dijamant

UNIVERZITET U NOVOM SADU TEHNIKI FAKULTET "MIHAJLO PUPIN" Z R E NJ A N I N

SEMINARSKI RADiz Organizacije proizvodno poslovnih sistema

DIJAMANT

Predmetni nastavnik: dr Zvonko Sajfert Predmetni asistent: mr Nikoli Milan

Studenti:

1. Opis posmatrane organizacijePoev od 1938. godine, izrastajui kao feniks iz ovog ravniarskog podnevlja, iz godine u godinu, prolazei razliite faze, Dijamant je danas stasao u najsavremeniji privredni kolos ovoga kraja. Nijedna godina, a naroito poslednje decenije, nije do sada, a ne sme ni u ubudue , proi bez razvojnih nemira i izazova. Samo se stalnim razvojem postaje iznova roen, moniji i savremeniji. Jedino tako se moe voditi bitka za primat u poslovanju, za stalno odmeravanje i nadmetanje sa svetskom privredom i njenim dostignuima. Kao to je suncokret okrenut ka suncu, tako su i zrenjaninski uljarci okrenuti stvaralakom radu i velikim poslovnim rezultatima.

1.1 Kratak istorijat organizacije

Mart 1938-Upucena molba Ministarstvu trgovine i industrije Kraljevine Jugoslavije da odobri osnivanje Fabrike ulja Beograd AD. april 1938-Odobreno osnivanje AD i Pravila AD Fabrike ulja Beograd. 14. april 1938-Odran prethodni Zbor akcionara koji su kupili svih 1000 akcija. 8. juni 1938-Ministar trgovine i industrije dao prethodnu dozvolu za izgradnju Fabrike ulj Beograd u Petrovgradu (Zrenjaninu). 30. juni 1938-Na Zboru AD izvrena prva dokapitalizacija (etrnaest akcionara postali su vlasnici 4000 akcija). 4. juli 1938-Kupljeno zemljite Miletieve ulice (sadanja lokacija Dijamanta). 18. juli 1938-Upuena molba gradskom poglavarstvu u Petrovgradu za izdavanje graevinske dozvole za podizanje fabrike zgrade. 21. jula 1938-Dunavska banovina izdala privremenu dozvolu za izgradnju ureaja za uzimanje i isputanje upotrebljene vode u Begej. 12. avgust 1938-Dobijena graevinska dozvola za izgradnju fabrike zgrade. mart 1939-Poeo probni rad fabrike. 1.maja 1939-Dobijena dozvola za upotrebu fabrike zgrade. 21. juna 1939-Gradsko vee Petrovgrada oslobaa Fabriku ulja od svih gradskih dadbina.

15. septembar 1939-Dobijena graevinska dozvola za gradnju jo jednog magacina i proirenje postojeih magacinskih prostora. 12. februar 1940-Odobrena upotreba novih magacina. 17. maja 1940-Odobrena upotreba zgrade za kancelarije i jo jednog magacina. 23. juni 1940-Odrana Glavna skuptina AD: podnet izvetaj o jednogodinjem poslovanju i izvrena prva isplata dividendi. Tokom 1940-Devedeset radnika Fabrike ulja Beograd preraivslo 25 tona suncokreta i proizvodilo 6 tona ulja dnevno. Juni 1941-Okupator izvrio transakciju kupovine akcija (novi akcionari otkupili majoritet akcija). 18. jula 1941-Odran Vanredni zbor na kome je zvanino izvena vlasnika transformacija. Izabrani organ novog AD. Ozvanieno ime Prva banatska fabrika ulja AD. Preneto sedite AD iz Beograda u Petrovgrad.

9. jula 1943-Na Skuptini akcionara izabran novi Upravni odbor. Tokom 1943-Ugradnjomnovih preda poveana prerada suncokreta na 60t dnevno. 29. aprila 1944-Izvrena dokapitalizacija emitovanjem novih 6000 akcija nominalne vrednosti od po 1000 din. Jula 1944-Dolo, pod veoma udnim okolnostima, do radikalnih promena (AD za plasiranje i rukovanje postaje vlasnik 8000 akcija). Krajem septembra-Fabrika postaje stacionar za ranjene nemake vojnike. 5. oktobar 1944-Okupljaju se bivi radnici fabrike radi nastavljanja proizvodnje. 23. novembar 1946-Reenjem Vlade FNRJ Fabrika ulja postala dravno preduzee. Ozvanieno ime: Fabrika ulja 2 oktobar. 1947-Izgraeno podno skladite kapaciteta 600 vagona suncokreta. 2. septembar 1950-Predata fabrika na upravljanje radnicima. Izabran prvi Radniki savet. 1950-Preneta iz eerane dva kotla ferbairni kapaciteta 4.5 t/h. 1951-Izgraena nova rafinerija kapaciteta 50t dnevno. Dotadanja pretvorena u predrafinaciju. 1952-Proizvedeno 5.765 tona jestivog i 136 tona tehnikog ulja. 1953-Sainjen Ugovor o saradnji sa Poljoprivrednim fakultetom u Beogradu. Stvaranje prvih oglednih parcela suncokreta na imanju Aerodrom. 1954-Oformljeno Odeljenje za presovanje kukuruznih klica i dobijanje kukuruznog ulja. Preraeno 1200 vagona ricinusa i 50 vagona ricinusovog ulja izvezeno u Englesku. Poela setva ruskih sorti suncokreta otpornijih na bolesti. U fabrici radilo 483 radnika. 1955-Poslove ugovaranja setve suncokreta u Banatu preuzele zadruge umesto uljarinih 161 poverenika.

