Ovaj Vodič je ažuriran u okviru projekta Migracije za razvoj na Zapadnom Balkanu (MIDWEB) a finansira se iz Višekorisničkog IPA 2 programa Evropske komisije za 2009. godinu.

Revidirano aprila 2011.

VODIČ KROZ ZEMLJU ODREDIŠTA: NEMAČKA

1. Osnovne informacije Glavni grad: Berlin Broj stanovnika: 81.757.600 Površina: 357.021 km2 Glavni jezici: nemački Novčana jedinica: evro (EUR) Stopa nezaposlenosti: 7.053% (Izvor: Meñunarodni monetarni fond – Svetski ekonomski pregled 2010.)

2. Opšti uslovi ulaska i boravka Da bi ušli i boravili u Nemačkoj, stranci moraju imati vizu, (privremenu) boravišnu dozvolu ili (stalnu) dozvolu za nastanjenje. U principu, svi stranci i državljani zemalja koje nisu članice EU moraju imati vizu za ulazak u Nemačku. Viza nije potrebna za posete u trajanju do 3 meseca tokom perioda od 6 meseci za državljane onih zemalja za koje je Evropska zajednica ukinula vizni režim. Državljanima Albanije, Bosne i Hercegovine, Bivše jugoslovenske republike Makedonije, Crne Gore i Srbije koji poseduju biometrijski pasoš nije potrebna viza za ulazak u Nemačku za boravak u trajanju do 3 meseca u okviru perioda od 6 meseci. Oni ne smeju da nañu plaćeni posao dok su u poseti, ali smeju da podnesu zahtev za boravišnu dozvolu za boravak duži od 3 meseca. Državljani Kosova (prema Rezoluciji SB UN 1244) moraju imati vizu za ulazak u Nemačku. Šengenska viza ili izuzimanje od posedovanja iste samo po sebi ne daje pravo za ulazak na Šengenski prostor. Zakon o šengenskim granicama navodi uslove koje državljani trećih zemalja moraju ispuniti da bi im se dozvolio ulazak u šengenski prostor. U ovu svrhu, treća zemlja je zemlja koja nije član niti Evropske unije, niti je država Šengena. Uslovi ulaska: o Državljanin treće zemlje poseduje važeću putnu ispravu ili dokument koji mu omogućava prelazak granice; prihvatanje putne isprave u ovu svrhu ostaje u domenu zemlje članice; o Putnik poseduje ili važeću vizu (ukoliko je potrebna) ili važeću boravišnu dozvolu; o Putnik je u stanju da potvrdi svrhu i uslove planirane posete i poseduje odgovarajuća novčana sredstva za izdržavanje, kako za samo trajanje posete, tako i za povratak u zemlju porekla ili tranzit prema trećoj zemlji u koju će putnik sigurno biti primljen ili je u stanju da ta novčana sredstva pribavi na zakonit način; o Da u Šengenskom informacionom sistemu nema upozorenja za odbijanje ulaska, i o Putnik ne predstavlja opasnost po javni red, unutrašnju bezbednost, javno zdravlje ili meñunarodne odnose bilo koje od država Šengena.

2

o Putnik mora posedovati odgovarajuća novčana sredstva za izdržavanje tokom cele planirane posete. Nemačke ambasade nadležne za izdavanje viza

Postupak za podnošenje zahteva Po pravilu, kandidati zahtev za izdavanje vize zajedno sa svim potrebnim dokumentima moraju lično podneti u nemačkom diplomatskom predstavništvu nadležnom za njihovo mesto boravka. Da bi se izbeglo nepotrebno gubljenje vremena za pružanje dodatnih informacija ili dokumenata, kandidati treba da posete internet portal odgovarajućeg diplomatskog predstavništva znatno pre datuma putovanja, kako bi se informisali o postupku za izdavanje vize i dokumentaciji koju je potrebno priložiti. Obrasci za podnošenje zahteva mogu se dobiti besplatno (na lokalnom jeziku) u diplomatskom predstavništvu. Kandidati obrazac takoñe mogu preuzeti odavde (vidi desno). Obrasci koji se predaju moraju biti originalne verzije na odgovarajućem jeziku datog diplomatskog predstavništva. Obrasci za podnošenje zahteva takoñe se mogu besplatno preuzeti sa internet portala odgovarajućeg diplomatskog predstavništva. Uslovi za izdavanje (šengenske) vize za kratkotrajni boravak

Albanija Rruga Skènderbeu Nr. 8, Tirana Tel: +355 (0) 4 2274 505 Fax: +355 (0) 4 2232 050 E-mail: info@tira.diplo.de www.tirana.diplo.de

Bosna i Hercegovina Skenderija 3, 71000 Sarajevo Tel: +387 (0)33 565 300 Fax: +387 (0)33 212 400, +387 (0)33 211 200 (viza odel) E-mail: info@sarajewo.diplo.de www.sarajewo.diplo.de

Bivša jugoslovenska republika Makedonija

Lerinska 59, Skoplje Tel.: (+3892) 309 3900 Fax: (00389) 2 309 38 99 E-mail: info@skop.auswaertiges-amt.de www.skopje.diplo.de

Republika Crna Gora Hercegovačka 10, 81000 Podgorica Tel.: +382 20 441 000 Fax: +382 20 441 018 E-mail: deutsche.botschaft@cg.yu www.podgorica.diplo.de

Republika Srbija Konzularno predstavništvo Birčaninova 19a, 11000 Beograd Tel.: +381 11 3064-400 Fax: + 381 11 3064-402 www.belgrad.diplo.de

Kosovo (prema Rezoluciji 1244 SB UN)

Azem Jashanica 17 Arberia/Dragodan 10000 Prišina Tel.: +381 (0)38 2545-00 +381 (0)38 2545-77 +381 (0)38 2545-36 E-mail: info@pris.auswaertiges-amt.de www.pristina.diplo.de

3

Diplomatsko predstavništvo koje izdaje vizu brine da sledeći uslovi budu ispunjeni u svakom pojedinačnom slučaju: 1. Svrha putovanja u Nemačku mora biti prihvatljiva i razumljiva 2. Kandidat mora biti u stanju da finansira troškove života i putovanja iz vlastitih sredstava ili prihoda; 3. Nosilac vize mora biti spreman da napusti šengenski prostor pre isteka vize; 4. Mora priložiti dokaze o putnom zdravstvenom osiguranju sa pokrićem od najmanje 30.000 EUR koje važi u čitavom šengenskom prostoru. Ukoliko kandidat nije u stanju da dokaže da vlastitim sredstvima može da finansira putovanje i boravak, treće lice može preuzeti obavezu pokrivanja svih troškova putovanja, u skladu sa članovima 66. i 68. Zakona o boravku. Osoba koja se prihvata ove obaveze čini to pred stranim vlastima u mestu svog boravka. Viza se ne može izdati osobama čiji ulazak u šengenski prostor može da ugrozi bezbednost i društveni poredak u zemljama Šengena ili koje ne ispunjavaju jedan od gore navedenih uslova.

