diferencijacija rezultata institucionalnih promena u ... · mo identi~ne institucionalne promene...

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

7

Svetozar Pejovi}

DIFERENCIJACIJA REZULTATAINSTITUCIONALNIH PROMENA U CENTRALNOJ IISTO^NOJ EVROPI: ULOGA KULTURE *

THE UNEVEN RESULTS OF INSTITUTIONAL CHANGES INCENTRAL AND EASTERN EUROPE: THE ROLE OF CULTURE

APSTRAKT: Uveliko je zapaèno da istaformalna pravila, izglasana u skup{tinamau obliku pisanih zakona, daju izrazito razli-~ite rezultate u razli~itim dru{tvenim i kul-turnim ambijentima. Ova pojava je posebnouo~ljiva u procesu tranzicije biv{ih socijali-sti~kih zemalja u trì{ne privrede i politi~kipluralizovana dru{tva . Jako sli~ne i tu i ta-mo identi~ne institucionalne promene ispo-stavljaju se kao nejednako prihva}ene u po-smatranim dru{tvima a daju nagla{eno raz-li~ite rezultate u materijalnom prestrukturi-ranju privreda. Postalo je jasno da se pojaminstitucija mora pro{iriti tako da obuhvati ineformalna pravila: obi~aje, tradicije, kul-turne vrednosti i nacionalne mitove. Ne-formalna pravila defini{u ograni~enja za re-alizaciju formalnih i, s druge strane, odre-|uju njihove stvarne u~inke kad budu ostva-rena. Nametanje formalnih pravila tranzi-cionim dru{tvima ne moè da bude uspe{noako se ne obezbedi prethodno ili istovremenoizvr{enje promena u neformalnim pravili-ma. Rad se zavr{ava shemom strategije od-sudno va`nih promena u vrednostima i dru-gim komponentama neformalnih pravila.KLJU^NE REÎ: institucije, kultura, tra-dicija, tranzicija, trì{te, preduzetni{tvo.

ABSTRACT: It has been widely observedthat the same formal rules, enacted in theparliaments in the form of written laws, givevastly different results in different social andcultural environments. This phenomenoncame to be particularly pronounced in theproces of transition of the formerly commu-nist countries to market economies andpolitically pruralized societies. Highly simi-lar and occasionally identical institutionalchanges turned out to be unequally acceptedby the societies under consideration andproduced widely different results in thematerial restructuring of the economies. Itbecame clear that the notion of institutionshad to be widened so as to encompass theinformal rules: the customs, the traditions,cultural values and national myths.Informal rules define the constraints forimplementing the formal ones and, on theother hand, determine the actual effects ofthe latter once they are implemented.Forcing the formal rules upon the transitionsocieties cannot be successful unless preced-ing and/or contemporaneous changes ofinformal rules are provided for. The paperends with a design of the strategy for thedecisively important changes in values andother components of informal rules.KEY WORDS: institutions, culture, tradi-tion, transition, market, entrepreneurship.

* Zasnovano na radu koji }e biti objavljen u Social Philosophy and Policy, 23, No. 1 (2006)

ORIGINALNI NAU^NI RADOVI/SCIENTIFIC PAPERS

1. UVOD

Dru{tvena delatnost sadrì ljudske interakcije na dva nivoa. Prvi nivo odnosise na pravila ili institucije. Drugi nivo odnosi se na igru kao takvu. Pravilima igredefinisan je temeljni okvir unutar koga ljudi stupaju u me|usobne interakcijedok se kroz promene pravila menja na~in na koji se igra odvija. U svetu ograni~e-ne racionalnosti zna~ajna funkcija pravila sastoji se u tome da se predvidi ljudskopona{anje ili, {to se svodi na isto, da se smanje transakcioni tro{kovi ljudskih in-terakcija.

Institucionalni poredak sastoji se od formalnih i neformalnih pravila, pri ~e-mu sva ona stvaraju sopstvenu motivaciju u pogledu pona{anja. Formalna pravi-la obuhvataju ustav, zakone, spontano izraslo op{te pravo (common law), i razneoblike dràvne regulative. Ona se donose, sprovode i menjaju posredstvom dr-àvnih ovla{}enja. Neformalna pravila uklju~uju tradicije, obi~aje, religiozna ve-rovanja i sve druge norme ljudskog pona{anja koje su proverene dugim isku-stvom i koje u funkcionalnu celinu povezuju razli~ite nara{taje. Po{tivanje ne-formalnih pravila obezbe|uje se putem takvih sankcija kao {to su izop{tenje odstrane prijatelja i suseda, gubitak ugleda ili otu|ivanje (isterivanje) iz zajednice.

Krajem osamdesetih godina pro{log veka, centralne i isto~noevropske zemlje(u daljem tekstu CEI) zapo~ele su proces institucionalnog prestrukturiranja.Opredeljenje novih rukovodilaca bilo je da se CEI preobraze u zemlje slobodnogtrì{ta i privatnog vlasni{tva.1 Sasvim je racionalno izgledalo njihovo opredelje-nje za kapitalizam. Posle decenija tla~iteljskog socijalizma i ekonomskih li{ava-nja, stanovni{tvo u CEI se ponadalo da }e se uve}ati slobode i popraviti ekonom-ski uslovi ìvota.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

8

Svetozar Pejovi}

1 Kraj socijalizma u CEI otvorio je kasnih 1980ih godina ovo podru~je obilnom prilivu novihideja i mogu}nosti. Zaista, svako je èleo da ima udela u ovoj radnji. Raniji disidenti postalisu prekono} politi~ki rukovodioci i dru{tveni inovatori. Stara vladaju}a elita brzo je zaboravi-la “zakone istorije” i poku{avala da na|e na~ina da zadrì mo} i uticaj. Zapadni politi~ari u to-me su videli mogu}nost da pro{ire politi~ki i privredni uticaj svojih zemalja. Zapadne firmesu ciljale na nova trì{ta. Zapadni nau~nici su shvatili da }e dru{tvene promene u CEI po svojprilici stvoriti ogromne mogu}nosti za finansijsku podr{ku istraìvanjima, unapre|enja i obja-vljivanje u akademskim ~asopisima. U tom preletanju u novi tabor, mnogi pripadnici akadem-ske zajednice na Zapadu koji su propovedali socijalizam, privredno planiranje i sve vrstearan`mana industrijske demokratije pridruìli su se svojim kolegama zagovornicima slobod-nog trì{ta u podupiranju procesa tranzicije u kapitalizam. Da bi “poja~ali” svoje predloge zafinansiranje istraìvanja i ono {to su za objavljivanje nudili akademskim ~asopisima, zapad-nim nau~nicima je bila potrebna saradnja sa kolegama iz CEI. I tu su saradnju osiguravali bezproblema. U zamenu za novac, putovanja i mogu}a postavljenja na Zapadu, mnogi nau~nici izCEI bili su spremni da se pridruè zapadnim kolegama na projektima koje su intimno smatra-li irelevantnim.

Mnoga nau~na izu~avanja su pokazala da veza izme|u kapitalizma i eko-nomske efikasnosti proisti~e iz ~injenice da kapitalisti~ke institucije stvaraju eko-nomske slobode i {tite individualna prava.2 Indeks ekonomske slobode (koji ob-javljuje Heritage Foundataion) i Indeks ekonomske slobode sveta (koji objavljujeFraser’s Institute) potvr|uju ove rezultate. James Gwartney, jedan od utemeljite-lja Fraserovog Indeksa ekonomske slobode sveta, napisao je slede}e: „Trajnijeodràvanje institucija i politika koje su u skladu sa ekonomskom slobodom ~inizna~ajnu odrednicu razlika u dohotku po stanovniku izme|u pojedinih zema-lja... razlike izme|u zemalja u prose~nom rangiranju u razdoblju 1980-2000 ob-ja{njavaju 63,2% razlika u dohotku po stanovniku u 2000. godini“3. Ana IsabelRiras, saradnik na Indeksu ekonomske slobode zadu`bine Heritage, rekla je:„Kao {to je Friedrich von Hayek predvideo pre vi{e od 60 godina, ekonomskasloboda... sa jakom vladavinom prava ja~a}e kulturu ulaganja, stvaranja radnihmesta i po{tivanja institucija - a sve su to bitni ~inioci u {iroko uspostavljenompobolj{avanju ìvotnog standarda obi~nog sveta“4

U merenju ekonomske slobode oba indeksa koriste iste one ~inioce posred-stvom kojih je definisan kapitalizam.5 Za svrhe ovog teksta korisnija je klasifika-cija svih zemalja na slobodne, uglavnom slobodne, uglavnom neslobodne i represiv-ne.

Neoklasi~na ekonomska teorija dala je op{ti okvir za raspravu o tranziciji ra-nih devedesetih godina pro{log veka. Prema postulatima neoklasi~ne teorije pre-laz u kapitalizam iziskivao je stabilizaciju privrede kao celine, privatizaciju i trì-{no formiranje cena. Za stanovnike CEI pretpostavljalo se da su racionalni su-bjekti koji maksimiziraju korisnost, koji nove ekonomske mogu}nosti otkrivaju

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

9

Diferencijacija rezultata institucionalnih promena u Centralnoj i Isto~noj Evropi: uloga kulture

2 Npr. Haan, J. and Sturm, J. (2000), “On the Relationship between Economic Freedom and Eco-nomic Growth”, European Journal of Political Economy, 16, pp. 215-241; Torstensson, J.(1994), “Property Rights and Economic Growth”, Kyklos, 47, pp. 231-247; Notrh, D. andWeingast, B. (1989), “Constitution and Commitment: The Evolution of Institutions GoverningPublic Choice in Seventeenth-Century England”, Journal of Economic History, 49, pp. 803-832; Pejovich, S. (2001), The Economics of Property Rights, Edward Elgar, vol. 2, part IV.

3 Gwartney, J. (2003), “What Have We Learned from the measurement of Economic Freedom”,rad prezentiran na nu~nom skupu na temu Zave{tanje Free to Choose Miltona i Rose Fried-man: Ekonomski liberalizam na prelasku u XXI vek, Banka federalnih rezervi u Dalasu, str.3.

4 Eiras, A. I. (2003), “Ethics, Corruption, and Economic Freedom”, Heritage Lecture No. 813,The Heritage Foundation, str. 1.