1956-Ostvaren uvoz 400 vagona suncokreta iz Bugarske, 300 vagona kikirikija iz Kine. Poela intenzivna izgradnja niza objekata. 1957 i 1958-Izgraena su dva magacina za uljanu samu, industrijski kolosek do fabrike stanice, magacin za jestivo ulje, velika zgrada sa pomonim radionicama u prizemlju i tehnikim kancelarijama na spratu, transporter koji povezuje proizvodne zgrade sa magacinima, samarama, magacin tehnolokog materijala, objekat za rashladne ureaje, etiri kesona za smetaj 180 vagona ulja, garaa itd. 1957-Poeo probni rad fabrike biljnih masti(Bima). 1958-Bima postala poseban pogon u okviru Kombinata. Uz pomo ing. Bertrama postignuta kvalitetna proizvodnja 7000 tona biljne masti. 1959-550 radnika proizvelo 8.183 tona jestivog ulja. 1960-Kupljen prvi traktor za prevoz uglja do kotlarnice. Osnovana preduzetna zdravstvena ambulanta. 1962-Zavrena nova toionica sa prvom automatskom linijom punjenja boca (kapacitet 2000 staklenih boca na sat). Uvezena oprema iz Francuske. Zavren silos sa 56 metalnih elija, kao sastavni deo ranije izgraenog podnog skladita, kapaciteta 2000 vagona suncokreta.

1963-Pogon Bima ula u sastav Fabrike ulja 2. oktobar. Poela proizvodnja biljne masti iz suncokretovog ulja. Fabrika ulja 2. oktobar integrisana u IPK Servo Mihalj Fabrika ulja i biljnih masti (prestaje ime 2. oktobar I status pravnog lica). Izvrena rekonstrukcija rafinerije na kapacitet od 100b tona dnevne rafinerije sirovog ulja. Rekonstrukcijom hidrirnice duplirana proizvodnja biljne masti. Utrostruena proizvodnja jestivog ulja u odnosu na 1960. g. Poela proizvodnja evit ulja (5-6000 litara dnevno). 1965-Prvog januara iybio veliki poar: izgoreli pogoni ljutilice i presaone. Cela godina bila u znaku obnove i rekonstrukcije sirovog dela fabrike uz veliku solidarnost Kombinata i drugih kolektivaiz itave zemlje. 1966-Predsednik Tito posetio tand Kombinata na Novosadskom sajmu i pohvalio evit ulje. U Zrenjaninu odrane prve igre, a pobednik su bili uljarci iz Brkog. Proizvedeno 20.630 t jestivog ulja ime se zrenjaninska uljara stabilizovala, zajedno sa Zvijezdom iz Zagreba i Vitalom iz Vrbasa, na samom vrhu jugoslovenskih proizvoaa ulja. 1967-Integrisana je Fabrika ulja Oljarna iz Domala, kraj Ljubljane, sa Fabrikom ulja i biljne masti. 1968-Sva kotlovska postrojenja za proizvodnju tehnoloke pare prevedena su na gas, umesto uglja kao goriva. 1969-Zavrena su dva plameno-dimna kotla na gas, kapaciteta sa po 12 tona pare na sat, proizvedena u fabrici ura akovia iz Slavonskog Broda. Poelo korienje vode iz

bunara izbuenih u krugu fabrike, umesto iz Begeja. Zavrenaje nova toionica sa automatizovanom linijom punjenja 6000 boca na as. 1970-967 radnika proizvelo preko 25.310 tona jestivog ulja, uveavi godinju proizvodnju za 6000 tona u odnosu na prethodnu godinu. 1971-Prvog oktobra sveano otvorena Fabrika margarina. Na osnovu ustavnih amandmana Uljara postala Samostalna organizacija udruenog rada u sastavu IPK Servo Mihalj. Izgra]en je novi elektrolizer kapaciteta 120 m3 vodonika na sat. Kupljeno je vi[e kamiona i runih viljukara, prvi kamion-hladnjaa i dr. 1972-Izgraena je trafostanica kapaciteta 4x630 KW i prikljuena kombinatskoj termoelektrani.

1973-U skladu sa ZUR-om Uljara se registruje kao Radna organizacija Industrija ulja Ztenjanin sa OOUR-ima Dijamant, Bima, Oljarna i Radnom zajednicom. 1974-Izgraena je nova toiona sa linijom punjenja ulja u PVC boce kapaciteta 8000 boac na sat (francuska oprema). 1975-Poplave desetkovale ugovorenu proizvodnju suncokreta. 1976-Zavrena rekonstrukcija rafinerije uz poveanje kapaciteta na 200 t/dan. Uveden sistem hlaenja vodom sa regeneracijom. Eliminisana operacija beljenja ulja. Izgraen visokopritisni kotao od 64 bara za potrebe rafinerije. 1977-OOUR Uljara izala iz Radne organizacije Industrije ulja. Intenzivno se radi na izgradnji sirove fabrike. 1978-Dobije najvie optinsko priznanje Nagrada osloboenja za postignute rezultate u razvoju i za kvalitet ulja. Na predlog iz Zrenjanina ustanovljeno je finansiranje naunig rada na selekciji domaih sorti suncokreta. Preraeno 79.659 tona suncokreta. Preraeno 35.516 tona sirovog i 37.950 tona jestivog ulja.

1979-Zavrena sirova fabrika sa znatno uveanim (600 t/dnevno) i osavremenjenim kapacitetom: prese Ernest Telman, ekstrakcija Rosedows i ljutilice domaih proizvoaa. Izbaeni iz upotrebe predratni kotlovi (Ferbairni). Izgraen novi blok

