Uvod

Detalji istraživanja

• Istraživanje je usmereno ka školama koje (planiraju) ili su domaćini učenicima izbeglicama.

• Istraživanje je sprovedeno u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji i Turskoj u periodu od januara do aprila 2017.godine

• Ciljani ispitanici

• Direktor / upravnik škole koja ima učenike izbeglice

• Nastavnici učenika izbeglica

• Izvorni nastavnik učenika izbeglica

• Odredjeni nastavnik koji uči decu strance koja imaju izbeglički status

SRBIJA

1. Pregled stanja izbeglica u Srbiji1.1 Broj izbeglica

Republika Srbija se nalazi u središnjem Balkanu, a u kontekstu izbegličke situacije, u sredini takozvane „ Balkanske rute“.

Pošto se Srbija suočava sa procesom tranzicije i oporavlja od balkanskih ratova poslednjih 15 godina, i još uvek je u poziciji za EU kandidata, ne člana, predstavlja samo tranzitnu zonu za izbeglice iz zemalja bliskog istoka i Afrike na njihvom putu ka zapadnoj Evropi.

Medjutim, to ne znači da oni ne ostaju neko vreme ovde i ne pokazuju interesovanje za dobijanje azila.

U tabeli možemo videti kako se broj izbeglica povećava u periodu od 2009 do 2015, dok se njihov broj smanjuje nakon zvaničnog zatvaranja Balkanske rute.

Izvor tabele: Medjunarodna organizacija za migracije, Ministarstvo unutrašnjih poslova Republike Srbije, Centar za zaštitu i pomoć tražiocima azila

GODINA BROJ IZBEGLICA SA NAMEROM DA TRAŽE AZIL

2009 270

2010 520

2012 5.000

2013 5.000

2014 16.000

2015 22.000

2016 7.000 - 10.000

1.2 Zemlja porekla

Najveći broj izbeglica koji prolaze kroz Srbiju ili / i se nalaze u Srbiji odredjeni vremenski period, ulaze u zemlju preko granice sa Bugarskom i Makedonijom (Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija).

Većina njih (statistika UNHCR Srbija) dolazi iz Sirije i Avganistana - 95%, dok su ostali iz zemalja kao što su Irak, Pakistan, Eritreja, Somalija-5%.

Većina njih dolazi prelaskom Sredozemnog mora, a onda nastavljaju put peške ili ilegalnim prevoznim sredstvima.

1.3 Starosna raspodela

Starosne raspodela nije precizno utvrdjena u Srbiji uglavnom zbog činjenice da izbeglice ne planiraju da se dugo zadržavaju u ovoj zemlji, već da nastave put dalje.

Ipak, na osnovu UNHCR statistike iz 2013.god., kao i istraživanja psihologa gospodje Jelene Dobrić, znamo da je polovina izbeglica bila mladja od 26 godina i da su proveri u proseku 11 godina u školovanju.

Najnovije informacije koje imamo vezane za starost izbeglica odnose se na maloletnike: u Srbiji imamo 3.055 maloletnih izbeglica koji predstavljaju 47% izbegličkog stanovništva u Srbiji, i 747 NE prati nijedna odrasla osoba.

(Izvor: Konferencija Ministarstva rada i socijalne politike o situaciji izbegličke dece koje ne prati odrasla osoba. januar, 2017)

1.4 Polna raspodela

Takodje nedostaju podaci za polnu raspodelu, kao i za starosnu raspodelu.

Studija UNHCR Srbija i psihologa gospodje Dobrić iz 2013. god. pokazuje da su 88% izbeglica bili muškarci, a da su 12% činile žene.

Iako su se konkretni brojevi promenili, većina izbeglica su i dalje muškarci.

2. Pravni i institucionalni okvir za zaštitu izbeglica - Srbija

2.1 Pravni okvir

Vrhovni zakon Republike Srbije je njen trenutni Ustav koji je na snazi od 2006.

Počinje definicijom da je Srbija zemlja srpskog naroda i drugih nacionalnosti koje žive u njoj, na osnovu demokratskih principa, ljudskih i manjinskih prava i sloboda.

Ovaj član pokazuje da je Srbija multi kulturna nacionalna zemlja.

