ОПШТА ТЕОРИЈСКА И МЕТОДОЛОШКА ОСНОВА ПЕДАГОШКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ

КОМПЕТЕНЦИЈЕ ЗА ДИЈАГНОСТИКУ : ПЕДАГОШКЕ; познавање дјетета, познавање законитости развоја, доктрине и филозофије васпитањаМЕТОДИЧКЕ; познавање програма учења; вјештина и “моћи вођења”, управљања процесом, предвиђања и евалуирањаСОЦИЈАЛНО-КОМУНИКАЦИЈСКЕ, КОМПЕТЕНЦИЈЕ СЕ СТИЧУ, ИЗГРАЂУЈУ..... КВАЛИТЕТНИМ ИНИЦИЈАЛНИМ ПРОФЕСИОНАЛНИМ РАЗВОЈЕМСТАЛНИМ УСАВРШАВАЊЕМ И ЦЈЕЛОЖИВОТНИМ УЧЕЊЕМНАЈБЛИЖЕ ЦЈЕЛОЖИВОТНОМ УЧЕЊУ ЈЕ БАВЉЕЊЕ ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕМ, “БУДНИМ ПРАЋЕЊЕМ”, КВАЛИТЕТНИМ АНАЛИЗИРАЊЕМ, ОТКРИВАЊЕМ УЗРОЧНО-ПОСЉЕДИЧНИМ ВЕЗАМА МЕЂУ ПОЈАВАМАДијагностика је најближа “развојним и акционим истраживањима ПРИСТУП АНАЛИЗИ И ЕТАПЕ У ИСТРАЖИАВЧКИМ АКТИВНОСТИМА : Уочавање проблема, мишљења других сагласности и пристанак; формулација проблема, концептуализација и ДЕФИНИЦИЈА; варијабле, хипотезе методе и поступци, скица пројекта Истраживање (организација посматрања и документовања, регистровања података, примјена других поступака), рад на побољшању интервенишућих варијаблиОбрада и сређивање емпиријског материјала, интерпретација и закључци; примјена предложених рјешења за праксу, РЕКОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА .ЗАКЉУЧЦИ:Дијагностиковање је једна од основних претпоставки за успјешно вођење школског рада који подразумијева процесе:РАСПОЗНАВАЊА, РАЗЛИКОВАЊА, ПРИКУПЉАЊА, КЛАСИФИКОВАЊА ПОДАТАКА И ЧИЊЕНИЦА О СТАЊУ ПРОЦЕСА (УВИЂАЊА УЗРОЧНО-ПОСЉЕДИЧНИХ ВЕЗА МЕЂУ ПЕДАГОШКИМ ПОЈАВАМА)Из тога се доносе одлуке о промјенама или “дијагноза” од значаја за практичне кораке у школском раду ОСНОВНЕ СВРХЕ:Сигурније сазнање (основа) за дјеловање (избор мјера и поступака) за побољшање и оптимализацију школског успјеха појединца или школске групеКоришћење свих сазнања у аналитичке сврхе и микро-истраживањаСазнавање о достигнутом квалитету школских активности (вредновање)Предвиђање и пројектовање унапређења и модернизације процеса ПРЕДМЕТ ДИЈАГНОСТИКОВАЊА:Узроци и тешкоће у развоју ученика, школском учењу и понашањуОткривање даровитостиСавјетодавни рад у функцији усмјеравања развоја и учењаОткривање развојних нивоа при упису ради успјешније организацијеПланирање услова и свих ресурса за школске интервенишуће активности .

