63.644 rei i jedna psovka Bio je to jo jedan od onih dana kad ti ba ne ide... No, da njih nije, kad bi se i setio da postoje i dobri dani? Pretpostavljam da sam tako primetio i izvesni Prljavi Vetar koji me je presreo ispred Glavne Pote? Na tom uglu vetrovi se ionako okupljaju redovno, kao besposleni dripci pred seoskom samoposlugom, i da je to bio jedan, recimo, severac, jugozapadni, kpsava, povetarac, ili bilo koji drugi zaduvani lik iz meteorolokih izvetaja, verovatno ga ne bih ni pogledao... Ali ovaj je bio prljav, prljav i sav nikakav, a ja definitivno imam falinku da takve u drutvu zapazim pre nego One Druge... I mislim da bi se propisno obrukao da je morao da dune u spirometar... Konfete opalih latica zasule su oki Banke, na nagnutom izlizanom platou (idealnom za Spomenik Vojniku Koji eka Devojku Koja Nee Doi?), bilo je papiria i opuaka sasvim dovoljno da zasite i trgove ovog sveta, ali taj vetriak jednostavno nije imao plua ni da ih pomeri. jedva je nekako nakostreio onaj neukrotivi pramen na mom elu, tekom mukom nabuno srozano reklamno platno koje je sa fasade preko puta uporno pozivalo na jednu uveliko odigranu premijeru, i to je sve... Ipak, kad mi se onako grebatorski uneo u lice, roj neugodnih gazirajuih estica zaplesao mi je u nozdrvama, ubacio sam trepavice u drugu brzinu i mugnuo niz izlog robne kue pokuavajui da ga se otarasim, ali nije tek tako odustao. Saletao me je kao prosjak, sve do sredine peakog prelaza, oseao sam ga as na jednom as na drugom ramenu, i inilo mi se da ti dodiri ostavljaju tragove na antilopu, pranjave i pepeljaste, lepljive kao tavanska pauina... Jedna nesnosna estica neizdrivo mi je zagolicala usnu, uhapsio sam je vrhom jezika i pljucnuo kao zrno maka... Eto... I vetar su nam zaprljali... Pa sad, ako je to neki izgovor, bilo je poprilino kie poetkom meseca, danima su se sivi vuneni oblaci cedili sa nebeskog trika. Teki Koraci zduno su peatili Trg Slobode, Zmaj ]ovinu i mermer Katolike Porte, i onda, im je sunce malo prosuilo plonike, donovi su tu prainugu usitnili do perfekcije, toliko, znai, da je ak i jedan probueni vetar bio dovoljan da je digne i uskovitla... Ekipi Autista na autobuskoj stanici to kao da nije smetalo? U prolazu sam pokuao da ulovim neki sapatniki pogled, ali samo bi neko za metar i sedamdeset nii nego ja uspeo da ulovi poglede Ljudi Sa Belim Plastinim Kesama, koji su, odradivi jo jednu subotu, poraeno ekali poslednji bus za periferiju... Zar sam ja stvarno jedini kom je zasmetao taj pranjavi vetri? Otkud to da me je probirljiva gospojica Alergija najzad izofirala, pa godinama me nije ni primeivala? Da, alergija, ne priam napamet, tako bar ja posmatram stvari... Oni pomenuti Teki Koraci dokoraali su, naime, iz Veoma Udaljenih Sela, prvo tu u Neka Oblinja Sela (pretvorivi ih postepeno u Neka Veoma Udaljena Oblinja Sela), pa onda, mic po mic, i gric po gnc, sve do same kotice varoi... Da, da... Nekome ko ne ivi uz Neprilagodive ovo moe zazvuati nerazumljivo, to mi je jasno, ali pria o Neprilagodivima nije prosta kao veina stvari u vezi sa njima, i neu se prevariti da je ponovo zapoinjem. Ukratko, dotini Teki Koraci, naviknuti na sve same preice u ivotu, pokupili su iskrice alergena negde usput, i doneli ih ovamo na cokulama i crnim gumenim izmetinama. Pnmetio sam da me ti tragovi gue, vie i vie, svakim boijim danom, ali badava, izgazili su ovaj grad suvie savesno da bi ih ikako mogao izbei. Jedino, moda, kreui se sasvim uz kue, kao zaverenik, pritajenim i senovitim sporednim ulicama koje jo zamiriu na sebe, i u kojima se, kao u katakombama, jo moe naii i na tragove koraka mojih retkih preostalih Zemljaka? Dabome, na brisanom prostoru izmeu pote i pozorita nisam imao nikakvih ansi... Sreom, veoma blagi rastvor toga u vetru nije mi ozbiljnije nakodio, napravio mi je par faltica na elu, i malko pritvorio kapke mog pogleda (kao gutljaj gorkog leka, otprilike), mada, ruku na srce, mislim da mi ni pre toga lice nije izgledalo puno vedrije... No, setivi se, uglavnom, da Bulevar pravi blagu okuku stotinak metara uzvodno, drao sam desno, najdesnije, nadajui se da e vetria amaterski izleteti iz krivine kad se sledei put zauka od mosta, to se verovatno i dogodilo? Nisam se osvrtao, za svaki sluaj... Znajui da se vetrovi najbolje love u kronjama, pogledom sam obiao zamke koje sam postavio u granama Velikog Crnog Drveta pred Uspenskom Crkvom, sve su mirovale... Te grane su, uzgred, bile mrke i teke, kao da su donete rekom, a sitni uti listovi tinjali su tu i tamo, tamnim hladnjikavim sjajem, kao ilibari... Uzalud, pomislih, ako do sada nisam nauio da razlikujem lipu od platana, ili bresta, onda vie i neu, bojim se... Ali, svejedno... Voleo sam to drvo, od malena jo, i sve te godine ono je za mene jednostavno bilo Ono Veliko Zeleno Drvo Kraj Uspenske Crkve... Dan kao ovaj, kad se pre moglo objasniti kao Ono Veliko Crno Drvo Kraj Uspenske Crkve, mogao je znaiti samo jedno: Jesen je... Jesen je ve... I opet? Kako sam to samo mogao propustiti? Gde li sam se zadesio one veeri kad je njena pozlaena parada umarirala u nau varo? Eh, da... Ni godinja doba ne pomeraju me vie kao nekad... Prolee mi je uvek udaralo amar, Leto se kao kupina kotrljalo obodom mojih usana, a Zima bi mi zazvonila u glavi kao grozd praporaca, trpajui pune ake dijamanata u moje misli, jednostavno, kao ake staklenih klikera u duboke depove kaputa... Ali Jesen me je najvie mazila... Sputala mi se na ramena neno, kao tanani sveter obojen dimom spaljenog lia, i uila me recima kojima se priziva tiina, i koje se (ako ih pravilno zamisli), rimuju sa rominjanjem kie, i slade pod jezikom kao branjave mrvice peenog kestena... Da, neto se dogodilo u onom posebnom kosmikom satiu, ugraenom u vlani sivi pesak, negde na samom izvoru moje kime... Veliki zupanik, koji bi ranije uvek kljocnuo kad kazaljka naie na april ili oktobar, zarubio se kao ljunak, i tokici su odjednom poeli da se vrte neoekivano lako... Dovraga, poraavajue lako... Kao na glupom okruglom asovniku u holu eleznike stanice koji melje rezignirano, kao dolap, nemajui pojma o tome da li je napolju upravo sumrak, susneica, oktobar ili eventualno ponedeljak... ***** Anamaria (zajedno, bez "j"), nije me primetila na vratima kafea "Fagot"... Zavirio sam u mali prenatrpani ank kao u trafiku, ostavljajui njenim prijateljima dovoljno vremena da joj signaliziraju moj dolazak... Crneli su se uureni u krugu kao Oaloena Porodica, i tek poneka svetla nijansa (ne pastelna, za ime boije!), provlaila se kao detalj na njihovoj garderobi. Dabome, bilo bi senzacionalno da i boje nisu na onom dugom spisku predmeta, normi, nagona i fenomena koje Sekta prezire i nipodatava... Sedeli su na niskim tapaciranim klupicama u suprotnom uglu, to i nije tako udaljeno kao to zvui. Kafe "Fagot" se, u stvari, i sastoji od etiri velika spojena ugla, i svako ko se spusti u tu upu automatski se nade u nekom od njih. Dabome, uz to je i tavanica upadljivo niska, i mada visina nije ni meu prvih pet osobina kojima me opisuju, ubrzo sam osetio kako mi se teret planete njie nad glavom kao prepuna pristanina mrea, i nisam se usudio da dignem pogled ka ogledalu... Bio sam siguran da se upravo pretvaram u neku od onih runih pljosnatih ribetina, koje izbeene puze i bauljaju po dnu, pokuavajui da se provuku ispod okeana... Da, istina je, ne volim takva mesta, ne volim ih uopte... U zaguljivim suterenskim kafiima oduvek pokazujem simptome kesonske bolesti, i za to ve, manjevie, znaju svi koji me znaju... Anamaria, svakako, i mnogo bolje od ostalih... Verovatno je ba zato to Sektako Uporite i izabrala za skrovite od mene? -Hej? Mahnula je, mirajui iznenaenje, uzvratio sam uzdrano, kaiprstom uperenim u ba pristiglu au, pokazujui da nemam nameru da se miem od anka... to li sam je toliko i traio, kog vraga? Bilo je jasno da u je izgubiti ako je pronaem... -Evo me... Dolazim tamo... Provukla se kroz guvu naizgled lako (kao da se prisea polke?), gasei cipelicama neke zamiljene pikavce na podnom mozaiku, ali ja sam znao kako joj teko pada tih par koraka ka meni. U zadnji as sam odluio da ipak ne kaem glasno da ih je moda prekasno napravila? Rastojanje izmeu nas definitivno se vie nije moglo prei tek tako, prostim svakodnevnim koracima... -Nisi bio kod kue? -Nisam... - Zvala sam te oko osam. Pola devet. Tu negde... Poljubila me je slubeno, kao da mi uruuje runi sat za dvadeset i pet godina provedenih u Firmi, pokuala je da izdri moj pogled potpuno smireno, ali neto je iznenada poplailo par lastavica pritajenih u njenim trepukama... O da, lagala je, jo kako... Jednom, kad je zadremala, preturajui joj kriom po recima, kao po tani, sluajno sam nabasao na neke male, nepotrebne lai, i te noi je tamna senka slutnje prvi put nadletela moje snove. Znao sam da to uzima jednom za uvek, La je teka droga, sa te igle se jo niko nije skinuo... -Zavrilo se malo ranije, pa smo svratih na kaficu, svi zajedno... Ovaj... Ba sam se spremala da krenem... Ozbiljno... Evo, ovog asa... Vidim, lutko, zamalo da se sudarimo na vratima... Kako dosad nisi nauila da sam ja momak kog svako moe lagati, ali ga niko ne moe slagati? I da glupa pravila ove igre u kojoj je tebi sve dozvoljeno potujem jedino zbog toga to sam ih lino odredio? -Hoe li da malo sednemo... s njima... ili da odmah idemo negde? Ovo "s njima" izgovorila je za nijansu znaajnije nego to je bilo potrebno, da ja sluajno ne bih pomislio da bi to moglo znaiti i "s nama", no, ja sam ve imao svoju teoriju o tome ko bi tu mogao biti s kim, a ko ba i ne... Primetio sam tipa koji je nekako ostao da visi kad je Anamaria ustala, odavala ga je napadna spontanost, naglo je ivnuo, usplahirio se, zverao levo desno, ali je usput vrlo vesto izbegavao upornu zasedu mog pogleda... Da, znam... Bilo bi prirodnije da sam ga klepio jo u dolasku, a usput pljusnuo par preventivnih amara i njegovim eventualnim sekundarnima, ali ipak sam, ko zna zato, samo oprezno kovertirao svoj sledei veliki potez, i bezvoljno slegao ramenima... Kao da joj je laknulo zbog toga? Otaljala je jo jedan osmeh, pruila ruku, i odlepala me do drutva za stolom, paljivo i sporo, kao staru prolupalu kodu... -Ovako, deco... Da vas upoznam... Ovo je taj moj Petra... ***** Umetnost je, dakle, sve ono to ne razume? Setivi se da su Vitezovi Okruglog Stoia u uglu klaustrofobinog folerskog kafea krstai te religije, shvatio sam da prepotenko kraj kog sam seo, antikvitet sa slikarskom bradicom, moe biti samo Vrhovni arobnjak Merlin, niko drugi... Uf... Ima tipova koji ne moraju nita rei da bi me iznervirali. Ne moraju ak ni biti u blizini, kad bolje razmislim? Dovoljno je da se samo setim da postoje, pa da mi adrenalin ufura u glavu kao unezverena fliperska kuglica... A pomenuti Mesni Opsenar, Dipl. Maglonom, pomenuti Gospodin Usmeni Leksikon Stranih Rei I Izraza, ne samo da dobrih petnaestak minuta nije zaklapao, nego me je jo i gurkao svaki put kad bi otresao cigaretu, mada, za utehu, mislim da se on od tog dodira grozio i vie nego ja, bar sudei po tome kako se pritom pecnuto trzao? Priajui o izvesnoj knjizi koja je bila u modi, priao je, u stvari, o svim knjigama koje je proitao, a bilo ih je otprilike oko bezbroj... Pa, uj... S tako strmim ramenima oito se mogao zavui i meu najgue stranice? -Tragikomina kompilacija povrnog... Potpuna havarija poente... Jo