Dezeni guma—vrste šara

Dezen ili šara je važna karakteristika gume čiji je cilj konstrukcije da se izbalansiraju zahtevi za niskom bukom, dobrom upravljivošću, prianjanjem, kočenjem i trošenjem gume. U upotrebi su tri vrste šara za različite namene i uslove korišćenja gume: simetrična šara, asimetrična šara i usmerena šara.

Simetrična šara

Simetrična šara je ista duž cele površine gazećeg sloja, obe polovine šare su iste. Simetrični dezen nudi više mogućnosti rotacije od asimetričnih guma. Gume sa simetričnim dezenom su najzastupljenije u prodaji. 

Asimetrična šara

Gume kod kojih su naspramne strane gazeće površine različite imaju asimetričnu šaru. Takve gume su konstruisane da ispune suprotstavljene zahteve za dobro prijanjanje i odvođenje vode i na mokrom i na suvom putu. Spoljna strana šare obično ima jača ramena i krupnije blokove što obezbeđuju stabilniju vožnju u krivinama dok je unutrašnji deo zadužen za bolje odvođenje vode. Manji unutrašnji blokovi i veća gustina odvodnih kanala pomažu disperziju vode i toplote. Asimetrična šara se često sreće na gumama za sve sezone (all-season).

Za razliku od usmerenih guma, asimetrične gume mogu biti montirane na bilo koju pozicju na vozilu. Veoma je važno da prilikom montaže strana sa oznakom outside bude sa spoljne strane i da se vidi na sve četiri gume. Kao i kod usmerenih guma, pogrešna montaža ozbiljno umanjuje njene performanse. Ako pogrešno montirate asimetričnu gumu možete je koristiti samo kao privremenu rezervnu gumu.

Usmerena šara

Usmerene gume su predviđene da se okreću samo u jednom pravcu koji je označen strelicom na bočnom zidu gume i oznakom direction ili rotation. Usmerene gume imaju odlične performanse na mokrom putu jer potiču od trkačkih guma koje imaju sposobnost da dobro odvode vodu. Prednost usmerenih guma je ta što imaju dobru otpornost na akvaplaning, ali je jako važna pravilna montaža jer pogrešno montirana usmerena gume ne može pravilno da istiskuje vodu. S druge strane, zbog relativno grubog

dizajna gazećeg sloja smatra se da su usmerene gume bučnije od neusmerenih.

Neke gume su u isto vreme i asimetrične i usmerene. Takve gume imaju oznake na bočnom zidu koje

pokazuju ispravan pravac okretanja i pokazuju koja je unutrašnja a koja spoljašnja strana,

na šta je važno obratiti pažnju prilikom montaže. 

Akvaplaning (hidroplaning)

Akvaplaning (hidroplaning) je pojava koja se događa kada vozilo svojom težinom ne može da istisne vodu na putu ispod gume. Tanak sloj vode koji ostaje između gume i podloge uzrokuje klizanje vozila. Pri kritičnoj brzini, obično između 55-90 km/h, vozilo gubi kontakt s podlogom i dolazi u opasnost da izleti sa puta.

Važna funkcija koju guma treba da ispuni na mokroj i vodom prekrivenoj podlozi je da, kroz kanale kojima je ispresecan protektor, ispumpa vodu. Bez ovih kanala tanak sloj vode ostao bi između gume i podloge što bi izazvalo gubitak prijanjanja—akvaplaning.

Na glatkom putu, na blagoj kiši i pri brzini od oko 95 km/h, guma ima zadatak da odvede veliku količinu vode koja se nalazi ispod kontaktne površine, čija veličina nije veća od površine dlana. Svaki delić gazećeg sloja gume je u kontaktu s podlogom samo 1/150 deo sekunde, a za to vreme mora da istisne veliku količinu vode i povratiti prijanjanje.

Uzroci akvaplaninga

Tri najvažnija faktora koja dovode do akvaplaninga su:

Brzina kojom se vozilo kreće.Kako se brzina povećava prijanjanje na mokrom putu se pogoršava, a rizik od akvaplaninga i gubitka kontrole nad vozilom je sve veći. Potrebno je smanjiti brzinu i paziti na saobraćaj oko sebe.

Dubina šare.Trošenjem gume dubina odvodnih kanala i lamela se smanjuje, što umanjuje sposobnost odvođenja vode i povećava opasnost od akvaplaninga.

Dubina vode.Što je voda dublja, pre ćete izgubiti prijanjanje, mada je i tanak sloj vode na malim brzinama dovoljan da dođe do klizanja.

