Broj 8 - OktobarNovembar2013.Broj 8 - OktobarNovembar2013.

www.

lovac

kisav

ezvo

jvod

ine.co

m

DOBAR TI POGLED VOJVODINO

VLG

, ČLA

N E

VRO

PSK

E A

SOC

IJAC

IJE

IZD

AVA

ČA

LO

VAČ

KIH

MA

GA

ZIN

A

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIKGlasilo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju

Osnivač i izdavač:Lovački savez Vojvodine21000 Novi SadJovana Đorđevića 4Telefoni: +381 21 457 023, 456 529E-mail: hunterns@eunet.comwww.lovackisavezvojvodine.com

Za izdavača:Milan Pažin, predsednik

Uređivački odbor:Dimitrije-Mića Bošković, predsednikRatko Kušić, Ivan Stančić, Boris Bajić i Jaroslav Pap

PRODUKCIJA I REALIZACIJA:Lorist, Agencija za izdavačku delatnost i marketing21132 Petrovardin, Tome Maretića 23Tel: +381 21 432 222, 6435 638, 060 6432222E-mail: loristns@gmail.comwww.lorist.co.rsGlavni i odgovorni urednik:Jeremija TrifunovićRedakcija Nacionalnog lovačkog magazina Lorist Tehnički urednik:Marko Nosović, 3FacesDesignStudio

Štampa:Štamparija „Komazec“ InđijaOvaj broj štampan je u 16.500 primerakaNaslovna strana: Fazan, Jaroslav Pap

CIP-katalogizacija u publikaciji Bib-lioteka Matice srpske, Novi Sad 639.1VOJVOĐANSKI lovački glasnik:glasi-lo Lovačkog saveza Vojvodine, za informisanje, struku i edukaciju / glavni i odgovorni urednik Jeremija Triunović-2013, br.7 (avgust/septem-bar-Novi Sad:Lovački savez Vojvod-ine,2013-,Ilustr.;30cm DvomesečnoISSN 2217-9402COBISS.SR-ID 272044039

Završen još jedan LORISTZavršen je 41-i Sajam lova, ribolova, sporta i turizma. Sada slede analize, sa gledišta

trgovaca kako su prošli i koliko zaradili, sa gledišta posetilaca šta su videli, kupili, doživeli ili eventualno kog su prijatelja sreli. Svako će naravno stvarati svoju sliku. Nekako trgovci-ma će to biti najlakše jer će jednostavno svoje utiske iskazati brojevima koji su neumoljivi. Tu emocija nema. Kod posetilaca je već drugačije, tu već zaigra srce u želji da se nešto ko-risno pronađe ili kupi a kao deo možda dugogodišnje mašte. Možda i zbog nekog susreta na sajmu, posebno sa prijateljima koji se po pravilu viđaju jednom godišnje ili čak možda i ređe. Dakle, kod posetilaca ima raznih motiva dolaska na sajam pa shodno ostvarenom biće i mera o uspešnosti. Naravno biće i onih frustriranih koji su nešto lepo videli, želeli bi tako nešto imati ali... proklete pare. Tu već pomoći nema.

Iskoristiću (nadam se ne i zloupotrebiti) ulogu urednika VLG i izneti pred vas svoj najjači utisak, nešto što ću pamtiti do kraja života. Jednostavno ovo moram podeliti sa vama.

Stajao sam na štandu Lorista gde su se prodavali stari primerci časopisa. Menjao sam momka koji je to svakodnevno činio. Iako je bila gužva primetio sam jednu stariju gospođu, u devedesetim sigurno. Teško je hodala uz pomoć štake nesigurnim koracima. Polako se približavala našem pultu sa novinama. Stala je pored i počela da razgleda više primeraka starih novina. Gledao sam kako joj ruke drhte dok pokušava da odabere broj koji će kupiti. Onda me je pogledala i drhtavim glasom rekla mi, vas gospodine viđam samo jednom godišnje. Jedva sam je čuo koliko je tiho i nemoćno govorila. Zaintrigiralo me je, dama u devedestim, toliko oronula od starosti na sajmu lova. I pitao sam je, od kud vi na lovačkom sajmu.

Počela je da priča a ja sam se morao nagnuti preko pulta da bih je čuo.- Moj pokojni muž je bio lovac. Bože koliko se radovao ovom sajmu, dolazili bi svake

godine zajedno, šetali između štandova, zagledali ponudu, uvek bi ponešto i kupili. A onda pre deset godina je umro, ostala sam sama. Nema više lovova i radosti povratka iz lova ali ni zajedničkog odlaska na sajam lova. E onda sam ja odlučila da sačuvam uspomenu na njega, dolazim na sajam i tako svake godine. Prošetam, ponešto kupim, vaše novine obav-ezno i čitam ih do sledećeg sajma. Ne znam ali sve nešto mislim da me on i sada gleda. Tu je on negde, ne može on bez lovaca, drhtavim glasom završila je odgovor na moje pitanje. Negde u krajičku oka ugledao sam joj suzu a Bogami i ja sam osetio toplotu u očima.

Konačno odabrala je koji će broj kupiti, ja sam joj poklonio još jedan. Sajamska guž-va me na minut dva okreće drugim posetiocima. Kada sam sa njima završio gospođe više nije bilo. Otišla je dalje svojim nesigurnim koracima. Ni adresu nisam uzeo da joj šaljem novine, ne mogu sebi oprostiti. Ali...sledećih godinu dana živeći u nadi da će se gospođa pojaviti sledeće godine a tada ću sve saznati. Skoro sam siguran da će nju verni lovac saču-vati do narednog sajma.

Eto dragi moji, morao sam vam ovo ispričati. Još uvek sam pod utiskom ovog slučajnog susreta. Lov je zaista čudo i lov i lovci.

Neka vam je srećna tek započeta jesenja sezona lova. Želim Vam da dobro lovite, lepo se družite i naravno iznad svega da čuvamo naše blago, divljač. Živeli i Dobar pogled.

Vaš Jeremija Trifunović

KAKO DO NAS?Za Vaše predloge, vaše tekstove, pozive na pojedina događanja u vašem udruženju ili društvu i sve ostalo što bi ste želeli da objavimo u Vojvođans-kom lovačkom glasniku možete nam proslediti ili nas kontaktirati na:POŠTOM na adresu: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 PETROVARADINTELEFONOM na brojeve: +381 21 432222, 6435638 i 060 6432222Na iste adrese možete slati vaše male oglase po ceni od 600 dinara. Oglasi se uplaćuju na Lorist Agencija Petrovaradin, račun broj 160-213600-58E-mail: loristns@gmail.com, Elektronsko izdanje Vojvođanskog lovačkog glasnika možete pratiti na: www.lovackisavezvojvodine.com i na www.lorist.co.rs

posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

3

Piše: Dipl. Ing Jeremija Trifunović

Kako je lovačkoj javnosti poznato ne-koliko lovačkih udruženja nisu izmi-rili svoje obaveze prema Lovačkom

savezu Vojvodine do momenta odlučivan-ja na sednici Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine. U uvodnim napomenama predsednik Milan Pažin izneo je podatak da je do sada svoju člansku obavezu izmirilo 15.381 lovaca a da to isto nisu učinila lovač-ka udruženja Senta, Srbobran, Pančevo, Ap-atin, Sivac i Žabalj. Kako stvari stoje postoje obećanja da će lovačka udruženja iz Vršca i Žablja to ipak učiniti.

- Prošli su svi rokovi za plaćanje članskog doprinosa prema Lovačkom savezu Vojvodine i zaista mi je neprijatno zbog onih koji su svoju obavezu izmirili na vreme. U ovakvim situacijama Statut Lovačkog save-za Vojvodine je jasan, ingerencije šta činiti su poverene upravo Upravnom odboru a ne Skupštini kako je to regulisano Statutom Lovačkog saveza Srbije. Članstvo u Lovač-kom savezu Vojvodine je dobrovoljno pa stoga svako lovačko udruženje može biti ili ne biti ili konačno istupiti iz članstva. Odlu-ka koju danas moramo doneti nije jednos-

tavna jer ovo je prvi put da imamo ovakav scenario od osnivanja Lovačkog saveza Vo-jvodine, rekao je predsednik Milan Pažin u svom uvodnom obrazloženju najave tačke dnevnog reda.

U diskusiji koja je potom usledila Fer-enc Irmenji, predsednik Skupštine Lovačkog saveza Vojvodine rekao je da su u lovačkim udruženjima koja nisu izmirila svoje obav-eze takve odluke doneli pojedinci ili manje grupe ali nikako i svi lovci. Prema njegov-im tvrdnjama za neplaćanje mnogi članovi lovačkih udruženja i ne znaju a istovreme-

PRVI PUT U ISTORIJI SAVEZA, ISKLJUČENJA

Iz rada Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine

Na sednici Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine održanoj u Futogu trećeg oktobra ove godine jednoglasnom odlukom isključe-na su sva lovačka udruženja koja nisu platila članarinu za tekuću godinu. Na ovaj način okončane su dileme šta činiti u ovakvim situacijama. Sednicom je predsedavao predsednik Milan Pažin.

no je istakao da je siguran da za tako nešto nema odluka Skupština lovačkih udruženja. On smatra da su ta lovačka udruženja uzela članstvu pare za doprinos “višim savezima” ali ih nisu njima i uplatili. Ipak Irmenji nije za isključenje jer represija nikada nije bila dobra stvar.

Ranko Sikimić je u oštrom tonu i svo-joj diskusiji istakao da se radi o cinizmu od strane udruženja koja nisu platila članski do-prinos savezu. Prema Sikimiću ovo previše drugo traje da bi se tolerisalo.

Rade Medić je istakao da se u nared-nim godinama mora opreznije ulaziti sa vis-inom članarine prema savezu. U diskusiji su još učestvovali Tamaš Lastovič, Mile Najić i Dušan Dokmanov. Svi su bili istovetnog mišljenja da se Statut mora poštovati i da jednostavno nemaju odgovor pred svojim članstvom koja je razlika između njih koji su platili i onih koji su tu obavezu prekršili.

Posle diskusije predsednik Milan Pažin stavio je na glasanje pred-log da se sva lovačka udruženja koja nisu platila članski dopri-nos za 2013 godinu isključe shodno odredbama Statuta Lovačkog saveza Vojvodine i ingerencija po njemu Upravnog odbora. Jednoglasnom odlu-kom iz članstva u Lovačkom savezu Vojvodine isključena su lovačka udruženja iz Vršca, Pančeva, Sente, Apatina, Va-jske, Sivca, Novog Slankamena, Žablja, Srbobrana, Novog Sada i LD Kać.Na ovaj način ovim udruženjima prestalo je članst-vo ovih udruženja u Lovačkom savezu Vojvodine.

Usvojeni izveštaji komisija

Upravni odbor Lovačk-og saveza Vojvodine usvojio je izveštaje svojih Komisija za lovnu kinologiju, lovno strelajštvo i izveštaj komisije za informisanje. U Izveštaju Komisije za lovnu kinologiju koji je prezentirao predsednik Milan Glumac izneo je da je utvrđena dinamika održavanja kinoloških manifestacija za ovu godinu i izrazi zadovoljstvo sada već velikim brojem prijava

za Lovno-kinološki kup. Poseb-no se pohvalno izrazio velikim brojem pri-java mladih ljudi. Istovremeno je krtikovao rad u lovačkim udruženjima na neinventiv-nosti uvođenja krvoslednika i uopšte slab rad sa psima na krvnom tragu. Prema njemu to se u budućnosti mora brzo menjati.

Predsednik komisije za lovno streljašt-vo Todor Miškov je podneo izveštaj o uspeš-no završenim ligama i finalnom takmičenju u lovnom streljaštvu, disciplina trap, koje je Lovački savez Vojvodine uspešno sproveo na

strelištu u Futogu. Prema mišljenju Miškova vidan je napredak u vojvođanskom lovnom streljaštvu.

Dimitrije Bošković, predsednik Komisije za informisanje Lovačkog saveza Vojvodine izneo je izveštaj o radu komisije sa posebno apostrofiranom akcijom da se održi novinaraski kamp na kome bi se novi-nari dnevnih i mesečnih štampanih izdanja kao i elektronskih medija upoznali sa radom lovačke organizacije i lovaca uopšte a sve u cilju pokušaja menjanja medijske slike o lovcima u javnosti. Bošković je izneo detal-

jan plan sa satnicom i kompletnom organi-zacijom novinaraskog kampa. Prema ovom predlogu novinarski kamp bi se održao u lovištu i lovačkoj kući Mlaka u Kikindi.

Upravni odbor Lovačkog saveza Vo-jvodine jednoglasno je usvojio izveštaje sve tri komisije.

NOVINARSKI KAMP U KIKINDI

Prema odluci Upravnog odbora Lovačkog saveza Vojvodine novinarski kamp će se održati najverovatnije 9. novembra u Kikindi u lovištu i lovačkoj kući Mlaka.

Shodno savremenim tokovima u gazdovanju sa prirodnim potencijalima, održivom razvoju i stvarnim aktivnostima lovačke organizacije sadržaj informisanja u javnim glasilima u Srbiji je veoma oskudan i mediji o lovu, lovstvu i lovcima uglav-nom pišu u ekscesnim i incidentnim situacijama. U samom radu lovca kao uzgajivača, zaštitara i ekologa u srpskim medijima skoro da i nema kako štampanih tekstova tako ni drugih priloga preko elektronskih medija.

Razmatrajući prethodno iznete činjenice Komisija za informisanje UO LSV je odlučila da UO predloži održavanje jednodnevnog novinarskog kampa na kome bi se pozvanim novinarima izložilo stvarno stanje rada u lovačkoj organizaciji. Razlog za ovakvu ideju i predlog leži u činjenici da gotovo sve redakcije dnevnih i periodičnih štampanih izdanja, radija i televizije nemaju edukovane novinare za ovakav vid inform-isanja pa otuda i slab interes za rad lovačke organizacije u celini. Druga činjenica koju je Komisija za informisanje ocenila kao istinu da i sami novinari najčešće ne znaju osnovne pojmove u lovstvu niti su biološki obrazovani pa otuda jednostavno ne znaju naprav-iti procenu aktuenosti nekog događaja a koji je u interesu za objavljivanje sa gledišta lovačke organizacije. U scenariju sastavljeno je sve što bi unapredilo znanja prisutnih novinara i stvorilo početnu sliku o radu lovačke organizacije.

U tom smislu novinarima če se predstaviti Lovački savez Vojvodine kao krovna organizacija lovaca Vojvodine, značaj informisanja u savremenom lovstvu, osnove za-konske regulative, od Zakona o divljači i lovstvu do ostalih zakona koji regulišu održivo gazdovanje, osnove biloškog, ekološkog i održivog gazdovanja populacijama divljači sa pojmovnikom pojedinih termina, odstrel, lovno-tehnički objekti, lovno-uzgojni ob-jekti i slično, posebno apostrofirana uloga lovaca kao zaštitara i uticaja savremene pol-joprivrede na fondove divljači, ekonomski pokazatelji koji jasno definišu lovstvo i kao privrednu delatnost, lovni turizam i podsticaj razvoja ostalih selektivnih oblika turizma kao što su seoski ili eko turizam.

Posle izvršenih predavanja novinarima na terenu pokazati deo aktivnosti lovaca, prihvattilište ili fazanerija, čeke, hranilišta i sl.

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

54

Članovi upravnog odbora i rukovodstva LSV neposredno posle sednice u Futogu

Piše: Dipl. Predrag Đurđev

Svečano i dostojanstveno, opeglano i ug-lačano. Izaći ćemo da vidimo plodove svoga minulog rada na očuvanju i

uzgoju onog što nam je najdraže…divljači. Uverićemo se u svojih ruku dela, ispitaćemo svoju istrajnost, nastojanja i uverenja. Biće tu zadovoljstva, sreće, potvrda planskog rada a bogami i razočarenja. Ne u promašenu divl-jač, već na loše učinjeno, pogrešne odluke ili na prozaične poteze koji nisu dali rezultata. Suočićemo se sa svojim snovima ili noćnom morom. Tada će se videti kakvi smo bili domaćini i kako smo gazdovali. No, mi smo po prirodi optimisti i verujemo u najbolje. U trenutku dok čitate ove redove mnogi su već iskusili čari prvog jesenjeg izlaska. Kažu da se osećala lagana nervoza, rast adrenalina, mala groznica. Ne… niko nije bio bolestan, to je bila strast, poriv i iščekivanje. Lov, to je stanje svesti i stanje duha. Takva nam je sudbina.

Da ne zaboravimoPočetkom oktobra pitomi krajolici

izgledaju kao bojanice okupane tempera-ma svih boja. Jesen, taj sezonski slikar, po-

staraće se da stvori živopis nalik akvarelu koji podseća samo na jedno… lov. Hajde da ove godine gajimo dostojanstvo, bude-mo pozitivniji i otvorenog srca. Priroda će stvoriti ambijent koji nas inspiriše. Tada je red da i mi vratimo nešto toj prirodi. Hajde da se pridržavamo svih pisanih i nepisanih pravila, kodeksa i da ukažemo dužno pošto-vanje prema prirodi, divljači, drugima i sebi. Postarajmo se da nam u ovoj jesenjoj sezoni sve protekne kako treba. Promenimo loše lovačke navike, pronađimo bolji pristip, po-kažimo lovačku kulturu.

Za početak, izbacimo maskirne vo-jne uniforme iz lovišta. One odišu minulim vremenima jedne epohe, stresa i nedaća. Nije im mesto u lovištu. Zatim, pripremi-mo jesenju i zimsku garderobu. Posetimo prodavnice lovacke opreme i obnovimo ono sto je neophodno. Naravno, onoliko koliko nam finansije dozvoljavaju. Budimo ured-no odeveni. Uvedimo od ove godine, ako do sada nismo, fluo markere ili oranž trake na svoju odeću. Bezbednije je i za nas i za druge. Uradimo vizitu čizama i dubokih ci-pela. Obuća glavu čuva. Pregledajmo oružje

sa kojim ćemo loviti. Posetite svoga puškara i sačinite pregled svojih cevi. Kvar ili per-manentni zastoji govore o nama samima. Odaberimo municiju sa kojom ćemo loviti u ovoj sezoni. Naročito je bitno da nam je granulacija sačme primerena metodi lova, temperaturi, vrsti divljači. Loviće se, pored ostalog zec, fazan, jarebica, patka, guska i još ponešto u zavisnosti od terena. Patroni i gramaža olovica trebaju biti odabrani pre-ma nameni lova. Ne pucajmo na jarebicu i na zeca istim granulacijama olova. Ukoliko imamo više pušaka i kalibara, odaberimo primereni prema divljači. Poštujmo eti-ku i struku. Svi znamo da su za prethodno pomenutu divljač, optimalani kalibri 12.16 i 20. Sve ostalo, poput kalibara 24, 28, 36, .410... je malo – malo.

Istresimo svoju lovačku torbu ili ra-nac. Proverimo dali su tu sve neophodne st-vari. Obnovimo i dopunimo ono sto je neo-phodno. Treba povesti računa o sredstvima za prvu pomoć, aspirin za glavobolju, kesicu soli i šećera, parče kanapa, šibicu ili upaljač, toalet papir, par pvc kesa, rezervne čarape i majicu, nož, municiju po želji... ali dovolj-

VOJVODINO ,SREĆNO TI BILO...Gospodo lovci, sezona je počela. Postarajmo se da nam ove jeseni sve protekne kako treba. Promenimo loše lovačke navike, pronađimo bolji pristup, pokažimo lovačku kulturu. Krenimo nabolje.

no da se ne pozajmljuje. I pjoska, ne da se pije već da se dezinfikuje, ponudi i nazdravi. Šešir, kapa, kačket, po volji nam je, ali neka ga ima. Gologlav lovac je kus lovac. I...nika-da nemojte zaboraviti ličnu kartu, lovnu kartu i oružni list. Jedino dokumenti govore da smo legalni lovci. Na čelu nam to ne piše.

Ne zaboravimo našeg vernog pratio-ca i desnu ruku i vernog pomagača - Psa. Odvedimo ga veterinaru na kontrolu pre početka sezone. Iskontrolišimo da li nam je pas uredno vakcinisan, da li je u kondiciji, ima li problema. Obaveza je da poseduje rodoslov i ispit urođenih osobina, zapravo “radnu dozvolu”. Napominjemo da po Za-konu o veterini svaki pas koji učestvuje u lovu mora biti čipovan ili obeležen brojem. Vodimo računa o tome, ne kršimo pravila. A povedimo računa i o sebi. O svom zdravl-ju. Izvršimo kontrolu svoje spremnosti za fizičke napore. Popravimo svoju kondiciju. Lov je zahtevna disciplina. Ukoliko imamo neku od hroničnih bolesti, posavetujmo se sa lekarom do koje mere opteretiti svoje telo, kojom dinamikom, u kom ritmu.