jedan otuni esencijal hipotetine maliganske poetike... Pravio je udne, okrutne pauze (koje su pruale lanu nadu da je gotov), a onda bi visoko dizao bradu i dugo grgotao frazama koje je eleo da naglasi. U strahu da se ne zagrcne, u par navrata sam bio u eem iskuenju da ga odvalim po leima pa da ih ispljune ve jednom, ili ih proguta, jo bolje, pa malo umukne za promenu... No, uglavnom... Nije u itavoj toj prii posebno vaan bio ni nadrealni autor, (kog Mag sasvim sluajno zna jo sa post diplomskih), ni dotini kult-roman (ih, plagiran, dakako!), nisu bile vane ekspertize, citati Markesa, Kundere i Bukovskog, ni neki potpuno novi, dosad nepoznati i neobjavljeni detalji iz ivota "te kapriciozne Saganove"... Ne, taman posla... Bila je vana jedino umiljena tikvolika glavuda u koju se sve to udo pameti nekako smestilo... -U toj, nazovimo je, noveli, je samo kamufliran jedan presovani pupoljak trivijalnosti, jedan pupoljak kom on jo od studentskih dana lukavo ne doputa da se sasvim rascveta, znajui da bi ga to konano raskrinkalo ak i pred oima tih njegovih, kako da kaem... Abonenata? Ha, ha... No, to je samo moje "nudi verbis", znate, a oni koji dodeljuju nagrade... Tja... Gospoda imaju svoje is-tana-ne kriterijume, bogu hvala... I svoje koverte sa instrukcijama, a te koverte nisu istanane, duboko sam ubeen? Ali o njima se ni ovog puta neu poniziti da diskutujem... Ajte, molim vas? Pa, dotle ipak nismo doli... I: zavesa! Zadovoljan tiinom koju se niko nije usuivao da prekine nakon njegove poslednje reenice, narcisoidno je kucnuo cigaretom o nadlanicu, i pripalio je plastinim reklamnim upaljaem koji nikako nije iao uz svu tu veliku priu. Uinio je sve da deluje labavo, mlado i veno, ali su neumoljivi prsti sredovenosti na nekim mestima probijali tu fasadu, podmuklo, kao vlaga... 1 gornjak od dinsa bio mi je sumnjiv. Vremean, ali ne i otrcan? ]edino sam na poklopcu gornjeg levog depa otkrio jedan razglavljeni trag igle, koji me je naveo na zgraavajuu pretpostavku da je na dotini kostim svaki bed bio kaen kroz istu istacku rupicu? "Peace",Tito, Lenon, Snoopv, Sveti Sava? Da li je mogue? Pa sad... Taj gornjak oito nije bacan po sobi kao svi poteni gornjaci. Nije guvan, rasejano zaboravljan po naslonima kafanskih stolica, i na njemu nisu sedele devojke u papirnim letnjim haljinama, blentavo zagledane u sedefne falte talasa... Ne... Taj gornjak je poniavan. Pran je i peglan. I visio je na ofingeru, sramno, kao obeeni konjokradica, medu "grombi" kaputima, belim kouljama i mantilima od balon svile. Uh, to je valjda neto najgore to ovek moe uraditi svom starom dobrom gornjaku uvaene marke Roy Rogers... Roy Rogers? ]o i to? Da li sam ja to zaista na pragu jednog velikog arheolokog otkria? No, predugo sam fiksirao pomenutu etiketu, i Merlin me je dostojanstveno odmerio. Osmehnuo sam se napadno i izvetaeno, ukapiravi da je za Okruglim Stoiem najprirodnije biti neprirodan... -Super vam je taj gornjak, gospodine... Vidim, i vi ste bili na Ponte Rosu, tamo, ezdeset sedme-osme? -Pardon? Ah... Vi ovo zovete "gornjak", znai? Gor-njak? Da, veoma interesantno... Kao to sam i oekivao, protumaio je moje obraanje potpuno pogreno, pogladivi "Roy Rogers" ponosnim pogledom prodavca patoloki ouvanog automobila... -Eh, da... To vam je, vidite, jakna jo iz "onih" dana... Jednom ili dvaput, vrbujui me za drutvo nekih interesantnih ljudi koje je sluajno upoznala, Anamaria je pomenula i Vrhovnog arobnjaka, samo ovla se dotiui njegove genijalnosti i naitanosti... Najvie je ipak padala na to to je jedno vreme bio i pomalo "zabranjivan"... Zabranjivan? Taline li bitange... Ta titula je medu onima koji su se dobrovoljno prijavili u Intelektualce obavljala funkciju etvrtog stepena komparacije. Ui meu Zabranjivane, bio je san svakog Umetnika Bez vrstog Alibija... Ali, cvrc... Onda je satni mehanizam podeen na Kraj Komunizma otvorio teka vrata na bunkeru sa zabranjenim knjigama, predstavama, filmovima, i fama o Zabranjivanima izvetrila je kao loe preseen pricer. Bio je to pravi festival marginalija, apsolutna veina Muenika je neto znaila jedino po jadnom kriterijumu svojih jo jadnijih Inkvizitora, drevna je i uhodana to simbioza... Eto... Tako je i Merlin godinama bio sretno zabranjivan. Stavie, kao Zabranjivani je, kau, bio dobar, ak veoma dobar... Postavi Dozvoljen, odjednom je postao potpuno patetian i neupotrebljiv... -Bee li, ono, Petra, mladiu?... udno neko ime... Njegovo pitanje imalo je etniki podznak, sa ciljem da se skraenim postupkom utvrdi moja plemenska pripadnost, no, ako je mislio da u odgovoriti sa "Jata vala, staro liko...", "Hercegovsko, po mome ed-Petrau...", ili bilo ta to bi me nacionalno odredilo, morao sam ga malkice razoarati... "Petra" je, na alost, samo jedan ubogi nadimak... Odgovorio sam najzad, usporeno, kopirajui njegovu pozu, ne toliko da bi on to mogao primetiti, ali ipak sasvim dovoljno da bi to mogla primetiti Anamaria... -Bilo bi, ono, udno, gospodine... Da je neko ime... Njegovo Uobraenstvo bi, bez sumnje, posle izvesnog vremena i samo dolo do odgovarajueg zakljuka, ali se Anamaria, polaskana to se genije ba meni prvom obratio posle svoje verbalne arolije, brzopleto ubacila u razgovor... -Ne, to mu nije pravo ime... Oh, a ja sam potpuno zaboravila... Vi se ne znate od ranije? Odmahivao je glavom sporo, isputajui dim u tankom snopu, kao zviduk (iz predostronosti, valjda, da taj ventil ne umanji suvie njegovu nadmenost?) ostavljajui mi, u svakom sluaju, vie nego dovoljno prostora manevar... - Pa... Gospodin mene ne zna, pretpostavljam... Ali ja njega svakako vrlo dobro znam... Podigao je obrve nudei mi lo falsifikat upitnog pogleda (na koji sam ja tobo iz cuga naseo), primakao sam se, konspirativno, na ta se malo primakao i on, naivno oekujui neki kompliment na raun svoje slavne avangardno-disidentske faze... Dr' se sad, keso naduvana... -Mama mi je, znate, puno priala o vama... Beala je sa asova da bi sluala kako recitujete Miljkovia... Sve drugarice iz razreda bile su prosto zaljubljene u vas... Do mature, maltene... Onda ih je prolo... Preterao sam, dabome, nego ta sam, no te reci su ga svejedno nakratko izbacile iz igre... Osvrnuo se, zbunjeno, a onda, suoen sa mojim neodreenim osmehom, ipak se zahvalio sporim umerenim naklonom. Zatim se zamislio, brusei pepeo o otri rub pepeljare, navuen na metafiziku preko proste jednaine s dve nepoznate... Nagaajui moje godine, i mogue godine moje majke, doao je konano i do svojih, i podelio ih sa godinama ovih devojica ije lakoverne jedrenjake piratski navodi na te opasne pliake u Zalivu Velikih Maglina... Odlino... To sam, naime, i hteo... No, spaavajui ast svog uzdrmanog prijatelja, Anamaria se uvredila umesto njega. Zloupotrebivi komeanje izazvano pojavom konobara, njena ruka je ispuzala iz moje, oprezno i nepovratno, kao belouka iz stare kouljice... -Eh, mili moj... Neukusno... Prilino neukusno... Promrmljavi to, povredila me je jo malo, malicko, a i nije mogla puno vie... Taman toliko mesta je ostalo... U duboki i zagonetni bunar njenog pogleda ubacio sam apat jednog malog poljupca, kao sjajni srebrni novi, ali on je zalutao negde na dugom putu do dna... Srea da nita nisam poeleo... Ustajui, naneo sam joj prstom dodir na obraz, paljivo i neno, kao prozirnu nijansu svetloljubiaste na tek zapoeti portret enje... -Idem sad... Nedostajae mi, Ti Mala Breskvo... ***** Kiica je zavela strogi policijski as u Njegoevoj... Gurkajui se oko mesta na kalendaru kao Ciganii oko praznog mesta u prvom redu bioskopa, Oktobar i Novembar su malko protresli gusto sito oblaka, prosejavi samo one najsitnije kapi na ispruenu bronzanu ruku gnevnog spomenika pred Gradskom Kuom... Zvanino bi se, moda, i moglo izjaviti da je vladala tiina, ali ta tiina je za moj ukus ipak bila preglasna, na ivici vibracije, uinilo mi se? Ova varo se, izgleda, i ne gasi vie? Ostaje ukljuena na nekoj potmuloj frekvenciji, kao da radi u leru svu no, ekajui promenu na nebeskom semaforu... Puina opustelog trga odjednom je potpuno sludela moj kompas, bio sam tako zagubljen da je izgledalo prosto nemogue da postoje samo etiri strane sveta? Odoka sam izraunao najduu dijagonalu, nadajui se da u se do njenog suprotnog kraja nekako setiti gde sam to poao? Sa katedrale se odronilo jedno "plong", ali to nije bio pravi udarac zvona... Verovatno je, preturajui po policama na gluvom crkvenom tavanu, zvonar nehotice pomeno tuak velikog mesinganog avana? Pola jedan, jedan ili pola dva? Svata je to moglo da znai... Ali, svejedno... Anamaria e ionako tek za sedam godina napuniti taj trenutak... Dobra mera vremena izmeu nas? Sedam godina su kofer u koji moe stati strano puno stvari. Ako ume da pakuje, naravno... To to meni ne trebaju vie neke sitnice koje njoj trebaju sve vie, ne daje mi pravo da je nagovaram da ih ne trpa unutra... Njen kofer, na kraju krajeva... Poznao sam u sebi pepeo vatre koja se u njoj tek rasplamsala, ali nisam pokuavao da je odvratim... Do pepela se i stie jedino preko vatre... Nema tih rei koje mogu nadomestiti ibanje godina u lice, ni od najbolje prie ne moe se isplesti mrea za hvatanje vremena... Za sedam jeseni, koji minut posle pola jedan, jedan ili p'ola dva, i ona e negde zastati pod zamuckujuim plavim neonom sa reklame iznad izloga prodavnice modne obue... I onda e znati... Dah uspomene paljivo e oduvati prainu sa smene stare ogradice od posesivnosti koju sam jednom uzalud dizao oko skrivenog senovitog vrta u kom su pupile njene ambicije... Uzdahnue, predoseam? estice sjaja rastopie joj se naas u pogledu, kao odraz udaljenih zvezda na vodi... Bie sama, nadam se? Jer, tad e se u ritmu njenog pulsa moda pojaviti ona uznemirena i kljuna sinkopa koju sam poslednjih dana uzalud oslukivao u odjecima naih tiina... Da... I onda e znati da je jedina koju sam ikad voleo... Da sam sve druge voleo tamnom stranom srca... tedei se... Uei se kako u najbolje voleti nju... Kada je konano naem... Iako je njegova kua obeleena sasvim sitnim parnim brojem, svi uporno objanjavaju kako Fea Rus ivi "negde pri kraju ulice"... Hm? Na ovom okruglo postavljenom svetu ponekad zaista nije jednostavno odvojiti istok od zapada, ili levo od desnog, ali taj zalomljeni vrak Miurinove definitivno pre podsea na kraj nego na poetak neega? Verovatno bi jedan jedini pogled sa neparne strane sve u momentu postavio na svoje mesto (i potvrdio moju teoriju da je ova koji kai plave table sa brojevima kua kritinog jutra na posao stigao iz suprotnog smera?), ali oko toga i nastaje glavna peripetija... Nema, naime, neparne strane Miurinove... Nema je, i gotovo... I, to je najgore, ne seam se ni da li je ikad bilo? Katkad se preda mnom spusti rampa tog pitanja, i fantomski red kua projuri mi mislima kao sablasni pononi voz, prebrzo zamiui za onu Krivinu Vremena koja oznaava krajnju ivicu dometa mojih seanja... Ne znam, stvarno... Valjda bi na toj sruenoj polovini ulice ipak ostao neki trag, zgreni fosil kamena temeljca u najtamnijoj travi, uz jarak, elini klin ueta za ve zaboravljen u bagremu u onoj silnoj urbi prilikom selidbe, ili bar zarala vena arteskog bunara, mala skrivena kljuaonica koju bi odale tek najznatieljnije zvezde, nadvijajui se nad nju da zavire u koralno sredite Zemlje? Ma, jasno, dosad bi se neko ve izlanuo o neparnoj strani Miurinove... U kakvom od onih