Brzine na kojima dolazi do akvaplaninga

Akvaplaning je rezultat brzog kretanja po mokrom putu, toliko brzom da guma nije u stanju da kroz odvodne kanale istisne vodu. Brzina na kojoj počinje akvaplaning nije striktno određena, zavisi od mnogo faktora i kreće se između 55-90 km/h. Faktori koji određuju na kojoj će brzini doći do akvaplaninga su:

Dimenzije i oblik kontaktne površine.Što je kontaktna površina šira u odnosu na njenu dužinu, veća brzina je potrebna da bi došlo do akvaplaninga.

Karakteristike gazeće površine.Kanali kojima je izbrazdana gazeća površina služe za odvođenje vode i obezbeđuju bolje prijanjanje. Što je veća površina kanala, manja je dodirna površina sa podlogom a time i manja opasnost od akvaplaninga.

Pritisak u gumama.Veoma je važno pridržavati se uputstva iz priručnika proizvođača.

Dubina vode.Što je voda dublja lakše ćete izgubiti prijanjanje.

Dubina šare.Što je guma više istrošena slabije je prijanjanje, pliće su lamele koje imaju zadatak da odvedu vodu i samim tim veći je rizik od akvaplaninga.

Sastav i stanje vode.Ulje, visoka temperatura, prljavština i so, mogu promeniti karakteristike vode i njenu gustinu.

Težina vozila.Što je vozilo lakše, lakše će doći do akvaplaninga jer vozilo istiska vodu ispod gume svojom težinom.

Stanje puta.Što je površina puta ravnija lakše će doći do akvaplaninga.

Ako imate dobre gume i ako su svi ovi faktori na vašoj strani do klizanja po vodi neće doći do brzine od 90 km/h. Ako vozite brzinom većom od 95 km/h po vodom prekrivenom putu sigurno je da nećete moći da izbegnete akvaplaning. U najgorem slučaju, kada vam nijedan od ovih faktora ne ide u korist, do akvaplaninga može doći na 55 km/h.

Šta treba raditi kada se to desi?

Postoje dve stvari koje nikako ne smete da radite:

Ne smete da koristite kočnice

Ne smete da menjate pravac kretanja

Ako počnete da gubite kontrolu nad vozilom nemojte naglo pritiskati kočnicu jer to uklanja poslednju šansu da guma ispumpa vodu. Smanjite brzinu do tačke dok gume ne počnu da prijanjaju. Ako to ne uradite možete izleteti sa puta.

Volan držite čvrsto i nemojte ga okretati već se samo potrudite da zadržite vozilo na pravcu u kome se kreće. Skinite nogu sa gasa i sačekajte da se volan vrati u normalu.

Ako već morate da kočite, učinite to laganim pokretima kao da pumpate gumu. Ako imate ABS kočite normalno—kontinualnim pritiskom. Ako je vaše vozilo još uvek u delimičnom kontaktu s podlogom moći ćete da povratite kontrolu nad vozilom na isti način kao da vozite po snegu ili ledu.

Vožnja na snegu

Imajte u vidu da je dodirna površina vaše gume i podloge veličine dlana, pa je zato izbor pravog zimskog pneumatika veoma važan.

Da bi vožnja po snegu bila bezbedna treba se držati nekoliko jednostavnih pravila:

Izbegavajte naglo skretanje. Izbegavajte nagla ubrzanja—ubrzanje mora biti postepeno. Izbegavajte iznenadna kočenja. Ostavite dovoljno rastojanje u odnosu na vozilo ispred vas. Kada vozite uzbrdo koristite viši stepen prenosa od onogo koji biste koristili po suvom vremenu.

Kočenje

Da bi kočenje bilo bezbedno morate da procenite razdaljinu koja vam je za to potrebna. Kočite motorom u kombinaciji sa blagim pritiskanjem pedale nožne kočnice Kočite postepeno da bi se izbegla blokada točkova. Ako točkovi blokiraju, vozilo proklizava i gubi

kontrolu. Otpustite kočnicu, zatim postepeno zakočite, a istovremeno kočite motorom.

Kada vozite nizbrdo koristite niži stepen prenosa nego što biste po suvom vremenu. Tako ćete smanjiti rizik od blokade točkova.

Ako imate ABS to će vam pomoći da izbegnete blokadu točkova, ali neće uticati na prijanjanje i sposobnost kočenja. Jedini način da povećate zimske performanse vašeg vozila je da koristite zimske gume prilagođene uslovima na putu.