5 Fraserov indeks koristi slede}e kategorije: opseg dràve, privredna struktura i upotreba trì-{ta, monetarna politika i inflacija, sloboda kori{}enja drugih valuta, kredibilitet i stabilnostsvojinskih prava, slobodna trgovina, te sloboda trgovanja na trì{tima kapitala. Heritageov in-deks pokriva slede}e kategorije: trgovinska politika, fiskalno optere}enje, dràvna intervenci-ja u privredi, monetarna politika, kapitalni tokovi i strane investicije, bankarstvo i finansije,najamnine i cene, svojinska prava, obim regulative, kao i siva trì{ta.

bez ikakvih tro{kova, isto tako besplatno procenjuju odgovaraju}e posledice iopredeljuju se za odluke koje maksimiziraju korisnost. Privatizovani kapaciteti,nezavisno od po~etne distribucije vlasni{tva, brzo }e se na}i u rukama onih kojiih najvi{e vrednuju. U takvom scenariju izgledalo je prikladno preporu~iti novimrukovodiocima u Isto~noj Evropi da se u izgradnji kapitalizma oslone na ~vrsturuku dràve. Put u kapitalizam je shva}en kao ~isto tehni~ki problem.

Mnogi ekonomisti orijentisani na teoriju svojinskih prava i teoriju javnog iz-bora smatrali su da neoklasi~na teorija nije pogodna za realizaciju procesa tranzi-cije u CEI. Osnovni razlozi njihovog skepticizma bili su u tome {to neoklasi~nateorija nije uvaìla potrebu da odozgo diktirana strukturna promena mora dauzme u obzir mentalne sheme ljudi i {to nije sagledala va`nost transakcionih tro-{kova. U svojim op{tim napomenama o neoklasi~noj teoriji Ronald Coase je za-pazio da bi u slu~aju sprovo|enja takvih predloga alokacija resursa bila optimal-na, ali je takvu politiku odbacio „kao supstancu od koje su satkani snovi“ i stoganesprovodivu. „U danima moje mladosti“, pisao je Coase, „ re~eno je da moè dase peva ono {to je suvi{e luckasto da bi moglo da se kaè. U savremenoj ekonom-skoj nauci ista stvar moè da se zaodene u matematiku“. Potom je on dodao:„Razlog zbog koga su se ekonomisti prevarili sastojao se u tome {to njihov teorij-ski sistem nije uzeo u obzir jedan ~inilac koji je bitan ako se èli analizirati u~inakpromene zakona na alokaciju resursa. Nedostaju}i ~inilac je postojanje transak-cionih tro{kova.“6

Doista, mere ekonomske politike zasnovane na neoklasi~noj teoriji produko-vale su mno{tvo nenameravanih politi~kih i privrednih posledica, a vrhunacovoga procesa bilo je ja~anje prosocijalisti~kih stranaka u ovom podru~ju.7 Pet-naest godina nakon {to je zapo~eo ovaj proces, u Indeksu ekonomskih slobodakoji priprema Heritage samo je jedna zemlja iz ovog podru~ja ozna~ena kao ze-mlja slobodne trì{ne privrede, sedam zemalja ozna~ene su kao prete`no slobod-ne, devet kao prete`no neslobodne, a dve kao represivne.8 Ispostavilo se da je putu socijalizam sasvim dòmbav.

Osnovna svrha ovog rada je u tome da se pokaè da kultura igra va`nu uloguu procesu institucionalnog prestrukturiranja. Da bi se taj cilj ostvario, analizomu 2. odeljku pokazuje se da kulturne razlike u CEI stvaraju transakcione tro{kovespecifi~ne za proces tranzicije i da ovi tro{kovi, sa svoje strane, obja{njavaju ne-jednake u~inke u institucionalnom prestrukturiranju od ranih devedesetih godi-E

kono

msk

i ana

li br

163

, okt

obar

200

4. -

dec

emba

r 20

04.

10

Svetozar Pejovi}

6 Coase, R. (1988), The Firm, the Market, and the Law, University of Chicago Press, str. 175 i179.

7 Pejovich, S. (2001), “After Socialism: Where Hope for Individual Liberty Lies”, Journal deseconomistes et des etudes humaines, 11, str. 23-27.

8 Federacija Srbije i Crne Gore bila je rangirana kao represivna u 2003. i izostavljena iz liste u2004.

na pro{log veka sve do 2004. U 3. odeljku potegnuto je jedno va`no pitanje: da lisu mogu}e promene u neformalnim pravilima ili kulturi i, ako da, mogu li ovepromene u duboko uvreènim kulturnim vrednostima oìveti proces institucio-nalnog prestrukturiranja U CEI i uz koje tro{kove?

U daljem tekstu se kao sinonimi koriste slede}i izrazi: neformalna pravila ikultura; pravila i norme pona{anja; kapitalizam i slobodna trì{na privreda oslonje-na na privatno vlasni{tvo; i formalne institucije i zakon.

2. TRO[KOVI TRANZICIJE: NAIVÎNO, RE^ JE O KULTURI

2.1. KULTURA I EKONOMSKI UÎNAK

James Buchanan je jo{ davne 1976. pisao da matemati~ki metodi i ekonome-trija odvla~e ekonomsku nauku na pogre{an kolosek. Rekao je: „Na~elo koje tre-ba da obznani poniranje u ekonomsku nauku jeste ono koje se ti~e spontane ko-ordinacije, a ona se postiè putem trì{ta. Sredi{nje na~elo u ekonomiji nije mak-simiziranje funkcije cilja uz ograni~enja. Ako dozvolimo da budemo metodolo-{ki zarobljeni u paradigmu maksimizacije, ekonomija postaje primenjena mate-matika ili inènjerska struka.“9 Dvadeset i pet godina kasnije Enrico Colobattodokazuje da je proces institucionalnog prestrukturiranja u CEI kulturni pro-blem, a ne isklju~ivo tehni~ki.10 Implikacija ovog pristupa je da kultura uti~e naekonomski ìvot. Pitanje je za{to i kako.

Ne postoji op{teprihva}ena definicija kulture.11 Me|utim, kao {to je ve} na-gove{teno, ja se pridruùjem onima koji kulturu vide kao sintezu tradicija, obi-~aja, moralnih vrednosti, verskih ube|enja i svih drugih normi pona{anja jednogdru{tva, normi koje su potvr|ene dugim iskustvom i koje povezuju nara{taje.12

Kultura je zapravo repozitorijum, svojevrsno spremi{te vrednosnih opredeljenjajednog dru{tva. Naravno, nijedno dru{tvo nije kulturno homogeno. Uvek posto-je neki pojedinci i/ili grupe ~ije se pona{anje na{lo ispod prihva}ene linije, a po-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

11


9 Buchanan, J. (1976), “General Implications of Subjectivism in Economics”, rad prezentiranna nu~nom skupu Subjectivism in Economics, University of Dallas, str. 2.

10 Colombatto, E. (2001),”The Cnocept of Transition”, Journal of Markets and Morality, 4, str.269-288.

11 Za razli~ite definicije kulture videti Ruttan, V. (1988), “Cultural Endowments and EconomicDevelopment: What Can We Learn from Anthropology”, Economic Development and Cultu-ral Change, 36.

12 North, D. (1990), Institutions, Institutional Change and Economic Performance, CambridgeUniversity Press, str. 37. Gellner je definisao kulturu kao “prepoznatljiv na~in obavljanja po-slova koji karakteri{e datu zajednicu”, Gellner, E. (1988), Plough, Book and Sword, CollinsHarvill, str. 14.

stoje i drugi ~ije je pona{anje primerno. Ipak, sve dru{tvene zajednice imaju svo-ja mati~na neformalna pravila igre koja su rezultat selektivne evolucije. Izraz pre-ovla|uju}a kultura u ovom radu odnosi se na ta mati~na neformalna pravila. Aukoliko je vi{e uvreèna ta preovla|uju}a kultura (tj. {to je vi{e trajektorijskiuslovljena), utoliko su ve}i tro{kovi menjanja neformalnih pravila posredstvomdràvnih naloga.

Proces institucionalnog prestrukturiranja svodi se stoga na propisivanje no-vih formalnih pravila. Novo formalno pravilo generi{e nove opcije za ljudske in-terakcije ili modifikuje ve} postoje}e. U svakom slu~aju ono menja skup dostup-nih mogu}osti (the opportunity set) unutar koga se igra odvija. Uticaj novog pra-vila na ekonomski u~inak mora stoga da zavisi od toga kako pojedinci percipira-ju i subjektivno vrednuju nove supstitucione odnose (tradeoffs). A kako }e poje-dinci percipirati nove opcije svakako zavisi od kulture koja preovladava u zajed-nici. Preovla|uju}a kultura stoga igra bitnu ulogu u odre|ivanju tro{kova inte-grisanja novog pravila u preovla|uju}u institucionalnu strukturu. Veza izme|unovih formalnih pravila i preovla|uju}ih neformalnih pravila moè se rezimiratina slede}i na~in:

Kad ~lanovi zajednice zapaze da su posledice novih formalnih pravila u suko-bu sa njihovom preovla|uju}om kulturom, transakcioni tro{kovi integrisanja tihpravila u institucionalni okvir bi}e visoki, apsorbova}e vi{e resursa i smanji}eproizvodnju bogatstva. A kad ~lanovi zajednice zapaze da su posledice novihformalnih pravila u skladu sa njihovom preovla|uju}om kulturom, transakcionitro{kovi integrisanja tih formalnih pravila u institucionalni okvir bi}e niski, ap-sorbova}e manje resursa i pove}a}e proizvodnju bogatstva.

Naravno, subjekti interakcija nisu pravila nego ljudi. Me|utim, pravila stva-raju podsticaje koji, u sprezi sa subjektivnim percepcijama koje pojedinci imajuo stvarnosti, produkuju ekonomske rezultate.

2.2. KULTURA I TRANZICIJA U CENTRALNOJ I ISTO^NOJ EVROPI

Kad jednom prepoznamo va`nost kulture, analiza njenih uticaja na rezultatetranzicije mora da se pozabavi sa dva pitanja. Koja su najva`nija formalna pravi-la kapitalizma i kakve podsticaje ona generi{u? I koja vrsta kulture podràva ovepodsticaje?