ВРСТЕ И ПРИНЦИПИ ПЕДАГОШКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ

ДИЈАГНОСТИКА ОСОБИНА ЛИЧНОСТИ, СПОСОБНОСТИ И СПЕЦИФИЧНИХ МАНИФЕСТАЦИЈА ОД ЗНАЧАЈА ЗА ШКОЛСКУ КЛИМУ;

1

ДИЈАГНОСТИКА РЕЗУЛТАТА (УЧЕЊА У ЦЈЕЛИНИ РАЗВОЈНИХ ПРОМЈЕНА ПОД ДЕЈСТВИМА УЧЕЊА);ПРОЦЕСНА ДИЈАГНОСТИКА (ПРЕДВИЂАЊЕ МЈЕРА И ОКОЛНОСТИ КОЈЕ ЋЕ ДЈЕЛОВАТИ НА СВЕ ДИМЕНЗИЈЕ ПРОЦЕСА)ПРИНЦИПИ ПЕДАГОШКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ:Будући да су принципи начелна упоришта и методолошка усмјерења, њихово поштовање је услов за успјешну педагошку дијагностику:1.ПРИНЦИП ЦЈЕЛОВИТОСТИ И ИНТЕГРИТЕТА2.ПРИНЦИП ПРАВОВРЕМЕНЕ ПРИМЈЕНЕ3.ПРИНЦИП ПОЗИТИВНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕ4.ПРИНЦИП ПОШТОВАЊА ДОСТОЈАНСТВА ПОЈЕДИНЦА, ПОРОДИЦЕ И ИНСТИТУЦИЈА5.ПРИНЦИП РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ЕКОНОМИЧНОСТИ6.ПРИНЦИП НАУЧНОСТИ7. ПРИНЦИП УВАЖАВАЊА ИНДИВИДУАЛНОСТИ 1.ПРИНЦИП ЦЈЕЛОВИТОСТИ И ИНТЕГРИТЕТА:Наглашено ПОШТОВАЊЕ ИНТЕРАКЦИЈЕ УТИЦАЈА НАСЉЕЂА, СРЕДИНЕ АКТИВНОСТИ СУБЈЕКТА УЧЕЊА (“ни превише, ни премало”, само онолико колико је могуће)ЦЈЕЛОВИТ ПРИСТУП; познавање појединца , његове моћи и ограничења; у контексту средине и онога што нуди друштвени систем, “културног програма којем је субјекат изложен” 2.ПРИНЦИП ПРАВОВРЕМЕНЕ ПРИМЈЕНЕ : Што раније сазнавање о стању неке појаве , сметње или манифестације у понашању, јер тада имају смисао ПЕДАГОШКА ИНТЕРВЕНЦИЈА ИЛИ ИЗБОР НАЈБОЉИХ МЈЕРА У ПРОЦЕСУ ПОДРШКЕ РАЗВОЈУ И УЧЕЊУ Овакав приступ је условљен постојањем “критичних периода” у развоју који су за неко учење од огромне важности, постоје докази да се грешке у овим периодима вишеструко неповољно одражавају на развој и успјех дјететаИако је њихов основни смисао ПРЕВЕНЦИЈА, ослонац је у “очекиваним исходима развоја и учења” 3.ПРИНЦИП ПОЗИТИВНЕ ОРИЈЕНТАЦИЈЕОСЛОНАЦ ЈЕ УВИЈЕК НА ПОЗИТИВНИМ СТРАНАМА ЛИЧНОСТИ И ХУМАНОМ ОДНОСУ ПРЕМА УЧЕНИЦИМА; ПОШТОВАЊУ ЛИЧНОСТИУТИЦАЈИ КОЈИ СУ ЗАСНОВАНИ НА “ЈАКИМ СТРАНАМА ЛИЧНОСТИ”ВИШЕСТРУКО СУ КОРИСНИЈИ И ПЛОДОТВОРНИЈИ, У ОСНОВИ ИМАЈУ ХРАБРЕЊЕ И ПОДРЖАВАЊЕ НА УСПЈЕХБРИЖЉИВО СЕ ЊЕГУЈУ САМОСТАЛНОСТ АУТЕНТИЧНЕ СНАГЕ ЛИЧНОСТИКОМУНИЦИРАЊЕ ЈЕ ЛКШЕ И ОПУШТЕНИЈЕ, И ИМА СВА ОБИЉЕЖЈА ОПТИМИСТИЧНОСТИ 4.ПРИНЦИП ПОШТОВАЊА ДОСТОЈАНСТВА ПОЈЕДИНЦА, ПОРОДИЦЕ И ИНСТИТУЦИЈА:ПОДРАЗУМИЈЕВА, ПРИЈЕ СВЕГА, ПРИВАТНОСТ, ЗАШТИТУ ИНТЕГРИТЕТА ЛИЧНОСТИ;ОПХОЂЕЊЕ ПРЕМА ДРУГИМА ЈЕ ЗАСНОВАНО НА ”љубазности” и “предусретљивошћу”, културним манирима Кад је у питању породица и појединац: ДИСКРЕЦИЈА, ПОВЈЕРЕЊЕ, ЧУВАЊЕ И ЗАШТИТА ПОДАТАКА

