1. Horska muzikaZapadne Evrope tokom19. Veka – Opštenapomene

Zapadna Evropa(Francuska, Italija,Nemačka) je bila poduticajem Francuskerevolucije (1789 -1799). Feudalizam sezavršava I počinjerazvoj građanske klase.Na polju umetnostidolazi do njeneDEMOKRATIZACIJE. Muzikase povezala sa širokimnarodnim slojevima.Zbog revolucije sepojavila potreba da seI umetnost poveže sarevolucionimdešavanjima, stvarajuse dela namenjenamasovnom izvođenju Ipokreće se sve većeobrazovanje mladihkadrova. Muzika dobijavrlo važnu ulogu:Patriotska osećanja seneguju kroz Himne IHorski žanr, stvarajuse horovi I orkestri saogromnim brojemizvođača. – Teme seviše ne vezuju za dvorsa tradicionalnimceremonijama, negonastaju velikesvečannosti kojeveličaju prirodu,mladost, umetnost.Uticaj Francuskerevolucije Irevolucionarnih idejase provlačilo kroz19.v. Ove ideje su

Prešle graniceFrancuske I stvorilepokrete za nacionalnunezavisnost Ioslobađanje odfeudalizma. Teži se kaosamostaljenju nakulturnom području,stvara se pojamSlobodnoog umetnika.Umetnost ima za cilj dapostane zajedničkodobro (pojava pevačkihdruštava, publicistike,koncertnihinstitucija). Tako će u19. Veku omiljeniizvođački aparatpostati simfonijskiorkestar za dočaravanjeromantičke atmosphere Isentimentalnosti.Horski stav, samo posebi nije mogao dazadovolji u tolikojmeri ove težnje, zatoje uglavnom bio usklopu većih vokalnoinstrumentalnih dela.Melodika, melodijaupućuje na lika, čovekakoji prolazi krozdramse sukobe. Oslanjase na narodnu melodiju.Teži ka jačem I većemintezitetu odklasičarske. Oslanja sena tradiciju u smisluda zadržava klasičarskusimetriju, ali do krajaveka, njene dimenzijepostaju sve šire,ispunjene modulacijamaI udaljenih tonaliteta,hromatikom, sekvencama.Melodija je primarnosredstvo za itražavanja

u romantižmu. Horskamuzika se tokom 19.v.javlja u 2 oblika: 1.Kompozicije za manjesastave - a cappelaili uz pratnju klavira,orgulja, ili manjegansambla. Ovde spadevećina homofonihsvetovnih horova, savodećom melodijom Ikompozicije zaliturgijsku namenu –Mise. 2.kompozicije zahor I orkestar sasolistima na tekstovedramskog ili narativnogkaraktera namenjenih zascensko ili koncertnoizvođenje. Ovde spadaveliki broj rekvijema,oratorijuma, kantata.(1.)Prva grupapodrazumeva svetovnekompozicije nastale poduticajem buđenjanac.svesti I negovanjenarodne tradicije.Ovakva dela su u prvojpolovini 19.v. pisaliza pevačka društva ifestival (Šubert,Mendelson, Guno..).Kompozicije pisane naliturgijske tekstoveoslanjaju se na acappela stil 16.v. Igregorijaniku kao Imoduse. (2.) Vokalnoinstrumentalne forme,oratorijum, rekvijemi,duhovne I svetovnekantate dobijajuogromni značaj u tovreme. (Bramsnpr.Rapsodija za alt Imuški hor – Pesma nade)

2. Horska muzika udelima ranih nemačkihromantičara (F. Šubert,F. Mendelson)

Franc Šubert (1797 -1828) . prvi u nizubečkih romantičara.Muzičko obrazovanje jestekao uglavnomneformalno (od oca,brata). Veliki uticajna njegovo stvaralaštvoimali su njegovisavremenici Gete iBetoven. Prvi kontaktsa horskom muzikom bioje u horu dečaka beckekatedrale. Poticao izgrađanskih krugova aličesto zalazi u narod –narodni zvukovi, napeviI plesovi ušli su unjegovu muziku. Kako jestario bio je sklonijielegantnijim Imelanholičnimraspoloženjima. Imaoje veliki opus, brzo jestvarao I pisao je svežanrove: klavirska,kamerna muzika,simfonija, opera, solopesme, horska.. Horskasvetovna dela: Solopesma utiče. Uglavnomdijatonika, mel. sejasno ističe, idiličneatmosfere, često uzpratnju klavira,strofične I variranostrofične. Napisao punohorova, naročito zamuški hor (delom I acappela), mešoviti (uzklavir) kao I za ženskihor. Mali broj a

cappela horova uzklavir, bitne jerdočaravaju atmosferu,npr “Pesma duhova iznadvoda” (Gete); Duhovnahorska dela: MISE – uformalnom smislu nemavelikih novina.Romantičari se tu držetradicije a sadržaj seoslikava prekohomofonog aspekta. KodŠuberta u duh.muz. jeponegde ali retkoočigleda njegovasubjektivnost pa Isentimentalnost,izlivi. Ukupno ima 6završenih misa,uglavnom su sve pisaneza isti sastav(solistu, hor I ork),Horovi su uglavnomhomofoni, sa bogatimharmonskim jezikom.Poznatije su one u As IG duru I nemačka misa.Sve su na latinskomjeziku sem nemačke. Onaje relativno laka, samalim orkestrom. Ima 9delova koji podsećajuna himne, u sadržajnomsmislu inspirisan jenarodnom pesmom,protestantskimkoralom…; Od ostalihduhovnih dela. Neka suuz pratnju klavira/ork. – Salve rigeina,Tantum ergo, Stabatmater u G, Kirie, Kraćikomadi: 5 oratorijuma,Magnifikat ya SHiO

Feliks Mendelson sesmatra klasičarem među

romantičarima. Izrazitije liričar – blizakŠumanu ali poredspecifične melodijskeinvencije ostaje veranklasičarskim formama.Piše uvertire,simfonije, klavirksu,kamernu, koncertantnumuziku, oratorijume,oko 80 solo pesama,opera, I naravno horskaa cappela I klavirskadela. Odličanpoznavalac baha IHendla – uzori. OtkrioBahovu Pasiju po Mateju1829 I obnavlja Bahovuumetnost. Po odlasku uLajpcig 1835. Postajedirigent pevačkogdruštva. Dirigovaoorkestru. Postaoomiljen engleskojpublici. Kao I Šubert,u svojim vokalnimdelima okreće seintimnim osećajima,ljubavi, poistovećujese sa prirodom(Herbslig,pevali);ORatorijumi – uticajBaha, Hendla posebno.Ali dok je Hendlrazvijao vise horskiaspect(zbog publike-hor= masa, narod),Mendelsona kaoromantičara više zanimaintima I liričnost(važi za većinunjegovih dela) Zato sekod njega čestojavljaju lirskeepisode. Orat. Pavle iz1834.; Uzor BahovaPasija po Mateju, ima

nešto većudramaturgiju, formalnoje uravnotežen sadelovima koji sadrže ivokalnupolifoniju.Orat. Ilijaiz 1846.; Uzor Hendlovortorijum Izreal uEgiptu, prvi putizveden baš uEngleskoj, opisujeborbu proroka protivprognanstva, zaistinsku veru, maker tozvačilo I smrt. (Ovajoratorijum je ujedino Isymbol borbe zaočuvanje tekovinaevropske umetnosti, aliI symbol borbenaprednih liberalnihgrađanskih krugova predMartovsku revoluciju1848.); Od duhovnihkompozicija – hor uzklavir, psalmi (duhovnekantate), moteti;ostala duhovna dela -2 magnifikata, kantate(lauda sion, Ćuj mojumolitvu, 6angelikanskih himni)

3. Horsko stvaralaštvoJ. Bramsa I A. Bruknera

Tokom druge polovine19.v. u Nemačkoj IAustriji vlada velikostvaralačko bogatstvo.U muzici se javljaju 2suprotne struje 1.Novonemačka škola(Vagner, List, Berlioz)koja se zalagala zaprogramnost, kroz noveideje I tehnike

izražavaju putem muzikevanmuzičke događaje.2.Formalisti, koje jeokupio Bečki kritičarEdvard Hanslik.Smatraju da muzika možesamo sebe da izrazi.Ova grupa umetnika seoslanja na klasičneobrasce poput Bramsa.JOHANES BRAMS je rodjenu Hamburgu. 50ih godina19 v. je putovao poevropi I upoznaoŠumana, Lista,a prekonjega I mađarskifolklore. Brams jevoleo da pise delanamenjena austrijskomgrađanstvu. Izbegavaprogramnost (ne želi danaslov oduzme pažnjuslušaoca od muzike).Ipak njegova muzikanosi snažne ideje, uklasične formalneobrasce unosi novesadržaje I ličniizražajni jezik.Koristi dijatonskakretnja na tonovimatrozvuka, pod uticajemaustrijskog, mađarskogI slovenskog folklore.Vodio je hor (što jebila retkost međuromantičarima) uHamburgu ženski hor, au Beču, gde je proveoveći deo života,Pevačku akademiju IDruštvo prijateljamuzike. Poštuje starekompozitore, a to seposebno ogleda I unjegovoj horskojmuzici. Oslanja se na

Betovenove formalneobrasce, Bahovupolifoniju I motivskirad, a sadržaj odŠumana I Šuberta. Piševeliki broj solo pesama(po ugledu na Šuberta ustilu narod.pesama) – 2ciklusa: Magelonineromance sa recitatotomizmeđu pesama, 4 4ozbiljne pesme.Horska muzika: melodikanajčešće dijatonska, uzretke hromatike.Ponekad se oslanja namodalnost. Harmonija –više ranoromantičarskasa skretnicama Iprolaznicama. Horskistav I gustinu čestogradi razradom glasova.Često koristiubrzavanja ritmičkepulsacije uzkomplementarni ritam,sinkopa. Sklon jepolifoniji,posebno uduhovnim delima. Pisaoje veliki brojsvetovnih horova acappela I uz pratnjuklavira, najčešće nastihove umetničke ali Inarodne poezije.Duhovne horove – zaženski sastav- ReginaCoeli, Ave Maria saorguljškom ili ork.Pratnjom, Psalm, op.27+ orkestar. Za mešovitihor – moteti od 2-8glasova a cappela.Vokalo- instrumentalnadela: Svetovne kantate“Pesma sudbine”, “Pesmatrijumfa” za baritone,

osmoglasovni hor I ork(“Nenija” – mešovitihor + orkestar, Šiler)I “Rinaldo”, op. 50 ,tenor, muški hor poGeteu (nije pisaoopera, ipak ovo delo jeblisko operskojatmosferi po arijama Irečitativima).Rapsodija za alt Imuški hor op. 53, Gete.– Govori o sudbini kojadonosi nekom sreću, anekom nesreću(naizmenični upadi hora+ solo alt, + ork);Pogrebna misa, op.13 –prvi put se obraćatematici smrti, a timenagoveštava svoj dubokilirizam. Predstavljaspoj nemačke tradicijeI nemačke crkvenemelodike. Nemačkirekvijem –(jedannemacki rekvijem)- prviput izveden u Lajpcigu1869. U početku jezamišljen kao pogrebnacantata od 3 stavapovodom Šumanove smrti.Nakon smrti majke,dodaje još 4 stava(rekvijem od 7stavova). Zasnovan jena slobodnom izboruteksta, iz starog Inovog zaveta, stihoviiz psalama, pisan nanemačkom jeziku –protestantski pristup.U dramaturškom smislu,kod katoličkogrekvijema kojiprikazuje slikestrašnog suda, daje

ličnu ispovest – muzikuza one koji ostaju zaumrlim. Ne korististandardnu struktururekvijema zato što jeBrams želeo da nazoveJedan ljudski rekvijem.Zvog subjektivnihelemenata, ovo nijeliturgijski rekvijem,već zalosna svečanostod niza meditacija.Prva 3 stava su ožalosti, a ostala 4 outehi. Uključuje solobaritone (3. I 4.)Isopran 5. Postiže epskudramu I duboki lirizam.Obradu teksta podiže navisok stepen sintezom:motetsko – misnogstila, 16 vek, Bahovompolifonijom, nemačkomcrkvenommuzikom(narodnom),lirizmom tipaMendelsona. Epska snaga– upotreba dvostrukihfuga, 3.4. lirskicentri su u 4, 5 I 6.Stavu.

ANTUN BRUKNER, Bramsovsavremenik, ali sezallagao za idejuVagnerove programnosti.Muziku je učio u Beču,50ih radi kao orguljaš.Kao kompozitora,privlače ga samosimfonije (9) I crkvenahorska muzika. Bruknerje bio dubokoreligiozna osoba- osetise u njegovoj duhovnojmuzici. U početkukomponuje samo horsku

muziku, a kasnije upotpunosti prelazi nasimfoniju na koju utičuideje Vagnera (širenjaforme, pa tako u nekimsimfonijama ima horskihdelova). U delima volida prikazuje sprotnost– raj, pakao. Napisaoje 8 misa za različitesastave, ali međunajznačajnijim suposlednje 3 (d – mol za8 glasova + duvačkiorkestar I f- mol kojase smatra za jednu odnajlepših iz togperioda). Uzor mu jebio Palestrina, MocartI Šubert. 2 kantate:psalm 150 (sopran, horI ork.) – ustvari himnai Te deum – hor saorkestrom donosi unisontemu u duhugregorijanskog korala.Solisti su kanonskitretirani, snažanhorski zvuk, dvostrukefuge. Nešto intimnijadela su manje horskekompozicijeu duhuŠuberta I Mocarta, alisa savremenimromantičarskim jezikom.Često u njima razmišljakao u registrimaorgulja. Oživljavarenesansni motet, alikoristi originalnumelodiku, zasićen zvuk.Horovi mogu biti acappela, ali I uzinstrumentalnu pratnju– Locus Iste, AveMarie, Christus FactusEst.