Ukoliko zahtev za vizu bude odbijen, kandidat će biti obavešten o glavnim razlozima za takvu odluku. Svaki kandidat ima pravo da preduzme pravne mere protiv takve odluke diplomatskog predstavništva, meñutim, u slučajevima odbijanja zahteva za izdavanje turističke vize, ovo neće biti moguće do 5. aprila 2011. Vreme potrebno za obrañivanje zahteva za vizu Po pravilu, diplomatskim predstavništvima je potrebno izmeñu 2 i 10 radnih dana za donošenje odluke o zahtevu za izdavanje vize za kratki boravak. Obrada zahteva za vizu za duži boravak ili za plaćeni rad može trajati i do nekoliko meseci. Period čekanja za podnošenje zahteva diplomatskom predstavništvu Nemačke moguć je u špicu putne sezone. Stoga, osobe kojima je potrebna viza za ulazak u Nemačku blagovremeno treba da podnesu zahtev. Naknada za izdavanje vize 1. Od 14. maja 2008., naknada za izdavanje svih vrsta viza iznosi 60 EUR. Za više informacija molimo pročitajte: http://www.auswaertigesamt.de/cae/servlet/contentblob/480896/publicationFile/150773/Gebuehrenmerkblatt.pdf

3. Imigracija u svrhu zaposlenja a. Uslovi ulaska i boravka stranih radnika Po pravilu, viza je potrebna svim stranim državljanima za boravak do 3 meseca ili za boravak u svrhu plaćenog rada. Izuzetak predstavljaju državljani EU i EEA (Evropskog ekonomskog područja) i državljani Švajcarske. Državljani svih ostalih zemalja koji planiraju duži boravak u Nemačkoj moraju podneti zahtev za vizu nadležnom diplomatskom predstavništvu pre dolaska u zemlju. Nadležne vlasti za strance u Nemačkoj, odnosno vlasti za strance u mestu u kome kandidat namerava da boravi, moraju da odobre zahtev za vizu. Obrasci zahteva za vizu za dugoročni boravak (duži od 3 meseca) mogu se dobiti besplatno u nadležnom diplomatskom predstavništvu. Takoñe se mogu preuzeti odavde:

4

http://www.auswaertiges-amt.de/EN/EinreiseUndAufenthalt/Visabestimmungen_node.html (na nemačkom, engleskom, francuskom i italijanskom jeziku) Obrasci se moraju predati u originalnoj verziji (barem dva kompleta) i na odgovarajućem jeziku datog diplomatskog predstavništva. Molimo vas da unapred kontaktirate diplomatsko predstavništvo, da biste tačno saznali koji su vam obrasci potrebni. Postupak odobravanja zahteva obično traje 3 meseca, u nekim slučajevima i duže, iz razloga što kancelarije za strance često proveravaju podatke i sa ostalim vlastima (na primer, Federalni zavod za zapošljavanje). Diplomatska predstavništva mogu izdati vizu tek po dobijanju odobrenja od kancelarije za strance. Kancelarije za strance su takoñe odgovorne za mere i odluke koje se tiču Zakona o boravku za strane državljane koji već borave u Nemačkoj. Kancelarije za strance nisu službe podreñene Saveznoj kancelariji za strance i Savezna kancelarija za strance ne može uticati na njihove odluke. One su odgovorne prema i deluju pod nadzorom nadležnih ministarstava unutrašnjih poslova i senatora saveznih država (Länder). Više informacija možete naći na stranici: http://www.auswaertigesamt.de/EN/EinreiseUndAufenthalt/Visabestimmungen_node.html#doc480844bodyText8 Od uvoñenja novog nemačkog Zakona o imigraciji 1. januara 2005, strani državljani treba da dobiju samo nemačku boravišnu dozvolu, koja im takoñe daje pravo na rad, umesto dobijanja i boravišne i radne dozvole, kako je ranije bio slučaj. Morate podneti zahtev i dobiti boravišnu i radnu dozvolu u nemačkom konzulatu ili ambasadi u svojoj zemlji pre dolaska u Nemačku. Postupak: Korak 1: Nemačka ambasada prima zahtev za boravišnu dozvolu (koja ujedno omogućava pristup tržištu rada) u zemlji u kojoj kandidat živi. Korak 2: Ambasada prosleñuje zahtev imigracionoj kancelariji (Auslaenderbehoerde) u mestu zaposlenja, koja daje inicijalno odobrenje. Imigraciona kancelarija donosi odluku u saradnji sa lokalnim zavodom za zapošljavanje koji izdaje dozvolu. Korak 3: Ako se kandidatov zahtev odobri, ambasada mu daje ulaznu vizu. Korak 4: Po dolasku u Nemačku, strani državljanin i, ukoliko ih ima, članovi njegove porodice moraju zatražiti radnu i boravišnu dozvolu u lokalnoj kancelariji za strance. Uslovi: Da bi se kandidat kvalifikovao za nemačku radnu dozvolu, zaposleni i nemačko preduzeće moraju ispuniti sledeće osnovne uslove: o Potencijalni radnik mora biti zaposlen pod istim uslovima kao i nemački. o Za to radno mesto ne može se pronaći niti nemački radnik niti radnik iz neke od zemalja članica Evropske unije. o Radnici obično moraju imati fakultetsku diplomu ili ekvivalentnu kvalifikaciju. Za neka radna mesta postoje posebni zahtevi. o Nemačko preduzeće mora biti registrovano u lokalnoj kancelariji za rad i zatražiti registracioni broj društva.

5

o Zahtev za boravišnu dozvolu (s pristupom tržištu rada). Po pravilu je za podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu potrebno sledeće:

• podneti zahtev najmanje tri meseca pre putovanja • tri primerka ispunjenog, originalnog obrasca zahteva za boravišnu dozvolu na potrebnom jeziku nemačkog predstavništva u vašoj zemlji • tri fotografije (crno-bele ili u boji) u veličini prikazanoj na zahtevu • pasoš koji će važiti još najmanje 10 meseci od dana odlaska u Nemačku, s dve prazne stranice

o Za visokokvalifikovane i kvalifikovane osobe: • ugovor s nemačkim preduzećem • dokaz o obrazovnim i stručnim kvalifikacijama preveden na nemački

o Za au pair: • ugovor s porodicom domaćinima ili au pair agencijom • dokaz o poznavanju nemačkog jezika

