Aleksandar Molnar UDK: 316.243: 323.12(924)Filozofski fakultet Originalni nauèni radBeograd

OBRAÈUN ALFREDA ROSENBERGASA HRIŠÆANSTVOM*

Apstrakt: U èlanku autor prati razvoj socijalne i politièke teorije Alfreda Ro-

senberga. Posebna pa�nja je posveæena antihrišæanskom stavu takozvanog „glavnog

ideologa Treæeg rajha“. Iako jedan od stvaralaca apokaliptiène antisemitske ideolo-

gije (o „konaènom obraèunu“ sa Jevrejima – shvaæenim kao inkarnacijama sila zla),

on je osporavao nacistièku „istoènu politiku“ tokom Drugog svetskog rata. Umesto

zverstava prema istoènim narodima (Ukrajincima, Rusima itd.), on je bio spreman

da im da izvesnu autonomiju i da ih tretira kao svojevrsne rasno inferiorne saveznike.

Za njega, samo su Jevreji zaslu�ivali istrebljenje („jednom za svagda“) i taj vrhovni

cilj je po njegovom mišljenju trebalo da oblikuje ne samo nemaèku spoljnu politiku,

nego i sam rat.

Kljuène reèi: nacionalsocijalizam, rat, antisemitizam, hrišæanstvo, religija,

paganstvo.

Alfred Rosenberg je roðen 12. januara 1893. u Revalu u Esto-niji, koja je tada bila u sastavu Rusije. Kako su mu roditelji brzoumrli, Rosenberg je – slièno Chamberlainu – potpao pod staratelj-stvo tetke. Kao pripadnik nemaèke graðanske porodice (otac mu jebio direktor jedne trgovaèke kuæe), on se sasvim izvesno smatraoprivilegovanim stanovnikom Estonije, iako pritom nije morao daformira nikakve izrazite nacionalistièke predrasude.1 Njegovo ose-æanje etnièke pripadnosti tada još nije bilo jako (a pogotovo nije

9

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

* Èlanak je nastao u okviru projekta „Prosveæenost u evropskom, regionalnomi nacionalnom konktekstu: istorija i savremenost“ (br. 149029), koji finansira Mini-starstvo nauke i zaštite �ivotne sredine.

1 Max Weber je nešto kasnije objasnio ovaj fenomen nacionalne (ne)identifi-kacije baltièkih Nemaca na sledeæi naèin: „Kod baltièkih Nemaca ne postoji ni‘nacionalno oseæanje’, u smislu nekog pozitivnog vrednovanja jezièke zajednice saNemcima, niti èe�nja za politièkim sjedinjavanjem sa ‘Nemaèkim rajhom’, koga bise veæina njih pre gnušala. S druge strane, oni se od slovenske okoline, ukljuèujuæinaroèito rusku, oštro odvajaju vrlo mnogo na osnovu ‘staleških suprotnosti’ a deli-mièno zbog suprotnosti i uzajamnog ‘nerazumevanja’ i nepoštovanja obostranih‘obièaja’ i kulturnih dobara“ (Veber, 1976: 1: 335).

imalo „svenemaèke“ konotacije),2 ali je intelektualne osnove za nje-govo kasnije prerastanje u vodeæeg ideologa nacionalsocijalizmapolo�ila Chamberlainova knjiga Osnovi 19. veka, koju je proèitao ušesnaestoj godini, oduševivši se odmah idejama koje je u njoj prona-šao.3 Moguæe je da su ga te ideje inspirisale da 1918. najpre u boljše-vizmu prepozna isturenu ruku jevrejske zavere, koja ima za cilj daeksploatiše ruski (ali i nemaèki) narod (upor. Rosenberg, 1943: 114),potom odbije primamljivu ponudu da postane asistent na moskov-skom univerzitetu4 i naposletku, sa nemaèkom vojskom koja je na-puštala Estoniju nakon kratkotrajne okupacije, krene u neizvesnost,u urušavajuæi Drugi rajh. Tome u prilog govori i njegova potreba da,uoèi samog polaska 30. novembra, iznajmi jednu veliku salu u Reva-lu i da u njoj odr�i predavanje o pogubnosti marksizma i va�nostirešavanja jevrejskog pitanja. Bilo je to svojevrsno paljenje svihmostova za sobom: „pojevrejena“ sovjetska Rusija, kojoj je uskorotrebalo da ponovo pripadne i Estonija, više nije mogla da bude do-movina jednom nacionalno samoosveštenom i antisemitski orijenti-sanom Nemcu kakav je Rosenberg u meðuvremenu postao.

Iako je bio u kontaktu sa arhitektom Peterom Behrensom, kojije �iveo u Berlinu i kasnije postao kljuèna figura pokreta Bauhaus,Rosenberg mu se po dolasku u nemaèku prestonicu nije javio. Pod uti-cajem sumornih prizora pora�ene nemaèke armije, èije su preostaletrupe prolazile ulicom „Unter den Linden“ na svom putu ka demobili-zaciji, Rosenberg se, iz nepoznatih razloga, odluèio da odmah krene

10

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

2 U vreme Treæeg rajha mnogo se prièalo o tome da u Rosenbergovim �ilamauopšte ne teèe nemaèka krv jer su mu dede bile Letonac i Mongol, a babe Francuskinjai Jevrejka. Uprkos tim glasinama, u baltièkim arhivima nikada nije napravljena slu-�bena analiza njegovog porekla (Baumgärtner, 1977: 6-7; Kuusisto, 1984: 12; Ger-mann, 1988: 18). U prilog teze da je Rosenberg u svojoj mladosti imao slab oseæajnemaèkog identiteta govori i èinjenica da je bio èlan studentskog udru�enja „Rubo-nia“, koje je bilo veoma tolerantno prema nacionalnoj pripadnosti svojih èlanova (po-red Nemaca i Slovena, èlanovi su bili i Jevreji).

3 Rosenberg je ovako opisivao svoj susret sa Chamberlainovom knjigom:„Jedan novi svet je iskrsnuo pred mene: Grèka, Judeja, Rim. I na sve sam odgovarao sada, i uvek samo sa da. [...] Temeljna spoznaja jevrejskog problema me je obuzela i nijeme više napuštala. Sve što se kasnije politièki dešavalo, èinilo mi se stoga nu�nim. Aono što je Chamberlain rekao o germanstvu, potkrepljivalo je kod mene ono što samveæ do�iveo prilikom èitanja germanskih saga“ (cit. prema Bollmus, 1989: 225-226).

4 Rosenberg je studirao arhiterkturu u Rigi (1910-1915) i Moskvi(1915-1918).

dalje za Minhen. Ovaj grad, u koji je Rosenberg stigao poèetkom1919, bio je prestonica tzv. Bavarske republike, kojoj je na èelu stajaoKurt Eisner. Ponukan sliènostima sa Moskvom, u kojoj je ne tako da-vno okonèao studije, Rosenberg je odmah po dolasku spontano odr-�ao jedan govor protiv boljševizma,5 da bi u narednim mesecima ra-zvio gotovo mesijansku svest o potrebi borbe protiv „boljševizacije“Nemaèke (koja je podrazumevala i zatiranje „izvora zla“ u Rusiji). Akada je 1. maja 1919. Epp umarširao u Minhen i kada je postalo vrloopasno biti Rus u ovom gradu – bez obzira da li se radilo o „belim“emigrantima, ili „crvenim“ revolucionarima6 – Rosenberg je uspeo daizbegne progon samo zahvaljujuæi garanciji izdavaèa J. F. Lehmanna.7

�iveæi u Minhenu teškim �ivotom izbeglice,8 Rosenberg jedane provodio prvo sam u biblioteci (èitajuæi sve knjige o Jevrejimakoje su mu došle pod ruku), a kasnije zajedno sa istomišljenicima udesnièarskim grupama poput Društva Tule i DAP-a. Dietrich Eckartga je uveo u Društvo Tule (u kojem je veæ bilo antisemitskih „belih“emigranata iz Rusije), a Anton Drexler u DAP (Maser, 1965: 182). Utom novom okru�enju, Rosenberg je odigrao va�nu ulogu, obezbe-divši „vezu izmeðu ruskog antisemitizma Crnih stotina i antisemiti-zma nemaèkih rasista“ (Kon, 1996: 201). Krajem 1919. Rosenberg seu Eckartovom stanu upoznao sa Hitlerom. Diskutujuæi o boljševièkojopasnosti, njih dvojica su zakljuèili da je pojava hrišæanstva u Rimubila „ista onakva boljševièka pojava kakvu mi danas do�ivljavamo uEvropi“ (cit. prema: Baumgärtner, 1977: 106). Rosenbergu je na tajnaèin poèeo da se otvara novi intelektualni horizont na kojem suantisemitizam i antiboljševizam bacali sve du�e senke i na samo hri-šæanstvo. Zbli�eni ovom spoznajom, Rosenberg i Hitler su uspostavi-li prisan odnos, a u narednim godinama su zajednièki nastupali ubrojnim prilikama – od javnih demonstracija, preko obraèuna sa poli-cijom, sve do neuspelog puèa 9. novembra 1923.

11

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

5 Okupljene ljude Rosenberg je upitao: „Jeste li poludeli? Znate li šta znaèiboljševizam? Ja znam, ja dolazim iz Rusije“ (cit. prema Hart, 1939: 44). Vrlo brzonakon toga Rosenberg je napravio plakat s naslovom „Protiv boljševizma, za nemaè-kog radnika“.

6 Èesto su bili ubijani na licu mesta, bez proveravanja kom taboru pripadaju.7 Nemaèko dr�avljanstvo Rosenberg je dobio poèetkom 1923. i time je prestala

opasnost da æe biti deportovan u Rusiju.8 Od Komiteta za pomoæ izbeglicama je dobio da besplatno �ivi u jednoj sobi,

a od socijalne pomoæi se prehranjivao.

Poèetkom dvadesetih godina, Rosenberg je, kao èlan(NS)DAP-a, u potpunosti zaboravio svoju profesiju arhitekte i po-èeo da gradi politièku i spisateljsku karijeru. U poèetku je njegovomugledu smetalo to što je znao bolje ruski nego nemaèki i što je njego-vo prezime izazivalo sumnju da je ruski Jevrejin (Germann, 1988:44), ali su vremenom sumnjièenja slabila9 kako mu je uspevalo da seafirmiše na desnièarskoj sceni i da stekne reputaciju „ideologanacionalsocijalizma“. Ta reputacija je poèivala pre svega na dva Ro-senbergova doprinosa: na komentaru programa NSDAP-a10 i na ure-ðivanju Völkischer Beobachtera.11

12

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

9 Ipak, nikada nisu u potpunosti utihnula. I sam Hitler je èesto potezao pitanjemanjkavosti Rosenbergovog „nemstva“. Tako je npr. Hermannu Rauschingu 1934.poverio „da Nemci, koji su dugo bili u Rusiji, ne mogu više nikada ponovo biti Nem-ci. Siloviti prostor ih je fascinirao. Onaj Rosenberg je samo zato protiv boljševikazato što su mu onemoguæili da bude Rus“ (Rauschning, 1940: 40).