4. Horsko stvralaštvoFranc Lista

Pored klavirske,značajna je I duhovnamuzika. Prvo horskodela napisao je sa 11godina. Izgubljeno –Tantum ergo. Poduticajem Cecilijanskogpokreta, želeo je daočisti crkvenu muzikuod sentimentalnoguticaja koji je u tovreme preovladao.Smatrao je das unjegove mise za muškeglasove uz 1848. Bileprvi korak ka tome.Druga strana njegovogpristupa crkvenojmuzici može se pratitiu njegovim velikimdelima za horove Iorkestre. Psalm 13,misa Solemus, mađarskakrunidbena misa I dvaoratorijuma. Želeo jeda ujedini teatar Icrkvu. Na taj način sumnoga od ovih delaiskorišćavala stredstvasvetovne muzike ukorist crkvene. Zato jepsalm 13, za solotenor, hor I orkestarintezivno dramatičan,tok je 14. Psalm poListovim rečima masivanI jednostavan kao stub.Poznavao je Berlioza,Vgnera I Vajmarskunovonemačku školu, kojase zalagala zaprogramnost dela. Po

dolasku iz Vajmara1865, prima najnižiduhovni red abbe List(duboko religiozna fazakada nastaju njegovanajznačajnija duhovnadela). Oratorijume kojeje pisao – pokušajobnove oratorijuma gdeork. Ima veoma bitnuulogu I negovanje formesimfonijske poem, tjorjentacija naprogramnost na nekinačin vrši izvesnereforme na svompodručju muzike.Koristi se :Lajtmotivom gdematerijali mogu bitigregorijanski korali,da imaju nacionalniaspect – mađarskenarodne melodije.Koristi moduse,jednoglasna pevanja,obogaćuje romantičarskeharmonije. Negujesubjektivan odnos premaobjektivnoj muzici.Simfonizacija žanra urekvijemu – orkestarpodjednako učestvuje urazradi teme. Njegovacrkvena dela su zvučnobogata – sonorna,bogato orkestrirana sadeklamativnommelodijom. Velikiuticaj – Berioz. Pisaoje duhovnu muziku I preodlaska u Rim 1865, alimu do tada nisu bilipoznati izvori pravogcrkvenog pojanja, štose oseća I u ovimdelima. Njegovu duhovnu

muziku možemo dapodelimo u 2 grupe:Liturgijsku- vernatradiciji, a cappela,vraćanje na moduse,gregorijanska muzika,ne namenjena obredu –nije strogo u duhucrkvene muzike koja jepoput njegovihsvetovnih dela.Mise –Mađarska krunidbenamisa, 1867, koristi sepozorišnim efektima,koji nadvladavajureligioznu atmosferunarodnim mađ. Motivima,sa orkestarskimmeđustavovima. Pomaloneujednačena ali imainteresantne delove;misa koralis za orguljeI hor. U Rimu bazira sena greg. Koralu, težitradiciji renesansnemodalne harmonije, aliipak u romantičarskomruhu.; Granska misa,povodom orvaranjakatedrale u Granu –koristi monotematskipristup I metamorfoze,kao u svojiminstrumentalnim delima.Natala je u Vajmaru.Slična je njegovimsimfonijskim poemama Iklavirskim koncertima.Koristi tematskimaterial baziran nagreg.koralu, koji seprožima kroz stavove Iformira jedinstvooblika. Pozorišniefekti nadvladavajureligioznu atmosferu.ORATUORIJUMI- legenda o

svetoj Elizabeti –posvećen princeziElizabeti, jednim delomoratorijum, a drugimdrama, približava gaopera. Muzika sezasniva na višelajtmotiva starimmađarskim narodnimpesmama, kao I nagreg.napevima. List jeovde upotrebioVagnerovski načinkonstruisanja, ali nematoliko hromatike kaokod Vagnera.; Hrostos –u njemu nije pisao oceremonijalnim scenamaiako traje 4,5 sati. Uodnosu na predhodnioratorijum, mnogo jeintimnije delo.Koristio je biblijskitekst na latinskom,greg.napeve, latinskehimne. Sastoji se od 3dela: Božićnogoratorijuma, Priče oHristovom životu,patnjama I uskrsnuću.Ukupno 14 stavova, a u10om se javlja hourPalestirininom acappela stilu. Orkestarje tumač Hristovogživota, a baritonesolo, njegov glas.Melodija je iznadsvega. Bez rečitativa Iarija. REKVIJEM – 6statvova, 5. Završio1868, a 6. 1871(Requiem, Dies irae,offenti, Sanctus, Agnusdei, Liberon) konačnaverzijauobličena jenakon Vagnerove smrti

1983. - poslednjeListovo delo. Izjavioje da ovim delomteži kanežnom Hrišćanskomkarakteru, punom nade,da ne želi da ilustrujecrninu. Veliika razlikau stilu – Libera me.Odlikuje ga delovanjedramaturškogizražavanja u orkestru.Ocrtava tešku vizijustrašnog suda. Tu jenačino suprotanpostupak tradicije –gde je rekvijem završnamolitva.; List je usvojim duhovnim delimauspeo da integrišerazličite stilove,kompozicijske metode izrazličitih perioda I dastvori svoj stil.Delimično je podržavaoI cecilijanski pokretkoji se zalagao da secrkvena muzika pročistiod teatralog I svegašto je doneo klasicizamI romantizam. Zato se unekim delimaopredeljuje zagregorijansko pojanje IPalestrinin stil.Naravno, to jepostignuto savremenimmetodama koristeći uvekromantičnu harmoniju.Ove postupke možemosmatrati vrstomarhaizacije. Psalm 13.Manjeg obima Iautobiografske prirodeje. Pročišćen je odteatralnosti . Muzikuvoid ka greg.pojanju uheterogenom stilu

(uticajcecilijanoskog).Vraćanje na modusejednoglasng pojanja,kod njega nijeodstraniloromantičarske harmonskeokvire. ; Via crucis(krasni put)- zasolistu, hor I orgulje,neobično delo iz kasnogperioda, kombinujelatinske himne Iprotestantske korale.Ovde se služio I neštoslobodnijimharmonijama, što ovodelo u celini činiinteresantnim. Napisaoje 2 kantate: Legena osvetoj Ceciliji IZvona katedrale uStrasburu.

5. Pregled ruskeduhovne horske muzike:jednoglasno pojanje Irani oblici višeglasja17. V. (N. Dilecki, V.Titov)

Rusija prihvatahrišćanstvo 988. Iprihvata sve odVizantije. Koreni ruskeduhovne muzike uVizantiji. Razvijala setokom vekova ali uvek

isključivo vokalna I nacrkvenom jeziku. ODVizantije izmeđuostalog preuzimaju Inotaciju koja je bila uupotrebi u 9.v, Grci suje dalje usavšili, aRusi su je zadržali bezizmena. Postoje 2 tipaneuma : KONDAKARNA(razvila se izvizantijskog tipanotacije)I ZNAMENA(znakovna-srednjevizantijska).Rana faza istorijer.c.p. – do kraja 15.v.Iz tog perioda sačuvanoje oko 50 rukopisa. U15.v. veza saVizantijom nastavlja sena 2 nivoa: 1. Određujese strukturahimnografije (strukturaruske antologije himniproizašla je iz grčkihknjiga) I kondakarion(meliz.) 2. Određeni sutipovi napiva(silabični Imelizmatični).; PosleKijeva (11.v.) INovgoroda (14.v.),Moskva postaje centarduhovnosti I oplitike Irazvija srenesansnaumetnost I dinamičanodnos sa Evropom.Pisane su noveliturgije gde važanuticaj ima folklore.Pevanje u crkvi počinjeda teži originalnosti Ida se izmene melodijenaučene od Grka(stvorena novahimnografija – Obihod)

Tada se razvija Iveliko znameno pojanje,nastalo iz složenihimprovizacija. Znamenanotacija koristila sedo 15.v. ali se poslemenjala- povećavao sebroj neuma. Novonastalanotacija – Krjuki –označavala je gruputonova I melodijskeformule, za razliku odVizantijeske koja jeoznačavala intervalsnakretanja. ZNAMENOPOJANJE ima najvažnijuulogu u liturgijskompojanju- Stil ovogpevanja: dijatonika,postupno kretanje bezskokova, obim 4/5,Slobodan ritam.; imadva oblika: Malo(silabičnost) IVeliko(melizmatika). Upočetku su bilaanonimna, a kasnije ihpotpusuju Ivan Nos,Fejdi Subotin I drugi.Napevi su skupljeni u 5antologija: OBIHOD(opšta knjiga), OKTIOH(knjiga sa 8 glasova),IRMOLOGION (knjigakanona), PRAZNIKI(knjiga slova), I TRIOD(uskršnje melodije).; U16.v. Ivan Grozni 4.daje dozvolu zavišeglasno pevanje, tjpolifoniju. Višeglasjese formira u 2 oblasti– 1. Himne proprijuma(za velike praznike);2. Himne ordinarijuma(Bdenije, ..); PARTESNOPOJANJE – novi stil

višeglasja. KOmbinovanielementi ortodoksnogpojanja I evropskogzapadnog stila. Pevalose iz partitura (svakadeonica posebno uviolinskom ključu)Postoje 2 tipa: 1. Sazapadnjačkim uticajem(zapadna forma alimelodika I harmnija nabazi ruskog pojanja),2. Sa apsolutnimzapadnjačkim uticajem(u potpunostizapadnjačka tehnika).U17.v. simultano serazvijaju tradicija Inovi stil (partesnopojanje). U početku jebio teško prihvaćen. Upartesnompojanjukorišćene su melodijeiz znamenog napeva, apri komponovanjuduhovnih dela za cantusfirmus uzimale su se Isvetovne melodije. Unovom stilu razlikujuse 2 tipa:JEdnostavniji (saakordskimpokretima Iumerenom imitacijom) IKOmplikovaniji(polifono bogatiji,monumentalniji, ovajtip naziva se duhovnikonc); DUHOVNI KANTI –duhovna neliturgijskapesma sa crkvenimsadržajem, pojavljujese u 17.v. Utiču naduhovni concert,duhovni trio,harmonizaciju pojanja u18. I 19. V. Veza kantasa starijim formama,

izazvala je jak uticajna Rusku muziku. Kantpotiče iz 16.v. izPoljske. Elementi su:strofičnost,jednostavna faktura, 3dela. Sve je toomogućilo da kant budepristupačan zaizvođenje I čitanje.Tekst je duhovni, alineliturgijski. Ranikanti su nastavilivizantijsko ruskutradicjiu duhovnihpsalama. U početku supisani u slavu Petravelikog, a kasnije serazvio I lirski.Karakter duhovnogkanta: samostalnostglasova, ukrštanjedeonica, slučajnedissonance, tematskojedinstvo postignutovarianjem, svi glasoviimaju isti ritam.;BOŽANSTVENE SLUŽBE –rukopisi koji sadržeharmonizaciju pojanja,individualnih himni Icikluse službi. To suobrade nepromenljivihdelovaslužbe(Liturgije,Večernja, Jutrenja…)Melodije mogu bitinarodne ili izneliturgijskog duhovnogkanta.; PARTESNIKONCERT- oblik koji serazvija u drugojpolovini 17. I u 18. V.Ima ih u duru I umolu.Faze: 1. Imajukarakteristike ruskemuzike- melodija pod

uticajem narodnihpesama I napeva,harmonija se sastoji odlinearno vođenihglasova, paralelnihkretanja I vezanetipičnih za zapadnumuziku,, tekstovi suneliturgijski, alivezani za rusku duhovnutradiciju. Snažna vezaizmeđu teksta Imuzike.; 2. Dominiramuzika nad tekstom,koji je slobodno biran,neliturgijski, izpsalama ili svetovni,vezan za neki događaj.Veza između teksta Imelodije nije više takotesna, važan jeestetski doživljaj.Preko forme partesnogkoncerta javlja se novaestetika ruske duhovnemuzike: sopran pevamelodiju,a ostaliglasovi donoseharmonsku punoću –barokna monodija. Akopostoji više horova,jedan je glavni ,aostali su eho. Takvaharmonizacija napevakoristila se do 18.v,pa onda biva zamenjenaitalijanskim stilom.;DUHOVNI KONCERT –emancipovao se u18.v.Monumentalan Idekorativan, polifonobogatiji od partesnogkoncerta. Pisan je zaveći broj glasova (do24), namenjen jeveličanju crkvenihobreda u svečanim

prilikama. To jepričesna pesma uliturgiji u 17.veku,bila je jednostavnakompozicija bez većihkontrasta. Ovako subile pisane liturgijskenumere. U 18 I 19.veku,karakteriše ga zasićen,sočan zvuk, oštrikontrasti, naglasuprostavljanja horskihgrupa, 3,4 stava,promena tempa Ikaraktera, izvođačkihgrupa tipa baroknogkoncerta.; NIKOLAJDILECKI . Ukrajinac, u17.v. prenosi motet ustraroslovenskikontekst. Javlja sedramatizacija moteta uzafektivnu upotrebuharmonije. Komponovaoje prvo muziku pa ondaubacivao tekst. Jedanje od najistaknutijihpredstavnika partesnogkoncerta. Stilskekarakteristike :subjektivna interpretacijateksta, tekstomoslikava, afektivnokoristi harmoniju,imitira barokni zvuk,pauzama dajedramaturški značaj.;TITOV VASILIJE – UčenikDileckog, kompozitorPetra Velikog. Pisao jemnogo kompozicije unjegovu čast – pohvalnepesme, ali I duhovnumuziku (mnogaja ljeta,hvalite). Uglavnom za12 ali I do 20 glasova.

6. Italijanski uticaj uruskoj školi (B.Galupi, Đ.Sarti,M.Berzovski, A.Bortnjanski)

Petar Veliki jesprovodio reforme nasvim poljima, unaprediovojne duvačke sastave,brine se za raddvorskog hora. Razvijase I kućno muziciranje,u aristokratskimkrugovima izvode sedela savremenih Ipoznatihzapadnoevropskihkompozitora. Opera jena ruskom počela da serazvija tek posle PetraVelikog. Partesni stilpredstavljao jeadapciju zapadnoevropskih kompozicionihtehnika sa muzičkimzahtevima ruskeliturgije.; Početkom18.v. na ruski dvordolaze italijanskikompozitori. Bili supozvani prvenstveno saciljem da svoje znanjeprenesu na ruskemuzičare. Imali suzadatak da pišu napravoslavne Iliturgijske tekstove.Postoji I dobra I lošastrana njihovoguticaja. Dobra jepoetika pravoslavnetradicije koja je bilaimpuls za stvaranjevelikih dela Iostavljanje trajnogzapadnjačkog pečata.

Loša strana je što jetekst stavljen u drugiplan I često korigovanradi forme. BaltazareGalupi je kratkoboravio u Rusiji gde jebio dvorski kompozitorPetra Velikog.Crkvenim delima sepribližava Palestrini,učitelj Bortnjanskog.Đuzepe Sarti bio jeoperski kompozitor,horovođa katedrale uMilanu. U Rusiji je biopedagog I konstruisaoje spravu za brojanjetreptaja tonova. Uveoje Petrogradskikamerton. Dela: 3 mise,rekvijem, moteti, Tedeum.; U drugojpolovini 18.v. javljase emancipacijaduhovnog karaktera.Pisan je na tekstpričasnih pesama I natekst koji jekompozitor slobodnoodabrao. Za razliku odpartesnog koncerta,ovaj ima 3-4 odseka.Odseci imaju formu Ikarakter baroknoginstrumentalnog odseka.Tekst je tertianslobodno I deljen je nafraze.; DmitrijBortnjanski, dvorskikompozitor Kneza PavlaI, je Betovenovsavremenik. U Italijiboravio je 10 godina.Sebe je “napetnuo” nadvor I bio gospodarmuzike. Direktor carskekapele I tada je

smanjio broj pevačahora u opera sa 80 na24. Bio je kompozitorapsolutno italijanskoguticaja ali Ipravoslavnog dobrogukusa. Duhovni koncertje pretvorio upravoslavni motet Iizneo ga do vrhunskihgranica. Napisao je 35duhovnih koncerata kojisu najčešće trodelnestrukture. Pisao je Ijednostavačneliturgijske pesme(heruvimska pesma u Dduru). Njegov stil:uravnoteženost,izbegavanje preteranemelizmatike I vokalnogvirtuoziteta, fugatoepisode, kontrasti,obeležje narodnogmelosa, sažnoproživljavanjeteksta,postizao episodemonument I zvučnuraskoš (concert za 2hora); Duhovna muzika:fugato episode,imitacija, ponekad utercnim strukturamahorskog žanra. Dao jeformalin model zaHeruvimsku pesmu: A (aa a1)B (a b a). Koncertbr.4 “Voskliknitegospodevi sjazemlja :/” u 4 odsekaza Uskrs.. Dao jeprednost kijevskom,grčkom I bugarskompojanju koje serazvilopod uticajemtreće, menzuralnenotacije. Napisao je 8

duhovnih trio sonata zatri glasa. On uvodiovaj oblik u stalnirepertoar crkvenogpojanja (trio sonata –vokalni dodatak uzduhovni kant, za solo Ihor)., 35 duhovnihkoncerata- knjiga.Podigao je žanrduhovnih kompozicija nanajviši nivo.; MaksimBrezovski je studirao uBolonji, diplomirao kadI Mocart, vratio se uRusiju I izvršiosamoubistvo. U 32.Godini usresredio sjesvoju pažnju na duhovniconcert kojipredstavlja ruskuklasiku. U njima seoseća uticaj operskemuzike. Bliži je Bečkomstilu nego ukrajinskojnarodnoj pesmi.Najznačajniji njegovduhovni concert je “Neodbaci mene u starost”(smena kontrasta,emotivni intezitetharmonizacije zapadnogtipa)

7. Stvaralaštvo P.I.Čajkovskog I Nove Ruskeškole (A. Kastaljski,A. Grečaninov, P.Časnokov, A.Arhangelski, M. Ipolit- Ivanov)