pospanih, omamljenih razgovora pred kraj sveara, neko bi ve davno pomenuo svog ujaka (odavno udovca?) koji je tamo iveo, pa bi se onda setili i njegovog prvog komije, najboljeg tapacirera u gradu (stvarno, boga ti, je l' iv taj uopte?), ili bi ve iskrsnuo neki trei, nepredvidivi junak tune pijane prie, prevareni, streljani ili tuberkolozni stanar kue broj tri, pet, sedam, ili ak tamo etrdeset i devet, sedamdes' jedan, to da ne? Pa, ako je tu bilo neparnih brojeva, onda ih je bilo i krupnih, pretpostavljam? Neu da kaem da bi Miurinova bila ba glavni bulevar u San Marinu, ali duga je to ulica, preduga da bi je pola nestalo tek tako? Postoji i varijanta da su Neprilagodivi poruili niz tuih kua da bi sebi izgradili livadu slinu nekoj iz Neuporedivog Rodnog Kraja, ali sumnjam u to? U istorijskom periodu Prve Otimaine crvene partizanske pikado strelice obino su se zabadale u sam centar, teko da bi koji proleter pristao na ovu neasfaltiranu zabit? Neprilagodivi se i danas pate sa urbanom orijentacijom, a mogu misliti kako li je tek u Ono Vreme Miurinova bila dislocirana u odnosu na Ce-Ka, Pe-Ka i ostale skraenice? Ne, i to otpada... Pre e biti da je na mestu o kom priam naprosto jednom davno zastala obala grada, koja je, pomerajui se dalje ka zapadu, ostavila za sobom (kao nasukano ostrvo), iroku nabijenu ledinu na kojoj su cirkuski pauni godinama irili krikaste lepeze svojih atri, sve dok se tu nisu uglavili hotel, sportski tereni i improvizovani sajamski parking? No, bilo kako bilo... Fea Jankovi je, uglavnom, proiveo ivot u tom tihom rukavcu ulice, zavuenom u severne provincije tamnozelenog Futokog Parka, u jednom udnom Sokaku Bez Preko Puta, u koji se nekako uvek ulazi iz suprotnog pravca, i kojim, putujui od Detelinare ka Limanima, prolaze jo samo retki Miroljubivi Domoroci koji kriju tajnu mapu periferije na pergamentu svojih uspomena... ***** Iz taksija sam namerno izaao poprilino dalje, ak na rubu pustog parkiralita pred glavnim ulazom Sajma. Da me je odatle do Fedine kue svaki korak kotao dinar, od hiljadarke bih dobio samo neki sitni kusura, ali itavog dana mi se inilo da usporavam, da stajem, i reio sam da se malo navijem koracima, kao trapavi mehaniki lutak... Perspektiva uskog trotoara nagovetavala je onu dobro poznatu neprijatnost mimoilaenja s nekim u pustoj ulici (lako je mimoilaziti se u prenatrpanoj Dunavskoj, recimo?), sredina puta varljivo se ponudila kao bolje reenje, no (procenivi da e me kakav neurotini crveni "jugo" svakako napasti pre nego to se doepam raskrsnice?), izabrao sam treu marrutu, meni i najpoznatiju, uostalom... Prolaz kroz "S. C. Sajmite"... Skromni, primerno jednostavni proleterski stadion, nije odavao znake ivota... Mesec je na sve to gledao iz nekog svog ugla, crne senke su se teglile pomrinom kao tuljani, reene da obeshrabre svakog neupuenog namernika, ali ja sam znao da je to mesto bezazleno ak i u gluvonemo doba jedne tamne i vetrovite jesenske noi, i nisam naseo... Kapije se nikada ne zakljuavaju, takoe mi je bilo poznato, ali Tajni Instikt Jegulje ipak me je odveo tano tamo gde jedna ipka na ogradi ve vekovima nedostaje... Ops? Ne, nema problema. Prolazim, jo uvek... Ograda se, inae, prilino redovno bojadie, nekim udom? Korov realnosti polako je prekrio parkoliki kompleks terena, jednom zamiljen kao "idealno mesto za odmor i rekreaciju radnika", ali limena taraba se svakog prolea uredno mae novim slojem zelene, oker, ili one crvenkasto-ute, mislim da je "terakota" ifra za tu farbu? U stvari, sve to ima svoje zato, kad bolje razmislim... Drugog petka u maju (dobrih etrdesetak majeva unazad?), panduri se usplahire po okolnim raskrsnicama kao "makazari" nad lejama kelerabe, i procesija crnih automobila tano u podne naie Hajduk-Veljkovom. Godinama je osobno Maral presecao trobojnu svilenu vrpcu, u zadnje vreme sve kojekakve Kalfe Koje Se Ue Za Ministre tu polau majstorski ispit otvarajui nekad uvenu poljoprivrednu izlobu, no, to nije od presudnog znaaja, ni jedno, ni drugo, ni tree... Susedna ograda, ukratko, mora biti na nivou, zato je uminkavaju... No, Sveta Rupa odoleva, kao to rekoh, i bilo bi lepo da to nije sluajnost? Moda je neko od Naih zaduen za krpljenje, ko e ga znati, moda se i taj Tajanstveni Poslovoa nekad tu provlaio, kao Igra ili Kibicer, svejedno, pa svesno potpisuje naloge da nepostojea ipka mora ostati na svom mestu, kao oltar, kao spomenik krajputa Velikim Igraima Malog Fudbala koji su jednom davno (na otprilike dva sata do sumraka?), ispadali iz ograde pognuto i samouvereno, kao duhovi iz zidnog sata? Rada Minhauzen... Perica Mali i Perica Bangavi... Jocko rojf, Bora Uvo, Zolika Maar... Sipa i Dovlica... Blentavi... LjubinkoPeji... Hm... I Batula Petra? Pa, uj... Imao sam i ja svojih sezona, ne kaem... Ali jesen devedeset i prve nije od tih... Tu vie nema dileme... ***** Oi su mi se oduvek lake privikavale na tamu nego na svetlost, brzo sam napipao poznati ljakasti puti, i iskrzana firanga kroanja razmakla se pred mojim nailaskom, otkrivajui "Park" kako isplovljava u no kao putnika laa. Feini prozori se, naravno, jo nisu mogli ni nazreti, ali do njih se moe dobaciti crvenom ruom sa palube hotelskog parkinga, tano sam znao gde su... Zar to prole godine nije bilo osetno blize? Raunao sam da u se pokriti sa dva tri minuta hoda, ali izgleda da sam korake konvertovao u minute po nekom starom, davno nevaeem kursu? udno, zaista? Trenutak ranije, vizirajui asfaltne terene kroz zebrasti rukometni gol, potvrdio sam svoju teoriju da se Svet postepeno smanjuje, a opet mi je i do atletske staze trebala decimala vremena vie nego inae? No, proavi esmu na zidu sanitarne kuice zaao sam preduboko u minsko polje uspomena, nije bilo povratka. Lagano sam pourio ka velikom igralitu, ubeen da e izlizani zeleni otira konano skinuti to olovo sa mojih cipela... Trava se ba razbokorila u esnaestercu... Samo bi neki atletski abac, surovo izdrilovan na barskom poligonu, uspeo da doskoi sa busena na busen, i tako prevali put od gol linije do gipsane take penala, a da ne dodirne golu zemlju... ekaj, zar je i onda bilo tako? Eh, onda... Punio sam petnaest, zaboga, godine zvane Onda, i gledao sam na sve strane samo ne u travu... Bila je subota, naravno, veliki svetac za sve nas koji smo igrali za kolu. I dan danas subote obeleavam crvenim slovima, ostala mi navika da im se radujem, eto, mada to ve godinama ne zasluuju... Nema veze... Na zavrnom turniru "optinskog", uglavnom, za ulazak u finale bio nam je dovoljan i bod protiv onih minkera iz ". Natoevi", koji su nam od poetka prvenstva dahtali za vratom. Kia je tog jutra pljutala, pljutala, pa se malo i zapljutala, a kad se konano trgla, zateena pod lukom duge (kao pod ogromnom eerlemom), itav teren se ve ljuljukao na vodi, kao veliki list lokvanja... Nastavnik nas je uio da igramo preteno na kontru, tvrdo, matoro i odgovorno. Priao nam je kako zna ekipe koje su dale pet golova pa izgubile utakmicu, ali da ne zna ni jednu koja nije primila gol, a izgubila? Po uigranoj varijanti, Mrena i ja smo patrolirali du sredinje linije kao graniari, uvajui se ofsajda, ali na desetak minuta do kraja utakmice i dalje je bilo nula-nula... Tad je kiklop sa velikom peticom na leima ipak proplivao... Naa odbrana napokon je dobacila do centra, i lopta se, samo liznuvi bancu, provukla ispod pazuha tromom kutravom deaku koji je unapred zastenjao nameravajui da je zaustavi bar pleksusom... -Uf... Raunajui na taj kiks, na vreme sam povukao u prazno, stigavi pre svih do fudbala zaglibljenog u onom "pupku" kaznenog prostora. Golman mi je kolebljivo poao u susret, ali ram stativa bio je prevelik za portret tog mravka, i bio sam siguran da neu promaiti... Uinilo mi se da je lopta vre ulepljena u tutkalo blata, pokuao sam zato da je podbodem zanemarljivo jae, ali loe sam proraunao tu parabolu. Lob je, dodue, ponizio istralog vratara, povukao sam telo unazad pokuavajui da usporim let nekim nevidljivim dizginama, ali se posle duge sekunde iekivanja zauo jedino tup udarac u preku, overen okruglim crnim peatom u uglu, na samom tananom avu sastava sa levom stativom... Sa "levom golmanovom", kako se to ve objanjava... -Oooooooo! Pogledao sam ka klupi kraj koje je Nastavnik veito stajao. Skinuo je eir, provukao prste kroz kosu, pa vratio legendarni karirani klobuk na glavu. Kod nekog bi ovaj gest verovatno proao sasvim neopaeno, ali moj "razredni" nije reagovao mnogo burnije od toga... -Igramo samo! Tutanj! Igramo dalje! Poterao me je ka centru (maui nepodmitivo, kao saobraajac u picu), dopingovao me ozbiljnim, roditeljskim pogledom, i uurbano zapljeskao rukama... -Idemo, Batula, nita to nije! Ajde! Imamo ih sad! Klimnuo sam jedan i po put (dole-gore-dole, ostavljajui pogled oboren), i pokuao da patike iupam zajedno sa korenom, ali desna mi se primila za zemlju kao okot, ne seam se teeg koraka u ivotu... A pobedili smo, uzgred... Samo par sekvenci kasnije, onaj njihov nesretni veliki centarhalf je ponovo pogreio, vrativi loptu prekratko, Mrena je izronio kao lovak, lupio lanjak golmanu i pobedonosno uetao u gol... Od moje propale anse proteklo je jedva tri minuta, moda ni toliko... No, sasvim dovoljno, pokazalo se... U ta tri minuta sam, naime, odrastao, nepovratno, jednom za uvek... Sunce je jo istog popodneva prosuilo otisak mog promaaja na preki, i taj crni krug mi se podsmeljivo cerio sledee subote kad smo istravali na finalnu utakmicu, i jo dugo, dugo posle... Da nije bilo zaslepljujue-varljivog neona u pozadini zakleo bih se da sam ga naas video kako se kao debeli mrki maak oblizuje na gredi i te veeri, dvadeset i koju godinu kasnije, kad sam, prodirui po poloaju levog krila, povukao duboko u tamni gol-aut, shvativi da ve uveliko kasnim na ugovorenu partiju gangster-remija kod Fedora Jankovia, svrenog ekonomiste, a nesuenog umetnikog fotografa, impresarija, producenta, scenariste, publiciste, i ko e ga znati ta sve jo ne... ***** -Mir, Marine... Prepoznavi me, nespretni tufnasti pas prestao je da laje, i vano doskakutao do kapije svojim razmontiranim marionetskim korakom... Osvrui se ka kandelabru koji je svakog asa paljenjem trebao potvrditi da je i neko od ukuana uo zvono, dotakao je njukom moju nadlanicu prinetu kovanoj arabeski, i uputio mi onaj pogled koji kod etvoronoaca prolazi kao plemenit, dok se kod ljudi vrlo jednostavno objanjava i kao ponizan, koliko se seam? Marin je rodom iz okolnih krajeva, ali je, predvidivo, "dalmatiner", zbog ega ga je gazda i nazvao kako ga je nazvao... Pa, sad? Da je duhovitost skok s motkom, ili tome slina disciplina, u kojoj se do trijumfa dolazi preko hiljadu neuspelih pokuaja, Fea bi nesumnjivo bio jedan od najduhovitijih tipova na kontinentu? Ovako, i taj fazon mu se sluajno omakao kao uspean, to je on kasnije uporno anulirao insistiranjem, i neumerenim i nepotrebnim objanjavanjima... -Marin, razume? Dalmatinac - pa Marin. Kao ono Frane, Stipe, Jure... Marin... A? Dobar tos? ta kae? Priznaj da je dobar? Priznavao sam, pokorno, svaki boiji put, jer Fedor inae i nije tako lo kako se nagovetava... Ne, nije, ozbiljno... U pravilima fudbalske igre lepo pie da je lopta van igre tek kad pree aut liniju svojim punim obimom? E pa, moj bledunjavi riobrki poznanik (koji bi i bez puno minke odigrao sanatorijumskog pacijenta u predratnom filmu?), je lopta koja veno epa