Izbeglice / tražioci azila se u Ustavu pominju u članu 17 – gde strancima u Srbiji garantuje SVA ustavna prava koja ima srpski narod, OSIM pravo glasanja, itd.

Član 18 nastavlja i specifično se odnosi na ljudska i manjinska prava, navodeći da će se ta prava primejivati ODMAH, što znači da nije potreban neki drugi zakon u primeni, ali zakon može dati detaljniji opis njihove primene. (Ustav Srbije, 2006), (Zaštita prava izbeglica u Republici Srbiji- Medjunarodna organizacija za migracije, 2012)

Iz medjunarodnog pravnog okvira najbitnije je napomenuti da su Srbija i sve ostale zemlje regiona (osim Kosova) potpisale UN konvenciju o statusu izbeglica iz 1951.

Kada izbeglica dodje na teritoriju Srbije i aplicira za azil, on/ona postaje PRAVNI azilant, i kao takav, on/ona ima sledeća prava:

• Ostane u izbegličkom prihvatilištu (centru)

• Dobije izbegličku ličnu kartu

• Obezbedjenu zdravstvenu zaštitu

• Dobije prevodioca, pravnog savetnika

• Slobodno osnovno i srednje obrazovanje

Rok za dobijanje azila i odbijanje je dva meseca, sa pravom žalbe. (Centar za zaštitu azila, http://apc-cza.org/)

I najzad, možda najkonkretniji i najvažniji zakon koji je Vlada Srbije usvojila 2016, primenjivaće se u toku 2017 kao podrška legalnim azilantima kako bi se uključili u socijalni i kulturni život:

“ Komeserijat za izbeglice obezbediće 300 školskih časova srpskog jezika, školskih knjiga i časova srpske kulture”

Medjutim, ovaj zakon će se odnositi na tražioce azla koji su dobili svoj pravni status NAKON što je ovaj zakon počeo sa primenom npr. negde u 2017. god. (Službeni glasnik Srbije 2016)

2.2 Državne institucije

Državna institucija u Republici Srbiji koja je zadužena za izbeglice je Komeserijat za izbeglicei migracije, koji je u početku osnovan da vodi računa o izbeglicama iz Hrvatkse i Bosne. Nakon usvajanja zakona o migracijama 2012. godine, nastavlja da radi tako što preuzima odgovornost za imigrante.

Komeserijat je odgovoran za većinu zadataka vezanih za izbeglice kao što su:

• Priznavanje / ukidanje prava na azil

• Registracija izbeglica

• Izbeglički centri,

• Koordinacija sa drugim organizacijama, kao što su Crveni krst, itd.

Ključna osoba je poverenik za izbeglice i migracije, a trenutno je to gospodin Vladimir Cucić. Takodje ima dva zamenika komesara.

(Komeserijat za izbeglice, http://www.kirs.gov.rs/)

2.3 Uloga civilnog društva

Uloga nevladinih organizacija u Srbiji varira i ima snažan medjunarodni uticaj (bar većina od njih), obzirom da je Srbija kako je već rečeno –u dugom procesu tranzicije na svom putu ka EU.

Organizacija koja pruža veliku podršku izbeglicama i poseduje najrelevantnije podatke i informacije o njima je Centar za zaštitu azila. (http://apc-cza.org/) . Pružaju organizovanu pomoć izbeglicama, ne samo u hrani i smeštaju, već i emotivnu podršku , organizuju radionice, pomažući deci da započnu školu, obezbedjuju prevodioce, pedagoge itd. Drugim rečima – pružaju širok spektar ovim ljudima.

Druge nevladine organizacije koje se bave izbeglicama su uglavnom Grupa 484 (http://grupa484.org.rs/), Atina (http://www.atina.org.rs/), HCIT (https://hcit.rs/).

3. Obrazovanje za decu izbeglica- SrbijaObrazovanje u Republici Srbiji je besplatno, i kao što smo već pomenuli predstavlja jedno od osnovnih prava Ustava.

Što se tiče izbeglica, pravo na obrazovanje bi trebalo da bude dostupno i pristupačno i za njih (obzirom da je besplatno) pod odredjenim uslovima.