2

5.ПРИНЦИП РАЦИОНАЛИЗАЦИЈЕ И ЕКОНОМИЧНОСТИ Са што мање времена утрошка енергије и средстава што бољи резултатиБлаговременост и јасноћа у дефинисању задатка (проблема којег треба истражити Веома је значајна СЕЛЕКТИВНОСТ, да би се избјегле импровизације и површност ка најштетније посљедице дијагностиковањаСелективност је суштинско одвајање битног од небитног .6.ПРИНЦИП НАУЧНОСТИЗначајно поштовање интердисциплинарности посматраних појава и процеса;Нагласак је на научно заснованим истинама који указују увијек на узрочно-посљедичне везе и односе у оквиру “микро-појава” или процеса;Подразумијева се примјена научних поступака, метода и инструмента који су у основи дијагностиковањаПосебна пажња поклања се објективности закључака и непристрасности закључака 7. ПРИНЦИП УВАЖАВАЊА ИНДИВИДУАЛНОСТИ Указује се на велики значај постојања и сазнавања о индивидуалним разликама у погледу домета развоја и учења;То је од користи за савремену оријентацију школске праксе ка индивидуализацији и диренцираном учењу;У основи је флексибилност педагошких мјера и поступака и њихово прилагођавање индивидуалним разликама.ДРУГЕ ТЕОРИЈСКЕ ПОСТАВКЕ О ПРИНЦИПИМА:МАКСИМОВ:ПРИНЦИП ЦЈЕЛОВИТОСТИПРИНЦИП КОМПЛЕКСНОГ КОРИШЋЕЊА МЕТОДА И ПОСТУПАКАПРИНЦИП ОБЈЕКТИВНОСТИПРИНЦИП ЈЕДИНСТВА УЧЕЊА ВАСПИТАЊАПРИНЦИПИСТОВРЕМЕНОГ ПРОУЧАВАЊА ЛИЧНОСТИ ПОЈЕДИНЦА И КОЛЕКТИВА,ПРИНЦИП ИЗУЧАВАЊА ПОЈАВА У ПРОМЈЕНАМА У РАЗВОЈУ..МЕТОДЕ, ПОСТУПЦИ И ИНСТРУМЕНТИ ПЕДАГОШКЕ ДИЈАГНОСТИКЕО ПОЈМУ И СВРСИ МЕТОДЕ:Најприхватљивија дефиниција појма МЕТОДА у функцији дијагностицирања је: “Добро смишљен начин сазнавања свих битних чињеница и аргумента за одговарајућу процјену и објашњење узрока и посљедица неког процеса или појаве у васпитно-образовном раду”ДАКЛЕ, СВРХА ЈЕ САЗНАВАЊЕ И ПРОГНОЗА ИСХОДА, АНТИЦИПАЦИЈА ДОГАЂАЈА И ОКОЛНОСТИ НА КОЈЕ У РАДУ ТРЕБА РАЧУНАТИ У ЦИЉУ ПОСТИЗАЊА ОПТИМАЛНИХ РЕЗУЛТАТАУСПЈЕШНОСТ ДИЈАГНОСТИЦИРАЊА ЗАВИСИЋЕ:1. ОД СУШТИНЕ ПРОБЛЕМА КОЈИ ЈЕ ПРЕДМЕТ;2. ОД ЦИЉА И ЗАДАТАКА КОЈИ СЕ ПОСТАВЕ 3. ОД КАРАКТЕРИСТИКА ИСПИТАНИКА И4. ОПШТИХ УСЛОВА (ВРИЈЕМЕ И СПОСОБНОСТИ ИСПИТИВАЧА) КЛАСИФИКАЦИЈА МЕТОДА ПЕДАГОШКЕ ДИЈАГНОСТИКЕ:У избору МЕТОДА значајна је подударносто са свим елементима истраживачког рада и примјене научноистраживачких метода и поступакаЈедна од класификација је сљедећа:1.МЕТОДА ПРОУЧАВАЊА ПЕДАГОШКЕ И ШКОЛСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕ2.ДЕСКРИПТИВНА МЕТОДА3.МЕТОДА ПРОУЧАВАЊА ПОЈЕДИНАЧНОГ СЛУЧАЈА