Čajkovski je delovaoistovremeno kad I“petorka”. Želeo je davrati stari Palestrininstil, ali je bio

svestan da je tonemoguće. Njegov odnosprema pravoslavlju jebio nostalgičan, to jedeo Rusije voleo oddetinjastva. Prviveliki korak napred uodnosu na Bortnjanskogkoji je pre njega pisaoliturgije. Od 1880 do1917 nastao je velikibroj liturgija a on jebio pionir.; Liturgijasv.Jovana Zlatoustog:1878 kada je nastala,iste godine jeodštampao I izdaoizdavač Jurgeson . U tovreme je directorcarske kapele bioNikola Behmetov. Nijese izvodila u službiveć koncertno. Bila jecenzurisana. Nijepisana na napeve već jeoriginalna, ali sepovremeno može osetitiuticaj napeva. Dominirajednostavan, homofonhorski izraz. Polifono,sa imitacijom, rađenisu stavovi: Heruvika,Jako da carja, Svjat,sličan je tretmanAliluje iz Jako dacarja I Hvalite.Heruvika je u formi - ab a (deo je dramatičansa novim tekstom,dok jedeo a u delikatnomplanu); Svenoćnobdenije – 1882,prestavlja esej o“harmonizaciji starihnapeva” Napisano sacitatima napeva. Onidelovi gde nema citata

pisani su u duhunapeva. Dk nas se ovobdenije izvelo 1923kada su “Beli Rusi”pevali u Uspenskojcrkvi.; 9 duhovnihkoncerata – 1884 – 1885su više pojedinačnihduhovnih kompozicijameđu kojima je I “Angelvopijaše” I “Irmos naVaskrs”. U poslednje 2decenije 19.v. javljajuse nove nacionalneškole u Rusiji,afaktori koji utiču nato su : - podizanjenivoa muzičkepismenosti, -interesovanje za starenapive (pojanje), -kolaps carske kapele1880, - prestanakcenzurisanja crkvenemuzike (Jurgenson jetužio Behmetova koji jeposebno negovao cenzuruI branio “petorici” dapišu duhovnu muziku).odtada je svimkompozitorimadozvoljeno da pišuduhovnu muziku, -postavljanjeBalakirjeva I Korsakovaza vodeće predstavnikenacionalnog pokreta(1883), - povećavanjebroja javnih koncerataduhovne muzike na tlucarske kaele, -osnivanje prvogprovesionalnogprivatnog hora 1880. –Moskovski sinodalni horprerasta u važnuinstituciju 1886

(glavni cilj oveinstitucije jeparprostranjivanje Ipodsticanje crkvenogpevanja u svim ruskimzemljama).; NOvu ruskuškolu karakteriše: _vraćanje nacionalnomkarakteru ruske muzike(crkvene naravno), -povratak interesovanjaza predhodno(staro,ranije) muzičkostvaralaštvo ruskihkompozitora, - traženjemuzičkog izraza koji jesvojstven ruskojpravoslavnoj lutriji.Aleksandar Arhancelski- izdignuo pevanjeiznad funkcije službetj. Koncertni tretmancrkvenog materijala. Usvojim delima spojio jemoskovski (dramski) Ipetrofadski (lirski).Negovao jekvacitatnost.Komponovao je u stilupoznog romantizma, alinije koristio previšekompikovane harmonije.U njegovim delimaprisudna je sjajnamolitvena atmosfera.Izbegavao jemonumentalnost, pisaoje kraće kompozicijepojedinačne liturgijskenumere, pisao je manjeI atmosferske horove.;Napisao je 2 bdenija I3 liturgije; - 1880osniva svoj hor, upočetku 50-ak članova,obezbedio im penzije.NJime je dirigovao do

1923. Bavili su sezapadno – evropskim Iruskim repertoarom.Turneje po Evropi,promovisali su Ruskumuziku sa hronološkipoređanim repertoarom(jednoglasni napevi,Brezovski, Kjui,Korsakov), a svrhaovakve koncepcije bilaje prevashodnoedukativna. Uvodiženske glasove umestodečačkih. AleksandarKastaljski jenajjasnije odrediopravac nove škole. On Idrugi kompozitoripočinju da koristenapev (iz stare ruskeškole) u smislu motiva.; - homoritmičnapolifonija – rezultatnjihovih kompozicionihtehnika. Svi glasovi, Iritmički I melodijski,povezani su napevom.Napev može da prelaziiz glasa u glas. Čestoje I udvajanja glasova.U isto vreme svaki glaspokazuje velikumeđusobnu nezavisnost.– Stil nove ruske školeuključuje I bogate,različite postupke odunison do osmoglasja,pedalne tonove, disant,oktavna dupliranja Idruge orkestarskepostupke sprovedenekroz hor. – očuvanjesnažnog ritmičkogkaraktera neopterećenogharmonskim elementima,- povećanje umetničkog

sadržaja u delimazasnovanim na napevimasmanjilo je nesklad Irazliku između običnihharmonizacija Islobodno komponovanihdela. – Liturgijskitekst dobija ulogucentralnog određujućegelementa. – Liturgijskitekst je centralnielement pri čemu seizbegava lirski, a višekoristi epski, dramskiizraz.; AleksandarGrečaninov spojio je 2stila (petorka-nacionalni I Moskva -akademski ). Međuprvima je pokušao danapiše liturgiju zaorkestar. Stilski jebio naklonjenmonumentalizmu. Stil muje određen uticajimavelikih svetovnihformi. Oseća sesklonost kaoratorijumima Ikantatama. Sjedinjujeoperu I monumentalnadela u horskoj muzici.Bogata orkestracija,monumentalni aspectharmonije. Drži se dvaprincipa: - Piseslobodno (autorskemelodije), Povrataknapevu (vraća se ruskojtradiciji). Stilski jesazreo kada je otkriomelodijski ritam,celine u duhu ruskihnapeva.; Liturgija I,op.13 – povrataknapevu, kvazicitatnost.Cikličn, nije bio

zadovoljan jer nijepostigaojednostavnost.;Liturgija II, op.29 -1902 , stilska zrelostI bolja od predhodne. IOvde piše u duhunapeva, koji pišeslobodno, igrao se sanjim I zvuči kao ruskaopera. Stvarao kvazijednglas.; LiturgijaDomestika – “domaća” nanapeve pisana uzorkestar.; Svenoćnobdenije op.59; ciklusStrasna sedmica … PavelČesnokov – dirigent,metodičar. Napisaoknjigu “Hor Iupravljanje njime”.Zbog komunizma, posle1917, nije napisao nijedno duhovno delo.Često je harmonizovaonapeve, alipopularnija su njegovaoriginalna dela (oko200 za muški I mešovitihor). Pomirio jeoperski izraz sa starimduhom I spoji dvaestetska načela: 1.Restauriranje ruskecrkvene prošlosti, 2.Monumentalna crkvenamuzika (često negujemodel solo-hor, naginjeruskoj operi). Koristioje bogatu orkestarskupratnju, korišćenjempedala asocira naromantičarski prizvuk,upotrebljava dubokibas. Napisao je oko 10liturgija (liturgijaop.42 je bez citata

izvođena na jedna ili 2motiva. U Heruvicipristupa lutajući CF,forma je aba, kao I kodČajkovskog). MihailoIpolit Ivanov (1859 –1935), stilski jeizmeđu Rahmanjinova IČajkovskog, učenik jeKorsakova. Bio je poduticajem nacionalnogstila, ali se ne bazirana napevima. Stil mu jeoriginalan, bez citata.Solidno vlada tehnikomkomponovanja u duhunapeva, tj “imaginarnicrkveni folklor”. Formapesme ima uglavnomuticaj zapada, čestoprokomponovana jersledi napev. Pisao jeuglavnom četvoroglasnuhorsku muziku. Dela:Liturgija op. 37,Bdenije op. 4

8. Sergej Rahmanjinov(Liturgija sv.JovanaZlatoustog, Svenoćnobdenije)

Posledni velikipredstavnik kasnogromantizma u Rusiji.Bio je kompozitor,dirigent I pijanista.Pored operskih,orkestarskih,klavirskih dela, solopesama I aranžmana,duhovna horska muzikaima značajno mesto unjegovom opusu.Najistaknutija delaovog žanra su Liturgijasv. Jovana Zlatoustog

op.31 I SvenoćnoBdenije op. 37. Njegovakompozitorska delatnostpodudara se sapreporodom ruske horskemuzike krajem 19.v,početkom 20. Tada jecrkvena muzika bilaglavno interesovanjemnogim kompozitorima(Čajkovskom,Korsakovu..). Dao jedoprinos pokretu “noveruske škole” svojimduhovnim delima, kojane tako brojna ipaknadmašuju dela njegovihsavremenika po muzičkojkompletnosti Iizražajnoj moći.Nanjega je uticao Isinodalni hor, kad suse rapustili, više nijekomponovao duhovnumuziku, već prevashodnosvetovnu. Nije dovoljnodobro poznavao područjecrkvene muzike,istančanostliturgijskog obreda,niti njihovotradicionalno izvođenjeu ruskim crkvama. Nanjega je uticalacrkvena atmosfera(svečanost, radost,pokojnost, mol, mojci,hor..). Pozitivanefekat manjka bliskostisa crkvenom muzikom jeto da je,kao osećajanumetnik pažljivopostavljao, analiziraoI uklapao tekst, sto jefalilo tradiciji ruskecrkvene muzike.Liturgija sv. J.Z.-

pre njega kompozitorisu imali 2 pristupaovim delima. 1. Ponekadsu koristili sveliturgijske stavove iponeke promenljivedelove potrebne zaizvođenje kompletneslužbe; 2. Izostavljalipojedine delove izliturgije I ubacivalimuziku napeva.U BdenijuRahmanjinov koristidrugi pristup, a uliturgiji prvi. Model –liturgije Čajkovskog,napisao je za 3nedelje, premijerno-sinodalni hor, 1910. Izanalize stiče se utisakda delo ima nedostataku pogledu crkvenogstila, formalnogpristupa liturgijskomtekstu I uslova horskogpisanja. Teško jemoliti se uz tu muziku,iako je prelepa. Uneoje suviše sebe I nemože se reći da je delosubjektivno. Crkva jenije odobrila zbog: 1.Nedoslednosti u tekstu(u formalnom smislunije ispoštovao sveelemente teksta), 2.Monumentalnost horskogzvuka (nije dovoljnocrkvena), 3.Nedostatak stilskogjedinstva (za razlikuod Bdenija).Najznačajniji stavovisu Jednorodni sine,Heruvika, Tebe poem.Svenoćno Bdenije .Evidentan je zaokret

koji Rahmanjinova vodiod elegičnog lirizma ,koji karakterišenjegova rana dela, dosmelilijihmodernističkihtendencija. Tokom ovogperioda komponuje“zvona”-veliku horskusimfoniju, Bdenije,premijera, sinodalnihor. Rahmanjinov nikadnije prišao tolikoblizu ljudskoj duši kaou Bdeniju, I u ovomdelu je najviše doizražaja došla njegovakreativnost, pa onopredstavlja praviprimer evolucijeautorovog talenta.Rahmanjinov I čajkovskirazličito pristupajudelu. Čajskovski jepokušao da zadrži ruskocrkveno pojanje ali nekao slobodni umetnik,već kao aranžercrkvenog pojanja, dokje kod Rahmanjinovapojanje postaloorganski deo njegovogmuzičkog jezika. Zatopojanje u Bdeniju nezvuči kao veštačkicitat već potpunoprirodno izražavanjekompozitora. Najdubljemisli, ideje I emocije.Za njega melodija nepredstavljanepromenljivi CF, većtematski materialkreativno iskorišćen.Osnovni kriterijum zabiranje napeva jeumetničko jedinstvo I

balan celog ciklusa. 15numera – 10 zasnovanona napevima, aoriginalne numere(1.3.6.10.11.), ukojima je takođeprimetan uticaj napeva,rahmanjinov nazivasvesnim falsifikatima

. Možemo uočiti 3 vrstenapeva: Znameni(7,8,9), grčki (2,15) IKijevski (4,5).Napisano je začetvoroglasni hor, alise glasovi često delena 5,6, I 8 glasova.Bdenije je pisano zaBožićnu službu(večernje I jutrenje izpravoslavne liturgije),ali je dugo izvođenokoncertno. Prvi put uokviru službe – 1957.,I od tada se izvodisvake godine krajemmarta, u njegovu čast,sve do smrti Matvejeva(koji je I uveo uslužbu). Bdenije IZvona su Rahmanjinovaomiljena dela. Tražioje da mu se na sahraniizvede 4.i 5. Stav.

9. Vokalnoinstrumentalna delapoznog romantizma(Mise, Rekvijemi IOratorijumi)

U 19. I 20 veku dolazido spoja vokalnihrenesansnih a cappela Ibaroknih vokalnointrumentalnih formi.Sve najbolje muzičke

tvorevine su sespojile. Misa – Kaonajvažniji oblikzapadnog hrišćanstva,jedini je muzički oblikkoji je podjednakozastupljen po epohama.Već Skarlati u misuuvodi ariju I time seuz ansamble Iinstrumente, uvodemisa, pasija I rekvijemkoji se približavajuopera. Napušta se CF ,princip mise parodije,mada postoji citiranje,ali ne kao u renesansi.Bitne promene, ogledajuse u tome što se 5stavova misnogorinarijuma pretvarajuu muzičku koncepciju 5krupnih stavova saformalnim obrascimakoje diktiratekst:Kirie, Gloria Ikredo suprokomponovani, sanktus(trodelna pesma, ahosana fuga), agnus deije trodelan. Drugi tipmise je kantatna misagde delovi stavova misemogu biti sve semrečitativa. Do kraja19.v. kompozitori sukombinovali modernelemente sa elementimarenesanse – polifonijuI gregorijanske napeve,a tu tradiciju sunastavili Ikompozitori 20.v. U19.v. možemo naćipostavke mise naengleskom jeziku,posebno za hor I

orgulje. Misa napredujeI izvan okvira crkve –koncertno. Najpoznatijemise tog doba su: List– mađarska krunidbena –koristi se pozorišnimefektima kojinadvladavajureligijoznu atmosferu,narodni mađarski motivesa orkestrom međustavovima; misa koralis– za hor I orgulje,bazirana nagregorijanskom koralu,teži tradicijirenesansne modalneharmonije, ali ipak uromantičarskom ruhu;Granska misa –monotematski pristupimetamorfoze kao usvojim instrumentalnimdelima. Povodomotvaranja katedrale uGranu..slična jenjegovim poemama zaklavir, koristitematski material Ibazira se nagregorijansom koralu.;Brukner – napisao je 8misa, najpoznatije su ud,e I f molu. (uticalisu I inspirisali Hajdn,Mocart I Šubert);Šubert – 7 misa aliništa novo. Poštujetradiciju, ali negdeima I romantičarskeizlive emocija.Najuspešnije su u As IEs duru I Nemačka. Svesun a latinskom osimnemačke (himna, narodnapesma I koral su mubili inspiracija).

ORatorijum – hendluvodi hor. Niz numera,duhovnih/svetovnih. Odopera se razlikuje jernije scensko delo Iveća je uloga hora.Često su polifoni,imaju epsku širinu,monumentalnisu..Moderniji tretmandozvoljava upotrebulajtmotiva, kombinuježanr oratorijuma sadrugim žanrovima (nprsimfonijom ili poemom),neke numere seizostavljaju, neke sepribližavaju opera kaona primer Car Edin,Stravinskog (imanaratora, 2 čina, uneoklasičnom jestilu,tekst je antički-Sofokle); Šuman – Raj iPeri (za solistu, hor Iorkestar), svetovni, poformi je balada,slikoviti lirskihorovi,ansambli scene,sola..Zatvoren oblik(nalik solo pesmi);Mendelson – Sv. Pavle –uticaj Bahove pasije poMateju, narrator,ubačene himne,,dramatikaslaba,izvanrednavokalna polifonija.;sv.Ilija – uzor –Hendl. Kvalitetniji odpredhodnog. Borbaproroka protivprognanstva po cenusmrti.; List – “sv.Elizabeta” I “Hrist”osmišljeni sun adrugačiji način.

Elizabeta je u operskomstilu, mix simfonijskepoeme I oratorijuma,lajtmotivi, mađarskiuticaji. Hrist –hristov život, muku Ivaskrsnuće udaljuje odpozorišta I približavacrkvi. Koristibiblijski tekst nalatinskom,gregorijanske napeve,himne. Ima 3 dela.Rekvijem više nema CFkoji je ranije bio vezasa ideološkom idejom asada je to lajtmotiv.Da bi forma bilazaokružena, kompozitorise vraćaju na polaznitonalitet o na krajukoriste tekst sapočatka. Tokom 19.v.komponovali rekvijemekoncertne, a kontrareakcija – cecilijanskipokret. Uglavnomprisutan katoličkipristup (sem Bramsovognemačkog rekvijema,kojije protestantski). Utekst ubacujupoeziju,izbacujustavove – presudno zaformu. Rekvijeme pisalisu List, brams, Verdi,Berlioz, Fore.