aut liniju, ali je nikad potpuno ne pree. Sudei o Fei, u vie navrata sam bio spreman da visoko podignem utu sudijsku zastavicu, ali, ako emo poteno, kako god da sam povlaio crtu izmeu igre i auta, on je ipak svaki put boljim delom ostajao sa prave strane te tanke i presudne linije... I? U emu je nesporazum, uopte? Pa... Da ne ispadnem pakostan? Ali nesporazum je moda jedino u tome to Gospod Bog ne dri malu piljarnicu na uglu, u kojoj bi smo, negde iza gajbe rogaa, meu mesinganim tegovima, kraj tegle sa ruiastim prominclama, uspeli pronai i malu staklenu boicu sa udnim pegavim semenom Talenata Koji Nam Nedostaju... O, ne... U boijem kristalnom duanu meu oblacima, na alost, nikad nije bilo cenjkanja oko onoga to moe postati, i onoga to jednostavno mora biti da bi to bio... Fea se nije tek tako pomirio sa tim... Ne razlikujui titule ispisane na vizitkartama od titula koje su kao ifre ispisane hijeroglifima naih modanih vijuga, odluio je (na svoju odgovornost!), da u ivotu postane Jedan Duhoviti Kockar I Svima Simpatini Boem... I do kraja je skoro sve ubedio da je poziranje ravnopravni deo umetnosti? Druio se sa pijanim glumcima, uramljivao francuske plakate i iskrzane partiture, putovao na premijere u Beograd, Sombor i Suboticu, organizovao izlobu slika zvanu "Jasmin Party", (galeriju bezdunih lokalnih vrljotina u svom vrtu), ali, sve u svemu, tu usiljenost je nosio tako lako da nije preostalo puno onih kojima je to smetalo... Meni, ponekad, kao to rekoh, mada to nema veze.. Luni Jankovi, pretpostavljam, daleko, daleko vie? Dodue, "miss" prirodno-matematikog, koja se udala za Feu uasnuta pretnjom doivotnog zabavljanja, to nikad nije javno priznala, ali... ta ja znam? Neka velika tajna strpljivo je dodavala tamne godove oko njenih oiju, to je ona sve tee i tee uspevala da prikrije minkom i pozlaenim okvirima svojih folirantskih "profesorskih" naoara. Ti modri podonjaci su kao vlani pesak upijali dremljive talase sjaja po kojima sam njene oi nekad lako pronalazio i u najveim guvama pogleda... Ili su za sve krivi samo ovi dugi intervali izmeu naih vienja? Meseci, prolea, zime, koje su nas nauile da kao stari ratnici prvo prebrojimo oiljke i brazgotine zaraene u borbi sa Vremenom, pa da se tek tad oprezno osmehnemo jedno drugome? ao, ruinirani deae... Slutim da je pri naim susretima (sriui grafite koje su godine naarale po mom licu), i ona ponekad razmiljala o neujnim i podlim vrtlozima koji nepovratno mute bistre lagune Nekih Oiju Koje Smo Znali, no, ne zameram joj ako je tako. Ja sam se, na primer, ve gotovo potpuno privikao na sebe, a opet se neprijatno iznenadim svaki put kad stanem pred ogledalo... Eh... Strano je kad ostari, zaista... No, jo je stranije kad ostari mlad. Kao veina onih koje znam... -Momenat... Dolazim... O, stoput sam mu govorila da ne uzima moje kljueve... Luna mi je, dakle, konano otkljuala kapiju, taman kad sam se, mimo svog obiaja, spremao da pozvonim i drugi put... Prvo je naiao glas, iza ugla, a onda je metronom Marinovog repa sveano najavio i njenu lomljivu siluetu. Trnci nemira kripnuli su mi pod nogama, uho, tek- tek, otprilike kao Onaj Davno Otopljeni Sneg, ak i tie, ako je to uopte mogue? Naivno sam pokuao da ih se otarasim, drobei onom tek pripaljenu cigaretu, ali to je naelektrisane iskrice samo ibnulo gore, uz kimu, kao udarac malja plehanu kazaljku snagomera na ulazu u zabavni park... -Nisam ula tvoj auto... Da, to je liilo na nju... "Tvoj auto"...I gotovo... Mi smo prijatelji. Samo prijatelji. Tek neto bliskiji stranci, maltene? Nikad nieg nije bilo izmeu nas dvoje... Ali... Prepoznajem te po vratima automobila tiho zalupljenim pred mojom kuom u pono... Tek tako... -Ne, Luno... Doetao sam... Ostavio sam kota jednom klincu pred pumpom.. .Doterae ih ovamo ako doe na red pre jutra... Pljesnula je iznenaeno (skoro obradovano?), zadravi ruice spojene... -Ma... ula sam da sad to rade? Ne mogu da verujem... I ta, ti mu onda zaista plati za to? - Pa... Dam mu ve neku kintu... Studenti su doista provalili fizionomije koje ne pristaju da puze metar po metar u kilometarskom redu za benzin, i tano pogode kome treba da kucnu u prozor nudei da, za marku-dve na sat, ekaju umesto njega... Momak koji je etkao kraj kolone sa "sociologijom sela" pod mikom je ve jednom za mene obavio tu poverljivu misiju, i s njim sam se, polazei na kartanje, lako dogovorio oko sitnih primopredajnih detalja... -E... Ba svata... Oigledno se oraspoloila analizirajui novonastalu granu prostitucije, prekrstila je ruke iradoznalo ekala da jo malo priam o tom iznajmiljivanju mladia na sat... Rezignirano sam slegao ramenima... -Pa... Klinci su vidre, draga moja. Snalaze se... Okrenu zaas stotinak maraka, birajui devijantnu sredovenu klijentelu, koja ne priznaje redove za neto to se ne deli, nego se plaa... Uozbiljila se, i spustila ton... E, ba smo i nali o emu da razgovaramo? -A ula sam i da e ponovo uvodili one "bonove za benzin"? Kao pre par godina... Zna? Kad li je ono bilo? - Jeste... I ja sam uo... Ali sam davno potroio svoje "bonove za ekanje" u ovom ivotu... Nita mi to vie ne pomae... Osmehnula se setno, komentariui sve samo sporim potvrdnim klimanjem, i povukla se korak u stranu... -O... Ui ve jednom... Ui, molim te... Nosila je mokasine sa kiankom, pripijeni elastini jeans, i uti (ili svetlozeleni?) pulover na kom je nekoliko izvezenih jaganjaca mirno paslo pod oblim breuljcima grudi. Navrh levog brdaca nakrivila se i neka kuica sa dimnjakom koji se puio, zakucao sam na vratanca te kolibe jednim sasvim kratkim pogledom, no i to je ve bilo pomalo nepristojno... -Ma... Ti zna ovaj pulover, zar ne? Trgao sam se zbunjeno, zateen... -Ovaj... Da... Mislim da ga znam? Delovala je nekako jednostavno-otmeno-smerno-umereno-lepo... Mislim da je "klasino" re koju pokuavam da konstruiem? -Oni su davno poeli da kartaju... Ko su ti ljudi, Petra, vie nikog ne znam? Razgovaraj ti malo s Fedorom, tebe e sigurno posluati... Nimalo mi se ne dopadaju... Naklonom sam obeao da u to uiniti. Ni meni se ba nisu sviali nadmeni marinsko frizirani momci kojima je Fea poeo da popunjava upranjena mesta naih dugogodinjih saigraa, no, kako stvari stoje, danas jo jedino Dripci Sa Velikim Automobilima I Malim Fondovima Rei imaju lovu za kartanje, i lovu za sve drugo... -E, pa... dobro... Okrenula je klju za sobom i ponovo prekrstila ruke na grudima, uzdahnuvi glasno... Nisam je zagrlio, iako je to bio isti penal... Zakoraili smo u prolaz oprezno, kao da kasnei ulazimo na koncert gudakog kvarteta, i Marin se za svaki sluaj ubacio meu nas poput Kerbera, oigledno naslutivi neto svojim inae problematinim instiktom... Ali putevi su nam se zaas razili... Jo jednom... Nakon samo par kratkih metara... Ona je krenula desno, ka stepenicama verande sa koje se ulazilo u njihov stan, a ja sam produio pravo, ka dnu bate, gde je Fea improvizovao "atelje" u neostvarenoj privatnoj ordinaciji svog davno uzemljenog oca... -Ah, da... Priala sam popodne sa Ksenom... I pomenula da u te moda videti... Zastala je na prvom stepeniku, pokuavajui da vanost onoga to e mi rei umanji time to to ini u odlasku, ali crna svilena vrpca Brige zatreperila je na povetarcu njenog glasa, i predosetio sam da e to biti loa vest... Pucaj, lepojko... Izgleda da su loe vesti ovih dana organizovale neku trku iji je cilj na mojoj adresi? -Videla je tvoje ime u kompjuteru... Poruuje ti da e te va Stari Prijatelj Jack potraiti ovih dana. ..Ali da e ti ve znati ta treba da radi... Ops?ta sam rekao? Lunina sijamska drugarica Ksena radila je za Vojsku, neto sitno i administrativno, ali je sabotirala koliko je ve mogla. Godinama je sklanjala u stranu one pozive za vebe na kojima je prepoznavala imena iz almanaha nae gimnazije, no, od ovog prolea, otkad su raznorazni orci zaduili bojevu municiju, njene male prijateljske usluge tretiraju se kao "veleizdaja domovine"... Otad se, razumljivo, javlja retko, sve u iframa... Sreom, na TV-u se letos potkrala simpatina serija o radio-voditelju zvanom Jack Killian, koja nam je svojim imenom pomogla da kodiramo poruke: "Midnight Caller". "Onaj koji poziva u pono"... Vojna Policija je prezauzeta radom u treoj smeni. anse da se neo-partizani prepoznaju pod pseudonimom "Stari Prijatelj Jack" su samo teoretske, no, nije ba preporuivo kladiti se na tog konja? I za mogunost da me pokupe u Dobrovoljce sam do pre desetak sekundi mislio da je "samo teoretska", a evo ta je ispalo? Tek, dunuo sam u zvezde, da ih malo zagrejem, i pokuao da umirim Lunu... Da je umirim? Dovraga, kao da nju usred noi treba da spopadnu oni sivomaslinasti fanatici? -Nee biti frke, ne brini, u redu je... Jo sam prijavljen kod matorih... Teko da e me nai... Meseina se kratkim srebrnim potezom dotakla njenog lica, uinilo mi se da bi to mogao biti i sjajni repi neke suze-padalice, ali oreolsko svetlo iza nje, sa verande, onemoguilo me je da se zakunem u to... Mahnula je kratko, uznemireno... -Ali uvaj se... Ipak... Obeaj mi da e se uvati? Polako, lue... Nigde ja ne putujem... Podigao sam kaiprst, i na tren bio u iskuenju da ga njime pozovem sebi, ali sam joj na kraju ipak samo lagano pnpretio, potiskujui nazad, u grudi, elju koja se opirala drno i vragolasto, kao onaj pajac-na-feder kad ga vraa u kutiju... -Bolje se ti uvaj, gospoice Nespretnjakovika... Zna ve... Na tim "vratolomnim" stepenicama... -Eh... Prela je rukom po izlizanom gelenderu, neno i paljivo, kao po staroj porodinoj komodi... -Katkad, kad si ti u blizini, namerno se sjurim niz njih... I nita, eto... Kao u inat... ***** Ne... Nismo mi bili ljubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad malo gledali, kad nas nisu gledali... I to je sve... Oboje smo nosili na laniu po polovinu jedne davno polomljene tajne, ali nismo pokuavali da je sastavimo, ko zna zato, i ta tajna lebdela je nad desetogodinjim okeanom prolog vremena kao ukleta laa... Negde ovde daleko... Negde tame blizu... Ni na nebu, ni na zemlji... Do te tajne se, interesantno, moglo stii jedino ba strmim stepenicama visoke verande, uz koje se Luna uspentrala hitro, kao kouta, ostavljajui na njima izvesni zagonetni osmeh, kao ruu, kao malu staklenu cipelicu po kojoj u je pronai... Ali, gde uri? Opet ne pazi, ludica... Jednom je ve gadno uganula nogu okliznuvi se tu, na zaleenom oblom basamku... O, jednom davno, najdavnije. Jo dok je iz ove kue odlazila svojoj kui na spavanje... Bila je zima, seam se, neki februar, esnaesti, osamnaesti, tu negde... Toga se, ve, ne seam tano... Morao bih zaviriti u Fedinu linu kartu da otkrijem i taj podatak? Stara Vodolija je uvek pravila svetkovine od svojih roendana, jedan od njih se slavio i te veeri... I tako... Pred zoru sam se ponudio da razvezem iznurene tamburae po periferijskoj pomrini, rtvujui se da tako propustim slavljenikov neizostavni zavrni plaidoyer... Bre no to sam uspeo da se vratim, i ostali gosti su se tiho, na vrhovima prstiju, izvukli sa te stote reprize Feine maliganske monodrame. Luna je, kao pravi kapetan, ostala poslednja na brodu koji je tonuo, i tek tad zalupila vrata i ustro krenula sama... Uf... Suvie ustro, bojim se? Zatekao sam je kako na stepenitu verande, sedei na pljosnatoj lakovanoj tanici, oprezno pipka pomodreli levi zglob... -Nezgodno sam stala... Nije nita... Ve prolazi... Hm, hm? Merei veliki podliveni otok na kantaru