Dodatne informacije dostupne su kod nadležnih službi: o Kancelarije za strance: http://www.auswaertiges-amt.de/ o Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova: http://www.zuwanderung.de/english/index.html o Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF): http://www.bamf.de/ o Savezni vladin poverenik za migracije, izbeglice i integraciju:http://www.integrationsbeauftragte.de/ o Radna dozvola : http://www.workpermit.com/germany/employer.html Visokokvalifikovani radnici, studenti i samozaposleni Počevši od 2005. godine, Nemačka ulaže veće napore kako bi stimulisala visokokvalifikovane radnike da se presele u Nemačku. Dok niskokvalifikovani radnici još uvek teško dobijaju dozvole za rad u Nemačkoj, visokokvalifikovanim radnicima trebalo bi biti lakše da dobiju stalni boravak. Najtraženije su osobe koje se bave prirodnim naukama (biolozi, hemičari, fizičari), inženjeri, profesori i naučnici u oblasti visokih tehnologija. Novi nemački Zakon o imigraciji, koji je stupio na snagu 1. januara 2005., omogućava visokokvalifikovanim osobama dobijanje stalnog boravka od samog početka (http://www.workpermit.com/germany/permanent_residence.htm), umesto da im daje radne dozvole na samo pet godina, što je ranije bio slučaj. Moraju imati konkretnu ponudu za posao i dobiti odobrenje od nemačkog zavoda za zapošljavanje. Zakon takoñe nastoji da smanji količinu potrebne papirologije. Potencijalni imigranti se sada javljaju na jedno, centralno mesto, najčešće u nemačku ambasadu u svojoj zemlji, kako bi dobili radnu i boravišnu dozvolu. Za više informacija, molimo posetite: http://www.workpermit.com/germany/requirements_for_work_permit.htm. Članovi porodica koji ulaze u Nemačku s visokokvalifikovanim radnicima koji su dobili vizu, ili članovi porodica koji će im se naknadno pridružiti u Nemačkoj, mogu takoñe dobiti pravo na rad u Nemačkoj, što bi trebalo olakšati porodicama da donesu odluku o preseljenju u Nemačku. Za više informacija o članovima porodica, molimo posetite: http://www.workpermit.com/germany/children_and_spouses.htm Još jedan nedavni razvoj dogañaja u Nemačkoj trebalo bi da bude pozitivan za strane studente (http://www.workpermit.com/germany/study.htm). Studenti koji diplomiraju na nekom od nemačkih univerziteta imaće godinu dana vremena za traženje posla ako žele da ostanu u Nemačkoj. Ranije je stranim studentima bilo prilično teško da nakon završetka studija ostanu u Nemačkoj. Samozaposelni imigranti mogu dobiti vizu pod uslovom da ulože milion evra i stvore deset novih radnih mesta u Nemačkoj: http://www.workpermit.com/germany/investment_visas.htm.

6

Novi Zakon o imigraciji zamenio je raniju Nemačku inicijativu za zelenu kartu. Boravišna dozvola ili dozvola za nastanjenje potrebna je ukoliko strani državljani trećih zemalja nameravaju da borave u trajanju dužem od važenja vize. Stranci koji su ušli u Nemačku na osnovu nacionalne vize i planiraju duži boravak, moraju da promene dozvolu privremenog ulaska i boravka, koja je sastavni deo njihove vize, u dozvolu dužeg boravka pre nego što viza istekne. Pristup nemačkom tržištu rada Strani državljani koji nisu iz zemalja članica Evropske unije (EU), Evropskog ekonomskog područja (EEA) i Švajcarske, plaćeni posao u Nemačkoj mogu da traže samo ukoliko poseduju boravišnu dozvolu koja im izričito daje pravo na to. Zbog visoke nezaposlenosti i Zabrane zapošljavanja stranih radnika iz 1973., pristup nemačkom tržištu rada za državljane trećih zemalja strogo je regulisan zakonom (Pravilnik o prijemu stranaca u svrhu zapošljavanja). Pristup je po pravilu ograničen na odreñene stručne grupe i po pravilu zahteva prethodno odobrenje službi za zapošljavanje. Centralna kancelarija za posredovanje (ZAV) Savezne službe za zapošljavanje nadležna je za savetovanje i zapošljavanje stranaca koji traže posao. Sarañuje sa partnerima širom sveta i takoñe je dugotrajni partner niza mreža aktivnih na tržištu rada u EU. EURES Evropska služba za zapošljavanje (EURES) olakšava mobilnost na evropskom tržištu rada pružanjem informacija, uputa i usluga posredovanja, kako osobama koje traže posao, tako i poslodavcima. EURES je mreža za saradnju koja uključuje Evropsku komisiju i službe za zapošljavanje Evropske unije (EU) i Evropskog ekonomskog područja (EEA), kao i Švajcarske. Savetnici EURES-a koji rade pri nacionalnim službama za zapošljavanje daju informacije i savete o mogućnostima zaposlenja kao i o uslovima života i rada u Nemačkoj. Imaju pristup informacijama o slobodnim radnim mestima i blisko sarañuju sa kolegama u Nemačkoj. Opšte informacije o studiranju i radu u Nemačkoj, uključujući i informacije o priznavanju kvalifikacija, mogućnostima za zaposlenje i socijalnom osiguranju za strance koji traže posao možete naći na posebnoj internet stranici Saveznog zavoda za zapošljavanje: www.ba auslandsvermittlung.de/deutschland i na stranici EURES-a (Evropska služba za zapošljavanje) http://ec.europa.eu/eures. b. Sektori tržišta rada kojima nedostaje radne snage Nedostatak kvalifikovanog osoblja Sektori i područja pogoñena nedostatkom: o sektor medicinskih usluga: lekari i veterinari u ruralnim ambulantama i klinikama u istočnim saveznim državama o IT sektor i sektor novih tehnologija: potražnja za kvalifikovanim informatičarima svuda raste o Sektor obrazovanja: nastavnici o Grañevinski sektor: inženjeri, posebno stručnjaci u područjima mašinstva, elektrotehnike; multidisciplinarni, stručni projektni inženjeri, inženjeri prodaje i industrijski inženjeri takoñe su veoma traženi. Nedostatak niskokvalifikovanih radnika Sektori pogoñeni nedostatkom: o zdravstveni sektor: medicinske sestre i tehničari, osoblje za zdravstvenu negu o grañevinski sektor i industrija o potrošačko-uslužni sektor o poljoprivreda i šumarstvo

7

Posebni programi i kvote: Pristup tržištu rada za one državljane koji nisu državljani članica Evropske unije, Evropskog ekonomskog područja ili za državljane Švajcarske strogo je regulisan zakonskim instrumentima (Pravilnik o primanju stranaca u svrhu zapošljavanja), što je rezultat zabrane zapošljavanja stranih radnika iz 1973. i trenutne visoke stope nezaposlenosti. Pristup je, po pravilu, ograničen na odreñene stručne grupe i potrebno je prethodno odobrenje službi za zapošljavanje. U Nemačkoj postoji nekoliko programa radnih dozvola koji su utemeljili različite oblike privremene radne imigracije. Za svaki program radne dozvole važi drugačiji vremenski okvir. Program za gostujuće radnike/stručnu obuku Sporazumi za gostujuće radnike/stručnu obuku omogućavaju da do 11050 kvalifikovanih mladih ljudi (izmeñu 18 i 40 godina) radi i uči u Nemačkoj s ciljem usvajanja dodatnih specifičnih veština i omogućava mladim Nemcima rad i učenje u tim evropskim zemljama na osnovu reciprociteta. Trajanje boravka je ograničeno na 18 meseci. Nemački poslodavci predaju ponude za rad i usavršavanje lokalnim predstavništvima službe zapošljavanja, koji ih, bez ispitivanja nemačkog tržišta rada, prenose stranom predstavništvu službe za zapošljavanje kako bi mladi mogli tamo da se prijave. Prekogranični program Dozvole za prekogranične radnike nisu vremenski ograničene, oni mogu raditi samo u unapred definisanim graničnim područjima i po pravilu se moraju svakodnevno vraćati u svoju zemlju (smeju ostati do dva dana sedmično u Nemačkoj). Strane radnike je moguće zaposliti ukoliko lokalna služba za zapošljavanje potvrdi da nema raspoloživih domaćih radnika. Program za sezonske radnike Svrha ovog programa je da se popune slobodna radna mesta u poljoprivredi, šumarstvu i sezonskim hotelima. Sezonski radnici mogu ostati u Nemačkoj najviše devet meseci. Poslodavci traže sezonske strane radnike i predaju lokalnim zavodima za rad predloge ugovora u kojima navode zaradu i radne uslove kao i odredbe o smeštaju koji obezbeñuje poslodavac, obrocima i organizaciji putovanja. Zavodi odobravaju zapošljavanje stranih radnika nakon provere lokalnog tržišta rada i pregleda ugovora. Program rada na ugovor U okviru programa rada na ugovor, koji se zasniva na bilateralnim radnim sporazumima, radnici stranih preduzeća mogu raditi u Nemačkoj ako su vezani za projekat ili ugovor. Trajanje je ograničeno na dve ili tri godine. Za ovaj program je važno napomenuti da nemačko preduzeće mora da obezbedi da strani kooperant plaća veći deo (nemačke) zarade migrantima u Nemačkoj i da su radnici pokriveni osiguranjem za slučaj isplate odštete. Sistemi kvota: Osim programa za sezonske radnike, ostali programi su podložni kvotama koje se razlikuju za svaki od njih. Minimalni standardi za zaposlenje odreñeni zakonom Za zaposlenje koje traje duže od mesec dana, svaki poslodavac je obavezan da napiše, potpiše i radniku preda odredbe ugovora o zaposlenju. U ovo spadaju: ime, početak i trajanje zaposlenja, opis posla, broj radnih sati, zarada, godišnji odmor, otkazni rok, informacije o zaradi i sporazumima preduzeća. Isto važi i za značajne promene u ugovoru o radu (§ 2 Zakona o obaveštavanju o uslovima koji regulišu radni odnos).

