detekcija tragova upotrebe na neolitskim strugaèima ... · ve funkcije. kod analiza ove vrste...

Danica Grujiæ

Detekcija tragovaupotrebe na neolitskimstrugaèima pomoæuoptièkih instrumenatasrednjeg uveæanja

U ovom radu izvršena je provera moguænosti ko-rišæenja optièkih instrumenata srednjeg uveæa-nja, od 20 do 32 puta, pri metodu trasologije iprovere kvaliteta rezultata koji se tom prilikomdobijaju. Traseologija predstavlja vid funkcio-nalne analaize koja prouèava tragove upotrebe,uglavnom na kamenim alatkama, kako bi seutvrdila funkcija tih predmeta (Joviæ 1997: 299).Metoda je testirana na uzorku od sedam okre-sanih alatki tipa strugaèa, sa neolitskog lokali-teta Petnica – Naselje ispred Male peæine, iz fazeC i D vinèanske kulture. Uzorci su odabrani poutvrðenim kategorijama da bi se ispitala pove-zanost izmeðu razlièitih varijanti strugaèa satragovima uoèenim na njima. Rezultati su poka-zali da primenom ove metode mo�emo uoèiti iz-vesne tragove upotrebe, i utvrditi koji su sedelovi alatke i u kojoj meri koristili. Ipak,kvalitet rezultata ne pru�a dovoljno informacijakoje bi nas uputile na odreðivanje funkcijesamih alatki.

Uvod

U periodu praistorije bele�imo pojavu i upo-trebu strugaèa, posebne vrste oruða koja je slu-�ila za struganje na razlièitim vrstama materijala,a najèešæe za obradu krzna i ko�e ulovljenih �i-votinja (Mihailoviæ 1997: 983-984). Strugaèipripadaju posebnom tipu okresanih kamenihalatki koji su najèešæe transverzalno retuširanidubokim retušem, sa uglom retuša koji je uglav-

nom veæi od 60°. U našem radu posebna pa�njausmerena je na detekciju i prepoznavanje tragovanastalih u procesu izrade i prilikom upotrebeovih alatki, a u cilju što boljeg definisanja njiho-ve funkcije. Kod analiza ove vrste najbolji rezul-tati se posti�u korišæenjem posebnih optièkihinstrumenata veæih uveæanja (Shaw i Jameson1999: 600).

U ovom radu analizirana je upotreba optièkihinstrumenata srednjeg uveæanja, 20–32 puta, zadetekciju tragova nastalih na strugaèima uslednjihove upotrebe, a u cilju tumaèenja funkcije is-pitivanih alatki.

Materijal i metodeZa analizu je odabrano sedam strugaèa sa ar-

heološkog lokaliteta Petnica – Naselje ispredMale peæine, iz faza C i D vinèanske kulture(T I), iz arheološke zbirke IS Petnica. Prilikomiskopavanja ovog lokaliteta pronaðena je veæakolièina artefakata od okresanog kamena, kojisu, po tipologiji, najèešæe bili strugaèi.

Pri odabiru uzoraka nastojalo se da se obu-hvate strugaèi razlièitih izrada, sirovina izrade,dimenzija, boje i poroznosti. Na taj naèin �elelase uoèiti povezanost izmeðu tipova, tragova, lo-kalizacije i odreðenih osobina samih alatki.

Odabrani materijal obuhvatao je strugaèe iz-raðene na odbicima i seèivima, od homogenih iheterogenih sirovina, srednjeg i visokog kvali-teta. Du�ina strugaèa se kretala u opsegu od 15do 54 mm, a debljina u opsegu od 11–23 mm(tabela 1). U uzorku razlikujemo tamnosive alat-ke sa veæim stepenom poroznosti, kao i one svet-lijih boja sa manjim intenzitetom poroznosti.