10 Iako nije uèestvovao u izradi Programa partije (koji za samu partiju i nije biotoliko va�an pošto do Hitlerovog puèa 9. novembra 1923. NSDAP zapravo i nije bilapartija u pravom smislu reèi), Rosenberg je 1922. napisao njegov komentar. Pošto suglavnu propagandnu borbu u to vreme nacionalsocijalisti vodili po novinama, u viduuvodnih èlanaka dnevnopolitièkog karaktera, Rosenbergov komentar Programa jebio zapravo jedini opse�niji i razraðeniji tekst programskog karaktera, koji jeNSDAP mogla da ponudi javnosti. O njegovoj popularnosti svedoèi èinjenica da je ujanuaru 1923. dostigao tira� od 50.000 primeraka (Maser, 1965: 332).

11 Red Germana i Društvo Tule su leta 1918. kupili mali minhenski èetvoro-strani nedeljnik Beobachter i izdavali ga pod novim naslovom Münchener Beobach-

ter und Sportblatt. Maja 1919. list je radikalizovan objavljivanjem antikapita-listièkog i antisemitskog programa, a 1921. ga kupuje NSDAP i preimenuje u Völki-

scher Beobachter. Pored Rosenberga, urednik je u prvo vreme bio i Eckart, ali se fe-bruara 1923. povukao zbog bolesti. Od tada pa sve do zabrane u novembru 1923, listje izlazio svakodnevno. Za vreme zabrane Rosenberg je zapoèeo sa izdavanjem listaDer Weltkampf, u kojem je sve do 1930. (kada je pokrenut list Nationalsozialistische

Monathefte) objavljivao èlanke sa temom „borba protiv naddr�avnih neprijatelja“(Baeumler, 1943: 18). Od 1925. godine Völkischer Beobachter poèinje ponovo daizlazi, a, pored Rosenberga, u redakciji se nalaze još tri èlana, kojima se 1926. pridru-�uje i Wilhelm Weiß, u svojstvu šefa redakcije. Rosenberg je tada, zbog jedne svaðesa Hitlerom, degradiran na „izdavaèa“ (Herausgeber) koji odreðuje samo opštuureðivaèku politiku lista. Dok je bio glavni i odgovorni urednik Völkischer Beobach-

tera Rosenberg je dva puta bio u zatvoru (u ukupnom trajanju od šest nedelja) zbognapada na Vajmarsku republiku. U to vreme je izdavanje lista bilo izuzetno teško(pošto se honorari nisu isplaæivali, redakcija je uglavnom sama morala da sastavljatekstove, što je znaèilo od 12 do 14 èasova posla dnevno za svakog èlana redakcije),ali se sa usponom partije poboljšao i polo�aj lista, koji se 1933. seli u Berlin i dobijasasvim novu organizaciju.

Kao „ideolog nacionalsocijalizma“ Rosenberg se nu�no mo-rao uhvatiti u koštac i sa problemom odnosa nacionalsocijalizma ihrišæanstva. Va�ne stavove u vezi sa religijom uopšte i hrišæanstvomposebno Rosenberg je izneo veæ 1922. u spisu Zloèin masonstva.Nasuprot hrišæanskoj dogmi „da je Bog stvorio èoveka prema svomoblièju“ Rosenberg je tvrdio da „èovek stvara sebi Boga prema svo-joj suštini“ koja je ukorenjena u rasi. Du�nost svake rase, pa samimtim i svake religije koja odgovara rasnoj „suštini“, jeste da se odvojiod drugih rasa (Rosenberg, 1922: 175). U skladu sa ovim temeljnimpostulatom, Rosenberg je tvrdio da su postojale tri verzije hrišæan-stva, koje su Hristovo uèenje tumaèile shodno razlièitim rasnim„suštinama“: rimska, ruska i germanska. Rimsko hrišæanstvo, ova-ploæeno u („mediteranskoj“) Rimo-katolièkoj crkvi, izraz je interna-cionalizma, apsolutizma i te�nje za porobljavanjem;12 rusko hrišæan-stvo, ovaploæeno u pravoslavlju, proizašlo je iz „bezgraniène ruskeduše“ sa bezgraniènom ljubavlju i bezgraniènim trpljenjem, „kojatime prevazilazi sve neprijateljsko“ (Rosenberg, 1922: 155);13 napo-sletku, germansko hrišæanstvo, ovaploæeno u protestantizmu, pred-stavlja najslo�eniji vid hrišæanstva, zato što izra�ava germanskurasnu „suštinu strahopoštovanja pred vlastitom duhovnošæu“ dopu-njavanjem mistièno-�enskog principa (koji ovaploæuje Schopenha-uer i koji je identièan ruskom hrišæanstvu) umno-muškim (koji ova-ploæuje Kant), trpljenja napadanjem, a mira ratom.

Najva�niji zadatak koji se postavlja pred sve tri varijante hri-šæanstva jeste odbrana od judaizma,14 proisteklog iz jevrejske rasne„suštine“ da svim pripadnicima drugih rasa sa kojima dolazi u kon-takt nametne golo gospodstvo i da na taj naèin uspostavi teokratskuvladavinu nad celim svetom (Rosenberg, 1922: 157). Rusi su biliprvi kojima je, veæ tokom Prvog svetskog rata, nametnuta vlast

13

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

12 Rimsko hrišæanstvo je „ideja duhovnog ropstva ogrnuta hrišæanskim manti-lom odreknuæa od sveta pojedinih prostodušnih, nesvesnih izvršitelja ovog principa“(Rosenberg, 1922: 153).

13 Rusi su od Rimljana nasledili okamenjenu verziju hrišæanstva posredstvomVizantije i tek su Tolstoj i Dostojevski uspeli da prodru do same „suštine“ ruskoghrišæanstva i oslobode je od vizantijskih uticaja.

14 Rosenberg je na jednom mestu èak tvrdio da judaizam i nije religija, veæobièan zakon: „zakonski paragrafi i pravnièka prepredenost su religija Jevreja“. ZaJevreja „du�nost“ nije ništa moralno, veæ obièno slu�enje vlastitom interesu (Rosen-berg, 1922: 173).

Jevreja u obliku boljševizma,15 dok se Nemcima upravo spremalaista sudbina, pri èemu još nije bilo izvesno da li æe Jevreji primenitiisti boljševièki modalitet vladavine, ili æe se opredeliti za masonskuvarijantu. Pošto najveæi broj masona èine internacionalistièki i ma-terijalistièki opredeljeni Jevreji, oni nu�no moraju da zastupaju istupolitiku kao i boljševici – politiku podjarmljivanja celog sveta podciniènom parolom „sloboda, jednakost, bratstvo“ (Rosenberg, 1922:55).16 Samim tim, Nemci su morali da zaborave na sve prièe o „slo-bodi, jednakosti, bratstvu“,17 da se okrenu religiji koja proizlazi iz„suštine“ njihove rase i da naglase njenu borbenu stranu tako što æeje usmeriti prema Jevrejima, kao najopasnijem savremenom neprija-telju. Na istoj logici poèiva i Rosenbergovo tumaèenje „pozitivnoghrišæanstva“ (za koje su se nacionalsocijalisti programski opredelili)kao „ekstremno antijevrejskog hrišæanstva“: pošto su sve „hrišæan-ske partije“ zakazale u odbrani Nemaèke od razlièitih oblika interna-cionalistièkog antihrišæanstva (kojima se – sa jedinim izuzetkom ka-tolièkog Centra – slu�e Jevreji kao svojim oruðem), red je došao naNSDAP da „oèuva germansko-hrišæanski �ivot“ tako što æe preva-ziæi sve konfesionalne podele povratkom na „prastari narodnjaèkisvetonazor“ (Rosenberg, 1935a: 44-45). A pošto je najva�niji seg-ment tog „prastarog narodnjaèkog svetonazora“ èinila borba za na-cionalnu èast, to je nacionalsocijalistièko „pozivno hrišæanstvo“moralo biti antisemitsko: ono je moralo identifikovati „jevrejstvo“kao kvintesenciju svih opasnosti po nemaèki narod i onda mobilizo-vati sve patriotske snage za borbu protiv njega.

14

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

15 Da bi se spasli, Rusi su se, po Rosenbergovom mišljenju morali odreæi Tolsto-jevog uèenja i okrenuti se Dostojevskom, koji je zagovarao povratak „staroslovenskojsnazi“, srodnoj germanskoj (Rosenberg, 1922: 165). To bi, drugim reèima, znaèilo daje pravoslavlje moralo postati slièno protestantizmu u okretanju ratu, kao jedinoj mo-guænosti da se zbaci boljševièko-jevrejski jaram.

16 Masonski je veæ bio pokliè francuskih revolucionara 1789: „sloboda, jedna-kost, bratstvo“. Jednakost je znaèila uništavanje boljih, sloboda anarhiju, a bratstvoudru�ivanje svih „intriganata“ protiv velikih ljudi (Rosenberg, 1922: 24-25). Na kra-ju su od „ideala iz 1789“ profitirali samo Jevreji (Rosenberg, 1943: 100; Rosenberg,1942a: 18).

17 I kasnije je Rosenberg decidirano odbacivao sve tri vrednosti. Tra�eæi da seu Nemaèkoj uspostavi „staleška nejednakost“ (Rosenberg, 1927: 53), Rosenberg jelogièno za slobodu tvrdio da „danas nije – posle 1500 godina vaspitnog odgoja putemstraha – dobra za sve. Onaj kome su okovi potrebni da bi išao, taj ih se ne treba rato-siljati, veæ u njima umreti“ (Rosenberg, 1956c: 202).

Puè, koji su nacionalsocijalisti organizovali u Minhenu 9. no-vembra 1923, predstavljao je najozbiljniji – mada, kako se ispostavi-lo, preuranjen – pokušaj takve moblizacije patriotskih snaga protivJevreja i „marionetske vlade“ u Berlinu. Iako je bio ubeðen u propastcelog poduhvata, Alfred Rosenberg je marširao u drugom redu, ne-posredno iza Ludendorffa i Hitlera, ali je, odmah nakon što je poèelapucnjava, pobegao. Skriven u skrovištu u predgraðu Minhena (kojemu je poslu�ilo da izbegne hapšenje), Rosenberg je dobio poruku odHitlera da preuzme rukovoðenje NSDAP-om u ilegali. Iako zapanjenHitlerovom odlukom da mu poveri rukovoðenje partijom (pošto se dotada nije bio mešao u te poslove), Rosenberg se latio posla i 31. fe-bruara 1924. registrovao je novu Velikonemaèku narodnu zajedni-cu.18 Meðutim, Rosenberg je naišao na veliki otpor drugih vodeæihliènosti nacionalsocijalistièke partije – pre svega Essera, Streichera iAmanna – koji su, mrzeæi ga veæ od ranije zbog njegovog intelektua-lizma, rezervisanosti i hladnoæe, poèeli da ga nazivaju izdajnikom,polujevrejinom-polubaltièaninom, francuskim špijunom za vremePrvog svetskog rata i sliènim pogrdama. Što je još gore, Rosenberg jeprimetio da je Hitler iz zatvora podstrekivao njegove rivale i stvaraorazdor u partiji sa ciljem da se na kraju pojavi kao „ujedinjuæi spasi-lac“ (Rosenberg, 1955: 320). Oseæajuæi se nemoænim da u takvimuslovima predvodi partiju u ilegali, Rosenberg je 9. jula 1924. ustupiovoðstvo Hermannu Esseru (Baumgärtner, 1977: 13; Cecil, 1972: 51;Germann, 1988: 66). Meðutim, posle tog traumatiènog iskustva ništaviše nije bilo kao pre. Buduæi da su odnosi izmeðu Hitlera i Rosenber-ga postali trajno zatrovani, kada je 27. februara 1925. po drugi putosnovan NSDAP, Rosenberg u njemu više nije igrao ni izbliza takoznaèajnu ulogu kao do 1923. Videvši da je u partiji postao marginalnafigura, Rosenberg se u potpunosti okrenuo ideološkim pitanjima i ve-liki deo svoje energije ulo�io u uzdizanje nacionalsocijalistièkog �ur-nalizma na viši, „filozofski“ nivo.19 Ipak, najveæi projekat, na kojem

15

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

18 Da bi prikrio svaku vezu sa NSDAP-om, Rosenberg je u upravni odbor Veli-konemaèke narodne zajednice stavio sasvim anonimne ljude, a kao delatnost novepartije naveo jednostavno uèestvovanje na izborima radi politièkih ciljeva.