8

Zarada Zarada ne sme biti manja od zakonom odreñene minimalne zarade u nekim sektorima i opšteprimenjivih kolektivno ugovorenih stopa. Radno vreme i prekovremeni rad Imate pravo na pauze i periode odmora. Ne smete raditi više od 48 sati sedmično (od ponedeljka do subote). Izuzeci su mogući. Prekovremeni rad mora biti plaćen ili adekvatno kompenzovan slobodnim vremenom. Godišnji odmor Radnici koji rade 5 dana u sedmici imaju pravo na 20 dana godišnjeg odmora. Radnici koji rade 6 dana sedmično imaju pravo na 24 dana godišnjeg odmora, a radnici koji rade 4 dana sedmično imaju pravo na 16 dana godišnjeg odmora. Poslodavac mora da plati godišnji odmor. Iznos koji radnik prima za dan godišnjeg odmora zavisi od njegove prosečne plate. Naknada za bolovanje U slučaju bolesti, imate pravo na punu platu u trajanju od 6 sedmica i na naknadu u slučaju bolesti nakon ovog perioda. Naknada u slučaju bolesti je niža od plate radnika i isplaćuje se iz Fonda za osiguranje u slučaju bolesti. Zdravlje, bezbednost i povrede na radnom mestu Zdravlje i bezbednost ne smeju biti ugroženi na radnom mestu. Radnici mogu zahtevati poboljšanja ukoliko zdravstveni i bezbednosni uslovi nisu odgovarajući i ne smeju biti stavljeni u nepovoljan položaj ukoliko to urade. Povrede na radnom mestu moraju se prijaviti obaveznom nemačkom sistemu osiguranja od povreda. U slučaju povrede, imate pravo na lečenje i – ukoliko je potrebno – na penziju. Zaštita mladih na radnom mestu Rad dece je nezakonit. Dete je osoba mlaña od 15 godina. Omladini (osobe mlañe od 18 godina) nije dozvoljeno da rade više od 40 sati sedmično. Porodiljska zaštita Po pravilu, trudnice ne smeju raditi u poslednjih 6 sedmica trudnoće i 8 sedmica nakon poroñaja. Ženama se ne sme dati otkaz tokom trudnoće i 4 sedmice nakon poroñaja. Trudnice koje nezakonito borave u Nemačkoj takoñe imaju pravo na zdravstvenu zaštitu. Zaštita od otkaza Nisu svi otkazi dozvoljeni zakonom. Zakonom propisani otkazni rok mora se poštovati. Otkaz mora biti opravdan. Do otkaza može doći iz ličnih ili razloga koji imaju veze sa ponašanjem radnika, kao i iz poslovnih razloga (na primer, smanjen broj porudžbina). Za više informacija, molimo posetite: http://www.gegen-menschenhandel.de/index.php?option=com_content&view=article&id=95&Itemid=54&lang=en (privremeni sadržaj, moguće su izmene). c. Informacije i Internet portali za traženje posla: Nemačko ministarstvo spoljnih poslova

http://www.auswaertiges-amt.de/EN/Infoservice/FAQ/Uebersicht_node.html

Rad u Nemačkoj – informacije i često postavljana pitanja

9

http://www.arbeitsagentur.de/ (na nemačkom jeziku)

Informacije o radu u Nemačkoj

Savezna služba za zapošljavanje (Bundersagentur für Arbeit)

http://www.arbeitsagentur.de/nn_426332/EN/Navigation/Startseite/Englisch-Nav.html (na engleskom jeziku)

Centralna kancelarija za posredovanje (ZAV) Savezne službe za zapošljavanje

Zentrale Auslands- und Fachvermittlung (ZAV) der Bundesagentur für Arbeit Evropska služba Savezne službe za zapošljavanje okuplja sve evropske službe u mrežu od 15 regionalnih centara. Evropsku službu podržavaju aktivnosti EURES-ovih savetnika u graničnim područjima, koji su nadležni za lokalne agencije za zapošljavanje. http://www.europaserviceba.de/ Dežurni telefon: (+49) 228 713 13 13

Usluge prekograničnog pronalaženja posla i saveti

EURES- Evropska služba za zapošljavanje

Mreža za saradnju koju podržava Evropska komisija i javne službe za zapošljavanje zemalja članica Evropske unije i Evropskog ekonomskog područja i Švajcarske http://ec.europa.eu/eures/

Informacije, saveti i pronalaženje radnih mesta za radnike i poslodavce. Informacije o životu i radu.

Savezno ministarstvo rada i socijalne pomoći

http://www.bmas.de/portal/16702/startseite.htmlEnglisch/Navigation/root.html Bundesministerium für Arbeit und Soziales (BMAS) Wilhelmstraße 49, 10117 Berlin Tel.: (+49) 03018 527-0 E-mail: info@bmas.bund.de

Informacije o tržištu rada, zakonskim propisima, sistemima socijalnog osiguranja – samo na nemačkom

Nemački savez novinskih izdavača

www.bdzv.de/zeitungswebsites.html ili: www.zeitung.de

Spisak nacionalnih i regionalnih novina u Nemačkoj. Mnoge su dostupne i putem Interneta.

Internet portali za traženje posla

www.arbeitsamt.de www.bewerbung.de www.stellenmarkt.de www.jobpilot.de www.jobscout24.de www.jobline.de www.stepstone.de www.karrieredirekt.de www.jobware.de

Nemački portali za traženje posla.