2.2.1. Osnovne formalne institucije u kapitalizmu

Osnovne formalne institucije kapitalizma koje ga vidno odvajaju od drugihsistema jesu privatnosvojinska prava, pravila ugovora, nezavisno sudstvo i ustav.Ove formalne institucije stvaraju osobene podsticaje za pona{anje koji ja~aju in-dividualna prava i pove}avaju ekonomsku efikasnost. Primera radi, podsti~u}i

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

12

Svetozar Pejovi}

pojedince na interakcije sa ljudima koje ne poznaju, nezavisno sudstvo unapre-|uje trgovinu.13 Ustav {titi pojedinca (i njegovo bogatstvo) od pravila ve}inskognadglasavanja. Zbog toga je James Buchanan ~esto govorio da ustav ili vladavinaprava treba da budu ispred demokratije. Robert Barro je pisao: „Madeleine Al-bright je jednom (rekla da) je demokratija preduslov za ekonomski rast. Ova iz-java prijatno zvu~i ali je jednostavno pogre{na... Za zemlju koja kre}e sa ...malodemokratije i rudimentarnim zakonima porast demokratije je za podsticanje pri-vrednog rasta manje vaàn nego {irenje vladavine prava.“14

Privatnosvojinska prava pruàju onima koji poseduju resurse snaàn pod-strek za traènje najvrednijih alternativa za upotrebu sredstava kojima raspolaù.Pravila ugovora smanjuju transakcione tro{kove identifikovanja vrednosti resur-sa u alternativnim upotrebama. Buchanan je nagovestio ~injenicu da privatno-svojinska prava i pravila ugovora stvaraju podsticaje za me|uzavisno deluju}epojedince da izjedna~e individualne i dru{tvene tro{kove retkih dobara. „ Eko-nomski u~inak moè da se konceptualizuje samo kroz vrednosti, ali kako se od-re|uju te vrednosti? Putem cena, a cene se formiraju samo na konkurentnim tr-ì{tima. One u netrì{nom kontekstu nemaju zna~enja, jer se tu ignori{u oportu-nitetni tro{kovi vezani za izbor.“15

2.2.2. Kultura koja podupire kapitalizam

Stimulativni u~inci osnovnih kapitalisti~kih institucija iziskuju kulturu kojapodsti~e pojedince da slede svoje individualne ciljeve. To je razlog zbog koga seona naziva kulturom individualizma. Macfarlane je po~etak kulture individuali-zma prona{ao u Engleskoj iz XIII veka. On ju je definisao kao „shvatanje premakome se dru{tvo sastoji od samostalnih, jednakih jedinica, a to }e re}i odvojenihpojedinaca, pri ~emu su ti pojedinci u krajnjoj liniji va`niji od bilo kakve obu-hvatnije grupe. To se odraàva u konceptu privatnog vlasni{tva, u politi~koj ipravnoj slobodi pojedinca i u konceptu neposredne komunikacije koju pojedi-nac ima sa Bogom.“16

Time {to pojedinca tretira kao superiornog u odnosu na bilo kakvu grupu,kultura individualizma podsti~e pona{anje zasnovano na na~elima sopstvenog in-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

13


13 Dva osnovna zahteva za nezavisno sudstvo su; prvo, da sudije o~ekuju da njihove odluke bu-du izvr{ene, i, drugo, da njihova radna mesta ne zavise od zakonodavne vlasti i/ili birokrata.

14 Barro, R. (2000), “Rule of Law, Democracy, and Economic Performance”, 2000 Index of Eco-nomic Freedom, Heritage Foundation, str. 47. Na Zapadu vladavina prava i demokratija iduzajedno. Me|utim, Fareed Zakaria dokazuje da jedan broj zemalja koji imaju vi{epartijske iz-bore predstavlja zapravo neliberalne demokratije; one imaju bolje rezultate u politi~kim slo-bodama nego u gra|anskim i ekonomskim. Videti Zakaria, F. (1997), “The Rise of IlliberalDemocracy”, Foreign Affairs, 76, No. 6, str. 22-43.

15 Buchanan, J. (1976), op. cit.,str. 8.16 Macfarlane, A. (1976), The Origins of English Individualism, Blackwell, str. 196.

teresa, individualne odgovornosti i samorealizacije. A ova na~ela pona{anja sa svo-je strane podsti~u zajednicu da nagra|uje konkurentni u~inak, da podupire pre-uzimanje rizika i da nejednakosti u dohotku tretira kao poèljne posledice pred-uzetni{tva i slobodne trgovine. Moè se re}i da kultura individualizma shvata za-jednicu kao dobrovoljno udruènje pojedinaca koji se, slede}i svoje privatne ci-ljeve, pridruùju zajednici i napu{taju je svojim slobodnim izborom.

Slobodna trì{na privreda, oslonjena na privatno vlasni{tvo, i kultura indivi-dualizma predstavljaju fenomene Zapada. One su se razvile spontano kao reakci-ja na doga|aje koji su se na Zapadu odvijali tokom razdoblja od nekoliko stole}a;razmotrimo slede}e primere. Papa Gregory I zapo~eo je proces koji je, reklo bi se,pro{irenu porodicu (extended family, ne{to ekvivalentno na{oj zadruzi - Lj. M.)zamenio nuklearnom porodicom. Institucionalne reforme koje je u XI veku izvr-{io papa Gregory VII dale su politi~ki decentralizovanoj Evropi kulturno jedin-stvo kao i osnaènje svojinskih prava i ugovora. Ve} je istaknut rast individuali-zma u Engleskoj iz XIII veka. Pojava krupnih trgova~kih centara kao {to su Fi-renca, \enova i Mleci uslovila je zakonsku za{titu vlasni~kih prava i ugovora.Odvajanje filozofije od teologije u periodu izme|u XIV i XVI stole}a doveo je dooìvljavanja radoznalog gr~kog duha. Prihvatanje spontano stvaranog prava(common law) u Engleskoj i Sjedinjenim Ameri~kim Dràvama, koje svoje kore-ne ima u obi~ajima i tradiciji, smanjilo je sukob izme|u formalnih kapitalisti~kihinstitucija i kulturnih vrednosti. Reformacija je podstakla individualizam i proiz-vodan rad odvojila od socijalnog staranja.

2.3. PREOVLA\UJU]A KULTURA U CEI I TRO[KOVI TRANZICIJE

Preovla|uju}a kultura u CEI ima uklon ka kolektivizmu, egalitarizmu i za-jedni~kim vrednostima. Postoji tendencija da se zajednica u CEI posmatra kaoorganska celina u kojoj se o~ekuje da pojedinci svoje privatne ciljeve pot~ineostvarivanju zajedni~kih vrednosti (ko god da ih defini{e). Sasvim predvidivo,pro{irena porodica igra va`nu ulogu u svim zemljama CEI.17

Posledice postojanja nuklearne i pro{irene porodice na planu pona{anja ilu-struju krupne razlike izme|u kulture individualizma na Zapadu i kolektivisti~kekulture u CEI. Podupiru}i koncept politi~ke organizacije koja se sastoji od pri-rodno jednakih jedinica, nuklearna porodica na Zapadu stvara podsticaje za po-vezivanje pojedinaca preko i izvan porodi~nih granica. Isti~u}i egalitarizam i ko-lektivizam, pro{irena porodica pove}ava transakcione tro{kove interakcija izme-|u pojedinaca koji pripadaju razli~itim grupama.

Sjajno pore|enje koje je Avnet Greif na~inio izme|u izrastaju}e individuali-sti~ke kulture u \enovi i kolektivisti~ke kulture u zajednici Magreba od XI do

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

14

Svetozar Pejovi}

17 Zahvaljujem se profesoru Jimu Buchananu na opaskama o pro{irenoj porodici.

XIII veka obja{njava razvoj pravila igre, koja su nalik na ona koja danas zapaà-mo na Zapadu, s jedne strane, i onih {to preovla|uju u zemljama u razvoju itranzicionim zemljama, s druge strane. Greif je svoje rezultate rezimirao na sle-de}i na~in: „Kolektivisti~ka kulturna vrednovanja vodila su ka dru{tvenoj orga-nizaciji koja se temelji na sposobnosti grupe da koristi ekonomske, socijalne i,najverovatnije, moralne sankcije protiv neortodoksnih. Nasuprot tome, indivi-dualisti~ka kulturna vrednovanja oslabila su zavisnost pojedinca od bilo kojekonkretne grupe (i) vodila dru{tvenoj organizaciji zasnovanoj na zakonskim, po-liti~kim i organizacionim ustrojstvima za sprovo|enje i koordinaciju.“18

Iako su egalitarizam i kolektivizam va`ne zajedni~ke karakteristike u CEI,preovla|uju}a kultura u ovom podru~ju nije homogena. Kultura kolektivizma iegalitarizma utoliko je vi{e nagla{ena ukoliko se ide dalje na istok i jugoistok. Evokako je jedna bugarska nau~nica, Antonina @eljaskova, opisala dana{nju alban-sku porodicu. „Porodi~na zajednica je sastavljena od tri ili ~etiri pokolenja sa vi-sokim stepenom unutra{nje solidarnosti. Unutar (porodice) postoji stroga i od-se~na hijerarhija po godinama, pri ~emu je o~eva re~ zakon... to se ima pripisatiprastarom unutra{njem etno-kulturnom mehanizmu koji doprinosi o~uvanjunjihove tradicije.“19

Heterogenost neformalnih pravila u CEI moè se pripisati uticaju tri carevi-ne (Austrougarske, Ruske i Otomanske), tri religije (katoli~ke, pravoslavne i mu-slimanske) i unutra{njoj snazi etni~ke lojalnosti i/ili nacionalizma. Pogledajmonekoliko primera koji izraàvaju su{tinu ovih uticaja.

Slede}i citat nagove{tava za{to su transakcioni tro{kovi prihvatanja svojin-skog prava bili relativno manji u zemljama CEI koje su pripadale Austrougarskojmonarhiji ili imale jake veze sa Zapadom. „Vreme u kome je bila nametnuta „ap-solutisti~ka“ javna vlast bilo je istodobno i vreme u kome je „apsolutizovana“privatna svojina bila sve vi{e i vi{e konsolidovana. Upravo to je bila golema dru-{tvena razlika koja je odvajala burbonsku, habzbur{ku, ili tjudorsku monarhijuod bilo kog sultanata ili od ruske carevine.“20

Pi{u}i o neformalnim pravilima u Rusiji i o njihovim implikacijama, SilkeStahl je dokazivala da ona ne podupiru obrasce pona{anja zasnovane ne vlasti-tom interesu, individualizovanoj odgovornosti i samorealizaciji. Posebno su va-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

15


18 Greif, A. (1994), “Cultural Beliefs and the Organization of Society: A Historical and Theoreti-cal Reflection on Collectivist and Individualist Societies”, Journal of Political Economy, 102,str. 912-950; citirani tekst je na str. 942.