svog iskustva, odmah sam shvatio da e ta noica morati u gips, i da je tekua sezona za nju, najverovatnije, zavrena... Ali, Fedor je visio preko otomana kao iznoena potkoulja, od njega nije moglo biti nikakve koristi... Podigao sam zato njegovu devojku onako kako se ve podiu tue devojke, obazrivo, najobazrivije to sam umeo, i poneo je do automobila. Bolnica je bila odmah tu, preblizu da bih zvao ambulantna kola... Provejavao je neuverljivo krupan sneg... Mali ratoborni noni portir zareao je na moje farove, znao sam od ranije da nemam anse kod takvih "por-terijera", pa sam, gunajui, ostavio auto pred ulaznom rampom, i ponovo uzeo Lunu u naruje... Privezala se rukama za molo mog vrata, privila se uz mene jednostavno, zbunjujue prirodno, kao samonikla puzavica oajno eljna iijeg dodira, oslukivala je koljku koju sam krio pod kaputom, i nije govorila nita... Pomislio sam da e zaspati, ali ne, povreda se polako hladila, znao sam da je boli sve vie... Deurni na prijemnom, svom sreom, bio je neki Goran, sa neoekivanim nadimkom Doktor, znali smo se onako, igrao je svojevremeno polutku i halfa u "Metalcu", stabilan, dobar tehniar, ali uasno spor igra... A opasno brz lekar, da ne poveruje? Sve je odigrao iz prve, puno nam je pomogao... Sledeeg meseca, kad smo se sluajno sreli u opirni, interesovao se da li je sve u redu sa nogom moje curice? Rekoh da jeste. Ali da to nije moja curica. Nego curica mog prijatelja... Nasmeio se, znaajno... Ree da se nada da mi to nije neki preterano dobar prijatelj? inilo mu se, naime, da ta mala moe biti samo moja i niija. Tako mi se bar nekako stiskala uz grudi, dok sam je one noi nosao klinikim hodnicima, kao nevestu... Zar? Rekoh Doktoru, ne trepnuvi, da mi to nije padalo na pamet... A padalo mi je, naravno... I pre i posle... Te iste jeseni, naroito... Fea je napokon napravio svatove o kojima je godinama priao. Sa izrezbarenim uturama i platnenim banatskim pekinma. I sa fijakerom, belim konjima i hiljadu naviksanih violina u porti Saborne Crkve... Unosei mladu preko praga, zastao je da pozira unajmljenim fotografima i roaku iz Nemake koji je posrtao pod samarom tek lansirane video-kamere. Nevestin veo se u tom natezanju nekako otkaio, mimo protokola, sputajui zavesu na udni i uporni pogled kojim je traila nekog u onoj masovki... Ne mene, svakako... I zato bi? Kad mi nismo bili ljubavnici... Nikad... Samo smo se ponekad, u noima punog meseca, malo traili po dugim talasnim duinama enje... I to je sve... U partiju sam se ukljuio brzo, prebrzo, u stvari... Zapoinjali su novu bulu ba kad sam uao, tako da su mi karte utrapljene u ruke pre nego to sam stigao da osmotrim situaciju i smislim izgovor... -Igraj ti umesto mene, Batula... Taman da organizujem cugu i kaficu... Da, Fedor je definitivno zreo za jednu generalku na svojim ratelovanim knterijumima? Sve udniji sastav izvodi na teren... Sem njega i Nide Zubara (takode starosedeoca za stolom), u igri su ovog puta bili mahom Suri Brani koje ranije nisam viao, barem ne iz blizine... Fea ree da vode neki krupan business... -Ah... tako? Oseam da je Gospodi Biznismenima "Interpol" glavni inostrani partner? U malenoj puolikoj piljici (kamufliranoj pod tupilom leve slepoonice), imam ugraen Posebni Instrument Za Brzu I Efikasnu Procenu Nepoznatih Ljudi. OK, zvui prilino komplikovano, ali u stvari se radi samo o jednom "friziranom" instiktu, nita vie. U svakom sluaju, pouzdana i veoma upotrebljiva je to napravica, godine su dobro izbadarile njenu preciznost... Pred uzorcima koje je domain doveo na kartanje, preosetljiva, ionako nervozna skala mog aparata, formalno je pomahnitala, lepei se na "crveno"... Pa logino, nisam je ni trebao aktivirati... Tipove koji glasno priaju o svojoj lovi i o tuim enama mogao sam sasvim lako proceniti i odoka, manualno, takorei... -Drekavica, drago mi je... Znamo li se mi sluajno? Drekavica? Oboavam onomatopejina prezimena... Mladi Hidrocefal mi se mangupski iskezio, pokuao sam da mu odsmehnem ali mi nije polazilo za usnom, dovraga, osmeh e mi skroz atrofirati, kako je krenulo? Oacovao sam ga rezervisano, dobro pazei da mu ne pruim previe razloga da mi se dalje obraa... Znamo li se mi sluajno? -Pa, ako se znamo... To i moe biti samo sluajno... Nije postojala opasnost da e Glavonoac reiti jednostavni verbalni rebus i eventualno se naduriti. Njegova koncentracija dobacila je jedva do polovine dijaloga, a onda je (prestavi da trese "dipon" sa pozlaenom lajsnom), konano pripalio cigaretu i nepristojno se okrenuo u stranu. Na sebi je imao jedan, blago reeno, "pastelni" sako, i iroku karnevalsku kravatu kojom je izvrio pokuaj samoubistva guenjem, delovao je onako razdragano-cigoliko ("harmonikaki", najpriblinije?), ali ak mu ni to nije pomoglo da mi bude simpatian... Malo po onom karakteristinom prezimenu, a malo po niskom naboranom elu koje mu se kao lavina obruavalo na nos, u momentu sam zakljuio da je deko sin svoga oca, verovatno me je to blokiralo i uinilo vidno neprijatnim? Njegov ovekoliki Roditelj je, naime, za mene prototip bitangi koje su poseljaile ovaj grad. U ivotu je otvorio vie lokala nego knjiga (ukljuujui i slikovnice), abecedu ne bi uspeo da izgovori za manje od petnaest minuta ni po proizvoljnom redosledu, ali je ipak preko noi stekao maginu titulu prof. koja mu je u ovom akademski nastrojenom gradu najednom otvarala sva vrata. ak i neka za koja se ve verovalo da su lana, nacrtana na zidu, poto se nikad nisu otvorila nekom ko je poteno kucao na njih... Gos'n prof., dakle? Pravo, medicina, kibernetika, istorija umetnosti? Aha... Trice & kuine... Izvedeno od profiter, zaboga, ne od profesor, kakve su to naivne asocijacije? -Pa... Ako mene i ne znate, znate mog starog... Malo ko njega ne zna... Povukavi u meuvremenu par neurotinih dimova, Hidro-"C" mi se obratio naglo i preglasno, kao i prvi put, uostalom... -Da... Moj ale dri i "etiri vojvode', na primer... Sad stalno ide reklama na televiziji... Onaj ekskluzivni objekat, videli ste sigurno... Sav u mermeru, mesingu, staklu? Ekskluzivni objekat, znai? A bio sam ubeen da je to prvi zvanini konzulat primitivizma u naem gradu... -Dobro, de, sinko, pobedio si... Znam vau birtiju... esto proem tuda... A tvoj Tata-Australopitekus, vidi, uvek ba tada krklja sa cigarom na vratima, ne mogu da ga promaim? I jednom u mu, onako en passant, samo bekhendom ukucati pikavac u usta, nadlanica mi se otima na njega kao arov na potara, jedva je oteram na mesto... -A... Jeste li i vi moda za picu, prijatelju? Ja astim. Ostalima sam ba poruio iz "La montanare"... I to je na lokal... Malo ga je umirilo to to mi je napokon objasnio ko je, pa je, potonuvi na dno stolice, milostivo snizio ton za par decibela... -Mi ih sad raznosimo i po kuama, znate... Po porudbini... Kao Ameri... Ajde?-E, to ste se super setili... Mada su vam pice tako tanke da ih moete slati i faksom.. Svi su prasnuli, zbunjeno ih je pogledao pa se bre bolje nasmejao i on, onako "na prazno", potpuno blentavo, o boe, nee se valjda uvrediti u ponedeljak-utorak ujutru, kada ukapira ta sam rekao? -U redu... Pa... Onda nita od pice, znai? Odmahnuo sam glavom, a on je dobroduno slegao ramenima i sa naporom se udubio u karte, nastavljajui da zvecka statusnim grozdom kljueva... Ima li uopte potrebe da opisujem i masivni koni privezak sa neizbenim daljinskim autoalarma, ili je sve jasno? OK, sinko, nisam ni mislio da si doao biciklom... Priznajem, tavie, da sam napolju enjivo zastao kraj tvog petrolej-zelenog lepotana sa be platnenim krovom, oduvek sam eleo takav "BMW"... A, opet, nikad nisam eleo takvog aleta? Sve to, vidi, ima svoju cenu... -Ih! Ja ti te tablice mogu srediti za 'iljadu maraka... Ako si zainteresovan, mislim oz-bilj-no zainteresovan? Imam oveka u Kekemetu koji e to odraditi... Eto ti ga sad ? Da sam se kojim sluajem prijavio za kviz "Spari ove dripce za stolom sa vozilima parkiranim pred kuom", upravo bih proao i sledei krug? Odgovarajui na neije pitanje u vezi pomodnih "euro" registarskih tablica, Brka (zavaljen levo do Glavonoca) je lino potvrdio moju pretpostavku da je upravo on ponosni vlasnik crnog koronarnog "mercedes-karavana", usidrenog naspram kapije... -Nema potrebe da ga ode registrujem... Zna me milicija dobro... Pa zna kol'ko bi mi samo ot'lo na carinu i porez? Danas se to ne isplati? Ej, a to je nov auto, moj zemljae, nigde ogreban... Ma, "ganc"... Potpuno nov... Da, jo se pui... Pravi Gazda se negde jo uveliko nada da e ga pronai, toliko je nov... Taj Hrabri Mitraljezac Iz Veine Domaih Filmova je obavljao funkciju neke vrste predsedavajueg za stolom, i uporno se izraavao u markama, niko mu nije skrenuo panju da je nepristojno priati punim ustima nula? -Nisam blesav da bacim tri 'iljade maraka... Zna koja je to lova? Mada ti konta da ja kao uspean "businessman" mogu i sasvim solidno da zaradim... A ja kontam da bi kao "show-businessman" zaradio i vie, kao prvi bosonogi step igra u istoriji Brodveja? Meke italijanske mokasine izobliile su se kao "baletanke" na kalupu njegovih ukljeva, a ni ostalim delovima garderobe nije bilo preterano udobno na tom gromadnom telu? Lako sam mogao da ga zamislim kako sam premeta pun orman iz sobe u sobu, borbeno i zajapureno, kao da mu mere prolazno vreme... Ostali su ga verovatno znali i bolje i due, jer nisu bili posebno impresionirani njegovim estocifrenim reenicama, ali se zato nesretni Nida Zubar zablentavio tako inferiorno da sam poeleo da ga munem pod stolom... Nikola, brate! Daj, unesi u sve to i malo dostojanstva! Mitraljezac je prvi od Svojih krenuo u kolu u "kupovnim" cipelama, Tajo mu je u dvadeset treoj osedeo od straha, kad je prvi put video lokomotivu, a edo se bavio sakupljakom privredom, i zabavljao se sa nevernom kozom Radinkom, koja ga je na kraju i ostavila zbog lepukastog obana Miluna iz susednog zaseoka... Nido, prijatelju? Deda Gavra je drao knjiaru u glavnoj ulici, tata-Raa je praio saksofon po posleratnim igrankama, a ti si doktorirao prole zime na deijoj protetici, sea se? Halo, gubitnie? Zar se to sve zaista moe prestii tek tako, jednim maznutim crnim "mercedesom", pa ne znam kako da je "turbo" i "de luxe"? Ma... Kome ja to sve i priam, da mi je znati? Nikoli Kiriu, poznatom i kao "Nika Kamata", ultra-treberu koji je jo u prvom srednje nosio onaj lepljivi novanik, i pedantno udarao patent zatvara na malu koka kolu, rasporeujui je na doruak, ruak i veeru? -Izvolite kafu... eer je u maloj posudici... Namerno nisam jako zasladio... Neko voli goru, a neko ne..'