Ako smo nešto zaboravili da nagla-simo, nemojte vi. Zapravo, učinite sve što smatrate da je potrebno za pravilan, ugodan, dostojanstven i bezbedan lov.

BezbednostLov je inspiracija, zadovoljstvo duše,

stanje duha i svega pomalo. Pravu definiciju je vrlo teško odrediti i uz pomoć psihijatra, filozofa, sociologa, mudrologa i sve ostale dušebrižnike. Lovac je lovac. Međutim, prva i najvažnija artikulacija lovca je …bezbed-nost. Ona je uvek na prvom mestu a lov na drugom. Lov je uspeo samo ako je prošao bez incidenta. Bezbednost je definisana sa bezbroj pisanih ili nepisanih, zvaničnih i nezvaničnih pravila. Sve što smatrate da je bezbedno i van zvaničnih pravila, trebamo upražnjavati. A nije na odmet da se podseti-mo na neke od njih.

- Oružjem se mora rukovati oprezno i odgovorno. Prilikom odlaska do mesta lova, prelaska na drugo mesto, kratkog prestanka lova, puška se mora isprazniti, odnosno prelomiti. Kod polu-automatskih pušaka zatvarač mora ostati u zadnjem položaju, otvoren, kako bi bili sigurni da puška nije napunjena. Puška se puni okrenutih leđa ostalim učesnicima lova a cev usmeriti koso nadole. Cev puške se nikada ne sme usmer-iti prema drugim lovcima. Nije dozvoljeno pucati na divljač koja se kreće u pravcu dru-gih lovaca i kada se oni time ugrožavaju. Na znak lovnika ili grupovođe zabranjeno je pucati u krugu. Divljač se ne sme pratiti sa uperenom puškom, sve dok ne prođe liniju postavljenih lovaca. Posle eventualnog pada puške na zemlju mora se pregledati usta cevi radi otklanjanja mogućih začepljenja. Obav-ezno proveriti funkcionalnost na “prazno”. Mesto na koje je lovac raspoređen ne sme se napuštati u vreme lova, bez odobrenja lovni-ka ili grupovođe. Pušku nositi u položaju koso na gore ili koso na dole. U kružnom

lovu na zeca u krugu je zabranjeno čučati, a kretanje mora biti usklađeno sa kretan-jem susednih lovaca. Posle zatvaranja kru-ga prednost pucanja na divljač između dva lovca ima lovac kome divljač prolazi sa leve strane. Lovci koji su pod uticajem alkohola ne mogu loviti tog dana. Učesnike u lovu, a koji su prekršili pravila, lovnik ili grupovo-đa mora isključiti iz lova. Za učinjenu štetu i prekršaje u lovu odgovoran je svaki lovac pojedinačno ali i Uprava lovišta ukoliko nije preduzela sve potrebne mere predostrožno-sti. Iako još uvek nije zakonska obaveza, fluo trake narandžaste boje trebale bi biti sastavni deo opreme i odeće u samom lovu.

I na kraju, uvažavajući činjenicu da govorimo o jesenjem lovu i delimič-no zimskom lovu, napominjemo da vremenske prilike mogu biti limiti-rajući faktor orga-nizacije ili samog početka lova. Ovo se pre svega odnosi na mogućnost pojave vrlo gustih magli. Magla može biti vrlo čest uzrok nesreća u lovu. Preporučuje-mo da svaka sman-jena vidljivost, gde lovac lovca ne uoča-va na minimalno 70-100met, lov ne treba počinjati. Lov se može nastaviti ili početi tek po dizanju magle. Kiša ili vetar ne moraju bitno

uticati na izvođenje lova ali traže dodatnu opreznost.

Želje Želeli smo da se podsetimo na ono

sto već znamo, ali nije na odmet ponoviti za one koji su to zaboravili. Pokažimo zajedni-ci da smo kao lovci drustveno odgovorni i socijalno prihvatljivi. Kreirajmo pozitivnu sliku o lovstvu u široj javnosti. Iskažimo lovačku kulturu. Svaki lovac je ambasador lovstva u malom. Neka nam to bude misija. I poželimo svima, pa i sami sebi, uspešnu i berićetnu 2013. / 2014. sezonu. Poželimo da nam se ostvare svi lovački snovi. Poželimo svima dobro zdravlje i siguran lov.

Vojvodino, srećno ti bilo...

ORIJENTACIONA PREPORUKA ZA UPOTREBU SAČMENE MUNICIJE

CAL: 12, 16 i 20

Vrsta divljačiPreporučeni

prečnik sačme

(milimetara)

Najveća preporučena

daljina pucanja (metara)

lisica, šakal, vuk, jazavac 4,0 – 5,5 50 guske divlje, mačka

divlja, zec obični 3,0 – 4,0 45

kune, lasica mala, tvor, fazani, patke divlje, liska

crna, vrana siva 3,0-3,5 40

jarebice, pre pelice, šljuke, golubovi divlji, vrana gačac, svraka, zlogodnjača, kunić

divlji, puh veliki1,7 – 3,5 35

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

76

Sa gledišta ishrane u životu divljih životinja najkritičniji je zimski period. Tada nastaje mirovanje vegetracije i ko-

ličina raspoložive hrane se smanjuje. Zimi sneg često pokriva hranu divljači, naročito u brdskim i planinskim područjima, a is-tovremeno otežava kretanje divljači u potra-zi za hranom. Poznato je da u vreme jakih i snažnih zima divljač usled dugogodnevnog gladovanja uginjava, naročito mlade i loše selektirane jedinke, od hladnoće i gladi, odnosno od istovremenog uticaja ova dva faktora.

Prema najavama meteorologa zima 2013/2014 biće najhladnija u poslednjih sto godina. Mada naši meteorolozi skeptično vrte glavom i ne veruju u tako dugoročne prognoze nije na odmet pripremiti hranu za divljač i tako obezbediti normalnu ishranu u slučaju da se ove prognoze potvrde kao tačne.

Hrana korisne divljači

Hrana divljači raznovrsnija je nego kod ishrane domaćih životinja. Divlji biljo-jedi imaju u polju i šumi veliki izbor zeljas-tih i drvenastih biljaka. Većina herbivorne divljači ne pase zeljaste biljke nego njene najhranljivije delove (nežne vrhove i lišće). Ovakva selektivna paša obezbedjuje divljači hranu bogatu proteinima, sa malim sadrža-jem celuloze, pa je njena i energetska vred-nost veća nego kada bi divljač uzimala cele i oguljene biljke. Zato je u vreme aktivne veg-etacije zeljastih biljaka ishrana divljači boga-ta i potpuna. U to vreme padaju i najveće po-trebe divljači u ishrani radi rasta podmladka, laktacije, rastenja rogovlja, nošenja jaja i dr.

U proleće, leti i delom jeseni zeljaste biljke predstavljaju veći deo hrane divljih biljojeda, nego brst. U zimskom periodu preovlađuje brst, pored nešto sasušene trave

i vrlo malo zelene paše. Od drvenastih bilja-ka, posebno donjeg sloja šumske vegetacije , divljač uzima pupoljke,grančice, izbojke, a gule i koru drveća, žbunja i voćaka.

U cilju obezbeđenja dovoljnih ko-ličina hrane uopšte, a posebno u kritičnom periodu, odnosno zimi, poboljšanja njenog kvaliteta i eventualnog smanjenja šteta u mladim šumama, voćnjacima i poljima može se intervenisati dvojako.

Prvo, jačanjem prirodne krmne baze divljači podizanjem (pošumljavanjem) drve-nastim i žbunastim vrstama drveća koje su i inače važna hrana divljači, u tzv. remize, koje sadrže i njive za divljač. U njivama za divl-jač ima veći broj manjih površina zasejanih leguminozama (lucerka, detelina, graorica, ovas, kukuruz, repa, čičoka, krompir i dr.). Zasejane kulture sa napred navedenim vrsta-ma biljaka koristi divljač direktno, a preosta-li deo (višak) se sabira i ostavlja na hranilišti-

Pišu: Dr Zoran RistićDipl.Ing Jeremija Trifunović

SPREMAJTE HRANU, METEOROLOZI NAJAVLJUJU OŠTRU ZIMU

ma za zimsko prihranjivanje.Drugo, ukoliko nema dovoljno

prirodne hrane u lovištu i prinosi sa njiva za divljač ne zadovolje, potrebno je divljač prihranjivati hranom, koju čovek proizvodi na poljima za domaće životinje. To su seno, silaža, korenje, krtole, stočna repa, voće nižeg kvaliteta ali zdravo, koncetrovana hra-na (žita, zrnevlje leguminoza, uljna sačma, krmne smeše iz fabrika stočne hrane, prik-upljeni žir, bukvica i kesten - pitomi i divlji i dr.).

Herbivorna divljač ne uzima mnogo sena, jer je navikla na hranu, koja najčešće sadrži više od 40% vode. Posmatranja su pokazala da jeleni i mufloni jedu ponud-jeno seno u količini od 8-12%, od ukupne dnevne količine hrane, a srne jedva 1%, ako je ova divljač pored sena imala dovoljno na raspolaganju sočne hrane. Divokoza i zec uz-imaju samo kvalitetno seno lucerke i deteline i otavu, pri čemu to zec radi samo u krajnjoj oskudici. Ovakvo iskustvo pokazuje da seno ne može da bude jedina hrana za prihran-jivanje divljači. Zato je za prihranjivanje i hranjenje divljači neophodno obezbediti sočnu hranu- korenje, krtole i silažu. Za divl-jač držanu u gaterima i manjim ogradjenim prostorima daju se i nasečene grančice onih vrsta drveća, koje divljač u slobodnoj prirodi rado uzima (hrast, grab, jasen, bukva, vrba, tršnja, jabuka i dr.).

Količina ponuđene hrane ne sme da bude veća od njenih minimalnih potreba. Za zimsko prihranjivanje divljači prave se odgo-varajuća hranilišta. Pored otvorenih hraniliš-ta- korita, ova hranilišta imaju i natkrivena jasla za seno i koncentrat. Tu se nalaze plas-tovi sena, trapovi za korenje i krtole (ograd-jeni da ih divlje svinje rovanjem ne otvore), silosi sa ili bez dodataka i pojila. Za vreme dubokih snegova potrebno je ukloniti sneg sa hranilišta i napraviti prtine (sa plugom za sneg) iz raznih pravaca prema hranilištu da se omogući divljači dolazak i uzimanje hrane.

Hranilišta se povremeno premeštaju i staro mesto dezinfikuje, da se na taj način izbegne širenje parazitnih i drugih oboljenja divljači.

Pravilno ili nepravilno prihranjivanje

U zemljama sa blagom i vlažnom kli-mom, u kojima se vodene površine ne zamr-zavaju, prihranjivanje i obezbeđivanje pijaće vode za divljač ne predstavlja problem. Ipak, u lovištima takvih podneblja u hranilišta za divljač iznose se uglavnom sočna korenasta i krtolasta hraniva i silaža, u kojima je proce-nat vode 70 do 90%.

U lovišta u kojima imamo dug snežni period, zamrznute vodotokove, dubok sneg, prirodnu, relativno vlažnu hranu koja je nedostupna za divljač. Životinje u takvim uslovima uginjavaju kraj hranilišta punih sa suvom hranom. U senu ima svega 14 do 17% vode, u suvom lisniku 12 do 14, zrnevl-

ju žitarica 13 do 16%. Iako je želudac pun suve hrane, ona ne može da bude svarena bez vode. Sneg koji divljač ponekad uzima posle hrane ne može da zadovolji potrebe za vodom i mineralnim materijama ( a svima onima koji sumnjaju u ove navode, predlog je da samo nedelju dana jedu suvu hranu i piju samo istopljen sneg , A. Danilkin,1996.). Pored toga, da bi se otopila ona količina sne-ga koja će dati nekoliko litara vode, životinja treba da utroši puno energije.

Papkari kod kojih je, zbog dugotrajne ishrane suvom hranom poremećen proces varenja i odnos vode i mineralnih soli u or-ganizmu, postepeno slabe i uginjavaju sa punim želudcem, u blizini hranilišta, krajem zime ili u proleće, u vreme neglog prelaska na ishranu zelenom hranom.

Gladovanje - nestašica hrane odražava se gladovanjem divljači koje može da bude kvantitaivno i kvalitativno. Kvantitativno gladovaje (divljač uopšte ne uzima hra-nu, ili je samo delimično uzima), nastupa naročito za vreme oštrih zima i dugotrajnog snega i u okolnostima kad niko ne brine o prihranjivanju. Posledice takvog gladovanja ne odražavaju se samo u direktnim gubici-ma (uginuća), već izgladnela divljač gubi otpornost i postaje plen različitih bolesti, a usled iznemoglosti postaje i žrtva grabljivi-ca. Kvalitativno gladovanje ( u hrani nedo-staju izvesne mineralne materije), poznato je naročito kod fazana i jarebica koje žive u prirodi u odnosu na animalne belančevine, a kod ovih i nekih drugih vrsta divljači koje žive u zarobljeništvu (zoovrtovi), kao i u veštačkom uzgoju.

Kod srna kod kojih u hrani nedosta-ju kalcijumove soli dolazi do oboljenja koje se zove osteomalacija (oboljenje formiranog skeleta koje se karakteriše demineralizaci-jom koštane supstance), u vezi hrane u kojoj nedostaju kalcijumove soli. Usled istog obol-jenja kod srndaća se javlja svrdlasto rogovl-je. Obolele životinje grizu sopstvenu dlaku,

žderu zemlju, zadebljavaju im kosti vilice, zauzimaju nepravilan stav tela, ispadaju im zubi a česti su i prelomi kostiju. Po presta-janju duge zime u rano proleće, srne usled izgladnelosti neumorno koriste pašu na usevima gde su naročito zastupljene legumi-noze. S tim u vezi pojavljuj se akutni naduv buraga sa poremećajima disanja i krvotoka, što može da dovede i do uginuća.

U lovištu je potrebno podizati jedogo-dišnje remize sa biljkama koje imaju znatan procenat vode i hranljivu vrednost kao što su: suncokret, lucerka, soja, stočni grašak, ovas kao i smeše različitih drugih kultura. Na ovim parcelama se divljač hrani tokom cele godine, stvarajući energetske zalihe u vidu sala radi lakšeg prezimljavanja.

Visokokvalitetno seno (ne šumsko i ne livadsko), treba čuvati u suvom stanju do početka perioda prihranjivanja, a onda ga izneti u nepokrivenu hranilicu ili spusti-ti na sneg u blizini, da bi pokupilo vlagu. Ni zrnastu hranu ne treba stavljati u hranilište sa nadstrešnicama. Međutim, nadstrešnice ili šupe su svakako neophodne za čuvanje većih količina hrane. Kukuruz je nepodesan za zimsku prihranu papkara jer brzo izgubi gotovo svu vlagu. Silaža je međutin, pra-va poslastica i fiziološki izuzetno pogodno hranivo za papkare, ali se smrzava na niskim temperaturama i postaje nepodesna za upo-trebu. Zato se mora voditi računa o načinu čuvanja. Pokazale su se kao odično hranivo sveže glavice suncokreta koje se mogu da-vati zimi a stavljaju se na sneg. Pri ovome je presudan momenat upijanja vlage.

Biotehničke mere u lovnom gazdo-vanju moraju se zasnivati na znanjima o biologiji divljači. Upravo zbog toga, treba-lo bi promeniti uobičajeni način zimskog prihranjivanja divljih papkara o čemu je bilo reči u predhodnom tekstu, da bi se izbegle sve greške koje su svesno ili nesvesno činjene u našim lovištima na štetu divljači.

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

98

Prema podacima koje precizno svake godine izvodi prof.dr Zoran Ristić sa PMF u Novom Sadu, u Srbiji ukrade

se godišnje 20 do 25 grla srneće divljači. Pričinjena šteta izražena kroz vrednost mesa i vrednosti trofeja premašuje cifru od dva miliona evra.

Koliko se godišnje ukrade ostalih vrsta divljači nema preciznih podataka. Ali brojke sigurno nisu male. Krivolov i lovokrađa tako postaju osnovni limitirajući faktor u sporom napredovanju ili stagnaciji brojnosti gajenih vrsta divljači. Doda li se ovome po pravilu sporo i neefikasno sudstvo, nestručan rad lovočuvarske službe, loše obrađeni uviđaji sa lica mesta, često puta nedostatak pravih dokaza ali i zavereničko ćutanje većine čla-nova lovačke organizacije i samih lovaca onda krivolov i lovokrađa umesto da budu suzbijani čini se ipak dobijaju dimenzije koje nisu za pohvalu kako lovcima tako i društvu u celini.

Kako to sprečiti?Kao što je vidljivo iz šeme, izvršioce

protivzakonitog lova delimo na dve os-novne grupe: lovokradice, a to su osobe bez položenog lovačkog ispita i krivolovce koji su osobe sa položenim lovačkim ispitom .Lo-vokradice su osobe koje poznaju terene gde vrše protivzakoniti lov jer i žive tu ili u blizini lovišta ili imaju saradnike sa terena. Dolaze vozilom ili ih saradnik doveze i dođe po njih i lovinu, a love i po noći svetlima iz vozila. Love svu divljač. Odgovaraju za protivza-koniti lov ( zatečeni sa oružjem u lovištu sa dozvolom ili bez dozvole za držanje i nošenje oružja ) ili za protivzakoniti lov i protivza-koniti odstrel divljači (odstreljena divljač ) .

Krivolovac je obično član lovačkog udruženja ili društva, on vrši protivzakoniti lov u svom lovištu ili tuđem lovištu. Dolazi vozilom ili ga saradnik doveze i dođe po nje-ga i lovinu , ili se sam kasnije vrati po skrive-nu lovinu. Može vršiti protivzakoniti lov bez dozvole za lov divljači ( zatečen u lovu bez dozvole za odstrel divljači ), a odstreljuje svu divljač ( odstreljena divljač ) ili sa doz-volom za lov divljači ( odstreljuje lovostajom zaštićenu divljač ili odobrenu odstreljenu divljač ne prijavi po propisu ) što je daleko češći slučaj jer je sa dozvolom za lov divljači ipak legalno sa oružjem u lovištu i dok ne izvrši protivzakoniti odstrel divljači ne vrši povredu zakona i ne treba se skrivati. Poseb-no je potrebno vršiti proveru izdatih dozvola

Pripremio: Jeremija Trifunović

KRIVOLOV I LOVOKRAĐA, IMA LI KRAJA?

koje se vraćaju u upravu lovišta a po kojima najčešće nema odstrela. Da li je baš tako? Poverenje da ali i kontrola mora biti sastavni deo ovo čina.

Postoji još jedna vrsta krivolova koja po pravilu i posmatranju kako uprava lovišta tako i samih lovaca nije zabranjena radnja a radi se o neevidentiranju odstrela. Da li su u pitanju lovačke zabave, skupštine ili bilo kakva proslava obično se završava bogatom gozbom ali od mesa divljači koje se odstrel-juje dan uoči i najčešće bez evidentiranja. Shodno zakonskim propisima i takva radnja predstavlja krađu odnosno krivolov. A šta je tek sa takozvanim gostinskim lovovima kada većina lovačkih udruženja i društava za svoje prijatelje, pobratime ili sponzore organizuje takvu vrstu lova. Odnese se i po stotinjak zečeva a da niko ne plati ni jedan dinar. O propratnicama za odstreljenu divljač da ne pričamo. I ćute svi, od uprave lovišta do in-spekcije.

Radi sprečavanja vršenja protivza-konitoga lova potrebno je vršiti stalne kon-trole lovišta putem lovočuvarske službe ali i svih lovaca udruženja. Potrebno je pratiti ko i sa čim ulazi u lovište ( najlakše lovci koji eventualno žive u mestima o okviru loviš-ta ). Svako sumnjivo kretanje i ponašanje, a posebno uočavanje oružja u nepoznatih osoba u lovištu treba smesta prijaviti polici-jskoj stanici. Dobro je pratiti sumnjive osobe i vozila, zapisati opisne podatke i registraciju vozila i to predočiti policiji. Nikako ne treba sam lovac-lovočuvar ulaziti u sukobe bilo koje vrste sa osobama zatečenim u lovištu, pa ako nije u mogućnosti dobrovoljno izvrši-ti svoje ovlašćenja koja mu pripadaju mu po Pravilniku o lovočuvarskoj službi jednostav-no treba izvršiti dojavu policiji. Posebno je opasno približavati se i tražiti osobe po noći jer može doći do upotrebe oružja od strane

nepoznatih osoba, dovoljno je zapisati regis-tarske brojeve vozila ako ih ima i takve osobe prijaviti i sačekati dolazak policije. Mobilni telefon, foto-aparat ili kamera ako je moguće mogu veoma pomoći lovočuvaru. U posled-nje vreme sve se češće koristi video nadzor. U slučaju pronalaska odstreljene divljači odmah dojaviti policiji i lovniku, a potreb-no je osigurati mesto radi očuvanja eventu-alnih tragova, ništa ne dirati, a samu divljač ne micati radi policijskog uvida . Gde je više protivzakonitog lova potrebno je češće vršiti posebne kontrole zatečenih osoba i lovaca u lovištu i njihovog lovnog statusa putem izdanih odobrenja za lov divljači, dozvole za držanje i nošenje oružja, proveriti zatečena vozila, odnosno brojeve registarskih tablica kako bi se saznao vlasnik vozila pa potom proveriti da li mu je izdato odobrenje za lov divljači ( kod lovnika i pomoćnih lovnika ) ako lično nije zatečen kod vozila ili nađena u lovištu .