Udruženje za meñunarodno zapošljavanje mladih

http://www.vij-au-pair.de/ Informacije i traženje posla za au pair

o Savezna služba za zapošljavanje (Bundersagentur für Arbeit): Sezonski radnici:

10

http://infobub.arbeitsagentur.de/berufe/start?dest=profession&prof-id=513&name=Saisonarbeiter/in%20 (Poljoprivreda - Landwirtschaft) http://infobub.arbeitsagentur.de/berufe/docroot/r2/blobs/pdf/archiv/513.pdf o EUROPA: Ulaz u Evropsku Uniju : http://europa.eu/scadplus/leg/en/lvb/l33068.htm o HZZ (Hrvatska): http://www.hzz.hr/default.aspx?id=4540; http://www.hzz.hr/default.aspx?id=4601 o FZZZ (BiH): http://www.fzzz.ba/ o ZZRS (Srbija): http://www.zzrs.org/ o BERUFNET – Informacije o više od 6.300 zanimanja u Nemačkoj http://www.berufenet.arbeitsagentur.de/berufe/index.jsp o JOBBÖRSE – Berza poslova i kandidata Savezne službe za zapošljavanje o http://www.abimagazin.de/index.htm - ABI, internet stranica za srednjoškolsko obrazovanje. Sve o izboru karijere, studiranju, stručnom usavršavanju i karijerama o planet-beruf.de – Sve o stručnom usavršavanju. o BERUFE-Universum – program samostalnog školovanja

4. Imigracija u svrhu studiranja a) Uslovi ulaska i boravka za studente Postupak o Ukoliko planirate da studirate u Nemačkoj, prvi korak je izbor nemačke institucije na kojoj želite da studirate. o Nakon toga, morate podneti zahtev za studentsku vizu ambasadi Nemačke u vašoj zemlji barem 3 meseca unapred. o Ambasada Nemačke će zahtev za vizu proslediti kancelariji za strance u mestu u kome se univerzitet nalazi. o Ambasada Nemačke će izdati vizu za ulazak nakon što kancelarija za strance da odobrenje. Zahtev za vizu može se podneti iz sledećih razloga: Razlog za podnošenje zahteva mora biti jedan od sledećih: o prijava na studije – boravišna dozvola na period od 9 meseci o pohañanje pripremnih kurseva ili studijskih kolegijuma – boravišna dozvola na period od 2 godine o studiranje na visokoškolskoj ustanovi – boravišna dozvola na period od 2 godine uz mogućnost produženja za još 2 godine o pohañanje kurseva jezika – boravišna dozvola važi samo za period trajanja kursa. Vrste viza: Viza za kandidate i studentska viza o studentska viza (Visum zu Studienzwecken) (važi za razdoblje od jedne godine) o viza za potencijalne studente za upis na univerzitet (Visum zur Studienbewerbung) koji se prijavljuju na univerzitet (važi za period od tri meseca i postoji mogućnost produženja do najviše šest meseci). Za dobijanje vize u svrhu školovanja potrebno je sledeće o dokaz o upisu na visokoškolsku ustanovu u Nemačkoj ili potvrda/pismo o primanju na priznatu obrazovnu ustanovu u Nemačkoj, pre svega u svrhu sticanja stručnih kvalifikacija. Umesto navedene potvrde može se priložiti:

• pismo kojim obrazovna ustanova potvrñuje predregistracioni status studenta za odreñeno mesto, • pismo koje potvrñuje status kandidata, ili

11

• pismo univerziteta ili predstudijskog pripremnog kursa (Studienkolleg) koje potvrñuje da je za odluku o zahtevu za upis potrebno lično prisustvo stranca na univerzitetu. Ovim pismom mora se potvrditi da je zahtev kandidata proveren i da postoji osnov za očekivanje da će kandidat biti primljen.

o kandidati koji još nisu primljeni mogu podneti zahtev samo za vizu za kandidate. Ova viza važi 3 meseca i može se kasnije promeniti u boravišnu dozvolu u svrhu studiranja nakon zvaničnog upisa. Dodatnu mogućnost predstavlja viza za kurs jezika. Meñutim, ova viza važi samo tokom trajanja kursa. o potvrda o znanju nemačkog jezika ili namera pohañanja kursa jezika u Nemačkoj o dokaz o odgovarajućem zdravstvenom osiguranju, o troškovi života studenta: Iznos novčanih sredstava za koje strani student iz zemlje koja nije članica Evropske unije mora dokazati da mu je mesečno dostupan, sada je zakonski regulisan kao jednak maksimalnom BaföG (podršci za obrazovanje) nivou. o dokaz o dovoljnim novčanim sredstvima (najmanje 585 evra mesečno ili 7.020 evra godišnje). na primer:

• potvrde o prihodu i imovini roditelja ili drugih žiranata • izjava o obavezi (zvanična garancija plaćanja) kancelariji za strance, kojom se garantuje pokrivanje troškova života za stranog studenta; ili • sigurnosna uplata na blokirani račun u Nemačkoj ili • godišnje obnovljiva garancija banke u finansijskim ustanovama u Nemačkoj • priznata stipendija/dotacija koju daju javni fondovi u zemlji porekla/Nemačkoj ili koju dodeljuje fondacijska organizacija priznata u Nemačkoj

o dokaz o ranijem visokom obrazovanju ili kvalifikacijama stečenim do sada; o maloletni studenti: kako bi studirali u Nemačkoj, moraju priložiti pisano odobrenje potpisano od osobe/osoba odgovornih za brigu i staranje o njima. Registracija i boravišna dozvola Po dolasku u Nemačku morate odmah registrovati svoje mesto boravka u registracionoj kancelariji (Einwohnermeldeamt) i pokazati svoju vizu nemačkoj kancelariji za prijavu stranaca (Ausländeramt), gde će ona biti izmenjena u boravišnu dozvolu u svrhu školovanja Preduslovi za studiranje na visokoobrazovnoj ustanovi u Nemačkoj o poznavanje jezika. Po pravilu, moraćete da položite jedan od sledećih ispita:

• TestDaf u centrima za testiranje u zemlji porekla ili • "Deutsche Sprachprüfung für den Hochschulzugang ausländischer Studienbewerber" (DSH) na lokalnom univerzitetu u Nemačko

o prijemni ispiti za utvrñivanje znanja (Feststellungprüfung): nisu obavezni za sve univerzitete (državljani Albanije moraju položiti Feststellungprüfung u Nemačkoj; možete pohañati pripremni kurs u trajanju od 2 semestra za Feststellungprüfung na Studienkolleg) o priznavanje kvalifikacija (odgovarajuće kvalifikacije za visoko obrazovanje) o pripremni kursevi (za imigrante čije se završne školske kvalifikacije mogu priznati samo po polaganju prijemnog ispita za utvrñivanje znanja) o za Srbiju, Crnu Goru, Kosovo, Bosnu i Hercegovinu, Hrvatsku i Makedoniju:

• treba proći prijemni ispit visokoobrazovne ustanove u vašoj zemlji o za Albaniju:

• treba proći prijemni ispit za utvrñivanje znanja u Nemačkoj. Možete pohañati dvosemestralni, pripremni kurs za polaganje ispita za utvrñivanje znanja na studijskom kolegijumu.

Studentski rad Za studente koji ne dolaze izvan Evropske unije i Europskog ekonomskog područja (EEA), rad je ograničen. Dozvoljeno im je da rade 90 punih radnih dana ili 180 dana sa pola radnog vremena godišnje.

