo Di Kaprio, Met Dejmon, sjajni Džek Nikolson, a u ulozi produncenta bio je Bred Pit. Ovo je prava gangsterska priča koja govori o tome šta se dešava kada policija i mafi ja naprave isti plan. Polici-ja šalje svog čoveka u redove irske mafi je, koju vodi ozloglašeni Kostelo, a i mafi ja ima svog špijuna, ina-če promišljenog kriminalca, koji se policiji predstavlja kao lojalan doušnik. Trenutno prvi na listi najgledanijih fi lmova u SAD-u je fi lm “Borat”, koji je šokirao i ovdašnju publiku. Borat je zapravo alter-ego britanskog komičara Saše Ba-

rona Koena. Karijeru je otpočeo u čuvenom serijalu gde se lažno predstavljao kao kazahtanski novinar koji je kroz razgovor sa Britancima pokušavao da ra-zume njihov način života. U Lisabonu 2005. godine vodio je dodelu MTV nagrada, tokom koje je ismevao kazahtanskog predsednika Nazarbajeva, a javnost je informisao da se na njegovom jeziku vagina kaze šakira. Nakon toga snimio je i fi lm “Borat”, u kome Borat odlazi u Ameriku da snimi dokumentarac, ali tada susreće svoju prvu ljubav Si Džej Parker tj. Pa-melu Anderson i zbog pokušaja da je kidnapuje za-vršava u zatvoru.Film nemačke produkcije “Parfem – hronologija jed-nog zločina” je jedno od najskupljih evropskih ostva-renja ove godine. Ovaj uzbudljivi triler rađen je po isto-imenom romanu nemačkog pisca Patrika Ziskinda, i radi se o pravom fenomenu nemačke književnosti koji je prodat u 12 miliona primeraka širom sveta. Radnja fi lma je smeštena u 18. vek, u Francuskoj i prati život Grenila, čoveka sa nesvakidašnjim talentom da ose-ti i izdvoji sve mirise koji ga okružuju . U potrazi za neodoljivim ženskim mirisom njegova opsesija posta-je smrtonosna i pogubna za dvanaest devojaka. On neće stati sa svojom potragom sve dok nađe i posled-nji sastojak koji nedostaje savršenom parfemu. Glu-mačku ekipu čine priznata imena iz sveta fi lma kao što su: Alan Rikmen, Ben Višov, Dastin Hofman.

mračna Strana SinemanijeDark Sinemanija je privukla samo one hrabre i rado-znale, koji su bez imalo predrasuda odgledali priče o nekoj drugoj, tamnijoj strani prirode čoveka. Jedan od ‘’dark’’ fi lmova koji je preplašio sve prisutne u sali je horor “Šejtan”. Božićno veče četvoro ljudi provodi pričajući o staroj legendi po kojoj je jedan seljak, opsednut đavolom dobio dete sa svojom se-strom. Ta prokleta beba rođena je baš na Božić. Niko od prisutnih ni ne sluti šta se dešava u njihovoj nepo-srednoj blizini...Film “Nahrani me” u režiji Breta Leonarda je svojom šokantnom sadržinom naterao neke od prisutnih u bioskopu Tuckwood da napuste salu pre kraja fi l-ma. Priča prati život inspektora sajberkriminala koji pronalazi sajt sumnjive sadržine. Posetioci sajta su muškarci koji traže gojazne žene. U tom izopačenom svetu erotske subkulture, jedan čovek, bolesnog uma i duše, najveće zadovoljstvo pronalazi u hranjenju žena do njihove smrti. Inspektor, u želji da pronađe ovog monstruoznog ubicu, ulazi u svet podzemlja, iako ga ono što će tamo spoznati i doživeti može ko-štati života ili zdrave pameti.Ovogodišnja Sinemanija je donela pregršt novih hito-va, pa ako, kojim slučajem, ipak niste iskoristili šansu da uživate u čarolijama koju je nudio “Sava” centar, zgrabite kokice i u bioskopima Beograda nadoknadi-te propušteno.