19 To je još više iritiralo Hitlera, koji je kasnije tvrdio da se od 1932. Rosenber-gova odvratnost prema èoveèanstvu tako drastièno „produbila da je tira�, uprkos po-jednostavljenju novine [Völkischer Beobachter], opadao. Nadnaslov [novine] jetrebao da glasi: Minhenski posmatraè, baltièko izdanje! Völkischer Beobachter jestajao na jednoj visini, tako da sam ga i ja teško mogao razumeti. Nisam upoznao

je poèeo otprilike u to vreme da radi, bilo je pisanje njegovog mag-

num opusa – Mita 20. veka – koje je napokon objavljeno 1930.

Mit 20. veka se stilski, strukturno i idejno nadovezuje naChamberlainove Osnove 19. veka. Iako je unešto odstupao od Cham-berlaina – insistirajuæi na kompaktnosti „nordijske“ rase (koja na-vodno vodi poreklo iz jednog jedinog „nordijskog plemena“) (upor.detaljnije: Whisker, 1982: 32-36) i zasnivajuæi svoj antisemitizamprvenstveno na Protokolima mudraca sa Ciona (koji su se na nemaè-kom jeziku prvi put pojavili 1919. godine) (Iber, 1987: 35; Maser,1965: 184) – Rosenberg je u suštini preuzeo njegovo rasistièko uèen-je, sa namerom da ga uèini upotrebljivim za svetonazornu samore-fleksiju nacionalsocijalistièke elite.20 Napadno odsustvo pozivanjana Hitlera (u celoj knjizi pomenut je tek na tri mesta, od kojih je samojedno bilo u vezi sa Mojom borbom) ukazivalo je na Rosenbergoveambicije da se uzdigne iznad postojeæeg stanja koje je vladalo u parti-ji (kao i iznad aktuelnog voðe koji je njome vladao)21 i da svoje delouèini „epohalno“ relevantnim. Osim što je ostavio dubokog traga naRosenbergovoj najznaèajnijoj knjizi, sukob Hitlera i Rosenberga se –kao što æemo još imati prilike da vidimo – odrazio i na njenu recepci-ju u redovima nacionalsocijalistièke vrhuške.

Glavna novina koju je doneo Mit 20. veka bio je otvoreni na-pad na hrišæanstvo i njegove crkve (Cecil, 1972: 82).22 Rosenberg jehrišæanstvu pripisao istu sudbinu, koja je svojevremeno zadesila i

16

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

nijednu �enu koja je èitala Völkischer Beobachter. Rosenberg ga je hteo dovesti prvona nu�nu visinu. Tamo gde danas stoji uvodni èlanak, dolazili su filozofi do reèi,uglavnom o Srednjoj ili Istoènoj Aziji“ (Hitler, 1988: 356-357).

20 Sami nacionalsocijalistièki teoretièari su najveæom zaslugom Rosenbergakao teoretièara proglasili to što je rasu shvatao kao nešto konstantno i veèito u isto-rijskim promenama. Na taj naèin, on je uspeo ne samo da „prevaziðe devetnaestove-kovni istorizam“ (Baeumler, 1934: 26-27), nego i da izbegne dve glavne opasnostiteologije: 1) internacionalizam i pacifizam i 2) uèenje o grehu i oprostu (tj. pre-dodreðenost èoveka za greh) (Brachmann, 1938: 9). Najveæe nerazumevanje Rosen-bergovi kritièari pokazivali su navodno onda kada su previðali da njegov pojam rasenije bio nikakva „fiziološka velièina“, nego izvor specifiènog germansko-nemaèkogdo�ivljaja i nasleða, koje se mo�e spoznati samo „mitskim mišljenjem i verovanjem“(Brachmann, 1938: 149).

21 Još jedan detalj koji na to upuæuje jeste da je Rosenberg knjigu na objavlji-vanje predao izdavaèu koji je, doduše, bio blizak NSDAP-u, ali nije bio zvaniènipartijski izdavaè (Iber, 1987: 37).

22 U ranim spisima, Rosenberg je u �aru antisemitske polemike, èesto napadaoJevreje da „podrivaju osnove hrišæanstva“ (upor. npr. Rosenberg, 1942b: 149).

Votanov kult – jednostavno je odumrlo. U Mitu 20. veka Rosenberg jenapisao da je jevrejski bog Jahve (kojeg su zadr�ali kako katolici,tako i protestanti) napokon „mrtav kao Votan pre 500 godina“ (Ro-senberg, 1941: 134). Ali, dok je Votanov kult iznikao iz germanskoj„krvi primerenih obièaja nordijskog èoveka i njegovog viteškog na-èina razmišljanja“, hrišæani su hteli da se svemu tome suprotstave,iako im je bilo jasno da je njihova vera na duge staze mogla da opsta-ne samo po cenu kompromisa sa starim paganskim bogovima i njiho-vim simbolima (Rosenberg, 1941: 162-163). Nemoæ hrišæana da na-prave radikalan rez u religioznoj svesti Germana ostavila je prostoraVotanu da nastavi da se krije iza mnogih hrišæanskih svetaca (kao štosu sveti Osvald, sveti Ðorðe, sveti Martin, Konjanik-kopljonoša itd.)i da se obraæa germanskim dušama kroz hrišæanske pokrove.23 Ger-manska krv je, po Rosenbergovom mišljenju, bila ta koja je prvostvorila Votana, zatim pokušala da postigne kompromis izmeðu Vota-na i hrišæanstva (ponajviše kroz srednjovekovno viteštvo), a kada sujoj hrišæanske forme postale pretesne, ona je odbacila i njih i Votana idanas se objavljuje kroz „ideje i simbole jednog novonastajuæegmita“ (Rosenberg, 1941: 681). Taj mit je sam nacionalsocijalizam, anjegov kljuèni simbol je crni kukasti krst. Ranije, on je bio „znak spa-sa nordijskih nomada i ratnika“, dok je u 20. veku poèeo da oznaèava„narodnu èast, �ivotni prostor, nacionalnu slobodu i socijalnu prav-du, rasnu èistoæu i plodnost koja obnavlja �ivot“ (Rosenberg, 1941:688). Rosenberg je, dakle, mislio da se germanska krv, starim Germa-nima „obraæala“ kroz simbol kukastog krsta i kult Votana, srednjove-kovnim vitezovima kroz simbol (hrišæanskog) krsta i jednu mešavinuhrišæanskih i paganskih elemenata, a savremenim Nemcima ponovokroz simbol kukastog krsta i – nacionalsocijalizam kao svetonazor.24

17

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

23 „‘Sve dok jedan narod �ivi, njegovi su bogovi besmrtni.’To je bila Votanovaosveta nakon njegove propasti. Sve dok se Baldur nije uzdigao i proglasio Spasiocemsveta“ (Rosenberg, 1941: 166).

24 Odnosu izmeðu svetonazora i religije Rosenberg æe se vratiti kasnije, u spisupod naslovom „Svetonazorne teze“. Konstatujuæi da Novi zavet više nije nikakvastvarnost, nego odumiruæa prošlost, Rosenberg je tvrdio da hrišæanstvo više ne mo�eda pokrene nikakvu revoluciju, nego mo�e samo da predstavlja okoštalu reakciju (Ro-senberg, 1956c: 200). Reakcionarnost hrišæanskih crkava najviše dolazi do izra�aja unjihovim tvrdnjama da je nemaèki narod uroðeno grešan (erbssüngid), a ne uroðenoplemenit (erbsadlig). Takve tvrdnje stoje u suprotnosti sa germanskom rasnom„suštinom“ i otkrivaju orijentalnu, sirijsko-jevrejsku dušu (Rosenberg, 1956c: 203).Obrnuto, revolucija koju je nemaèki narod pozvan da izvrši jeste „svetonazorna“

Zbog toga je, kako je Rosenberg na jednom drugom mestu objasnio,borba nacionalsocijalizma za buduænost bila ujedno i borba za pro-šlost. Nacionalizam se samopoimao kao nastavljaè religiozne tradici-je u kojoj je nebo trebalo biti „uzeto na juriš“, a ne „izmoljeno“:germanski pagani su jurišali na neprijatelja da bi poginuli u borbi ipridru�ili se Votanu u Valhali, krstaši i vitezovi Nemaèkog reda da bise pridru�ili hrišæanskom bogu na nebesima, dok na „bojno polje nakojem se tuku bitke 20. veka“ stupaju vernici „rasnog uèenja“ (Ro-senberg, 1941: 266-267; upor. i Rosenberg, 1935b: 45; Brachmann,1938: 20). To „rasno uèenje“ nije religija u pravom smislu reèi, veæpredstavlja svetonazor, proizašao iz sna�nog „religioznog impulsa“koji je, uprkos „jurišu na nebo“, ostao „nedogmatièan“, tj. nije uspeoni da se svrsta u neku od postojeæih veroispovesti, niti da sam postaneveroispovest (Rosenberg, 1936: 4).25 Uprkos ovim naèelnim prokla-macijama, Rosenberg je pokazivao nepokolebljivu sklonost ka ambi-cioznijim religioznim eksperimentima, koja se manifestovala u orga-nizovanju sveèanosti posveæenih opskurnim prigodama – poputponovnog roðenja starog nordijskog boga svetlosti („Prahrista“) u„svetoj noæi“ zimske ravnodnevnice, hodoèašæa na grob „saksonskogcara“ Hajnriha I, posveæenja saksonskih �rtava Karla Velikog itd.(upor. Piper, 1997: 120) – i koja je nesumnjivo bila rukovoðena�eljom za postepenim uoblièavanjem sadr�aja podobnih za prera-

18

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

revolucija, kroz koju æe se osloboditi sirijsko-jevrejskih crkvenih dogmi i orijental-nih ceremonija, koje su saèuvane u hrišæanskoj religiji (Rosenberg, 1956c: 199). Po-beda svetonazora nad hrišæanstvom neæe nu�no znaèiti odumiranje religije kaotakve. Reè je pre o tome da religija dobije mesto unutar svetonazora koje joj pripada ida ne omete otvorenost prema svetu koja stoji u osnovi svetonazora (Rosenberg,1956c: 197-198; upor. i Rosenberg, 1956b: 149).