19 Zhelyazkova, A. (2003), Albanian Prospects, International Center for Minority Studies, Sofia,Bulgaria, str. 140-141. Mladi Albanci koji odlaze u inostranstvo vredno rade i {tede svoj no-vac. Ve}ina njih nastavlja da ìvi u sopstvenim kulturnim getima. Oni koji se vra}aju u zavi~ajdonose u{te|eni novac, ali ne nu`no i zapadne vrednosti.

20 Anderson, P. (1979), Lineages of the Absolutist State, London: Verso, str. 429.

`ne njene napomene o izvorima egalitarizma i kolektivizma u Rusiji. „U Rusiji su(neformalne) institucije na{le svoj izraz u egalitarizmu i kolektivizmu. Egalitari-zam je psiholo{ko nastrojenje dru{tvene grupe ~iji ~lanovi prihvataju materijalnujednakost kao su{tinsku osnovu dru{tvene interakcije. Kolektivizam... se odnosina obrazac dru{tvenog organizovanja koji je usredsre|en na grupu a ne na poje-dinca kao osnovnu jedinicu dru{tva. ... Razlozi egalitarizma i kolektivizma (uRusiji) mogu se na}i u verskim opredeljenjima.21

Predstava o nemoralnosti zara~unavanja kamate i odsustvo koncepta prav-nog lica, jo{ uvek preovla|uju}i u ve}ini muslimanskih zemalja, uticali su na raz-voj i formalnih i neformalnih pravila u oblastima koje su nekada bile pod kon-trolom Otomanske imperije.22 Odsustvo koncepta pravnog lica bilo je osobito{tetno. Isklju~uju}i pravo ograni~ene odgovornosti, pa time i anonimnu prome-tljivost deonica, odsustvo pravnog lica zaustavilo je razvoj institucija koje podsti-~u sitne {tedi{e da dobrovoljno udru`e svoje uloge i tako formiraju velike iznosekapitala za dugove~ne poduhvate.23

Istorijski posmatrano, zajednice u CEI su na spoljne uticaje odgovarale stva-ranjem jakih neformalnih pravila koja su se formirala sa okosnicom koja se svo-dila na etni~ke elemente ili nacionalne mitove (npr. kosovski mit u Srbiji ili ti-su}ljetni san o nacionalnoj nezavisnosti u Hrvatskoj). Kao spremi{ta davnih ne-namirenih ra~una kao i razli~itih nacionalnih mitova, neformalna pravila ja~ajume|usobno razumevanje unutar svake etni~ke grupe dok se u isto vreme (i pred-vidivo) druge grupe tretiraju kao tu|inske. Rezultat su relativno visoki transakci-oni tro{kovi za dru{tvene kontakte koji idu preko etni~kih granica. Povrh toga,verske razlike izme|u zemalja CEI dodatno ja~aju me|usobnu otu|enost etni~-kih grupa. Srbi u Hrvatskoj, Albanci u Makedoniji, Turci u Bugarskoj, Ma|ari uSlova~koj (sli~no Baskima u [paniji i Arapima u Francuskoj) mogu se uzeti tekkao jedan broj primera me|usobne otu|enosti etni~kih grupa.

Analiza sugeri{e da po~etkom devedesetih godina pro{log veka preovla|uju-}a kultura u CEI nije bila u saglasju sa podsticajima koje su na planu pona{anjaimale osnovne formalne institucije kapitalizma. To zna~i da je sukob koji su usferi podsticaja na planu pona{anja imale kapitalisti~ke institucije sa preovla|u-ju}om kulturom u CEI stvarao transakcione tro{kove specifi~ne za proces tranzici-je. Transakcioni tro{kovi specifi~ni za tranziciju su subjektivni i objektivni. Na-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

16

Svetozar Pejovi}

21 Stahl, S. (2001), “Transition Problems in the Russian Agriculture Sector: A Historical-Institu-tional Perspective”, in S. Pejovich (ed.), The Economics of Property Rights, Edward Elgar, str.157.

22 Kuran, T. (2003), “Why the Middle East Is Economically Underdeveloped: Historical Mecha-nism of Institutional Stagnation”, unpublished manuscript.

23 Koncept ograni~ene odgovornosti u Evropi je bio poznat jo{ u XI veku. Videti Deepak, L.(1998), Unintended Consequences, MIT Press, str. 81-82.

pu{tanje predvidivosti pona{anja drugih ljudi, prihvatanje rizika nekonvencio-nalnog pona{anja i otu|ivanje od prijatelja i suseda koji su sporiji u napu{tanjustarih pravila bili bi primeri subjektivnih tro{kova izazvanih sukobom izme|uformalnih kapitalisti~kih institucija i preovla|uju}ih neformalnih pravila.Objektivni tro{kovi obuhvataju u~injena i nepovratna (sunk) ulaganja u razvija-nje preovla|uju}ih neformalnih pravila i posledice otpora grupa i koalicija kojesu u mogu}nosti da profitiraju o~uvanjem statusa quo (kao {to je slu~aj sa ~lano-vima ranije nomenklature u CEI).

Tipi~an odgovor u ve}ini zemalja CEI na sukob izme|u preovla|uju}e kultu-re i kapitalisti~kih institucija bio je da se izglasaju „obja{njavaju}i“ zakoni i regu-lativa. Proklamovana namera ovih zakona i regulative bila je smanjivanje sukobaizme|u novih formalnih institucija i preovla|uju}e kulture kako bi se tim pu-tem, olak{ao proces tranzicije u kapitalizam. Me|utim, empirijski registrovaneposledice ovih sekundarnih zakona, bilo da su nameravane ili nenameravane,svodile su se na polagani povratak na stari sistem diriìzma sa upravlja~kog vrha.Nipo{to iznena|uju}e, stanovni{tvo je prihvatalo dràvno uprili~eni kompromisizme|u kapitalizma i starog sistema, i to tako da su tro{kove snosili svi gra|aninezavisno od toga da li su hteli institucionalne reforme, da li su im se protivili ilisu bili indiferentni u toj dilemi. Cass Sunstein je ustanovio tro{kove ovih sekun-darnih ili modifikuju}ih zakona u CEI. „Bez jakih ustavnih odredbi kao podr{kesvojinskim pravima, civilnom dru{tvu i trì{tima, javi}e se verovatno znatno is-ku{enje da se krene sa upadima u sve ove institucije i da se, na taj na~in, iznovastvore upravo oni problemi za koje se uzimalo da ovim institucijama treba dabudu re{eni.„24

2.4. KULTURA I REZULTATI TRANZICIJE

Kako preovla|uju}a kultura u CEI nije homogena, transakcioni tro{kovitranzicije razlikuju se izme|u pojedinih zemalja. A te razlike u transakcionimtro{kovima iskazuju se kao razlike u rezultatima tranzicije. Budu}i da je kulturaindividualizma zapadni fenomen, ova analiza sugeri{e korelaciju izme|u institu-cionalnog prestrukturiranja i stepena zapadnog uticaja u CEI. Da bi se proverioovaj stav, podelili smo zemlje CEI na dve grupe: one koje su sa Zapadom imalevi{e politi~kih i kulturnih interakcija i one koje su ih imale manje ili ih uop{te ni-su imale.

ê{ka, Hrvatska, Ma|arska, Slova~ka i Slovenija bile su nekada deo Austrou-garske monarhije. Monarhija je bila deficitarna u demokratiji ali je bila izvrsna uvladavini prava i u za{titi svojinskih prava. Razumno je o~ekivati da su preovla-|uju}a neformalna pravila u tim zemljama sa~uvala se}anja na vladavinu prava i

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

17


24 Sunstein, C. (1993), “On Property and Constitutioalism”, Cardozo Law Review, 14, p. 935.

ljudske slobode. U Poljsku je zapadna kultura u{la posredstvom katoli~ke crkve.Pored toga {to je igrala va`nu ulogu u razvijanju neformalnih pravila u toj zemlji,crkva je pomogla Poljacima da sa~uvaju svoje obi~aje i tradicije tokom nekolikorazdoblja ruske okupacije (uklju~uju}i i godine nakon II svetskog rata). Balti~kezemlje su vekovima odràvale jake veze sa trgovcima iz Nema~ke, [vedske i Fin-ske. Hri{}anstvo je u balti~ke zemlje stiglo sa Zapada. Estonija i Letonija su po-stale prete`no luteranske, dok je Litvanija pokatoli~ena. Zapadna kultura je do-prinela obi~ajima i tradiciji balti~kih zemalja posredstvom verskih i trgova~kihveza.

Balti~ke dràve, a posebno Estonija i Letonija (sa ruskim manjinama na ni-vou od nekih 30% ukupnog stanovni{tva), imale su u procesu tranzicije va`nupo~etnu prednost u odnosu na zemlje CEI. Budu}i da u CEI nisu u potpunostieliminisani donedavno dominiraju}i komunisti~ki kadrovi, komunisti i njihovisaputnici, sa razgranatom mreòm „starih drugara“, pridruìli su se novoj vlada-ju}oj eliti i pruìli jaku podr{ku snagama koje su negovale kolektivisti~ke vred-nosti. Me|utim, u starom komunisti~kom poretku najva`nije politi~ke poloàjeu balti~kim dràvama dràli su i kontrolisali Rusi. Po~etkom devedesetih godinapro{log veka vode}i ruski komunisti su ili prebegli u Rusiju ili pogubili radnamesta i uticaj zbog svog etni~kog porekla. Otuda je kultura kolektivizma izgubilau balti~kim zemljama vaàn izvor podr{ke.25

Posle kratke vladavine Petra Velikog, koji je razumeo va`nost zapadne kultu-re, Romanovi su se opredelili za izolaciju srednje i niè klase u odnosu na Zapad.Ruska pravoslavna crkva igrala je znatnu ulogu u podupiranju vladaju}e elite kadje nastojala da sa~uva kulturnu izolaciju Rusije (i zemalja koje su bile pod ru-skom dominacijom, kao {to su Belorusija, Moldavija i Ukrajina) u odnosu naZapad. Ako se kaè da su isto~ne pravoslavne crkve, uklju~uju}i i rusku, krozistoriju izbegavale kulturu individualizma, onda je to prosta ~injeni~ka konstata-cija koja ne podrazumeva sud o valjanosti njihovih religioznih opredeljenja idogmi. âk je i sasvim nedavno, krajem devedesetih godina pro{log stole}a, Ru-ska crkva traìla od dràve da zabrani ili bar ograni~i {irenje zapadnog uticajakroz nastupe protestantske i katoli~ke crkve.