kotao na gas kapaciteta 12 t/h (proizvoa Minel). Reena hemijska priprema vode sa potpunom demineralizacijom kapaciteta 2x50 m3/h. Godinja proizvodnja jestivog ulja poveana na 40.250 tona. Zrenjaninska sama proglaena za osnovu za utvrivanje JUS-a stone hrane. Dobijeno najvee privredno priznanje Vojvodine Prvomajska nagrada Pokrajinske komore za naroito znaajna ostvarenja u privredi. 1980-Poela proizvodnja margarina dobro jutro (udruena sretstva sa Kolinskom). Izgraen parni kotao kapaciteta 32 t/h sa ljuskom za loenje, proizvoa Minel. 1981-Proizvedena prva ara okomalmaslaca, namenske masti za konditorku industriju. Dobijena Zlatna amfora za tri uzastopne godine izvanrednog kvaliteta dijamant ulja. 1982-Zavren novi pogon HPV (hemijske pripreme vode). Izalo 35 brojeva lista Informacija i poeo rad razglasne stanice. Aktiviran keson za sirovo ulje u Bimi od 500 m3. 1983-Izvezeno 3200 vagona kukuruza da bi se uvezlo 1400 vagona soje. Zavren strmocevni parni kotao na plin i ljusku 32/25 t/h. Krajem godine doneta odluka o rekonstrukciji Bime na novoj lokaciji. 1985-Zavren novi silos kapaciteta 22.000 t suncokreta ili 40.000 tona itarica. Poela da radi najsavremenija suara kapaciteta 900 tona/dan. Izgraeno metalno skladite od 2000 m2 na tadanjoj lokaciji Bime. Kupljeno pet PS 286 sa ukupnim kapacitetom od 100 MB, kao osnova za izdvajanje iz Raunskog centra Kombinata. 1986-Izvren izbor najpovoljnijeg ponuaa opreme za novu Bimu. Proizvedeno 41.945 t jestivog ulja, to je bija najvea proizvodnja u Jugoslaviji. 1987-Poinju radovi na izgradnji nove Bime. 1988-Poela proizvodnja majoneza u dotadanjoj Bimi. 1988-1991-Intenzivno sa gradila nova Bima. 1990-Ukidanjem ZUR-a zrenjaninski uljarci se registruju kao Drutveno preduzee Industrija ulja Dijamant. Dijamant se registruje za obavljanje izvozno-uvoznih I svih drugih poslova, koje su do tada vrile kombinatske slube. Izgraen je visokopritisni kotao od 64 bara za potrebe nove Bime. 1991-22. januara poela redovna proizvodnja hidrirnice u novoj Bimi. Sredinom godine krenula redovna proizvodnja margarina. Za 2. oktobar, Dan osloboenja, bilo je sve spremno za sveano promovisanje utrostruene proizvodnje u novim Biminim pogonima. Kupljen vei broj raunarskih maina ranga 486 vezujui se u ETHERNET. 1992-Okonano proirenje rafinerije novom linijom neutralizacije. Kapacitet rafinerije je povean na 400 tona dnevne rafinacije sirovog ulja. 15. maja sveano je otvorena nova Bima. Proglaen poetak rada Dijamant banke. 1993-Ozvanieno korienje pilot-ureaja (Bima u malom). Izgraen paketno-parni kotao na gas, mazut i uljani talog kapaciteta 35 t/h. 1994-Krenula proizvodnja emulgatora. Promovisana Politika kvaliteta kao prvorazredni zadatak na putu ka osvajanju sertifikata JUS ISO-9002. 1995-Poela proizvodnja prakastih aditiva na bazi vlastitog emulgatora. 1996-Osnovan Dijamnt-agrar, drutvo sa ogranienom odgovornou u meovitoj svojini. Zavrena najsavremenija PET linija za punjenje boca jestivim uljem. Rekonstruisana trafostanica sa 6 KV na 20 KV, a poveana snaga svih est transformatora sa 630 na 1000 KW. 1997-Od 1. jula zrenjaninski proizvoai ulja registrovani su kao Dijamnt Akcionarsko drutvo za proizvodnju ulja, masti i margarina. Zavrena nova samara. Dobijena statua

Anuga, najvee meunarodno priznanje za kontinuirani kvalitet dijamantovih proizvoda. Izvoren Sertifikat JUS ISO-9002. Osnovan Bancor-invest, brokerskodilerska i osiguravajua firma u kojoj je Dijamant veinski vlasnik. Postignuta je rekordna proizvodnja rafinisanog ulja od 56.344 t, (samo u PET boce je napunjeno 43.5 miliona litara jestivog dijamant ulja).

1998. Poetak proizvodnje novih margarinima DIJET, niskokalorini namaz i EVIT extra soft margarin. 1999. Preduzee itoprodukt-Odaci postaje Proizvodni centar u sastavu Dijamant-a A.D. Poinje proizvodnja preliva i soseva, jedinstvenih na domaem tritu. 2001. Poetak proizvodnje hrane za ivotinje. Osnivanje Dijamant Remont d.o.o. 2003. Bancor invest postaje osiguravajua kua pod nazivom Dijamant osiguranje.

1.2. Organizaciona struktura

DIREKTOR PREDUZEA

TEHNIKI DIREKTOR

ZAJEDNIKE SLUBE

TEHNIKA PRIPREMA

POGON PROIZVODNJE

PRIPREMNI POGON

KOMERCIJALNI SEKTOR

PRAVNA SLUBA

SEKTOR ZA RAUNOVODSTVO

NABAVKA MAGACIN VELEPRODAJA ODELJENJE ODRAVANJA ODELJENJE TRAKA ODELJENJE HIDRIRNICE MALOPRODAJA

FINANSIJSKA OPERATIVA KNJIGO -VODSTVO

UVOZ I IZVOZ

PLAN I ANALIZA

1.3. Proizvodni program i obim proizvodnjeDijamant je danas najvei proizvoa ulja, biljne masti i margarina na Balkanu. U njegovim pogonima dnevno se prerauje 600 tona suncokretovog semena, koliina kojom moe da se ispuni kompozicija od ezdeset teretnih vagona. Sav taj suncokret se ljuti, presuje, ekstrahuje i od njega se dobija sirovo ulje. I ve tu, u procesu dobijanja sirovog ulja, svakodnevno se izdvaja 250 tona proteinskih hraniva. ta to znai, kazuje reenica: od ove koliine proteinskih hraniva, umeane s drugim nusproduktima uljare, moe se dnevno dobiti prirast jednig kilograma mesa kod 62 hiljade tovljenika! U Dijamantovoj rafineriji, najveoj u ovom delu sveta, dnevno se rafinie 400 tona sirovog ulja. U monoj toionici, najvei deo uliva se u PET boce. 1997 godine, napunjeno je 43.5 miliona boca jestivim uljem. To je bio lanac plastinih boca dug preko 4.500 kilometara, koji je tokom godine ekao da bude napunjen uljem i izveden na trite.