25 Iz nekih Rosenbergovih izjava mo�e se pretpostaviti da je ova „nedogmatiè-nost“ religiozne komponente nacionalsocijalistièkog svetonazora proizašla iz opredel-jenja za vrhovnu vrednost „nemaèke èasti“ (Rosenberg, 1937d: 300), koju su pratilevrednosti „slobode savesti“ i „oèuvanja zdrave krvi od svih napada“ (Rosenberg,1937e: 361). Nacionalisti su, drugim reèima, verovali da od njih „nijedan bog ne mo�eviše da tra�i“ od slu�enja (rasno jedinstvenoj i èasnoj) Nemaèkoj (Rosenberg, 1937b:46). U samom Mitu 20. veka Rosenberg je tvrdio da je istorija („sredozemnog“)hrišæanstva protekla u znaku osnovne vrednosti ljubavi i politièke te�nje da se „vladapomoæu ljubavi“, dok su se Germani uzdigli zahvaljujuæi tome što su bili indiferentniprema vrednosti ljubavi, dok im je osnovna vrednost bila èast: za njih se jedino pitanjepostavljalo da li æe �iveti slobodno ili æe slobodno umreti braneæi svoju èast (Rosen-berg, 1941: 146). Samim tim, jasno je bilo da u svetonazoru nacionalsocijalizma nemamesta za ljubav, baš kao što ne mo�e biti ni razumevanja za religije koje slave ljubav.

stanje u dogmatiku i praktiku neke buduæe nacionalsocijalistièke reli-gije. Meðutim, zbog Hitlerovog èvrstog stava da u Treæem rajhu nedozvoli nikakve religiozne reforme koje bi se mogle protumaèiti kaopovratak starogermanskom paganstvu, svi ovi Rosenbergovi religi-ozni eksperimenti su ostali nedoreèeni, nejasni i neuspešni.

Mit 20. veka imao je èudnu sudbinu. Iako je bio, posle Hitle-rove Moje borbe, najèitanija knjiga nekog nacionalsocijalistièkogpisca (do kraja 1944. prodata je u tira�u od 1.100.000 primeraka),njena veza sa nacionalsocijalizmom uvek je bila sporna. Sam Hitlerse nikada nije javno izjasnio o knjizi, a šta je o njoj stvarno mislio da-nas se ne mo�e s pouzdanošæu reæi, pošto su njegove sporadiène izja-ve krajnje protivreène i nose peèat konkretne situacije u kojoj su date(Iber, 1987: 142).26 Ni druge vodeæe liènosti NSDAP-a, sa izuzet-kom Himmlera i Göringa, nisu pokazivale interes ni za Mit 20. veka,ni za druge Rosenbergove radove (Iber, 1987: 154). Pa ipak, Rosen-bergov antihrišæanski uticaj se, naroèito od 1933, širio meðu èlan-stvom NSDAP-a, pri èemu je Mit 20. veka najviše bio prouèavan ihvaljen u krugovima SS-a (Cecil, 1972: 156).27

19

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

26 U nekim prilikama Hitler je Rosenbergu davao epitet „najoštrijeg mislioca usvim pitanjima svetonazora“, dok ga je u drugim prilikama nipodaštavao i kritikovao(cit. prema Baumgärtner, 1977: 109). Ipak, Hitler nikada nije uspeo da iznese nekeodreðenije primedbe na Rosenbergov Mit 20. veka. Neke njegove optu�be bile su pot-puno besmislene. Takva je npr. bila optu�ba, koju je izrekao prilikom jednog razgovorau Vuèjoj jazbini 11. marta 1942, da se Rosenbergovo opredeljenje za mit kosi sa nacio-nalsocijalistièkim naèelnim suprotstavljanjem „vere i znanja 20. veka“ „mitu 19. veka[sic!]“. Mnogo je bilo znaèajnije Hitlerovo priznanje da je proèitao samo manji deoknjige – uz opravdanje da je „napisana tako da se teško razume“ i da su joj popularnostdonela tek osporavanja katolièkih sveštenika (Hitler, 1976: 213). Najverovatnije jezato da Hitler zaista nikada nije imao ni vremena, ni volje da proèita knjigu svog starogsaborca, o kojem je veæ izgubio dobro mišljenje, i da mu je izvesnu pa�nju na nju obra-tila tek polemika koju su katolici i protestanti inicirali u prvim godinama Treæeg rajha.

27 Himmler je 1942. pisao sa poštovanjem o Rosenbergu: „Rosenberg nijevojnik i niko od nas ne oèekuje da bi on to bio ili mogao biti. Mi èlanovi partije ga ce-nimo i poštujemo onako kako je on kao svetonazorni Rajhslajter NSDAP sebi stvorioime“ (cit. prema Baumgärtner, 1977: 117). Drugom prilikom, godinu dana kasnije,Himmler je pisao: „Èinjenica je da je upravo poslednjih godina Rosenberg pridobioneèuveno mnogo simpatija u nemaèkom narodu, a naroèito meðu istinski vernim èla-novima partije“ (Baumgärtner, 1977: 117). Kada se uzme u obzir i èinjenica da su seu odgoju pripadnika SS-a koristili materijali Rosenbergove Spoljnopolitièke slu�be,onda se sporovi izmeðu Rosenberga i Himmlera mogu tretirati pre kao rezultat haosau kompetencijama, nego kao plod ekspanzije moæi SS-a (Baumgärtner, 1977: 117).

Do kraja 1933. bilo je veoma malo reakcija na Mit 20. veka,pogotovo iz redova sveštenstva. Tek kada se o njemu poèelo govoritiu partijskoj školi i kada ga je Uprava školstva Prusije preporuèila zaškole i nastavnike (5. decembra 1933),28 a naroèito u iduæoj godini,kada su se zaoštrili odnosi izmeðu NSDAP-a i crkava, poèele su�ešæe reakcije na Mit 20. veka (Iber, 1987: 43). Do 1937. crkvena licasu objavila mnoštvo spisa protiv Rosenberga.29 Re�im ih je isprva to-lerisao, tumaèeæi ih kao napade na liène Rosenbergove stavove, a nena Program NSDAP-a (Bollmus, 1989: 228). Meðutim, te godine jedošlo do preokreta. Ako se pre i moglo tvrditi da stavovi iz Mita 20.

veka predstavljaju Rosenbergovo lièno stanovište, a ne zvanièno tu-maèenje Programa partije, 1937. on je na partijskom kongresu dobioNemaèku nacionalnu nagradu.30 U Rosenbergovom tumaèenju na-grade kao partijskog usvajanja njegovih stavova zaista je bilo istine,pošto je zvanièno obrazlo�enje za njenu dodelu poèinjalo stavom daje „Alfred Rosenberg u svojim radovima u ogromnoj meri nauèno iintuitivno pomogao utemeljenju i uèvršæenju svetonazora nacional-socijalizma“ (cit. prema: Iber, 1987: 141). U svakom sluèaju, iduæegodine polemika sa crkvama je utihnula, delom zato što je veæ postalajalova, vulgarna i banalna, a delom zato što su intenzivirane dr�avnerepresalije, koje su crkvena lica ubedila da je svaka dalja diskusijailuzorna.31 Rosenbergova satisfakcija da je javno potvrðen njegovstatus glavnog „ideologa nacionalizma“ bila je obièna Pirova pobe-da, pošto su se i nacionalsocijalistièki re�im i hrišæanske crkve u na-rednim godinama pravili kao da se ništa nije dogodilo i na Mit 20.

veka više nisu trošili reèi. Štaviše, kada je 2. januara 1942. Rosenbergobjavio program uspostavljanja narodne crkve Rajha, koji je bio

20

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

28 Za vreme Treæeg rajha svaka biblioteka je morala imati bar po jedan prime-rak Mita 20. veka. Svi nastavnici su morali polagati politièko-ideološki test èiju jeosnovu predstavljao Mit 20. veka.

29 U sporu sa teolozima, Rosenberg je najbeznaèajnije greške priznao, nekeprimedbe je preæutao, dok je neke primedbe preæutno priznao korigujuæi pojedinamesta u Mitu 20. veka u kasnijim izdanjima. Iz cele diskusije se mogao steæi utisak daRosenberg baš i nije najbolji nauènik, ali da njegov rasistièki misticizam mo�e da senosi sa hrišæanskim kritikama (Chandler, 1945: 95-112).

30 Rosenberg je prvi meðu �ivima bio dobitnik Nemaèke nacionalne nagrade(prvi ju je posthumno dobio preminuli in�injer Ludwig Troost), koja je ustanovljenanakon zabrane nemaèkim dr�avljanima da primaju Nobelovu nagradu.

31 Prve represalije prema Rosenbergovim oponentima primenjene su veæ poè-etkom 1935, a u aprilu su usledila i prva hapšenja (Chandler, 1945: 113).

mnogo radikalniji od svega što je napisao u Mitu 20. veka,32 niko seviše nije uzbuðivao: ratni neprijatelj je postajao mnogo veæa opasnostod svih Rosenbergovih antihrišæanskih ekscesa.

Javno priznanje Rosenbergu kao glavnom „ideologu naciona-lizma“ došlo je u vreme kada je on veæ bio iskljuèen iz svih nacional-socijalistièkih krugova u kojima je bilo realne moæi. On više nije biogospodar sopstvene politièke karijere i u sukobima Hitlera i drugihmoænika Treæeg rajha on je sve više postajao marioneta. Doduše, Ro-senbergova politièka zvezda nakratko je ponovo zasijala poèetkomtridesetih godina, kada je postao poslanik Rajhstaga i èlan njegovogspoljnopolitièkog odbora. Meðutim, iako se tada verovalo da æe u ne-koj buduæoj Hitlerovoj vladi on biti ministar spoljnih poslova, Hitlerse vrlo brzo uverio u Rosenbergovu spoljnopolitièku nesposobnost(Kuusisto, 1984: 17). Zato je, kada je NSDAP došla na vlast, Rosen-berg dobio samo mesto upravnika Spoljopolitièke slu�be NSDAP-a33

i nadzor nad ukupnim duhovnim i svetonazornim školovanjem i obra-zovanjem NSDAP. Na taj naèin mu je praktièno uskraæena svaka

21

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

32 Ovaj program je predviðao uništenje svih ostataka hrišæanstva, zamenu Bi-bije Mojom borbom, a krsta svastikom, obo�avanje „rase i naroda“ itd. (Chandler,1945: 123-124).