U tu svrhu bilo bi dobro da i svako lovačko udruženje ( posebno veća ) ima ev-idenciju registarskih tablica vozila svojih lo-

vaca što poštenim i dobronamernim lovcima neće smetati, a odmah na licu mesta će se ut-vrditi pripada li to vozilo domaćem lovcu ili stranoj osobi i time znatno olakšati lovoču-varima kontrolu lovišta .

Menjati sebeI na kraju, nije li vreme da svi zajedno

razmislimo o nečemu što verovatno znamo a ćutimo, svesno ili nesvesno krijemo. Većina nas zna ko su lovokradice i krivolovci. Poseb-no u manjim mestima i manjim lovištima. Znamo i ćutimo. Zašto? Broj lovočuvara, bili oni profesionalci ili volonteri nije dovoljan da se lovište u potpunosti obezbedi od ove pošasti. Moramo svi biti na tom zadatku i pomoći lovočuvarskim službama i organima gonjenja da se krivolovci i lovokradice nađu tamo gde im je mesto. Iza rešetaka. Bez ob-zira ko su, kom statusu ljudi pripadaju i gde rade, pa taman bili i sami pripadnici onih snaga koji bi trebali juriti za takvim prekršio-cima zakona. Samo tako možemo računati na povećanje fondova divljači i sprečavanje krivolova i lovokrađe.

TAKTIKA I TEHNIKA OTKRIVANJA PROTIVZAKONITOG LOVA-ŠEMA

PO PICHLER RONALD

KRIVOLOVAC ( LOVAC ) < ---------- SARADNJA ? ----------- > LOVOKRADICA 1.bez dozvole za lov divljači 1.sa vozilombez vozila ( pomoćnik ? ) 2. bez vozila ( pomoćnik ? )

LOV DIVLJAČI ODSTREL DIVLJAČI

3.sa dozvolom za lov divljači sa vozilom

ODSTREL LOVOSTAJOM ZAŠTIĆENE DIVLJAČI NEPRIJAVLJIVANJE ODSTRELJENE DIVLJAČI

KONTROLA UPRAVNIK LOVIŠTA ( izdaje dozvolu za lov divljači, potvrdu o poreklu divljači) POMOĆNI LOVNICI ( izdaju dozvole za lov divljači ) 1.izdata dozvola za lov divljači - provera 2.registracijska tablica vozila - provera ( vozilo lovca, strano vozilo ) 3.potvrda o poreklu divljači i mesa divljači - provera ( kod pretrage vozila i prostorija )

TAKTIKA NA TERENU 1.obilazak 2.zaseda i praćenje ( na putu, kod vozila, kod stana )3.upotreba teh. sredstava ( foto-aparata, kamera, sistema za praćenje putem signala , IC-uređaji )

TAKTIKA I TEHNIKA KOD PRONAĐENE ODSTRELJENE DIVLJAČI 1.utvrditi vreme i mesto odstrela i uginuća 2.veštačenje zrna 3.kretanje osoba i vozila u vreme odstrela i uginuća divljači 4.tragovi na mestu odstrela ( zrna , čaura , odeće , obuće , vozila , izlučevine i dr. )

TEHNIKA KOD OSUMNJIČENOG 1. poređenje tragova sa mesta krivolova sa tragovima kod osumnjičenog Ili osumnjičenih ( oružju , prostorijama , vozilu , odeći , obući , ) 2.DNK analiza odgovarajućih tragova ( telesne izlučevine na mestu događaja , na divljači i osumnjičenom )

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

1110

Ako bi želeli da u par reči sačinimo ocenu ovogodišnjeg dešavanja, mogli bi zaključiti da je tradici-

ja ove manifestacije održana, nastavljen je kontinuitet i oseća se korak napred. Ne baš od sedam milja ali se primećuje pomak barem po poseti. I dalje je Lorist prevashod-no prodajna izložba gde je akcenat dat na komercijalnom efektu koji očekuju izlagači. Naši oružari godinama negoduju na cenu zakupa prostora koji bitno utiče na ekon-omsku isplativost nastupa, bolje uredjenje štanda i posebne aktivnosti u vidu promo-cija na mestu prodaje. Takodje, u situaciji kada se oseća finansijska depresija nije ni čudo da nema izlagača koji su spremni da izlože svoje proizvode, dostignuća u vidu klasične smotre ili prezentacije dobara koji će se tek naći po prodavnicama. Zato i ne viđamo male proizvođače, razne agencije, puškarske radionice ili uslužne zanatske delatnosti iz oblasti lovstva ili oružarstva. Jer njihovo bitisanje na sajmu je neisplati-vo. Šteta, organizatori sajma bi trebali da razmisle o ovoj problematici.

Sajam “ Lorist “ je koncipiran kao sa-jam lova i ribolova, sajam turizma i ugos-titeljstva, sajam konjarstva i sersana, zatim izložba hortikulture i eko sveta, te festival sporta ‘gym –fest. Da ne zaboravimo, eg-

zistirala je i izložba sitnih životinja. Rekli bi sve same komplementarne discipline. I to je lepo. Sve na jednom mestu. Ono što je nas lovce najviše interesovalo dešavalo se u Hali 1 gde je bilo smesteno oko 30-tak izlagača iz oblasti lovstva. I da napomenemo, odmah na početku, da nas je posebno obradovalo to sto smo videli i izlagače iz tipične lovne struke. Svoja prezentabilna mesta su imali Lovački Savez Vojvodine, Prirodno-matem-atički fakultet iz Novog Sada sa svojom izlo-žbom lovačkih trofeja i preparata u saradnji sa agencijom White Hunter čija je postav-ka izvedena u ambijentalnom stilu divljači. Prelepo, ovog puta pod naslovom, Dobar lovac, dobar privrednik. Potom Vojvodina Šume sa izložbom trofeja iz ovogodišnje rike jelena, zatim Nacionalna Asocijacija za oružje i Nacionalni park Fruška Gora, te Agencija za lovno izdavaštvo Lorist..

Svi veliki na jednom mestu

Kao što rekosmo, uz neke izuz-etke, svi distributeri, oružari i trgovci iz oblasti lovne delatnosti su došli na sajam. I svi su bili u istoj hali. Žao nam je sto nismo videli “Sport” iz Užica, “Arsenal-a” , “Trofej Commerc-a” i “AGP-a” iz Beograda, “Kruši-

ka” iz Valjeva, “Hubertusa” iz Ade, “Royal Wolfa” iz Kraljeva i još po nekog. Onda bi srpska lovačka ponuda bila zaokružena. Nadamo se da će pomenuti sledeće godine pronaći mogućnost da se predstave. U nas-tavku ovog teksta osvrnućemo se na izlagače i njihovu najaktuelniju ponudu. Počnimo sa municijašima.

Na štandu “Stepskog Sokola” iz Ča-jetine njihov lovni metak u cal.12 i 16 se mogao nabaviti po hit ceni od 700 din. po kutiji. Specijalna sajamska cena. Radi se o novoj formuli Falcon linije koja se za samo tri sezone dokazala kao jako dobar me-tak vrhunskih performansi. U ponudi smo primetili i sačmu, barut i korpice za one koji vole da sami ‘smotaju’ metak. Izloze-ni su bili i već dokazani jedinični projektili za crnu divljač Hawk kao i Diabolo kugle i Duple kugle.

“Grom Hunter” iz Blaznave se pred-stavio sa svojom tradicionalnom linijom sačmene municije. Posebno bi izdvojili prezentabilno pakovanje od 100 kom. pa-trona Grom, smeštenog u fino dizajniranu kutiju od špera. Lep poklon ali i kutija koja ima upotrebnu vrednost u svakom lovač-kom ormanu. Standardni lovni metak se prodavo po cenio od 750-800 din. po kuti-ji. Posebno pažnju smo obratili na njihov

KRENULO NA BOLJELORIST 2013

Pripremio : VLG press

VLG PRESS VLG PRESS

“dispersante” metak sa četvoropregradnom korpicom. I ovde smo videli u ponudi kom-pomente za ručno punjenje.

Popularni “Belom” je imao štand reprezentativnog karaktera. Nije ništa mog-lo da se kupi već čista izložba i ugovaranje prodaje kroz distributivne grane. Direktor, Miroslav Danilovć nam je rekao da prodaja ide solidno, da novi, super-brzi lovni metak B-36 u 12/70 kalibru je ispunio očekivanja. Takođe je skrenuo pažnju da cene kompo-nenti za sačmeni patron vrtoglavo rastu, naročito olovo koje učestvuje sa preko 50 posto u ceni proizvoda.

Naš veliki oružar iz Kragujevca “Zastava Arms” je izložila kompletan lovač-ki program i program namenjen izvozu. Primetno je da se naš najveći oružar posve-tio izgledu i završnom finišu koji nije bio jača strana kragujevčana. Videli smo prave dor-adjene “custom” izvedbe. Primetno, karabini im izgledaju sve lepše u vizuelnom smislu. Dali se to naš gigant budi iz letargije. A cene su bile na nivou prošlogodišnjih a postojali su i sajamski popusti za pojedine modele. Od dodatnih noviteta pomenimo novu sajam-sku postavku kulisa i gravera koji je pružao usluge graviranja monograma posetiocima.

“Balkan Hunter” je ostao veran svojoj tradiciji. Izložio je sijaset polovnih pušaka iz uvoza. Položare, petlare, boker-ice ali ponajviše popularne poluautomate. Videsmo mnogo italijanskih modela. Mo-glo se probrati puno finih pušaka više klase za pristojne novce. Cene... pa od 17.900 do 320.000 dinara. Ova najskuplja je bila Berna-delijeva orozara u cal.20. Ponuda za svačiji džep. Nije ni čudo što su imali permanentnu gužvu sve vreme sajma, oni znaju šta se traži kod naših lovaca.

Beogradski “Trofej” je imao mali ali vredan štand. Za lovačke sladokusce. Poseb-no nas je impresionirao program odeće i pratećih artikala “ Baron”. Fenomenalan lovački stajlig za dublji džep. Pa ko voli, nek izvoli. U ponudi su prednjačile odevne robne marke poput Le Chameau-a, Seeland-a, kao i optike Schmidt&Bender, Minox i Kahles. Optike koje inače zovemo praznik za oči u sumračnim delovimaa dana.

Swarovski Optik je prezentovao svoju čuvenu Z-liniju optičkih nišana. Sta reći? Treba samo pogledati kroz demo modele i uzdahnuti od čežnje i zadovoljstva. Od posebnosti bi izdvojili premijerno prika-zivanje novih dvogleda “CL pocket” 8x25 i 10x25 a evropska premijera koja se desi-la na Loristu 2013 je model SLC. Zamislite sad uvećanja... 8x56, 10x56 i 15x56. Sa ovim poslednjim, namenjenom upotrebi sa čeke, možete bezmalo oceniti trofej na koji se puca. O bistrini slike da ne govorimo. Sve je jasno kao dan.

“Snajper” iz Beograda se predstavio na velikom štandu. Ne znamo šta bi apostrofi-rali kao posebnost. Možda “Remington” pro-gram oružja i municije. Takodje i vrlo tražen

asortiman ruskih pušaka. Ponudjeni artikli su izuzetno velikog obima. Recimo, optič-ki nišani, montaže, obuća, noževi, prateći proizvodi, lampe, jednom rečju - pregršt lovačkih sitnica. Premijerno je prikazana paleta “Bucher” lovačkih noževa. Videsmo i najeftiniju pušku na Sajmu. IŽ-18 za 17.800 din.

“Grof MB” je nastupio kao pavi grof. Bilo je tu svega i svačega. Da nabrojimo samo imena. “Winchester”, “Browning”, “Beretta”, “Benelli”, “Umberti”, “Zbrojovka”, “Hatsan”, “Walther”, “Sellier&Bellot”, “Mi-rage”, “Nobel”, Zatim, mini lovne puške jer videsmo Escort Hatsan-a u .36 i .410 kalib-

ru. Od super noviteta tu je Beretta A-400 i Browning Maxsus poluautomati.

“Refotb” je oficijelni zastupnik Nikon optičkih uredjaja. Topla je preporuka da ko nema novaca za “veliku četvork” evropskih lidera, sreću potraži u visokoj klasi Nikon optičkih nišana. Modeli Monarch mogu zadovoljiti i zahtevnije ukuse. Divno ured-jen štand, stručno osoblje. Zadovoljstvo je bilo pogledati i njihove foto aparate. Lov bez fotografija i nije neki lov. Treba ovekovečiti dobar odstrel.

Šta reći za “Meteor Sttill” Pojavili su se u svom standardnom izdanju na štandu koji prelepo i upadljivo izgleda.Na njemu je

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

1312

Najskuplja puška na sajmu, S-303 Sauer

Lepo vreme, dobra organizacija, vrhunski materijal, tajni začini i pravi majstori svog zanata. Treba li još nešto za vrhunski lovački špaprikaš.?

U petak, 04.10 ove godine, tokom Sa-jma lova i ribolova, održano je finalno tak-mičenje u kuvanju lovačkog paprikaša. Pod pokroviteljstvom Lovačkog Saveza Vojvo-dine i u suorganizaciji Novosadskog Sajma, okupilo se 25 ekipa-finalista, da ukrste svoje

kotliće i varjače i pokažu ko je majstor svog zanata. Konkurencija nikad jača. Nastupi-li su pobednici lokalnih i regionalnih tak-mičenja u minulom periodu. Sve je počelo oko 13 sati po odavno utvrdjenom protoko-lu. Propozicije su bile striktne, jasne a sve u cilju regularnosti i prilici kakvu diktira ve-liko finale. I da nebude zabune. Kuvari su morali da budu registrovani lovci. Da se zna.

A onda je počela borba tajnih sastoja-ka, špecija, recepata. Šta ubaciti u kotlić. Po propozicijama se moglo upotrebiti srneće,

jelensko ili meso divlje svinje. Zatim, bilo je tu majstora vatri svih fela. Rešavale su se dileme žara, visine vatre, željene tem-perature. Kuvalo se na drvima, plinu, vino-voj lozi, u kotliću ili oraniji neki i u loncu. Videsmo tronožce i verige od metala ali i od prirodnog drveta kao ekološku varijantu. Zatim, luk pogačar ili obični, paprika hor-goška ili domaća radinost, meso sa sitnijim ili krupnijim kockicama, sve su to bile male tajne velike kuhinje. Atmosferu su podgrev-

ale i “mučenice’, “prepečenice”, “ljute”, “meke” i ostale koje otvaraju dušu i stvaraju kulinarsku inspiraciju. Bogami, videsmo i “kratko presečeno” i “malo crno” ali i ovo-godišnju slatku berbu koja blago rezi. A sve u cilju dobrog štimunga, da se nazdravi sa kolegama i konkurencijom i da se pokaže pravi domaćin. Šta reći o načinu pristavl-janja i dinstanju. Nemamo mi toliko papira u ovom članku da objasnimo taj sremački, bački i banatski pristup. Dovoljno je reći da je mio miris ispunio ceo Sajam. I po hala-

ma se osećao. Da ne zaboravimo i posetioce, kibicere i stručne savetnike. I tu su se lomila koplja ko ima bolji predlog kako se finalno treba “doraditi” ukus.

A onda je došao trenutak istine. Stručna komisija u sastavu Ilija Prekogačić, Dragan Pajić I Nikola Vuksanović su uzeli uzorke za degustaciju. Ocenjivalo se sve. I boja i ukus i gustina i šmek i ljutina i...ma sve i objektivno i subjektivno. I za divno čudo, komisiji se ukus podudarao. Nije bilo pregla-savanja, nameštaljki, favorizovanja, diskreci-ja sa brojevima se poštovala... i na kraju, evo rezultata.

V mesto..........ekipa iz Lu Stara PazovaIV mesto..........ekipa iz LU DespotovaIII mesto...........ekipa iz LU NadaljaII mesto.......... ekipa iz LU BegečaI mesto..........ekipa iz LU Žitišta Najlepši štand za pripremu u aranžer-

skom smislu pripao je LU Rumi. Na svečanom ručku, uz prisustvo od preko 200 lovaca-posetioca i više desetina zvan-ica, nagrade je podelio državni sekretar u Ministarstvi poloprivrede, šumarstva I vodoprivrede Vlade Republike Srbije Danilo Golubović. Ovom dogadjaju su prisustvoli i visoki zvaničnici LSV na čelu sa predsedni-kom Milanom Pažinom. Organizator se po-starao za prigodne nagrade i dobar orkestar koji je upriličio dodatnu atmosferu za fino lovačko druženje.

Opšti zaključak je da smo ispratili jed-nu lepu i dobro organizovanu manifestaciju. Sve je bilo dostojno lovačkog nivoa a oni koji nisu prisustvovali, uskratili su sebi lep uži-tak. No, vidimo se sledeće godine da prover-imo ove majstore kotlića. Možda će jos una-prediti svoje kulinarsko umeće.

Bićemo tamo da proverimo.

PAPRIKAŠI NA 25 NAČINA

TRGOVCI UGLAVNOM DOBRO PROŠLI

VLG PRESS VLG PRESS

dominirao oružarski program “Sabatti”-ja sa linijom pusaka Adler, Olimpo, Falcon, Saba, Master i Forest. Tu se moglo videti vrlo up-otrebljiva i dopadljiva “Hillman”garderoba i “Marshal” čizme.

Novosadski ‘Super Tane’ je izložio proizvode italijanske firme “Marocchi” koju revitalizuje na našem tržistu posle par godina pauze koju je napravio prethodni uvoznik. Lepo je videti modele kombino-vanih pušaka ili dvokuglara iz linije Finn Classic. Izdvajamo i manje poznate ali vrlo kvalitetne “Steiner” optičke uredjaje. Tu su i “Marttini” finski noževi koji plene svojim kvalitetom i upotrebnom vrednošću.

“Capriolo” je imao nastup u punom sjaju. Primetan je bio njegov dobro osmišl-jen štand. Zvezda postavke je svakako Sauer 303 Limited Edition sa cenom od 875.879 din. Najskuplja puška sajma. Primerak br.3

od 260 ukupno napravljenih. Pored toga, videsmo i trenutni evropski hit, karabin Sauer 101. Od ekskluziviteta je predstavljen i Blaser R8 u PVC kundaku. Neki i to vole. Nama Blaser ne “čuči” u plastici. Nikako. Da napomenemo i odevne marke Blaser, Per-cussion i fantastične nordijske komplete za zimu “Fjall Raven”. Ako imate dublji džep...topla preporuka jer je to najotpornije platno na svetu. Voskirano prirodnim putem.

“Canona” iz Leskovca je imao do-bre čizme “Lemigo” vrlo mekane i anatoms-ki prilagodljive. Da podsetimo na njihove vrhunske “Leupold” i ekonomske “Redfield” optike koje su privlačile pažnju.

Paleta “Merkel” pušaka je delovala im-presivno. “Franchi” poluautomati, takodje.

Za kraj...

Za kraj pomenimo i ostale učesni-ke, ukratko. Naše nožare, Miletu Ćurčića i Miroslava Grošina, majstore svog zanata. Pomenimo i “Jet Beam” lampe sa modelom BE 40 koja je bila svojevrsna zvezda sajma u domenu rasvete. Pomenimo i konfekciju “Karalić” , zatim proizvodnju “Mile Dragić” sa svojoim namenskim proizvodima za voj-sku i policiju , te “Swiss Stel” sa “Victorinox ” programom i doo, “Kristal” sa kuhinjskom paletom noževa. Ako smo nekog zaboravili , veliko izvinjenje.

I tako, sajam je bio i šta više da se prča, parada svega i svačega i trebalo ga je poseti-ti. Praznik za oči, pustoš za džep... ali takva nam je lovačka sudbina. Vidimo se sledeće godine na istom mestu.

VLG press

Kako su prošli trgovci na ovogodišn-jem sajmu Lorist pitali smo njihove vodeće ljude.