ZBORNIK RADOVA 2016 ARHEOLOGIJA • 485

Danica Grujiæ (1997), Po�arevac, Svetosavska39/16, uèenica 4. razreda Po�arevaèkegimnazije

MENTOR: MA Sofija Dragosavac, Filozofskifakultet Univerziteta u Beogradu

Posebna pa�nja posveæena je pronala�enju alatkisa razlièitim uglom retuša, odnosne onih kojeimaju polustrm (30–60°) i strm retuš (60–90°).Pored strugaèa koji su imali retuš samo na distal-nom kraju, odabrane su i kombinovane alatkekod kojih su bile retuširane i lateralne strane.

Analiza je obuhvatala nekoliko radnih faza:prethodnu pripremu alatki, optièku opservaciju,obradu dobijenih podataka i njihovu analizu. Pri-prema artefakata izvršena je tako što su strugaèitretirani sapunicom i toplom vodom u cilju ot-klanjanja supstanci koje bi mogle da remeteuoèavanje tragova (Keeley 1980: 3). Optièka

486 • PETNIÈKE SVESKE 75 DEO III

Table I. Strugaèi sa lokaliteta Petnica – Naselje ispred Male peæine: 1 – PE/10-00-016, 2 – IB 10275, 3 – IB9113, 4 – IB 606, 5 – PE/10-2033, 6 – PE/10-011-015, 7 – IB 3477/83. (crte�: Sofija Dragosavac)

Panel I. Scrapers from the site Petnica – Naselje ispred Male peæine: 1 – PE/10-00-016, 2 – IB 10275, 3 – IB9113, 4 – IB 606, 5 – PE/10-2033, 6 – PE/10-011-015, 7 – IB 3477/83. (drawing: Sofija Dragosavac)


Tab

ela

1.O

snov

neka

rakt

eris

tike

stru

gaèa

ilok

aliz

acij

ade

tekt

ovan

ihtr

agov

a.

Red

nibr

ojIn

vent

arni

broj

Kul

turn

isl

ojP

odlo

gaV

rsta

siro

vine

Kva

lite

tsi

rovi

neD

u�in

aal

atke

(mm

)

Šir

ina

alat

ke(m

m)

Deb

ljin

aal

atke

(mm

)

Boj

aP

rozi

r-no

stU

gao

retu

šaK

ombi

no-

vana

alat

kaT

rag

1P

E/1

0--0

0-01

6V

inèa

Cse

èivo

hom

ogen

avi

soko

gkv

alit

eta

2513

4be

lasl

aba

strm

–m

ikro

odbi

ci,

sitn

izar

ezi

2IB 10

275

Vin

èaC

odbi

tak

hom

ogen

avi

soko

gkv

alit

eta

1514

10be

�ve

lika

polu

strm

–m

ikro

odbi

ci,

sitn

izar

ezi,

ispo

lira

nost

3IB 34

77/8

3V

inèa

Cod

bita

khe

tero

rgen

avi

soko

gkv

alit

eta

3823

10sv

etlo

siva

sred

nja

polu

strm

–li

nije

,m

ikro

odbi

ci,

sitn

izar

ezi

4IB

606

Vin

èaC

odbi

tak

hom

ogen

avi

soko

gkv

alit

eta

5419

5be

�sr

ednj

apo

lust

rm+

mik

rood

bici

,si

tniz

arez

i,is

poli

rano

st5

PE

/10-

-203

3V

inèa

Cse

èivo

hete

roge

nasr

ednj

egkv

alit

eta

5014

5si

vave

lika

strm

–li

nije

mik

rood

bici

,si

tniz

arez

i6

PE

/10-

-011

-015

Vin

èaD

seèi

vohe

tero

gena

viso

kog

kval

itet

a19

114

siva

sred

nja

polu

strm

+li

nije

,m

ikro

odbi

ci,

sitn

izar

ezi

7IB

9113

Vin

èaD

seèi

vohe

tero

gena

viso

kog

kval

itet

a27

178

Siv

o-be

�S

redn

jaS

trm

–m

ikro

odbi

ci,

sitn

izar

ezi,

ispo

lira

nost

opservacija izvršena pomoæu stereo mikroskopamarke Leica sa uveæanjima 20, 25 i 32 puta.Posmatrane su kako radne ivice, tako i celokupnapovršina alatki. Svaki uoèeni trag je fotografisani evidentiran uz dokumentovanje njegove lokali-zacije, oblika i dimenzija.