33 Spoljnopolitièka slu�ba NSDAP-a (APA) osnovana je 1. aprila 1933. Ro-senberg je mislio da æe to biti slu�ba, koja æe, po ugledu na italijansku i sovjetskupartijsku slu�bu, direktno konkurisati Ministarstvu spoljnih poslova. Meðutim, akoje osnivanjem APA Rosenberg dobio moguænost za korišæenje svojih tajnih veza saengleskim politièarima (koje je ovaj tvrdio da ima), mimo formalnih spoljnopolitiè-kih kanala, onda je Rosenbergova poseta Londonu maja 1933. predstavljala jasan do-kaz da Rosenberg nije u stanju da izvrši nikakav uticaj na njih. Poseta je završilakatastrofalno, sa masovnim demonstracijama Engleza protiv Rosenberga (Cecil,1972: 176). Time je APA bila predodreðena da u Treæem rajhu ostane na marginamaspoljne politike (Jacobsen, 1968: 46-47). Najznaèajniju ulogu Rosenbergova APA jeimala u osvajanju Norveške i Danske aprila 1940. Odmah pošto je osnovana APA,njenoj sekciji „Sever“ praktièno je pripojeno Nordijsko društvo koje je 22. septem-bra 1922. osnovano u Libeku. Tada je nastao program „prosveæenja Skandinavije“ i„radio-propagande na Severu“. Od kraja 1933. Nordijsko društvo poèinje da stvararegionalne organizacije (tzv. kontore) po celoj Nemaèkoj i da propagira povezivanjeNemaèke sa skandinavskim zemljama (Danskom, Norveškom, Švedskom i Fins-kom) u smislu „kompletiranja nacionalsocijalizma“ u nordijsko-rasnom smislu.Meðutim, kada je Quisling u Norveškoj ostao bez politièke podrške bilo je jasno danemaèki „arijevci“ ne u�ivaju podršku skandinavskih „arijevaca“ (Cecil, 1972:184-185). Sa neuspehom nemaèke okupacione politike u Norveškoj 25. septembra1940. godine i prelaskom na politiku gole represije prema norveškom stanovništvupoèela je da jenjava i aktivnost Nordijskog društva. Poslednji pokušaj o�ivljavanja jeizvršen 1943. godine, ali je ostao bez uspeha (Loock, 180-186).

realna moæ i onemoguæen pristup naju�oj politièkoj eliti Treæeg rajha.Takva odluka, meðutim, uopšte nije bila neobièna, kada se uzme uobzir u kojoj je meri Rosenberg odudarao od profila proseènog nacio-nalsocijalistièkog politièara: bio je pravi „graðanski tip“, dobro va-spitan, uètiv, ljubazan, povuèen i skroman u privatnom �ivotu. Nika-da nije bio korumpirani karijerista, niti beskrupulozni la�ov. Bio je„sanjalaèka, nepraktièna i gotovo komièna figura“, kojoj niko nijeosporavao „stare zasluge“, ali je i nije preterano uzimao za ozbiljno.Neodluèan, slabog ega i nevièan „prljavoj igri“,34 pokušavao je da sedr�i ideologije, kako bi imao barem nešto èvrsto pod nogama (Baum-gärtner, 1977: 137).35 Ako se za ikoga u celoj nacionalsocijalistièkojpolitièkoj eliti moglo reæi da je bio „konsekventni mislilac“, onda jeto svakako bio Alfred Rosenberg (Lang i Schenck, 1947: 319). Ali,baš zato što je bio jedan od retkih „idealista“ u partiji èesto su gaismevali (Jacobsen, 1968: 50), pa èak i kinjili „oštri momci“ – odStreichera, Essera i Hanfstängla (1924-1941) do Bormanna i Kocha(1941-1945) (Cecil, 1972: 4). To je kod Rosenberga izazvalo velikefrustracije i ozlojeðenost.36 Treæi rajh, za koji se svojevremeno tolikoborio i zalagao, postao je za njega prava noæna mora.

22

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

34 Odmah po uspostavljanju Treæeg rajha Göring je uputio dva upozorenja Ro-senbergu da se ne upušta u borbu za èelne pozicije i da se zadovolji mestom u APA:dao je da se uhapsi Jevrejka Lisette Kohlrausch i blizak Rosenbergov saradnik izAPA Kurt Luedecke. Iako su oboje odmah pušteni, kod Kohlrauschove su pronaðenaRosenbergova ljubavna pisma i Rosenberg je ostao u nedoumici da li æe ta pisma upogodnom trenutku biti iskorišæena protiv njega (Cecil, 1972: 173). Göringov „nizakudarac“ deklasirao je Rosenberga i prinudio ga da se pomiri sa dodeljenom mu dru-gorazrednom ulogom u politièkom �ivotu Treæeg rajha.

35 Za vreme boravka u jednom sanatorijumu zbog iscrpljenosti lekari su kon-statovali njegovu potpunu ravnodušnost prema svakodnevnom �ivotu i te�nju zapovlaèenjem i zakopavanjem u knjige. Nesigurnost u sebe samog i nespremnost zaborbu bili su uzrok Rosenbergovom povlaèenju u svet mašte. „Iz afektivnih razloga,tj. iz razloga oèuvanja svog slabog Ja, on hrli u ideologiju koja mu daje ono što munedostaje: èvrsto tlo pod nogama [...] Daleko od svake realnosti, on se povlaèi u svo-ju suludu graðevinu, sve dok ne bude propala, skupa sa svim njegovim predrasudamai snovima“ (Baumgärtner, 1988: 137).

36 Zanimljivo je da je Rosenberg bio naroèito kivan na Goebbelsa, koga jeoptu�ivao za „dvojni moral“ i za beskrupuloznost, koja samo podupire sumnje kod ne-maèkog stanovništva da „nacionalsocijalizam nije ni za dlaku bolji od boljševizma“(cit. prema Baumgärtner, 1977: 112). U svom dnevniku Rosenberg je pisao: „Svakod-nevno vidimo da naša revolucija ima gnojni èir i napada zdravu krv. Dr. G[oebbels]nema prijatelja, drugova; a i njegove sopstvene kreature ga psuju. [...] On je danas na-jomra�eniji èovek u Nemaèkoj. Pre smo psovali jevrejske generalne direktore, koji su

Sve to je najverovatnije doprinelo Rosenbergovoj odluci da uizdanje Mita 20. veka iz 1938. ubaci jednu interpolaciju, u kojoj jepozvao „novog osnivaèa dr�ave“ (tj. Hitlera), koji je veæ bio uspešnouklonio „nedr�avu od novembra 1918“ (tj. Vajmarsku republiku) iuspostavio (treæi) „Nemaèki rajh“, da sada „obrazuje jedan Männer-

bund, recimo Red Nemaca, sastavljen od liènosti koje su predvodileobnovu nemaèkog naroda“ (Rosenberg, 1941: 546). Istièuæi da je je-dan takav Männerbund oèigledno nedostajao Treæem rajhu (Knoll,1957: 202-203; Nova, 1986: 193),37 Rosenberg je implicitno osporiopretenzije SS-a na to svojstvo. I ne samo to: implicitno je kritikovao isamog Hitlera što odmah po uspostavljanju Treæeg rajha od iskrenihi poštenih nacionalsocijalista (u kakve se i sam Rosenberg ubrajao)nije oformio novi, autentièni Männerbund, nego je dozvolio da svuvlast u ruke preuzme šaèica beskrupuloznih karijerista, koji kaljajuime nacionalsocijalizma (Cecil, 1972: 157). Time je veæ uoblièenaona optu�ba koju æe Rosenberg javno saopštiti posle kapitulacije1945: umesto „Redom Nemaca“, Hitler se na kraju okru�io trojicom„fanatika“ – Goebbelsom, Bormannom i Himmlerom – i zato kata-strofa nije mogla izostati (Smith, 1977: 190).

23

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

nad svojim slu�benicama vršili seksualnu prinudu. Danas to radi Dr. G[oebbels]“(Rosenberg, 1956a: 64-65). Zbog takvog stava, Rosenberg je odbijao bilo kakvu sa-radnju sa Goebbelsom, iako je ovaj pokazivao spremnost na to (Baumgärtner, 1977:118). Zato je 1929. Goebbels u svom dnevniku pisao: „Ne znam šta on [Rosenberg]ima protiv mene, meni se on veoma dopada, baš zato što je veoma struèan“ (Goeb-bels, 1992: 1: 266). Meðutim još te iste godine, novembra meseca, povodom poku-šaja da se od Goebbelsove novine Angriff napravi kopija Völksicher Beobachtera

Goebbels govori o „tom neizdr�ivom i arogantnom Baltièaninu“ na sasvim drugaèijinaèin: „Ne dopada mi se, suviše mi je hladan i arogantan. Hitler ga poštuje kao‘mislioca u diskusijama’. [...] Ne sumnjam u ispravnost toga. Ali on je karakternoneizdr�ljiv“ (Goebbels, 1992: 429). Sredinom 1936. dolazi do izvesnog otopljavanjaodnosa izmeðu Rosenberga i Goebbelsa, što ovaj drugi do�ivljava sa velikim odu-ševljenjem (èak konstatuje kako je Rosenberg „prijatan i lojalan“: Goebbels, 1992: 3:974), no veæ 10. septembra sve se nastavlja po starom: „Rosenberg opet govori staregluposti“ (Goebbels, 1992: 3: 985) i šalje Goebbelsu „grubo pismo“ (Goebbels, 1992:3: 989). U jednom razgovoru sa Hitlerom iz tog vremena, Goebbels saznaje da i Hitlerdeli Goebbelsovo negativno mišljenje o Rosenbergu (Goebbels, 1992: 3: 993).

37 Govor, koji je Rosenberg odr�ao u Marienburgu – nekadašnjem središtu Ne-maèkog reda – 30. aprila 1934, svedoèi da je on tada još uvek verovao da celaNSDAP mo�e da ponese uzvišeno zvanje „reda“, koji je sa dr�avnim strukturamaTreæeg rajha povezan kroz liènost „voðe“ i koji se sastoji od „saveza“ poput SA, SS,Hitlerjugenda i drugih (Rosenberg, 1937c: 80)

Mr�nju koja ga je sve nepodnošljivije pritiskala uoèi poèetkaDrugog svetskog rata Rosenberg je nastojao da usmerava premaobjektu prema kojem je veæ gotovo svako nasilje postalo legitimno –Jevrejima. Naglašena krvo�ednost u obraèunu sa Jevrejima odlikova-la je jedan Rosenbergov govor odr�an u leto 1939. U njemu je ontra�io da „Rotschildi i Mandeli [...] Albert Einsteini sa Hore-Belishi-ma i Kaganovièima“ budu prognani na „divlje ostrvo sa smrtono-snom klimom, kao što je Madagaskar ili Gvajana. Izolovana odspoljnog sveta kao leprozna [...] odvratna jevrejska rasa æe se obreti urezervatu iz kog nema povratka, iz kog postoji samo jedan izlaz –smrt“ (cit. prema Cecil, 1972: 226).38 U govoru odr�anom 26. marta1941, prilikom otvaranja prvog instituta buduæeg ekskluzivnog na-cionalsocijalistièkog univerziteta39 – Instituta za istra�ivanje jevrej-skog pitanja – Alfred Rosenberg je konstatovao da su Nemci imaliprilike da veæ dugo vremena na sebi upoznaju dejstvo „otrova jevrej-ske krvi“ koji je nalik „otrovu izvesne biljke“. Iz tih „bolnih eksperi-menata“ Nemci su izvukli nauk kako se izleèiti od tog otrova – nemi-novna je „hirurška operacija“ kojom hirurg „odstranjuje po �ivotopasni otok“ (Poliakov i Wulf, 1978: 143). Frustrirani gubitnik uopakoj borbi za moæ u Treæem rajhu tako je postao jedan od najgrlati-jih zagovornika holokausta mnogo pre nego što je na konferenciji uVanzeu razraðena metodologija njegovog sprovoðenja u delo.