Kretanje

Da biste sprečili proklizavanje kada krećete na snegu krenite lagano i postepeno ubrzavajte. Ako točkovi proklizaju, ili se zaglavite u snegu, pokušajte da krenete iz druge brzine jer se tako smanjuje sila koja deluje na točkove i povećava pogonska snaga.

Ako imata automatski menjač uključite Winter režim.

Skretanje

Pre nego što uđete u krivinu usporite kako biste očuvali stabilnost vozila. Okrećite volan lagano, ali ako osetite da je prednji deo vozila neupravljiv sklonite nogu sa papučice gasa, usporavajte i blago kočite ako je potrebno. Ako se zadnji deo vozila zanese lagano dodajte gas da biste ga vratili na pravac.

U krivinama vozite sporo ujednačenom brzinom da biste izbegli zanošenje vozila.

Prednja vuča

Vozilo sa prednjom vučom imaju izvesne prednosti u odnosu na zadnju vuču, posebno ako su na sva četiri točka zimske gume. Prednost je u tome što je oko 60% težine vozila raspoređeno na prednje točkove što olakšava pokretanje iz mesta. Iako vam to pomaže da krenete, ne pomaže vam da se zaustavite.

S druge strane, raspodela mase kod vozila sa prednjom vučom negativno utiče na upravljanje i vožnju u krivinama. Ipak, sa zimskim gumama na svim točkovima vožnja će biti udobnija a kočenje, skretanje i držanje na putu biće znatno bolji. 

Vožnja po kiši

Ukoliko se budete pridržavali ovog kratkog uputstva vozićete se bezbedno na mokrom i vodom prekrivenom putu.

Redovno kontrolišite gume

Pre nego što krenete na put proverite pritisak u gumama i dubinu šare.

Usporite

Kada kiša pada ona se na putu meša sa prljavštinom i uljem stvarajući uslove za klizanje. Najbolji način da izbegnete klizanje je da usporite. Sporija vožnja pomaže gumama da uspostave kontakt s podlogom i postignu bolje prijanjanje. Izbegavajte oštro kočenje, a kad god je to moguće, usporavajte skidanjem noge sa papučice gasa i kočite motorom.

Kako sprečiti proklizavanje?

Proklizavanje se može dogoditi i najiskusnijim vozačima. Ako vam se to desi nemojte jako pritiskati kočnicu. Ako imate ABS nemojte kočiti isprekidano već pritisnite jako kočnicu i ne pravite nagle pokrete volanom.

Držite odstojanje u odnosu na vozilo ispred vas

Na mokrom putu je duži zaustavni put kočenja ( link) nego na suvom. Što je potreban duži put da bi se vozilo zaustavilo to je važnije da ne vozite suviše blizu vozila ispred vas. Sa istrošenom gumom rastojanje mora biti mnogo veće. Kontrolišite dubinu šare da biste mogli da procenite koje rastojanje treba da držite.

Upalite svetla

Upalite farove čim krenete. Ne samo da će vam pomoći da bolje vidite ispred nego će pomoći drugim vozačima da bolje vide vas. Upaljena zadnja poziciona svetla omogućuju vozačima iza vas da vas lakše primete. Redovno kontrolišite da li rade farovi, zadnja pozicona svetla, stop svetla i migavci.

Pripremite se za put

Vožnja po kiši zahteva pažljivo korišćenje volana, kvačila, kočnice i gasa jer su šanse da pogrešite i dođete u opasnost mnogo veće nego na suvom putu. Za vreme kiše cipele su vam mokre, a nekad i blatnjave, i mogu lako skliznuti s papučice kočnice, kvačila ili gasa. Obrišite đonove o patosnice pre nego što krenete.

Kako izbeći akvaplaning

Vidi akvaplaning .

Zaustavite kada kiša postane suviše jaka

Jaka kiša može opteretiti brisače skoro neprekidnim mlazom vode koji se sliva niz staklo vetrobrana. Kada se vidljivost toliko smanji da ne možete videti ivice puta ni vozilo ispred vas sa bezbedne distance treba se zaustaviti i sačekati da kiša prestane. Najbolje je stati parkinzima pored puta ili drugim zaštićenim zonama. Ako je parkiranje u zaustavnoj traci jedino rešenje učinite to i sačekajte da kiša prođe. Uključite svetla za upozorenje kako biste opomenuli ostale vozače.

Prva kiša je najopasnija

Na početku kiše, uslovi na putu otežavaju vožnju pošto voda, blato i ulje formiraju veoma klizav sloj. Vozači će osetiti da je kontrola vozila umanjena i upozoravamo ih da budu pažljivi u prvih pola sata od početka kiše.