12

Meñunarodni studenti koji nisu iz zemalja članica Evropske unije ne smeju biti samozaposleni niti raditi nezavisno! Ako želite da radite više od 90 punih radnih dana ili 180 dana na pola radnog vremena, potrebno vam je odobrenje agencije za zapošljavanje i kancelarije za strance. Dobijanje odobrenja zavisi od situacije na tržištu rada u mestu studiranja. U područjima s visokom nezaposlenošću nećete imati velike šanse za rad duži od 90 dana. Ako pohañate kurs jezika ili studije na pripremnom fakultetu, propisi su strožiji nego za redovne studente. U tim slučajevima smete raditi samo uz odobrenje kancelarije za strance i agencije za zapošljavanje i samo u vreme kada nemate predavanja. Stranim studentima je dozvoljeno da rade u Nemačkoj do godinu dana nakon diplomiranja. Meñutim, posao mora imati veze sa oblašću studija. b. Stipendije za diplomske i postdiplomske studije Finansijska pomoć: Nema puno oblika finansijske pomoći za meñunarodne studente u Nemačkoj. Najpre bi trebalo kontaktirati socijalni ured u kancelariji za pružanje informacija studentima «Studentenwerk» ili meñunarodne akademske kancelarije univerziteta. Tamošnji savetnici znaju ko je na pojedinom univerzitetu zadužen za pomoć meñunarodnim studentima s finansijskim problemima. Socijalni uredi pružaju i informacije o državnoj finansijskoj pomoći za koju biste možda mogli da konkurišete. Državna pomoć za stručno obrazovanje: Državna pomoć koja se zasniva na Zakonu o pomoći za stručno obrazovanje (Bundsausbildungsbeförderungsgesetz – BaföG) isplaćuje se pola kao dotacija, a pola kao beskamatni kredit koji se vraća u ratama nakon zapošljavanja. Nemačka vlada nudi studentima na višim nivoima studija ili stručnog obrazovanja mogućnost traženja kredita s niskim kamatama. I strani studenti mogu se prijaviti za BaföG ili studentski kredit (Bildungskredit). U tom slučaju, morate zadovoljiti neke od sledećih uslova: o imati boravište u Nemačkoj pre studija; o imati priznati status izbeglice ili azilanta; o biti državljanin zemlje članice Evropske unije i raditi u Nemačkoj pre početka studija; o posao i smer studija moraju biti sadržajno povezani; o mogući su i drugi uslovi. Molimo vas da se obratite studentskoj službi na vašem fakultetu da biste saznali da li vam je dostupan BaföG ili neka druga vrsta studentskog kredita. Dotacije i stipendije Meñunarodni studenti mogu se obratiti brojnim organizacijama i zatražiti dotacije ili stipendije. Neke od njih su: DAAD, političke fondacije, verske organizacije ili poslovne i industrijske organizacije. I same obrazovne ustanove nude odreñeni broj stipendija ili dotacija, npr. za studente u partnerskim ustanovama koji su u završnoj fazi studija ili rade na doktoratu. Uslovi: o natprosečne akademske sposobnosti za predmet koji je u pitanju i o posebno političko ili društveno angažovanje o lična i socijalna situacija kandidata od sporednog su značaja Najširi izbor programa stipendija za nemačke i strane studente (postdiplomce i istraživače) nudi DAAD. Internet baza podataka stipendija pruža praktičnu mogućnost traženja različitih vrsta

13

stipendija, uključujući i one koje nude ostale fondacije. Dodatni kontakti navedeni su u spisku linkova. c. Spisak glavnih univerziteta i fakulteta: o Universitaet Augsburg: http://www.uni-augsburg.de/ o Fachhochschule für Technik und Wirtschaft Berlin (Visoka stručna škola za ekonomiju): http://www.fhw-berlin.de/ o Freie Universität Berlin : http://www.fu-berlin.de/ o Humboldt-Universität : http://www.rz.hu-berlin.de/ o Technische Universität Berlin : http://www.tu-berlin.de/ o Ruhr-Universität, Bochum: http://www.uni-bochum.de/ o Rheinische Friedrich-Wilhelms-Universität (Bonn): http://www.uni-bonn.de/ o Dortmund University: http://www.uni-dortmund.de o Technische Universität Dresden (Tehnički univerzitet): http://www.tu-dresden.de/ o Heinrich-Heine-Universität Düsseldorf: http://www.uni-duesseldorf.de/ o University of Frankfurt am Main: http://www.uni-frankfurt.de/ o Albert-Ludwigs-Universität-Freiburg: http://www.uni-freiburg.de/ o Universität, Hamburg: http://www.uni-hamburg.de/ o Technische Universität, Hamburg-Harburg (Tehnički univerzitet): http://www.tu-hamburg.de/ o Ruprecht-Karls-Universität, Heidelberg: http://www.uni-heidelberg.de/ o Universität Kaiserslautern: http://www.uni-kaiserslautern.de/ o Universität Karlsruhe: http://www.uni-karlsruhe.de/ o Fachhochschule Karlsruhe (Visoka stručna škola): http://www.fh-karlsruhe.de o Universität zu Köln: http://www.uni-koeln.de/ o Fachhochschule Koeln (Visoka stručna škola): http://www.fh-koeln.de o Universität zu Konstanz: http://www.uni-konstanz.de/ o Universität zu Leipzig: http://www.uni-leipzig.de/ o Johannes Gutenberg Universität, Mainz: http://uni-mainz.de/ o Universität zu Mannheim: http://www.uni-mannheim.de/ o Ludwig Maximilians Universität, München: http://www.uni-muenchen.de/index.html o Technische Universität München (Tehnički univerzitet): http://portal.mytum.de/tum/wir_ueber_uns/index_html_en o Fachhochschule München (Visoka stručna škola): http://www.informatik.fh-muenchen.de/ o Westfälische WilhelmsUniversität, Münster: http://www.uni-muenster.de/ o Fachhochschule Münster (Visoka stručna škola): http://www.uni-muenster.de/FH/ o Universität, Passau: http://www.fmi.uni-passau.de/en/ o University of Stuttgart: http://www.uni-stuttgart.de/ o Eberhard-Karls-Universität, Tübingen: http://www.uni-tuebingen.de/ o Universität, Ulm: http://www.uni-ulm.de/ d. Korisni linkovi za školovanje u Nemačkoj

14

Nemačko ministarstvo spoljnih poslova

http://www.auswaertiges-amt.de/EN/EinreiseUndAufenthalt/LernenUndArbeiten/ArbeiteninD_node.html

Studiranje u Nemačkoj – Informacije i često postavljana pitanja.

Platforme za studiranje u Nemačkoj

www.campus-germany.de www.bildungsserver.de www.study-in-germany.de/ www.study-in.de www.internationale-studierende.de/en/home/quicklinks/

Informacije o studiranju, istraživanju i životu u Nemačkoj (nemački i engleski + često postavljana pitanja).

Vodič kroz visoko obrazovanje

http://www.hochschulkompass.de/en/

Informacije o visokoobrazovnim institucijama i fakultetskim stepenima.

http://www.higher-education-compass.de/international_cooperations.html

Informacije o meñunarodnim sporazumima o saradnji.

DAAD: Deutscher Akamedischer Austaucsh Dienst/Nemačka služba za razmenu studenata

http://www.daad.de/deutschland/en/

Informacije za strance o uslovima upisa na fakultete, zahtevima za poznavanje jezika, stipendijama i životu u Nemačkoj.

http://www.daad.de/stipendien/en/ Baza podataka o stipendijama po zemljama.