I Otomanska imperija je uticala na razvoj neformalnih pravila na Balkanu.Me|utim, turski uticaj na lokalne kulture bio je ograni~en delovanjem dvaju fak-tora. Prvo, Turci se nisu me{ali u gra|anske sporove izme|u Hri{}ana, {to jeomogu}ilo da se sa~uvaju mesni obi~aji. Drugo, Hri{}ani su bili primorani danose posebnu ode}u, {to je poja~avalo njihovu etni~ku lojalnost iako ih je obele-àvalo kao gra|ane drugog reda. Nasuprot mnogim lokalnim mitovima, oto-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

18

Svetozar Pejovi}

25 Za ovu poentu zahvaljujem se profesoru Andreasu Freitagu sa Univerziteta Friedrich Schilleru Jeni.

manska vlast nije suzbijala aktivno ispovedanje hri{}anske vere. Sve do druge po-lovine XVIII veka turska vlast bila je zapravo posve tolerantna. Gerolymatos jeovako opisao otomansku vladavinu na Balkanu: „Otomansko razdoblje u Jugoi-sto~noj Evropi bilo je obeleèno ne samo periodima velikih buntova i li{avanjanego i dobrohotnom administracijom i prosperitetom koji je uve}avao ìvotnistandard svih otomanskih podanika... (~injenica da) otomanska vlast nije pribe-gla masovnoj prinudnoj islamizaciji omogu}ila je balkanskim narodima da sa~u-vaju svoje identitete sve do u XIX vek.“26

Tabela 1. Ekonomske slobode u Centralnoj i Isto~noj Evropi i u~inci ranijegzapadnog uticaja

Vrednosti su uzete iz skale Heritageovog indeksa od 1 do 5, gde 1 predstavlja najve}uekonomsku slobodu

Dok je pomorska trgovina pomogla Grcima (i malom procentu Crnogoracakoji ìve uz jadransku obalu) da se upoznaju sa drugim kulturama, Srbija, Make-donija, Rumunija, Bugarska, Bosna i Crna Gora nisu imale trajan pristup zapad-noj kulturi sve do po~etka XIX veka. Renesansa i reformacija, nova otkri}a, kla-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

19


26 Gerolymatos, A. (2002), The Balkan Wars, Basic Books, str. 73-77.

ZEMLJA EKONOMSKA SLOBODA Zna~ajniji zapadni uticaj 2004 1996 Estonija 1,8 2,4 Litvanija 2,2 3,5 Letonija 2,4 3,2 ê{ka Republika 2,4 2,3 Slova~ka 2,4 3,2 Ma|arska 2,6 3,0 Slovenija 2,7 3,7 Poljska 2,8 3,2 Hrvatska 3,1 3,5 Prosek 2,5 3,1 Manji zapadni uticaj 2004 1996 Bugarska 3,1 3,5 Moldavija 3,1 3,5 Albanija 3,1 3,6 Rusija 3,5 3,6 Ukrajina 3,5 3,7 Rumunija 3,7 3,4 Belorusija 4,1 3,4 Makedonija 3,0 bez ocene Bosna 3,3 bez ocene Srbija i Crna Gora 4,2 (2003) bez ocene Prosek 3,5 3,5

si~ni liberalizam i Adam Smith proizveli su svoje u~inke mnogo pre nego {to suove zemlje otvorile svoje granice prema Zapadu. Interakcije sa Srbima iz Austro-ugarske monarhije pomogle su, primera radi, stanovni{tvu Srbije da svoj prvi va-àn kontakt prema Zapadu otvori tek krajem XVIII veka.

Tabela 1 deli zemlje CEI na one koje su bile pod uticajem Zapada i one kojenisu. Na njih je Heritageov Indeks ekonomske slobode primenjen kao mera in-stitucionalnog prestrukturiranja. Kako je institucionalno prestrukturiranje preproces nego doga|aj, tabela prikazuje rezultate tranzicije za dve razli~ite godine,1996. i 2004.27 Skala Heritageovog indeksa ide od 1 (najbolji rezultat) do 5 (naj-gori) i po ekonomskoj slobodi deli sve zemlje u ~etiri {iroke klase: slobodne (1,95ili manje), prete`no slobodne (2,00-2,95), prete`no neslobodne (3,00-3,95), i repre-sivne (preko 4,00).

Tabela 1 pruà frapantno svedo~anstvo u prilog teze o interakcijama, premakojoj, kad je re~ o motivacionim u~incima, sukob izme|u formalnih pravila ka-pitalizma i preovla|uju}e kulture stvara specifi~ne transakcione tro{kove u pro-cesu tranzicije. Heritageov indeks je u 1996. rangirao samo Estoniju, ê{ku i Ma-|arsku kao prete`no slobodne zemlje. Sve druge zemlje su bile rangirane kao pre-te`no neslobodne. Prose~an rang zemalja koje su bile pod zapadnim uticajem iz-nosio je 3,1, {to je ve} sasvim blizu rangiranju koje bi ih uvrstilo u kategoriju pre-te`no slobodnih. Prose~an rang zemalja koje nisu bile pod zapadnim uticajem bioje 3,5.

U 2004. Heritageov indeks je sve zemlje, izuzev Hrvatske, uvrstio u kategori-ju slobodne ili prete`no slobodne, a one koje nisu bile pod uticajem zapadne kultu-re u klasu prete`no neslobodnih ili represivnih.28 Od 1996. do 2004. prose~an rangzemalja koje su bile pod zapadnim uticajem popravio se sa 3,1 na 2,5. To zna~i dasu kolektivna se}anja na zapadnu kulturu i vladavinu prava bila dovoljno jaka dasavladaju otpor institucionalnim promenama. Tokom istog perioda prose~anrang za drugu grupu zemalja ostao je otprilike neizmenjen.

Iskustveno svedo~anstvo koje podràva tezu o interakcijama ima jednu va`nuimplikaciju. Uzimaju}i da je put u kapitalizam ~isto tehni~ki problem, ekonom-ske teorije zasnovane na neoklasi~noj paradigmi ignorisale su ~injenicu da je kapi-talizam mnogo vi{e od alternativnog metoda alokacije resursa. On je na~in ìvota.Tranzicija sprovo|ena ~vrstom rukom dràve nametala je stoga obi~nom svetuinstitucionalne promene koje su strane supstratu ìvota u zajednicama iz podru~-ja CEI. Sve {to su obi~ni ljudi uspeli da dobiju jeste preokret koji se sastoji u zame-ni jednog skupa institucija drugim, pri ~emu nijedan nisu sami odabrali.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

20

Svetozar Pejovi}

27 Videti 1996 and 2004 Index of Economic Freedom, Heritage Foundation and Wall Street Journal.28 Va`no je da se ponovi da se rangiranje zemalja po Heritageovom indeksu utvr|uje isklju~ivo

prema elementima ekonomskih sloboda.

Douglas North je uo~io ovaj propust neoklasi~ne teorije da prepozna va`nostkulturnih vrednosti. „Mnoge latinoameri~ke dràve usvojile su u XIX veku (saizvesnim modifikacijama) ustav Sjedinjenih Ameri~kih Dràva, a mnoge zemljetre}eg sveta preuzele su od uspe{nih zapadnih zemalja zakone koji reguli{u pri-vatno vlasni{tvo. Rezultati, me|utim, nisu bliski onima koji su ostvareni bilo uSAD bilo u drugim uspe{nim zapadnim zemljama. Iako su pravila ista, mehani-zam za njihovo sprovo|enje, na~in na koje se sprovo|enje izvodi, norme koje re-guli{u pona{anje i subjektivni modeli deluju}ih subjekata nisu (isti).29

3. KAPITALIZAM PO IZBORU: PUT KA SLOBODI

3.1. ANALITI^KI OKVIR

Alternativni metod tranzicije sastoji se u tome da se identifikuju i ozakoneformalna pravila koja }e podsta}i dobrovoljne promene u neformalnim instituci-jama u CEI. Tri kriti~na ~inioca koji bi podstakli proces spontanih promena uneformalnim pravilima i osnaìli proces tranzicije koji bi ishodio iz unutra{njostisistema jesu trì{te institucija, nosioci institucionalnog prestrukturiranja i graniceprihvatljivog pona{anja.

3.1.1. Trì{te institucija

Trì{te koje dobro funkcioni{e ima dva osnovna zadatka: da generi{e podsti-caje za institucionalne inovacije i da smanjuje tro{kove adoptivnog pona{anja.Kod obavljanja prvog zadatka trì{te daje pojedincima slobodu da tragaju za pro-menama u pravilima igre. U obavljanju drugog ono daje zajednici kao celini slo-bodu da te promene dobrovoljno prihvati ili odbaci. Sasvim ~esto nova neform-alna pravila mogu da postanu formalna. Gary Libecap je pokazao razvitak aran-`mana na ameri~kom Zapadu koji su se sastojali u neformalnim svojinskim pra-vima i koji su kasnije ozakonjeni kao formalna pravila. Kako je , „... rudarstvoprocvetalo, podstaknuto otkri}ima ogromnih nalazi{ta rude... pritisci na posto-je}e pravne institucije iznudili su pojavu nove svojinske strukture. To je izazvaloubrzani razvitak zakona koji se odnosio na rudarska prava a tim {to se po~elo odop{tih nepisanih pravila iz 1850-ih godina i stiglo sve do vrlo specifi~nih propisa isudskih presuda krajem veka (podvukao S. P.).“30

Da bi omogu}ile razvoj trì{ta institucija, zemlje CEI bi morale da ozakone -a to bi, mora se priznati, i{lo u vidu dràvnog nare|ivanja - osnovne institucije

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

21


29 North, D. (1990), op. cit., str. 101.30 Libecap, G. (1996), “Economic Variables and the Development of the Law: The Case of

Western Mineral Rights”, u L. Alston, T. Egertsson, and D. North, eds., Empirical Studies inInstitutional Change, Cambridge University Press, str. 57.

kapitalizma, a to bi, neka i to bude re~eno, bili: privatnosvojinska prava (ozako-njenje privatnosvojinskih prava ne sme se me{ati sa ukidanjem drugih oblika po-stoje}ih svojinskih prava; vaàn zahtev je da pravni sistem jednako tretira sve vr-ste svojinskih prava), pravna pravila koja se odnose na ugovore, ustav i nezavisnosudstvo. Kako je istaknuto u pododeljku 2.2.1, ova pravila generi{u za pojedincepodsticaje za preuzimanje rizika i su~eljavanje sa neizvesno{}u povezanom sainovacijama, a smanjuju i transakcione tro{kove integrisanja (ili odbacivanja)novine u preovla|uju}i institucionalni okvir.