10. Misa zamrtve/Rekvijem krozstvaralaštvo autora19.v. – F. List, J.Bramsa, Đ. Verdija, H.Berlioza, G. Forea

U 19.v. su se svetvorevine prirodno

spojile. U periodromantizma nema više CFkoji je ranije bio vezasa ideološkom idejom asada je to lajtmotiv.Da bi forma bilazaokružena, kompozitorise vraćaju polaznitonalitet na kraju ilikoriste tekt sapočetka. Mnogi supisali efektna kocertnadela, neprihvatljiva.LIST – u d molu zamuški hor I orgulje,suzdržano u odnosu naostale njegovekompozicije. Poslednjenjegovo delo Libera me,kasnije dodato – velikastilska razlika uodnosu na prvih 5.Bogat zvuk kako uharmonskom pogledu,tako I u temama, bogatohromatikom koja sečesto anticipira.BRAMS– jedan nemačkirekvijem – za concert.Smatra se da je povodsmrti majke I Šumana.Rekvijem za utehuživima a ne za dušemrtvih, rekao je. Tekstje na nemačkom, odlomciiz biblije, fragmentiProrok Isaija,Poslanica Petru,jevanđelja po Mateju,Jovanu, psalmi…Struktura nijestandardna. Daje svojuličnu dramaturgijuciklusa –umestodramatskih slikao strašnom sudu. Pšemeditacije u vidu

pocorišne slobodnekoncepcije. Visokistepen umetničkeobrade teksta postižesintezom raznihelemenata : Motetskomisnim stilompolifonije 16.v, uzorBah, nemačkom narodnomcrkvenom muzikom,doziranasentimentalnost(Mendelson),suprostavlja dubokilirizam I epsku snagu.Hor nastupa u svih 7stavova. I – Blaženioni koji žale (lirski ab a1), glavni motiv jeimitacija, pa hor; II –Jer svako je telo kaotrava – epskadramatika, melodijapodseća na koral aliorkestar donosiposmrtnu muziku; III –Kaži mi gospode krajmoj – epsta dramatika,solo baritone, pre horau očajanju, a na krajuje fuga. IV – Kako sumila prebivalištvatvoja, Gospode –homofonija Ipolifonija, dvedvostruke fuge. V –Žalošću napuni se vašesrce – lirski dijalogkao kod bahove pasije.VI – Jer ovde nemamograda koji će ostati –epski, hendlovskadvostruka fuga na krajuje vrhunac dela. VII –Blago onima kojipreminu u ime Gospoda –lirski, ponovljeni prvi

deo, mir; VERDI – prvaideja da svakikompozitor napiše pojedan stav u častRosiniju,. Verdi jenapisao Libera me, aliod toga nije biloništa, pa je dovršiosam I to posvetioknjiževniku Manconiju.Za razliku od Bramsa IBerlioza, Verdi jeoperski kompozitor.Ovaj rekvijem jenjegova poslenja operau crkvenom ruhu.Belkanto, lajtmotivi,prokomponovane arije.Javlja se kombinacijaoperske I ckvene forme.Uspeo je da izrazimaštu I lepotumelodijske linije.Polifonije je mnogosvedenija nego kodbramsa. Sanctus ILibera me su polifoni.Sam Verdi je rekao daje ovo njegovnajdramatičnijilibretto. Dies irae jelajtmotiv kojiujedinjuje cello delo.Rekvijem iznosi na višiplan mnoge aspektenjegovih ranih opera,gde iza libretističkihzahteva, uvek stojitragična vizija ljudskepatnje, koji ublažavanada u mir I utehu uboljem svetu. Ta nadaje za verdija simbolvere. BERLIOZ –rekvijem oslikavaburžoasku revoluciju.Zahteva ogroman

izvođački aparat – 450.Smenjuju se velikikontrasti (od svedenog,intimnog zvuka kojipodseća na baroknimotet do ogromnogtretmana fuge hosannain ex celis kojupredstalja udar).Veliki zvuk potiče izburžoaskih revolucionihpesama Maprenjeze.Odjek revolucije jesteširenje dimenzijaciklusa rekvijema Ipovećanje orkestarskogaparata. Punodramatskih efekata –duhovna drama. Berliozcitira u njoj samogsebe iz ranije nastalemise, u Dies irae.Napušta objektivnost ukorist romantičarskefantazije. Svakidramatičan stav pratijedan miran I td.Melodije su duge, čestobazirane nakvazimodalnosti.Javljaju se I neobaroknitrenuci. Meninajupečatljiviji stavDies irae motiv sudbineu gudačima se meša sahorskim kvaziPalestrina zvukom ILacrimosa , dramatskivrhunac, 2 tematskamaterijala, preko 10horni. FORE – Rekvijemu d molu za kamernihor, harfu solistu Iorkestar napisao je1888 - “Uspavankasmrti”. Kao horovođa Iorguljaš, nastojao je

da stvori novu vrstucrkvene muzike(drugačiju odsavremenika, odoperskog belkanta Iglomaznog nemačkogromantičarskog stila).U to vreme kompozitorisu imali tendenciju zastvaranjem ogromnih,zvučnih dela (I po 30taktova ff). Za razlikuod njih, Fore seopredeljuje za manjeansamble,izostavljajućiinstrumente gde jepotrebno. Da bipostigao intimnijuboju, vraća semodalnosti Iuzdržanosti. Suptilnegradacije u dynamic,boji, harmoniji. Jakoje pazio na pravilnuakcentuaciju tekstova,dinamički tok pratiakcente. Crpi ideje zazvuk I ritam izgregorijanosg koralakoristeći tok dugihfraza.

11.Misa za mrtve/rekvijem krozstvaralaštvo autora 20.Veka – B. Britna, G.Ligetija, A. Šnitke,Dž. Tavenera

U 20. veku se javljamoderan tretmanrekvijema. Sve je većiborj svetovnihrekvijema. Razvoj žanramože se pratiti unekoliko pravaca.

Najuočljiviji je ratnirekvijem. Tu spadajukompozicije koje suposvećene žrtvama rata(kod nas su Milojević IHristić npr.posvetilisvoja opela u b molužrtvama I sv.rata).Često ovaj tiprekvijema sadrži dodateneliturgijske tekstove,npr.Britn suprostavljalatinski tekst sapoezijom VilfridaOvena, Pendereckiuključuje poljsku himnuu svoj Poljskirekvijem. Neki autorisu pisaliinstrumentalna delakoje su nosili nazivRekvijem: Britn –Simfonia da Requiem.Bendžamin Britn jejedan od najznačajnijihkompozitora u Engleskoju 20. Veku. Karakterišega izražajan govorniizraz, ritam, amelodijske linije moguse slobono nazvatimodernism belkantom.Takođe je bio I majstorinstrumentacije. Bio jeveoma mnogostran,interesovao se zaobradu narodne muzike,kao I starih majstora.Uspeva das a malostredstava izrazikontrastnaraspoloženja. Ratnirekvijem op.66 –namenjen je isključivoza koncertno izvođenje.Posvećen je njemu 4drage osobe koji su

ppoginuli u ratu. Tekstje baziran nasuprostavljanjutradicionalnoglatinskog I 5 poema oratu Vilfreda Ovena(koji je poginuo tokomI sv.rata). Pisan je zasolo sopran, tenor,baritone, mešoviti hor,hor dečaka, orgulje,simfonijski I kamerniorkestar. Ceoizvođački aparatpodeljen je u 3 grupe:1. Solo sopran,mešoviti hor Isimfonisjki ork. 2.Baritone, tenor Ikamerni orkestar. 3.Hor dečaka koji jesmešten daleko odizvođača I orgulje. Ima6 stavova, grupe sesmenjuju da bi se nakraju udružile.Jedinstvo dela seobezbeđuje tritonusomc-fis, motivom koji sestalno ponavlja.Pojavljuje se još 4motiva, uzlazni Isilazni arpeđo,ponovljena četvrtina Iarpeđirani umanjeniakord. Kraj – hordečaka razrešavatritonus. Džon Taverner– savremeni engleskikompozitor klasičnemuzike. Bio jezainteresovan u početkuza proučavanje španskihmistika (sv.Jovana odKrista) čestkomponujući n atestihove. 1977 prelazi u

pravoslavlje. Tako jedelove vizantijskogOsmoglasnika iskoristiou Rekvijemu za AnuAhmaton. Među važnijadela spadaju oratorijumAkatist danazahvalnosti, pesma zaAtinu, Poslanicaljubavi na tektovesrpskih srednjovekovnihautora. Koristio jeantologiju srpskihsrednjovekovnih autora.Monumentalno deloZavesa Hrama (2003.) za4 hora, soliste I višeansambala (traje 7 h).Tavernerova rana delasu pod uticajemStravinskog, a novijase oslanjaju na zvukliturgijskog pojanja Irekto su dijatonskikoncipirana , sabogatim registrima.Alfred Šnitke, zajednosa Taverneron spadajumeđu avangardista postilu, a služe seminimalističkimsredstvima. Šnitkovaduhovna muzika jetakođe koncertantna.70ih godina nastajeRekvijem – delo pripadanjegovompolistilističkomperiod. Kombinujestilske tehnike baroka,klasike I romantizma(postmodernističkodelo). Podseća naMocertov ili Dvoržakovrekvijem, stim da pišeu duhu pravoslavnihnapeva. Vrhunac (u

stavu credo) koji nijeuobičajen stavrekvijema, koristi uztradicionalan orkestar,set bubnjeva Ielektričnu gitaru. ; 3duhovna hora: 1.Bogorodice Djevo,2.Gospodi isuse, 3. Očenaš – po pravoslavnojruskoj tradiciji, istokao I u koncertu za hor– hor se deli na 16glasova – ženskiglasovi = uloga isona,a ostali suminimalističkitretirani. Đerđ Ligeti– tipičanpostmodernista, oslanjase na tekovineprošlosti. Koristikontrolisani vidaleatorike –mikropolifonijom, uvidu hromatskihlestvica,četvrttonskih,pentatonskih ili daasocira na tonalno.Inače svojim horskimdelima poredaleatorike, dodao je Iharmonsku komponentu sakolorističkim efektima.Rekvijem – nastao 60ihgodina. Pisan je za 20glasova I orkestar.Kombinuje melizmatiku Imikropokifoniju (Diesirae, lacrimosa). Uovom delu izbegavaemotivni vrhunac, neističe lepotu smrti iline govori o duši kojanapušta telo, već seinspiriše zvukom

praznine, očaja,straha.

12. Značaj prisustvafolklorne osnove uhorskoj muziciJugoslovenskog naroda

Folklorna muzika nanašem području, puna jezanimljivih elemenata ipredstavlja bogatugranu koju koristemnogi kompozitori. Onesu odraz narodnogživota i običaja. Delese na epske i lirskepesme. Epske idealizujuistoriju i legenduprošlosti, slavenarodne junake iistinske događaje(balade, junačkepesme). Rečitativnogtipa su i uglavnom sepevaju uz gusle. Glas iinstrument su uglavnomudvojeni. Povremeno serazdvoje u posebnelinije a zatim ponovouđu u unisono.Metroritmički tokproizilazi izdeklamacije teksta –litanijski oblik.;Lirske – ciklus pesamavezani za svakodnevnedogađaje i ljudskiživot uopšte. Tu spadai veliki broj obrednihpesama.Tonalna osnova,obim kvinte, uglavnomsu kratke, arhaične.Horsko stvaralaštvozasnovano je naelementima narodnemuzike bili je

zastupljeno u gotovosvim epohama. Načiniumetničke stilizacije:1. Obrada citiranepesme – koristi secitat koji se obrađuje,ali čuvaju lepotuizvorne melodije(Mokranjac – rukoveti,Slavenski - Vodazvora); 2. Komponovanemelodije u narodnomduhu – ne koriste secitati već izražajnastredstva folklornogporekla i karaktera –daje razne rezultate izavisi od ličnosti,njegovog talenta ipoznavanja folklora(Tajčević – 4 duhovnastiha, D.Radić – Ćelekula..); 3. Originalnostvaranje sakorišćenjem elemenatamuzičkog folklora –posebno su izrazitiritmički, intervalski,lestvični i harmonskielementi muzičkogfolklora. ; Sva tritipa koristeMarinković, Mokranjac,Konjović, Radić, Babić,Tajčević... Folklor jeposebno uticao naSlavenskog (forma,harmonije, lestvica,ritmovi, igra,pevanje..)

13. Početak stvaranjanacionalnog muzičkogpravca kod Srba. ZnačajKornelija Stankovića.

Kronelije Stanković jeprvi temeljnijeobrazovan kompozitor uSrbiji. Išao je ponarodu i beležiomuzičko blago pa gaprenosio u svet.Povedena ovom stazom,srpska muzika sekretala napred imajućiuvek za podlogu narodnemotive i nacionalnimuzički izraz. Na sveto su uticala društvenopolitičkadešavanja.Narod, aposebno novonastalemanjine, prihvatajupromene sa velikimentuzijazmom. Problemje bio nedostatakpismenih Srba koji bisakupljali i afirmisalitradicionalnu muzičkukulturu. Predhodici K.Stankovića bili su N.Đurković, Aloiz Kalauz,Stupidon Trbojević...Među narodima podturskom upravom doovoga je došlo poslekulturne i crkvenesamostalnosti.. Njegovrad podržavali suintelektualci ukneževini. Zapisetradicionalnih narodnihi crkvenih melodija jeobrađivao iobjavljivao, ali iizvodio na koncertima(kod nas i u svetu).Ubeču je obajvio 10svezaka obrade narodnihigara i pesama i 3knjige tradicionalnogsrpskog pojanja.

Zahvaljujući tome,evropski muzičarisu seupoznali sa našommuzikom pa se ona našlai u delma Štrausa,Korsakova, Čajkovskog itd.Pošto se školovao uBeču, imao je prilikuda upozna moderneromantičarske tokove.Sa njim zapravo počinjeprofesionalno muzičkostvaranjei razvijanjenacionalnog pravca kojitokom 19.v. čininajrazvijeniju stranusrpske muzike. UKarlovcima beležinapeve karlovačkogpojanja. Prvekompozicije (2liturgije) koje nisubile tako dobre jernije dovoljno poznavaocrkveno pojanje.Životni poduhvat –zapisivanje karlovačkogpojanja. Zabeležio jesve pesme koje su sepevale tokom crkvenegodine, mnoge jeharmonizovao.Jednoglasne je beležiobez taktica, aharmonizovane satakticama. Pažljivo jeanalizirao latentneharmonije. Sačuvao jenapeve od saborava,prvi put je uneo note unaše pojanje. Imaizdate 3 knjige.„Pravoslavno crkvenopojanje u srpskonaroda“. Kod nas se tek30ih godina 19.v.pominje višeglasje u

karlovačkojmitropoliji. ;Sakupljanje narodnihmelodija – više jesakupljao lirske irodoljubive pesme, avećina pesama jeVaroška. Zapisivao ihje pažljivo sapreciznom agogikom.Izdao je 4 knjige saobradama koje su sveharmonizovane. Obradeza hor, klavir i glas iklavir. Harmonizacijesu jednostavne, uvek uokvirima klasičneharmonije. Prvi je kojije sa temeljnimznanjemuneo narodnimotiv u umetničkukompoziciju. Kaokompozitor, K.Stanković je ostaviomali broj originalnihdela iza sebe. 1863 jena čelu BPD čijukoncepciju usmerava kanacionalnom. Mnogičlanovi su na narodnogledali kao naseljačko, ali poduticajem rodoljubioorjentisanih građana,nacionalna struja ubrzopotpuno pobeđuje. Usklopu društva, otvarase i odeljenje zateorijsko obučavanjepevača. Kompozicije zamuški hor: Tavna noći,Devojka sokoli, U boj uboj, Kog slava krepi..Pri obradi narodnihmotiva, morao je davodi računa o stepenuizvođačkih mogućnosti

(razlog skromnosti).Veliki brojnapeva kojeje harmonizovao nisu mudali mogućnosti da seodmakne u harmoniji.Nije mogao da se odvojiod metričke podele kojaje neprikladna u crkvi(taktica po frazama),ali daje osnovuMokranjcu.