3

О ДРУГИМ МОГУЋИМ МЕТОДАМА:СИСТЕМАТСКО ПОСМАТРАЊЕ у циљу уочавања најважнијих обиљежја неког понашања или појава које ометају рад или су му корисне као СЕРВЕЈ МЕТОД како би било омогућена примјена већег броја разноврсних инструмената; Емпиријске неексперименталне методе и Еклсперименталне методе којима се успјешно може интервенисати на исходе и успјех ученика .1.МЕТОДА ПРОУЧАВАЊА ПЕДАГОШКЕ И ШКОЛСКЕ ДОКУМЕНТАЦИЈЕШКОЛСКА И ПЕДАГОШКА ДОКУМЕНТАЦИЈА ЈЕ ПРОПИСАНИ И ОБАВЕЗУЈУЋИ ИЗБОР НАЈБОЉИХ НАЧИНА У ПРОЦЕСУ ПРАЋЕЊА И ПОДРШКЕ РАЗВОЈУ И УЧЕЊУ ШТА СПАДА У ШКОЛСКУ И ПЕДАГОШКУ ДОКУМЕНТАЦИЈУ: 1. “РАЗРЕДНЕ КЊИГЕ” ЗА ВОЂЕЊЕ СВИХ ВРСТА ЕВИДЕНЦИЈЕ О УЧЕНИЦИМА И ПРОЦЕСУ ВАСПИТНО-ОБРАЗОВНОГ РАДА2. Извјештаји и анализе о праћењуи ефектима школског рада3. Записници, и службене забиљешке учитеља и сарадника о ученицима, СВИ РАДОВИ УЧЕНИКА 4. Лични картон (или ДОСИЈЕ) ученика5. Сви планови наставника школе и школских органаИако је њихов основни смисао ПРАЋЕЊЕ, они су најбољи извор сазнања о “очекиваним исходима развоја и учења” 2.ДЕСКРИПТИВНА МЕТОДА:ОСНОВНО ОБИЉЕЖЈЕ ЈЕ ДЕСКРИПЦИЈА ИЛИ ОПИСИВАЊЕ ОДРЕЂЕНЕ ПОЈАВЕ ИЛИ ПРОЦЕСА СА СВИМ ЕЛЕМЕНТИМА АНАЛИЗЕ као што су: могући узроци, чињенице које аргументују неко понашање или стање које је предмет анализе, закључци и приједлози о даљим мјерама и поступцима (ДИЈАГНОЗА + ТЕРАПИЈА)ОСНОВНИ ЕЛЕМЕНТИ АНАЛИЗЕ ПОДРАЗУМИЈЕВАЈУ: ПРЕДМЕТА, ЦИЉА, ЗАДАТАКА, ОБИМА И САДРЖАЈА ДА БИ СЕ:1. БРИЖЉИВО И ТАЧНО ОСВИЈЕТЛИЛИ СВИ АСПЕКТЕ НЕКЕ ПОЈАВЕ2. ОДРЕДИЛО ВРИЈЕМЕ ЗА ПОСМАТРАЊЕ И ПРАЋЕЊЕ3. УТВРДИЛО КОЈИ ПОСТУПЦИ И ИНСТРУМЕНТИ ДЕСКРИПЦИЈЕ НАЈВИШЕ ОДГОВАРАЈУ ПРЕДМЕТУ4.НАЈБИТНИЈИ ОДГОВОРИ НА: ШТА, КАДА, КОЛИКО И КАКО.3.МЕТОДА ПРОУЧАВАЊА ПОЈЕДИНАЧНОГ СЛУЧАЈА:У ЛИТЕРАТУРИ ЈЕ ЧЕСТО НАЗИВАЈУ И “ИСТОРИЈА СЛУЧАЈА”;Ријеч је о појави код појединца или групе која значајно одступа од очекивања, било да се ради о знању, развоју или понашањуОсновно тежиште је у сакупљању што релевантнијих података и аргумента да се појава адекватно освијетли ради уочавања узрока и прогнозе најбољих поступака и мјера којима се намјерава дјеловати или интервенисатиКад је у питању породица и појединац нарочиту пажњу обратити на ДИСКРЕЦИЈУ, ПОВЈЕРЕЊЕ, ЧУВАЊЕ И ЗАШТИТУ ПОДАТАКА.ПОСТУПЦИ И ВАРИЈАБЛЕ У “АНАЛИЗИ СЛУЧАЈА”:1. ОПИСИВАЊЕ, навођење најбитнијих разлога за “анализу случаја2. ИДЕНТИФИКАЦИЈА, навођење конкретних чињеница (име, пол, разред, адреса, успјех)3. ПОРОДИЧНА СРЕДИНА, сви битни подаци о статусу и упориштима за евентуалне мјере у третману, превенцији или терапији4. СТАТУС ДЈЕТЕТА, здравствени, развојни, социјални и психолошки5.ШКОЛА И ДИЈЕТЕ, успјех, интересовања, сметње и сл.6. СПОСОБНОСТИ, ПОСТОЈЕ ЛИ И КАКО СУ ИСКОРИШЋЕНЕ