Osnovne institucije kapitalizma nazivaju se i negativnim pravima zato {toobezbe|uju i ja~aju zahteve pojedinaca u odnosu na ostatak sveta, a osobito uodnosu na dràvnu organizaciju svih nivoa, da se ne me{a u stvari koje se samonjih ti~u i zato {to omogu}ava da se ti zahtevi izbore na sudu.31 To zna~i da nega-tivna prava pojedina~no uzetim ~lanovima zajednice daju i slobodu i podsticajeda prihvate inovativno pona{anje bez oslanjanja na ~vrstu ruku dràve da ga na-metne zajednici kao celini.

Osvr}u}i se na va`nost snopa negativnih prava za proces institucionalne re-konstrukcije u CEI, Cass Sunstein je pisao: „U Isto~noj Evropi postoje jaki razlo-zi za dono{enje ~vrstog negativnog ustava i za stvaranje i za{titu (stabilnih i kre-dibilnih) svojinskih prava i za obezbe|ivanje slobodnih trì{ta.“32 Sunsteinovanapomena o za{titi negativnih prava od presudne je va`nosti (v. dodatak). Oza-konjivanje negativnih prava ne garantuje nu`no za{titu individualnih prava i efi-kasna trì{ta. Da bi produkovala o~ekivane posledice, negativna prava moraju dabudu stabilna i kredibilna. Kredibilitet prava iziskuje da svet veruje da su muprava za{ti}ena ustavom i da su oìvotvorena posredstvom nezavisnog sudstva.Stabilnost prava zna~i da dràva ne moè proizvoljno menjati pravila igre; stabil-na pravila smanjuju tro{kove dono{enja odluka koje imaju dugoro~ne posledice.To je razlog zbog koga se za zemlju sa kredibilnim i stabilnim pravnim sistemomkaè da je zemlja sa vladavinom prava. U jednoj iscrpnoj studiji statisti~kog pre-seka na nivou zemalja Bernhard Heitger nalazi da „ocenjivanje neposredne vezeizme|u svojinskih prava i dohotka po stanovniku krajem perioda otkriva visokosignifikantnu eksplanatornu promenljivu i pokazuje da udvostru~enje indeksasvojinskih prava daje vi{e nego dvostruko pove}anje ìvotnog standarda.“33

âk i ako su mnogi novi politi~ki rukovodioci u zemljama CEI iskreno odba-cili socijalizam, oni su profesionalno sazreli u kolektivisti~kim kulturama i soci-E

kono

msk

i ana

li br

163

, okt

obar

200

4. -

dec

emba

r 20

04.

22

Svetozar Pejovi}

31 S druge strane, pozitivna prava, kao {to je pravo na besplatno osnovno {kolovanje, zahtevajudràvnu intervenciju.

32 Sunstein, C. (1993), op. cit., str. 918 i 935.33 Heitger, B. (2004), “Property Rights and Wealth of Nations: A Cross-Country Study”, Cato

Journal, 23, str. 400.

jalisti~koj politi~koj tradiciji. Od njih se u isto vreme o~ekuje da pi{u ustave koji}e {tititi individualna prava. Stoga je razvijanje trì{ta institucija teàk problemjavnog izbora.

3.1.2. Nosioci institucionalnog prestrukturiranja

Odluke za koje se kaè da ih donose vlade, skup{tine, korporacije ili drugeorganizacije u stvari su odluke koje donose pojedinci. To zna~i da je pojedinacnosilac privrednih aktivnosti, uklju~uju}i i institucionalne inovacije. Armen Al-chian i William Allen su pisali: „Grupe, organizacije, zajednice, nacije i dru{tvapredstavljaju institucije ~ije pona{anje moè najbolje da se razume ako pa`njuupravimo na delovanje i izbor ~lanova koji ih sa~injavaju. Kad govorimo o cilje-vima i akcijama Sjedinjenih Dràva, mi u stvari upu}ujemo na ciljeve i akcije po-jedinaca u Sjedinjenim Dràvama“.34

Dobrovoljno prihvatanje inovacije od strane zajednice zna~i da je nosilacpromene (u daljem tekstu pionir) zajednicu doveo u povoljniji poloàj; inovacijabi, ina~e, bila odba~ena. Stoga uspe{na institucionalna inovacija unapre|uje pri-vredni razvoj. Budu}i da predstavlja posledicu pionirove vizije i motivisanosti daprihvati rizik, inovacije ne mogu niti da se planiraju niti da se unapred predvi|a-ju. Stoga maksimiziranje toka potencijalnih inovacija pretpostavlja slobodu svih~lanova zajednice da inoviraju i da za to budu zainteresovani. To zna~i da slobo-da inoviranja iziskuje odsustvo arbitrarne mo}i u rukama vladaju}e grupe i pot-~injavanje svih gra|ana istim zakonima.

3.1.3. Granica prihvatljivog pona{anja

Su{tina jedne kulture po~iva u vrednostima koje ona predstavlja. Budu}i dasu uvreène u sam supstrat dru{tva, ove vrednosti odre|uju granicu prihvatljivogpona{anja (u daljem tekstu GPP). Izraz granica prihvatljivog pona{anja odvaja in-tramarginalna neformalna pravila od submarginalnih (transmarginalnih, izvan-grani~nih - Lj. M.) normi pona{anja. Svaka kultura (i supkultura) ima svoju sop-stvenu GPP. Me|utim, GPP nisu uklesane u kamen. Spu{tanje GPP zna~i doda-vanje prethodno submarginalnih normi skupu prihvatljivih pravila.35 Trì{te in-stitucija i sloboda inoviranja stvaraju podsticaje za pomeranje GPP.

3.2. MENJANJE NEFORMALNIH PRAVILA I TRANZICIJA

Spontana promena u preovla|uju}oj kulturi predstavlja promenu graniceprihvatljivog pona{anja. A da bi se promenila GPP, potreban je pojedinac koji je

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

23


34 Alchian A. and Allen, W. (1964), University Economics, Wadsworth Publishing, str. 12.35 U ovom radu koristim kao sinonimne termine spu{tanje i pomeranje granice prihvatljivog po-

na{anja.

voljan i sposoban da preuzme rizik prevazilaènja objektivnih i subjektivnih tro-{kova obavljanja submarginalne aktivnosti. Ljudska istorija je prepuna uspe{nih ineuspe{nih poku{aja koje su pioniri preduzimali da bi promenili GPP. Uspe{nekulturne promene na margini rasute su u {irokom dijapazonu, po~ev od dru{tve-nog prihvatanja rasno me{ovitih brakova, preko vanbra~nog materinstva, van-bra~nih zajednica na Zapadu, do dopu{tanja da mlad svet u nerazvijenim zemlja-ma bira svog sopstvenog bra~nog partnera i do istinski velikih inovacija kao {to jenastanak hri{}anstva. Me|utim, temeljni mehanizam promene je u mnogo ~emuisti.36

Pretpostavimo da se neka nova ideja ili mogu}nost za ljudsku interakciju po-nudi zajednici spolja ili da bude otkrivena iznutra. I u jednom i u drugom slu~a-ju agens promene bi}e pionir koji zapaà {anse za sopstvenu korist putem iskori-{}avanja tih mogu}nosti. Ako nove mogu}nosti za ljudsku interakciju nisu uskladu sa kulturom preovla|uju}om u zajednici, izbi}e sukob izme|u pionirakoji poku{ava da iskoristi nove mogu}nosti, s jedne, i zajednice kao celine, s dru-ge strane. To zna~i da bi pona{anje pionira bilo ispod granice prihvatljivog pona-{anja. Takvi su sukobi u praksi izbili u mnogim razli~itim oblicima u CEI. Svet jegovorio da su pojedinci koji tragaju za novim ugovornim aran`manima ni{tamanje nego stranci „koji na{ novac ho}e da iznesu u inostranstvo“, ili ène „kojetreba da ostanu u ku}i“, ili preduzimljivi ljudi „koji ho}e da u}are na ra~un dru-gih“ ili baptisti~ki misionari „koji ho}e da rasture na{u pravoslavnu veru“.

Za razliku od promena u formalnim pravilima koje se putem vlasti izvodeodozgo i ~ije tro{kove snose poreski obveznici, uklju~uju}i i one koji se protivereformama ili koji su u odnosu na njih indiferentni, pionir sam snosi tro{koveinovacije.37 Ako obavljanje submarginalnih ugovornih aktivnosti donosi pionirudiferencijalni prinos, uspeh generi{e podsticaje za druge da se late istih ili sli~nihaktivnosti. A ako prinosi od tih aktivnosti ostanu trajno odrìvi, sve ve}i i ve}ibroj pojedinaca na}i }e da je u njihovom vlastitom interesu da se pridruè. Takomogu da nastanu spontani pritisci iz samog sistema da se novina prihvati. Ako isamo ako se ispostavi da su takvi pritisci dovoljno jaki da prevazi|u subjektivne iobjektivne tro{kove vezanosti zajednice za preovla|uju}e kulturne vrednosti,granica prihvatljivog pona{anja }e se pomerati.

Va`no je da se uvidi da ovaj metod institucionalnog prestrukturiranja ima~etiri va`ne dru{tvene posledice.E

kono

msk

i ana

li br

163

, okt

obar

200

4. -

dec

emba

r 20

04.