Drugi deo rafinisanog ulja odlazi na preradu u fabriku biljne masti. Dnevno se proizvede stotinu tona biljne masti, ezdeset tona margarina, petnaest tona najoneza i deset tona emulgatora i poboljivaa za pekarsku industriju. Dijamant je savremeni privredni organizam koji posluje po uzoru na zapadno-evropske firme. U njegovoj organizaciji postignuta je potpuna i skladna funkcionalna i poslovna povezanost svih delova rada i interesa koji se ostvaruju u ovom uljarskom kolektivu. Generalnom direktoru Dijamanta neposredno su odgovorni direktori sektora: za obezbeenje kvaliteta, za proizvodnju i razvoj, za ekonomiku i raunovodstvo, za marketing i opte poslove. Direktorima ovih sektora, pak, neposredno su podreeni rukovodioci proizvodnje i skladitenja sirovine, proizvodnje sirovog ulja i same, proizvodnje i utakanja jestivih ulja, proizvodnje vrstih biljnih masnoa, proizvodnje energetskih fluida, rukovodioci mainskog i elektro odravanja, kontrolnih laboratorija, zatim elnici nabavke na domaem tritu, primene reklame i propagande, prodaje na domaem tritu, uvoza-izvoza, transporta, distributivnoh centara, plana i analize, automatske obrade podataka, kadrovskih i drugih poslova, slubi asmozatite, restorana itd. Sve to ini veoma razuenu, ali harmoniano povezanu celinu mnogostruke aktivnosti i odgovornosti, stalno motivisanu i usmerenu ka ostvarivanju to boljih poslovnih rezultata. Dijamant proizvodi: - Dijamant jestivo ulje od suncokreta - jeste osnovni proizvod Zrenjaninskih uljaraca, tokom est decenija rada. Ono se proizvodi od sirovog suncokretovog ulja, koje se rafinie i po kvalitetu spada u sam vrh jestivih ulja biljnog porekla, - "Dijamantove" majoneze: "dijamant" majonez, "evit" majonez i "dijanez" slatki krem, se proizvode od najkvalitetnijih biljnih ulja, sveih umanaca, sireta, senfa, eera, soli i odabranih aditiva, - "Dijamantov" big mek sos - proizvodi se za sve Mekdonaldsove restorane u SCG. - "Dijamantove" margarine margarin "Dobro jutro", "Evit" margarin, "Dijet" margarin, "Dijamant" vitaminizirani margarin, "Dijamant" margarin za lisnata testa, "Dijamant" industrijski margarin, - Standardne biljne masti, "okomal" biljna mast, specijalna biljna mast - KMS, - Biljnu mrs, - "Dijamantov" emulgator, - Dijapek, dijamiks HP, dipan, - suncokretovu samu

1.4. Broj zaposlenih i kvalifikaciona strukturaDijamant zapoljava danas 940 radnika. Podmirujui povremene potrebe proizvodnje, skladitenja i transporta, tokom godine se povremeno prikljuuje jo oko pedeset radnika. Polovina zaposlenih su kvalifikovani radnici i radnici sa srednjom strunom spremom. Preko 17% su visokokvalifikovani radnici sa viom strunom spremom. Pedeset sedam zaposlenih su sa fakultetskom strunom spremom. Meu strunjacima sa najviim obrazovanjem je i jedam magistar nauka.

Za mainsko i elektro odravanje opreme i ureaja brine preko 170 diplomiranih mainskih, tehnolokih i elektrotehnikih inenjera, automatiara, bravara, elektriara i mehaniara. Neopsrednu proizvodnju i unapreenje tehnolokih procesa vode diplomorani inenjeri tehnologije, iji su radni dometi poznati i cenjeni. Preko ezdeset odsto radnika ima od trideset do pedeset godina ivota. U poslovanju Dijamanta danas angaovano je deset puta vie radnika nego to je bilo pre est decenija. Meutim, sadanji uljarci dnevno proizvode ezdeset pet puta vie jestivog ulja od svojih prethodnika! Pored toga , u toku dana proizvedu jo 250 tona same, 100 tona biljnih masti, 65 tona margarina, 15 tona majoneza, odnosno preko 170 tona raznih proizvoda iz ulja, za koje njihove pretee nisu ni slutili da e se u fabrici proizvoditi. Kada je re o radnicima, valja istai da je u proteklim decenijama zabeleeno vie uljarskih porodica iz kojih su po tri, pa i etiri kolena (od pradede do praunuka) radili i iveli od proizvodnje ulja.

Kvalifikaciona struktura

KV 17% 6.10% 24.50% 9% 28.40% 15% VKV NKS SSS VS VSS

2. Tehnoloko-tehnikiopis procesa proizvodnje (za vea preduzea odabrati jedan segment iz procesa proizvodnje) 2.1 Predmeti radaMajonez i proizvodi na bazi majoneza spadaju u grupu ivotnih namirnica koje su veoma povoljne podloge za razvoj mikroorganizama. Za samu poroizvodnju majoneza od izuzetnog je znaaja higijena pogona, strogo se mora voditi rauna o dezinfekciji pogona i opreme koja se koristi pri njegovoj proizvodnji. Sama mikrobioloka kontrola procesa proizvodnje Dijet Majoneza vri se u dve faze. Prilikom prijema sirovina i repromaterijala za proizvodnju (prijemno kontrolisanje). Zatim prilikom distribucije finalnog proizvoda (zavrno kontrolisanje). Prijemno kontrolisanje se sprovodi na osnovu principa Sistema kvaliteta u A.D. Dijamant, da se sirovine i repromaterijal koriste za proizvodnju tek poto im se odredi usaglaenost sa zakonskim propisima. Zavrno kontrolisanje podrazumeva da se nijedan gotov proizvod ne moe isporuiti kupcu dok se ne zavre sve aktivnosti propisane Pravilnikom o mikrobiolokoj ispravnosti i Pravilnikom o metodama vrenja analize i super analize ivotnih namirnica. Prijem sirovina, skladtenje i tehnoloki proces proizvodnje, ispunjavaju sve uslove predviene standardima ISO 9001 za koje je ova fabrika dobila certifikat.