. Posluite se... Izvolite samo... Ja o ovcama, a Fedor na vrata... Njegova utivost je u odnosu na situaciju delovala tako komino da me je to naisto poniavalo... utljivi Revolvera, na primer, preostali svat za stolom, sedeo je tako da mu je zapalo da dalje dotura oljice (to je inio sa gadljivom grimasom), no, njemu se nije moglo omai ita to asocira na "izvolite". Dodue, primetio sam ve da taj tip nije uo ni za arhaizam "hvala" pa nisam bio posebno iznenaen. Rei "izvolite" i "hvala" se, naime, obino naue u paru, istog dana u ivotu, a deko je izgleda ba tog dana falio sa nastave? Sedeo je, inae, desno do mene (sef mu je oito bio u kvaru, poto je svo zlato iz kue poneo na sebi), i ispostavilo se da sam na kraju auto-kviza izvukao najlake pitanje, jer, i da nam nije preostao jo samo onaj nabudeni amerski dip sa nildovanim branicima, lako bih pogodio da to moe biti samo "njegovo auto", naprosto su ili jedno uz drugo, nepogreivo, kao puna i klempave ui... Da, "njegovo auto", nije greka. Ti naizgled grubi mladii su tako dirljivo vezani za svoja vozila, da im tepaju u srednjem rodu... Moje auto... Kao: "moje janje"... Ili "moje dijete"... U vezi tog lika sve je inae bilo obeshrabrujue jasno, jedino sam se lomio oko toga da li mu je lina karta izdata u SUPu Niki, ili SUPu Bijelo Polje, no, kad je na pola filma neoekivano planuo na jednu trojicu karo, kojom sam i ja konano zatvorio, smeo sam i da poloim lovu na "NK"... -Ih! Trica maa! to je ne bai prije, jadan? Ia sam na boju, pogle... tela sam ti jo od druge ruke... Posle se ponovo uutao, duboko i pretei, tek povremeno se osvrui ka ortaku koji je sedeo iza, a ni taj drugi, Udubljeni, (a mraniji od svih, ini mi se?), nije bio izrazito priljiv. Zurio je Revolverau preko ramena nemo, kao "opserver" (ako se tako naziva onaj pripravnik koji godinu dana dedi u kabini, samo posmatrajui kako se pilotira?), par puta je umesto komentara prezrivo coknuo na neku podignutu ili odbaenu kartu, i samo mu se jednom omaklo da se poluglasno nasmeje, ali i to je izveo na izvornom ijekavskom? Ocenio sam da troi oko deset litara gela na sto kilometara, tamna zalizana kosa samo mu je jo vie isticala sanatorijumsku boju lica (mislim da se u katalogu ta nijansa navodi kao "psihopat-bleda"?), i priznajem da sam uloio prilino napora da prikrijem nelagodnost koju su u meni izazivali njegovi mat-staklasti pogledi kojim nas je hipnotisao iz prikrajka... A Fedor je sa svog antikvitetnog "revoxa" putao "Pleterse" i "Golden Gate Kvartet", svima je laknulo kad je traka iscurila... Hidrocefal je oprezno zamumlao jednu novokpmponovanu, Mitraljez se ozario prepoznavi refren pa su nastavili da zavijaju unisono, i pun mesec se te noi sasvim neobavezno zadesio nad Miunnovom, ali i da nije, nesretni duet bi ga do svitanja prizvao i sa najudaljenijeg okrajka neba, uopte ne sumnjam u to... "Pokloni li ljubav drugom sve e za me sta-ti, A kafana postae mi i otac i ma-ti... A kafana postae mi i otac i ma-aaa- aati" E, moja "Srpska Atino", tuna i alosna... Dobra te je ekipa zakupila, nema ta? Neprilagodivi, Ratne Vrane, i Naoruani ljam... A ja sam te oduvek precenjivao, ti mala uobraena varoi, pravio sam zvezdu od tebe gde god sam stigao, ti si za mene bila neto kao ono ogromno uskrnje jaje u izlogu poslastiarnice, "kugel uhr" na pultu sajdijske radnje, da, ja sam oduvek naivno verovao da pripada tim krhkim, unikatnim eksponatima kraj kojih pie: "nije na prodaju", i kojima se moe potajno diviti sa pristojne udaljenosti, ali ih nikad ne moe imati... Pa... Verovatno je to razlog to se noas na trenutke oseam kao mokljan koji je zaprosio Profesionalku, mada ne znam zato mi je ipak pomalo neprijatno zbog tog poreenja? Ma, ne... Ti definitivno vie nisi grad koji bi se mogao uvrediti, moj Novi Sade... I, nema pojma kako mi je krivo... Jer, da sam se samo usudio da pretpostavim kako si bagatelan, ja bih te jo odavno kupio za sebe... I sad bi nam oboma bilo lake... To pokuavam da kaem... ***** Fedor mi je za osamnaesti roendan poklonio "Obscured By The Clouds"...ovee... Zna ko je tad sluao "Floydove"? Ua rodbina "Floydova", eventualno... I Fea Jankovi... Bio je pustolovni konkvistador rock & roll'a, i igla njegovog kultnog gramofona je kao iljak panskog koplja osvajaki doticala neistraene i mistine predele Novog Sveta, u koje bi drugi obazrivo zagazili tek potom... Moda sam rekao da on ponekad ba i nije potpuno po mom ukusu, ali ak ni ja ponekad nisam potpuno po svom ukusu, nije to neko merilo... U tome o emu priam je, uglavnom, bio besmrtan, to potpisujem, tu ga nikad nisam uhvatio da folira... Na koji su ga samo fazon onda Narodnjaci navukli da cupka sa njima u tom grotesknom orijentalnom ritmu, ne mogu da razumem? Ma... itava generacija nam se odjednom srozala kao istegljena dokolenica, tako to ide... ivot je otprilike kao onaj "steepl-chase", startuju sve sami favoriti, i veselo se pljuskaju na prvim preponama, pa jedno vreme tre zajedno, u grupi, petliki se smenjujui u vodstvu... A, onda, kako trka odmie... Izdvoje se dvojica-trojica, povuku daleko napred, grupa zaostane, razvue se, neki se gre, odustanu, neki uspore do ivice asti... Fedor je zapao u teku krizu na onom delu staze na kom se to dogodi veini takmiara, tu negde izmeu tridesetpete i ertdesete, gde mnogi izgube sveinu... Gledajui ga kako ostaje da visi preko prepone koju su razapeli Mitraljez i Glavonoac, shvatio sam da ga upravo obilazim za itavu duinu, ali to me je samo podstaklo da cinino pojaam tempo... Sorry, Jankoviu, sad nemam vremena da razmiljam o tome da smo zajedno krenuli... Iza krivine se ve zatee ue zlatnog zvona koje najavljuje poslednji krug... Doradio si, minkeru stari, no, to je tvoj problem, ja zbog toga neu uzimati sedative, to je sigurno... Ionako sam veeras odigrao "oprotajnu" na zelenoj oji tvog kartalita, pa ja sam i u vojnikoj kantini birao drutvo za stolom, sea se da sam uvek bio pomalo svojeglav? A to "uvek" je kod mene jo u toku... udno, je 1'? To "uvek" kod mene ponekad ba ume da se otegne? -Nee karta potenog oveka... Ne ide te danas nita, Batulence... Samo te posmatram, moj burazeru... Ne, nije me puno oslovljavao, mislim da je naslutio da sam jo kod prvog meanja precepio odluku da vie neu dolaziti, i znao je da se svakog asa moe dogoditi da se jednostavno podignem i odem. Meu nama budi reeno, to bi se svakako i desilo da mi je Student ranije doterao auto, no, spasilac je stigao tek negde oko pola etiri, kao za inat, pa sam sve dotle bio primoran da utim, i sportski podnosim poraze... Ma, neto sitno, zanemarljivo, bez veze, skoro da i nije vredno pomena... Ajd' dobro, dve-tri-etiri, najvie pet-est stotki, eto, a moda ni toliko... OK... Verovatno e zazvuati kao vrlo nespretan izgovor, ali u odnosu na skupocene etone vremena koje sam izgubio za tim stolom, ta lova je, zaista, tek jedna nebitna puslica prljavih raznobojnih papiria... -Laku no, Batulice moj... Priznaj da je bilo super... Aha, Fedore, bilo je... Ali onda sam doao kod tebe na partiju remija... ***** Anamaria me je jednom pitala zato se polivai ulica uvek pojavljuju pred kiu, i odao sam joj tajnu da oni, u stvari, rade za jednu veliku stranu silu... Da... Oni rade za Kiu... U Prevrnutom Svetu, odakle se Kia penje (to ovde deluje kao da pada!), sve je potpuno obrnuto (to tamo deluje kao potpuno normalno!), taj Svet zapoinje krajem, u njemu tiina urla, tamo je najbre ono to stoji u mestu, ali... Bolje da ne priamo o tome, rekoh joj... Namerno sam proredio svoja gatanja u zvezde... Pokuavam da se odviknem... Povukla se u senku mog ramena, znala je da je mata plaha ivotinjica, i da je sigurnije da me utke, stiskom ruke nagovara da dalje priam... Opirao sam se, pokuao da joj objasnim da e me unititi udubljivanje u romane kojima nedostaju poslednje stranice. Poalio sam se da sam pomalo umoran od izvlaenja pitanja na koja odgovori jo nisu izvueni... Vie puta mi se uinilo da sam dokuio Svemir, da sam ga raskrinkao, poradovao sam se kako se sve poklopilo kao ona "uta mrlja" na starom fotoaparatu, ali, onda bi se pomenla neka dvadeset i osma cifra desno od zareza, ta dupla slika bi mi se u milisekundi razmakla u glavi, i sve bi se ponovo zamutilo... Ostavljajui sve manje nade da u ikad uspeti da izotrim? Stiskala mi je ruku tvrdoglavo, kao dete gumenu igrakicu koja svira... U redu, rekoh... U Prevrnutom Svetu, iza crnog nebeskog ogledala, (to tamo deluje kao ispred njega!), hladnoa pri, tama zaslepljuje svojim bljeskom, sve je okrenuto naopako, pa se tako i Kia grozi i uasava svega suvog... Strano, jezivo... Onako, otprilike, kao to se na ovom svetu Vatra uasava Kie... Ako ne i gore od toga? Jer, samo je retkim vatrama uspelo da budu onako suve kao to najprosenije jesenje kiice umeju da budu mokre... Za Kiu nema nita gore nego kad joj usred noi neki neprijatni suvi grad zapljusne lice... Njeni "momci" to znaju... Gospodarica im samo dojavi kad e doi, podvue ist beli oblaak pod valjak Meseca, kao prazan list hartije u pisau mainu, ostavi kratku diskretnu poruku da stie tad i tad, i oni urno poliju ulice... Zbog toga, znai, im se naoblai, Kini Ljudi utke i odgovorno prelaze plonike naroitom srebrnkastom emulzijom, takozvanom "vodom", koja ublauje otre rubove ivinjaka, i rastapa svu onu nesnosnu, mirglavu i bodljikavu prainu... Prosto i logino... Kao kad bi za nas, recimo, neko malo prosuio vlana i ledena ramena talasa u iji zagrljaj utravamo sa obale... I to je znai to, pitala me je zaueno? Pa da, mila, rekoh joj... To je, otprilike, to... ***** -Malo ste se zamislili? Student me je diskretno obavestio da se svetio na semaforu promenulo. Pogledao sam u retrovizor i lagano ubacio u prvu, ne elei da mu priznam da je u pravu... -Ne, nisam... Nego bih morao na neki put... Pa razmiljam kakvo bi vreme moglo biti? Sa olakanjem se uzvrpoljio na seditu... -Ma, roknue kia, sto-posto... Vidite kako dim iz auspuha ostaje nisko? Roknue kia? Eto ti ga sad... Studo je doao do identinog zakljuka kao i ja, svako pomou svoje metode, dodue, ali odtoga nauka samo moe imati koristi... Zabrinuto sam podvirio pod ajbnu, analizirajui nebo... -Bogami, i meni se ini... A, dokle e ti? Kai slobodno gde ti odgovara? Odgovaralo mu je negde na bulevaru, svejedno gde... Iskrcavi ga na raskrsnici pre stadiona, konspirativno sam klimnuo Kinim Ljudima usplahirenim oko matice-cisterne, i pustio da me ulica Maksima Gorkog ponese svojim tokom... Tinjao je tek poneki prozor... Vrei sveanu smotru automobila postrojenih pred pumpom, osetio sam se nadmono zbog svog prepunog rezervoara, to me je postidelo ve sledeeg momenta, iskreno i duboko... Gospode, Ovi su nas ba nauili da se radujemo obinim stvarima? ime li emo se oduevljavati sledee jeseni? Sijalicom? Zubnom pastom? akom prekrupe? avo e ga znati... Odavno triput razmislim pre nego to izgovorim "nemogue". Prevejana je varalica ta re... No... Prestrojivi se, dakle, ukljuio sam migavac mada je to bilo isto rasipanje, nikog nije bilo iza, i niko iv mi nije dolazio u susret... Parkirao sam (neoekivano lako?), kraj kabastog "aleka" konzerviranog pod maskirnom ciradom, ali sam brzo mugnuo u ulaz, setivi se da komija iz prizemlja mitraljira svakog ko se u to doba noi zatekne u preniku od pet do deset metara oko njegove smee limuzine... Svetio u hodniku bilo je upaljeno, ali priznajem da sam se toga setio tek kasnije, rekonstruiui sluaj... -Dobro vee... Nespretno sam nabasao na dvojicu Naroguenih, pred vratima stana broj etiri, na prvom spratu... Zastao sam na stepenicama, nakratko, pa sam, tek produivi, uzvratio pozdrav... Onaj besniji, sa "sovjetskim" obrvama, odmerio me je kao kelnericu u staninom bifeu, dok drugi, proelavi, sa pramenom namotanim oko glave kao turban, nije bio tako zainteresovan... Ustuknuo je korak, pravei mi mesto za prolaz, i uputio u pravcu mojih oiju jedan unezvereni, "komovicom" nagrizeni pogled, koji se obruio na pola puta... Propustio sam visinu prve dve stepenice i odluno napao tek treu, ali mi je Besnia ipak nabacio laso pre nego to sam se doepao spasonosnog podesta meu spratovima... -Pardon! Drue! Ne znate sluajno da li je ovaj... Nikolin... Nikolin... ekaj, kako ono bee... Ma, da