24

Svetozar Pejovi}

36 Koliko je meni poznato, prvi poku{aj da se posledice zavisnosti izme|u formalnih i neformal-nih pravila tuma~e posredstvom promena na ivici dat je u jednom ~lanku Goetza Briefsa. Vi-deti Griefs, G. (1957), “The Ethos Problem in the Present Pluralistic Society”, Review of So-cial Economy, 15, str. 47-75.

37 Naporedo sa finansijskim gubicima, ovi tro{kovi mogu da sadrè {iru lepezu, po~ev od gubit-ka prijatelja do gubljenja zaposlenja i otu|ivanja od zajednice.

Tro{ak obavljanja submarginalne aktivnosti snose oni koji o~ekuju da }e nji-hove koristi nadma{iti njihove tro{kove naru{avanja granice prihvatljivih mo-gu}nosti.

Trì{te institucija i sloboda inoviranja smanjuje transakcione tro{kove izvo-|enja submarginalne aktivnosti.

Spontana promena neformalnih pravila zna~i da je pomeranje GPP izvodivouz niske transakcione tro{kove.

Sloboda pionira da se upusti u submarginalnu aktivnost ne prejudicira pra-vac institucionalne promene. Npr. zajednica Amisha u Sjedinjenim Dràva-ma zadràla je svoju preovla|uju}u kulturu uz tro{ak koji je sama podnela.

Buchanan je poredio ovaj metod institucionalne rekonstrukcije sa onim kojise izvodi u reìji dràve uz poznati oslonac na ~vrstu ruku. „Aktivisti~ka dràva jestalno spremna da se ume{a kada se na tapet stavljaju postoje}a svojinska prava,voljna je da zgrabi metlu i da vlasni~ka prava iznova defini{e, a ona, jednom defi-nisana, smesta postaju podlo`na daljem reme}enju. (U pasivnoj dràvi) postojieksplicitna pretpostavka u prilog prethodno ustanovljenih prava, ne zato {to tastruktura ima neke intrinsi~ne moralne atribute, i ne zato {to je promena nepo-èljna sama po sebi, nego zbog jednog mnogo elementarnijeg razloga koji se sa-stoji u tome {to samo takva pretpostavka nudi podsticaje za javljanje slobodnoutana~enih sporazuma izme|u (individualnih ~lanova zajednice).38

Potanja analiza ~inilaca posredstvom kojih slobodno trì{te institucija uti~ena provla|uju}a neformalna pravila u CEI, kao i okolnosti od kojih ovi ~iniocizavise, izvan je doma{aja ovog rada. Me|utim, moglo bi da bude korisno da sekratko istaknu u~inci koje na planu kulturnih promena imaju dva va`na faktora,preduzetni{tvo i korporacija.

3.2.1. Preduzetni{tvo

Privatizacija dràvnih preduze}a nije mnogo doprinela promeni preovla|u-ju}e kulture u CEI. Te firme imaju zastarele kapacitete. Oni koji su u njima zapo-sleni navikli su se na paternalisti~ko okruènje.39 Poslovodstva su ~lanovi starevladaju}e elite ili njeni sateliti. [tavi{e, poslovodstva i zaposleni u dràvnim pred-uze}ima ~esto su putem pregovora oblikovali uzajamno korisne metode privati-

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

25


38 Buchanan, J. (1972), “Politics, Property, and the Law”, Journal of Law and Economics, 15,str. 451-452.

39 Videti dodatak.

zacije. Uistinu, mnoge zemlje CEI su prihvatale planove privatizacije koji lakomogu da se okvalifikuju kao kra|a.40

Alternativa za nove politi~ke rukovodioce u CEI jeste da uloè vreme i naporu podsticanje razvoja firmi kojima upravljaju vlasnici i koje nikada nisu (moraleda budu - Lj. M.) privatizovane. Zakoni koji reguli{u ugovore i vlasni{tvo stvara-ju za preduzetnike motivaciju da osnivaju nova privredna preduze}a. Efikasnostfirmi kojima upravljaju vlasnici izvire iz podudaranja prava koje vlasnici imaju upogledu ubiranja koristi proisteklih iz njihovih odluka i ~injenice da tro{kove tihodluka snose upravo oni.

Me|utim, nije presudna uloga preduzetnika u procesu tranzicije podizanjeekonomskog u~inka. Bitan doprinos koji oni daju procesu tranzicije jeste zblià-vanje kapitalisti~ke kulture i preovla|uju}e kulture u CEI. Razlog je u tome {tosu firme kojima upravljaju vlasnici rasadnik za radnu etiku, kapitalisti~ku kultu-ru razmene i na~in ìvota koji nagra|uje u~inak, i {to unapre|uju li~ne slobodestavljaju}i poseban naglasak na individualnu odgovornost i samorealizaciju. Dabi se pruìla maksimalna motivacija za preduzetni{tvo, novi politi~ki rukovodio-ci treba da odràvaju tro{kove ulaza na niskom nivou, da izbegavaju nagomilava-nje propisa kojima se reguli{e poslovanje i da uklone demotivi{u}e u~inke opore-zivanja.41

Argument prema kome su subvencije i niske kamatne stope alternativni me-todi unapre|ivanja preduzetni{tva obi~na je koje{tarija. Kakva god da je fasadasa~injena od re~i, subvencije se alociraju politi~kim odlukama. To zna~i da sub-vencije podiù transakcione tro{kove alociranja resursa korisnicima koji ih naju-spe{nije valorizuju. Pretpostavke po kojima je dràva sposobna da najefikasnijekorisnike resursa otkrije uz tro{kove koji su manji od onih uz koje te korisnikeotkriva konkurentno trì{te i po kojima bi dràva valjano koristila odgovaraju}einformacije ako bi njima raspolagala - ekvivalentne su verovanju u Hristov drugidolazak. Najva`nije od svega je to {to neuspe{ni subvencionisani preduzetnicine}e otpla}ivati zajmove; tro{kove ovih proma{aja snosi}e stranci, me|unarodnefinansijske institucije, mesni poreski obveznici ili svi zajedno. Subvencije i niskekamatne stope ne emituju pouku iz kulture individualizma.

3.2.2. Korporacija

Korporacija je najdelotvorniji metod za prikupljanje i dobrovoljno formiranjevelikih iznosa kapitala za dugoro~ne poduhvate. Ova prednost korporativnog obli-

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

26

Svetozar Pejovi}

40 Milovanovi}, M. (2002), “Endogenous Corruption in Privatized Companies”, neobjavljeni ru-kopis.

41 Videti Djankov et al. (2000), The Regulation of Entry, National Bureau of Eonomic Research,Working Paper 7892.

ka u odnosu na druge forme poslovnih preduze}a proizlazi iz anonimne prometlji-vosti deonica koja je omogu}ena institutom ograni~ene odgovornosti. Anonimnaotu|ivost deonica omogu}ava pojedina~nom vlasniku da kupi i proda deonice netraè}i dozvolu od drugih vlasnika preduze}a, pa ~ak i ne haju}i ko su oni.

Sposobnost korporativne firme da privu~e veliki broj kupaca nije slobodnodobro. Ona zavisi od ja~ine sa kojom se {tite ulaga~i. Za{tita ulaga~a odnosi se nana~ine putem kojih se obezbe|uje da firma sledi ciljeve koje su u osniva~kom ak-tu ustanovili po~etni investitori (osniva~i - Lj. M.) i putem kojih se bogatstvo de-oni~ara {titi od preraspodele na politi~kim trì{tima.42 Ova za{tita ulaga~a pret-postavlja slobodu ugovaranja i kredibilna vlasni~ka prava. A ova dva prava gene-ri{u jake podsticaje za velike i male ulaga~e ({tedi{e) da postanu deoni~ari. Dis-perzija vlasni{tva nad deonicama je stoga predvidiva posledica sposobnosti kor-porativne firme da prikupi dobrovoljno velike koli~ine kapitala, {to sa svoje stra-ne zavisi od jake za{tite ulaga~a.

Ostavljaju}i postrani njene ekonomske koristi, disperzija vlasni{tva nad deo-nicama mogla bi da bude zna~ajan kanal za sprovo|enje kulture individualizmau CEI.43 Potencijalne efekti disperzije vlasni{tva nad deonicama na preovla|uju-}a neformalna pravila su kako sledi.

Disperzija vlasni{tva nad deonicama omogu}ava ulaga~ima da diversifikujusvoje portfelje i izbegnu rizike specifi~ne za pojedina~nu firmu. Jedna od im-plikacija je da potencijalni pioniri imaju motivaciju da ulaù u rizi~ne podu-hvate zahvaljuju}i sposobnosti da te rizike ublaè putem diversifikacije.44 Ta-ko disperzija vlasni{tva nad deonicama podsti~e inovacije, preuzimanje rizi-ka i prihvatanje posledica vezanih za sopstvene odluke.

Disperzija vlasni{tva nad deonicama doprinosi razvoju srednje klase sa zna~aj-nim i potencijalno sve vi{e raznolikim interesima za privredu slobodnog trì{ta.

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

27


42 Potonji ulaga~i (deoni~ari) ulaze kupovinom u one po~etne ugovore koje su sklopili prvobitniulaga~i (osniva~i - Lj. M.). Na transparentnim finansijskim trì{tima cene deonica uklju~ujuo~ekivane efekte po~etnih ugovornih uslova.

43 Istraìvanja i empirijski nalazi potpuno su potkopali analizu koju su za tro{kove disperzijevlasni{tva nad deonicama dali Berle i Means. Parafraziraju}i Armena Alchiana, hipoteza kojase odnosi na razdvajanje vlasni{tva i kontrole je prazan komadi} poezije. Naravno, ako bi kor-porativna poslovodstva mogla da prisvajaju deoni~arsko bogatstvo i ako bi to fakti~ki ~inila,kako da se objasni da doslovno milioni krupnih i sitnih {tedi{a kupuju deonice? Ne postoji za-kon koji ih na to primorava. A u Sjedinjenim Dràvama svet ima mnoge druge opcije za ula-ganje svog novca.