2.2. Tehnoloka ema procesa proizvodnje

POETAK

ULJE

UMANCA

ADITIVI RASTVORLJIVI U VODI

VODA

SENF

SIRE

EER AMBALAA

PRIPREMA MASNE FAZE

ODMERAVANJA

EMULGOVANJE

PAKOVANJE

KRAJ

2.3 Opis tehnolokog postupkaZa prizvodnju Dijet majoneza potrebno je raspolagati kvalitetnom sirovinom jer je to jedan od presudnih uticaja na kvalitet proizvoda. U sastav ulaze sledee osnovne sirovine kao dominantne: ulje umance (emulgator) sire (regulator kiselosti, aroma) zaini: eer so senf Prema Pravilniku o kvalitetu zavisno od upotrebljivane sirovine i naina proizvodnje majonez i proizvodi srodni majonezu stavljaju se u promet kao: majonez, salatni majonez, niskokalorini majonez, majonezni sos, salatni preliv, salate sa majonezom ili proizvodima srodnim majonezu.

Majonez Dijet spada u nisko kalorine majoneze. Svi ovi proizvodi su dobiveni od jestivih biljnih ulja, umanaca od kokoijih jaja i dodataka. Niskokalorini majonez se moe proizvoditi i bez umanaca. Pored navedenih dodataka za poboljanje kako senzornih tako i fiziko-hemijskih osobina, u proizvodnji Dijet majoneza mogu se koristiti i vitamini i aditivi koji su zakonskim regulativama dozvoljeni za tu vrstu namirnica. Vitamini i aditivi koji se najee dodaju u te proizvode navedeni u su u tabelama broj 1. i broj 2.

Tabela broj 1.: Vitamini koji se mogu koristiti u proizvodnji Dijet majonezaE broj Najmanja koliina u 100 g proizvoda 2000 IJ 200 IJ 15 mg

VitaminiVitamin A Vitamin D Vitamin E

E 307

Tabela broj 2.: Aditivi koji se mogu koristiti uproizvodnji Dijet majoneza

AditiviKiseline Siretna kiselina Kalijum acetat Natrijum acetat Mlena kiselina Natrijum laktat Kalijum laktat Limunska kiselina Natrijum citrat Kalijum citrat Jabuna kiselina Natrijumova so Jabune kiseline Kalijumova so Jabune kiseline Binska kiselina Natrijum tartrati Mononatrijum tartrat Dinatrijum tartarat Kalijum tartarat

E brojE 260 E261 E 262 E 270 E 325 E 362 E 330 E 331 E 332 E 296

Maksimalno dozvoljena koliinaPrema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka Prema zahtevima tehnolokog postupka

E 334 E 335 E 336

Emulzija koja sadri 80% ulja po tipu emulzije ulja u vodi je na samoj granici stabilnosti. Uljne kapi pri takvom sadraju ulja u emulziji postigle su maksimalnu mogunost pakovanja. Na bazi takve gustine pakovanja uljnih kapi proizilazi i visoka viskoznost majoneza. Primenom koloiodnog mlina moe se veliina kapi ulja dovesti na prenik od 2-3 m te se mogu stabilizovati i emulzije sa 90% ulja mada to nije uobiajno poto postoji opta tedencija ka proizvodnji majoneza sa menjim sadrajem ulja. Samo ulje treba da bude visoko kvalitetno, koje ne sme imati peroksida i treba da pokazuje stabilnost ka procesima oksidacije. Ulja koja su se pokazala najbolja za proizvodnju majoneza su ulja kukuruznih klica, dobro vinterizovano ulje pamuka mada se najee primenjuje suncukretovo i maslinovo ulje. umance je prirodna emulzija ulja u vodi i kao osnovni graditelj emulzije majoneza takoe je bitan faktor kvaliteta. Poznato je da emulgujua svojstva umanceta variraju tokom godine, pa su u ovom smislu najkvalitetnija jaja dobijena u periodu od marta do polovine jula. Za proizvodnju majoneza najee se koriste pasterizovana umanca, zatim defrostirana smrznuta umanca ili umanca u prahu. Ove tri vrste umanaca ne pruaju istu vrstu homogenosti emulzije kod gotovog proizvoda. Iskustva su pokazala da posoljena pasterizovana umanca daju krajnje zadovoljavajuu stabilnost i homogenost majoneza. Sa stanovnitva eventualnih razlika u proizvodnji, mikrobioloka ispravnost uamnca je i dalje jedan od najvanijih uslova kvaliteta. Sire i voda ine osnovni deo vodene faze emulzije majoneza. Obino se koristi 9% alkoholno sire koje nesme da sadri prooksidanse koji katalitiki deluju na proces oksidacije masti. Uloga sireta je da se osim sto doprinosi korekciji ukusa doprinose ujedno i boljoj

odrivosti proizvoda jer poseduje antiseptika svojstva zasnovana na regulisanjenu pH vrednosti gotovog proizvoda. Zaini i dodaci to jest senf, arome, eeri i slino dodaju se u cilju poboljanja ukusa ali i ujedno mogu poboljati stabilnost majoneza usled svojih emulgujuih i antiseptikih svojstava. Kada su u pitanju sirovine za proizvodnju majoneza mora se napomenuti da je ispravnost svih sirovina u mikrobiolokom smislu jedan od najvanijih faktora odrivosti kvaliteta. Majonez je proizvod tipa ulje u vodi, proizveden od jestivih biljnh ulja, umanaca i dodataka. Emulzije su disperzni sistemi tipa teno/teno kod kojih je jedna tenost dispergovana u drugoj u vidu finih kapljica najee sfernog oblika. Pod disperzijom podrazumevamo takav sistem koji je nastao razdvajanjem neke homogene ili heterogene faze u nekom medijumu (sredini) pri emu su estice date faze meusobno odvojene datim medijumom. Osnovne komponente nekog disperznog sistema su: disperzna faza i disperzno sredstvo. Emulzije se sastoje od od najmanje dve komponente u naem sluaju najmanje dve tene faze koje se meusobno ne meaju. Ovakvi koloidni rastvori su liofobni sa naelektrisanim esticama, veoma su nestabilni, i prisutne faze se relativno lako odvajaju. Da bi dobili neku stabilnu emulziju neophodno je uvesti treu fazu, odnosno komponentu, koja e stabilizovati datu komponentu. Ova stabiliua komponenta emulzije naziva se emulgatorom odnosno stabilizatorom u zavisnosti od mehanizma zadravanja dva rastvora u emulgovanom stanju. Svaka stabilna emulzija tipa teno teno (T/T), mora se sastojati od najmanje tri komponente i to disperzne faze, disperznog sredstva i emulgatora. U najveem broju sluajeva emulziju ine voda i ulje. Ulje je u sluaju Dijet majoneza iskljuivo poreklom iz suncokretovog semena. I voda i ulje mogu biti disperna faza i kontinualna faza, i na osnovu toga ta ini kontinualnu, a ta disperznu fazu razlikujemo dva tipa emulzija i to: emulziju kod koje je ulje dispergovano u vodi i koja se skraeno obeleava sa U/V, emulziju kod koje je voda dispergovana u ulju i koja se skraeno obeleava sa V/U. Pod odreenim uslovima jedan tip emulzije moe prei u drugi i ova pojava se naziva inverzija faza. O kom tipu emulzije se radi ne moemo uvek odrediti obinim posmatranjem pa se moe izvrsiti jednim od sledeih naina: razblaivanjem emulzije vodom, metodom bojenja, merenjem provodljivosti, probom kvaenja. Stabiliue dejstvo emulgatora nije samo u smislu smanjenog povrinskog napona izmeu dve faze nego i u smislu izvesnog zatitnog delovanja. Emulgator se skuplja u velikoj kocentraciji na graninoj povrini dispergovanih kapi i sainjavaju zatitni sloj koji spreava sjedinjavanje estica prilikom njihovih sudara. Emulgatori se najee sastoje iz dva dela i to lipofilnih radikala i polarnih grupa. Njihova adsorpcija na graninim povrinama voda/ulje je takva da su lipofilni