li je taj opte u ovom stanu? Nita ne pie na vratima... Otvorio je konu fasciklu punu koverti, tragajui za onom na kojoj je otkucano ime izvesnog Nikolina, omoguivi mi tako da, ak i u polumraku, izdaleka, prepoznam na tim papirima pretenciozni memomorandum "Sekretarijata za narodnu odbranu"... O-lala... U sosu si, moj Nikoline... Leerno sam vratio teinu na nogu koja je zaostala na stepenitu, i osvrnuo se ka vratima stana broj etiri... -Taj sad nije u stanu, mogu potpisati... Veito je negde "u teti"... Znate kako to ide? O, Svet je podeljen vrlo prosto. Na Mukarce i ene... Rase, nacije, kontinenti, granice, sve je to obino cepidlaenje. U osnovi, stvar se svodi na tu prirodnu i iskonsku podelu. Mukarci i ene. Ne: ene i Mukarci, to bi ve bilo neto sasvim drugo, nego ba redosledom koji sam prvo naveo, insistiram... im se negde nasluti samo "S" od "valeranje", svi mujaci odjednom postaju sauesnici i poverenici, pa su se tako i Narogueni odobrovoljeno uskomeali nakon mog indiskretnog komentara... -Aha... Znai, prikan luta unaokolo... Pa, dobro... A kaite nam jo samo... Ovaj... U kojoj firmi radi? Pokuao sam da se prisetim, ali neuspeno... -Nemam pojma... Ne znam... Neto privatno, ini mi se? Konsultovali su se poverljivim slubenim pogledima koji su me nedvosmisleno uinili suvinim, pa sam se povukao servilno, kao batler, zviduui dovoljno tiho da bih ih uo kako se dogovaraju ta e dalje... Stigao sam do treeg sprata kad su zalupili ulazna vrata, a tad je i automat u strujnom ormariu kljocnuvi prebacio na "mrak", pomaui mi da to bezbednije provirim kroz otkrinuti prozor svetlarnika... Beli "stojadin"? Prikladno. Mogao sam i pretpostaviti... Na zvuk njihovog anlasera startovao sam i ja niz stepenice, pritajeno, ne palei svetlo, zaustavivi se ponovo pred vratima stana broj etiri... Nikakvih cedulja? Tiho sam gurnuo u bravu klju koji sam stiskao u ruci itavo vreme, i mugnuo unutra skokom, neujno, kao provalnik... O ne, nisam ja slagao Naroguene... Tad, kad su me pitali, Nikolin zaista nije bio u stanu... Tek sada je... Prebacio sam jaknu preko stolice, ne poteui za prekidaem, ulina svetiljka lebdi u visini mojih prozora, i stan je veito pod morbidnom neonskom difuzijom, kao izlog deurne apoteke... Tako, znai? Stari Prijatelj Jack... Poslao je sestrie da me pozovu na njegovu zabavu? Ali... Interesantno da me ti tipovi nisu znali ni iz vienja? Pravo udo, tavie, obzirom na visok procenat vremena koje sam od roenja do danas proveo u ovoj varoi? Pa, eto najzad i neke koristi od tih pridolica... Ali nema razloga za paniku... Samo jo jedna od onih noi kad ti ba ne ide... I to se mora negde ispucati... Presluao sam "sekretaricu", tri zadnje poruke bile su bez rei, no, neke glasove i ne moram uti da bi ih prepoznao... Laku no, Ti Mala Breskvo, kako si samo mogla da pomisli da te neu otkriti po nainu na koji zadrava dah? Mirno spavaj, moja mila, sanjaj da si perce na krilu galeba skitnice kog praskozorje zatie nadomak obala Bieva... Ja sam inae sasvim OK, ako si to htela da sazna? Ovih dana mi, dodue, svi govore da im delujem nekako umorno, ali ti zna da je to kod mene pobrkano kao instalacije u ruskom soliteru, i da retko pokazujem ono to stvarno oseam, vrag da me nosi... Eto... Godinama sam se ponosio time to moje lice nije izlog mojih emocija, a to mi je izgleda pre pravilo probleme nego to ih je reavalo? Ne, pile, tebe u teko prevariti, kad sam "takav" onda sam u stvari prosto pomalo tuan, sea se, no, ja to obino prezdravim na nogama, sutra u ve zvidukati niz stepenite... S Tugom jednostavno treba umeti... Tuga je kao starica koja prodaje karanfile po kafanama, samo se uporno mora praviti da je ne primeuje pa e se kad tad okrenuti i otii, iako ti se u prvi mah ini da e zauvek cvileti kraj stola... I, pazi... Pokloni li joj samo mrvicu panje nee se smiriti dok ti ne uvali itavu korpu... I onda si gotov... Jer Tuga nikada ne zaboravlja lica galantnih muterija... I nikad te vie nee zaobii... ***** Odjebi, JNA... Dao sam ti jednu dobru godinu ivota... Najbolju, moda? Veliki Vraevi Medicine rascepe grudi kao narandu i spuste novo srce u njih (paljivo, zatvorenih aka, kao da vraaju vrapia u gnezdo), razdvoje skalpelom svetio od tame u mutnom jezgru zenice, bajaju, pokrenu nepokretno, udotvore na ljudima, pa opet, ni oni ne mogu da mi vrate moju otrgnutu devetnaestu... Nikad vie... Ali... Proklet da sam... Ja sam bar imao dvadesetu. Dvadeset prvu. I jo neke dvadeset-tridesete... Za razliku od deaka na ije crno uokvirene fotografije svakodnevno nailazim na predzadnjim stranicama tampe... Oni ostadoe negde u devetnaestoj... Zaljubljeni... Zaigrani... Zbunjeni... Ne dospevi da svoje olovne vojnike razdvoje od olovnih zrna, koje su im Zli Starci tako bezboniki podmetnuli u depove... Ne, Brate Kaine, ne zovi me u polje... Ne mami me, zalud, da proetamo minskim poljem, moj greni sivomaslinasti brate... Poturi nekog drugog Dobrovoljca na branike svoje nesposobnosti... Okai drugu metu na svoje kartonske bedeme... Nema Mojih u ovom Ratu Naih... Ma, znam... "Ne moe to tek tako"... iak Izdaje se kaci na sve strane. I meni e ga ve neki mangup prilepiti na lea, onako u prolazu, tapui me po ramenu, tobo prijateljski... Razmiljao sam o tome... Koga izdati kad mi ostane da biram izmeu nas dvoje? I, alim... Ali prestar sam da bih izdao sebe, jo jednom... Zato odjebi, JNA... Dosta je bilo... Postoji jedan nereivi problem u Novom Sadu: oni koji te vole to ne umeju da pokau, a oni koji te mrze to ne umeju da sakriju... Ulazei u "Ofsajd", Rada mi je uputio mrki neprijateljski izraz, mada se ne seam da sam ikad komunicirao s dotinim Ratoljubom? Kraj njega sam prolazio kao kraj izloga pogrebne radnje, nije da sam ba prelazio na drugu stranu, ali sam uvek pronalazio neki razlog da upravo tad skrenem pogled... Rada Savo... Stevo, Pero, Jovo? Kako li samo to "O" na kraju imena promeni smisao svega? Kad kaem: Steva, Pera, Jova, puna mi usta. A ovo "Savo" oprlji mi nepce kao vrela ljiva iz gomboce... -"Srpska truba"... Kupite "Srpsku trubu"... Majstor je avanzovao poslednjih meseci? Oni prethodni Revolucionari ponosno su isticali kako su nekad zajedno "robijali". Ovi dananji su zajedno "pacijentovali". O njima e deca jednom uiti kako su se svi kalili na istom krilu psihijatrijske klinike... -"Srpska truba"... Istina o svetk^oj zaveri... Pretpostavio sam da meni nee nuditi te novine, ta li su, ali u lokalu je bilo premalo potencijalnih muterija, pa je nevoljno oslovio i elegantnog sedog potatora s kojim sam delio ank... -"Truba"? Fala lepo... Al' ja opte ne pratim dez... Ratoljub je teatralno ustuknuo, osvrui se levo-desno, no, ne naiavi nigde na osmeh za koji bi se mogao zakaiti, posumnjao je da Potator stvarno nije obaveten? -ta uka, matori? Kakav crni dez, ovee? Ne zna ono "Srpska se truba sa Kosova uje"? To ti je junaka truba, brel Stari je na to napravio grimasu aka svesnog da je bubnuo, i obratio se meni, apatom takorei, ali sa Radaom je u kafe maloas ula i potpuna tiina, tako da se svaka reula kao da je izgovorena na sceni... -Junaka? Blago meni! A ja sam godinama bio ubeen da je svirala "povlaenje"? Ops?Poto sam maloas pomenuo "potpunu tiinu", onda ono to je nastalo sad moram opisati kao"jo potpuniju tiinu", nema mi druge? Zatekavi se izmeu njih dvojice, ni kriv ni duan, tekom mukom sam se uzdravao od osmeha, slutei da bi i bez toga moglo doi do neprilike... -ta si rekao, budalo pijana? Molim? Ajde, ponovi glasno, ako sme, misli da te nisam uo? Kratki fitilj incidenta zaitao mi je kraj nogu, lagano sam spustio oljicu na pult, i zatitniki se pribliio Potatoru... -Dobro, de... Covek je samo pokuao da se naali... Nema potrebe da ga napada... Dripac je nosio kominu crnu eirinu i iroki izlizani mantil, izgledao je kao pljaka voza iz drugorazrednog "pageti vesterna", i primetio sam da mu se usne nervozno tresu ispod neuredne viegodinje brade. mekao sam ga mirno, kontrolisano, mislim da je istog momenta shvatio da je moje ime ispisano krupnije od njegovog na pici tog filma, ali vie nije imao kud... -Ti se ne meaj... Tebe nisam nita pitao... Da ga nee sluajno ti braniti? Ja?Taman posla... Podigao sam ruke smirljivo-pomirljivo, bio sam mu okrenut idealno, levim ramenom, i lakosam ga mogao namontirati "na kvarnjaka", pre nego to spusti sveanj novina, ali to mi je bila vie rezervna varijanta. Gledao sam ga zaueno i nelagodno, kao da me je upravo pitao za zdravlje zajednikog poznanika ne znajui da je taj umro pre dva meseca... -Kako... ti ne zna? Pa... On bi se sam branio, pretpostavljam? To je "Soni" Popovi... Bronza iz Tokija, ezdeset osme... Srednja, poluteka... Dvaput je bacao Lagutina na pod... Potator je znaajno oslonio oba lakta na ank i ponosno isturio bradu. Ne znam kako je to uspeo da izvede, ali ak mu je i dotle nepnmetni oiljak na nosu odjednom pomodreo, delovao je doista veteranski? -Pa ta? Mislim... U redu... Svaka njemu ast... To jest... Svaka vama ast, gospodine... Ali ja ne doputam ni roenom ocu da se time ali... Srpstvo je za mene svetinja... Ratoljub se ponovo neurotino osvrnuo, ovog puta tragajui za podrkom, ali zalud, svi prisutni kao da su bili uesnici iste zavere? Odmerio je tada mene (poto sam ga ja jedini pratio raunavi da nismo okonali dijalog?), oi su mu se presijavale kao zagasiti rubini, znao sam da je upravo urezao moje ime u crnu koru svoje senovite psihe... -A mi emo jo popriati, prijatelju, i pre no to se nada... Mnoge smo mi odvikli od mangupisanja... Dolo je i naih pet minuta... Da li se Hrabri zaista ne boje, ili samo znaju trik kako da ne pokau strah? -Pet minuta? Super... Toliko u valjda izdrati? ***** -Ti nisi normalan, Petra... Bronza? Pravi fijasko... Zar stvarno nisi mogao da mi iskami barem srebro? Kao i veina cugera, Potator je zaista liio na boksera, ja sam sluajno znao da onaj oiljak na njegovom nosu potie od jednog visokog ivinjaka u Futokoj ulici, no, drugi to ni sluajno nisu mogli znati. Drao je neuglednu advokatsku kancelariju blizu Sinagoge, priznajem da nikad nisam video da je neko uao ili izaao iz nje, ali uvek je nosio iste, opeglane koulje, i besprekorne cipele kojima bi bilo doputeno u svaku kuu... -A Tokio je bio ezdesetetvrte, za tvoju informaciju... "Soni" Popovi? Svata... I ta bi bilo daje krenuo da me odalami? S tim budalama se nikada ne zna... -Ma, zna se, jo kako-.. Opasni su jedino u oporu... Za svaki sluaj, ipak sam se postavio tako da na vreme primetim da li se Ratoljub vraa sa nekim istomiljenikom, jer, da se ne laemo puno, za mene su ve i dvojica "opor"... -I, kae, nisi primio poziv? Pazi, to je vrlo bitno! Jedno je "ne odazvati se", a sasvim drugo je "tzbegavati poziv"... Potator i ja zatekJi smo se u kafeu neobavezno, obojica pokuavajui da na tom mestu usitnimo dopodne kao krupnu novanicu, ali svud unaokolo ukalo se samo o tome koga su i kako noas "pokupili", mobilizacija polako ali sigurno postaje tema koja potiskuje sva ona naklapanja o vremenu i zdravlju... U novinama su pominjali "kaznu zatvora u trajanju i do deset godina", pa sam zloupotrebio klimavu kompetenciju svog dugogodinjeg poznanika da se ogrebem za besplatan savet... -Pa, vidi, sinko... Imam za tebe jednu dobru, i jednu lou vest... Dobra je da ti po zakonu ne mogu nita... Ritualno je liznuo rub aice, strastveni cugeri skoro da i ne gutaju, oni vie sisuckaju