U beogradskom Snajperu ne kriju za-dovoljstvo ovogodišnjim prometom koji je veći za 10% od prošlogodišnjeg. Kako nam je rekao Dragan Savić, direktor ove firme sa-jam bi trebao da traje šest dana umesto pet, koliko je trajao ove godine.

Na ovogodišnjem sajmu učestvovala je i Fabrika lovačke municije „Stepski soko“ iz Čajetine. Prema rečima Dragana Vasiljevića, vlasnika evidentno je da je poseta ove godine bila bolja i ostvaren je veći promet za 30% u odnosu na prethodnu godinu. Očigled-no raste rejting ovog srpskog proizvođača lovačke municije.

Trofej Beograd tradicionalno izlaže na Novosadskom sajmu. I oni smatraju da je poseta ovogodišnjem sajmu veća a ostvarili su veći promet u odnosu na prethodnu go-dinu.

Novosadska firma Super tane imala je manji promet nego prošle godine a po njima bilo je manje potencijalnih potrošača. Pro-davali su uglavnom sitnice a promet skupljih je ove godine bio u padu u odnosu na pre-thodnu godinu.

Leskovačka Canona takođe nije za-dovoljna prometom jer misle da su posetioci bili uglavnom pasivni posmatrači. Ipak ova firma je ostavrila promet na nivou prošlogo-dišnjeg

Požarevačka firma Grof takođe mis-li da su ove godine posetioci bili uglavnom posmatrači jer su zabeležili prodaju na nivou prošle godine.

Bačkotopolski Capriolo je izgleda i na ovom Loristu zabeležio najbolje rezul-

tate. Prema njihovom mišljenju bilo je više platežno jačih kupaca pa je Capriolo ove go-dine više prodao skupog oružja nego onog jeftinijeg. Njih posebno raduje veliki broj rezervisanih pušaka i to baš onih najskupljih.

Jedina firma koja je zabeležila manji promet od prethodne godine je kragujevački

Meteor stil. Oni su ove godine pazarili man-je za 10% nego prethodne. Žale se na slabu kupovnu moć posetilaca.

Inače prema informacijama koje smo dobili od Novosadskom sajma prodato je 17.578 ulaznica za pet dana koliko je sajam trajao.

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

1514

Pobednici takmičenja u kuvanju lovačkog gulaša

Vrlo uspešan nastup LU “Sonta”

U subotu 14.9.2013 godine u fazanskom prihvatilištu Lovačkog udruženja „Turija“ iz Turi-je u blizini Srbobrana psi lutalice sa napravile pra-vi masakr na fazanima starim 16 nedelja. Dva psa lutalice prosekli su žicu i

upali u prihvatilište. Što davljanjem što ubi-janjem fazana o žicu zbog paničnog straha nastradalo je 230 fazana.

Procenjena šteta iznosi oko 300 hilja-da dinara a lovci Turije na čelu sa predsed-nikom pokušavaju da utvrde odgovornost. Dakle, još jedna izgubljena bitka sa psima lutalicama.

VLG press

Selo Jarak važi u Vojvodini za jedno od najnaprednijih, kako mnogi kažu i na-jbogatijih. Smešteno pored magistralnog puta Ruma-Šabac prepuno je vrednih ratara, povrtara, stočara. I lovaca kako stvari stoje. Ovde bitiše jedno od najstarijih lovačkih društava u Vojvodini, samo je ono u Petro-varadinu starije od njih. Posebno su srećni što su osnivači Lovačkog saveza Vojvodine, ponosno im na zidu u lovačkom domu visi plaketa osnivača. Po organizaciji pripadaju Lovačkom udruženju Sremska Mitrovica i po broju članova najveći su. Broje 60 re-dovnih i tri počasna člana. Površina lovišta je zaista mala, samo 2.500 ha. Ali...nije sve

u površini.- Naše lovište je specifično jer gazdu-

jemo sa 600 ha šumskog lovišta. Naravno, ostali deo lovišta su poljoprivredne površine. Imamo iste probleme koji su karakteristični za Vojvodinu kada je poljoprivreda u pitan-ju, sve se obrađuje teškom mehanizacijom uz primenu hemije, suočavajući se sa prob-lemima paljenja strnjika, kukuruzišta. Sve to zajedno otežava gazdovanje sa svim fondovi-ma divljači, započeo je priču za VLG Dragan Mandić, zamenik predsednika Lovačkog društva „Sremac“ u Jarku.

Ipak vrednim radom i čuvanjem uz pravilno gazdovanje ovi vredni Sremci imaju se sa čime pohvaliti. Iako Srem važi za po-drućje sa malo srneće divljači ovde sa pono-som ističu matični fond od 150 grla srneće divljači. Po tome su jedinstveni u Sremu. I još nešto je ovde jedinstveno. Šumski lov na zeca.

- Obzirom da se zec pred zimu povlači u šumu organizujemo ovaj atraktivan lov. To je klasičan pogonski lov sa dočekom. Obzi-rom da je u pitanju šuma, da bi ste ulovili zeca morate biti izuzetno hitri i brzi jer u protivnom nema ulova. Ovo je zaista poseb-na atrakcija. Inače, zeca imamo u dovoljnoj meri, naročito odkako smo prekinuli lov potkovicom. Grupni lov je omogućio veću

šansu zecu da pobegne a nama mogućnost da uvećamo brojnost uz zadovoljenje lovačke strasti, rekao nam je za kraj razgovora pod-predsednik Mandić.

Unose i fazana zašta su namenjena dva prihvatilišta, jedno u lovištu a drugo tik pored lovačkog doma koji je smešten u selu pored reke Save.

- Izgradilimo smo i betonska pojila za divljač u ataru, unos fazana nam omoguća-va da svaku nedelju izlazimo u lov na njega, zbog šumskog dela lovišta odstreljujemo i pet do šest divljih svinja godišnje. Sve ovo čini da imamo dosta interesa od mladih ljudi da se učlanjavaju u našu organizaciju. Doduše više da love a manje da rade. To moramo menjati. Sve u svemu mislimo da lovstvo u Jarku ima budućnost, rekao nam je na rastanku sekretar ovog lovačkog društva Ivan Sebele.

Na osnovu onoga što smo videli, iz Jarka smo otišli potpuno sigurni u ovo. A došli smo u Jarak zbog njihove nadaleko poznate šicare . Pa evo i rezultata. Pobedio je Rudić Paja-Krušedolski Prnjavor, drugo mesto osvojio je Petričević Goran-Žarkovci a trećeplasirani bio je Vujević Saša takođe iz Žarkovca

VLG press

Bilo je jedinstveno Lovačko udružen-je na nivou opštine Novi Kneževac pod imenom „Srndać“ a onda shodno novim zakonskim mogućnostima podelili su se u četiri. Tako danas na teritoriji opštine ima-mo posebna lovačka udruženja u Novom Kneževcu, Banatskom Aranđelovu, Đali i Srpskom Krsturu. Mi smo posetili Lovačko

udruženje „Emila Talijan“ u Novom Knežev-cu. Samo pre tri meseca ovde je na redovnoj izbornoj skupštini za predsednika izabran Atila Agošton. Agošton je inače poznati ornitolog i čovek kome je ekologija i zaštita životinjskog sveta na prvom mestu. Po pro-fesiji je doktor veterinarske medicine. Dakle , spoj zaštitara i lovca. Dva u jedan reklo bi se u žargonu.

Udruženje gazduje sa 11.000 ha i ima-ju 170 članova.

- Moj program rada zasniva se na jednostavnom, sačuvati divljač i poboljšati stanje sa brojnošću i kvalitetom uz maksi-malni broj izlazaka lovaca u lov. Naravno za sve lovce. Tako smo na ribnjaku posle prvog decembra omogućili lov pataka sva-kodnevno. Već na početku svog mandata vidim da će biti izvesnih problema pre svega u odnosima sa poljoprivredom ali i mesnom zajednicom kao predstavnikom države. Po-digli smo mnogo šumskih remiza koje danas navodno nisu naše a radi se o površini od

70 ha. Sada one predstavljaju predmet krađe drveta a da mi praktično nemamo pravo pristupa istim površinama. Uz sve to veliki deo pašnjaka nestaje kao posledica tzv „divl-jeg oranja“ gde pojedinci uzurpiraju državno zemljište i jednostavno uništavaju pašnjake koji su bili stanište određenih vrsta divljači, rekao nam je novoizabrani predsednik LU Atila Agošton.

Da je ovo veliki problem uverili smo se u Mokrinu gde je usred rezervata velike droplje takođe poorano mnogo pašnjaka opet kao posledica uzurpacije državnog zemljišta. Isti slučaj beležimo i u Srpskom Krsturu.

Ipak, Agošton lovca vidi kao zašti-tara i misli da će uspeti da se izbori sa ovim problemima. A redakcija VLG mu želi da u tome uspe. O radu i problemima vezanim za lov neki drugi put. Kako stvari stoje en-ergični predsednik će imati šta da nam kaže u budućnosti.

VLG press

Puštali su 200 fazančića, svake godine poslednjih 20 godina. I tako je trajalo dok je situacija u polju bila normalna a efekti ispuštanja merljivi dobrim rezultatima. A onda je počela intenzivnija poljoprivredna

proizvodnja, sve veće i brže radne mašine, inten-zivnija hemija u ratarskoj proiz-vodnji, sve veća proizvodnja u baštovanstvu. Uz to paljenja strn-jika, kukuruziš-ta i svih drugih ekoloških nedaća učinili su da je fazanu kao divljači sužen prostor za razvoj.

- Očigled-no nešto je trebalo menjati. Naročito kod uzgoja fazanske divljači. Kad je zec u pitan-ju ti problemi nisu drastični jer su u sušnim godinama radili zalivni sistemi, plus naši bunari koje smo mi iskopali. Uz to moram

napomenuti da smo broj predatora značajno redukovali. Ali za fazana je stari način is-puštanja bio poguban sa vrlo lošim rezultati-ma u odstrelu. Upravo zato je naše rukovod-stvo donelu odluku o podizanju nove volijere sa čuvanje fazana do samog lova ili kako se popularno kaže „do pred pušku“, rekao nam je Dejan Milkov sekretar Lovačkog udružen-ja „Podunavlje“ Beočin.

Napravljena volijera je površine 2016m2 a smeštena je u reviru Jarebica Fu-tog. Izvođač radova bila je firma „Luks In-ženjering“ iz Futoga čiji je vlasnik poznati lovni radnik Zoran Lukić. Vrednost uloženih sredstava je 1,5 milona dinara od čega su od Pokrajinske vlade dobili samo petinu. Ostalo su sopstvena sredstva koja su ostvarena pri-hodom iz lovnog turizma.

Svečano, 13 oktobra, na otvaranju je-senje lovne sezone, fazansko prihvatilište u Futogu je pušteno u rad.

VLG pressTradicija koju Horgoš neguje deceni-

jama, dani kada se beru plodovi minulog rada u poljoprivredi, obeležavaju se svečano svake jeseni pa tako i ovog 2013 leta gos-podnjeg. Okuplja se mnoštvo sveta iz celog regiona, naročito puno gostiju iz susedne Mađarske. Bude tu više hiljada ljudi, bogat kulturno-umetnički program, defile svih gostiju obučenih u narodne nošnje svojih mesta. Prava fešta Berbanskih dana . I tu lovci i Lovačko društvo „Graničar“ Hor-goš koje je u sastavu Lovačkog udruženja „Kapetanski rit“ iz Kanjiže uzimaju aktivno učešće. Četrdesetak lovaca duž glavne ulice

kuva lovačke paprikaše i gulaše a sve kako bi se pristigli gosti osećali prijatno u Horgošu.

Kako nam reče Steva Marjanov, pred-sednik ovdašnjeg lovačkog društva i LU „Ka-petanski rit“ u Kanjiži koji je bio zadužen u selu za lovački program da je ovo samo jedna od manifestacija u kojima su lovci i lovačko društvo nosioca dela programa.

Tako je bilo i ove godine. U goste za ovu manifestaciju su pozvali svoje pobra-time, Lovačko udruženje „Borčići“ iz Šipra-ga, Kotor Varoš, BiH-RS, Lovačko udružen-je „Kopaonik“ iz Leposavića i Lovačko udruženje „Fazan“ iz Lozovika. Okupili su se

pobratimi da zajedno podele sreću i zadovol-jstvo ne samo berbe nego i činjenice da su zajedno.

- Mi smo došli iz BiH-RS iz Kotor Varoši. Naše udruženje broji 250 članova a gazdujemo na površini od 21.300 ha. To je pretežno brdsko planinsko lovište koje ima osim divljih svinja i srneće divljači i medve-da. Ima naravno i vuka. U posednjih de-setak godina tradicionalno dolazimo mi u Horgoš a njihovi lovci kod nas. Naravno isto činimo i sa lovcima Leposavića i Lozovika. Danas smo ovdje i radosni smo, lijepo je vi-djeti naše pobratime i družiti se sa njima Još smo radosniji kada nam oni uzvrate posjetu što se naravno dešava svake godine. I ove godine ih očekujemo za Sv.Luku kada naša opština slavi svoj dan. Ovaj poziv lovcima Horgoša lično je poslao načelnik optine Ko-tor Varoš, rekao je za VLG Radenko Perišić koji je predvodio delegaciju iz Kotor Varoši. Perišić je inače veliki lovni radnik i nosilac je Zlatnog ordena LSRS i Zlatne plakete LSV KiM kao i više drugih priznanja.

Druženje bratskih lovačkih udružen-ja se nastavilo do duboko u noć, na sreću i slavu lovačku i berbanske dane u Horgošu.

VLG press

U TURIJI PSI LUTALICE UBILE 230 FAZANA NAPREDNI I VREDNI

NOVI PREDSEDNIK, PROBLEMI STARI

NOVO PRIHVATILIŠTE ZA PRIMER

POBRATIMI NA BERBANSKIM DANIMA U HORGOŠU

VLG PRESS VLG PRESS

Iz LU „Emil Talijan“ Novi Kneževac

Iz LD „Sremac“ Jarak

Iz LU „Podunavlje „ Futog

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

1716

Vredni futoški lovci

Predsednik LU, dr Atila Agošton

Levo, zamenik predsednika LDDragan Mandić i sekretar Ivan Sebele

Zajednička fotografija za uspomenu pobratima iz Kotor Varoši, Leposavića, Lozovika i Horgoša

Bili smo u Žarkovcu nadomak Rume na Svetoilinskim danima. Ispred novoizgrađenog lovačkog doma igralo se, pevalo i kuvao lovački paprikaš. Znaju to Sremci dobro organizovati. Pa nije džaba odavde potekao čuveni Sremački bećerac. Znaju se veseliti ali i raditi, baš onako kako treba. Malo Lovačko društvo „Fazan“ Žar-kovac u okviru Lovačkog udruženja „Srem-ac“ Ruma je malo samo po broju članova od njih samo 20. I površinom lovišta od svega 3.200 ha. Ali.... po rezultatima i kako gazdu-

ju taj epitet gubi svaki smisao. Ovde je zec u solidnoj brojnosti sa dva izlaska na njega, fazan se unosi pred pušku odnsono čuva do tada u novoizgrađenom prihvatilištu po svim stručnim standardima. Ovde se lovi i divlja svinja iako šumi ni traga nema . Jed-nostavno divlje svinje siđu sa Fruške gore i uđu u ogromne table pod kukuruzom. I to je prilika da lovci Žarkovca okupe veliki broj lovaca za grupni lov . Naravno od toga se i zaradi.

- Izgradili smo nov lovački dom na kome još samo treba da se u potkrovlju za-vrše dva apartmana. Pored smo napravili fazansko prihvatil-ište za 500 fazanskih piilića. Započeli smo sređivanje okućnice oko lovačkog doma, ovde će uskoro biti letnjikovac, malo jezero, praktično biće to izletište ne samo za lovce nego za celo selo. Posebno smo ponosni što u saradnji sa seskim struktur-ama imamo odličnu

saradnju sa svim organizacijama. Lov i lovstvo u selu vode i nose sve ono što čini društveni život jednog mesta. Mi to vidimo kao budućnost, jer objektivno lovačka orga-nizacija svojom snagom treba da bude nos-ilac razvoja u svojoj sredini, rekao nam je Zdravko Devrnja, lovnik u Lovačkom društ-vu „Fazan“ Žarkovac i lovočuvar u lovačkom udruženju.

Otišli smo iz Žarkovca uz samo jednu misao, mali ipak mogu biti veliki. Lovci iz ovog malog sremačkog sela su najbolji prim-er za ovo.

VLG press

Davne 1954. godine osnovano je Lovačko društvo u Knićaninu i uspešno se održalo sve do danas. Društvo raspolaže lovištem od oko 6,5 hiljada hektara. Kon-figuracija lovišta se sastoji od dela obradive zemlje, pašnjaka, trstika, rita, šume i malih šumaraka. Sa zapadne strane LD nalazi se reka Tisa. Na severu se proteže reka Begej koja se uliva u Tisu, a sa druge strane reke Begej nalazi se poznati rezervat ’’Carska bara’’. Na jugozapadnom sektoru je ušće reke Tise i Dunava. Jednim delom lovište i izlazi i

na reku Dunav. Svi naši reviri raspolažu bogatim fon-

dom kako lovne divljači tako i bogatim fon-dom zakonom zaštićene divljači, pogotovo ptica. Od krupne divljači u lovištu se nala-zi evropski jelen (manja populacija) čije se prisustvo stalno prati i zimskom prihranom pokušava da zadrži s’ciljem da se uveća bro-

jno stanje što je realno moguće s’obzirom na pomenute uslove koji odgovaraju ovoj vrsti divljači. Srneća divljač, čija je brojnost na zadovoljavajućem nivou, se takodje stal-no prati i u zimskom periodu veoma dobro prihranjuje za šta je izgrađen veliki broj hra-nilišta i solišta. U prethodnim godinama lovni turizam na ovu vrstu divljači je činio značajan prihod našem lovačkom društvu. Divlja svinja je trenutno u stalnoj je ekspan-ziji i stalno se vrši zimska prihrana iste. Zec se na ovim prostorima veoma dobro održao.

Sigurno je da ga nema kao davnih šez-desetih kada se hvatao m r e ž a m a zbog izvoza za Italiju, ali je najbro-jnija sitna lovna divl-jač na ovim prostorima.

Nažalost, ima i dosta predatora poput: ja-zavca /premnožen/, šakala i lisice. Fazan je takođe, kao i zec, jedna od najbrojnije sitne pernate divljači čija se brojnost postiže oču-vanjem i gajenjem postojećeg fonda kao i unosom fazana u lovište tokom letnjeg peri-oda. Razmišlja se i o izgradnji prihvatilišta za ovu vrstu divljači. Godišnje se ispusti

oko 350 fazanskih pilića. Što se tiče krivolo-va svi lovci učestvuju u suzbijanju ove vrste lova i imamo dobru saradnji sa PU Zrenja-nin, kao i sa njihovom stanicom u Perlezu. Brojno stanje lovno-tehničkih objekata je: 16 visokih čeka, 6 hranilica za divlje svinje, 20 hranilica za srneću divljač, 6 kotarki sa ispustom za kukuruz, kao i 50.tak solišta. Ta-kođe postoji i jedan broj uredjenih čeka za čekanje sa zemlje.

Lovačko društvo broji 77 članova. Godine 2009. Društvo je dobilo i plaketu Lovačkog saveza Srbije. Krajem prošlog milenijuma potpisana je povelja o bratim-ljenju sa Lovačkim udruženjem ’’Vladan Milošević’’ iz Knića. LD poseduje brvnaru čija je svrha okupljanje lovaca pri odlasku i povratku iz lova i druženje lovaca prilikom organizovanja raznih lovačkih manifetaci-ja. Na lokaciji u blizini brvnare nalazi se i streliište za gađanje glinenih golubova. Tre-nutno se vrši rekonstrukcija dela knićanskog Doma Kulture, površine preko 120 kvadratni metara, koji će biti u funkciji lovačkog doma. Društvo organizuje više lovačkih mani-festacija tokom godine kao što je gađanje glinenih golubova, gostinski lov, lovački bal...Počele su i aktivnosti na pripremi obeleža-vanja i proslave jubileja 60 godina postojanja lovačkog društva početkom naredne godine.

ing. Miroslav Milenović

BUDUĆNOST STIŽE

JOŠ MALO, PA JUBILEJ...

VLG PRESS VLG PRESS

Ono što se dešavalo na Zboru Lovačke sekcije Bač u okviru LU „Bač“ iz Bača nije dostojno lovačke organizacije pa ni Kodek-sa lovaca. Toliko vređanja i ružnih reči vaš izveštač odavno ili bolje rečeno nikada nije čuo na jednom lovačkom skupu, a pisac ovih redova ima popriličan staž u lovstvu.