radikali orijentisani prema ulju a hidrofilne polarne grupe ka vodi bez obzira da li se radi o emulzijama tipa V/U ili U/V. Emulzije su u toliko stabilnije ukoliko je povrinski napon nii, ukoliko su kapljice emulzije manje. Viskozitet emulzije je vei, ako su estice naelektrisane, ako su prisutne povrinski aktivne materije (PAM) i ako je povoljan koliinski odnos disperzne i kontinualne faze. Emulzije se dobijaju na relativno reeno jednostavan nain i postoje etiri razliita postupka za njihovo dobijanje: emulgator rastvoren u vodi, emulgator rastvoren u ulju, kombinovanom metodom, naizmenino delovanje faza. Metod naizmeninog dodavanja faza pogodan je u prehrambenoj industriji, kod dobijanja majoneza i kod dobijanja emulzija koja sadre biljna ulja. Najee dobijene emulzije imaju grube estice pa nisu dovoljno stabilne i faze se lako odvajaju, zato je potrebno poboljati stabilnost emulzija proputanjem kroz koloidne mlinove ili homogenizatore. Postoje zakonske regulative kojima se kontrolie mikrobioloka ispravnost proizvoda koje su date prema Pravilniku o metodama mikrobiolokih analiza i super analiza ivotnih namirnica.

Seminarski rad

Organizacija proizvodno poslovnih sistema

Tabela 3Vrste mikroorganizama pozitivnih Staphylococca Koagulaza mikroorganizama Ulupan broj Clostridium Sulfitoredukujui kvasaca i plesni Ukupan broj Neg. u 1g Do 100 u 1g Do 100 u 1g Do 500 u 1g 18

Vrste sirovina

bakterije Lipolitike Neg. u 0,01 -

colli Echerichia

spp. Proteus

Salmonella

Svea umanca Senf Skrob Aditivi stabilizatori za majonez Dusseldorf senf, Orijentalno senfno brano, uto senfno brano

Neg. u 50 g Neg. u 25 g Neg. u 25 g Neg. u 25 g

Neg. u 0,01 g Neg. u 0,01 g Neg. u 0,1 g Neg. u 0,01 g




Do 200.000 u1g Do 50.000 u1g Do 10.000 u1g Do 50.000 u1g Do 4.000 u1g

Neg. u 50 g

Neg. u 0,01 g

Neg. u 0,01 g

Neg. u 0,1 g

Neg. u 0,01 g

-

Neg. - Negativno

2.4. Specifikacija mainsko-tehnoloke opreme koja uestvuje u procesu proizvodnje Proizvodnja majoneza na Koruminoj liniji

Seminarski rad


Postupak dobijanja Dijet majoneza ima za cilj da odredi sve aktivnosti koje je potrebno obaviti da bi se po odgovarajuoj recepturi proizveo majonez eljenog kvaliteta. Rukovodilac smene nakon generalnog pranja pogona za proizvodnju majoneza vizuelno kontrolie istou proizvodne linije i usmeno obavetava laboratoriju da mikrobiolog pristupi uzimanju briseva i odobri njeno koritenje za dalju proizvodnju. Uvidom u rezultate laboratorijskih analiza osnovnih sirovina i repromaterijala rukovodilac smene daje tehniaru na proizvodnji Dijet majoneza potrebnu recepturu. Rukovodilac smene je obavezan da prilikom trebovanja sirovina i repromaterijala koji na indetifikacionoj kartici imaju status hitan prijem ili prijem pod posebnim uslovima usmeno obavesti laboratoriju o koritenju istih. Takoe je duan da evidentira upotrebu pomenutih sirovina i repromaterijala u dnevnik proizvodnje. Tehniar prema recepturi na vagi runo odmerava komponente i sipa ih u veliki levak. Tehniar kao i kod pripreme vodene faze prema recepturi odmerava na vagi suve i prakaste materije i sipa ih u mali levak.

2.5. Dispoziciona raspored prostorija (pogona), maina i tehnike opreme LAYOUT

19

Seminarski rad


MAGACIN

LABORATORIJA

KARTONAA

POGON

REZERVOARI ZA SKLADITENJE ULJA I BILJNIH MASTI

RADIONICA

3. Analiza programa proizvodnje

20

Seminarski rad


Radi obavljanja analize proizvodnje na osnovu ukupne koliine proizvoda, potrebno je prethodno obaviti analizu fizikog obima proizvodnje. U tabeli su dati podaci o proizvodima koji uestvuju u ABC analizi.