pie... -A loa... Da nema zakona u ovoj zemlji... Ajde?Urnebesno! Jedva ekam da rat proe, pa da se nasmejem toj poalici... -Eto... Video si ovog oajnika, malopre? Takvima je sad dozvoljeno da prave neke svoje "jedinice", pa svake noi prelaze Dunav i kokaju se sa Hrkovima... A tamo isti takvi... Pre... Siluju... Kolju... Gledao si "Dnevnih^ sino? Gospode boe... Glagoli od kojih su donedavno i veprovi bili poteeni sve ee se izgovaraju i piu uz puna imena i prezimena, a mi se navikavamo na to kao i na sve drugo, pognuto i utke, obeshrabrujuom pokornou stada? Da li je mogue da ja znam nekog ko bi mogao zaklati nekog? Sve nepoverljivije zagledam prolaznike, trgovce, inkasante, ofere. Svako od njih bi mogao biti Monstrum u svom slobodnom vremenu? -/ zna ko e na kraju pazariti? Seljaci, sirotinja... Socijala... A ovi to su zakuvali e prostrti crveni tepih, i zagrliti se na nekom aerodromu... Neko umesto pred streljaki, dospe pred poasni vod? Nema pravde na ovom svetu... Nema je, Bogu hvala... Jer, od ega bih ja inae iveo? Bio je krajnji momenat da i ja najzad progovorim, Potatoru bi eventualno moglo pasti na pamet da se ne slaem s njim? -Ali... Ko su ti tipovi, kaite mi? Iz koje rupe ispadaju? Moram priznati da su me naisto sludeli... Totalno su ovekoliki.. Vie uopte ne kapiram kako da ih razlikujem od Sapiensa? Potegao je za sledeom cigaretom, dopala mu se studentsko-predavaka forma naeg razgovora, izgleda da mu u poslednje vreme ba ne poklanjaju previe panje? -Misli na Ove Najgore? Jer, pazi, ima tu raznoraznog sveta? Ima takozvanih patriota... Pa onih koji se jo raskusuravaju od prolih ratova... I ima Hercegovaca, kolko 'oe... Oni su ti svet za sebe... Zatekao me je kako pokuavam da se setim znam li koga iz tog plemena, ali nisam mu dozvolio da pitanje postavi naglas... -Hercegovci? Ma... Sto posto da znam nekog, ali... Ne mogu da se setim, ovako, na brzinu... Ja sam vam dete "bratstva i jedinstva", ta da radim? Mi smo se klasifikovali po jednom sasvim drugom sistemu... I sad nam je haos u arhivi... Odmahnuo je kratko, saaljivo, gotovo sa gnuanjem... -Neka... Mogue da i to ima dobrih strana? Mada u svakom potenom svetskom formularu postoji rubrika "nacionalnost"... To si verovatno primetio? Ovog puta on nije ekao moj glasan odgovor, zadovoljio se time to sam skrueno pognuo glavu... -Da, Hercigonje... I s Nae i s Njihove strane... Oni su definitivno... Ne znam kako da ti objasnim? Ja sam, recimo, Somborac, to zna? I, kad bi ti naterao nekog tipa iz Osijeka i mene, da ratujemo? A? Nema teorije... Ali Kamenjari su jedva ekali... Tresnuo je tamo neki Zli Meteor, ili tako neto... I to je tresnuo ba nasred pruge kojom prolazi Voz Evolucije... I izazvao o-pa-san zastoj, moj sinko... Vreme u kom ivimo je kao peina zaspalog zmaja, dresirani smo da pojedine rei izgovaramo iskljuivo apatom, i otvorenost Potatorovog glasa gotovo da me je fascinirala... -Ali najgori su svi ti avanturisti... Kompleksai... Delikventi koji su se nagodili s vlastima... uo si za onog Voju Pucvalu? Poslednju reenicu je ipak izgovorio osetno tie, na moje veliko olakanje, jer su se neki od prisutnih ve poeli vrpoljiti na stolicama... -Sluaj... Dolazio je on kod mene u kancelariju, sto puta... "Sociopata", na to sam ga najee vadio... Nasilnik jedan, u prevodu... Baraba obina... Pa, odjednom "Patrijarhalno vaspitani domain... "Pokrovitelj umetnosti'... "Zatitnik slabih i nemonih "? Povrno sam znao momka o kom je priao, obesnog jedinca koji je na prvi hitac u Slavoniji (kao da je ispaljen iz startnog pitolja.'), navukao na sebe maskirni prsluk, i linim ukazom se unapredio u in "pukovnika", kao u banana-revolucijama... Pred ivot se postavljao bezglavo, sa jajima napred, kao rukometni golman, u SUPu je imao dosije debeo kao telefonski imenik San Franciska, i da je bio simpatian, lako bih ga opisao kao "simpatinog kriminalca", ali poto nije bio simpatian, stvarno ne znam kako da ga opiem? -Da... Sreli smo se nedavno u jednom kafiu na Limanu... Tamo se Oni uvee nau, drmnu par viskja, pa Preko... K'o u svatove... Pokazivao je neki infra-dvogled, tobo okrznut snajperom, i busao se: "Nee me metak! Nee me metak!"... Delovao mije dibidus umrkano... Hitro prevrnuvi au, kao da onih par preostalih kapi pokuava da ulovi na spavanju, Potator je cinino poterao dim ka tavanici, pratei ga pobonim, "fratarskim" pogledom... -Nee ga metak? To je lepo. ..Ali hoe ga "nagazna", na alost... I ne pitaj od koga sam uo... Sutra e biti u svim novinama.. ***** Ponekad sanjam predele koje nisam video, a odnekud ih znam? Sanjam tiha blagozelena prostranstva bez puteva i ljudi, visije oble i meke kao dinovske mahovine, sanjam ih, kao da letim nad njima, neke polegle bezvrhe bregove koji se granie sa Nedogledom, i na koje se iz ravnice mora penjati, a sa planine silaziti do njih? I ja sam lagan, a silan, nedodirivi Stepski Galeb od kog maleni ne zaziru, a grabljivci se na njega ne usuuju, diem se do visina sa kojih odjednom, kao morske trave na dnu, razaznajem makove, paprat, i utu (koja probija iz dubine kao pesak), pa onda ponirem do visoke lelujave trave, otirui vetar iz krila, i nastavljam nisko, znajui da letim daleko, a na mom kompasu postoji samo Istok, i sunce me ne moe prevariti nikad, ak ni kad mi se nae za leima... Znam, to geni trae Svoje Mesto... Razmiljam i ja ponekad o svom poreklu, naravno, ali pritom ne vidim bogomolje, simbole, ni arene pantljike folklora kojima se kite konji Pripadnosti... Ne... Uvek vidim samo jednu osamljenu prolovekovnu krmu (negde na avu ravnice sa planinom?), okreenu belo, sa tranim krovom natuenim na prozore kao koijaki eir, okna tjaju narandasto, u toj viziji je veita no, i verovatno mi se uma (pretei navaljena na stranji bedem), zato ini tako crna i neprohodna, kao da se ni po danu niko ne bi usudio u nju? Obronak je strm, uspravan maltene, jedino se nepresuni tanani dim povremeno usudi da se uzvere uz njega, ali i on posustane daleko od vrha, pa zastane, ukosi, zalomi potpuno levo ili desno pokuavajui da na prevaru bar zaobie planinu, no, i tu se oas zaplete u guste stoletne kronje, i ostane da visi, suei se od meseine, kao ukras na novogodinjoj jelki... udni drumovi uviru u to Raskre? Svi kao da vode Nekud, ni za jedan ne bih rekao da stie Odkuda, moda zato namernici mahom izgledaju kao da odlaze, kao da ih nema koji se vraaju s puta? Nema, uostalom, ni putokaza, nikakvih znakova po kojima bih blie odredio to mesto, znam jedino da je Krma udaljena od Svega taman toliko da te sumrak uvek tu zadesi, i da sledeeg jutra mora ustati na prstima, da ne probudi petlove, jer samo tako moe dospeti da pre veeri zauje lave, i spazi tornjeve u daljini... Prostorija je obino puna arolikog sveta, koji kao da pristie iz raznih epoha, brkaju se kubure i helebarde, mundiri i krinoline, sve to pomalo podsea na bife holivudskog studija u kom se istovremeno snimaju etiri spektakla, ali neprimereno je tiho, nekim udom, i, ne samo da ne razaznajem reci, nego ni jezike na kom su izgovorene? Krmarica se ustro promee, dobroudni klopavi pas njuka oko onih koji mu doputaju, uunja se, tu i tamo, starac u rubaki, sa sekiricom zadenutom za koni pojas, i obazrivo ubaci par cepanica u kamin, ali oekivana larma svejedno izostaje? Da li se U To Vreme ivelo tie, da li su svi premoreni od celodnevnog truckanja, ili ih ja jednostavno svaki put zateknem ba u zatiju izmeu veere i poinka, nije ni tako vano...tavie, bar mogu mirnije da ih zagledam... Gazda je, na primer, prilino oznojan, kao i svi Vredni, mada na njegovom elu (kao i kod svih Vrednih), ima i rezervnih bora u koje bi se grake znoja mogle sasvim komotno rasporediti. Dodue, vrlo je mogue i da se vlasnik krme na takvom mestu znoji iz stotinu drugih razloga? Krmarica, recimo, za svakog Husara koji naie otkopa po jedno presvueno dugme na sve tenjoj platnenoj bluzi, a veeras su ih tu ak trojica? Jedan od njih, onaj sa kudeljnim brkovima i dve zlatne pruge na rukavu, posle svake ae sve vie je okrenut ka njoj, a sve manje ka svojim pajtaima za stolom, moda je ba u bokalu koji Gazda upravo toi i ona kap koja e se preliti? Starac Sa Sekiricom, zatim, radi sve i svata za tanjir orbe i komad pite sa suvim groem, ali on odavno ne pomilja da bi ita mogao stei, jedina mu je briga da ne izgubi i to malo to ima. ia jedini zna da Krmara vidno uznemiruje i prisustvo Konjokradice Sa Zlatnim Zubom, puno su njih dvojica ve trgovali, a par vrsnih vunih dorata u inat je ba odjutros u tali. Da li su vojnici zaista tu samo u prolazu, ili se neto kuva? Na to pomilja i Lopov, nema sumnje, ali on je pribran i naoko nezainteresovan (kako to i prilii dobrim lopovima), no, crne uljane okice svaki put iskoriste dim keramike lule da provere jesu li husarske sablje jo na vealici, da jo jednom trasiraju najkrai put do vrata, i da usput drsko namignu buckastoj seljanici, koja izviruje kao tekunica iza muevljevih ramena... Taj Seljak je od svoje urkaste enice oinski stariji. Sveano somotsko odelo saiveno je solidno, "da potraje", pre dobrih dvadesetak godina, a izgleda da nije mnogo vie puta ni oblaeno? Tek povremeno on svoj bistri estiti pogled skrene ka Cvikcrau (jedinoj prialici za stolom), a onda ga ponovo vrati na kamin, kao da eli da na eravici otopi brige koje su se za njega nahvatale? Mui li ga velika sua, parnica oko mee sa roenim bratom, ili lajpik pun para za kupovinu vola na sutranjem vaaru, ne dospevam da pogodim? Onaj Cvikera mi uporno skree panju na sebe iskaljavajui se u ogromnu kariranu maramicu, neuverljivo, bez dovoljno "danfa", onako kako to uostalom i ine oni koji ba i nisu jako bolesni, a duboko su ubeeni da jesu... Taj oveuljak mogao bi biti neki inovnik, notar ili uitelj, ali, ta bio da bio, oito je da traga za slubom vie no to sluba traga za njim? Iskrzana kona torba, sklupana kraj njegovih nogu kao umoran pas, mnogo bolje prepoznaje svet sa krovova diliansi, i nesumnjivo da jedva eka nastavak putovanja? Citirajui neto iz kone knjiice (od koje je u itavoj gostionici izlizaniji jedino njegov smei aketi?), on se zalud udvara radoznaloj popovskoj keri kojoj oi plove oko glave kao zlatne ribice, dok njen Papa (uspavan lepetom krila jata peenih pataka u svojoj velikoj bibi), drema izmeu njih dvoje tako veto i mimikrino, da to pod prevrtljivim svetlom petrolejke deluje kao presliavanje nedeljne propovedi, ili, jo bolje, kao jedna smerna veernja molitvica koju ne bi bilo pristojno prekinuti... To ipak nije razlog to par putujuih glumata tako beumno vesla drvenim kaikama. Oni jednostavno nastoje da ostanu neprimeeni, znajui da se komedijaima ne deava nita dobro kad ih primete van pozornice. Ona je lepa (ulogu kraljice igra bez previe minke), i vidi se da ga zaljubljeno voli, a on je i Pesnik i Fakir, i ongler i Smehotvorac, ali je ne bi umeo odbraniti od grubosti. Sreom, masivni potporni direk ih delimino skriva od grupe raspojasanih svinjarskih trgovaca, zaokupljenih turnirom u prostaenju, na kom je glavna nagrada naklonost Tri Vesele Gospojice Koje Oito Ne Putuju Da Se Zakaluere, i tako redom, kao uhoda, zavirujem od stola do hoklice, od lika do siluete, od ene do mukarca, pa sve nanovo... Razmiljam i ja ponekad o svom poreklu, naravno, ah nae Porodino Stablo vidim samo kao mladicu na obodu Velike ume... Zamrznem tako likove na tajnoj veeri u bezimenoj podkarp