A sve je počelo dobro, izneseni iz-veštaji o minuloj letnjoj sezoni, kuplje-na i izneta hrana za divljač. Predsed-nik sekcije Boris Jošić i lovočuvar Ivan Azaševac detaljno su opisali učinjeno. Od uspešnog odstrela srn-daća, završene letnje lovne sezone, do odstreka jednog jelena koji se pojavio u ovom lovištu. Azaševac je posebno apostrofirao pad brojnosti zeca kao i ugroženost lovišta primenom teške mehanizacije u ratarstvu. I činilo se da Zbor ide u dobrom i konstruktivnom pravcu. A onda je počela kakonada diskusija koje nisu na nivou da budu

citirane u ovom novinarskom članku. Model diskusija je klasika, ko je ukrao pare, navod-no nezakonito poslovanje i mnogo toga. Nisu urodili plodom ni izveštaji svakog čla-na ponaosob Nadzornog odbora koji su tvr-dili da je sve u duhu zakona. Naravno, nije na vašem dopisniku da tvrdi ko jeu pravu ali jedno je sigurno, ovo nije način za rešavanje

bilo kog problema. Boris Jošić, predsednik ove sekcije

je na kraju zahtevao da mu se glasa o pov-erenju, Zbor je sa tri glasa protiv i jednim uzdržanim ipak izglasao da Jošić i dalje obavlja ovu funkciju.

VLG press

Najmanje lovačko udruženje u državi Srbiji, najmanja površi-na lovišta kojim gazduje jedno udruženje, samo 3.500 hektara, najmanji po broju članstva, samo 65 a sa sigurnošću možemo tvrditi spadaju u one najveće. Naravno po rezultataima i načinu gazdovanja. I još nešto, po načinu vođenja evi-dencije i svega ostaloga što Zakoni Srbije nalažu.

Dobro došli u priču o Lovačkom udruženju „Nadalj“ u Nadalju.

Renoviran lovački dom u centru ovog omalenog bačkog sela. Pored novoizgrađene prostorije za obradu trofeja sa hladnjačom, sve okrečeno, stolarija nova, kancelarija sa novim računarom, nova Lada Niva, nov LCD televizor. Ovde se može osim regularne obrade trofeja srndaća i meso sk-ladištiti, takozvano privremeno skladištenje i pregled. U dvorištu lovačkog doma, čar-dak sa hranom za divljač, malo prihvatilište za fazane. Jednostavno rečeno ekonomija u malom.

- Ima nas 65 članova i svi smo aktivni i složni. Uložili smo dosta sredstava za is-punjenje zakonskih normi kod pregleda mesa i obrade trofeja, renovirali smo lovački dom, napravili salu za svakodnevna lovačka druženja, nju koriste i druge seoske organi-zacije, kupili smo zemlje za setvu i proizvod-nju hrane za divljač. Ulažemo u divljač i jed-nostavno ovde sve funkcioniše, rekao nam je ponosno predsednik LU Branko Tucić.

Branko Tucić je predsednik već 15 godina. Vešto vodi ovo udruženje, razultati neumoljivo pokazuju uspešnost.

- Možda će te se čuditi kako sve ovo uspevam a imam samo šest razreda osnovne škole. E pa sve ono što ne znam znam ko zna i upravo takve ljude angažujem, ako su prav-na pitanja onda je tu Slobodan Grdinić, ako treba finansijska pomoć onda su tu naši stal-ni sponzori, Debeljački ZZ, Miroslav Andrić iz Novog Sada i naš Rajko Tucić. Naravno puno nam je pomogla i Vlada Vojvodine. Sve to uz naše vredno članstvo čini da lovačko udruženje funkcioniše besprekorno i složno. Ovde nema politike, naš jedini moto je divl-jač i njeno unapređenje, zaključio je pred-sednik Tucić razgovor za naš list.

Lov je u Nadalju posebna priča. A razgovor o njemu smo vodili sa Stevanom Munjinom upravnikom lovišta i Brankom Vujkovim, lovnikom. Ono što smo čuli i vi-deli treba da bude uzor svima. Prosto, kako

to oni rade može biti pokazna vežba za ostale stručne službe. Pokazali su nam evidenciju, godišnje planove, realizaciju odstrela, kako vode dozvole za lov i sve ono što zakon nalaže i ne nalaže. Jednstavno ne postoje reči koje bi objasnile ovu pedantnost. Tek, evo predloga VLG svim koji žele da menjaju rad svojih stručnih službi, dođite u Nadalj, učite i naučite.

Pa da zaključimo našu priču o malom velikom lovačkom udruženju „Nadalj“ Nad-alj. Uz poziv okolnim lovačkim udruženji-ma da ovde uz minimalnu nadoknadu mogu lagerovati svoje meso divljači Stevan Munjin, upravnik lovišta nam poručuje da su poseb-no zadovljni saradnjom sa Lovački savezom Vojvodine ali ostaje žal zbog loših odnosa sa Lovačkim savezom Srbije. Tek, ovde valjda zbog toga vise zastave oba Saveza. Valjda bi tako trebalo i da bude. Ili bolje rečeno još jedna lekcija iz Nadalja.

VLG press

NEDOSTOJNO LOVAČKE ORGANIZACIJE

E... OVAKO TREBA

Sa Zbora sekcije u Baču

Iz LU „Nadalj“ Nadalj

Iz LD „Fazan“ Žarkovac

Lovačko društvo Knićanin

Rukovodstvo LU “Nadalj” Nadalj

Lovnik Zdravko Devrnja

Letnjikovac u izgradnji

Lovci Knićanina na radnoj akciji

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

1918

Članovi skupštine lovačke sekcije Bač

Po nama, takva žeđ za informacijama mladih i obrazovanih ljudi govori o tome da ne dobijaju blagovremene,

valjane i dovoljne količine znanja kroz sistem obrazovanja koji bi trebao da edukuje lovce.!

Lovačka puška... mlad lovac danas ima dobar izbor

glatkocevnog lovačkog oružja u Srbiji. Može da bira između jednocevnih ili dvocevnih prelamača bok i položene konfiguracije, poluautomata i ’slajd ekšn“ pušaka, odnosno

pumparica u velikom broju kalibara. Trenut-no po prodavnicama ima i izbor uveženih polovnih pušaka. Šta početnik da izabere za prvo oružie? Konzer-vativna stara škola sa prezirom će odbaciti poluautomate i pump-arice i preporučiti lovačku dvocevku položene ili bok kon-figuracije. „Staroverci“ se kunu u kalibar 12, dve obarača i fiksne čokove dok „novover-ci“ prihvataju i kalibar 20, mobilne čokove, mušicu od fibera, jednu obaraču i ejek-tore kao civilizacijsko dostignuće. Koplja se lome i kod poklanjan-ja poverenja novom ili polovnom oružju. Nije zlato sve što sija ! Ova stara narodna se može primeniti i na novo i na polovno oružje. Kod polovnjaka mogu se naći primerci koji svojom vrednošću, kvalitetom izrade i zanatskom umetnič-kom vrednošću služe na ponos i čast imao-

ca. Uglavnom se uvek izbor svede na dva – tri pitanja. Novo, staro, jeftino, skuplje..?

Polovno, jeftinije oružje, ima pred-nost u tome sto se mladi lovac uči, kristališe utiske, pravi razlike i kreira stav. Posle toga, sa definisanim afinitetima, lako će dok-upiti novu, skuplju pušku ili će biti svestan vrednosti koju već ima u rukama. Ponekad “polovnjaci”, koji su “malo prešli” znaju nad-mašiti kvalitet neke nove puške. Kupovi-na nove, vrednije sačmarice rešava dileme kvarova i servisa /gde su polovne podlozne

tim mogućnostima/ i može se posmatrati kao dugoročna investicija. Mladi lovac mož-da neće biti svestan njene upotrebne vredno-sti i mogućnosti, ali će tokom eksploatacije sve više videti prednosti investicije u novoj, kvalitetnijoj i skupljoj pušci. Ono što može-mo posavetovati, kod izbora prve puške tre-ba zaboraviti na gravure, hrom, turske orahe, sajd pločice i ostalu šminku. To će doći vre-menom i spoznajima, da ne kažemo građen-jem ukusa. Za početak je važno iskoristiti maksimalne potencijale osnovnih modela. Jer i osnovni model i “nakinđureni” odstrel-juju istovetno. Mnogo je važnije da prva puška bude sa proverenim mehanizmom, sigurnim bravljenjem i pouzdanim životnim vekom.

Pošto su ukusi različiti i ima nas raznih pod kapom nebeskom, da kažemo i neku o prokuženima a junoše neka sami formiraju stav. Poluatomati i pumparice su specijalizo-vana oružja. Njihov glavni adut i magnet za budućeg lovca jeste velika popularnost koju duguju akcionim filmovima i broju metaka u magacinu. Njihova prava upotrebna vred-nost vidi se u lovu na barske ptice gde usled magnum kalibra i brzine dejstva - prelamače ostavljaju za koplje iza. To je jedina prednost, a za one koji brzo prepunjavaju dvocevke ni to nije neki adut. Međutim, u običnom jesen-jem lovu, dvocevka je u prednosti i te kako. Dve cevi, različiti čokovi, mogućnost selek-tivne paljbe. O dugovečnosti da ne pričamo. To više nije stvar afiniteta već praktične upo-trebe i dokazanih vrednosti.

Lovački karabinNekada se smatralo da lovac koji uz

lovačku pušku poseduje i lovački karabin u nekom univerzalnom kalibru rešio je sve probleme sa lovačkim oružjem. Tu je na tronu sedeo domaći proizvođač, sa puškom obrtno čepne konstrukcije u formacijskom kalibru i... Amin. Sreća pa su se tu stvari malo promenile. Trenutno izbor kod olučenog lovačkog oružija je jako zanimljiv. Na tržištu se nude lagane jednocevne i jednometne konstrukcije – kiplaufi, teže višecevne i višemetne konstrukcije položene i bok kon-

Piše: VLG Press 

PRVA PUŠKA I PRVI KARABIN

Korisni saveti za mlade lovce

Pre svega, čudno je da mladi lovci postavljaju pitanja (a dobili smo ih poprilično na adresu redakcije) na koje su trebali dobiti odgovore tokom pripravničkog staža ili kroz pripremu za polaganje lovačkih ispita.

figuracije – dvokuglare, trokuglare i firlinzi, standardni obrtno čepni višemetni karbini fiksnih cevi, obrtno čepni karabini višemet-ni, promenjivih cevi (kao instant kafe 2 u 1 i 3 u 1) , poluautomatski karabini a pojavi se i poneki “šerif ” od prekobare sa slajd – pump ekšn sistemom repetiranja. Sve u svemu, i ovde se odabir svodi na maximu - Koliko para, toliko i muzike. To je barem jasno.

I u ovom slučaju ne treba žuriti sa sk-upim verzijama i magnum opcijama. Iskus-ni lovci, sa ’pređenom kilometražom’, ozbilj-no savetuju da prvi karabin u lovačkoj vitrini bude obrtno-čepne konfiguracije. Stari, dobri Mauser sistem m-98 /čitaj M-70/. je

najbolji izbor. Sa kupovinom Zastavinih modela nećete pogrešiti jer sa njom dobi-jate sve što imaju i druge, nadaleko čuvene marke, izuzev izgleda i finiša. Sve je tu, i preciznost i funkcionalnost i dugovečnost i sigurnost. Cena je više nego povoljna i to ostavlja mogućnost da se pribavi solidna montaža i optika koja uveliko prelazi cenu same nabavke „golog“ karabina. Da pod-setimo, bez “čvrste montaže”’ i optike koja drži “nulu”, svaki karabin je bezvredan pa makar bio Blaser, Steyer, Krieghoff, Brown-ing... Ukoliko se ne puca na daleko, može se razmisliti i o kupovini rezervnih cevi za pos-tojeću sačmaru. Mnogi lovci cene ovakvu

konfiguraciju jer sve ostaje isto po stečenoj navici. Isti kundak, položaj, okidanje. A ka-libri? A prvi karabin je poželjno imati neki koji je u dijametru zrna između 7 i 8mm jer će drugi, po pravilu biti neki od 5.6-7 mm. Time će biti pokrivene sve lovne situcije na severnoj hemisveri i u Srbiji, naravno. Polu-automat, da ili ne za prvu pušku. Stvar afi-niteta i potreba u odnosu na divljač koja se najčešće lovi. Pri tome, moramo biti svesni ograničenja, preciznosti i funkcionalnos-ti poluautomata ili sve njegove prednosti i mane. Ako pitate pisca ovih redova...polu-automat ne treba biti prvi karabin.

NASMEJTE SE ZA BOGA MILOGA

Na skoro svim internet društvenim mrežama ili lovačkim forumima „kačimo“ svoje fotografije iz lova sa odstreljenom divljači koje ne samo da iriti-

raju javnost već donose lovcima i lovstvu ogromne štete. Sa malo znanja i poštovanja prema odstreljenoj divljači možemo napraviti fotografije na koje će mo biti ponsoni i u svojim albu-mima sačuvati za pokoljenja koja dolaze.

Kako napraviti fotografiju sa trofejom divljači na koju će te biti ponosni?!? Bez scena u kojima jezik visi iz usta, divljač beživotno leži na haubi terenca ili automobila, ili ih držite za rogove ili ste ne daj Bože uzjahali ili nogu stavili na divljač, i apsolutno najužasavajuće od svega divljač koja je obešena za vrat u nečijoj garaži ili ispred nekakve vikendice.

Što trebate raditi?!? Malo planiranja, malo vremena, i nešto kreativnosti će

vam pomoći da napravite fotografije koje ćete sa ponosom moći pokazati bilo kome. Fotografije koje će verno predočiti trenutak i iznad svega drugoga, iskazati počast divljači koju ste ulovili

Nekoliko činjenica određuje šta i kako uslikati trofejne fo-tografije. Ako imate prijatelja koji vam može pomoći pri fo-tografisanju možete poneti pristojni jednokratni fotoaparat u ruksaku. Oni zauzimaju zaista malo mesta i gotovo da nemaju težine. Naravno ako ste sami, biće vam potreban ‘’pravi’’ foto aparat sa mogućnošću automatskog objektiva. Iskoristite palo stablo, veliki kamen, vaš ruksak, ili bilo šta drugo što vam je pri ruci a može poslužiti kao stalak za fotoaparat. Lično sam tako slikao neke od svojih najboljih fotografija. U svakom slučaju, potrudite se da imate pri ruci fotoaparat sa blicom, (ili barem u blizini, u vašem vozilu.)

Nemojte oklevati da slikate puno fotografija. Znaće te da je dosta kada vam se kolega lovac počne žaliti ili vas počne zvati ‘’Mis Srbije.’’ Bez obzira šta radili, nemojte se zaustaviti posle jedne ili dve fotografije. Nameštanje divljači za fotografisanje je umetnost sama po sebi. Želite da divljač izgleda dostojan-stveno i iskreno, živo. Pokušajte izbeći ‘’fotografije iz nebeskih visina.’’ Neka se vaš kolega spusti na visinu divljači, približite se, udaljite se, gledajte direktno, pogledajte sa strane, lovac u sedećem položaju, lovac kleči, pridržite životinju ovako, pridržite je onako. Jednostavno, budite kreativni!

Isplanirajte kako će vam fotografija izgledati. Razmislite o onome šta je u pozadini fotografije i kako će to uticati na

celu fotografiju. Ako sunce upravo izlazi i prvi sunčevi zraci se odražavaju na šumskom tlu blizu vas, svakako u tom am-bijentu slikajte divljač. Ako je u blizini posebno lepo stablo ili privlačno okružje ubacite i to u fotografiju.

Kada već govorimo o životnosti, isplatilo bi vam se da uzmete umetne oči za vaš ulov. U veoma kratkom vremenu kod odstreljenog jelena (i bilo koje druge divljači) dolaze do izražaja ‘’mrtvačke oči’.’ Lako možete ulovu staviti te umetne oči i ne samo da će životinja imati naizgled žive oči, nego neće doći do odbleska oka zbog blica. Obrišite svu vidljivu krv, vra-tite životinji jezik u usta, i za Boga miloga BUDITE NASME-JANI!!!!! Lepo se provodite, ne slikate se za vojnički časopis. Opustite se i nasmejte prilikom fotografisanja. Skinite kapu sa očiju. Na fotografiji želimo videti i vas.

Stavite nešto čvrsto ispod grudnog koša jelena da bi ga malo izdigli.... to će pomoći da životinja izgleda punije. Kada životinja leži ne primećujete ali ona je onda na veoma bliskom uglu naspram tla. Podizanje i isticanje grudnog koša će puno pomoći. Takođe, pokušajte da podvučete noge ispod životinje. Time ćete doprineti dodatnoj životnosti vašeg trofeja.

Poravnajte sve stršeće dlake. Možete rukom i sa malo vode slepiti sve nestašne dlake koje su se raštrkale dok ste postavljali životinju u položaj za slikanje.

Matt Mickey

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

2120

Kada je reč o sačmarici, sa lovačkog stanovišta, pretežno su u upotrebi tri kalibra. To su 12, 16 i 20. Odmah

na početku, nije na odmet, da se prisetimo kako se klasifikuju sačmeni kalibri. Kalibar je prečnik bušene cevi. Određuje se brojem kugli istog dijametra koje mogu da se izliju iz jedne engleske funte olova (0,435 kg). Reci-mo, kalibar 20 kazuje da je izliveno 20 kugli od jedne funte olova. Dvadeseticu su nekada davno upotrebljavali lovci u lovu na jarebi-ce, prepelice i ostalu sitnu pernatu divljač. Nekada retka, danas je ova puška sve česće u nasim lovištima. Medjutim, naši lovci uglav-nom upotrebljavaju kalibre 12 i 16.

Kalibar 12 u patroni ima 140 zrna sačme preseka 3,5 milmetara. Kalibar 16 sa-drži u patroni oko 120 zrna sačme, a kalibar 20 ima oko 100 zrna iste veličine. Pri gadan-ju iz puške sva tri kalibra u okruglu metu, prečnika 75 centimetara, na udaljenosti od 35 metara, iz sačmarice istog suženja posi-pa (čok: 65%), metu će pogoditi sledeci broj zrna sačme: kalibar 12 - 91 zrno, kalibar 16 -78 zrna, kalibar 20 - 68 zrna. Zato kalibar 12 daje pri istim uslovima bolje rezultate od kalibra 16, a dvanaesticom možemo da puca-mo nekoliko metara dalje. Zbog toga strelci na glinene golubove većinom upotrebljavaju kalibar 12 . Ovo je stara teorija poredjenja

efikasnosti gde se podrazumeva da patron cal.12 sadrži 34 grama olova, cal.16 -32 grama a cal.20 -28 grama.

Savremeno dobaModerne tehnologije i moderna vre-

mena su donela neke nove vrednosti. Kalibar 16 je izbačen iz nomenklature svih svetskih proizvodjača oružija. Više se ne proizvodi. Žalili mi ili ne, tako je. Čuvena 20-ica se trijunfalno vraća u zivot zahvaljujući ležišti-ma metka od 76 mm i povećanim radnim pritiscima u cevi zbog kvaliteta materijala i novih konstrukcija. Danas , kalibar 20 može

Piše: Predrag Đurđev

IZBOR PREMA SOPSTVENOM UKUSU

Sačmarice u jesenjem lovu

Bokerica, položara ili poluautomat? Svejedno...Mnogo je važnije da prepoznamo kako funkcionišu glatke cevi i na šta obratiti pažnju.

da puca patrone od 36 grama sačme. Iz-jednacio se po efikasnosti, brzini, dometu i učinku sa cal.12. I tako, tu više nije bilo mesta za cal.16. I on polako ide u penziju. Koristi se ono sto je još ostalo u lovačkim vitrinama.

Ukoliko želimo da sačmaricu upotre-bljavamo pretežno u univerzalne lovačke svrhe, onda najbolje odgovara kalibar 12 koji preferira većina lovaca. Sačmarice ka-libra 12 su pogodne za lov krupnije pernate divljači, niske krznašice, dlakavu divljač, crnu divljač i predatore, a sve zbog veće mase sačmenog posipa. Kalibar 20 pre-poručuje se za prepelice, jarebice, šljuke, grlice, goluba grivaša i delimično fazana u toplijem periodu. Za pomenutu divljač je

dovoljna laboracija metka od 28 grama. A ako pred-jemo na 32 grama, loviće-mo isto sto i sa kalibrom 12. Stvar izbora. Samo oprez. Kal. 20 ima manji/uzi posip na daljinama od 35 met. od kal.12 a istu en-ergetsku vrednost. Mod-erna konstrukcija patrona, sa koncetratorom i brzim barutima je donela pravilo da se smanjuje uticaj čoka u rasturu sačmenog sno-pa kod granulacija sačmi preko 2.75 mm. Dvade-setica, po pravilu ima veće početne brzine sačme, ko-risti patrone sa koncetra-torom, veci je radni pritisak i samim tim ima uži snop na vecoj daljini. Zato pažl-jivo, sa kal.20 se lakše pro-mašuje.