Bojana DžEPINA

Bouvi kao Tesla u fi lmu Prestiž

34

35

Sasvim neobičan i neponovljiv sagovornik. Vesna Jugović. Mistična, koliko i jednostavna. Posebna, koliko i samostal-na. Magistar ekonomskih nauka, nekadašnji student Eko-nomskog fakulteta, vukovac beogradske gimnazije, Ve-sna Jugović je odabrala drugačiju putanju od očekivane. Iz teorije prešla je u praksu i taj šok sasvim jednostavno sa-vladala. Novinarstvo kao zanimanje izabrala je spontano.Njene studentske dane najlakše je defi nisati kao „učiti, učiti i samo učiti – o životu“. Možemo reći da je bila tipičan štreberski tip. Ispite je redovno i sa visokim ocenama da-vala, redovno pohađala predavanja, uvek bila spremna za saradnju i konverzaciju na času. Uz mentorstvo profe-sora Pjanića oblikovala je svoje znanje i uvećavala ga. Vesna Jugović: Permanentno obrazovanje je jako važ-no. Uz to, neophodno je gajiti znatiželju, formiranu još u detinjstvu. Ne treba dozvoliti da ona nestane. Bez nje ostajemo bez ideja. Sa znatiželjom vas sve zanima. Jako je važno shvatiti da završetkom fakulteta učenje ne pre-staje. To je osnovna životna stepenica, odskočna daska za dalje napredovanje. Jer, ljudi se na fakultetu dele na lenje i vredne. U životu je drugačije. Ljudi se dele na pa-metne i glupe. Ako imate diplomu, vi ste vredni, a to je jako važno. Opet, sa druge strane, to ne znači da ste pametni (osmeh). To ćemo posle videti.Monopollist: Mislite da u Srbiji postoje prilike za diplo-mirane studente?vJ: Nikada se nisam bavila tuđim negodovanjem. Dok mi oni pričaju, ja nastavljam dalje. I uspela sam. Njima je

teško ovde, meni nije. I pored svega sam ostala zdrava, mlada, energetski jaka, bez trunke zla i zlobe. Srbija je najbolja vežbaonica na svetu. Srbija je škola, radionica ideja, čudo od mogućnosti. Ovde treba vežbati život. Kada izdržite sve i ne počnete da ne volite i sumnjate u ljude, napravite nešto i gradite sve bolje svake godine, uspeli ste. Ostalo je sve lako. Na zapadu postoji sistem, koji kada prihvatite ne možete a da ne budete u proseku uspešni i da se ne obogatite. Oni koji lome sistem su najuspešniji! Ml: Savetujete studentima da se pokažu u Srbiji?vJ: Da. I da ne misle prvo o zaradi. Treba da se „prikače“ nekom uspešnom, na bilo koji način. Neka kuvaju kafu. Ja bih sada pristala da kuvam kafu Džen Kempion (ame-rički reditelj; među istaknutim fi lmovima ističu se „Piano“ i „Portret jedne lejdi“), bez ikakvih problema. I naučila bih od nje, jer ona je jedan od mojih uzora. Treba posmatrati ljude koji su uspeli u životu i biznisu. Posmatrati i one koje su nelegalnim, ali i legalnim putem sebe ostvarili.Ekonomija nije bila njen prvi izbor. Kao i svaki dobar uče-nik, svestranost joj je bila mana koliko i prednost. U moru ideja i želja, arhitektektura je držala primat. Na nagovor oca upisala je Ekonomski fakultet, sa željom da nared-ne godine upiše arhitekturu. Ipak, studirala je dve nauke – ekonomiju i sociologiju. vJ: Počela sam sa ekonomijom i, kao i u slučaju drugih stvari koje radim, prilično se udubila. Uz mog mentora, Zorana Pjanića, mnogo sam naučila. Paralelno sa uče-

uspeh i kako postati uspešan

vesna jugović – novinar, ekonomista, bussines women„Uspeh nije novac. Novac se potroši. Uspeh je način mišljenja koji proizvodi bogatstvo. Zato nikad ne treba reći: „Ja sam bogat“, već „Ja sam bogatstvo.“ To je predvorje uspeha. Zdravlje nije odsustvo bolesti. Zdravlje je stanje svesti. Biti zdrav i u ravnoteži je uspeh. Biti bolji od sebe, to je uspeh. Umeti voleti, to je uspeh.“