German Studentenwerk

http://www.internationale-studierende.de/en/home/

Informacije za meñunarodne studente.

http://www.internationale-studierende.de/en/prepare_your_studies/financing/tuition_fees/

Spisak školarina u različitim saveznim državama u Nemačkoj.

Platforme za studiranje u Nemačkoj

http://www.campus-germany.de http://www.study-in.de/en/ http://www.internationale-studierende.de/en/home/quicklinks/ http://www.studienwahl.de

Informacije o studiranju, istraživanju i životu u Nemačkoj (nemački i engleski + često postavljana pitanja; Programi razmene, radne dozvole, traženje posla, porezi i osiguranje za nezaposlene.

Goethe institut

Širom sveta http://www.goethe.de/enindex.htm Bosna i Hercegovina - Sarajevo http://www.goethe.de/ins/ba/sar/deindex.htm Hrvatska - Zagreb http://www.goethe.de/ms/zag/deindex.htm Srbija i Crna Gora - Beograd http://www.goethe.de/ms/bel/deindex.htm

Informacije o jezičkim kursevima, jezičkim ispitima, prijemnim ispitima i ostale informacije za studente o životu u Nemačkoj

15

Test DaF

http://www.testdaf.de/ Ispitni centri � širom sveta

Informacije o TestDaf ispitima i meñunarodne lokacije na kojima se može dobiti potvrda o vladanju nemačkim jezikom.

DSH http://www.daad.de/deutschland/deutsch-lernen/13856.en.html

Informacije o DSH i pripremni kursevi kao i ostale informacije o učenju nemačkog jezika.

Ispit procene http://www.self-assessment.tu9.de http://www.testas.de http://www.ask.fh-konstanz.de/TASK/TASK_Info.pdf

Informacije i ispiti za samoprocenu.

Studienkolleg

http://www.studienkolleg.de/ Pripremni kursevi u Nemačkoj za prijemne ispite Feststellungsprufug

ASSIST http://www.uni-assist.de/

Pojednostavljeni postupci konkurisanja na 50 nemačkih univerziteta

Nemački sistem socijalnog osiguranja

www.deutsche-sozialversicherung.de Informacije o pet stubova nemačkog sistema socijalnog osiguranja (nemački, engleski)

Studentske organizacije

www.aiesec.de www.elsa-germany.org www.iaeste.de www.fs.tum.de/

Informacije o studiranju, životu, radu itd.

Internet stranice za traženje posla za studente

www.studentenjob24.de www.jobber.de www.jobscanner.de www.jobworld.de www.jobs.zeit.de

Internet radna razmena za studente i one u potrazi za akademskim poslovima

Novčana sredstva, stipendije, dotacije – linkovi

DAAD- Stipendije za strane studente i naučnike (brošura); www.daad.de/i www.funding-guide.de www.bafoeg.bmbf.de www.bildungskredite.de

Informacije o dotacijama i mogućnostima za finansiranje za meñunarodne studente, postdiplomce i postdoktorante koje nude DAAD i ostale odabrane organizacije.

The Otto Benecke Stiftung e.V. (OBS): nevladina organizacija koja se bavi migracijama, integracijom i manjinama http://www.obs-ev.de/

Informacije o finansijskoj pomoći, dotacijama za obrazovanje i sl. (engleski), kursevima jezika i pripremnim kursevima

5. Boravak u Nemačkoj Da bi stranac mogao da uñe u Nemačku i boravi u njoj, mora da ima boravišnu dozvolu. Prema zakonu o imigraciji postoje samo dve vrste boravišne dozvole: privremena boravišna dozvola (ograničena) i stalna dozvola za naseljenje (neograničena); ova druga ne uključuje geografska ograničenja i omogućava nosiocu obavljanje plaćenog posla ili samozapošljavanje.

16

Za prvi ulazak u zemlju potrebna je viza za Saveznu republiku (nacionalna viza) koja se zatim pretvara u boravišnu dozvolu ili dozvolu za nastanjenje u Nemačkoj. Neograničena dozvola za nastanjenje može se dobiti nakon što je stranac imao boravišnu dozvolu pet godina i zadovoljio dodatne uslove (ima siguran prihod, nije krivično gonjen, poseduje odgovarajuće poznavanje nemačkog jezika, itd.) a. Boravišna dozvola (ograničena) Boravišna dozvola daje privremeno pravo boravka. Njeno izdavanje podleže uslovima i može se produžiti. Boravišna dozvola izdaje se vezano za svrhu boravka. Boravišna dozvola izdaje se na osnovu jedne od sledećih svrha boravka: o zapošljavanje ili samozapošljavanje o humanitarni ili politički razlozi ili razlozi koji se zasnivaju na meñunarodnom zakonu o porodični razlozi (naknadna imigracija članova porodice) o školovanje ili stručna obuka o posebna boravišna prava (na primer, za bivše nemačke državljane) Posedovanje vize predstavlja osnovu za pravo na boravak. b. Dozvola za nastanjenje (neograničena) Član 9 Zakona o boravku definiše opšte preduslove za izdavanje dozvole za nastanjenje. Strani državljanin koji podnosi zahtev: o mora posedovati boravišnu dozvolu pet godina i o mora imati odgovarajući životni prostor za sebe i svoju porodicu o uplaćivao je obavezne ili dobrovoljne doprinose u zakonski penzioni fond najmanje 60 meseci o dovoljno poznaje nemački jezik, kao i pravni i društveni sistem i način života u Nemačkoj o ima radnu dozvolu (ako je radnik) i o ne predstavlja opasnost po državnu bezbednost i ureñenje. Napomena: Stalna boravišna dozvola ili pravo na stalni boravak koji su dodeljeni pre 1. januara 2005. godine, sada se smatraju dozvolom za nastanjenje. Sve druge vrste privremenih boravišnih dozvola sada se smatraju boravišnim dozvolama za posebne svrhe. Za više informacija posetite: Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova: http://www.zuwanderung.de/

Savezno ministarstvo spoljnih poslova: http://www.auswaertiges-amt.de/

6. Postupak za dobijanje azila Kratak pregled nacionalne politike dobijanja azila Politika savezne vlade o strancima i azilu zasniva se na Zakonu o imigraciji koji je stupio na snagu 1. januara 2005. Njegovom primenom značajno je poboljšana i definicija političkog azila. Sada se kao osnov davanja izbegličkog statusa prema Ženevskoj konvenciji ne uzima samo državni progon, već i progon nedržavnih aktera. U novom zakonu posebno je navedena i zaštita od progona na osnovu pola. Od novembra 2006. godine sve osobe pod dodatnom zaštitom (Duldung) mogu dobiti dozvolu za nastanjenje, ali samo ukoliko mogu da dokažu da su redovno zaposlene. Pre primene ovog novog propisa izbeglice su imale nesiguran pravni status, iako su mnoge od njih godinama živele u Nemačkoj.