Imajte na umu da kad govorimo o obrazovanju u ovom izveštaju, ono se odnosi na osnovno i srednje obrazovanje.

Deca izbeglica imaju prava na obrazovanje ako udju u proces dobijanja statusa azila.

Do sada je, prema informacijama Centra za zaštitu azilanata oko 30 dece koja idu u škole u Srbiji, ali ovaj broj se vrlo brzo menja, ukoliko njihovi roditelji uspeju da predju granicu Madjarske/ Hrvatske i krenu na zapad.

Ove škole su obično najbliže izbegličkim kampovima:

•Osnovna škola “Zaga Malivuk u Krnjači”

•Osnovna škola ” Miloš Crnjanski u Subotici”

•Osnovna škola “Branko Pešić u Zemunu, Beograd”

Zakon koji je Vlada usvojila u decembru 2016. godie (stupiće na snagu i počeće sa primenom u 2017. god) pokazuje nameru uključivanja ove dece u društveni i kulturni život u Srbiji:

“ ...Komeserijat za izbeglice će obezbediti 300 školskih časova na srpskom jeziku, školske knjige i časove srpske kulture..”

Ova mera će bez sumnje olakšati njihovu integraciju u školi, ali će se primenjivati samo na azilante koji su dobili svoj pravni statu NAKON što je ovaj zakon počeo sa primenom npr. Negde 2017.god. (Službeni glasnik Srbije, 2016)

(Službeni glasnik Republike Srbije, 2016)

Još jedna stvar u vezi sa obrazovanjem izbeglica je da trenutno u Srbiji ima više od 700 dece izbeglica koja su bez pratnje (bez roditelja ili staratelja).

Za svakog od njih, Srbija će obezbediti vrstu socijalnog mentora. Pitanje njihovog obrazovanja je postavljeno na konferenciji Grupe 484, Komeserijat za izbeglice i migracije, uz podršku Ambasade Kraljevine Holandije u januaru 2017. godine.

Još uvek nisu preduzete konkretne mere.

Rezultat istraživanja - Srbija

4. Ključni nalazi– SrbijaPostoji 6 ispitanika, i većina njih su nastavnici (5 nastavnika, 1 direktor škole). Oni imaju samo 3,3 % izbegle dece u njihovoj učionici.

Titula ispitanika- broj izbeglica u učionici

Većina ispitanika prijavila je Siriju kao zemlju porekla izbegličke dece. Sva deca (100%) su muškog pola od 9 do 13 godina.

Svu izbegličku decu prate članovi porodice, ili roditelji ili babe i dede. 66,7% nije pohadjalo školu pre dolaska u Srbiju, dok 33,3 %jeste. Razlog za promenu škole jeste promena prebivališta.

Glavni izazovi sa kojima se suočavaju sa učenicima, njihovom odnosu prema obrazovanju, vršnjacima i porodicama.

Izgleda da svi imaju problem sa prilagodjavanjem u školi, različitim školskim okruženjem i kulturnim razlikama izmedju njihove zemlje i Srbije.

Socio-kulturne razlike medju vršnjacima

Što se tiče školske integracije- ispitanici govore o nedostatku samopoštovanja unutar vršnjačkih grupa u školi.

Problemi sa integracijom škole

Nastavnici nisu bili spremni da izraze svoje mišljenje o post-traumatskom stresnom poremećaju. Niko od njih nije odgovorio na ovo pitanje.

Deca izbeglice imaju poteškonja u čitanju (50%) i pisanju(50%). Njihova jezička barijera je nemogućnost odredjenog izgovora na srpskom jeziku (50%).

Deca izbeglice nemaju podršku svojih roditelja u smislu da roditelji imaju ograničene jezičke veštine (50%). Takodje, ne mogupredati dokumenta kako bi potvrdili svoju prethodnu diplomu (100%)

Što se tiče preseljenja i izazova sa kojima su izbeglička deca suočena, ispitanici su prijavili nedostatak odeće i nedovoljnu svest za lokalne običaje.

Polovinam(50%) ispitanika uči o svojim studentima izbeglicama. Čini se da svi pomažu u osnovnim potrebama i imaju sastanke sa njihovim porodicama. (100%).