36

njem „kopala“ sam po sebi. Nisam sebi ličila ni na trgovca, ni na naučni-ka. Ubrzo sam upala u ozbiljne eko-nomske tekstove i svet novinarstva koji mi je bio sve simpatičniji. Uskoro sam shvatila da sam talentovana za televiziju. Uz novinarstvo sam dosti-gla viši nivo saznanja, proširila svoj krug prijateljima svetskog nivoa, for-mirala sebe kao ličnost zahvaljujući različitim ljudima sa kojima sam do-lazila u kontakt. Ml: Koji period Vašeg života je bio presudan za odluke o kojima govo-rite?vJ: Kada sam diplomirala imala sam dvadesetjednu i po godinu sa prose-kom većim od 9,8. Nakon toga sam magistrirala i zaposlila se, uz prepo-ruku prof. Pjanića, u Marksističkom centru Centralnog komiteta. Vodila sam sektor za ekonomske, političke i sociološke nauke, kada sam se otvo-rila prema interdisciplinarnom načinu razmišljanja. Imala sam privilegiju da radim sa najvećim intelektualcima tog vremena. Sa njima sam dublje analizirala i ulazila u svet tribina. Ekonomija je za mene bila isuviše suvoparna, ali mi je dala jednu širinu u posmatranju sveta oko mene. Na-kon magistrature napustila sam CK u želji da se bavim novinarstvom. Kada sam savladala osnove novinarskog rada, uz talenat za režiju i pokret sve je bivalo interesantije.Nakon prelaska na RTS, g-đa Jugo-vić je radila kao privredni komenta-tor. Zatim je „unapređena“ u novina-ra jutarnjeg programa RTS.vJ: Ustajala sam u četiri ujutru i „gazdovala“ od ranog jutra. Intere-sovalo me je kako sve funkcioniše. Željna sam znanja bila tada i dan-da-nas sam. Zavirila sam u svaku sobu, naučila sisteme mišljenja i sistem podmetanja. Ml: Radili ste i kao ratni izveštač.vJ: Da. Počeo je rat, videla sam užas i shvatila da moram više da se radujem životu. Svet lepote i eksklu-zivna putovanja su bili način lečenja. Razmišljanje o lepoti kao fenomenu, teorijsko shvatanje lepote, načini prezentacije lepote, kako dostići i održati lepotu – ova tumačenja pred-stavljaju moju preokupaciju.

Bavljenje duhovnim idejama i misli-ma bili su primarni za Vesnu Jugović. Bavljenje samo njima je pogubno. vJ: Smatranje intelektualaca da je samo duhovno važno je zbog njihove duboke fi zičke nemoći i opuštenosti. Ako je duh jak, on radi i na telu i na umu. Bavljenjem lepotom defi nisala sam sebe i menjala se. Promena uvek prija. Želim da napredujem i da budem sve bolja, vitalnija, da imam veće srce, volju da radim i usavrša-vam se. Ne želim stabilnost i izve-snost. Malo ljudi takav život prihvata, ali meni to prija.Ml: Koliko Vam je završen Ekonom-ski fakultet pomogao i/ili odmogao?vJ: Prvo sam se bavila knjigama i stekla dosta obrazovanja, pa sam onda počela da tražim svoje talente. Ako ste naučnik i novinar istovreme-no, znate metodologiju rada. Novina-ri su generalno površni u svom radu. Uz znanje metodologije rada naučila sam se sistematičnosti i odgovorno-sti. Biznis nisam naučila na fakultetu. I tvrdim da vas fakultet ne može nau-čiti tome. Ne samo Ekonomski fakul-tet u Beogradu, već bilo koji u svetu. Profesori su retko kad ostvareni na poslovnom praktičnom planu. Profe-sori vas uče sistemima u ekonomiji – kako funkcionišu, šta su, kako se defi nišu. To je dobro. Ali kako ćete se vi snaći u sistemu nema veze sa profesorom, zavisi od vas i vaših sposobnosti. Ml: Koliko je bitno da studenti budu otvoreni i aktivni tokom studiranja?vJ: Studiranje i vannastavne aktiv-nosti treba raditi paralelno. Kada bih se ja pitala, jedan od predmeta koje bih uvela je „Analiza uspešnih ljudi“, ali bez predrasuda. Tako ćete shvatiti kako oni žive i misle. Način mišljenja je uspeh. I naravno, kao bazu mora-te imati znanje o sistemu. U životu, tom slatkom blatu, se nalazi kvalitet koji vuče ka uspehu. Taj kvalitet tre-ba tražiti. Tako se i stiže do uspeha. Svoje mogućnosti ne smete sužavati na jednu alternativu. Uvek, uvek mo-rate imati najmanje dva pravca, dve alternative, dva načina. Kao u šahu. Tako ćete biti uvek spremni.