4

7. ПРИХВАЋЕНОСТ И СТАТУС У СОЦИЈАЛНОЈ СРЕДИНИ;ТЕХНИКЕ И ПОСТУПЦИТЕХНИКА је “ближи избор у оквиру методе”, а ПОСТУПАК опредјељење о начину:1. ПОСМАТРАЊЕ (видео-запис, посматрање уз помоћ унапријед припремљеног протокола, биљежење података и манифестација, анегдотске биљешке и сл.)2. АНКЕТИРАЊЕ (писани упитник, анкета или усмено анкетирање са биљежењем)3. ИНТЕРВЈУ (слободна или структурирана мишљења појединаца, групе о некој појави; слободни или везани – тематски усмјерен, дијагностички или терапеутски)4. ТЕСТИРАЊЕ (објективно мјерење постојања појаве)5. СКАЛИРАЊЕ (утврђивање односа међу појавама)6. СОЦИОМЕТРИЈСКЕ ТЕХНИКЕ (откривање односа међу појединцима у некој групи) 1. ПОСМАТРАЊЕ;Свакодневно и узгредно (ситуационо), пригодно, систематско (са јасно утврђеним циљем и фокусом на појаву или појединца у сврси уочавања манифестације или индикатора), ПРЕДМЕТ ПОСМАТРАЊА; јасно дефинисана појава или манифестација којом се може утврдити законитост, ток, учесталост...ИНСТРУМЕНТИ (чек-листа, протокол, неструктурирана биљешкаНајпогоднији су добро уређени протоколи или чек-листе са “затвореним обимом” 2. АНКЕТИРАЊЕ : Прикупљање података о личном статусу испитаника у свом окружењуУтврђивање њихових ставова или мишљења о некој појави или педагошком поступку, клими, односима, проблемима и тешкоћама у учењу на које наилазеИспитивање потреба и интересовања у фази планирања активностиПрикупљање свих других података од значаја за АНАЛИЗУ и ИСТРАЖИВАЊЕ којим се утврђују узрочно-посљедичне везе, ПРИСТУП АНАЛИЗИ И ЕТАПЕ:Уочавање, дефинисање проблема, концептуализација и ЈАСНА ДЕФИНИЦИЈА; ПРЕДМЕТА АНКЕТЕ Израда АНКЕТЕ (Избор типа питања – отворени или затворени, комбиновани и конструисање инструмента; Анкета или комбиновани упитник), Обрада и сређивање добијених чињеница и података, тумачење и интерпретација, закључци- РЕКОНЦЕПТУАЛИЗАЦИЈА 3. ИНТЕРВЈУ:Плански усмјерен разговор којим се прецизније утврђују узроци за неко понашање или неке исходе педагошке дјелатностиПрема функцији може бити: ИСТРАЖИВАЧКИ или ДИЈАГНОСТИЧКО -ТЕРАПЕУТСКИПрема облику може бити: СЛОБОДНИ и ВЕЗАНИ (намјенски-усмјерени) И један и други имају попис питања .4. ТЕСТИРАЊЕТехника са основном сврхом да се што прецизније и објективније “измјере” и сазнају подаци о напредовању и развоју, о личности, о способностима и постигнућима у развоју и учењу ученикаВРСТЕ (према најчешћој класификацији)1. Тестови знања, умијећа и навика2. Тестови способности3. Тестови личности (особине и аспирације)ТЕСТОВИ ПРЕМА НАМЈЕНИ:1. ИНВЕНТАРНИ2. АНАЛИТИЧКО-РЕВИЗИОНИ