14. Razvoj horskemuzike u Vojvodini do1918. godine. UlogaIsidora Bajića.

Krajem 18.v. Vojvodinaje još uvek bila usklopu Ugarske. Srpskograđanstvo pratilo jemnoge evropsketrendove, a istovremenočuvalo sopstveninacionalni identitet.Nakon ukidanja Bahovogapsolutizma posebnopočinje da se ističeborba za nacionalnaprava Srba u Ugarskoj,.U 19.v. po duhovnommuzičkom i kulturnomživotuističu se dvagrada: Sremski Karlovci(glavno središtemitropoloje, 1736.Izvođenje prvepredstave,1791.osnivanje1.gimnazije) i Novi Sad– 1810 Srpska velikaGimnazija (Jovina),1861 onsovano SNP,1837. Prva predstava,1864 premeštanje Maticeu NS. Pevačka društvapostoje u mnogim

gradovima, širomVojvodine od 1838, aliveoma bitan Rasadnikmuzičke kulture –Novosadska SrpskaVeliks Gimnazija. Izove gimnazije izašle sumnoge poznate ličnostitog doba. Mnogo seulagalo u muzičkoobrazovanje đaka,zalaganjem ižrtvovanjem nastavnikamuzike, kao i iskrenomljubavlju đaka premamuzici, ova škola jedugo bila zamena za MŠ,filharmoniju, operu.Svetosavske besede-priredbe koje su dalekopremašivale nivoeobičnih priredbi.Nastavnici ove škole subili Jovan grčić,Isidor Bajić, TihomirOstojić.; AleksandarMorfidis – Nasis- onjegovom životu iporeklu se malo zna-Studirao je filozofiju.Otvorio je muzičkuškolu u sklopugimnazije i dao osnovneNotnog Pevanja. Desetakgodina je bio nosilaccelokupnog muzičkogživota u NS, radio jekao učitelj pevanja uNS gimnaziji. Osnovaoje učenički hor 1838.,pevaju njegovuliturgiju, a crkvenaopština uvodiharmonijsko pevanje ugimn. Od tada je crkvabila puna a on omiljenaličnost u NS. Odgajio

je generacijeklavirista, pevača,dirigenatahorovima.Njegovihorovi: spavaća pesma,tihospušta se veče,četvoroglasna pesma,Svetosavska pesma,Liturgija.; AkcentijeMaksimović . u snp-u jebio kapelnik, pisaokomade sa pevanjem (Ej,pusti more; berberi supravi ljudi, hor- Gdeje srpska Vojvodina),Jovan Paču - pišeobrade i parafrazenarodnih motiva zaklavir. Obrazovan isvestran, svirao jeklavir, violinu, violui violončelo. Dobar jepoznavalac harmonije.Učio je medicinu uPešti , u Pragukomponovanje odSmetane. Njegova delanose izrazit pečat togdob, tu spadajukompozicije SvetozaruMiletiću, Bez tebedraga, Brankovo kolo.;Mita Topalović – muzikuje učio u orguljskojškoli u pragu. Horovođasrpskog crkvenogpevačkog društva.Njegova delatnost jeisključivo vezana zaPančevo.(bitan zauzdizanje kulturetamo).Znatno doprineorazvoju naše horskehorske kulture, zaduženza podizanje nivoamuzike na stepen praveumetnosti. Zaslužan za

uvođenje duhovnihkoncerata. Srpskakraljevska akademijanauka birala ga je započasnog člana. Pisaoje isključivo vokalnadela. Liturgiju za dvaglas, liturgijusv.JovanaZlatoustog(preradakornelijevelit.),Zbirka dečijihhorova „pesme u 2glasa“. Iako je biosavremenik Mokranjca iMarinkovića, bliži jeJenku po lirizmu saromanitičarskimomtematikom i poborbenim, rodoljubivimhorovima(vetru skosova, Sokoli, Bojnapesma); Isidor Bajić(1878 - 1915), Sviraoje violinu. Dok jestudirao prava,obrazuje studentski hori orkestar muzičkeakademije kojimdiriguje i nastpa uPešti. Muzičku umetnostje širio konertima.Izdvaja se od svojihsavremnika po svojojsvestranoj aktivnosti.Radi kao pedagog ugimnaziji od 1901.Osniva privatnu muzičkuškolu 1909. A 1013osniva srpski muzičkilist, to su bile jedinenovine u to vreme kodnas, bio je izdavač imuzički pisac. U okvirunjih pokreće notnuediciju „Srpska muzičkabiblioteka“. Pisao je

udžbenike za svojeučenike: Teorija notnogpevanja, Klavir iučenje klavira, Naukaoblicima. Bavio se ikomponovanjem, anjegova dela ulaze unarod i žive i dandanas, postala sunarodna svojina.Osnovna odlikaBajićevih kompozicijaje veoma bogatamelodija,jednostavanharmonski jezik,izvesni nedostaci ukompozicionoj tehnicinisu smetali da Bajićpostane najomiljenijikompozitor Vojvodine,naročito sa svojimkompozicijama zatamburaške sastave.Bavio se i melografskimradom iz Vojvodine iokoline Vranja. Poredsvega komponovao je iopere od spletova zatamburaške orkestre. Unjegovom stvaralaštvuizdvajaju se 2 grane:1. Kompozicije ponarodnim motivima ili unarodnom duhu. 2.Ordiginalna inspiracijaBio je popularan jer sekao profesionalni,gradski stvarlac čestoidentifikuje saanonimnim seoskimtvorcem narodnognapeva. To potvrđujumnoge pesme za komadeseoskih lola: ČučukStana, Divljakuša,Rakija, koje ne samo dasu izašle iz pozorsta

na ulicu, u narod kojiih je prisvojio, već sučesti izvođenje islušanje kao narodnemada nekad tolikoizmenjena da se ne moguprepoznati. Pesme: Pogodini mesečina sja,Zračak viri, Jesenstiže Dunjo moja, veomapoznata ranijegrađanska, a danasnarodna Srpkinja, operaKnez ivo od Semberije.Na bazi narodnih napevakoje je upoznao ulazećisam u narod i beležećiih na terenu.Komponovao izmeđuostalog: Iz srpskegradine, Srpski zvuci,Ej,ko ti kupi (koje jekasnije uneo u svojuoperu). Njegovostvaralačko delo bilobi u opštem prosekusvakako na višemumetničkom nivou saprodubljenijomkompozicionom tehnikomda se više mogaousmeriti na kompozicijui da je mogao dausavrši i svoj muzičkiukus. (Umro je u 37godini) Ovako Bajićostaje lokalni veomaodabran i širokoomiljen kompozitorVojvodine. Kao i mnogidrugi umetnici niježiveo u vremenu isredini koja je davalapovoljne uslove zaumetničku delatnost izato je za divljenjejedna plemenita crta u

karakteru -Nesebičnozalaganje za svojesavremenike, kolege,muziku i kulturu.;tihomir Ostojić –studirao filozofiju,bio profesor u Jovinojgimnaziji(istoričar),zalagao se za kulturu,organizovao horskadruženja, popularisaonarodnu u crkvenumuziku, pisao zanovine.. Oče nasš –nije autorska,harmonizacija srpskogtroparskog napeva za 6glasova (isti napevTajčevićevog Oče naš);Spasi hriste bože, Ižeheruvimi...

15. Horsko stvaralaštvoJosifa Marinkovića

Poslednji izrazitiromantičar u srpskojmuzici. U učiteljskojškoli pod uticajemblažeka komponuje prvehorove – „Ustajtebraćo“ , Smeša srpskihnarodnih pesama“ nakonpovratka iz Praga, gdeje pohađao orguljskuškolu, dolazi na čeloBPD, komponovao jePozdrav pevačima,povodom 30godinaBPD.Još pre je usvojismernice tadašnjeomladine a u radu saObilićem dobija noveborbenije podsrehe zarad. Rezultat surodoljubivi muškihorovi koji su

izražavali težnjetadašnje naionalističkiorjentisane omladine-Pesmom srcu, Slavija,Junački poklič, Narodnizbor. Te kompozicijeodlikuje patetičnoizražavanjerodoljublja. Uprkostadašnjoj praksi, bradanarodnih motiva,marinković i kada piše,oslonjen na folkloruzdiže ga visok stepenumetničke obrade.Najčešće su rađenihomofono u mešovitomritmu. Najpoznatiji jenarodni zbor na tekstVladislava Kaćanskog.Ovaj hor poslužio je umnogim političkimmanifestacijama pre1914, a postao je ihimna Obilića.Marinković je biohorovođa i u Radničkompevačkom društvu zakoje je komponovao hor„radnička pesma“.*Njegova originalnadela- osimrodoljubivih, u grupuoriginalnih a cappelahorova spadaju iprigodni horovi(Kosovska himna, HimnaGunduliću). Uglavnom jepisao muške horove.Mešoviti su manjebrojni,a inspirisani suintimnom lirskomtematikom: „Pojtetice“, „Proletnjazora“, „Povratak“;Marinković je prvipisao za ženske i

dečije horove.; Upogledu stilizacijenarodnog melosa,Marinković je sponaizmeđu starihobrađivača i Mokranjca– povezavanje višepesama u cikličneceline. *Kola – bio jeneposredan uzorMokranjcu,ali nepostiže njegovuzaokruženost ikomaktnost forme jerobično koristi velikibroj pesama, a bezkompleksnije obrade,ona najavljuje nekeMokranjčevekompozicione postupke(učlanjavanje,ponavljanje pesama injihovih delova,poletnosti). Komponovaoje 11 kola za mešovitii muški hor. To jevrsta vokalnerapsodije. To suspletovi narodnihpesama harmonizovanihza hor. U njima seMarinković pretežnosluži vojvođanskimnarodnim melodijama,narodnim tekstovima ilistihovima BrankaRadičevića (iz Đačkokrastanka- 3.5.9. kolo).Te kompozicijepredstavljaju probneradove u oblastiharmonizacije melosanarodnog, tj.kompozitorovoodazivanje potrebamasredine. U njima jošije došča do izražaja

Marinkovićeva harmonsainventivnost nitismisao za deklamacijuteksta. Njegova formaizgleda kao relativnodugačak niz kratkozahvaćenih pesama (1ili 2 strofe) u nizukoje se tehnikomponavljanja i ukrštanjastvaraju uporišnistubovi na kojimapočiva konstrukcijamakro forme. *Uvodi unašu muziku Horove saklavirom – kompozicijasa širokih kontura ukojima se ogledanjegova naklonost kabaladnom tonu idramatici. U nekima jebio ponesenrodoljubivom poezijom:Jadna majka, Na velikipetak, a u nekim čistomlirikom : Zadovoljenareka, Potočara,Molitva. Mnogi horovisa klavirompredstavljaju kantate,po razređenosti imonumentalnosti, ali jesmo jedna nazvanakantatom: kantata D.Obradoviću. Ovo delo jehimničnog karaktera,polifono iromantičarsko. Tekst jekomponovan iz stihovaVelimira rajića.; *Liturgija- nije samopisao kao jedinstvenukompoziciju većpojedine pesme popoptrebi. KostaManojlović je deloveliturgije posle

marinkovićeve smrtisabrao i redigovao.Pisana su u duhunapeva. Dobropoznavanje toka ikaraktera bogoslovskogteksta. Harmonski jezikje raznovrstan, glasovevodi slobodno,imitaciju koristi radiisticanja teksta ilipostizanja gradacije. Uosnovi nekih pesamauočavao se deo napeva(Jedinorodni sine, Ocai sina, Tebe pojem), arečitatvniodlomci(veruj, Slava),biski su ruskomsilabičnom pevanju.Najupečatljiviji„Heruvika“ i „Oče naš“;* Opelo redigovaoposthumno K.Manojlović. Slabaknjiževna vrednostkomada doprinela jeneodržanju narepertoaru ali se poumetničkim kvalitetimaističe „Hor kaluđera“;* Crkvena muzika jedelom originalna adelom zasnovana nanarodnim crkvenimmolitvama i u njoj seipoljavajuMarinkovićevesposobnosti veštogpolofoničara. Sličnostsa mokranjcem:savremeici, radili suuporedo na izgrađivanjumuzičke kulture, prvasu 2 kompozitorarealnijih muzičkihvrednosti i muzičke

spreme. Razlika je štoMokranjac umetničkiobrađuje narodne pesme,a Marinković višestvara originalna dela.

16. Razvoj horskemuzike u srbiji odpolovine 19.v. do prvogsvetskog rata

Zbog ratova prekinut jeintezivan razvoj kojije početkom 20.v.negovao skoro nadoknadupropuštenog. Kraj 19,početak 20.v. ukulturipa i u muzici,Srbiji je donelosuštinske pomake. 1880– 1914 razrađuje sematerijalna osnova zaodvajanje muzičkogživota evropskog tipa.Utemeljuju seinstitucije- 1868narodno pozorište u BG,1899 muzička škola,1908, Bajić MŠ, 1911Stanković MŠ, brojniansambli, publicistika,izdavaštvo.1866ujedinjena omladinasrpska – organizacijamladih intelektualacasa težnjom buđenjapevačkih društava. BPD,pozorišna družina uPančevu, NS, Kikinda,Subotica, Šabac, Vršac,S. Mitrovica, Negotin,Niš. Nagli razvojhorske muzike zauzimavažno mesto umolitičkoj i prosvetnojdelatnosti. Preko njihlakse se vodila borba

za prava. Okosnicumuzičkog života posle1880. I dalje činepevačka društva ali iorkestarski ansambli,ozorišni, vojniorkestri.. PD Stankovići Obilić bili su veomapopularni i aktivni. Uovom poeriodu glavniizvor novih kriterijumai čvrst temelj za daljirazvoj horske mutiketog doba dali suMokranjac i Marinković.Do 1.sv.rata značajandoprinos daje itzv.Beogratska škola(Binički, Krstić,Božidar Joksimović iVladimir Đorđević); *Mokranjac – dobijainspiraciju u narodnimmelodijama čijomobradom dostiže navećiumetnički nivo. Odupirese romantizmu i stvararealizam kod nas. *Marinković se služioriginalnom melodikomkoja nosi u sebi duhfolklora i pored togašto nosijak uticajelemenata evropskogromantizma (Opelo,Kola, Junački poklič,Narodni zbor), *Binički sa Mokranjceimi Manojlovićem osnivaprvu MŠ. Kompozitor,,dirigent, pedagog.Osniva i vojni orkestarčiji je dirigent.Komponuje nacionalnuoperu „Na uranku“.Komponuje orkestarskadela, muziku za

pozorište, solo pesme ihorska dela. U njegovimhorskim delima oseća seprisustvo srpskog imakedonskog folklora.Jednim delom slediMokrnjačev uzor, alipiše originalna dela.Uglavnom se osećatrodelna zaokruženost.Ciklusi: „Petovke“-marodni melos, formarukoveti. „Seljančice“– originalno delo, aliosetan melos. 6 pesama– 3 muška i 3 mešovitahora na tekstPetrovića. Duhovna dela: Liturgija, Opelo(značajno u njegovomopusu), Blagodarenje.Zasebni horovi: 3devojke, Jesen stiže,Divna noći. ; * PetarKrstić – Pedagog,horovođa, violinista,muzički kritičar,urednik muzičkogglasnika, kapelnik uNP.Pisao je komade sapevanjem, orkestarskadela, opera Zulumćar(orijentalni patos islab orkestar). Horskamuzika: uticaj iskustvasa horom, vešto sesluži glasovima, skorosvi su homofoni. Vodećamelodij je dominantnoizražajno sredstvo.Uspešno se služi idisonancama ihromatikom (isticanjedramatike),nesimetričan metar.Daje odličnudeklamaciju teksta.