Proverimo koncen-traciju sačme-posip

Posip sačme kon-statuje se tako što se puca sačmom dijametra 3,5 mm. u kvadratnu metu od jed-nog metra, na kojoj su oko centra opisana dva kruga, manji krug prečnika 37,5 cm a veći krug prečnika 75 cm. Puca se sa daljine od 35 metara. Pogodci sačme

u većem krugu se sabiraju. Ako je pri gađanju sačme kalibra 12, u krugu prečnika 75 cm, postoji ukupno 91 pogodak (od ukupno cca. 140 koliko sadrži metak) onda računamo ovako: 91 : 140 = 0,65 koje pomnožimo sa 100 = 65 %. Cev ima posip 65 %. Cev sa dobrim posipom treba da ima (u manjem krugu) oko jednu trećinu pogo-daka iz velikog kruga. Moramo biti svesni da su i kod dobrog suženja posipa pogodci iz sačmarice 12 i 16 i 20 efikasni samo na udaljenosti od 45-50 metara. I to u zavisno-sti od krupnoće sačme. Pri većoj udaljenosti širenje sačme je već toliko neprihvatljivo, a njena probojnost toliko smanjena, da se ne

može usmrtiti divljač (odnosno samo dođe do ranjavanja). Zasto? Zakoni fizike su jasni. Gubitkom brzine, predjenim putem, opada i energetska vrednost sačme na mestu nas-trela.

KundakZa efikasnost sačmarice važna je do-

bra izrada unutrašnjosti - duše cevi, nišans-ka linija, mehanizam za okidanje i veličina, oblikovanost i položaj kundaka. Modeli, poput engleskih, bavarskih, monte karlo i sl. su stvar ukusa. Ali želimo li da izabranom sačmaricom dobro gadjamo, moramo ispro-bati da li nam kundak i puška dobro leži. Drugim rečima, ergonomija. I jos jednom... ergonomija. Najvažniji preduslov jeste odgo-varajuća dužina kundaka koja mora odgov-arati lovcu po veličini ruku. Takodje, prilič-no možemo ustanoviti da li nam odgovara dužina kundaka prema telesnoj visini tako što ćemo uhvatiti sačmaricu desnom rukom za vrat kundaka, podići je cevima uvis i stavi-ti je potkovom - petom u pregib lakta desne ruke savijene pod uglom 90 stepeni. Ukoliko smo u stanju da prvim zglavkom kažiprsta komotno dohvatimo prednji okidač, kundak ima pravilnu osnovnu dužinu. Treba znati da kratak kundak prouzrokuje prenizak pogo-dak, a sa dugačkim kundakom će mo imati prebačaj divljači pri pucanju. Visina obrazine kundaka je takodje bitna. Ona obezbedjuje konstantnu nišansku liniju prilikom svakog ubacivanja puške u rame. Prvi znak da visi-na nije dobra je kad nas puška „šamara“. Sve u svemu, kundak daje i balans oružju. Ra-spored masa u njemu je bitan faktor. Okani-mo se debelih, širokih i masivnih izvedbi u predelu pete kundaka i rukohvata jer to su oblici za sportske puške. U neposrednom lovu sa time više gubimo nego što dobijamo.

Patroni Izbor sačme, odnosno veličina sačme

koju treba upotrebiti u lovačkoj praksi za-visiće od divljači koju želimo loviti. O tome smo već više puta pisali a možemo pronaći tabelu i u ovom broju. Preporučuje se da pri lovu za dugi pucanj uvek u cevi stavi-mo krupniju sačmu, jer se drugim metkom puca na nešto veću udaljenost. Ovo pravilo važi za zimske lovove na niskim temperatu-rama. U normalnim okolnostima, a za raz-liku u pređenom putu divljači koja uzmiče, postaraće se čokovi ili korpice - koncetra-tori. Znači, možemo koristiti patrone iste granulacije. Zatim, za odstrel crne divljači iz sačmarice koriste se olovne kugle a na-jpoznatije su sledeći modeli: “brenneke“ „ideal“, „slug“, „sabbot“, „palla“, „diabolo“ itd. a koje su stavljene u normalne čaure za sačmu sa istom ili malo vecom količinom baruta u zavisnosti od zahtevane brzine. Up-otreba ovih metaka dozvoljena je samo pri lovu na divlje svinje i njima možemo bez straha pucati na daljinu do 55 metara i na krupnog vepra.

Odgovarajuću sačmaricu izabraćemo prema ličnom ukusu bilo sa paralelnim cev-ima ili sa cevima koje su jedna iznad druge (bokerica) ili sve popularniji polu - automati. Efikasnost je kod svih podjednaka. Prilikom kupovine nove ili polovne sačmarice treba obratiti pažnju da li moze pucati savremenu municiju koja je pravljena /sve više/ za radne pritiske do 1050 bara. Za par godina, mnoge puške proizvedene sredinom ili u drugoj polovini XX veka, biće upotrebljive samo ako se bude proizvodila municija niskih rad-nih pritisaka ili je budete sami punili. Zato, nije loše, obratiti pažnju i na ovaj detalj. Jer već odavno je postavljen standard radnih pritisaka sačmarica na 1050 bara. Da li je to potreba ili moda...Hmmm, sta reći, o tome sledeći put, u novom broju.

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

2322

Ali nije sve u punjenju i “pražnjenju”, jer ovaj princip rada na lovackim puškama zahteva dodatnu pažn-

ju. Daljnji tekst podjednako podrazumeva problematiku i kod poluautomata sa ožljeb-ljenim cevima kao i sa olučenim.

Naime, poluautomati svojom kon-strukcijom kao i principom rada podložniji su “prljanju” u odnosu na klasične, prel-amajuće lovačke puške. Otvori na baskuli /sanduku/ koji omogućavaju nesmetano izba-civanje čaure i hod ručice zatvarača, su mesta kroz koja nečistoća prodire u sam mehani-zam polu automata. Isto važi i za donji otvor za hranjenje municijom. Prilikom opalenja i hoda zatvarača u zadnji položaj u samoj baskuli se stvara minimalni vakuum. Letn-ji uslovi lova gde je koncentracija prašine i ostalih primesa u vazduhu veća nego zimi, uslovljava bržu zaprljanost. Samim tim i naslage nečistoće u samom mehanizmu dolaze do granice gde se nesmetano funk-cionisanje dovodi u pitanje. Osim nečistoće iz atmosfere, na rad poluautomata deluju i fizičko-hemijski procesi usled ispaljenog velikog broja metaka. Debljina sloja nasla-ga zavisi od finalne obrade delova. Na hro-movanim delovim gde je glatkoća površine veća, nego kod delova koji to nisu...i naslage su manje. Samim tim i održavanje takvog oružja je lakše, što neznači da ga ne treba čis-titi.! Naprotiv.

Što se “higijene” oružja tiče, na-jzahtevnije su puške sa pozajmnicom ba-rutnih gasova. Gasna komora, ventili, klip, cilindar, nosač zatvarača su delovi koji se moraju naročito detaljno očistiti. Naslage čestica koje se na njima vremenom talože, mogu stvoriti izuzetno tvrd sloj, koji može stvoriti zastoj u poluautomatskom funk-cionisanju a neretko i do deformacije pa čak i do pucanja delova. Ova pojava je gotovo redovna kod oružja koje nije pre upotrebe dobro obrisano od podmazivanja. Nauljena površina kod poluautomata je “magnet” za nećistoću i ćestice barutnih gasova. Znaci, netreba preterivati sa podmazom.

To isto važi i za mehanizam. Skidanje samog mehanizma je za mnoge lovce op-

Piše: Predrag Đurđev

ČIŠĆENJE POLU-AUTOMATSKE PUŠKE

Održavanje oružja

Sve više se susrećemo sa poluautomatima po našim lovištima. Naročito ih vole mlađe generacije. Pouzdanos u eksploataciji pri svim, pa čak i u ekstremnim uslovima, kao i jednostavno ruko-vanje, razlozi su sve većem broju ljubitelja ove vrste pušaka.

eracija kojoj ne prilaze. Neki smatraju da je to složena operacija. Izvlačenjem jednog ili dva osigurača (štifta) oslobađa se mehanizam. Preporučljivo je da se isti povremeno opere i tim putem odstrane mehaničke nečistoće. Gotovo je zapanjujuća količina prljavštine koja ostaje u rastvaraču .Taloženjem čestica mehaničke nečistoće u “džepovima” nosača mehanizma izaziva blokadu i deformacije pojedinih delova. Treba napomenuti da se ne prilazi totalnom rasklapanju ni okidackog ni zatvaračkog sistema. Sistem opruga koji se u njemu nalazi može biti narušen deformaci-jom ili gubitkom bilo kojeg dela. To ipak tre-ba povremeno prepustiti majstoru. Barem dva puta godišnje. Nikako ne treba nasilno prilaziti skidanju pomenutih naslaga sa bilo kog dela. Mesto na kome je ova pojava najiz-reženija je magacin. Najčešće je izrađen od legure aluminijuma sa veoma tankim zidom. Mehaničko odstranjivanje “kragne” sa mesta na kojem barutni gasovi deluju na klip mogu dovesti do deformacija i oštećenja a samim tim i do neupotrebljivosti.

Oko čišćenja cevi ne treba puno priča-ti.O tome se većinom sve zna. Međutim, tre-

ba skrenuti pažnju na jedan detalj. Naizgled sitan, gotovo beznačajan, a ume da napravi zastoj i od zadovoljstva u lovu načini ra-zočarenje.To su otvori ili gasni kanali.”sitne” rupice koje se nalaze u gasnom cilindru i na samoj cevi. Funkcija im je da sprovrdu barutne gasove iz cevi do gasnog cilindra gde deluju na klip i.začepljenjem jedne ili u nekim slučajevima i obe, nastaje blokada poluautomatskog funkcionisanja.

Da podsetimo jos jednom. Rasklapa-nje poluautomata ide samo do nivoa rask-lapanja podsistema. Nista detaljnije. Za generalno, godišnje rasklapanje, prava adre-sa je servis. O izboru sredstava za čišćenje i podmazivanje nećemo govoriti. Na našem tržištu postoji široka lepeza ovih preparata. Neka to ostane Vaš izbor ili neka nova tema!

Puškarska radionica

PUŠKAR MILORAD PEJIĆ- popravka lovačkog oružja i pištolja-izrada kundaka, bruniranje-montiranje snajpera i upucavanje

Tradicija, iskustvo, profesionalnost, kvalitetPUŠKARSKA RADIONICA MILORAD PEJIĆ

Trg Galerija 4NOVI SAD

TELEFON 063/54 77 07

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

2524

Zakon kaže da pas mora da ima ocenu u eksterijeru i položen ispit urođenih osobina, a sa druge strane mora da

je vakcinisan protiv besnila i čipovan. Sa takvom dokumentacijom lovac može da vodi svog psa u lovište. Mnogi novi lovci i ne znaju šta je to i kako da spreme svog po-moćnika za takav ispit.

Prvi korak je odlazak kod veterinara da se pas čipuje i vakciniše protiv besnila. Čip se jednom ugrađuje ( slično tetoviran-ju nekada) u predelu leve strane vrata. To je takođe zakonska obaveza. Tek tada pas može da se priprema za eksterijernu ocenu i ispit urođenih osobina.

Lovačka udruženja i društva u sarad-nji sa kinološkim društvima, organizuju najmanje jednom godišnje ocenske smotre i ispite. Neki lovci koji su i odgajivači, svo-je pse vode na izložbe pasa, koje se po pro-gramu KSRS ( kinološkog saveza Republike Srbije) organizuju tokom godine na Nacio-nalnom i Međunarodnom ili internacional-nom nivou.

Mladi lovci koji nisu baš upućeni u ovaj vid ocenjivanja pasa, dovode svoje pse na smotre pasa. U ozbiljnim društvima i udruženjima, na oglasnoj tabli se objavljuje vreme smotre i ispita. Većina društava ima bar jednog kinološkog sudiju u društvu, pa isti odradi smotru i ispit.

Pas sa navršenih 9 meseci može da se izvede na ocenu u eksterijeru, a nakon toga na ispit urođenih osobina. Do navršenih 18 meseci bi trebalo da se to obavi, pošto je star-sona granica mladih, baš taj period i uzrast.

Ispiti se organizuju u proleće i jesen, pošto su to optimalni uslovi za rad, a oni u jesen su po meni bolji, obzirom da tada više nema mladunaca divljači u lovištu. U vojvođanskim lovištima, najzastupljeniji su ptičari, zatim retriveri, jamari raznih rasa i na kraju niskonogi goniči ( brak jazavičari).

Ptičar ( nemački kratkodlaki, nemač-ki oštrodlaki, mađarska vižla kratkodlaka i otrodlaka, vajmarski ptičar, epanjel breton..) da bi položio IUO treba da pokaže sledeće u radu:

• da nije streloplašljiv,• da markira divljač,• da je vodljiv.

Nakon položenog ispita i ocene u eksterijeru u radnu knjižicu se upisuje ocena eksteri-jera i ocena za ispit POLOŽIO. Tek tada pas može da se vodi u lovište, bez bojazni da će nastati problemi sa Zakonom.

Kod jamara je nešto drugačiji ispit urođenih osobina, pogotovo od kada je stu-pio na snagu Zakon o dobrobiti životinja. Nemački lovni terijer , a i ostali koji podležu ispitu, treba da se ispita na pucanj i da nije streloplašljiv, nakon toga se ocenjuje rad na tragu zeca, gde se uporedo ocenjuje kvalitet nosa, sigurnost na tragu, glas sledoglasan ili vidoglasan i istrajnost na tragu. Vodoljubi-vost je još jedna disciplina gde se ocenjuje sklonost ka radu u vodi.

Za razliku od terijera, jazavičari se ispituju na pucanj, da li je streloplašljiv i posle te discipline se kao terijeri ocenjuju na tragu zeca. Rad u vodi je slobodan po izboru vlasnika i upisuje se u ocensku listu.

Retriveri su takođe dosta zastupljeni, a i oni moraju da imaju položen ispit urođenih osobina, kako bi nesmetaano išli u lov, u ocenskoj listi se vidi šta pas treba da uradi, kako bi uspešno položio zadati test.

U vojvođanskim lovištima najzastu-pljeniji su brak jazavičari i koriste se za lov divljih svinja. Rasa podleže radnom ispitu, ali opet zbog Zakona o zaštiti životinja, pas se ocenjuje u polju na tragu zeca .Veoma je diskutabilno šta će pas raditi u praktičnom lovu na divlju svinju, obzirom da je ispit po-lagao na tragu zeca.

Pas koji je poreklom od lovnih pasa ( pošto je bio trend takmičarskih , koji dru-gačije rade), veoma brzo će savladati dis-cipline potrebne za ispit, nasledni gen se pobrinuo za to, kvalitet nosa u mnogome olakšava rad, a lovci i drže pse takvih kvalite-ta.

Da bi se izbegle kazne koje propisuje Zakon, treba izvesti psa na ispit urođenih os-obina i ocenu u eksterijeru.

Na sednici komisije za lovnu kinologi-ju UO LSV donet je plan održavanja lovačko kinoloških kupova na teri-

toriji Vojvodine. Sednicom je predsedavao predsednik komisije Nenad Glumac. Pre-ma tom planu Lovačko kinološki kupovi po lovačkim udruženjima će se održati do 19.10.2013 .godine a izveštaji da se dostave komisiji do 23.10.2013. god. u LSV

Regionalno takmičenje (Srem, Banat, Bačka) da se održi 09.11.2013. god. i to u muškoj i ženskoj konkurenciji. Rok za do-

stavljanje izveštaja posle održanih regional-nih takmičenja 13.11.2013. god.

Vojvođanski šampionat Lovačk-og kinološkog kupa u muškoj i ženskoj konkurenciji da se održi 23.11.2013. god. Rok za dostavljanje izveštaja 27.11.2013. Što se tiče državnog prvenstva treba sačekati razvoj situacije odnosa članstva L.U. iz Vo-jvodine u L.S.S. koji je nosilac aktivnosti u Kinologiji.

Prijavljivanje kandidata za održavanje (Srem, Banat, Bačka) rok je 10.10.2013. god.

Nakon toga komisija će se sastati i odabra-ti L.U. domaćina takmičenja. Za finansir-anje Lovačko kinološkog kupa predlaže se 50.000,00 R.S.D po organizatoru, iz fonda za kinologiju u finansijskom planu L.S.V za 2013. god. Troškove sudija (dnevnice i putne troškove 2.000,00 + 20% cene benzina po k.m.) pokrivaju takmičari uplatom kotizacije od 1.000,00 R.S.D i to organizatoru na licu mesta.

VLG press

U Somboru, u subotu, 07.09.2013. go-dine pod pokroviteljstvom Srpskog kluba za NKD ptičare i Kinološk-

og saveza Srbije a u organizaciji Kluba za nemačke kratkodlake ptičare “Sombor” iz Sombora, održan je peti specijalizovani uzgojni ispit nemačkih kratkodlakih ptičara po programu “SOLMS”- a.

Kod mužjaka najuspešniji je bio Graf ( prvi nagradni razred ), vlasnika i vodiča Željka Vukelića. Kod ženki preko 30 meseci najbolja je bila Kevi - Lator Csendes ( prvi nagradni razred ), vlasnika i vodiča Palinkaš Ištvana a kod mlađih ženki Aja ( drugi na-gradni razred ), vlasnika i vodiča Đorđa Bacelja.

Ispit su sudili : Aleksandar Mijailović, Zoran Marković, Babiczky Atila, Janos Sz-inkinger, Dušan Madžarev, Jozsef Gyurity, Stevan Doroslovački, Milan Mirić i Đura Munćan. Za ispit je prijavljeno 16 pasa a privedeno 12 , koji su bili raspoređeni u tri baterije ( crvena, bela i plava ). Šest pasa je položilo ispit ( I nagradni razred - 3 psa, II nagradni razred - 2 a III nagradni razred - 1 pas ). Ispit je bio međunarodnog karaktera kako po takmičarskom sastavu tako i po sudijskom koru.

U okviru ispita izvršena je i provera pasa članova naše državne reprezentacije za nastupajuće jesenje svetsko prvenstvo u “ Field trial - u”.

Uvodna i završna svečanost održana je u ambijentu “Vile Kronić” u Somboru a sam ispit na terenima lovačkog udruženja “Som-bor” iz Sombora.

Dobar pogled i pošteno u lovištu !Tomislav Lemić

Piše: Sanja Momčilović-Bognič

DOKUMENTACIJA OBAVEZNA

DONET PLAN ODRŽAVANJA LOVAČKO KINOLOŠKIH KUPOVA

PETI JUBILARNI SOLMS U SOMBOR-U

Šta pas mora da ima da bi mogao da se kreće kroz lovište. Prošla godina je bila dosta teška, po pitanju pasa, za mnoga lovačka udruženja. S punim pravom, a na osnovu Zakona, lovni inspektori su izvršili kontrolu dokumentacije pasa u lovištima. Tada je nastao opšti haos u mnogim udruženjima.

Potrebno znati pre nego što psa izvedemo u lov

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

2726

Piše: Dr Ivan Stančić

OD PREVIJANJA DO HIRURŠKOG ZAHVATA

Povreda pasa u lovu

Postoje brojni uslovi u lovištu koji mogu dovesti do različitih povreda kod rad-nih lovnih pasa. Zbog toga smo, često,

svedoci težih ili lakših povreda i nezgoda pasa u lovištu. Međutim, umemo li i pruža-mo li pravovremenu i adekvatnu prvu po-moć povređenim psima? Adekvatna prva pomoć psima u lovu može, svakako, biti od koristi za dalje, lakše i brže saniranje povre-

da ili stanja, koja, u određenim situacijama, mogu dovesti i do uginuća psa. Nastupajući period lovne sezone sa sobom donosi češće povrede kod pasa. Blato, a kasnije sneg i led dobra su kamuflaža lovišta, i svega u njemu. Nije retkost da, upravo zbog toga, budu i manje uočljivi potencijalni uzročni-ci povreda (staklo, konzerve, žice i drugo). Povrede mogu biti lakše i teže, ali su uglav-

nom vidljive lokalizacije. Međutim, mogu biti i skrivene, mnogo češće u dugodlakih i oštrodlakih, ali i kratkodlakih rasa. Kod vidljivih povreda (rana), u vidu posekotina i razderotina, prva pomoć je moguća već u lovištu. Svaki pažljiv lovac, kako zbog sebe, tako i zbog svog vernog pratioca, trebalo bi da ima malu torbicu sa priborom za prvu pomoć. Prva pomoć bi trebala da sadrži sterilnu gazu, zavoj, flaster, makaze i bočicu nekog antiseptičkog rastvora. Prilikom svake povrede, bilo da uključuje jače krvarenje ili ne, ranu je neophodno previti (u slučaju jačeg krvarenja obaviti kompresiju mesta krvarenja), zavoj dobro fiksirati i uputiti se ka svom veterinaru, koji će nastaviti sa adek-vatnim terapijskim tretmanom. Zanemarene rane mogu se dodatno komplikovati infekci-jom. Tada terapija traje znatno duže, a ishod je neizvesniji. Manipulacija svežom ranom, starom do 12 sati, znatno je lakša i za veteri-nara i za psa, a u velikoj meri skraćuje period do izlečenja, sa mnogo manje komplikacija.