Najzanimljivije u svemu tome je što Rosenberg istrebljenjeJevreja nikada nije pojmio u katogijama rata, a pogotovo ne u kate-gorijama apokaliptiènog „konaènog obraèuna“ izmeðu naoru�anihsila Dobra i naoru�anih sila Zla. Dr�eæi se stava, iznetog u Mitu 20.

veka, da su „istrebljivaèke borbe“ strane „prakarakteru germanskihnaroda“ (Rosenberg, 1941: 145), Rosenberg je holokaust mogao dazamisli samo kao birokratsko-higijenski zahvat (zatvaranje u rezer-vat sa „smrtonosnom klimom“, „hirurška operacija“ i sl.). Obrnuto,Slovene, protiv kojih je neprestano pozvao na rat, nikada nije �eleoda istrebi. Rat protiv njih je po njemu morao biti surov, ali se nikakonije smeo završiti holokaustom. Sloveni po njemu svakako nisu bili

24

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

38 Rosenberg je veæ 1920, u svojoj prvoj knjizi Trag Jevreja kroz mene vremena,zahtevao deportacije Jevreja, ali postupno (svake godine po „jedan broj“) i u Palestinu(što ga je ponukalo da podr�i cionizam po ovom pitanju) (Rosenberg, 1939: 153).

39 Hitler je 29. januara 1940. ovlastio Rosenberga da poène sa pripremom zaotvaranje posebnog univerziteta za „nacionalsocijalistièko istra�ivanje, nauèavanje iobrazovanje“, koji je trebalo da poène sa radom tek nakon rata.

tako vredni kao Germani, ali se sa njima moglo saraðivati. Bili suèak sposobni za velika dela, što dokazuju Tolstoj i Dostojevski.Osim toga, Rosenberg im je namenio va�nu ulogu da poslu�e kaoevropski bafer protiv Mongola i drugih Azijata (Cecil, 1972: 165).Uoèi samog poèetka Drugog svetskog rata Rosenberg je tako poka-zivao upadljivu nesposobnost da pove�e rat i istrebljenje, Jevreje iSlovene (kao i sve druge „bezvredne“ narode èije je teritorije trebaloprevesti u nemaèki Lebensraum), apokalipsu i rasistièko samoostva-renje. To je glavni razlog zbog kojeg je Rosenberg, od svih nacional-socijalistièkih voða, bio u isto vreme i najveæi pobornik ideje rata„germanstva“ protiv „slovenstva“ i najveæi protivnik prakse treti-ranja pokorenih (slovenskih) naroda kao da su Jevreji.

Od 1922, Rosenberg je dosledno insistirao na nemaèkomspoljnopolitièkom prioritetu osvajanja Lebensrauma na Istoku, koji jepodrazumevao rasparèavanje Rusije (SSSR-a) po etnièkim šavovimai stvaranje više etnièkih dr�ava (Ukrajine, Kavkaza itd.) u manje-višekolonijalnom odnosu prema Nemaèkoj. U nameri da operacionalizujetu ideju, Rosenbergova je APA, odmah po oformljenju, zapoèela saradom na projektu preureðenja Istoka i podruèja oko Dunava, saosnovnom pretpostavkom da æe SSSR biti rasparèan (Jacobsen, 1968:47)40 zajednièkim naporima Nemaca i mnogobrojnih etnièkih grupakoje �ele da budu osloboðene od boljševièkog jarma (Cecil, 1972:181). Po njegovom mišljenju, Nemaèka sama nije mogla (niti je treba-lo da pokušava) da pobedi, uništi i apsorbuje ceo SSSR i zato je bilaupuæena na pomoæ potlaèenih etnièkih grupa, koje je morala da nasvoju stranu privuèe kao pouzdani borac protiv boljševizma – ali iJevreja, kao pravog vinovnika sveg zla koje se te etnièke grupe trpeleod 1918. naovamo.41 U govoru koji je Rosenberg odr�ao dva danapred napad na SSSR, 20. juna 1941. – veæ u funkciji „Opunomoæenikaza centralnu obradu pitanja istoènoevropskog prostora“ – oficirimaokupatorske nemaèke vojske preporuèio je da svoju kontrolu na sov-jetskim teritorijama uèvršæuju propagandom o sveopštoj jevrejskoj

25

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

40 Do maja 1939. APA je završila mapu Istoka – od Nemaèke pa sve do Sibira– na kojoj je ucrtano 87 etnièkih grupa i koja je trebalo da poslu�i kao osnova zauspostavljanje „novog poretka“ po nestanku SSSR-a.

41 Sporazum sa SSSR-om od 23. avgusta 1939. Rosenberg je do�iveo kaoizdaju ideje nacionalsocijalizma. (Jacobsen, 1968: 54). U to vreme je pisao: „Imamooseæaj kao da æe se ovaj moskovski pakt jednog dana osvetiti nacionalsocijalizmu“(Rosenberg, 1956a: 75).

vladavini (Judenherrschaft) od koje su Nemci došli da oslobode sov-jetske narode (Yitzhak, 1989: 417). Polazeæi od teze o ukorenjenostiantisemitizma u Rusiji, u šta se sam mogao osvedoèiti tokom �ivota uEstoniji i kroz kontakte sa izbeglicama iz Rusije u Nemaèkoj, Rosen-berg je verovao da kod Slovena postoje dobre pretpostavke za pokora-vanje Nemcima i prihvatanje njihovog plana za preureðenje celogprostora (bivšeg) SSSR-a – samo ako im se omoguæi efektivna parti-cipacija u globalnom projektu uništenja Jevreja.42

Najblistaviji trenutak u Rosenbergovoj karijeri u NSDAP-udogodio se 17. jula 1941, kada je postao Ministar za osvojene istoèneoblasti. To je izgledalo bolje nego biti Ministar spoljnih poslova i Ro-senberg je mogao da napokon trijumfuje. Meðutim, ne zadugo. Jer,moæ koja je bila Rosenbergu na ovoj funkciji namenjena jedva da jebila veæa od one koju je imao kao upravnik APA.43 „Na papiru Hitlerje Rosenberga uèinio svemoænim carem pokorenih sovjetskih naro-da, ali je u stvarnosti dobio odgovornost za upravljanje sistemom,dok je velika moæ data grupi èvrstih, praktiènih ljudi od akcije, kaošto su bili Ercih Koch i Heinrich Lohse, koji su nominalno obavljalifunkcije Rosenbergovih slu�benika. U isto vreme, vojne snage u Ru-siji, Himmlerov SS, kao i policijski aparat bili su skoro potpuno vanRosenbergove kontrole. To je bio klasièni sluèaj Hitlerovog sistemapodeljenih i meðusobno konkurišuæih ovlašæenja, koji je on stalnokoristio da bi osigurao svoju poziciju suverenog vladara“ (Smith,1977: 191). Rosenbergovim naimenovanjem za Ministra za osvojeneistoène oblasti Hitler je najverovatnije hteo da, pre svega, dodatnosputa Göringove i Himmlerove ruke, u kojima je le�ala realna moænad „osvojenim istoènim oblastima“.44 S druge strane, Rosenberg jebio pogodna liènost za administraciju osvojenih teritorija pošto je veæraspolagao uigranim timom eksperata za tu oblast. U svakom sluèaju,

26

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

42 Kasnije æe se njegov plan postupanja prema Jevrejima na teritoriji SSSR-arazlikovati od Hitlerovog samo utoliko što æe istrebljenje predvideti za period „poslerata“, dok se Hitler opredelio za to da se svi Jevreji u SSSR-u likvidiraju veæ u tokurata (Yitzhak, 1989: 425).

43 Indikativno je bilo da odluka o Rosenbergovom postavljenju za Ministra zaosvojene istoène oblasti uopšte nije bila objavljena u Slu�benom listu, nego je, bezforme, samo prosleðena štampi. To je znaèilo da novo Ministarstvo neæe biti uzimanoozbiljno prilikom kreiranja istoène okupacione politike.

44 Rosenbergovo postavljenje je podr�avao èak i njemu sasvim nenaklonjeniBormann, koji je takoðe �eleo da smanji moæ SS-a.

alternativa Rosenbergovom naimenovanju bilo je proširenje Ribben-tropovih nadle�nosti, što je bilo malo verovatno, pošto je ovaj veæ biou veæoj nemilosti Hitlera od Rosenberga (Cecil, 1972: 197).

Slabost polo�aja Ministra za osvojene istoène oblasti opredeli-la je krah svih planova za Istok koje je pre toga napravila APA. Odsamog poèetka rata na Istoku, nemaèka okupaciona politika je sledilabrutalne principe pretvaranja Slovena u robove Germana, odnosnonjihove likvidacije ako su bili nesposobni za rad. Uskraæivana im jezdravstvena skrb, ote�avana reprodukcija, a svaki obrazovani Slovenje tretiran kao potencijalni neprijatelj Nemaèke (Nova, 1986: 58).Osim toga, ratnoprivredni ciljevi su u samom startu postavljeni ispredpropagandnih, zbog èega je okupacija bila rukovoðena „neogranièe-nom pljaèkaškom i rušilaèkom strategijom“ (Müller, 1983: 156).45

Osvajanje nemaèkog Lebensrauma zapoèelo je tako kao totalni rat ipotpuno pokoravanje naroda koji su �iveli na teritoriji SSSR-a, ukojem se ni najmanje nije vodilo raèuna o potencijalnim saveznicimai njihovim minimalnim interesima (Messerschmidt, 1983: 547). Ro-senberg se u poèetku bunio protiv „Generalnog plana Istok“, smatra-juæi ga nerealistiènim pošto potcenjuje stanovništvo okupiranih obla-sti, ali ništa nije mogao da uradi da spreèi njegovu implementaciju(Hansch-Singh, 1991: 177-178). Gde god je mogao, on je prosvedo-vao protiv brutalnosti u ophoðenju sa pokorenim stanovništvom, na-vodeæi kao glavni argument da to doprinosi porastu neprijateljstva ispremnosti na otpor, ali je bio isuviše slab da bilo šta preduzme, osimnekoliko sporadiènih intervencija (Cecil, 1972: 200-206).

Izmeðu Rosenbergovog koncepta i realne nemaèke okupacio-ne politike postojale su dve glavne razlike. Prvo, nasuprot britalnompljaèkanju i istrebljivanju, Rosenberg je zagovarao „popularni impe-rijalizam“, koji je ostavljao izvesnu autonomiju istoènim narodima.46

27

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

45 U razgovoru u Vuèjoj jami 11. aprila 1942. Hitler je jasno izneo svoje viðenjeophoðenja sa narodima koji �ive na okupiranoj teritoriji SSSR-a. Njima je trebalo one-moguæiti stvaranje bilo kakve „dr�avne organizacije“ i dr�ati ih „na što je moguæe ni-�em kulturnom nivou“. „Mora se uvek polaziti od toga da ti narodi imaju prema namaprvenstveno zadatak da nam privredno slu�e. Naš cilj otuda mora biti da uz pomoæ svihsredstava privredno iz osvojenih ruskih podruèja izvuèemo sve što se da izvuæi“ (Hit-ler, 1976: 214).