Ispoljavanje lirizma,impresivnost izraza.Modernije harmonije isložena faktura horskogstava. Logična sponaizmeđu Mokranjca iMarinkovića i kasnijegeneracije. Horovi –Devojka i vetar; Odvrbe svirala; Početakbune protiv dahija;Liturgija.; * VladimirĐorđević – pisaoduhovnu muziku i dečijepesme, kao muzičkipedagog i kompozitornajveći doprinos dao jena polju izučavanja ianalize folklornemuzike. * BožidarJoksimovićpedagog ihorovođa, napisao operuženidba Miloša Obilića– nije izvedena.; *isidor Bajić -pedagog, osnivaprivatnu MŠm, osivasrpski muzički list-jednine muzičke novineu to vreme kod nas, bioje i izdavač i muzičkipisac. Na osnovu njihpokrece ediciju „Srpskamuzička biblioteka“.Udžbenici: teorijanotnog pevanja, Klaviri učenje klavira, Naukao oblicima. Kaokompozitor pise ioriginalna dela i delaoslonjena na folklor.Dela mu ulaze u narod ižive i dan dans,postala su narodnasvojina. Horske : IzSrpske gradine, Ej, koti kupi, Srpski zvuci.;

Ovi kompozitoritakozvanoj beogradskojškoli. Karakterišu jeinstrumentalna dela,težnja ka savremenimdešavanjima, naklonostka orijentalnom patosu(urbanizovani folklor).Početkom 20.v. njiemoguće dati preciznestilske karakteristike.Kompozitori tog vremenanisu imali pred sobomjasan idejni i estetskiideal. Na istompodručju sreću se 3generacije kompozitora:1. mMarinković iMokranjac, 2. BG škola,3. Mlađi (Konjović,Milojevi, Hristić)

17. Mesto i značajhorske muzike ustvaralaštvu StevanaStojanovića Moranjca

Njegov život istvaralaštvo se uporedorazvijaju sa uspononomsrpske građanske klase.Svim sredstvima seokreće narodu injegovoj pesmi. Takopostaje i prvi muzičkirealista. 1876.postaječlan BPDa, i to društvomu pomaže za daljirazvoj i finansira mustudije u Minhenu. 1883postaje dirigentpevačkog društvakornelije. 1887 sevraća iz Lajpciga u BGi stupa na mestohorovođe BPDa. Kaodirigent on je radio u

pevačkom društvuKornelije Stanković,BPD, pevačko društvoJakšić, Srpsko-Jevrejskom pevačkomdruštvu. Najpoznatijadelatnost mu je bilakada je radio kaohorovođa BPDa. Sa njimaje dobio broj priznanjaza nastupe širomEvrope. Sa njim radisve do 1911. BPD jeimalo sjajne pevačkesposobnosti, velikikvalitet izvođenja,ritmička preciznost,veliki kontrastdinamičkognijansiranja. Imali suturneje po raznimgradovima(Dubrovnik,Kotor, Cetinje, Solun,Skoplje, Moskva...);Smatrao je da srpskamuzika može bitipodignuta samo naosnovu folklora.Bio jesvestrana ličnost(dirigent, kompozitor,pedagog..) Bitan je zarazvoj nacionalnogstila (u 19.v. serazvija i u Evropi),nadovezuje se na K.Stankovića. Kaoorganizator, pokrenuoBG iz zaostalosti. 1899osnovao prvu muzičkuškolu sa Manojlovićem iBiničkim (u njoj biodirigent i pedagog.)Kao kompozitor –narodna melodija mu jeizvor inspiracije.Hteo je da sačuvanarodnu pesmu od

zaborava. Znao je štahoće i može. Svestan jebio da nije originalnikompozitor. To ga nijezanimalo, imao je druguulogu. Bio je svestanda ne možeš seljakanaviknuti na odelo ilipustiti Mocarta. Znaoje da mora prekonarodne pesme, i nistaga drugo nije nizanimalo. Rukoveti –nekoliko melodijazaokružene u celine,postaju njegova a timei našaosobitost,privlačnamnogim muzičarima -središne tačke u svimrepertoarima tadašnjihpevačkih društava.Najbolji je poznavalachorskog stava. Realistaje jer je pronašaonajiskrenije inajdublje pesme kojeodražavaju realanživot, tj.društvenurealnost tog doba.

18.Rukoveti StevanaStojanvić Mokranjca kaospecifičan oblik horskesvite (oblik, poreklo,napeva, posebnekarakteristike,izvođačkaproblematika); svetovnihorovi (pregled)

Mokranjac u rukovetima,sa jednostavni,izražajnim sredstvima,otkriva i produbljujesvu lepotu i vitalnostnarodnog duha. 15

rukoveti i primorskinapevi predstavljajuvrhunac Mokranjčevogstvaralaštva. Oblikrukoveti postojao je ipre Mokranjca u našojmuzici pod imenomsplet, kolo, ali jesnaga i vrednostnjegovih rukoveti utome što je on umeo dapribliži izvornojnarodnoj muzici, danjene harmonije ipsihološke osobenostipravilno prenese uumetničko delo.Rukoveti su primer zaskladnost u spajanjuraznorodnih pesama,pronalaženju latentneharmonske podloge kojaodgovara karakteru utoku melodije i u ukusukojim je to postigao(zbog toga prevazilazidotadašnje jednostavneobrade i harmonizacijenarodnih pesama).Rukoveti su umetničkestilizacije višegstepena. U njima jepostignut izvanredanodnos između pojedinihpesama kao i savršensklad u izboruharmonskih ikontrapunktskihizražajnih sredstava.Oblik: rukovet jehorska svitasastavljena od nekolikonarodnih pesamapovezanih u jedinstvenuorgansku celinu, kojase ogleda u izborugrađe (pesme iz istog

kraja, sa istimdijalektom i sličnimmelodijama, tonalnimosobinama) upsihološko-sadržajnojniti koja se provlačikroz celu rukovet, itreba istaći formalnuzaokruženost koja sepostiže odgovarajućimrasporedom kontrastnihelemenata pojedinihpesama kao što su:tempo, vrsta takta ,tonalitet itd; uformalnoj građi, možemopostaviti paraleluizmeđu rukoveti ivelikih oblikaapsolutne muzike, jerse mogu uočiti izvesneanalogije u najopštijimkonturama forme, udispoziciji stavova sobzirom na kotrasttempa i dinamizma. Topre svega važi zarukoveti od 4,5 pesamakod kojih možemo naćiodređene konstrukcioneteme: Allegro, Adagio,Sherzo- finale (npr.:kod 8.i 11. tačaka)koje ukazuju naraspored stavovaklasičnog sonatnogciklusa (u 9. Se predfinalom nalazi kratkareminiscencija na laganstav). -9. Je temaandante – allegro-andante- allegro kojaukazuje na baroknusonatu da chiesa; - kod10.,12. I 14. – allegroi andante kao sonatniciklus od 5 stavova; -

1.,3.,4. I 5. –slobodan rapsodičnioblik koji sadrže 8,9 i10 pesama (tu više nemaanalogije sa cikličnimformama, većkompozitoreva veštinada dobro rasporedikontraste i vrhunce); -1.,3. I 5. Imajuzajedničke crte- smenabvrzih i laganihpesama, preplitanje iliukrštanje pesama, poredfinalnog vrhuncapostoje 1 ili višesekundarnih vrhunaca utoku oblika, tako unjima zahvaljujućikontrastima i dobrorasporedenimgradacijama dobijamoutisak zaokruženeceline. ;Oblikpojedinih pesama jenajčešće strofičan 2-6.Strofe mogu bitipotpuno isto obrađeneili varirane tako da jesvaka strofa data unekom drugom vidu.Npr.: smena mešovitih imuških i ženskihhorova, promenafakture, drugačijaharmonizacija, itd.(strofični 2, u Budimugradu); stofičnovarirana 10., Biljana,5. Lele; Kombinacija 2različite pesme- 5.,Šta to miče i A što sise Jano, obrazuju oblika b a ; Oj đevojko iVišnjičica a b a b;Široko razvijene pesmeu nekim rukovetima

imaju motivsku razradusa proširenjem oblikakoji predstavlja c od : 1,3 , 5, 8, 11tačaka). Poreklo: - IzSrbije (1,6,13), saKosova (7,8,11,12), iyCrne Gore (9), Bosna(14) i Makedonija (10 i15). Harmonija:Mokranjac je uvekpronalazio pravu iodgovarajuću harmonskupodlogu za melodijskekvintakorde isekstakorde glavnihstupnjeva , ali isporednih, D7 i obrtaj,7 sporednih ,vantonalne D, Mocartove5 u kadencama.Modulacije- uglavnom naprelazima izmeđupesama. Česte sumutacije (imala baba,Mirjano, osciliranjetoničnog centra-Biljana; modalnost-cvek je šareno).Tematika teksta:Tekstovi grade priču(ljubav, borba, slikafolklorne zajednice).Ostale svetovne: I zaoriginalno stvaralaštvonalazi nadahnuće unarodnoj pesmi. Kozarje skerco za mešovitihor- dve narodne pesmeiz 16og veka u stilurenesansih madrigala.Dela potpuno originalnai koja zaostaju za onimšto je radio saosloncem na folklor-seljančice, jadnadraga, bolno čedo. Po

uzoru na narodni melos:4 obredne kajde-mešoviti – dečji hor,čista i jednostavnafaktura, dijatonskeharmonije. "Pazarživine"- mešoviti-dečji hor, punhumoristike na narodnitekst. „Ženo moja“,„Tri forinte daj“-Mokranjčev tipičanhumor, hor oponašaduvački orkestar iudaraljke. „Ogrejalamesečina“- napisao jesamo početak, anastavio je KostaManojlović.

19. Duhovna muzika S.S.Mokranjca

Svetovna i duhovnapodjednako , ali ipakduhovna (2000 duhovnihi 500 svetovnih).Osllanja se samodonekle natradicionalne šeme imotive, morao je datraži put, način obradei formu umetničkeduhovne muzike. Na radK. Stankovićanadograđuje zvučnumonumentalnost,arhitektonski sklad iduboko izražajnemelodijske linije. Načvrstim temeljimanarodne duhovne muzikegradi monumentalnetvorevine- originalnadela. Želeo je danarodno unese uumetnost. Njegov cilj

je da položi temeljsrpskoj muzičkojkulturi na baziautentičnih izvoranjene duhovnosti.Folklor je dokumentnacionalnog identiteta.Utire put mlađimgeneracijama. Modalneharmonije, prožetetradicijom narodnogpojanja, bogatepolifonijom izuzetnogpoznavaoca horskogstava (porede ga saPalestrinom).Inspiracija su mucrkveni napevi koje jeupoznao još kao dečak.Njegova duhovna mzikase može podeliti u trioblika: 1. Melodizacija(osmoglasnik, stranopjenije), 2.Harmonizacija napeva(liturgija), 3.Originalno stvaralaštvo(slobodan odnos premanapevu). Njegovaduhovna dela su pisanamahom za potrebepogosluženja jer jevodio crkvene horove.Osmoglasnik: Beležio iredigovao ga 1908.Veliki osmoglasniksadrži službe za svakidan u nedelji u svakomod osam glasova i to jejedna od prvih knjigakoje su Ćirili iMetodije preveli sagrčkog na slovenski u9om veku. Mokranjčeviprethodnici supreradjivali napevestandardnim metričkim

normama a svoje zapisečesto manje ili višeuspešno harmonizovali.On je tome prišao i kaoumetnik i kao naučnik.Napisana je za potrebeučenike bogoslovije, paje namena odredila injenukoncepciju(sadržaj iraspored materijalauslovio je stepenredakcije zapisa). Bioje obrazovan muzičar idobar poznavalacumetničkog crkvenogpojanja pa je želeo dazabeleži najčistiji vidmuzičke tradicije.Zapisao je očišćenuvarijantu od ukrasa„trila“ koje su pojcisprovodili neukusnim„zaigravanjem glasa“.Sve napeve je beležio ubas ključu, slobodnimritmom, stavljaotaktice samo tamo gdetekst i fraze nalažu,na kraju fraza je notabrevis. Pri zapisivanjuje imao sjajne pojce-Jovan Krstić. Sadrži328 stihira: pesmejutrenja, večernjeg iliturgije. 41 numera usvakom od osam glasova.Strano pjenije:melografiski rad napolju duhovne muzike.Knjiga pobuhvata delakoja nisu obuhvaćenaosmoglasnikom.Liturgija Sv. Jovanazlatoustog: 1895.- bioje episkop u Carigradu,besednik, jedan od tri

jararha. Dvoržak o ovojliturgiji „pa ovo jeravno samo Bahu“; DušanKotur- „On ume da namestima gde je melodijaskučena i tu monotonijuveštom harmonijomzabašturi“. Pokazao jesamostalnost u odnosuna ruske uzore. Nahomofonoj osnovi je uzsamostalno vođenjeglasova. Čvrsto jepovezana sa tradicijomcrkvenog narodnogpojanja. Sastavljena jeiz središnjih delovaosmoglasnika i Velikogpojanja (Karlovačko, samnogo melizama). Ima icelih napeva (citati,samo prvi glas). Izvelikog pojanja(Aliluja- melizam),prvi glas (heruvika) po3.,6. I 8. glasu(milost mira, dostojno,svjat, tebe pojem), 4.glas (budi Imja).Stavovi koji govore o:poštovanju i slavljenju(blagoslovi duše mojagospoda, svjati bože,aliluja, dostojno, budiIlija), molbi (podajgospodi , gospodipomiluj, oče naš, spasiHriste Bože),zahvalnosti (dostojno ipravedno jest, svjat,tebe pojem, vidjehomsvjatistini),oplakivanje,molitva za oprostgrehova (pridite,heruvimska, amin, daispoljatsja). Liturgiju

karakteriše lepotamelodije, tonskikolorit, izražajnadeklamacija. Od svih„naših“ njegova jenajkonciznija, astilski i harmonskinajinteresanstija inajdostupnija ulozi.Postoje tri verzije: zamešoviti hor, dečiji imuški (nedovršen), hor(heruvimska pesma jesvugde drugacija).Opelo: plod Mokranjčeveinvencije-neprevazidjenaharmonizacija crkvenihnapeva. Napisao je dvaopela: u g molu 1882 iu fis molu 1888.Karakteriše ih dobradikcija, promišljeneharmonije, boje ikontrasti koji noseslušaoca u oblastrekvijemskog bola. Gmol – 30 stihira, odrukopisa sačuvan samo„vječna ja pamjet“. Fismol- napisana zastogodišnjicu rodjenjaVuka Karadžića. Nekistihovi potiču iz g molopela. Njest svjat – za6 glasova, ali u molu.Izražajno delujuisprekidani delovi udes duru- petoglasnaimitacija. So svjatimi- troglas. Vječnajapamjat- tematska itonalna repriza„gospodi pomiluj“. Zarazliku od ostalih delabaziranih na napevima,ovo je pretežno

originalna zamisao.Znatna veća iharmonskai kotrapunktskabogatstva u poređenjusa drugimkompozicijama. Stavovi:Svjati Bože, Njestsvjat, Žitejsko jemore, So svjati mi,Dusi i duši, Bogačelovjekom, Vječnajapamjet. Akatist: 1892-pohvalna pesmaBogorodici. Delo plenikristalnom čistotomlinija i izrazomnepomućene vedrine.Svečani unison „Boggospod“, meditacija„Poveljenije tajno“,snažna gradacija„Imuščaja deržajunepob...“,čedno„radusja nevjesta“. Dvestihire na veliki peta:Nisu muzička celina,samo su trodelne potematici i po opštememotivnom tonusu. Tristatuje na velikipetak: muzika zajutrenje na velikisubotu (plač Bogorodicenad Hristom) ni one nečine ciklus, prvi putizvedene sa BPD. TebeBoga hvalim: 6. Glas,među Mokrenjčevimnajboljim delima.Prevod poznatestarohrišćanske himneTe deum laudamusnapisano je u okvirumuzike za krštenjePetra I Karađorđevića.Dela „Vjeruju“i „Očenaš“, koji su inače

delovi liturgijskeslužbe su nezavisnadela i nisu rađena ponapevima, kao ni tebeodjejuščgosja, „O kakobezakonje“, „Ninja silinebesnaja“, koji imaslobodna kotrapunkstkakretanja.