Povrede pasa u kontaktu sa divljači

Kad se govori o povredama, treba ima-ti na umu i češće kontakte pasa i divljači u hladnijem periodu lovne sezone. Naročitu pažnju treba posvetiti lovnim terenima ko-jima dominiraju predatori i divlje svinje. Psi često dolaze u kontakt pre svega sa divljim svinjama. Posledice ovakvih susreta, poseb-no kod neiskusnih i mladih pasa, mogu biti i fatalne. Braneći se, divlja svinja ume da nanese teške telesne povrede psima. U takvim slučajevima, ponekad, nema prve pomoći. Međutim, na sreću, takve situaci-je su ređe. Kod pasa u kontaktu sa divljom svinjom, povrede mogu biti različite u zavis-nosti sa kojom kategorijom svinja su došli u kontakt. Veprovi nanose teške ubodne rane i rasekotine, svojim izraženim brusačima i sekačima, koje podsećaju na povrede nanete nožem. U susretu sa krmačom, češći su ujedi i shodno tome prelomi, koji nastaju nakon ujeda i druge manje ozlede. U susretu sa na-zimadima, uglavnom nema težih povreda kod pasa. Tako, skoro da bi se moglo na osn-ovu povreda kod psa koji se vratio iz pogona, zaključiti s kim je odmerio snage. U svakom slučaju, posle kontakta psa i divlje svinje, psa

obavezno treba pregledati, prevući rukama po dlaci i potražiti eventualne tragove krvi. Potom, treba lokalizovati moguću povredu i ukoliko je ima, napustiti lov i potražiti po-moć veterinara. S obzirom na to da je veteri-nar gotovo uvek udaljen od lovišta, ponekad i više od 50 km, nephodno je znati u kojim situacijama koliko hitno treba reagovati. Vašeg ordinirajućeg veterinara potražite u slučajevima lakših povreda. Međutim, uko-liko nakon kontakta sa divljom svinjom ustanovite povrede u okolini vrata i grudnog koša, sa otežanim disanjem, penasto krvavim sadržajem iz nosnika ili povredom u predelu abdomena sa izrazito jakim bolom na dodir, morate pronaći prvog i najbližeg veterinara, kako bi pas mogao biti što pre stabilizovan. I u kontaktu pasa sa predatorima, najčešće lisicama, a ređe šakalima i vukovima, povre-de mogu biti ozbiljne, uglavnom, kao ujedne rane. Ujedne rane, često, ostaju nezapažene, pa se komplikuju zbog infekcije. Zbog toga je lečenje ovakvih rana znatno duže, naroči-to ako se ne reaguje blagovremeno (ovom prilikom podsećamo na priču o vakcinaciji protiv besnila).

Posle lova detaljan pregled

Iz praktičnih iskustava, može se zakl-jučiti da su rane, najčešće lokalizovane u pre-delu glave (uši i oči), nogu, tj. šapa i repa, ali i na drugim delovima tela. U zavisnosti od lo-kalizacije, težine i starosti rane, lečenje može uključiti samo obradu i previjanje rane ili ozbiljniji hiruruški zahvat, uz obaveznu anti-biotsku lokalnu i/ili sistemsku terapiju. Nije na odmet spomenuti i opasnosti u lovištu koje prete od nesmotrenih lovaca, koji brzim prstom na obaraču lako mogu oboriti psa i naneti mu teške povrede (rane) sačmom ili

pojedinačnim zrnom. Pored navedenog, treba imati na umu

da se u lovištu, ne retko, psi mogu povredi-ti i u sudaru sa raznim vozilima. U takvim slučajevima, psa hitno treba odvesti veter-inaru, pa makar i na preventivni pregled, zbog mogućnosti unutrašnjeg krvarenje. Takođe, nisu retka ni stanja šoka nakon aporta iz hladne vode (naročitu pažnju treba obratiti kod kratkodlakih rasa), kao i stanja

hipotermije pasa. Treba naglasiti da i posle završenog lova, kod kuće, pre smeštanja psa na zasluženi odmor, treba obaviti detaljan pregled. Ovo podrazumeva pregled očiju i ušiju na strana tela (semenke, travke, čičak i sl.), pregled kože radi utvrđivanja evetualnih povreda, pregled šapa i jastučića, četkanje i pregled na prisustvo krpelja!!!

STATISTIKA POVREDA I BOLESTIKako bi se upotrebljavali u lovu potrebno je da psi budu potpuno zdravi, jer samo na takav način njihova upotrebna vrednost dolazi do punog izražaja. Pored bolesti od kojih mogu oboleti, kod lovačkih pasa nisu retke ni povrede do kojh dolazi tokom lova.Od svih rasa lovačkih pasa na područiju Vojvodine najzastupljeniji su ptičari. Među ptičarima najveći broj oboljenja dijagnostikovan je kod nemačkih oštrodlakih ptičara (23,77%), najmanje je bilo dijagnostikovanih obolenja kod italijanskih ptičara (0,69%). Od ostalih rasa najviše obolenja je dijagnostikovano kod brak jazavičara (17,48%). Na-jveći procenat povreda i to najviše razderotina bio je kod nemačkih lovnih terijera (50%). Od ukupnog broja dijagnostikovanih obolenja najzastupljenija je piroplazmoza (18,18%) i dermatitisi različite etiologije (20%).

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK

28 29

Uskoro će i u našim prodavnica-ma biti dostupan preparat za čišćenje i podmazivanje oružja koji ne sadrži ulje, amonijak i ostale produkte jednobaznih ili dvobaznih čistača na koje smo dosad navikli...

Tokom Sajma lova i ribolova pri-sustvovali smo prezentaciji potpuno novog sredstva koji je već dostupan u mnogim zemljama EU. Radi se o proizvodima firme Fluna Tec & Research GmbH iz

Austrije koja je odnedavno patentirala potpuno novu tehnologiju izrade proiz-voda za čišćenje i održavanje oružja. Tajna leži u formuli preparata koji više ne sadrži ulja i produkte naftinih deri-vata, deterdženata, amonijaka i osta-lih sastojaka na koje smo navikli. Ovaj proizvod vrši svoju funkciju na principu čišcenja metodom najfinijeg abraziva, koji je u stvari ništa drugo do jedinjen-je mikronskih-nano čestica keramike smeštene u fluid/tečnost . Osnovni sas-tojak je poslovna tajna a trgovački naziv mu je ‘Fluna Tec Gun Coating’ i pod tim imenom se prodaje.

Sredstvo ima začuđujuća svojst-va. Nanosi se u tankom transparent-nom-providnom sloju,vrlo je postojano, ne masti ruke, odeću i pribor. Upotre-bljava se isto kao i ostali solventi koje smo dosad koristili. Nanosom Fluna Tec-a smo obezbedili dugotrajnu zašti-tu protiv atmosferskih uticaja, deluje antikorozivno i neverovatno antifrik-

ciono. Manipulacija podmazanih de-lova oružja je mnogo lakša i sa sman-jenim otporom. Preparat je postojan na temperaturi od -40 do +750 stepeni Celzijusa. Prosto neverovatno. Ne šteti bruniru, hromu, pozlatama, inkrustaci-jama, termičkoj zaštiti, plastici, drvetu. Od ostalih karakteristika pomenimo da ovo sredstvo posle nanošenja ne curi, ostavlja tanak film i na njega ne utiče gravitacija. Namazanu cev pre pucanja ne moramo ‘odmastiti’ i ne postoji bo-jazan od sindroma ‘nauljenog hitca’. Za čišćenje cevi postoji poseban proizvod u obliku paste koja se nanosi krpicom po unutrašnjosti cevi. Posle 15 min. cev očistimo klasičnim načinom. Ovo sred-stvo uklanja naslage olova, bakra, mes-inga, barutnih sagorevanja a ujedno vrši zaštitu. Tokom novembra meseca biće dostupan i u Srbiji. Uvoznik će biti beo-gradski ‘Snajper’.

Predstavljamo Vam paletu, na našem tržištu novih, dnevnih optičkih nišana iz proizvodnog pogona kompanije Yukon. Reč je o proizvođaču afirmisanom kao lide-ru u području noćnih i digitalnih optičkih instrumenata koji je sva svoja dosadašnja iskustva i inovativni pristup rešavanju pi-tanja dizajna i proizvodnje specijaliziranih optičkih instrumenata, preneo na proiz-vodnju ove palete lovačkih dnevnih op-tičkih nišata.

Craft paleta, ima nekoliko zajed-ničkih elemenata koji je svrstavaju u gru-pu proizvoda visokog kvaliteta, ali šta je karakteristično za proizovode iz Yukona, nude se po ceni koja je niža od one koja dominira u uvoj kategoriji i tako ih u svetu skoro uvek svrstava u „best buy“ grupu.

Dakle, reč je o optičim nišanima proizvedenim s jednodelnim, 30 milime-tarskim, eloksiranim, metalnim tubusom i azotom punjenim optičkim kanalom koji sprečava zamagljivanje unutrašnjih delova. Imaju veliku okularnu distancu za sigurno pucanje bez opasnosti od povre-da oka. Nišansku tačku možete osvetliti većim stepenom crvenog intenziteta. Karakteristična je i ve-lika otpornost na trzaj oružja (7000J), vi-sokoprecizan sistem korekcije nišansk-og krsta a višeslojni optički premaz sočiva osigurava maksimalan prenos svetlosti, kristalnu bistrinu i vernu repro-

dukciju boja. Tu su i absorbcioni omotači okulara kao i preklopni poklopci okulara i objektiva.

Modeli variabilnog povećanja su: 1.5-6x42 i 3-12x56 a modeli fiksnog pov-ećanja su 4x32, 7x50 i 8x56.

Više detalja o ovim proizvodima možete da pogledati na sajtu Lapis Plus d.o.o., ekskluzivnog distributera za R.Sr-biju, BiH i RH, www.lapis-plus.com kao i

pozivom na tel. br. 011/2642-470

Treća zvezda ovogodišnje izložbe IWA 2013, uz Mausera M12 i Sauera 101 je nesumnjivo rezervisana za Štajerov novitet obrtno čepnog karabina. Dadoše mu oznaku SM12 /asocijacija na 2012. godinu/ i ako se pojavio u prodaji tek pre par meseci.

Odmah da kažemo da ovaj „aus-trijanac“ spada u srednje visoku klasu i da mu je cena na EU tržištu oko 2300 evra. Ni traga od neke ekonomske cene ili „danping“ pokusaja da se ugrozi konkurencija jer ova puška vredi svaku paru po oceni proizvođača. Pravi se u devet standardnih kalibara +dodatnih četiri, rezervisanih za magnum opci-je. Najslabiji iz palete je u cal.243 a na-jsnažniji u .300 wet.mag. ili 8x68s. Lepo, može se loviti svuda po svetu osim „af-ričkih 5.“ Zanimljivo je da se proizvod-jač odlučio da standardni kalibri imaju cev dužine 560 mm, jer to postaje trend u oružarstvu.

U osnovnoj izvedbi, sa orahovim kundakom, cela puška je teška 3.3 kg. O perfektnoj površinskoj obradi, finom,sk-

liskom radu i površinskoj zaštiti ne vre-di trošiti papir. Pomenimo samo da je žaštita urađena novom tehnologi-jom-postupkom /zvanom Mannox/ koja je 3x otpornija od klasične brunaže i koja je patentirana. Pomalo liči na tef-lon...ali nije.

Karabin nema neke hiper novota-rije. Ovde je spakovana moderna teh-nologija na već viđenim sistemima a uz precizan mašinski rad i dobre materijale. Rekli bi, dobitna kombinacija. A sta nam ona donosi u realnim pokazateljima i vrednostima? Kažu da je izvanredno precizna, da ima potpuno novu i bol-ju ergonomiju od starijih modela a sve uz bolji balans. Bezbednosni sistem se ogleda u ručnom napinjanju mehaniz-ma za okidanje što znači da je bezbedno nositi metak u cevi. Naravno, nalazi se na vratu kundaka. Ovo se zove „hand cocking system“ ili jednostavno HCS. Okidački sistem je jednostruki sa ubrza-nicom ili standardni Steyr system. Pušku hrani odvojiv, jednoredni, magacin od polimera. Zatvarač je sa standardnim

otklonom od 90 stepeni a poseduje dva reda bravećih bradavica sa velikim površinama naleganja. Čelo zatvarača je upušteno za debljinu danceta čaure i metak lako zabravljuje i odbravljuje posle opaljenja. Sigurnosno bravljenje je rešeno ručicom zatvarača. Manipulacija je glatka i u duhu prethodnih modela, znači bez otpora. Prihvat optike je rešen na već vidjeni Steyr način. Mnoštvo rupa pa okači sta želiš od nosača optika.

Naša ocena je da model SM 12 možemo nazvati modernom klasikom. U ostalom, na tu kartu je kod kupaca ovaj austrijski proizvodjač i zaigrao. Ponudio je sigurna rešenja, oprobani sistem i dobru izrada. Uopšteno, od ove godine, svi svetski oružari se vraćaju proverenim rešenjima. I zato i treba dati oko 2300 eura. Za neku dublju analizu i komentare morali bi imati karabin u ruci. Kada budemo u prilici sačinićemo detaljniji test. Za sada samo prenosimo utiske svetske lovačke štampe.

Piše: VLG press

Piše: VLG press

KERAMIKA ZAMENILA ULJE CRAFT OPTIČKI NIŠANI

ŠTAJER U NOVOM RUHU

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G -

IZLO

G

LOV IZNAD POLARNOG KRUGA-ČUKOTKA

Još jedna knjiga u riznici lovačkih bisera. Biser LOV IZNAD POLARNOG KRUGA-ČUKOTKA autora Branka –Bate Nađa upravo je izašao iz štampe. Autor na početku pripoveda „U zrelim godinama većinu ljudi obuzme razmišljanje o proteklom vremenu a neizbežna pi-tanja lebde u vazdhu, Šta smo uradili i postigli? Jesmo li mogli bolje i

više? Bavljenje lovom proželo je moj život od detinjstva p avažno pitanje glasi i kako je došlo do toga i zašto? Pomislio sam kako bih to pre razjas-nio, i bolje, obraćajući se mogućem čitaocu, a ne samom sebi!“. I eto Branko-Bata Nađ obratio se čitaoc-ima negde možda u podsvesnoj želji da zajednički potražimo odgovor na autorova razmišljanja.

Predlažemo da pročitate ovu knjigu a nju po ceni od 1000 dinara možete poručiti preko Lorist Agencije ili putem telefona autora 063 857 30 06

RISTIĆ IZDAO „ZOOLOGIJA DIVLJAČI I LOVNA TAKSONOMIJA“

Prof.dr Zoran Ristić sa Prirodno-matematičk-og fakulteta u Novom Sadu izdao je novu knjigu pod nazivom „Zologija divljači i lovna taksonomi-ja“. Radi se o prvom tomu ovog sveobuhvatnog dela. Dr Ristić je obradio gotovo“sve“ vrste divljači koje su interesantne za naše podneblje, ali i šire. S obzi-rom da je divljač esencija i polazna osnova celok-upne lovne privrede i lovstva kao naučne discipline, ovaj knjiga detaljno obrađuje više od 380 dlakavih i pernatih vrsta divljači. Poseban akcenat je dat na

njihovo rasprostranjenje, populacione karakteris-tike, trendove u vremenu i prostoru, morfologiju, anatomiju, ekologiju, fenologiju, migratorni status, lovni značaj, način lovnog gazdovanja kao i mnoge druge karakteristike u odnosu na značaj i atraktiv-nost vrste.

Autor se posebno trudio da u tekstove unese savremeni ekološki duh razmišljanja i dešavanja u lovstvu i ophođenju sa prirodom uopšte. Zbog obimnosti materijala ova knjiga je podeljena u dva toma od kojih prvi obrađuje dlakavu divljač na 442 strane. Drugi tom koji se očekuje da izađe iz štampe obradiće pernatu divljač.

Knjigu možete poručiti telefonom , broj 063 1704508. Cena je vrlo povoljna.

LISICA-NAČINI LOVAJoš jedan biser u lovačkoj literaturi, knjiga LISICA-NAČI-

NI LOVA autora Mr Lazara Šarca lovca i praktičara iz Bačke Palanke. Šarac je dugogodišnji lovac, zaljubljenik u lovstvo i kao produkt dugogodišnjeg iskustva napisao je ovu knjigu i obradio jednu za lovce interesantnu i nepoznatu temu. Na vrlo plastičan način opisani su načini lova na lisicu tako da će korist od ove knjige imati svi lovci koji važe za „specijaliste“ za lov lisice. Is-tovremeno knjiga podstiče i druge da krenu tim putem. U kn-

jizi su izneta lična iskustva i saznanja do kojih je autor, Mr Lazar Šarac došao. Knjiga je namenjena lovcima koji u ovoj oblasti imaju određeno iskustvo, a čitajući ovu kn-jigu, to iskustvo ili će dopuni-ti ili korigovati u određenom pravcu, kako bi postali još bolji i uspešniji.

Knjiga se može poručiti telefonom, broj 064 2070649. Cena ove knjige koja je štam-pana na 290 strana je 800 di-nara.

NOVE KNJIGE- LOVAČKA LITERATURA

posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

31

Novi prvak Vojvodine u pucanju glinenih golubova, disciplina trap je Rat-ko Dević iz Krčedina. Ekipni prvak Vojvo-dine je ekipa Lovačkog udruženja „Brzava“ Plandište. Tako je završeno ovogodišnje fi-nale Lige Lovačkog saveza Vojvodine.

Na finalnom takmičenju Lige Vojvo-dine u trap disciplini, koje je održano na strelištu u Futogu u organizaciji Lovačk-og saveza Vojvodine i uz izvanrednu teh-ničku organizaciju Lovačkog udruženja „Podunavlje“ Futog, učestvovalo je 92 tak-mičara i 15 ekipa. Takmičari su se takmičili u grupama, seniori, juniori i veterani. Junio-ri i veterani su se takmičili u pojedinačnoj konkurenciji.

Evo rezultataekipno:

1. Plandište 65 2. Ruma 63 3. Futog -2 60

seniori plej-of: 1 .Dević Ratko..20 12 32. Dejanović Zvonko..21 11 23 .Penić Dejan..22 10 44. Drljača Branko..24 9 35. Stevanović Nenad..22 8 6. Ostojin Cveta..22 7

veterani: 1 .Letić Pera 19 2. Jovanović Aleksa 17 3. Janiš Jan 16* *(Blagoje Mirkov)..16..raspucavanja

juniori: 1. Egelja Maksim 19** 2 .Hadžić Bojan 19* 3. Grozdić Bojan 19

Pehare pobednicima uručio je Todor Miškov, predesednik Komisije za lovno strel-jaštvo UO Lovačkog saveza Vojvodine.

Na strelištu L.U. “Jarebica” u Futogu održano je 06.10.2013 takmičenje u gađan-ju glinenih golubova pod nazivom “KUP Novosadskog sajma”. Pod pokroviteljstvom Novosadskog Sajma,u okviru sajamske priredbe “Lorist” takmičenje je održano po 13-ti put uzastopno.Strelci su se takmičili u 3 kategorije i to seniori ; juniori ; veter-ani. Po lepom i sunčanom danu ukupno je gađalo 109 strelaca. Organizator L.U. “Jar-ebica” Futog se potrudio da i ove godine obezbedi vredne nagrade od sponzora i

to “Grof ” M.B.M, “Capriolo” B. Topola, Požarevac, “Canona” Leskovac, Agencija “Lorist” Petrovaradin i Lovački savez Vo-jvodine.