intervju vodila:Milica LAZAREVIĆ

MySpace je i predmet visko-budžetnih kupoprodaja u novom Internet biznisu, što je potvrdila i prošlogodišnja kupovina od strane Ruperta Merdoka i News korpora-cije u visini od 580 miliona dolara. Kao sajt za povezivanje i druženje, MySpace povlači sa sobom i broj-na pitanja oko privatnosti i drugih prava, oko čega je u Americi i bilo brojnih rasprava prošlih godina.

mySpace.com – šeSti najPoSećeniji Sajt na SvetuMySpace je sajt za društveno povezivanje i druženje - social networking website, koji nudi in-teraktivnu korisničku mrežu: prija-telja, personalnih profi la, blogova, grupa, fotografi ja, muzike i videa. Tu je i interni sistem za pretraživa-nje i e-mail. Osnovan je u Santa Monici, Kalifornija, SAD, dok se njegova matična kompanija nalazi

mySpace fenomen

mySpace – tvojprostor za prijateljeJedna od najuspešnijih poslovnih priča u poslednjih nekoliko godina je MySpace.com. To je hibridni oblik personalnih homepage-ova, social networking i korisnički generisanih sadržaja - jedinstvena forma koja pridobija srca na desetine miliona ljudi širom sveta. Koja priča se krije iza MySpace-a i zašto je ovaj sajt jedna od najpopularnijih destinacija na Internetu?

mySpace fenomen

mySpace – tvojprostor za prijatelje

u NYC, gde je i server za podrš-ku. MySpace servis je inicijalno postavljen u julu 2003. godine od strane Toma Andersona i Krisa DeVulfa uz podršku malog tima programera. Bio je u vlasništvu fi rme Intermix Media koju je u julu 2005. godine za 580 miliona dola-ra kupio Rupert Merdok i njegova News korporacija – matična kom-panija Fox Broadcasting-a i dru-gih medijskih giganata. Od tada, na kupovnu vrednost MySpace-a dodato je približno 327 miliona do-lara, a od početnih sedam broj za-poslenih je porastao na oko 300.MySpace je trenutno četvrti najpo-sećeniji sajt za englesko govorno područje, treći u Sjedinjenim drža-vama i šesti napopularniji sajt na svetu.Servis je postepeno sticao veću popularnost nego konkurentski sajtovi i postaje rastući uticajni deo savremene popularne kultu-re, naročito u zemljama engleskog govornog područja. Sto milioniti korisnički nalog napravljen je 9. avgusta 2006. godine, a već 8. septembra je imao 106 miliona ko-risnika. Sajt privlači oko 230.000 novih korisnika dnevno.