Posebna pa�nja prilikom opservacije bila jeusmerena na razlikovanje tragova koji su moglinastati pri okresivanju od postdepozitivnih tra-gova. Analizirani su samo tragovi koji su se po-navljali u kontinuitetu (usamljeni tragovi nisuuzimani u obzir), koji su potom uporeðivani sarezultatima dobijenih eksperimentalnim putemiz literature.

Rezultati i diskusija

Posmatranjem celih površina alatki sa uveæa-njem od 20, 25 i 32 puta detektovani su tragoviupotrebe koji su definisani kao linije, mikro-odbici, sitni zarezi i ispoliranost.

Mikroodbici i sitni zarezi detekovani su nasvih sedam primeraka, dok su na tri razlièita stru-gaèa uoèeni tragovi linija i ispoliranost ivice re-tuša. Tragovi mikroodbitaka (T II, 1) uoèeni suna svih sedam alatki i na svim posmatranim uve-æanjima (tabela 1). Najbolji observacioni rezultatpostignut je pri uveæanju od 25�, dok su se koriš-æenjem jaèeg osvetljenja mogli prepoznati i ne-gativi na mikroodbicima. Na alatkama koje subile izraðene od sirovine srednje prozirnosti isvetlijih boja, bele�e se tragovi lokalizovani nasamim ivicama. Mikroodbici su uoèeni na ven-tralnim i dorzalnim stranama i najviše ih ima namedijalnim i proksimalnim delovima. Po oblikutraga, uoèavaju se mikroodbitci sa duguljastim(T II, 3), okruglastim (T II, 4) i školjkastimprelomom (T II, 2). Prikupljeni metrièki podacipokazuju da se du�ina traga kod duguljastih mi-kroodbitaka kreæe u rasponu 0.18–1.15 mm,okruglastih 0.23–0.87 mm, a kod mikroodbitakasa školjkastim prelomom 0.13–0.97 mm. Tra-govi mikroodbitaka najmanje su zastupljeni kodokruglastih i duguljastih oblika i lokalizovani suna distalnim delovima alatki. Kako najveæi brojmikroodbitaka pripada školjkastim oblicima,lokalizovanim na medijalnim delovima alatki,odnosno na lateralnim stranama, u prilici smo dapretpostavimo i njihovo poreklo. Naime, ovakvimikroodbici mogu ukazivati na kontakt sa nekim

mekšim organskim materijalom, ili pak na ve-zivo kojim je drška bila vezivana za sam strugaè.Kako su dimenzije alatki male mo�emo pretpo-staviti da su se one koristile uz pomoæ izvesnedrške (Brandt et al. 1996: 40), a u našim sluèa-jevima verovatno se radi o vezivu poput ko�e(Rots 2008: 77).

Sitni zarezi (T II, 5) predstavljaju najuèe-staliji trag koji je detektovan na celokupnommaterijalu (tabela 1). Oni su bili najuoèljiviji prikorišæenju srednjeg osvetljenja i pri uveæanju od25 i 32 puta. Detektovani tragovi su razlièitihvelièina. Du�i tragovi su izra�eniji, te ih je bilolakše detektovati (T II, 6), za razliku od kraæih (TII, 7), koji su uoèljivi iskljuèivo na uveæanju od32 �, pri jaèem i direktnijem osvetljenju. Izra-�eniji zarezi bili su uoèljivi veæ prilikom makro-skopske opervacije. Ipak njihova jasna detekcijapostignuta je tek prilikom uveæanja od 25�, ali jevredno pomenuti da je jako i direktno osvetljenjebitno ote�avalo njihovo uoèavanje. Du�ina tra-gova kreæe se u opsegu 0.06–0.64 mm. Prilikom