Oblačno vreme smanjuje vidljivost

Budite posebno pažljivi kada pretičete druga vozila.

Osušite kočnice posle vožnje kroz vodu

Ako vozite kroz vodu koja je toliko duboka da može da pokvasi disk pločice, lagano pritiskajte kočnicu da biste ih osušili.

Nemojte voziti umorni

Zaustavite se svakih 2-3 sata ili na svakih 150-200 km da biste se odmorili.

Balansiranje točkova

Balansiranje je postupak kojim se uravnotežuju mase točkova na različitim stranama iste osovine dodavanjem olovnih tegova na felnu. Na točak, kao i na svako drugo telo, prilikom obrtanja oko neke ose deluje centrifugalna sila. Ukoliko nije uravnoteženo (masa tela nije ista sa svake strane ose) javlja se debalans koji se manifestuje podrhtavanjem volana ili celog vozila, već pri brzini od oko 70 km/h.

Najbolje je izvršiti balansiranje sva četiri točka zato što automobil može da trese i ako su prednji točkovi balansirani, a zadnji nisu. Debalans zadnjih točkova se može prenositi i osetiti čak i na volanu ili na celom vozilu.

Ako se balansiranje ne uradi na vreme gume se troše brže i neravnomernije, stradaju ležajevi, amortizeri i druge komponente sistema oslanjanja. Svaki put kada se gume montiraju na točak i kad se ponovo stavljaju nakon popravke moraju se balansirati.

Ako je guma ili felna kriva, javiće se podrhtavanje na nekim brzinama, ali pre ili posle tih brzina nestaje. Na primer, između 80-90, 100-110 ili 130-140km/h. Na malim brzinama vozilo ne trese, ali se može javiti takozvano ljuljanje volana. To se može izbeći samo stavljanjem jedne ili više novih guma, a ako je felna kriva—njenom zamenom ili ispravljanjem.

Guma se pri balansiranju uravotežuje olovom, pločicama ili bušenjem. U balansiranju se koristi više vrsta olova zbog različitosti felni, tj. njihovih ivica. Olovo koje ne odgovara felni lako otpada sa nje, a onda predstavlja opasnost, pa se preporučuje vulkanizerima da o tome vode računa.

Centriranje (reglaža) trapa

Centriranje trapa se sastoji od podešavanja uglova točkova tako da su oni normalni na podlogu (horizontalu) i međusobno paralelni. Rezultat ovog podešavanja je bolja trajnost gume i bolje držanje pravca. 

Centriranje trapa treba obaviti u sledećim situacijama:

kada se menjaju delovi sistema oslanjanja, kada se stavljaju nove gume, kada vozilo zanosi u jednu stranu, kada se primete neravnomernosti u trošenju guma.

Važno je istaći da osim necentriranog trapa za navedene probleme postoje i drugi uzroci, kao na primer, nejednak pritisak u gumama, loši elementi oslanjanja, kočnice ili servo sistem. Majstor treba da odredi da li je centriranje neophodno. 

Važan preduslov za uspešno obavljanje reglaže trapa su približno jednake dubine šare na svim gumama. U slučaju da su gume nejednako potrošene, može se desiti da reglaža dovede do lošeg prianjanja guma koje su više istrošene.

Postupak centriranja trapa

Postoje tri podešavanja koja su najvažnija za uspešno centriranje trapa: nagib, zatur i raspon.

Nagib

Gledano s prednje strane vozila, nagib je ugao između točka i normale na horizontalnu ravan. Meri se u stepenima. Cilj je da nagib bude 0 stepeni, odnosno da centralna linija točka bude potpuno normalna na

horizontalnu ravan. Ako točkovi naginju na spolja ili na unutra, dolazi do neravnomernog trošenja gazećeg sloja gume koje se vidi na bokovima. U slučaju različitog nagiba jednog i drugog točka na istoj osovini, vozilo može da vuče u jednu stranu.

Na mnogim vozilima sa prednjom vučom nagib ne može da se podešava, već on ukazuje da je neki deo sistema oslanjanja iskrivljen pa ga treba zameniti.

Kada se menja nagib menja se i raspon — te veličine su međusobno povezane — kao što će biti objašnjeno u nastavku.

Zatur

Gledano sa strane vozila, zatur je ugao između ose amortizera i normale na horizontalnu ravan. Meri se u stepenima. Zatur je pozitivan ako je osa amortizera usmerena prema vozaču, a negativan ako je ona usmerena od vozača.