44 Videti Macey, J. (1998), “Gli Stati Uniti: Un Paese Senze Legge”, International Centre forEconomic Research, str. 2.

Korporacija nije demokratska organizacija. Izuzimaju}i mali deo korporativ-nih aktivista, sve {to deoni~ari èle jeste {to ve}a mogu}a vrednost njihovihdeonica. Prodaju}i svoje deonice ili uz pretnju da }e to u~initi, deoni~arismanjuju transakcione tro{kove smene poslovodstava. Stoga poslovodstvaimaju jaku motivaciju da slede interese deoni~ara.45

Disperzija vlasni{tva nad deonicama nije planetarni fenomen. Mnoga izu~a-vanja su pokazala da spontano formirano op{te pravo (common law) daje deoni-~arima bolju za{titu nego pravo formalizovano izglasanim propisima (statutelaw). Ne bi trebalo da iznenadi da su deonice u SAD vi{e raspr{ene nego u Za-padnoj Evropi, gde deonice drè velike porodice, nekoliko krupnih deoni~ara ifinansijske institucije poput banaka46. Sledstveno, da se zapaziti da su kultura in-dividualizma i tok inovacija ja~i u Sjedinjenim Dràvama nego u Evropi. Primeraradi, Alesina i Angeletos su pokazali razliku u na~inu na koji Amerikanci i Evro-pljani reaguju na nejednakosti u dohotku. Dok 71% Amerikanaca drì da se siro-ma{ni mogu izvu}i iz svog poloàja sopstvenim snagama, tako misli svega 40%Evropljana. Stoga zapaàmo da se ameri~ki programi ublaàvanja siroma{tvauglavnom orijenti{u na radni anga`man, dok se evropske vlade opredeljuju zaredistributivne politike oslonjene na vlast.47

Novi politi~ki rukovodioci u CEI propustili su da sagledaju va`nost disperzi-je vlasni{tva nad deonicama. Ina~e bi poklonili vi{e pa`nje slobodi ugovaranja iza{titi deoni~arskih svojinskih prava. Pod udruènim uticajem preovla|uju}ihneformalnih pravila, socijalisti~ke ba{tine i uticaja birokratije iz Evropske Zajed-nice, zemlje CEI (sa malim brojem izuzetaka, poput Estonije) uzimaju korpora-tivnu firmu kao instrument za ostvarivanje subjektivnih preferencija vladaju}eelite, koalicija orijentisanih na izvla~enje renti i grupa koje u firmama imaju ova-ko ili onako definisane interese (tzv. stakeholders). Ove preferencije uklju~ujuo~uvanje radnih mesta, unapre|ivanje javnog interesa (kako ga defini{u vladaju-}e elite), obezbe|ivanje beneficija iz domena socijalnog staranja i podr{ku ra-znim shemama industrijske demokratije; sve - samo ne za{tita deoni~arskog bo-gatstva.

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

28

Svetozar Pejovi}

45 Stoga je su{tina delovanja individualnog deoni~ara izlaz a ne glas. Videti Manne, H. (2003),“Citizen Donaldson”, Wall Street Journal, april.

46 Neki od primera su Pistor, K. (2000), “Patterns of Legal Change: Shareholder and CreditorRights in Transition Economies”, European Bank for Reconstruction and Development,Working Paper, No. 49; i La Porta, R. et al. (1999), “Corporate Ownership Around theWorld”, Journal of Finance, 54, str. 471-513.

47 Alesina A. and Angeletos, G. (2002), “Fairness and Redistribution: US vs. Europe”, NationalBureau for Economic Research, Working Paper 9502.

4. ZAKLJU^NE NAPOMENE

Analiza prezentirana u ovom radu sugeri{e tri zaklju~ka u vezi sa efektimakulture na institucionalnu rekonstrukciju u Centralnoj i Isto~noj Evropi.

Motivacioni u~inci formalnih kapitalisti~kih institucija i preovla|uju}e kul-ture u CEI stvaraju transakcione tro{kove specifi~ne za proces institucionalnihreformi. Razlike izme|u ovih transakcionih tro{kova, posmatrane idu}i od ze-mlje do zemlje, obja{njavaju i nejednake rezultate pribegavanja ~vrstoj ruci drà-ve u nametanju kapitalizma u periodu od ranih devedesetih godina pro{log vekado 2004. godine, kao i rastu}u mo} prosocijalisti~kih stranaka.

Put ka slobodi mogao bi da oja~a put u kapitalizam u CEI. Ozakonjenje kredibil-nih i stabilnih svojinskih prava i slobodne trgovine obezbedilo bi podsticaje za onekoji u zajednici preuzimaju rizik da se upu{taju u delatnosti koje, i pored toga {to supotpuno legalne, nisu u punom skladu sa preovla|uju}om kulturom. A uspeh kapi-talizma u za{titi individualnih prava i u produkovanju odrìvog privrednog rastastvorio bi za pionire motivaciju da preovla|uju}e kulturne vrednosti u CEI primak-nu kulturi koja podupire kapitalizam. Tribus bolis, sloboda podupire kapitalizam.

Spontano fromirano op{te pravo (common law) bilo bi dosad efektivnije odprava formalizovanog izglasanim propisima (statutory laws) u unapre|ivanju iza{titi preduzetni{tva i korporativnih preduze}a u CEI. To je uslovljeno ve}omgipko{}u op{teg prava u prilago|avanju uvreènih kulturnih vrednosti promen-ljivim zahtevima prakti~nog ìvota. Henry Manne je to dobro izrazio: „Sistemop{teg prava ne izgleda naro~ito dobro prilago|en potrebama bilo kog pravnogsistema da odgovori valjano na nove okolnosti. Svojim poreklom... op{ti zakon jeprevashodno lokalan, plemenski ili obi~ajni zakon, a, verovatno zbog toga, sudi-je u sistemu op{teg prava uvek su imale nagla{ene sklonosti da lokalne obi~aje in-tegri{u u pravila odlu~ivanja.“48

DODATAK49

Nik{i}ka pivara je diljem Evrope poznata po svom odli~nom pivu. Preduze}eje izborilo mnoge nagrade u èstokoj evropskoj konkurenciji. Firma je prodavalapivo {irom cele prethodne Jugoslavije i po mnogim evropskim zemljama, ali jenjena najve}a dobit dolazila od letnjih prodaja du` crnogorske obale. Kraj socija-lizma ranih 1990-ih godina bio je pra}en privatizacijom mnogih preduze}a

Eco

nom

ic A

nnal

s no

163

, Oct

ober

200

4 -

Dec

embe

r 20

04

29


48 Manne, H. (1997), “The Judiciary and Free Markets”, Harvard Journal of Law and PublicPolicy, 21, str. 21.

49 Prilago|eno iz Pejovich, S. (2003), “Understanding the Transaction Costs of Transition: It’sCulture, Stupid”, Review of Austrian Economics, 16, str. 355-356.

uklju~uju}i i Nik{i}ku pivaru. Jedan strani ulaga~ kupio je 70% vlasni{tva nad Pi-varom. Kupac je platio 16 miliona DEM (to se desilo pre nego {to se pojavioevro) u gotovom i obe}ao da }e investirati jo{ 25 miliona DEM u preduze}e. Za-posleni i mesni gra|ani su zadràli 30% vlasni{tva nad Pivarom. Pored toga, stra-ni ulaga~ je obe}ao da prose~na realna zarada koja se pla}a zaposlenima ne}e pa-sti ispod prose~ne realne zarade u Pivari u vreme kad je kupljena. Prose~na real-na zarada bila je 200 DEM mese~no. U onim vremenima ekonomske i politi~keneizvesnosti na Balkanu nema~ka marka je sluìla kao valuta za obra~un.

Vlasnici su odràli svoje ugovorno obe}anje i u Pivaru uloìli vi{e od 25 mili-ona DEM. Ipak, posle decenija vladavine socijalizma, privatna svojina je bila uneskladu sa preovla|uju}om kulturom u Crnoj Gori. Zaposleni su otkrili da jedo{ao kraj zabu{avanju, zaka{njavanju i dugim prekidima za kafu, ali da je uspo-stavljena radna disciplina. Prethodno poslovodstvo i neki zaposleni izgubili suizvestan broj nov~anih i nenov~anih privilegija karakteristi~nih za socijalisti~kasvojinska prava, kao {to je upotreba kamiona koji su pripadali kompaniji za pri-vatne potrebe, ~esta putovanja u inostranstvo, jeftin kredit i subvencionisani sta-novi. Mesni ~inovnici izgubili su poklone i patronat nad preduze}em.

Prvi {trajk je izbio povodom pitanja nadnica. Lokalni sindikat je traìo dafirma podigne prose~nu zaradu na 600 DEM. Poslovodstvo je odbilo. Od tada pasve do 2002. {trajkovi, pretnje {trajkovima i radni sporovi nastavili su Pivari dazadaju nevolje. Maja 2002. godine, na samom po~etku turisti~ke sezone, zaposle-ni su preko svog lokalnog sindikata zatraìli veliko pove}anje zarade od 35%. Uto vreme je prose~na zarada u Pivari bila 100% iznad prose~ne mese~ne zarade uCrnoj Gori.

Povrh ve}e plate zaposleni su zatraìli od firme da kupi auto za kancelarijulokalnog sindikata, da predstavnika zaposlenih uklju~i u Upravni odbor, da otro{ku kompanije za zaposlene obezbedi mogu}nosti putovanja u inostranstvo ida iz prihoda kompanije izdvoji veliki iznos za izgradnju subvencionisanih sta-nova za radnike. Do jeseni 2002 vlasnicima je bilo preko jego. Re{ili su da pivarupresele iz Crne Gore. Odgovor {trajkuju}ih zaposlenih i mesnih politi~ara bio jebrz i odraàvao je njihovo „razumevanje“ vlasni~kog prava. Oni su rekli da novivlasnici nisu izgradili fabriku i da stoga nemaju prava de je zatvore.

Poruka ove storije jeste da ozakonjenje privatnosvojinskih prava u ve}ini ze-malja CEI zna~i malo. Da bi produkovala o~ekivane u~inke na privredni ìvot,privatnosvojinska prava treba da budu i stabilna i kredibilna.

Prevod: Ljubomir Madàr

Eko

nom

ski a

nali

br 1

63, o

ktob

ar 2

004.

- d

ecem

bar

2004

.

30

Svetozar Pejovi}

diferencijacija rezultata institucionalnih promena u ... · mo identi~ne institucionalne promene...

Documents