5

3. ДИЈАГНОСТИЧКО-ПРОГНОСТИЧКИЕСЕЈ-ТЕСТ:Слободно описивање примјера или појаве која се предложи испитаницимаУ зависности од њихове свијести и објективности могу се сазнати најважније чињенице о њима, уредити их и калисификовати како би се дошло до закључака ТЕСТОВИ СПОСОБНОСТИ:Према врсти способности: СЕНЗОРНЕ или ЧУЛНЕ, МОТОРИЧКЕ, МЕНТАЛНЕПрема облику: ВЕРБАЛНИ И НЕВЕРБАЛНИБине-Симонова скала и Стевановићева београдска ревизија теста интелигенције за мјерење општих интелектуалних способностиТеоријски концепти мјерења Г и С фктора и мулти факторски тестови интелигенцијеНЕВЕРБАЛНИ: Равен, Домино, Торенсов тест конструкције слика и сл. 5. СКАЛИРАЊЕСКАЛИРАЊЕМ се утврђује интензитет присуства неке појаве или особине у понашању са могућношћу да се испитаник прецизније опредјељује у погледу става или опредјељења о тој појави или о себи,У теорији скале се дијеле на:1. ДЕСКРИПТИВНЕ2. НУМЕРИЧКЕ И 3. ГРАФИЧКЕОд испитаника се очекује да се увијек јасно опредијели за “своју позицију” на скали, обично 3-7 различитих нивоа прихватања”, о неком исказу, појави или понашању, након чега се статистичким поступцима одређују закључци о ставовима испитаника.ВРСТЕ СКАЛА ПО СВРСИ:СКАЛЕ СТАВОВА, о појавама или односима међу појавама, узроцима и посљедицама у погледу јаснијег разликовања, дискриминативних особина варијабли које се испитујуСКАЛЕ РАНГОВА, којима се захтијева утврђивање изјашњавању о значају и позицији неких исказа у погледу одлика значајних за освјетљавање појаве, узрока или посљедица неких поступакаКОМПАРАТИВНЕ СКАЛЕ, којима различите групације испитаника процјењују исте исказе, односно исте вриједности.6. СОЦИОМЕТРИЈСКЕ ТЕХНИКЕ:Намијењене су претежно утврђивању природе и квалитета односа међу ученицима унутар колектива, стицању представе о хомогености социјалне групеПродукт је СОЦИОГРАМ као специфична представа о односима у групиИспитаницима се нуди 3-5 избора на основу којих се касније графички “слика односа” која указује ко су “популарне особе”, који су “одбачени” или изоловани појединци, да ли постоје “изоловане групе (кланови)” итд.

ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ ШКОЛСКОГ УСПЈЕХА- НЕУСПЈЕХА УЧЕНИКА:

СПОЉАШЊИ ФАКТОРИ:Општи друштвени и културолошки контекстПородична средина – укључује:1. социјално економски статус (све материјалне прилике и образовни ниво родитеља; очекивања од активне подршке)2. структура породице (брачни стаус родитеља, број дјеце, број чланова3. Стил употребе моћи родитељског ауторитета,

6

4. Односи међу члановима (природа и клима у породици) ПСИХО-СОМАТСКИ ФАКТОРИЗдравствено - физичко стање ученика (чулна осјетљивост и ниво перцептивног развоја)Опште способности и предиспозиције које ученици испољавају; степен њиховог укључивања у процјену успјехаНавике и њихова стална и латентна дејства на постигнућа .ШКОЛСКИ ФАКТОРИ:Просторни и општи материјални условиШколска клима (односи наставника према потребам ученика, Стилови наставниковог рада и природа поступакаНачин и систем праћења и “вођења ученика” на успјехНаставни план и програм и његова прилагођеност узрасним могућностимаАСПЕКТИ И ПОДРУЧЈА ДИЈАГНОСТИКОВАЊА НЕУСПЈЕХА:Иако се узроци неуспјеха не појављују одвојено него су међусобно прожети постоје четири подручја:1. Особине личности ученика; 2. Активност и однос према школи и мотивација; 3. Школска средина и; 4. Породична средина.1. КАРАКТЕРИСТИКЕ ЛИЧНОСТИ:А) Опште здравствено стање, развијеност, физчке и функционалне способностиБ) Опште и посебне способности и склоп особина личности које су наслијеђене или стечене, стилови учења, нивои развијености радних и других навика; емоционална и социјална интелигенција, развијеност механизама самодисциплине, самоконтроле и одговорности 2. АКТИВНОСТ У ШКОЛИ, ПОНАШАЊЕ И МОТИВАЦИЈАА) Укљученост и интересовања за школски програмБ) Развијеност пажње, мишљења, говора, моћи концентрације на предмет учења В) Предмети и склоности (тежи и лакши према субјективном доживљају ученика)Г) Нивои усвојености метода и техника учења; дифернцирање битног од небитног, трансфер и везе са другим знањем и сл.Д) Развијеност говора и начина изражавањаЂ) Односи у комуникацијамаЕ) Ставови ученика и начин доживљав. 3. ШКОЛСКА СРЕДИНА:А) Општа клима у школи и посебно односи између наставника и ученикаБ) Простор, опремљеност и сл.В) Кадровски потенцијалГ) Особине личности и стилови наставникаД) Уређеност организацијеЂ) Начин праћења и оцјењивањаЕ) Квалитет комуникације и интеракцијеЖ) Слабости уџбеника и извора знањаЗ) Изостајање благовремености у дијагностиковању .4. ПОРОДИЧНА СРЕДИНА:А) Социо-економски положај и прилике у породициБ) Структура, посебан осврт на унутрашњу снагу породице у погледу могућности осњања и очекивања разумијевањаВ) Односи међу члановима породицеГ) Стилови и понашање родитеља, “одговорно” родитељство и све што се њим постиже и обрнуто .