Tabla II (naspramna strana)

1 – Mikroodbitak (PE/10-011-015),2 – Mikroodbitak sa školjkastim prelomom i sa

negativima (PE/10-011-015),3 – Mikroodbitak sa duguljastim prelomom

(IB 3477/83),4 – Mikroodbitak sa okruglastim prelomom

(IB 3477/83),5 – Sitni zarezi (PE/10-00-016),6 – Veæi sitni zarezi na uveæanju od 25� (IB 9113),7 – Manji sitni zarezi na uveæanju od 32� (IB 9113),8 – Tragovi linija na uveæanju od 25� (IB 3477/83),9 – Tragovi linija na uveæanju od 32�

(PE/10-011-015),10 – Tragovi ispoliranosti (IB 9113).

Panel II (oppsite page)

1 – Micro flake (PE/10-011-015),2 – Micro flake with shell fracture and with

negatives (PE/10-011-015),3 – Micro flake with elongated break (IB 3477/83),4 – Micro flake with round break (IB 3477/83),5 – Small notches (PE/10-00-016),6 – Larger small notches with a 25�magnification

(IB 9113),7 – Smaller small notches with a 32�magnification

(IB 9113),8 – Line with a 25�magnification (IB 3477/83),9 – Line with a 32�magnification (PE/10-011-015),10 – Polished edge surface (IB 9113).


detekcije sitnih zareza nije uoèena pravilnost unjihovoj lokalizaciji. Najviše ih ima na dorzalnojstrani i to na medijalnim delovima, dok su manjeprisustni na ventralnim stranama, kako na pro-ksimalnim, tako i distalnim krajevima.

Kvalitet dobijenih rezultata ne pru�a dovo-ljno informacija koje bi upuæivale na poreklotragova, pa samim tim i upotrebu alatki. Ranijaistra�ivanja pokazuju da uèestali sitni zarezi nalateralnim stranama mogu ukazivati na aktivnostseèenja nekog mekšeg organskog materijala(Xhauflair et al. 2016: 20).

Linije, kao najmanje zastupljeni trag, uoèenesu na samo tri strugaèa, pri uveæanjima od 25 (TII, 8) i 32 puta (T II, 9), korišæenjem srednjegosvetljenja. Dimenzije tragova kreæu se u ras-ponu 0.3–0.95 mm i zabele�eni su kod alatki ta-mnijih, prozirnijih i heterogenih sirovina siveboje (tabela 1). Linije sreæemo na dorzalnim stra-nama, i to na distalnim i medijalnim delovima, ana jednom strugaèu uoèena je linija na ventralnojstrani proksimalnog dela. Nije uoèena pravilnostu rasporedu izra�enijih i manje izra�enih linija.Na osnovu dobijenih rezultata mo�emo pretpo-staviti da su na našim alatkama linije nastale kaoposledica njihovog kontakta sa èvrstim organ-skim materijalima (Xhauflair i Pawlik 2010:152).

Makroskopskom opservacijom na tri stru-gaèa uoèeni su tragovi ispoliranosti (tabela 1).Oni se najlakše uoèavaju pri slabijem osvetljenjui na sirovinama svetlih boja. Ove tragove bele-�imo na medijalnim i distalnim delovima alatki,kao i na lateralnim stranama kombinovanihalatki (T II, 10). Kod alatke na kojima je uoèenaispoliranost na dorzalnoj strani bilo je ote�anouoèavanje ostalih tragova, poput mikroodbitakaili sitnih zareza. Dobijeni rezultati ukazuju namoguæu aktivnost nad mekšim organskim ma-terijalima (Clemente-Conte et al. 2014: 156).