46 Ukrajina i Kavkaz je trebalo da postanu „rasno èiste oblasti“, koje bi, zajednosa Krimom i Donskom oblašæu, postale deo Crnomorske konfederacije. Pored nje,oformljena bi bila i Baltièka konfederacija izmeðu Letonije, Litvanije i Estonije. Preos-tale dve velike oblasti SSSR-a – Turkmestan i Rusija – bile bi ogranièene na njihove

Drugo, smatrao je da prema pokorenom stanovništvu treba primenji-vati daleko manje nasilja nego što je to u realnosti bio sluèaj. Iako jeznaèaj obe razlike moguæe potceniti sa stanovišta konaènog ciljaosvajanja Lebensrauma na Istoku, one su bile itekako bitne sa stano-višta odvijanja ratnih dejstava. Jer, i „popularni imperijalizam“ i sma-njivanje nasilja prema pokorenom stanovništvu imali su za ciljsvrstavanje celokupnog Istoka uz nacionalsocijaliste, a protiv boljše-vika (tj. Jevreja) (Nova, 1986: 54). Da su etnièke grupe na okupiranojteritoriji SSSR-a zaista dobile neku – barem simboliènu – autonomijui da nemaèka vojska nije bila toliko brutalna prema njihovim pripad-nicima, oni se ne bi prikljuèivali Crvenoj armiji, a ako bi i bili prinud-no regrutovani sasvim je izvesno da bi nastavili da se u velikim broje-vima predaju. Mutatis mutandis, isto va�i i za okupacionu politikuprema Rusima: njihovu fanatiènu borbu protiv okupatora isprovoci-rala su nemaèka zverstva, u svetlu kojih je vrlo brzo postalo jasno daod dva zla – Hitlera i Staljina – treba birati ovo drugo (Cecil, 1972:193). To Rosenbergovi glavni konkurenti za moæ nad „osvojenimistoènim oblastima“ nikako nisu mogli da shvate. Za Himmlera su,primera radi, svi Sloveni na teritoriji SSSR-a bili jednostavno isto štoi Nemci i pomisao da bi se Ukrajinci borili protiv Rusa za nezavisnuUkrajinu njemu je nalikovala pomisli da se Bavarci bore protiv Ne-maca za nezavisnu Bavarsku. „To je besmislica. Samo nas je ona bu-dala Rosenberg mogla uèiti takvim stvarima“, bio je njegov lapidarnikomentar (cit. prema Cecil, 1972: 198). Da „Ruse mogu pobeditiRusi“ Himmleru je isprva bila potpuna besmislica. A kada je poèeoda shvata ispravnost te logike, bilo je veæ kasno.

Tako je Rosenberg ostao na brodu koji tone, bez ikakve moæida utièe na razvoj dogaðaja. I kao što nikada nije smogao snage da seozbiljnije suprotstavi Himmleru i Göringu, tako aprila 1945. nijeimao smelosti ni da se ubije, iako je to nameravao (pripremivši u tusvrhu cijanid). Tako je dospeo na optu�enièku klupu Nirnberškogsuda, koji mu je sudio za sve èetiri vrste zloèina: za zloèine protivmira, za ratne zloèine, za zloèine protiv humanosti i za zloèine uèe-stvovanja u zaveri ili planiranju izvršenja nekog od prethodno pobro-janih zloèina. Iako su sudije stale na stanovište da Rosenberg nikada

28

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

azijske teritorije, pri èemu je „Moskovitskoj Rusiji“ dodeljena uloga da u prvo vremeslu�i kao prostor za „odlaganje nepo�eljnih elemenata stanovništva u veæim razmera-ma“, tako da se na teritoriji dve konfederacije mo�e stvoriti mesto za naseljavanje ne-maèkog stanovništva (Müller, 1983: 154).

nije bio va�an politièar, niti da su njegove ideje uticale na Hitlera idruge naciste,47 on se na kraju više bavio odbranom svoje „teorije“,umesto da se pozabavi odbranom svoje „umerene prakse“, zbog kojeje na kraju i osuðen.48 Najdefektiniji deo njegove odbrane bila su uve-ravanja da se zalagao samo za poštovanje njegove rase, a ne i zamr�nju prema drugim rasama i da nije znao za genocid nad Jevrejima(Lang i Schenck, 1947: 120 i 143). To su bile èiste la�i, pošto je Ro-senberg bio upravo jedan od glavnih zagovornika istrebljenja Jevrejajoš pre nego što je rat i poèeo. Mnogo je utemeljeniji bio njegov naporda krivicu za zloèine poèinjene na istoènom frontu svali na ErichaKocha, koji je zaista slušao samo Himmlerove direktive i koji bi, da jeu to vreme bio �iv, teško mogao da eskivira najveæi deo odgovornostiza realizaciju nacionalsocijalistièkog „Generalnog plana Istok“.

Najzanimljiviji deo Rosenbergove odbrane svakako je bilonjegovo viðenje stanja u vrhu Treæeg rajha, koje je izlo�io iskreno ikoje otkriva nastojanje da se krivica za pokretanje Drugog svetskograta skine ne samo sa njega, nego i sa samog Hitlera. Rosenberg jebio svestan toga da „Adolf Hitler svakako ulazi u istoriju kao de-monsko oblièje èudovišnog formata“ (Lang i Schenck, 1947: 290),ali je pokušao da ga opravda, tvrdeæi da je on bio �rtva trojice „Me-fista“ – Goebbelsa, Bormanna i Himmlera – koji su ga oterali u ratnupropast.49 Rosenberg je bio ubeðen da je Hitler do 1937. verovao ujedan Evropski savez i da je, tek kada je uvideo da je taj savez nemo-guæ, njegova nepostojana, impulsivna narav nadvladala njegov ra-zum i uèinila ga podlo�nim uticaju Goebbelsa, Bormanna i Himmle-ra (Lang i Schenck, 1947: 225). Štaviše, Rosenberg je tvrdio da jeveæ 1925. primetio ovu Hitlerovu slabost, i to u jednoj prilici u kojoj

29

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

47 Sud se najviše bavio Rosenbergovom ulogom u okupaciji Norveške i SSSR-a.Rosenberga je odbrana veoma agilno branila kao èoveka koji je bio umeren i koji je, odprilike do prilike, ubla�avao i spreèavao zverstva lokalnih glavešina, SS-a i policije. To jena kraju priznao i sud, ali je ipak ustrajao na stanovištu da Rosenberg nije „suštinski“ uti-cao na menjanje brutalne okupacione politike i da je „ostao na du�nosti do kraja“.

48 Od svih koji su osuðeni na smrt, Rosenberg je bio najbli�i do�ivotnoj robiji.Na veæanju 10. septembra 1946. sudije su se podelile po pitanju kako da osude Rosen-berga i odluku je trebalo da donese tog dana neopredeljeni glavni amerièki sudija Fran-cis Biddle. On je otišao da „prespava“ i sutradan, 11. septembra, vratio se sa uverenjemda Rosenberga treba obesiti, kako je na kraju presuda i glasila (Smith, 1977: 194).

49 �rtve su, osim Hitlera, navodno bili i sam Rosenberg i ostali optu�eni nacio-nalsocijalisti, jer odgovaraju za zloèine koja su zarpavo narpavila ova tri „Mefista“(Lang i Schenck, 1947: 191).

je Hitler, govoreæi o Ludendorffu, konstatovao da je general moraopropasti kao politièar pošto je bio „nemuzikalan“. To što je Hitlerpoèeo da pominje „nemuzikalnost“ u Rosenbergu je veæ tada probu-dilo zebnju, s obzirom na to da mu je bio poznat Platonov sud da pro-pasti jedne dr�ave uvek prethodi teatrokratija (Rosenberg, 1955:320). To se, naposletku, desilo i Treæem rajhu, pošto se Hitler, poslemudre i oprezne politike koju je navodno vodio do 1937, odjedanputodluèio da sledi svoju „muzièku stranu“ (koja mu je omoguæavala,kako je verovao, da sluša „gibanja narodne duše“ i ispravnu vladavi-nu) i da za saradnike bira „muzikalne ljude“ (poput Goebbelsa, Bor-manna i Himmlera), a ne „mudre, trezvene karaktere“ (kako je Ro-senberg, po svemu sudeæi, do�ivljavao samog sebe) (Rosenberg,1955: 342). Razlog zbog kojeg je Rosenberg ipak ostao uz Hitlera islu�io mu do poslednjeg momenta le�ao je u tome što je mislio da jeHitler „mudriji“ od njega (jer je ranije uvek uspevao da rešava pro-bleme sa kojima se suoèavao). Drugi svetski rat je, tako, ispao posle-dica ne nacionalsocijalistièkog svetonazora – koji je Hitleru omo-guæio sreænu vladavinu do 1937, a Rosenbergu, kao glavnom„ideologu nacionalsocijalizma“, iste godine doneo najveæe nemaèkonauèno priznanje – nego njegove perverzije. Nacionalsocijalizam,kao i na njemu utemeljeni Treæi rajh (do 1937) ostali su Rosenberguu svetlom seæanju i on je èak smogao snage da u jednom momentusvoju ulogu optu�enika zameni ulogom tu�itelja: „Doæi æe vremekada æe se unuci stideti što smo optu�eni kao zloèinci, zbog najple-menitije ideje koja je za vreme rata, kroz nedostojanstvene naredbe,izopaèena za dugo vreme“ (Lang i Schenck, 1947: 126).

Celokupna Rosenbergova odbrana bila je podreðena upravotom glavnom cilju da doka�e da je on uvek bio glavni „ideolog na-cionalsocijalizma“ – kao jednog „plemenitog“ svetonazora – i danije bio kriv za pervertiranje nacionalsocijalizma u praksi (naroèitotokom Drugog svetskog rata). Slabljenje njegovih pozicija u partiji idr�avi, koje je sve do tada predstavljalo uzrok njegovih frustracija ipsihosomatskih tegoba (naroèito izra�enih u poslednjih desetak go-dina njegovog �ivota), sada je postalo mnogo više od eskulpacionogosnova: postalo je dokaz da je sve vreme upravo on bio u pravu i damu je Hitler neopravdano uskratio ljubav i poverenje, okrenuvši sedrugim, neprosveæenim otpadnicima od nacionalsocijalistièke ideje,koju su njih dvojica, nekada davno, u Eckartovom stanu, u slozi

30

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

zaèeli. „U Rosenbergovom nastupu na Nirnberškom suðenju bilo jeizvesnog heroizma, koji je upadljivo nedostajao kod skoro svih dru-gih optu�enika, izraz stava i pozicije konzistentne sa svim njegovimopskurnim, apstraktnim, nepraktiènim, pseudoeruditskim, donkiho-tovskim idejama“ (Nova, 1986: 225). Pogubljenje vešanjem 16.oktobra 1946. Rosenberg je doèekao mirne savesti i sa utehom sa-znanja da je bio poslednji pravi nacionalsocijalista, koji je pred oèi-ma uvek imao ispravni put i koji je neopravdano stradao zbog tuðihzloèina. Taj je put vodio od uspostavljanja Treæeg rajha (odanogspoljnopolitièkom imperativu nezameranja kolonijalnim silama naZapadu), preko osvajanja Lebensrauma na Istoku (uz davanje izve-sne autonomije pokorenim narodima), do konaène likvidacije svihJevreja (barem na teritoriji bivšeg SSSR-a), polako, bez �urbe i za-zora, u miru i sa blagoslovom nove antisemitske religije – nezavisnood toga da li bi se nominalno još nazivala hrišæanskom ili ne.