7

ЕТАПЕ У ДИЈАГНОСТИКОВАЊУ И СТРАТЕГИЈЕ ПРЕВЛАДАВАЊА:

ОПШТЕ СТРАТЕГИЈЕ:1. РАНО И КВАЛИТЕТНО ДИЈАГНОСТИКОВАЊЕ ТЕШКОЋА У УЧЕЊУ:- Основни смисао је “дјеловати превентивно”, предупређењем”- Раније откривање узрока плодотворније и сигурније за дјеловање на посљедице- Кумулативни неуспјех је најтежа педагошка ситуација- Сигурнији је избор мјера- Основни ослонац је “у ученику” и садејству породице 2. ЈАСНИ СТАНДАРДИ КВАЛИТЕТА- Јасни исходи који сеочекују за ученике и наставнике;- Повољнији средински услови (материјално-технички и они који се односе на климу храбрења и стимулисања на успјех)- Квалитет “педагошке инструкције” и добор избор методичких модела наставног рада, правилно вредновање постигнућа и др. 3. ОПТИМАЛИЗАЦИЈА услова за педагошку интервенцију:- Дугорочније постављени стандарди у погледу очекивања од ученика- Критички однос наставника према сопственом раду и јасан систем професионалних компетенција- Повољна “педагошка клима”, прихватање “права ученика на грешку”; грешке су само индикатори за дијагностику - Добра стручна (ПЕДАГОШКО-ПСИХОЛОШАКА) служба и квалитетно руковођење школом- Специфичне стимулативне мјере- Компензациони програми за јачање личности ученика, јачање интересовања и способности од којих успјех зависи- Континуитет и учесталије праћење и вредновање постигнућа- Допунска насатава, “домаћи рад” и породица 1. ПРЕДУПРЕЂИВАЊЕ – НАЈЧЕШЋЕ ГРЕШКЕ У НАСТАВИ:- Погрешан избор принципијелног оквира; методе, поступка или средства – постављање задатака и оспособљавање ученика како ће их ријешити- Превелика очекивања и неусклађеност захтјева према развојним могућностима ученика- Пропусти у планирању који се односе на процјену времена које ученици морају посветити учењу.2. ЈАЧАЊЕ САМОПОУЗДАЊА, САМОСТАЛНОСТИ, ПОВЈЕРЕЊА У СЕБЕ – ПОЗ. СЛИКЕ О СЕБИ: - Свијест о томе да ученике може испунити школске обавезе; храбрење и стимулисање али добро познавање реалних могућности дјетета- Увјерење о сопственој моћи, способности и позитивна искуства у сигналима које емитује средина;- Мотиви успјешности и јачање свијести о моћима али и о ограничењимаЈачање навика и њихова дејства3. ИНТЕРЕСОВАЊА И УЧЕЊЕ - ЊИХОВО КУЛТИВИСАЊЕ:- Занимљивост садржаја и начина на који се интерпретирају- Школска клима (односи наст. и ученика – поштовање и уважавање мишљења и приједлога ученика) - Могућности продуженог трајања активности и преокупације истраживањем и објашњавањем са обезбјеђивањем “АКТИВНИХ УЧЕНИКА”- Стварање погодне средине

8

- Изазовне ситуације- радозналост4. СТИЛОВИ УЧЕЊА И НИВОИ РАЗВИЈЕНОСТИ НАВИКА:- СТИЛ је специфичан одговор сваког појединца школским обавезама и одговорностима- Најчешће се односи на начин учења, доживљај и мотиве- У великој мјери стил утиче на нивое укључивања, избор извора и и средстава, отвореност за дјеловање искустава других, потребу провјеравања итд. ШТА СЕ МОЖЕ ПРЕПОРУЧИТИ КАО НАЈНОВИЈИ ОДГОВОР...А) МАПЕ УМА И ЊИХОВЕ ВРИЈЕДНОСТИ; потреба да се ученици што прије оспособе за “мапирање идеја као специфичан начин “уређивања мисли” и њиховог повезивања, Б) АСОЦИЈАТИВНО УЧЕЊЕ И ЊЕГОВЕ ВРИЈЕДНОСТИ; СМИСАО ТРАГАЊА ЗА НОВИМ И НЕОБИЧНИМ ИДЕЈАМА, ФЛУЕНТНИМ ИДЕЈАМА, РЈЕШАВАЊЕМ ПРОБЛЕМА “Слатке муке сазнавања” и загонетне приче .

9

10