Svi ispitanici su svesni velikog stresa kome su učenici bili izloženi, i svi oni su suočeni sa srpskim jezikom (100%). Medjutim, oni nemaju nikakve infomacije o kulturi i matičnoj zemlji učenika.

100% ispitanika tvrdi da oni uključuju učenike, smatraju učenike svojim vršnjacima i drugovima a daju im i odgovarajući materijal za učenje.

Ispitanici ne govore ništa o procesu dobrodošlice u školama kao ni o pokretačima koji mogu izazvati anksioznost i promene u ponašanju.

Da li školsko osoblje treba da pomogne učenicima da shvate kako : Rukovati materijalom u učionici. Koristiti školske aparate. Ostati na jednom mestu duže vreme. Komunicirati sa odraslima. Čekati u redu, koristiti kupatilo

6. Zaključci i preporuke - SrbijaRezultat ispitivanja u Srbiji pokazao nam je nedostatak interesovanja i dobre volje da se upitnik popuni i dobijemo precizniju sliku o tome o čemu se radi.

Pod ovim smo mislili da smo uspeli da dodjemo do tri škole od kojih smo uspeli da dodjemo do 6 učesnika, a samo 3 od njih je zaprvo bilo voljno da popuni upitnik.

Što se tiče rezultata istraživanja, jasno je da deca izbeglice imaju veliku jezičku barijeru sa čitanjem, pisanjem i socijalnom integracijom.

Izgleda da su nastavnici koji su popunili anketu spremni da im pomognu.

Važno je primetiti da nastavnici u Srbiji rade u poprilično teškim uslovima i malo su plaćeni.

Nije jasno koliko dugo će anketirane škole imati učenike izbeglice jer su njihove porodice ovde u tranzitnoj zoni.

Zaključak

• Projekat se fokusira na jezik, traumu i podršku nastavnicima.

• Ovaj početni fokus je potvrdjen izvedenim istraživanjem (323 ispitanika) i naknadnim analizama.

• Veliki broj zajedničkih izazova identifikovan je u Belgiji, Bugarskoj, Grčkoj, Srbiji i Turskoj.

• Većina predloženih (praktičnih) smernica primenjuje se u svim zemljama, sa nekim manjim lokalnim podešavanjem .U sledećem koraku će IO3 Ilustrovani materijal za obuku i priručnik za nastavnike” korstiti ove pronalaske i ukazati na potrebne korake.

• Proces dobrodošlice

• Proces dobrodošlice u školi

• Saradnja sa roditeljima

• Uključivanje zajednice

• Obuka o pravima izbeglica

• Informacije o medjunarodnim konvencijama

• Odredjivanje različitih statusa izbeglica (tražilac azila, izbeglica, itd. uključujući nacionalne karakteristike)

• Procedure specifične za zemlje i uključene zainteresovane strane:

- Proces primene azila- Odgovorni akteri za postupak dobijanja azila

- Obezbedjivanje hleba/kreveta/obrazovanja tražiocima azila/ izbeglicama- Pravo na obrazovanje/obaveza tražiocima azila- Način prebacivanja izbeglica

• Mentalno zdravlje nastavnika

• Briga o sebi

• Socijalni/ kulturni /verski aspekti u drugačijem društvu

• Obaveštenost o deci izbeglicama (uključujući njihove potrebe, kulturu itd.)

• Predstavljanje novog načina života deci izbeglicama i njihovim porodicama

• Komunikacija i učenje jezika

• Sveobuhvatni oblik nastave

• Simboli koji podržavaju učenje jezika

• Komunikacija i interakcija

• Mentalno i fizičko zdravlje dece izbeglica

• Psihološko i fizičko obrazovanje kako bi se sprečile mentalne i fizičke bolesti prouzrokovane pre-migracionim i post-migracionim faktorima medju svojim učenicima - izbeglicama

• Kako se psihološki problemi/traume mogu prepoznati u učionici

• Kada tražiti podršku

• Razumevanje šta to znači biti izbeglica, sa psihološke tačke gledišta.

• Mobilna aplikacija i nastavni materijal

• Materijal za obuku

• Funkcija mobilnih aplikacija