Koliko god se u istoriji Treæeg rajha figura Alfreda Rosenber-ga izdvajala po svojoj neprilagoðenosti „borbi za opstanak“ koja jebuktala u nacionalsocijalistièkoj vrhuški i odsustvu oseæaja za real-nost mre�e odnosa uspostavljene izmeðu Hitlera i drugih partijskih idr�avnih prvaka, ostaje nepobitna èinjenica da je on bio autor najtre-zvenijeg, najumerenijeg i baš zato najopasnijeg plana za uzdizanjeNemaèke u svetsku silu, kolonizaciju Istoka i istrebljenja (istoènih)Jevreja. Ono, pak, što Rosenberg u svojim kalkulacijama nije uzeo uobzir bila je apokaliptièna logika nacionalsocijalistièkog antisemi-tizma, koja je, jednom radikalizovana u ratu, nu�no priznavala samomaksimalistièki, bezodlo�ni cilj pobede nad „Antihristom“ – kojinije predvodio samo Jevreje, nego i sve pojevrejene narode, odno-sno, u praksi, sve neprijatelje Nemaèke – i uspostavljanje vladavinenad celim svetom. Apokaliptièni „konaèni obraèun“ bio je inkompa-tibilan sa kompromisnim davanjem ustupaka, prihvatanjem poloviè-nih rešenja, mirenjem sa nu�nošæu strategijskih uzmaka i zadovolj-stvom privremenim uspesima. Još od momenta kada je (u komentarupartijskog programa) nacionalsocijalistièko „pozitivno hrišæanstvo“protumaèio kao „ekstremno antijevrejsko hrišæanstvo“ Rosenberg jenacionalsocijalizam postavio na apokaliptiène šine, koje su vodiledirektno u totalni rat i totalni holokaust. Sedeæi na optu�enièkojklupi, on je, paralelno sa svesnom namerom da zataji sopstvenusklonost opciji istrebljenja Jevreja, nesvesno izgubio iz vida da je

31

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

redukovanje religioznih (hrišæanskih) elemenata na antisemitizam –èemu je sam dao nemali doprinos – moglo imati samo jedan jediniishod: uzdizanje istrebljenja Jevreja i svih pojevrejenih naroda uconditio sine qua non nacionalsocijalizma i Treæeg rajha.

Literatura

Baeumler, Alfred (1934): Männerbund und Wissenschaft, Berlin: Junkerund Dünnhaupt Verlag

Baumgärtner, Raimund (1977): Weltanschauungskampf im Dritten Reich,Mainz: Matthias-Grünewald-Verlag

Bollmus, Reinhard (1989): „Alfred Rosenberg – ‘Chefideologe’ des Natio-nalsozialismus?“, u: Smelser, Ronald i Zitelmann, Rainer (ur.): Die

braune Elite. 22 biographischen Skizzen, Darmstadt: Wissenschaft-liche Buchgesellschaft

Brachmann, Wilhelm (1938): Alfred Rosenberg und seine Gegner, Mün-chen: Hoheneichen-Verlag

Cecil, Robert (1972): The Myth of the Master Race: Alfred Rosenberg and

Nazi Ideology, London: B. T. BatsfordChandler Albert (1945): Rosenberg’s Nazi Myth, New York: Cornell Uni-

versity PressGermann Holger (1988): Alfred Rosenberg. Sein politischer Weg bis zur

Neu- (Wider-)Grüngung der NSDAP im Jahre 1925, London: TheWorld of Books

Hansch-Singh Annegret (1991): Rassismus und Fremdarbeiteinsatz im

Zweiten Weltkrieg, Berlin: Inaugural DissertationHart F. Th. (1939): Alfred Rosenberg. Der Mann und sein Werk, München i

Berlin: J.F. Lehmanns VerlagHitler, Adolf (1976): Hitlers Tischgespräche im Führerhauptquartier

(Hrsg. Dr. Henry Picker), Stuttgart: Seewald VerlagIber Harald (1987): Christliche Glaube oder rassischer Mythos. Die Ausei-

nandersetzung der Bekenndenden Kirche mit Alfred Rosenbergs ‘Der

Mythos des 20. Jahrhunderts’, Frankfurt am Main itd: Peter LangJacobsen Hans-Adolf (1968): Nationalsozialistische Außenpolitik 1933-1938,

Frankfurt am Main i Berlin: Alfred Metzner VerlagKnoll Joachim (1957): Führungsauslese in Liberalismus und Demokratie,

Stuttgart: Curt E. SchwabKuusisto Seppo (1984): Alfred Rosenberg in der nationalsozialistischen

Aussenpolitik 1933-1939, Helsinki: SHS

32

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

Lang, Serge i Schenck, Ernst von (1947): Portrait eines Menschenverbre-

chers nach den hinterlassenen Memoiren des ehemaligen Reichsmi-

nisters Alfred Rosenberg, St. Galen: Verlag Zollikofer & Co.Loock, Hans Dietrich (1970): Quisling, Rosenberg und Terboven. Zur Vor-

geschichte und Geschichte der nationalsozialistische Revolution in

Norwegen, Stuttgart: Deutsche Verlags-AnstaltMaser, Werner (1965): Die Frühgeschichte der NSDAP. Hitlers Weg bis

1924, Frankfurt am Main i Bonn: Athenäum VerlagMesserschmidt Manfred (1983): „Aussenpolitik und Kriegsvorbereitung“,

u: Boog Horst et al. (ur.): Das deutsche Reich und der Zweite Welt-

krieg. Band 4: Der Angriff auf die Sowjetunion, Stuttgart: DeutscheVerlags-Anstalt

Müller, Rolf-Dieter (1983): „Von der Wirtschaftsallianz zum kolonialenAusbeutungskrieg“, u: ibid.

Nova, Fritz (1986): Alfred Rosenberg. Nazi Theorist of Holocaust, NewYork: Hippogrene Books

Piper, Ernst (1997): „Alfred Rosenberg – der Prophet des Seelenkrieges.Der gläubige Nazi in der Führungselite des nationalsozailistischenStaates“, u: Ley, Michael i Schoeps, Julius H. (ur.): Der Nationalso-

zialismus als politische Religion, Bodenheim bei Mainz: Philo Ver-lagsgesellschaft

Poliakov Léon i Wulf Josef (1978): Das Dritte Reich und seine Denker, Mü-chen itd: K. G. Saur Verlag

Rauschning, Hermann (1950): Gespräche mit Hitler, Zürich, Wien i NewYork: Europa Verlag

Rosenberg, Alfred (1922): Das Verbrechen der Freimaurerei. Judentum, Je-

suitismus, deutsches Christentum, München: J. S. Lehmanns VerlagRosenberg, Alfred (1927): Houston Stewart Chamberlain als Verkündner

und Begründer einer deutschen Zukunft, München: Hugo Bruc-kmann Verlag

Rosenberg, Alfred (1935a): Wesen, Grundsätze und Ziele der N.S.D.A.P.

Das Programm der Bewegung erweitert durch das Agrarprogramm,München: Deutsche Volksverlag

Rosenberg, Alfred (1935b): An die Dunklemänner unserer Zeit. Eine Ant-

wort auf die Angriffe gegen den „Mythus des 20. Jahrhunderts“,München: Hoheneichen Verlag

Rosenberg, Alfred (1936) „Nationalsozialismus, Religion und Kultur“, u:Kammers, H. H. i Pfundtner, Hans (ur.): Grundlagen, Aufbau und

Wirtschaftsordnung des nationalsozialistischen Staats, knj. 1, Ber-lin i Wien: Spaeth & Linde

33

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6

Rosenberg, Alfred (1937a): „Gegen Tarnung und Verfälschung (8. Dezem-ber 1933)“, u: Gestaltung der Idee. Reden und Aufsätze 1933-1935,München: Zentralverlag der NSDAP

Rosenberg, Alfred (1937b): „Der Kampf um die Weltanschauung (22. Fe-bruar 1934)“, u: ibid.

Rosenberg, Alfred (1937c): „Der deutsche Ordensstaat (30. April 1934)“, u:ibid.

Rosenberg, Alfred (1937d): „An die deutsche Wehrmacht (7. März 1935)“,u: ibid.

Rosenberg, Alfred (1937e): „Um die deutsche Geistesfreiheit (6. Juli 1935)“,u: ibid.

Rosenberg, Alfred (1939): Die Spur des Juden im Wandel der Zeiten, Mün-chen: Zentralverlag der NSDAP

Rosenberg, Alfred (1941): „Der Kampf um die Vergangenheit (2. April1939)“, u: Tradition und Gegenwart. Reden und Aufsätze

1936-1940, München: Zentralverlag der NSDAPRosenberg, Alfred (1942a): „1789 (Völkischer Beobachter, 22. Februar

1921)“, u: Kampf um die Macht. Aufsätze vom 1921-1932, Mün-chen: Zentralverlag der NSDAP

Rosenberg, Alfred (1942b): „Die Verhähnung Christi durch die Juden (Völ-

kischer Beobachter, 24. Dezember 1921)“, u: ibid.Rosenberg, Alfred (1943): „Der Jude (10. Juli 1918)“, u: Schriften aus den

Jahren 1917-1921, München: Hoheneichen-VerlagRosenberg, Alfred (1955): Letzte Aufzeichnungen. Ideale und Idole der na-

tionalsozialistischen Revolution, Göttingen: Plesse VerlagRosenberg, Alfred (1956a): „Rosenbergstagebuch1934-1935 und 1939-1940“,

u: Seraphim Hans-Günther (ur.): Das politische Tagebuch Alfred Ro-

senbergs aus den Jahren 1934/35 und 1939/40. Nach der photographi-

schen Wiedergabe der Handschrift aus den Nürnberger Akten,Göttingen, etc.: Musterschmidt-Verlag

Rosenberg, Alfred (1956b): „Brief an den Stellvertreter des Führers HerrnReichsminister Rudolf Hess vom 29. September 1939“, u: ibid.

Rosenberg Alfred (1956c): „Weltanschauliche Thesen“, u: ibid.Smith, Bradley (1977): Reaching Judgement at Nuremberg, New York: Ba-

sic Books Inc. PublishersVeber, Maks (1976): Privreda i društvo, knj. 1-2, Beograd: ProsvetaWhisker James Bisker (1982): The Social, Political and Religious Thought

of Alfred Rosenberg. An Interpretive Essay, Washington: UniversityPress of America

34

AL

EK

SA

ND

AR

MO

LN

AR

Yitzhak Arad (1989): „Alfred Rosenberg and the ‘Final Solution’ in the Oc-cupied Soviet Territories“, u: The Nazi Holocaust. Historical Arti-

cles on the Destruction of European Jews, knj. 3/2, Westport iLondon: Meckler

Aleksandar Molnar

ALFRED ROSENBERG’S CLASH WITH CHRISTIANITYSummary

In the article the author is following the development of Alfred Rosenberg’ssocial and political theory. Special attention is given to the anti-Christian attitude ofthe so-called “chief ideologist of Third Reich”. Although one among the creators ofthe apocalyptic anti-Semitist ideology (about “final battle” with the Jews – perceivedas the powers of Evil incarnated) he opposed Nazi “Eastern politics” during theWorld War II. Instead of atrocities against the eastern peoples (Ukrainians, Russiansetc.) he was prepared to give them certain autonomy and to treat them as some kind ofracially inferior allies. For him, only Jews deserved extermination („once for all“)and it was this ultimate goal he expected to shape not only German foreign policy butalso war itself.

Key words: Nationalsocialism, war, anti-Semitism, Christianity, religion,paganism.

35

FIL

OZ

OF

IJA

ID

RU

ŠT

VO

1/2

00

6