Sifra 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Proizvod Majonez 100gr Majonez delikates 300gr Majonez tegla 300gr Dijamant vitaminizirani margarin Margarin za lisnata testa "Evit" margarin za kolae Margarin za kolae Dijamant "Dijet" margarin za kolae Dobro jutro 250gr "Dijet" margarin za jelo Tartar sos Ulje "Dijamant"

2004 370000 310000 300820 258620 215800 200500 398620 302550 360800 295300 197000 550500 3760510

Tabela prikazuje proizvodnju po proizvodima za 2004. godinu.

21

Seminarski rad


ifr a 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

Koliina Proizvod Majonez 100gr Majonez delikates 300gr Majonez tegla 300gr Dijamant vitaminizirani margarin Margarin za lisnata testa "Evit" margarin za kolae 200500 Margarin za kolae Dijamant "Dijet" margarin za kolae Dobro jutro 250gr "Dijet" margarin za jelo Tartar sos Ulje "Dijamant" 550500 Ukupno 3760510 14.64 100 398620 302550 360800 295300 197000 5.33 10.6 8.04 9.6 7.85 5.24 24.9 32 42.5 37 75.4 61.9 [kom/god] 370000 310000 300820 258620 215800 % 9.84 8.24 8 6.88 5.74 [nj/kom] 17.1 42 51.9 40 40 28

Cena [nj/god] 6327000 13020000 15612558 10344800 8632000 5614000 9925638 9681600 15334000 10926100 14853800 34075980 -

Ulaganja [nj/kom] 12 27.3 40 28.3 25 17.25 14.7 24.85 28.7 26 55 43.9 -

Ostatak dohotka [nj/kom] [nj/kom] 5.1 14.7 11.9 11.7 15 10.75 2155375 10.2 7.15 11.8 11 20.4 18 9909000 46104683.5 4065924 2163232.5 4257440 3248300 4018800 1887000 4557000 3579758 3025854 3237000

3.1 Koliinska analiza i ABC analiza prema koliini pojednih proizvoda

22

Seminarski rad

Organizacija proizvodno poslovnih sistemaMajonez 100gr Majoney delikates 300gr Majonez tegla 300gr "Dijamant" vitaminizirani margarin Margarin za lisnata testa Evit margarin za kolae Margarin za kolae "Dijamant" Dijet margarin za kolae "Dobro jutro" margarin 250gr

Koliinska analiza600000 500000 400000 300000 200000 100000 0

"Dijet" margarin za jelo 1 Tartar sos Ulje "Dijamant"

14.64

9.84 0

8.24

6.88

5.74

5.33

10.6

8.04

7.85

5.24

9.6

1

20Majonez 100gr

"Dijamant" vitaminizirani margarin Margarin za kolae "Dijamant" "Dijet" margarin za kolae

Proizvod Majonez 100gr

8

40

60Majonez Delikates 300gr Margarin za lisnata testa "Dijet" margarin za kolae Tartar sos

80

100

120

Majonez tegla 300gr "Evit" margarin za kolae "Dobro jutro" margarin 250gr Ulje "Dijamant"

ABC analiza prema kliini pojedinih proizvoda SVI 9.84 A 9.84 B C

23

Seminarski radMajonez delikates 300gr Majonez tegla 300gr Dijamant vitaminizirani margarin Margarin za lisnata testa "Evit" margarin za kolae Margarin za kolae Dijamant "Dijet" margarin za kolae Dobro jutro margarin 250gr "Dijet" margarin za jelo Tartar sos Ulje "Dijamant" (%) 8.24 8 6.88 5.74 5.33 10.6 8.04 9.6 7.85 5.24 14.64 100

Organizacija proizvodno poslovnih sistema8.24 8 6.88 5.74 5.33 10.6 8.04 9.6 7.85 5.24 14.64 68.96 20.47 10.57

3.2 Vrednosna analiza i ABC analiza prema ostatku dohotkaVrednosna analiza10000000 9000000 8000000 7000000 6000000 5000000 4000000 3000000 2000000 1000000 0 1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12 Series1

ABC analiza prema ostatku dohotka Proizvod Majonez 100gr Majonez delikates 300gr SVI 4.09 9.88 9.88 A B C 4.09

24

Seminarski radMajonez tegla 300gr Dijamant vitaminizirani margarin 6.56 Margarin za lisnata testa "Evit" margarin za kolae Margarin za kolae Dijamant 8.81 "Dijet" margarin za kolae Dobro jutro margarin 250gr "Dijet" margarin za jelo Tartar sos Ulje "Dijamant" (%) 4.7 9.23 7.05 8.72 21.5 100 7.02 4.67


7.77

7.77 6.56 7.02 4.67 8.81 4.7 9.23 7.05 8.72 21.5 65.91 20.63 13.46

3.3 Ukupna ABC analiza za navedena dva kriterijumaKriterijumi sa teinamaI(0.6) I(0.4) B C SVI 4.09 9.88 7.77 6.88 5.74 5.33 10.6 8.04 9.6 7.85 5.24 14.64 68.96 20.47 10.57 6.56 7.02 4.67 8.81 4.7 9.23 7.05 8.72 21.5 100 8.72 21.5 65.91 20.63 13.46 9.23 7.05 8.81 4.7 9.88 7.77 6.56 7.02 4.67 A B C 4.09

ProizvodMajonez 100gr Majonez delikates 300gr Majonez tegla 300gr Dijamant vitaminizirani margarin Margarin za lisnata testa "Evit" margarin za kolae Margarin za kolae Dijamant "Dijet" margarin za kolae Dobro jutro 250gr "Dijet" margarin za jelo Tartar sos Ulje "Dijamant" (%)

SVI 9.84 8.24 8 6.88 5.74 5.33 10.6 8.04 9.6 7.85 5.24 14.64 100

A 9.84 8.24 8

ifra 1 2 3

Proizvod Majonez 100gr Majonez delikates 300gr Majonez tegla 300gr

SVI 7.54 8.9 7.91

Sinteza problema A B 7.54 8.9 7.91

C

25

Seminarski rad4 5 6 7 8 9 10 11 12

Organizacija proizvodno poslovnih sistema6.75 6.25 5.07 9.89 6.7 9.45 7.53 6.63 17.38 100 17.38 67.83 9.45 7.53 6.63 20.86 11.32 9.89 6.7 6.76 6.25 5.07