Zatur nema uticaj na trošenje gume, ali ima veliki uticaj na upravljanje. Negativni zatur dovodi do zanošenja u stranu, a veliki pozitivni zatur može izazvati potrese volana na neravninama. Nejednak zatur na točkovima iste osovine dovodi do zanošenja u stranu. Idealan zatur je pozitivan, od 3-5 stepeni, jednak na oba točka. 

Na mnogim vozilima sa prednjom vučom nagib ne može da se podešava, već on ukazuje da je neki deo sistema oslanjanja iskrivljen pa ga treba zameniti.

Raspon

Gledano odozgo, iznad vozila, raspon je ugao koji točkovi zaklapaju sa centralnom osom vozila. Ako su točkovi zakrenuti jedan prema drugom - ka unutra - raspon je pozitivan. Ako su zakrenuti jedan od drugog - ka spolja - raspon je negativan. Raspon je najvažniji podešavanje sa aspekta trošenja guma i njegovo nepravilno podešavanje dovodi do rapidnog trošenja guma.

Pored ovih postoje još neki parametri koji se podešavaju prilikom centriranja trapa, ali su oni manje važni.

Rotacija guma

Rotacija guma je premeštanje guma s jedne na drugu osovinu s namerom da se postigne ravnomerno trošenje guma. 

Raspodela mase na prednjoj i zadnjoj osovini je kod svih vozila različita, vuča je obično na jednoj osovini, pa je zato trošenje guma na različitim osovinama neravnomerno. Kod vozila sa zadnjom vučom raspodela masa je približno 50:50. Kod vozila s prednjom vučom diferencijal se nalazi napred i prednja osovina je više opterećena, tako da je raspodela mase oko 60:40 u korist prednje osovine. To znači da se prednje gume brže troše jer trpe skoro dva puta veće opterećenje od zadnjih, posebno ako se uzme u obzir da prednje gume podnose dodatno naprezanje prilikom kočenja i kretanja. Zato se kod vozila s prednjom vučom rotacija guma mora vršiti češće.

Kod vozila sa prednjom vučom, zbog nejednake dubine šare prednjih u odnosu na zadnje gume, lošije je kočenje i upravljivost, posebno na mokrom putu. Ako gume ne rotirate redovno, moraćete da menjate obe prednje gume odjednom tako da ćete sve vreme imati gume s različitom dubinom šare.

Postoje i drugi razlozi za neravnomerno trošenje guma, na primer mehanički problemi na vozilu. Točak koji nije centriran biće "vučen" od strane drugih točkova, tako da će se više trošiti. Ako točkovi nisu balansirani ili nije izvršeno centriranje trapa, vozilo će vući u stranu kada se pusti volan, što takođe izaziva neravnomerno trošenje.

Takođe ako se pritisak u gumama razlikuje, neke su previše naduvane a neke izduvane, gume se neće ravnomerno trošiti. Kada je pritisak iznad propisanog više se troši srednji deo protektora, a kada je ispod propisanog više se troši spoljni deo protektora. 

Proizvođači u priručniku preporučuju pravilo po kome treba vršiti rotaciju i na koliko kilometara to treba učiniti. U tome postoje velike razlike između proizvođača guma (npr. Good Year - 7000km, Bridgestone - 5000-8000km, Michelin - 7000-10 000km, Fulda - 10 000-15 000km) tako da je najbolje poslušati preporuku proizvođača iz priručnika.

Gume treba rotirati čak i ako nema znakova neravnomernog trošenja!

Pravila rotacije

Unakrsna rotacija

Unakrsna rotacija daje najbolje rezultate i može se primeniti na svako vozilo bez obzira da li je s prednjom il zadnjom vučom.(Ovo pravilo se ne odnosi jedino na gume sa usmerenom šarom koje se premeštaju samo s prednje na zadnju pozicju s iste strane vozila.)

Vozila s pogonom na sva četiri točka

Kod ovih vozila važi pravilo rotacije 4 gume- gume sa obe osovine se premeštaju unakrsno.

Direktna (straight) rotacija

Ova rotacija se primenjivala u ranim danima radijalnih guma.Tu se jednostavno zamenjuju prednje za zadnje gume.

Rotacija 5 guma

Ako imate regularnu rezervnu gumu i želite da je uključite u proces rotacije, ispravna procedura je da primenite pravilo rotacije koje važi za vozila s pogonom na sva četiri točka. Pri tome vodite računa da rezervnu gumu obavezno ubacite na zadnju desnu poziciju. Gumu koja je trebala da dođe na zadnje desno mesto sada smestite u prtljažnik kao novu rezervnu gumu.