Korporativna istorija MySpace-a i Toma Andersona kao njegovog osnivača bila je tema mnogih jav-nih i novinskih rasprava. Devetna-estogodišnji student novinarstva Trent Lapinski recimo smatra da je razotkrio skandaloznu priču iza MySpace-a, čitavu familiju inter-nih akvizicija i trgovina, kao i to da su osnivači daleko od inovativnih lidera, kao što većina medija sma-tra.Magazin Ekonomist je MySpace.com opisao kao potpuno novu vrstu Internet biznisa, koji se ši-rio enormnom brzinom među ko-risnicima i to bez reklamiranja. Osnovno pitanje kojim su se bavili je kako je sajt bez reklamiranja uopšte postao tako popularan od samog početka.

mySpace generacIjaStvoren u jesen 2003. godine, MySpace je brzo zadobio milione mladih kao prostor za pravljenje i održavanje homepa-ge-ova, koji se često ukrašavaju upadlji-vim umetničkim ra-dovima, ličnim foto-grafi jama i blogovima dopunjenim otorenim komentarima o svom životu, povezanih sa korisničkim stranica-ma njihovih prijatelja. Iako su mnogi korisnici stariji od 20 godina, MySpace profi li često izgledaju kao online verzije tinej-džerske sobe, mesta u kome su zidovi prekriveni posterima i foto-grafi jama, gde je muzika glasna i odrasli su nepoželjina vrsta.Tom Andreson, tvorac MySpace ideje, govorio je u jednom novin-skom intervjuu o pitanju popular-nosti ovakvih sajtova, zašto su postali fenomen i o MySpace ge-neraciji: “S tim u vezi postoji nešto

staro i nešto novo. Staro je to što su ljudi pre svega društvena bića. Skoro svi vole da se druže i so-cijalizuju i to je ono što MySpace i drugi slični sajtovi pružaju ljudi-ma. Ono što je novo je način na koji se to radi – preko kompjute-ra. MySpace generaciji pripadaju osobe koje su odrasle socijalizu-jući se online - koristile modem da pričaju sa drugim ljudima preko fo-ruma, raznih obika chat-a, ICQ-a i drugih programa. Za njih je to pot-puno prirodan i normalan način da sklapaju prijateljstva. To je praktič-no i poželjno iz nekoliko razloga. Možeš da upoznaš i sretneš ra-zličite ljude koje inače ne možeš lično da upoznaš, i da se sastaješ sa prijateljima dok radiš nešto dru-go. Dok radiš, pretražuješ, pišeš ili bilo šta drugo na kompjuteru i Internetu, možeš da se sastaješ sa ljudima, šalješ poruke, mailove i neka prava prijateljstva su stvo-rena na taj način. Ovakvi sajtovi postaju popularni zato što main-

stream shvata da online druženje nije samo za “computer freaks”. Brzo se menjaju stavovi vezani za upoznavanje ljudi online. Pro-sečan korisnik MySpace-a ima 24 godine i za ove ljude, koji su odra-sli online, nije čudno da upoznaju ljude na ovaj način.”

mySpace menja I muzičku induStrijuMySpace je bendovima ponudio mogućnost da pretvore svoj profi l

MySpace.Com kao razgranata mreža prijatelja omogućava svakom posetiocu da se besplatno

registruje i postane njegov korisnik. Kao korisnik se lako možeš učlaniti u razne zanimljive grupe,

neposredno razgovarati sa istomišljenicima, a istovremeno imaš mogućnost da se predstaviš sa

svojim hobijima i aktivnostima, pokazuješ svoje slike, vodiš dnevnik, pa i da se promovišeš.

37

iz običnog korisnika u izvođača, čime je postao i veliki igrač u mu-zičkoj industriji. Bendovi mogu na svojoj korisničkoj strani da objav-ljuju pesme, slike, vode dnevnik, da šire svoju bazu slušalaca i odr-žavaju neposredne kontakte sa