Dijamant vitaminizirani margarin Margarin za lisnata testa "Evit" margarin za kolae Margarin za kolae Dijamant "Dijet" margarin za kolae Dobro jutro 250gr "Dijet" margarin za jelo Tartar sos Ulje "Dijamant" (100%)

3.4 Analiza dobijenih rezultataNa osnovu ABC analize u prethodno navedenim kriterijumima, mogue je izvesti sledee zakljuke: o Kod koliinske analize, grupu proizvoda A ine proizvodi: P12,P7,P1,P9,P2,P3, u ukupnom koliinskom ueu od 68,96%, grupu B proizvodi P10,P4,P5, u ukupnom koliinskom iznosu od 20,47% i grupu C proizvodi P6 i P11, ukupnom koliinskom iznosu od 10,57%. o Kod analize prema ostatku dohotka, grupu proizvoda A ine proizvodi: P12,P2,P9,P7,P11,P3, u ukupnom koliinskom ueu od 65.91%, grupu B proizvodi P10,P5,P1, u ukupnom koliinskom iznosu od 20,63% i grupu C proizvodi P8,P6 i P1, ukupnom koliinskom iznosu od 13,46%. o Kod analize koja je zasnovana na kombinaciji dva kriterijuma u razmeri koliina: Ostatak dohotka = 60:40. Grupu A ine proizvodi P12,P7,P9,P2,P3,P1, u ukupnom koliinskom ueu od 67,83%, grupu B proizvodi P10,P8,P11, u ukupnom koliinskom iznosu od 20,86% i grupu C proizvodi P5 i P6, ukupnom koliinskom iznosu od 11,32%.

4. Predlozi za poboljanje i razvoj (tehnologije, proizvoda, kadrova, upravljanja, marketinga, radnih uslova, poslovne saradnje i/ili sl. )U nastojanju da uvek bude uspean i bolji od drugih, da razvojem i kvalitetom proizvoda odgovara izazovima vremena, da bude u domaajima svetskih tekovina u naucu i tehnologiji, Dijamant: je odredio i zapoeo svoju budunost. Petnaest programskih ciljeva mogu se iskazati i sadanjim, ali i buduim vremenom: 26

Seminarski rad


Dijamant e iriti i jaati sirovinsku bazu u cilju obezbeenja optimalnih koliina suncokreta. Razvijae poljoprivrednu proizvodnju po modelu Dijamant-agrar e vlasniki obuhvatiti najmanje ezdeset hiljada hektara banatskih oranica. Skladine prostore za prijem suncokreta e poveavati, ali ne samo u krugu fabrike, gde je ve utemeljen jo jedan veliki silos, ve i izgradnjom lunih silosa na Dunavu radi plovnog povezivanja Dijamanta AD sa Zapadnom i Istonom Evropom i izlaskom na Crno more. Za etrdeset odsto poveae proizvodne kapacitete sirove fabrike. Nova samara e iskoristiti tehnoloke resurse u proizvodnji raznih koncentrata za stonu hranu, za ekstrudiranje i drairanje hraniva za ribe, kune ljubimce i dr. Daljim osavremenjavanjem i racionalnim korienjem rafinerije uveae se njena proizvodna mo za trideset odsto. Izgradnjom novih kotlovskih postrojenja za korienje suncokretove ljuske kao goriva fabrika e postii velike utede, a doprinee i istoi ire okoline. Ugradie linije za toenje ulja u kanistere i druge oblike diskotnog pakovanja osnovnog Dijamantovog proizvoda. Pristiglom osnovnom opremom razvijae proizvodnju majoneza u pravcu razliitih salatnih preliva, sosova, umaka i stvorie proizvodni potencijal jai od onog koji sada imaju ostali proizvoai majoneza u Jugoslaviji. U Dijamantu e se posebno pratiti zahtevi i programi Mekdonaldsa ime e stabilizovati svoje mesto, jedinog dobavljaa ovom velikanu brze hrane na Balkanu. Osnaie proizvodnu mo pogona za proizvodnju margarina obogaivanjem asortimana nizom vitaminiziranih i niskokalorinih namaza. Bre e iriti asortiman specijalnih biljnih masti u saglasnosti sa zahtevima razliitih prehrambenih proizvoda. Osavremenjivae toene i ambalairanje biljne masti i biljnog mrsa. Emulgator, kao bazna proizvodnja i osnovni proizvod, profitno e se iskoristiti za proizvodnju aditiva, a i time i razliitih prehrambenih proizvoda, po ukusu i zahtevima savremenog potroaa. Razvijae i druge proizvodnje, koje se mogu dovesti u vezu sa proizvodnim progrsmom Dijamanta, kao supstituisanje kartonske ambalae, izrada epova za PET boce, prerada jaja(majonez), proizvodnja pomonih farmaceutskih sredstava, lekovitog bilja itd. Izgradnjom novih proizvodnih pogona, koja trae racionalna ulaganja, obezbivae se puna zaposlenost svih radnika u Dijamantu. U vremenu koje je pred zrenjaninskim uljarcima, svi e biti potpuno radno i stvaralaki angaovani. Njima e se stalno prikljuivati novi, mladi, struni kadrovi, znalci svetskih jezika i tehnolokih i informatikih dostignua.

5. Zakljuak27

Seminarski rad


Pratei kompletan tok proizvodnje, moe se zakljuiti da je proizvodnja proizvoda fabrike Dijamant veoma komplikovan proces. U prethodnom odeljku su nabrojani predlozi, meutim malo ima privrednih subjekata u naoj zemlji koji raspolau sa dovoljno finansijskih sredstava za realizaciju tih predloga.

6. LiteraturaZa izradu seminarskog rada koristile smo: 1. Monografiju Dijamanta koja je napisana povodom 60-godinjeg postojanja, 2. dr Zvonko Sajfert, mr Milan Nikoli: Proizvodno poslovni sistemi, T.F. Mihajlo Pupin, Zrenjanin 2004 3. www.dijamant.co.yu

28

dijamant

Documents