20. Svetovna horskamuzika u Srbiji izmeđudva svetska rata- odnosizmeđu tradicionalistai modernista

Rat je zaustavio dobarput napredka muzičkeumetnosti u Srbiji. Sazakašnjenjem nekestvari se nadoknadjujuizgradnjom muzičkihustanova i udruženja.1920e Beogradska opera,1923e Beogradskafilharmonija , 1937eAkademija u Beogradu,1918e Kraljevina Srba,Hrvata i Slovenaca,rađa se novi oblikJugoslovenstvo čija jeideja izgradnja srpsko-nacionalnog stila umuzici. Muzičarinastoje da uspostaveveze između glavnihmuzičkih centara. Napolju stvaralaštva,pojava Konjevića,Milojevića i Hristića,označava prekretnicu usmeni kompozitorskihgeneracija. Umeđuratnom periodu ,nova generacija,polazeći od Mokranjčeveosnove, teži da srpsku

muziku u stilskom ižanrovskom smislupribliže evropskimtokovima. 1)Kompozitori koji subili priklonjenitradicionalnom(nacionalnom) stilubili su konzervativni(Binički, Konjović,Manojlović,Nastasijević iŽivković). 2)Kompozitori saevropskim tendencijama:Milojević i Hristić. 3)Spoj modernog načinamišljenja sa našomtradicijom koja jebazirana na folklornimstremljenjima,zastupali su Tajčević iSlavenski. Binički:1903, „Na uranku“- našaprva opera; horska dela: prsisustv srpskog imakedonskog folklorajednim delom slediMokranjčev uzor, alipiše originalna dela.Uglavnom su tokompozicije u kojima seoseća tonalnazaokruženost; ciklusi:tetovke, u formirukoveti, sa primenomfolklora, seljančice-tri muška i trimešovita hora nastihove M.Petrovića;Zasebni horovi: Haj nekplanu srca mlada, tridevojke, jesen stiže,divne noći. Konjović:ne prekida vezu saprethodnicima negomuzički nacionalizam

produbljuje i proširujepišući savremenimmuzičkim jezikom. Delasu mu uglavnom:ciklična, pesme imajuraspored trostavačnogciklusa (brz- laga-brz). Pridaje značajnuulogu klaviru kojiprati , tumači tekst ,ispunjava uvode. Zaodabir pesama, uzor muje mokranjac. Pretvaratradicionalnu formu uprokomponovani oblik-spaja sonatni oblik ivarirano-strofičnuformu. Muški horovi:„Putnik na uranku“,„Pod pendžeri“, „Nane,kaži tajku“. Ženskihorovi: ciklus zagorskipendžeri (za klavir),Vragolan , Oj za gorom.Mešoviti horovi: Rane,Tri seljančice (tripesme), Pozdravduhovniku. Sa njimpočinje naša moderna.Folklor spaja i samodernim muzičkimtokovima. Osnovni ton-neoromantičan saekspresionističkimnijansama (hromatskesekvence, motivskarazrada, tonalnasloboda, hromatika,mestimični klasteri,folklor, promene takta,forma u drugomplanu...).Manojlović:Najdoslednijitradicionalista inaslednik Mokranjca, udomenu folklora iokrenut je isključivo

horskom žanru. Izrauitje polofoničar, pa ječesto koristio kanon iimitaciju. I poredtadašnjihmodernističkihstrujanja, on ostajeveran folkloru ikomponuje u narodnomduhu. Većina njegovihdela nalikujurukovetima. Muški hor:iz šumadijskih gora;ciklusi ženskih horova:Čučuk Stana, Božićnanoć; mešoviti hor:žalne pesme, našazemlja suzo orošena,pesme zemlje Skenderbegove- albanskifolklor. Posebno seističe sever duva(širok raspon glasova),redukovao jeMarinkovićevuliturgiju. M.Živković:kompozitor, muzikolog,piše teorijske radove.Naklonjen je Vagneru,usvaja smeroveimpresionista Debisijai Ravela. Horovi:Jefimija, Bekstvo ,Kantata rođenje Vesne;Ženski horovi: muva naautu. Hummoreskni stilMokranjčevog Kozaranastavlja. Privržen jenacionalnom stilu.Knjige: „nauka oharmoniji“, „analizaMokranjčevih rukoveti“.Nastasijević: Sedamsvita za m.,ž. Imeš.hor, izvorne pesmebliže kolima negorukoveti. Hristić:bliži

Mokranjčevim korenima,više okrenut romantizmu, ali se osećaprisustvoimpresionizma. Do krajaostaje veran melodiji iklasičnoj tonalnojharmoniji. Privržennacionalnom stilu iizražajnim sredstvimaimpresionizma. Opera„Suton“za s.,h. I o. –oratorijum. Vaskrsenje-prvi put kod nas srećuse impresionističkielementi, pentatonika,celostepena lestvica.Horovi: zvezda, jesen,dve pobožne pesme.Dubrovački rekvijem zamešoviti hor i sopran.Petar Krstić: Komadi spevanjem, orkestarskadela, opera Zulumćar sahorskim numerama(deklamacija teksta),melodija ne karakterišeličnost- nije dramskaradnja. Oko 40 horskihdela, a najpoznatija sudevojka i vetar, odvrbe svir.Početak buneprotiv dahija za muškihor. Milojević: trifaze- 1.Nemački pozniromantizam- oslonac nanarodni melos;2.francuskiimpresionizam iekspresionizam; 3.Mnoštvo uticaja-ekspresionističketežnje. Horovi: Dugo sepoljem zeleni (1.),Slutnja, Muha ikomarac, Ciklusi nastihove Krleža, Pir

iluzije. Muški horovi-triptih, crno sumornopopodne, Večer. Teži daidealno poveže ton ireč, melodiju oblikujehromatikom, skokovima,tonalni kontrasti suprisutni i bogataritmizacija- sveosobineekspresionističkogizraza. Tvrdo umanjeni7- omiljeni akord.Opelou b molu. Tajčević:Njegove kompozicije sujednostavne poizvođačkoj tehnici ,ali ima i zahtevnijih.Osećaju se ruskiuticaji. Obrađivao jefolklor, poliritmija,sazvučja 4 i 5(folklorne). Dva tipaobrade teksta uhorovima: 1. Tekst umuz.narodni.-makedonske pesme, 20srpskih narodnihpesama; 2.Tekstnarodni, a muzikaoriginalna: Dodolskepesme za ženski hor, zamuški hor pesme izGradišća (Polifonaobrada), komitskepesme(poslednja do trimi puški, ali samotekst koristi zarazliku od Konjevića).Slavenski:ekspresionističkifolklor. Voda zvira-pentatonika, model sevarira, Kantatamladosti...

21. Duhovna horskamuzika u Srbiji izmeđudva svetska rata (M.Milojević, M. Tajčević,S. Hristić, P.Konjović, K.Manojlović)

Konjović- Zbirka„Muzika duhovna “ kojasadrži dve liturgije inekoliko prolaznihduhovnih pesama.Izdvajaju se dva psalma(na rijekohVavilonskih, Boćevopomoš 2 moju vovmi).Liturgija za muški,ženski i mešoviti hor iduhovni koncert zamešoviti hor.Milojević:dve liturgije b dur(muški hor , op. 17) isvečana liturgija zasolo i mešoviti hor(odraz pokušajamodernizovanja duhovnemuzike novim izražajnimsredstvima). Javlja sedijalog horskihdeonica, izdvajanjasolista, hromatika. Naosnovu napeva, napisanaje samo služba prisečenju kolača i privenčanju. Napisao je itri opela, dva muška (bi g mol) i jedan žensko(d mol)- opela za trijednaka glasa. Hristić:duhovnu muziku jeproučavao u Rimu iMoskvi. Oseća se uticajkatoličke muzike unjegovim delima.Napušta pravacprethodnika koji

obrađuju narodnocrkveno pojanje istvara origalnu crkvenumuziku. Napisao je dvaopela (1. U e molu,koje je igubljeno, i ub molu – 1918 koje jeposvećeno palimherojima). Grandioznodelo, zamišljeno kaokoncertna celina. Uosnovi je polifono, alise oseća i slobodnapolifonija. U muzičko-tehničkom smislu unosiuspele kombinacije,Njest svjat ostvarujekontrast izmeđudeklamacije soprana itenora i ostalihglasova koji uakordskim vertikalaupotpunjavaju stav tj.Ističe se gornji glas.Manojlović:Tradicionalista. Opeloi dve liturgije (prviza muški, drugi zamešoviti hor). KantataA capella za pričasnistih, kantata psalm137. Na rijekahVavilonskih za dvamešovita hora, Bariton,Orkestar- diplomski rad(Marinkovićevuliturgiju redukovao).Tajčević: 4 duhovnastiha na crkveno-slovenski tekst. Rađenapretežno polifono sapunim zvukom, vokalno-tehnički je zahtevna ivirtuozno. Psalm 69 zamešoviti hor, liturgijasvetog Jovanazlatoustog.M.Živković:

Vizantijskaliturgija.Binički:Opelo, liturgija 1923.Pisani za pevačkodruštvo Stanković, unjoj se ne služinapevima, bliska stilurusa. Heruvika u formia b a, svjat jeinstrumentalni, čestose javljaju fuge ustavu (oče naš ihvalite).

22.Svetona horskamuzika u Srbiji posledrugog svetskog rata(1945- 1970)

U novijim društvenopolitičkim i kulturnimuslovima, horska muzikadobija novi značaj.Javlja se i masovnapesma (traženi oblik),obrade narodnih pesamaza soliste, hor iinstrumentalneansamble. Ipak,preovladavainstrumentalna muzika(zbog neizvesnosti,nije pogodan medij zamodernoesperimentisanje,neopravdano mišljenjeda ih hor sputava uizrazu zbogprogramnosti). Ipak –ima i horske muzike,jer je tradicijahorskog pevanja jaka.Velii broj kompozicijakoji su komponovali zahor između ratova,nastavljaju (Konjović,Hristić, Živković,

Nastasijević,Tajčević,Marić, Čolić,Milošević). U novijegeneracije stvaralaštvoposleratne generacijekompozitora u Srbiji,možemo podeliti u 3grupe: 1. Nadovezuje sena tradicionalno,faktura stava,harmonski jezik ioslonac na folklor nosepečat Mokranjčevogstvaranja (RadomirPetrović, Vlastimir,Peričić, AleksandarObradović). R. Petrović– kao dugogodišnjidirigent, pisao je punoza hor. Svetosavkešaljivke, veče naŠkolji, Prolećna pesma;Ženski hor – odaafroditi za soloklarinet; Dečiji hor –beli grad; Kantate –Simfonijski epitaf zasolo sopran, mešovitihor i orkestar, Mladićina zvonicima za Solistuhor i ork.+ recitator.V.Peričić u okviru šireshvaćene tonalnosti,primenjuje iradikalnija sredstvaizražavanja. Za horkomponuje uMokranjčevom stilu,zvučna i solidnopostavljena fakturahorskoh stava saizraženim smislom zamodalni harmonskikolorit. Dela: 3rukoveti(iz Vranja,Makednije, Dalmacije).A. Obradović –

pregledna i čvrstaformalna struktura,homofonija uglavnom,muzički folklor. Idiomje selektivno inenametljivo odabran iizražen savremenimharmonskim sredstvima.Mala horska svita,Marika, Kolo izBrigade, Kantata:Simfonijski epitaf,Sutjeska; 2. Umrenomoderan stil. Delimičnoje vezan za tradicijukoncepcije (jetik,stil, tretman forme).K. Babić – folklorspretno izražensavremenim jezikom. Uduhovitom stilu jekomponovao: Levačkusvitu, 3 madrigala,samo malo drugačije,balada o 2 akrepa,Žablja idila; Ž.hor –Zagonetke, Rondo; M.Hor – „1941“; Kantata:Orfej među šljivama. D.Radić – najvie jekomponovao vokalnoinstumentalna dela.Kantate: Ćela kula,Oratorio profano,Vukova Srbija.Neoklasična delapredstavljaju delabogata invencijom iosobenom faktum horskogstava u komerečitativni blokovikontrastiraju smelijekonceptivnimmelizmatičnimvokalima.Gundulic sunjegovo najznačajnijehorsko delo i u

neoklacizmu Srbje (9stavova nazvani horskimobrascima, koristio jei citat narodnihpesama). Ide korakdalje od tradicije ubradi ritma, harmonije,smislu i tretmanuteksta, primenjujeformu rukoveti. 3.Nevezani za tradiciju.Smelije primenjujuizražajna sredstvasavremene muzikezasnovane naatonalnosti,atematizmu, nekad ukombinaciji sainstrumentima, pa ielektronikom.Neoklasičarske,romantičarskeekspresionitičkekoordinate, slobodantretman hora, nematonalnog oslonca,složenfakture,eksperimentisanje sa zvukom, nemabrojnih ostvarenje.Vladan Radovanović –sklon modeernijemzvuku, hor tretira kaojednu strukturu uslkopu višeglasnihzvučnih blokova. Delagde se ističe hor:Kamerni sastav za maliorkestar, u kamerni horsverum za klavir,orgulje, hor i govornihor – radiofono delo.Rajko Maksimović – makarakterističiekspresivni stih saarhaičnim poetskimtekstovima ubedljivo

odrađenim pomoćuzvučnih aparatnih bojaharmonskih kombinacijai kratke motoričneritmike. Za meš. Hor -Knjiga madrigala (6kompozicija za hor acappela); Ženski hor –3 hačku (ženski hor +24 instrumenta), Zvezde(ž.h, sopran i kamerniork.); Kantate: Kad suživi zavideli mrtvima iTraže moju glavu. ZoranHristić – smeloprimenjuje nove ineuobičajene postupke upostavljaju horskogstava u kome sebaziranim zvučnimkombinacijama podređujusvi radicionalnipostupci u tretmanupevanog teksta. Delaove vrste: Naslovi (hori ork), Potop, Rađanjeslike. Kao kompozitorvokalno instrumentalnihdela pisanih za potrebesvečanosti, osigaotradiciji. Vetre mla,Veliki školski čas,Mira reči. Praška grupa– Marić (pesmeprostora, Prag sna);Vučković (Čelik setopi); Rajičić (OperaSimfonija)

23. Svetovna horskamuzika u Srbiji uposlednje tri decenije20og veka (K.Babić, R.Petrović, D. Golemović,V. Milošević, R .Maksimović)

Savremena srpska horskamuzika (od 1945 serazvijala najviše uneoklasičnim, ali i uromantičnim iekspresionističkimpravcima). Pojediniautori su do kraja 20ogveka uključili u svojadela serijalnepostupke, aleatorikuili postmodernističkitretman modela (kao uinat muzici). U ovomperiodu horska delanisu tako brojna. Oviautori se ne vezuju utolikoj meri zatradiciju (Mokranjčevui njegovih sledbenika iu opšte za folklor).Smelije primenjujuizražajna sredstvasavremene muzike, čestozasnovane i naatonalnosti iliatenatizmu, ponekad ikombinaciji sainstrumentima ielektronikom. Tretman

hora je slobodan, nemasloženih faktura ičesto se eksperimentišesa zvukom. KonstaninBabić: autor koji nijemenjao svoj originalnijezik kroz horskostvaralaštvo. Većinomkomponuje na narodnetekstove, ali ne citiranarodne melodije.Njegova najznačajnijaostvarenja (kojazauzimaju najveći deonjegovog opusa) suhorska dela: Levačkasvita za mešoviti hor(1966a), Razbrajaliceza mešoviti hor (iz1970)- Humor aluzije nanarodnu poeziju uokviru tonalnog; trimadrigala- Samo malodrugčije (1970),Kantata- Orfej međušljivama, zagonetke(1972)- ciklus duhovitezagonetke jednako jeduhovitost, humor,komičnost =kompozitorski pečat-arhaični i folklorniton. DimitrijeGolemović: se do 80ihbavi folklornimprizvukom: „3 narodne“,jedna draga za ženkihor, Zlatibore zameoviti hor. VladimirMilošević: inspirisanbosanskim folklorom-„Kraške pesme“- gdeprimenjuje sekundna ikvartna sazvučja, kao iu delu iz starijegsloja seoske tradicije„pesme sa Zmijanja“.