svojim obožavaocima. Ovaj sajt je zbog svoje velike posećenosti privukao i izdavačke kuće, koje na taj način lakše nalaze zanimljive bendove i muzičare, što je prome-nilo i način sklapanja poslova u muzičkoj industriji. Zajedno sa izdavačkom kućom In-terscope, novoosnovani MySpa-ce Records je prošlog novembra izdao svoj prvi CD - kompilaciju na kojoj su se našli najposećeniji izvođači na sajtu. Veliki bendovi, takođe, koriste sajt vrlo inovativ-no. Pored toga što stvarno mo-žeš, doduše ako imaš mnogo sre-će, da ćaskaš sa zvezdama, i oni koriste MySpace za promociju. Na sajtu mogu objaviti nove pesme pre zvaničnog datuma izdavanja, ponuditi podcast o tome šta se de-šavalo iza kulisa za vreme snima-nja albuma ili objaviti ekskluzivne snimke sa turneje.MySpace Music servis je pomo-gao razvoju mnogih neafi rmisanih bendova. Jedan od ilustrativnih primera je i engleski sastav Arctic Monkeys, koji svoj uspeh duguje i publicitetu na MySpace. Kada su ih u intervjuu za Prefi x magazin pi-tali za popularnost njihovog MyS-pace websajta, bend je izjavio da

nisu ni znali šta je MySpace i da su njihovu stranicu prvobitno stvo-rili njihovi fanovi.

SadrŽaj mYSPace profIla:My Blurbs, Blog, Multimedia

Profi li sadrže dva standarna Blurb-a: About me i Who I’d like to meet, kao i odelj-ke Interests i Details. Polja u ovim odelj-cima neće biti prikazana ako ih član nije ispunio. Ta-kođe, sadrži i blog – online dnevnik sa mestom za

sadržaj i komentare. Podržava i upload slika koje korisnici mogu držati u svojoj galeriji ili prikazati na glavnoj stranici. Jedna od ovih slika može se postaviti kao “de-fault image”, koja će se pojavljivati na glavnoj strani profi la i uz ime ili nadimak korisnika na svim ko-mentarima i porukama koje šalje na drugim profi li-ma. MySpace je nedavno dodao i opciju uploa-dovanja videa, preko MySpace Video servisa.

my frIend SpaceKorisnički prostor za prijatelje sadrži broj prijatelja, Top Friends deo i link kojim se mogu videti svi korisnikovi prijatelji. Određeni broj prijatelja se može odabrati za prikazivanje u Top Fiends delu na glavnom profi lu.

komentarIOdeljak za komentare se nala-zi ispod My Friends Space dela, gde korisnikovi prijatelji mogu ostaviti javne komentare. Postoji opcija brisanja komentara, a oni se mogu unapred odobravati pre

slanja. Ako se obriše korisnički nalog svi komentari koji su ostavl-jeni na drugim profi lima od strane tog korisnika biće obrisani.

kreIranje mySpace profIlaMySpace omogućava svojim kori-snicima da modifi kuju svoje korisnič-ke stranice. HTML/xHTML i CSS mogu da se koriste za menjanje i kreiranje skoro celog profi la po lič-nim željama. Korisnici mogu da do-daju muziku na svoje stranice preko MySpace Music-a, portala koji omo-gućava bendovima i izvođačima da snimaju pesme na svoje profi le koje fanovi preuzimaju. Muzički spotovi, fi lmići i skoro sve se može dodati, kao na standardnoj HTML stranici. Kako većina korisnika MySpace-a ne zna HTML, pojavio se veliki broj websajtova koji pomažu ovim ko-risnicima u kreiranju profi la.

my bulletInSBulletins su poruke koje se šalju svima na MySpace listi prijatelja. Mogu biti korisne za obaveštavan-je cele liste prijatelja, bez potrebe da se poruke šalju odvojeno. Ko-riste se za slanje lančanih - chain poruka o politici, dešavanjima ili

bilo čemu drugom. Bulletins se automatski brišu posle 10 dana.

my groupSMySpace takođe ima opciju za grupe - dodatak koji omogućava određenom broju korisnika da deli zajedničku stranu, interese i tablu za poruke. Dakle, sve što bi trebalo sada da uradite je da odete na MySpace.com i stvorite sopstveni prostor. Dok to radite pokušajte da shva-tite zašto više ne možete da pre-stanete da ‘MySpace-ujete’ .

Anđela DUKOVSKI

MySpace je i homepage za mnoge muzičare, umetnike i poznate ličnosti - od neafi misanog in-die sastava iz Filadelfi je, preko Džene Džejmson

i Madone do nekog dj-a ili reditelja iz Srbije. I njih možeš dodati i imati za prijatelje na svom profi lu.

38