Zakljuèak

Na osnovu dobijenih rezultata utvrðeno je dase metod traseologije mo�e primeniti i upotre-bom optièkih instrumenata srednjeg uveæanja.Najbolji rezultati postignuti su pri uveæanju od25 i 32 puta, dok je na uveæanju od 20 puta bilomoguæe detektovati tragove, ali ne i tumaèiti ih.Analiza je pokazala da na finalni rezultat, u za-

visnosti od prirode traga, utièu poroznost i bojasamog artefakta, kao i uveæanje i intenzitet osve-tljenja prilikom opservacije.

Iz našeg rada proizilazi da je upotrebom fun-kcionalne analize moguæe dobiti informacijekoje nas mogu uputiti na to u kojoj meri i kako jealatka korišæena, ali su podaci koji ukazuju nasamu funkciju alatki u mnogome ogranièavajuæi.

Literatura

Brandt S., Weedman K., Hundie G., 1996. GurageHide Working, Stone Tool Use and Social Identity:an Ethnoarcheological Perspective. U Essays onGurage language and culture: dedicated to WolfLeslau on the occasion of his 90th birthday (ur. G.Hudson). HarrassowitzVerlag, str. 35-52.

Clemente-Conte I., Fernandez-Lomana C. D.,Terradillos Bernal M. 2014. Use of MiddlePaleolithic Tools in San Quirce (Alar del Rey,Palencia, Spain). U International Conference onUse-Wear Analysis: Use-Wear 2012 (ur. J.Marreiros i N. Bicho). Cambridge ScholarsPublishing, str. 152-161.

Joviæ V. 1997. Funkcionalna analiza. U Arheološkileksikon (ur. D. Srejoviæ). Beograd: Savremenaadministracija, str. 299.

Keeley L. H. 1980. Experimental determination ofstone tool uses: a microwear analysis. Chicago:University of Chicago Press.

Mihailoviæ D. 1997. Strugaè. U Arheološki leksikon(ur. D. Srejoviæ). Beograd: Savremenaadministracija, str. 983-984.

Rots V. 2008. Hafting traces on flint tools. UPrehistoric technology 40 years later: Functionalstudies and the Russian Legacy (ur. L. Longo i N.Skakun). Archaeopress, str. 75-84.

Shaw I., Jameson R. 1999. A Dictionary ofArchaeology. Oxford: Blackwell Publishers Ltd.

Xhauflair H., Pawlik A. 2010. Usewear and residueanalysis: contribution to the study of the lithicindustry from Tabon Cave, Palawan, Philippines.Annali dell’Universita di Ferrara MuseologiaScientifica e Naturalistica, 6: 147.

Xhauflair H., Pawlik A., Gaillard C., Forestier H.,Vitales T. J., Callado J. R., Tandang D., Amano N.,Manipon D., Dizon, E. 2016. Characterisation of theuse-wear resulting from bamboo working and itsimportance to address the hypothesis of the existence

of a bamboo industry in prehistoric Southeast Asia.Quaternaly International, 416: 95.

Danica Grujiæ

Detecting Traces of Use onNeolithic Scrapers Using MediumMagnification Optical Instruments

The goal of this paper was to test the possibil-ity of using optical instruments of medium mag-nification, from 20 to 32 times, to detect traces of

use on scrapers and to check the quality of the re-sults obtained in this way. The method was testedon a sample of seven chipped tools from the Neo-lithic site Petnica – Naselje ispred Male peæine,from phases C and D of the Vinèa culture. Thesamples were selected according to determinedcategories in order to establish the relationshipbetween various types of scraper in terms of thefound traces.

The results showed that this method can beused to determine some traces of use, and whichparts of the tool were used and to what extent.However, the results do not provide enough in-formation to precisely determine the function ofthe tools.


detekcija tragova upotrebe na neolitskim strugaèima ... · ve funkcije. kod analiza ove vrste...

Documents