Rukoveti od sedampesama (aluzija naMokranjca na nekimpesmama, ali isuprotnosti u smislu daje savremeniji imoderniji jeziksekundna sazvučja,uključuje soliste ikoristi dijalog međuglasovima- kaoMokranjac).RajkoMaksimović:imakarakterističan,ekspresivan stil,inspirisan arhaičnim ipoetskim tekstovima.Veliku pažnnjuposvećuje zvučnimbojama, koje postižerazličitim harmonskimkombinacijama,slobodnom plifonijom ičesto ritmičkommotorikom, modalnošću.Za mešoviti hor piše„Knjiga madrigala iztmine pojanje“ (6kompozicija)- pisan jena starom srpskomjeziku; vokalno-instrumentalna delainspirisana suistorijskim temamakosovskog rata „Bunaprotiv dahija“,otvoreni testamentvladike crogorskogP.P.Njeguša, „Pasijasvetog kneza Lazara“.Za ženski hor:„zvezde“+kamerniorkestar, „O-trim-pa-ra“. Koristi izmišljenereči , a zasnovane suna moti.folkloru. DuŠanRadić: inspirisan je

nadrealističkimostvarenjima VaskaPope. Pored „Spiska“(za sopran, mezzosoprani kamerni ansambl)-Koje se smatra međunjegovim najznačajnijimdelima, a tu spada iepska kantata „Ćelekula“ (za soliste plusmušku hor plusorkestar). Sa muškimhorom i redukovanimorkestrom (smanjenim)ostvario je oštar zvuk.Na tekstove Vaska Popecrta ciklus „opstednutavedrina“ (za ženski hori dva klavira), ženskomhoru je dodao tenoreansambl udaraljki , aklavir tretiraperkusiono. DejanDespić: neoklasičarkoji se oslanja nalirsku poeziju u svojimhorskim delima: lirskapoema “krug“crta ciklusza ženski hor (japanskaljubavna poezija).Vladan Radanović:Koloristički tretmanhora je često tretiraninstrumentalno do 80ihgodina. Uključuje ielektroniku u delu„Elodi“ za mešovitihor. Sferoon (za hor ikamerni ansambl itraku). Petar Ozgijan:Jako pomera granicuizmeđu vokalne iinstrumentalne muzike udelu „instrumentalnepesme“ za 26 glasova,osmišljenih kaopojedinačne deonice-

akordski i polifonosloženi tretman. Korstidodekafoniju i pomaloatonalnost. Zoran Erić:„Subito“ za 20 soprana,20 altova i 2 sola(bas).

24. Obnova duhovnehorske muzike u Srbijiu poslednjim decenijama20og veka(R.Maksimović,D.Golemović,S.Božić,V.Milosavljević, S.Atanacković iA.Damjanović)

Odlike: 80ih pnovo supočele da se izvodestare duhovne

kompozicije, alipočinju i da se pišunove. Kompozitori su sevraćali uzorima izdaleke prošlosti –Korneliju i Mokranjcu.Nove organizacije isvečanosti tražile sunove himne, venčanja...pa su se nekikompozitori okrenulitome. Kompozitori kojinisu bili okrenutitradiciji, usmerili supažnju ka nekoj vrstieksperimenta: Oprobanimranije (npr.: kodMarinkovića,jedinorodni sine zamuški hor i orgulje) ipotpuno inovativnieksperimenti. Uglavnomse svi opredeljuju zapolifoniju, ali i zakršenje kanona (npr.Korićenje nekog odinstrumenta).Kompozitori seoslanjaju na ruskucrkvu, naše crkvenopojanje i modernasredstva. Kanonskarušenja- ponavljanjeteksta alilujapredimenzionarnotrajanje pojedinihpesama, tonalnanestabilnost.Maksimović: piše„iskušenje, podvig ismrt svetog petrakoriškog“- vokalnoinstrumentalna pasija.Premešstena je formazapadnjačke pasije kaoasocijacije nastradalački lik

Teodosijevog teksta.Svaki lik je prikazandrugačije, stilom ijezikom: sv.Petarpravoslavno pojanje naIsonu, majka- baroknimjezikom, sestra-atenatizam. Maksimovićse često obraćasrednjovekovnojtematici sa domaćegtla: knjigamadrigala“Iz tminepojanje“, buna protivdahija, pasija 6ogkneza lazara. U delukada su živi zavidelimrtvima sjedinjuje dvestruje svih stremljenja(nacionalna ikosmopolitska). Čestokoristi staroslovenskijezik (testamentvladike crnogorskognjegoša- tekst usloviojednostavan harmonskijezik, gotovo ceo oddurski i molskihtrozvuka). Čestokoristi žitija. Što jebio zreliji, njegovharmonski jezik postajejednostavniji. Delo „zamirisom rascvetaletrešnje“ oseća seuticaj poljske škole,aleatorike. Golemović:Komponuje„pređeosvećenaliturgija“ gdesjedinjuje dvedominantne stilsketendencije(tradicionalnupravoslavnu ifolklornu). Citatenapeva sjedinjuje na

način koji proizilaziiz dvoglasa ivišeglasja srpskefolklorne svetovneprakse (Da ispravitsja,ninje sili) ovakvistavovi se ne meaju sastavovimamokranjčevsko-kornelijevskeprovenijencije(daispravitsja ili ruskesvete tihi). Ovaliturgija jepostmodernistička.Aleksandar Damjanović:piše Roždestvo koje ima7 delova. Mističnakompozicija u kojoj jeprvi deo na bogoslovskitekst „Djeva dna“, aostali su duhovnapoezija. SvetislavBožić: Orijentisanpostrahmanjinovski.Muzika je uvek ista bezobzira na njenufunkciju u službi.Liturgija pospoljašnjimkarakteristikama možese označiti kao delopravoslavne crkvenemuzike: kanonskipropisan redosledpesama, tekstovi,tradicionalni izborizvornih sastava.Ponavljanje muzičkogsadržaja sa novimtekstom ukazuje na toda je ovo ipakkoncertno delo. Nemacitata, istaknuta jeekspresivnost- posebnoponavljanje. Tonalnnaje , ali sa ruskim

modalnim elementima. Umuzičkom stilu pripradaneoromantizmu.Komponovao je i„strašnu sedmicu“-pasija slična Bahovoj;opelo u gis molu,svenoćno bdenije (beznapeva).

25. Razvoj horskogžanra u muzici 20og

veka- stilskekarakteristikepojedinih škola irazdoblja:ekspresionisti,impresionisti iserijalisti

20i vek je vreme kojeje donelo velikinapredak u nauci itehnici , burnepolitičke događaje, dvasvetska rata i čestesukobe iz verskih ipolitičkih ilinacionalnih razlika.Doneo je najrozrodnijestilove i pravce uumetnosti. Često jenauka postajala umetnsti suprotno. Često jestilsko određenje nekogdela zavisilo od tačkeposmatranja. Tako nekitvrdi da je novu eru u20om veku započeoDebisi, drugi da jeMaler, treći Šemberg-zbog bogatstva muzičkeprodukcije stilovi,pravci i tehnike seposmatraju u odnosu napojedine kompozitore, ane obrnuto.Impresionizam: u drugojpolovini 19og veka,javljaju se dve strujeumetnika u Francuskojna kojima se vršilaobnova francuske muzikeu delatnosti C. Franka,Vincenta D Endija ijihovih učenika. Srodanje simbolizmu uknjiževnosti, a vodioje umetnost ka

individualnom,subjektivnom utisku osvetu koji okružujeumetnike. Kao što suslikari dali prednostboji ispred linije ,tako i u muziciimpresionisti birajuharmonske komplekse injihove veze udruženesa tembrom instrumentaispred širokeromantičarskemelodijske linie ijasnoće forme. Javljase sklonost ka malimformama i napuštanjačvrsti formalnihobrazaca zamenjenihčesto mozaičkimizražajnim sredstvima.U horskim delima, kojihnema mnogo u ovompravcu, javlja setendencija obnavljanjastarih formi šansona imadrigala (obnovarenesanse biće tek 70ihi 80ih u 20om veku).Odnost prema vokalnojmuzici jetradicionalan, uzima sestari tekst i forma ,ali sa novom harmonskomosećajnošću. KlodDebisi- „tri šansona odOrlansa“- melodijaproističe iz jezičkihrefleksija, tekstovi suiz 15og veka i tipičnadebisijevska harmonija;Moris Ravel- „trašansona“- neoklasična,podsećju na Žanekena.Impresionističkielementi prisutni su ikod Gabriela Forea u

jednom rekvijemu.Ekspresionizam: unemačkoj se početkom20og veka stvaraju novapoimanja dotadašnjihvrednosti. Javlja sepobuna protivdotadašnjih konvencijao lepom. Ovaj pravac sejavlja kao reakcija natadašnju socijalnu ,političku i ekonomskukrizu u evropi.Ekspresionisti svojusvest i doživljajstvarnosti stavljaju usvet , a ne obrnuto.Razvija se u dvapravca: 1.Konstruktivističkiekspresionizam- polaziod poznog romantizma,ka zaoštrenimharmonijama doatonalnosti. Vremenom uatonalnoj muzicipočinju da vladaju novizakoni, organizacijamuzike kroz metodedodekafonije (tonovi suravnopravni, nezavisni,obiluju skokovima,pauzama, disonancama,kontrastima, variacioniprincip i polifonija).Ovde pripadajukompozicije: drugebečke škole- Šemberg,Veber, Berg i njihovinastavljači (Mesijan,Bulez, Karlhajnc,Štokhauzen). 2.Paganskiekspresionizam-zadržavaju tonalnuosnovu, nadopunjujućije modalnnim i bi ilipolitonalnim

sazvučjima, polimetrija(ostinata, paralelna2,4 sazvučja, imitacijafolklornog principa).Najznačajnijipredstavnik horskemuzike je ArnoldŠenberg. Vokalnaumetnost- besmislenazvučna aura (npr.:pjero mesečar, op.21,za ženski glas ikamerni sastav-osnovišprehgesanga, imaritma, nema tačnetonske visine). Njegovinajpoznatiji horovi:Mir na zemlji, op.13-poznoromantičrksakompozicija saelementimaekspresionizma. Ima nizdodekafonih horova (op27,28,50a, 50b)„preživeo iz Varšave“-za recictatora, hor iorkestar. U fazipovratka tonalnosti,stvara kantatu „kolnidre“- za recitatora ,hor i ork.(ostala sukoncertantna zbogizmene teksta).Serialisti: Dodekafonimserijama se dodajuritam, dinamika iagogika. U integralnomserijalizmu ilistrukturalizmupojavljuju se serijeovih parametara. Prviprimer ovakvogkomponovanja dao jeOlivije Mesijan (udrugom stavu izklavirske zbirke „4studije ritma- način

trajanja iintenziteta“). Prilikomtretmana horskihglasova, više odpevanja želi da istaknerazličito emitovanjezvuka: koriste se svemogućnosti glasa.Ciklus“pet refrena“-donosi nesemantičkoznačenje zvukova sasloženim ritmičkimelementima. A. Žolivedaje veći značajdinamičkoj vrednostitakta i horskog zvuka-„epitalame“ za sastavod 12 solista. Zarazliku od mesijana,tekst ima semantičkuvrednost.Tekst nafrancuskom-postimpresionističkiakordi, kontrapunktskatehnika, ali bezimitacije u klasičnomsmislu.

26.Avangardisti/Modernisti, postmodernisti,autori savremeneduhovne muzike

Moderna i postmodernase u muzikološkojliteraturi nekadastavljaju nasuprotdrugoj, a nekadadefinišu kao jedannedeljiv proces razvojaumetnosti. Moderna: jesvojom pojavom sapočetka 20og veka do60ih godina donelanovine kaododekafonija,integralni serijalizam,elektronska muzika,aleatorika koje sudelovale kaorevolucionarni udar,šok. Ona je naizgledprekinula sve veze satradicijom. Postmodernaželi da ostvari većukomunikaciju sapublikom. U muzici semoderna stavlja kaosinonim za stvaranjenovine. Kraj moderne ipočetak postmoderne naneki način je sličankao u prvoj polovini20og veka, dolazi dozasićenja novimekspresionističkimzvukom i kada sepojavljuje neoklasičnistil. Razlika je u tomeda postmoderni autoriobraćaju se svim dotadašnjim tradicijamaprošlosti, koriste sefragmentima umetničke

prošlosti koji se ujednom delu svi nalazeravnopravno, asocirajuna određene formalneobrazce, kompozicionetehnike, citate imešaju se stilovi.Neoklasičar oživljavauglavnom samo jedan deoprošlosti dokpostmodernista koristielemente čestorazličitih prošlostinezavisno od njegovogbiografskog ilivremenskog porekla.Postmodernista koristiprošlost u tri vida:kao uzrok, uzor imodel. U horskoj muzici, moderna se na zapaduvezuje za tehnikedodekafonije,integralnog serijalizmai el. Muzike.Postmodernisti: AlfredŠnitke- njegova duhovnamuzika ima koncertantnuprimenu („tri duhovnahora“- 1985;Bogorodicedjevo- za dvostrukihor, gospodi isuse ioče naš). Tekst premaJermenskom sveštenikuiz 10og veka. !2pokojnih stihova- idejakoralnosti. Penderecki-agnus dei (1981) polaziod linearnog vođenjaglasova slagajući ih istvarajući takopoliharmonska sazvučjai suprostavljenihhromatski deonicaglasova. Avro pert-minimalistički pristupblizak Šnitkeu i

Taverneru. Njegovamuzika se razvijala odsuzdržane pasije pojovanu do oslobođenogbujnog horskog stavazasnovanog napravoslavnoj tradiciji(posle 70ih).Suzdržanost se ogleda usvesnom obraćanjurenesansi i srednjemveku. GeorgijeVasiljevič Sviridov jeu Rusiji veoma značajanpostmodernista. Napisaoje 4 oratorijuma,veliki broj ciklusa zahor i preko 50 acapellahorova. Tri hora:bogorodice djevo,ljubav svetaja, pokajnistih prema tekstu iz16og veka. EinojuhaniRautavera: svenoćnobdenije predstavljaimitaciju vizantinskemuzike , ali koristiavangardna sredstva,dočaravamikrointervale, koristiglisanda, variacioniprincip prema nekolikovizantijskih napeva.Često pravi spojtradicionalnehimnografije srednegveka sa modernihmtretmanom zvuka(stihira, virgilija).Elementi ruske muzike:upotrebljava bas sola,divizirnaje glasova,upotreba terci.Savremeni elementi:Šprehgezang tehnika,tercno ssrodnitonaliteti (aksis

sistem). 70ih i 80ihgodina javlja se velikointeresovanje zarenesansu. Sve je većapotreba savremenihkompozitora da dočarajuznačenje teksta. Uondosu na renesansu,nije samo pevanje upitanju već iemitovanje raznihzvukova. Često seglasovima prilazi sainstrumentalnimpristupom. Ta vrstatretmana kod nas tražiizvorište u folkloru, akod engleza utekstovima (npr: u 14omveku, koriste se svimogući registri glasa,polifone linije, odprecizne do aleatoričkenotacije). Đerđ Ligeti_koristi se čestoklasterima koji zvučekao aleatoričko delozahvaljujući tehnicimikropolifonije – zapissadržaja do najsitnijihdetalja i vrednosti.Tri fantazije zamešoviti hor (1982),lux aeterna (1986),nezavisan stav odrekvijema, sadržaj dokraja kontrolisan ,koriste seasocijacijama natonalitet, aliupotrebljavapentatoniku,četvrtstepene lestvice,kolorističke efekte.Postmoderna u Srbiji:Petar Orgijan-„instrumentalne

pesme“za ženski hor- uvertikalidodekafonija , saritmički bogatomprimmenom klastera.Zoran Hristić realizujekod nas postmodernu oko80ih godina. Sintezaaleatorike i folklornihsadržaja. Neguje naprimer žanr tužbalice.Stihira svetom savi,sila hrista- imitrazvuk narodnihinstrumenata. ZoranErić: „slovo siluana -freska“ za bariton,ženski hor i orgulje.Kombinujezapadnoevropsketekovine sa nacionalnimidiomom. RajkoMaksimović: „Knjigamadrigala iz tminepojamije“ u kojima jestvorio otklon premaavangardi. Usmerava seka madrigalističkomstilu u pogledaufakture i u odnosuprema tekstu (vršizaokret premaneoklasicizmu). Usvakom segmentu dajeprednost lepotiizgovaranja teksta-centar dramaturgije.Uvek bira tekstovevezane za srpskunacionalnu kulturu.„Testament vladikeP.P.Njeguša“- bas, hor,orkestar „Pasija sv.Kneza Lazara“-recitator, solista, dvahora i ork. I upostmoderni, neki

kompozitori ostajudosledni folkloru:Radomir Petrović,Konstantin Babić iDimitrije Golemović.