Nakon sportskog i fer nadmetanja na kraju takmičenja poredak je bio : na prvo mesto ekipno plasirala se ekipa L.U. “Jar-ebice” Futog 1 ; Na drugo mesto plasirala se ekipa “Grof ” M.B.M., treća je bila eki-pa L.U. “Sremac” Ruma.U pojedinačnom plasmanu poredak je sledeci :

Senori : prvo mesto Smiljanić

Nemanja, drugo mesto Amanović Jova, treće mesto Režuk Albert.četvrto mesto Fabri Mihal, peto mesto Vojnović Boško i šesto mesto Drljača Branko.

Juniori : prvo mesto Egelja Maksim, drugo mesto Mandić Uroš i treće mesto Vojnović Nikola.

Veterani : prvo mesto Djapo Nebo-jša, drugo mesto Damjan Josip i treće mes-to Letić Pera.

Dejan Milkov

Na otvorenom prvenstvu Sombora, “Ravangradska golubica”, u lovnom strel-jaštvu disciplina olimpijski trap, održanom u subotu 28. septembra, na strelištu pored reke Mostonge, prvo mesto u pojedinačnoj konkurenciji osvojio je Miodrag Krstić ( L.U. “Sombor” Sombor ). Drugo mesto Miodrag Pančić ( “Maršal” Velika Plana ) a treće Željko Andrić ( “Grof ” Petrovac ). Prvo mesto u ekipnom plasmanu osvojila je ekipa “Maršal” Velika Plana, drugo “Kan-jiža” Kanjiža a treće “Lika” Kolut.

Organizator takmičenja lovačko udruženje “Sombor” iz Sombora obezbedi-lo je sve neophodne uslove za održavanje ovakog takmičenja na strelištu izgrađenom sredinom šesdesetih godina prošlog veka, na kojem su održana prvestva SFRJ i APV početkom osamdesetih takođe prošlog veka a ponovo stavljeno u funkciju danas, nesebičnim zalaganjem pojedinaca, zalju-bljenika u lovno streljaštvo.

U današnje vreme nije moguće or-ganizovati neki veći događaj bez prijatelja

i sponzora. “ Ravangradsku golubicu “ su podržali: “G3Spirits” Beograd, “Snajper” Beograd, “Peloponez” Novi Sad, “Super-tane” Sremska Kamenica, Karlo Pignatelli ( Italija ), “Med Eko” Sombor, Antun Delija ( Sombor ), “Megaplast” Sombor, “Ferro Casa” Sombor, “Bramont” Sombor, Odel-jenje za vanredne situacije Sombor ( MUP - Sektor za vandredne situacije ).

Tomislav Lemić

Budi se, posle kišom natopljene noći,azurno plavo jutro nagoveštavajući lep pudarski dan iznad mirisnih čokota vinove loze i divno toplo jesenje veče na proplanci-ma zlatno žutih obronaka planinske lepotice.Plamti jutarnja rumen, vatreni zraci sun-ca podižu sivu izmaglicu sa usnulih obala Jarčine dok na lišću stabala bresta,vr-ba i skorušene barske trave trepere krupne, zaostale kišne kapljice rose i svetlucaju kao svici bezbrojnih očiju na tek izniklim pečurkama. Usnuli lovac i probuđeni pudar iz vinogradarske kućice, bez puške, klepetuše i biča nema baš određeni plan. Zadivljen lepotom novog jutra radoznalo razgleda sveže izukrštane tragove izgažene rose na troskovači blatnjavog puta koji kroz lavirint vode svakuda. U duši neopisivo za-dovoljstvo i ustreptali osećaji radosti pudara u vinogradu i lovca koji želi da se stopi sa senkama na krilima jutra i zakloni od pogleda jutarnjih ptica i zveri iz tamne noći. Blagodeti bisera prirode nude bezbrojne darove, od gljiva izniklih posle grmljavine prošlog vikenda i para golubo-va grivnjaša iznad vešto skrivenog gnezda divljih pataka u žbunu sabljasti močvarnih trava u rogozu, do fazana carskog gospodara sremske ravnice. Lovac i pudar, ljubomorni

čuvar lepota i čari planete želi da na svaki dar uzvrati još većim darom. Razdanilo se. Sa kofom bungura u nežnim rukama plit-kim patikama gazim oštru trsku darujući žutokljunim i goluždravim mladuncima svež obrok pod vedrim nebom. Na širok i udubljeni panj stare trešnje sipam bistru

vodu koja kao ogledalo svetluca u biser-noj oazi flore i faune. Na horizontu poneki oblak kao grudva snega, gukom se javljaju golubovi i grlice, dopire pućpurikanje pre-pelice, gordo se oglašava fazan a jata vrana lenjo lete sa orasima u kljunovima vešto se braneći od napada mnogobrojnih,dosadnih čvoraka. Uživanje i sanjarenje pudara, pod raskošnom žutom breskvom, prekida brz i

oštar prelet jata jarebica koje sleteše u obližn-ji bostan zarastao u gusti sirak. Poželeh kri-la da poletim zajedno sa pticama, da lovim okom kamere sa visina a vinograd darujem izgladnelim čvorcima. Sve slabije treperi vazduh a blagi vetrić donosi miris raskošnog raja pudarskoj noći. Kao vatrena lopta sunce

se spušta ka horizontu.Ponovo se čuje šaroliki hit pesama ptica zemaljskog raja sa polja koja se spremaju za mirni počinak u pudarskoj noći da u svoj za-grljaj prime zov divljine koju će umiti ju-tarnja rosa. Tišinu raja u gluvo doba noći zavijajućim kricima naruši krvoločna zver. U toploj noći ledi se krv u žilama. Uplašeno zalajaše vezani psi pored vino-gradarske kućice. Bez budilnika i pre svi-tanja poleteše ptice u mračno nebo, čuje se čak i zujanje stršljena iz trule višnje. Mir, toplina i lepota raja postaju pakle-ni karneval i noćna mora kada se začu novo, stravično, zaurlavanje sa druge

strane njiva.Verni pratioci krenuše zamnom u cik zore po blatnjavom tragu nepoznate zveri. I odjednom se, iznenada i niotkuda, na sred puta pojavi bećarski šakal kao da je iz-ronio iz visoke bokoraste trave. Digoh pušku ali brža zver pobeže iz pakla u raju pudarske i lovačke neprospavane noći.

Piše Dimitrije Mića Bošković

Dragi i uvek moji,“Ćošak” je ponovo aktivan. Elan je do-

datan. Vreme je naše najveće fešte i okupljan-ja. Sajam je. Naš, lovački. A na vašaru svega. I kerama kafe. I ribolovci su tamo. Sa svim onim što ide uz njih. Što jeste, jeste. Mada,

postoji granica. I to jasna. Ovde lovci, tamo oni. Izmedju je niči-ja zemlja. Na njoj piše: “Kod r i b o l o v a c a nema uživan-ja bez KRIV-INE ( udice ). Zato oni uvek vataju kriv-inu. Taka im je i naraf! Što se lovaca tiče, glavna stvar je na suprotnoj strani. Uvek je bila i jeste, samo PRAVI-

NA ( strela, puška ). Idući dalje nailazim na jedan lepo

uredjen pano. Na njemu je prikazan lov kroz istoriju. Od samog početka, do danas. Od oružja, do sledećeg teksta: ”Prvu zverku koju je lovac uhvatio i pokušao da je upitomi, bila je – žena. Još uvek pokušava i nada se. Zato je lovac nepopravljivi optimista.”

Priličan broj posetilaca zadržao se is-pred jednog lepo uredjenog izloga. Tekst lepo, iz pravog ugla, osvetljen, ali prilično nečitak. Možda je to razlog što je ispred bilo toloko ok-upljenih. Pokušaću da vam , verno, prenesem tekst, dragi moji.

- KNJIGA UVEK POMAŽE LOVCU. I KAD NJOME POTPALJUJE VATRU- ŽENE SU SVE SKUPLJE. MOJU NIKOM DA UTRAPIM- MASLINOVA GRANA JE SIMBOL MIRA. NAJVIŠE SAM IH VIDEO NA BLIS-KOM ISTOKU- ZEC JE U OZBILJNOM STRESU. VEĆ DVA DANA NIKO GA NIJE UZNEMIRIO

Bio sam kod samog izlaza, kad tamo gužva. Neopisiva gužva i galama. Ljudi se

udaraju. Gaze jedni druge samo da dod-ju do nekog ili nečeg u sredini.

Šta dele? Pi-tam jednog pored sebe.“Prodaju neku kn-jigu”, odgovori on.“ Knjigu “ ? Ne mogu da verujem.Rešim se i krenem u gužvu. Guranje, vučenje, pljuvanje, šutiranje… stisnem zube i nastavim. Neko mi baci pivo u lice. Levi rukav jakne je, jednostav-no, nestao. Idem do kraja: ispljuvan, istučen, znojav, bez jednog rukava. Uspem da zgrabim, ali samo delić kn-jige. Corpus delicti. Pa da vam pokažem dragi moji.

Vaš deran sa ćoška

DEVIĆ IZ KRČEDINA PRVAK VOJVODINE

ODRŽAN KUP NOVOSADSKOG SAJMA

RAVANGRADSKA GOLUBICA 2013

PAKAO U RAJU PUDARSKE NOĆI

LOVAČKI ĆOŠAK

U Futogu održano Finale lige LSV Biserni zapisi iz lovačke duše

Piše : prof .dr Puniša Belić

Prvak Vojvodine Ratko Dević

Ekipni prvaci Vojvodine, ekipa LU “Plandište” Plandište

VOJVOĐANSKI LOVAČKI GLASNIK posetite nas - www.lovackisavezvojvodine.com

3332

PREMIL POPOVIĆ

1.03.1961 – 3.10.2013.

Premil Popović rođen je 01. marta 1961 godine u selu Vukov-ine, opština Zavidovići. U Lovačko društvo u Krčedinu se učlanjuje 1996. godine. Njegova lovačka strast odvela ga je daleko. Kao veliki zaljubljenik u prirodu,

lov i ljude stiče veliko poznanstvo i prijatelje u domenu lovstva iz celoga sveta. Loveći visoko trofejnu divljač dospeo je do daleke Rusije, Tadžikista-na, Afrike, Mađarske, Austrije,Bosne i Hercegovine, Hrvatske i drugih zemalja. Lovi i širom Vojvodine i Srbije stičući velika prijateljstva. Premilova kolekcija trofeja i dermopreparata svih vrsta divljači sa prostora na kojima je lovio čini izuzetnu zbirku, na kojoj bi mu pozavideli mnogi muzeji i ustanove.

Premil Popović je dobitnik mnogih priznanja: Zlatna pla-keta Lovačkog saveza Srbije, Zlatni orden LSS, Zlatni orden LSV, a od svog Lovačkog društva je dobio najveće priznanje ,,Dija-mantski fazan”, od LU „Vrla“ Surdulica najveće priznanje ,,Zlatni vuk”, kao i mnoga druga priznanja i Zahvalnice.

Neka mu je je večita Slava i hvala za sve što je učinio za lovstvo, a i mnogo šire od toga.

Milan Grbadr Z. A. Ristić

KNJIGA “LOVAČKI KALENDAR 2014.Već osmu godinu zaredom,za sve ljubitelje prirode,

pasionirane lovce i uzgajivače divljači, izašla je knji-ga „Lovački kalendar“ za 2014. godinu. Ovo popularno lovačko štivo sadrži poglavlja o uzgoju divljači, gazdovanju lovištem, kinologiji, balistici, lovnim sezonama, radovima u lovištu, prepariranju, obradi trofeja, lovačkoj kuhinji...Knjiga je opremljena vrhunskim kolornim fotografijama prirode i divljači, a cena joj je 395,00 dinara, sa pošta-rinom. Svi zainteresovani mogu je naručiti na telefon 069/29 09 948.

Prodajem ili menjam za auto, bok dvokuglaru Fabarm Asper, cal.30-06, nova, ispucala 30 me-taka, par puta nošena u lov, fab-ričko stanje, titanijumska glava, jedan okidač, fabrička gravura, suhl cevi, original merkel mon-taža za optiku, perfektno drvo, aluminijumski kofer. tel/ 060-6432 224 Peđa

VAŠE MALE OGLASE i NJIHOV SADRŽAJ PO CENI OD 600 DINARA (SA PDV) MOŽETE DOSTAVITI: PUTEM POŠTE NA ADRESU: Lorist Agencija, Tome Maretića 23 21132 Petrovaradin

NA E-MAIL: loristns@gmail.comSMS PORUKOM NA: 060/6432 222

Oglasi se uplaćuju na: Lorist Agencija Petrovaradin, 600,00 dinara na račun broj: 160-213600-58Ne treba poziv na broj

Posle uplate pošaljite nam poštom uplatnicu kao dokaz da ste izvršili uplatu.

LOVAČKO ORUŽJE, OPTIKAProdajem pušku za glinene golubove, disciplina TRAP, IŽ-25, u odličnom stanju. Tel: 064/0271 693

LOVAČKI PSIOdgajivačnica malih minsterlendera „V. Dijamnti“ prodaje leglo od uvoznih pasa. Tel: 064/2357 725, Dragan M.Šumar

Milorad Rajković1954 - 2013Poslednji pozdrav našem pri-jatelju i večno hvala za izuzetan doprinos u razvoju lovstva i lovačke kulture. L.D. “Miloš Petrović - Lošo” - KljajićevoL.U. “Zapadna Bačka” - Sombor

Lovačke redove iznenada je napustio naš dugogodišnji član,

podpredsednikBOŠKO IGNJATOVIĆ

1946-2013 Uspomenu na njega čuvaće njegovi drugovi

lovci L.U.“JAREBICA“FUTOG

MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI MALI OGLASI

POKRAJINSKI SEKRETARIJAT ZA POLjOPRIVREDU,

VODOPRIVREDU I ŠUMARSTVORaspisuje

K O N K U R S

za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvodine za 2013. godinu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivre-du i šumarstvo dodeliće u 2013. godini putem ovog konkursa sredstva u iznosu do 31.000.000,00 dinara za realizaciju sledećih aktivnosti:

1. Izrada i realizacija programa i projekata razvoja lovstva i un-apređivanja stanja populacije divljači i njenih staništa na teritoriji AP Vojvodine u iznosu do 23.900.000,00 dinara, i to za:

a) Izgradnju lovno - tehničkih objekata:• prihvatilišta za fazanske piliće,• bunara i pojilišta za divljač i• uređenje poligona za fazane.

b) Rekonstrukcija lovno tehničkih objekata u lovištima posebne namene-rekonstrukcija ograde lovišta posebne namene u iznosu do 2.000.000,00 dinara..

2. Naučno-istraživački i stručni rad u ukupnom iznosu do 1.100.000,00 dinara, i to za:

a) istraživanje realnog prirasta zeca u AP Vojvodini za lovnu sezonu 2014/2015 godinu;

b) naučno-istraživački rad u delatnosti lovstva; 3. Druge namene u skladu sa Zakonom o divljači i lovstvu -

nabavka opreme za korisnike lovišta u AP Vojvodini u iznosu do 4.000.000,00 dinara , i to za:

• računare, • lovočuvarska odela, • dvoglede i • drugu opremu - moped.

Pravo učešća na konkursu imaju:Za sredstva iz tačake 1.a) i 3.

• Korisnici lovišta sa teritorije AP Vojvodine.Za sredstva iz tačake 1.b)

• Korisnici lovišta posebne namene sa teritorije AP Vojvodine.

Za sredstva iz tačke 2.a) • Pravna lica registrovana za delatnost lovstva sa teri-

torije AP Vojvodine.Za sredstva iz tačke 2.b)

• Naučno obrazovne ustanove.Potrebna dokumentacija za sve podnosioce prijave:

• Prijava na konkurs;• Fotokopija rešenja o upisu u registar u agenciji za

privredne registre;• Fotokopija PIB obrasca;• Fotokopija rešenja o dodeli lovišta na korišćenje.

Pored navedene dokumentacije podnosioci prijava prilažu i sledeću dokumentaciju:

Za tačku 1.a) • Predmer i predračun radova sa iskazanim troškovima

materijala i rada sa PDV,• Skicu projekta (sa naznačenom lokacijom) za izgrad-

nju prihvatilišta za fazanske piliće, pojilišta za divljač i uređenja poligona za fazane.

Za tačku 1.b) • Predmer i predračun radova sa iskazanim troškovima

materijala i rada sa PDV, • Skicu projekta (sa naznačenom GPS lokacijom) za

rekonstrukciju lovno-tehničkih objekata u lovištima posebne namene, sa iskazanim troškovima materija-la i rada sa PDV i overom od strane licenciranog lica (stručne službe)

Za tačku 2.• Dokaz o registraciji pravnog lica za delatnost lovstva; • Dokaz o registraciji naučno istraživačke ustanove; • Kratak opis projekta na koji se konkuriše sa specifik-

acijom troškova.

Za tačku 3.• Fotokopija ugovora o radu za zaposlenim lovočuvar-

om ili zaposlenim lovočuvarima (korisnik više loviš-ta).

Iznos sredstava koji se dodeljuje po konkursu:Sredstva po tački 1.a) ovog konkursa dodeliće se korisnici-

ma lovišta do iznosa od 300.000,00 dinara za prihvatilišta fazanskih pilića, odnosno do iznosa od 70.000,00 dinara za izgradnju bunara sa pojilištem za divljač. Za izgradnju i uređenje poligona za fazane dodeliće se sredstva do iznosa od 70.000,00 dinara.

Sredstva po tački 1.b) ovog konkursa dodeliće se korisnicima lovišta posebne namene u skladu sa prihvaćenim projektom.

Sredstva po tački 2.a) ovog konkursa dodeliće se pravnom licu registrovanom za delatnost lovstva, u iznosu do 600.000,00 dinara.

Sredstva po tački 2.b) ovog konkursa dodeliće se naučno-is-traživačkim ustanovama za naučno-istraživački rad u oblasti lovstva, u iznosu do 500.000,00 dinara.

Sredstva po tački 3. ovog konkursa dodeliće se korisnicima loviš-ta koji nisu koristili sredstva za ove namene do iznosa od 30.000,00 dinara za nabavku računara, odnosno do iznosa od 15.000,00 dinara za nabavku lovočuvarskog odela u skladu sa pravilnikom o lovoču-varskoj službi („Službeni glasnik RS“, broj 84/11), za nabavku dvogle-da za korisnike lovišta, a do iznosa od 60.000,00 dinara i za nabavku druge opreme - mopeda do iznosa od 50.000,00 dinara.

Razmatranje prijava: Razmatranje prispelih prijava vršiće komisija koju imenuje

pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivedu i šumarstvo.U slučaju potrebe Sekretarijat zadržava pravo da od podnosioca

prijave zatraži dodatnu dokumentaciju.Neblagovremene i nekompletne prijave neće biti razmatrane.Konkursna dokumentacija se ne vraća.

Postupak za dobijanje sredstava:Ispunjenost uslova za dodelu sredstava utvrđuje komisija koju

obrazuje Pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šu-marstvo.

U postupku razmatranja zahteva komisija proverava doku-mentaciju, utvrđuje ispunjenost uslova i vrši procenu zahteva.

Odluka se donosi na osnovu kriterijuma utvrđenih Pravilni-kom o dodeli sredstava Budžetskog fonda za razvoj lovstva AP Vojvo-dine za 2013. godinu.

Konačnu odluku o dodeli sredstava donosi pokrajinski sekretar za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo. Prava i obaveze između Sekretarijata i korisnika sredstava regulisaće se ugovorom.

Na osnovu Zakona o izmenama i dopunama Zakona o budžets-kom sistemu koji je stupio na snagu 17. jula 2013.godine, pravna lica kojima se vrši prenos sredstava iz budžeta, otvaraju poseban namens-ki dinarski račun kod Uprave za trezor za ta sredstva.

Način podnošenja prijave na konkurs:Prijava na konkurs se podnosi na obrascu koji se može preuze-

ti u Pokrajinskom sekretarijatu za poljoprivredu, vodoprivredu i šu-marstvo, I sprat kancelarija 42a ili preuzeti sa sajta Sekretarijata www.psp.vojvodina.gov.rs

Prijave se moraju dostaviti u zapečaćenoj koverti i to: poštom na adresu Pokrajinski sekretarijat za poljoprivredu, vodoprivredu i šumarstvo, Bul. Mihajla Pupina 16, 21000 Novi Sad ili lično na pisar-nici pokrajinskih organa uprave u zgradi Vlade Autonomne Pokrajine Vojvodine (radnim danom do 14,00 časova).

Koverat na prednjoj strani mora da sadrži naznaku „Konkurs za dodelu sredstava iz Budžetskog fonda za razvoj lovstva 2013“ , a na poleđini koverte naziv i adresu podnosioca prijave.

Krajnji rok za podnošenje prijava na konkurs sa ostalom po-trebnom dokumentacijom je zaključno sa 31.10.2013. godine.Dodatne informacije mogu se dobiti putem telefona 021/4874407.

IN MEMORIAM

IN MEMORIAM

34