17

Ulazak Podnošenje zahteva za azil Ako se stranac deklariše kao tražilac azila kada je već u zemlji, biće upućen u najbliži prihvatni centar i tamo smešten. Razmeštaj tražilaca azila zasniva se na prihvatnim kvotama koje su zakonski odreñene za svaku nemačku saveznu državu. Tražilac azila otići će tamo i predati svoj zahtev jednom od spoljnih ogranaka Savezne kancelarije smeštenom do prihvatnog centra. U ogranku će tražiocu azila biti otvoren dosije u sklopu sistema MARiS. Proverava se da li je zahtev predat prvi put ili je već bilo ranijih zahteva. Podaci o tražiocu azila uporeñuju se sa podacima iz Centralnog registra stranaca. Takoñe, tražiocu azila uzimaju se otisci prstiju i on se fotografiše pri podnošenju zahteva. Zatim mu se izdaje privremena boravišna dozvola, čime mu se daje pravo privremenog ostanka u zemlji, do donošenja odluke o azilu. Odluka Odluku o zahtevu za azil donosi Savezna kancelarija nakon saslušanja tražioca azila i nakon istrage kojom se utvrñuju činjenice i okolnosti slučaja, ukoliko je to potrebno. Posledice odluke Ako se odredi da podnosilac zahteva ima pravo na azil (a) ili da su ispunjeni uslovi iz člana 60, stav 1 nemačkog Zakona o boravku, podnosilac dobija legalni status unutar saveznog područja, kako je definisano Ženevskom konvencijom, i dobija boravišnu dozvolu zahvaljujući kojoj sme da traži plaćeni posao. Tokom boravka u Nemačkoj Dobija se i novčana pomoć i pomoć u vidu smeštaja, odeće, školovanja (boravak duži od 3 meseca), zdravstvene zaštite. Sloboda kretanja: Podnosioci zahteva mogu se slobodno kretati u okviru centra za smeštaj i izvan njega kao i po zajedničkim sadržajima smeštaja. Meñutim, nemaju pravo da tvrde da žive u odreñenoj saveznoj državi ili u odreñenom mestu. Zaposlenje: Podnosiocima zahteva omogućava se pristup tržištu rada godinu dana nakon podnošenja zahteva za azil. Ali, posao mogu dobiti samo ako se to radno mesto ne može popuniti nemačkim državljaninom, državljaninom neke od zemalja članica Evropske unije ili drugim strancem koji ima preferirani boravišni status. Potrebna je radna dozvola koju izdaje zavod za zapošljavanje. Izuzeci su mogući samo u slučajevima posebno teških uslova života. To nije doživotni status Oduzimanje statusa azilanta ili izbeglice ne znači automatski gubitak prava na boravak jer je navedena osoba možda u meñuvremenu (nezavisno od statusa azilanta) ostvarila pravo na boravak po nekim drugim osnovama. Nakon najviše tri godine BAMF ima obavezu da utvrdi da li status treba biti oduzet. Ukoliko ne treba i ukoliko lice ima boravišnu dozvolu tri godine, može da zatraži stalnu dozvolu za nastanjenje. Organizacije uključene u postupke dobijanja azila i povratka o Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (Bundesamt für Migration und Flüchtlinge / BAMF) o Prihvat/smeštaj: lokalne i regionalne vlasti u saradnji s pružaocima usluga o Savetovanje vezano za ostanak u Nemačkoj: organizacije za socijalnu zaštitu, volonterske agencije, lokalne inicijative, lokalna i regionalna veća za izbeglice, ProAsyl itd. o Savetovanja pred odlazak i mogući povratak: organizacije za socijalnu zaštitu, volonterske agencije, lokalne inicijative, veća za izbeglice, lokalne i regionalne vlasti, Savetovalište za povratak Meñunarodne organizacije za migracije u Berlinu itd. o Moguća deportacija: lokalne kancelarije za strance i pogranična policija

18

Korisni linkovi o pitanjima azila i povratka Nemačko ministarstvo spoljnih poslova

http://www.auswaertiges-amt.de/EN/EinreiseUndAufenthalt/Asylrecht_node.htm

Informacije o pitanjima azila

Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF)

www.bamf.de Frankenstraße 210 90461 Nürnberg Tel. (+49 911) 943 - 4401 Fax: (+49 911) 943 – 4007 E-mail: info@bamf.bund.de

Informacije o REAG/GARP programima i drugim projektima povratka

Savezni vladin poverenik za migracije, izbeglice i integraciju

Bundesbeauftragte der Bundesregierung für Migration, Flüchtlinge und Integration Bundeskanzleramt Willy-Brandt-Straße 1 10557 Berlin Tel.: 030-4000-1640 oder 01888-400-1640 Fax: 030-4000-1606 oder 01888-400-1606 E-mail: internetpost@integrationsbeauftragte.de www.integrationsbeauftragte.de

Pitanja azila, izbeglica i migracija

Državna policija

Bundespolizeidirektion: Koordinierungsstelle des Bundes für Rückführungsangelegenheiten Roonstraße 13 56068 Koblenz Tel.: 0261-399–0 Fax: 0261-399-218 E-mail: bpold@polizei.bund.de www.bundespolizei.de

IOM IOM Nürnberg Frankenstrasse 210 D-90461 Nürnberg Tel: +49 (0)911 / 43 00 -0 Fax: +49 (0)911 / 43 00 -260 E-mail: iom-germany@iom.int http://www.iom.int/germany/

7. Spajanje porodice Ko ima pravo? Možete migrirati u Nemačku kako biste se pridružili članu svoje porodice ako ste mu: o supružnik o verenik/verenica o roditelj deteta koje je u Nemačkoj o dete

• mlañe od 16 godina • mlañe od 18 godina, a čiji je roditelj (ili oba roditelja) izbeglica ili tražilac azila • izmeñu 16 i 18 godina, a govorite nemački i možete se uklopiti u nemački način života

o izdržavani član porodice koji bi se našao u posebno teškim životnim uslovima bez podrške člana porodice koji je u Nemačkoj

19

Uslovi Možete migrirati u Nemačku kako biste se pridružili članu svoje porodice koji: o je nemački državljanin o ima dozvolu za nastanjenje o ima boravišnu dozvolu za rad ili za humanitarnu zaštitu o je postdiplomski student ili student sa stipendijom. Opšti uslovi za imigraciju članova porodice su sledeći: o član porodice već legalno živi u Nemačkoj, što znači da ima boravišnu dozvolu ili dozvolu za nastanjenje o obezbeñen je odgovarajući životni prostor o član porodice ima dovoljna finansijska sredstva za izdržavanje bez traženja javne pomoći (socijalne pomoći za izdržavanje) i o nema osnova za izgon Molimo imajte na umu da supružnici i maloletna, nevenčana deca mogu dobiti pravo boravka samo ako stranac nosilac (npr. student ili gostujući naučni radnik) lično poseduje boravišnu dozvolu. Posebni uslovi U zavisnosti od pojedinačnih okolnosti, moraju se ispuniti posebni uslovi: o Osobe koje imaju pravo na azil i izbeglice priznate prema Ženevskoj konvenciji mogu biti izuzete od zahteva da prikažu odgovarajući životni prostor i nezavisni izvor finansijskih sredstava jer takve osobe ne mogu živeti sa svojim porodicama u vlastitoj zemlji zbog političkog progona. o Supružnici i deca nemačkih državljana takoñe imaju pravo na boravišne dozvole bez prikazivanja dokaza o odgovarajućem životnom prostoru i finansijskim sredstvima. o Članovima porodice onih stranaca koji su dobili boravišnu dozvolu na odreñenim humanitarnim osnovama može se odobriti naknadna imigracija tek nakon razmatranja pojedinačnog slučaja; takoñe, takvi članovi porodice moraju dobiti pravo na boravišnu dozvolu na humanitarnoj osnovi ili na osnovu meñunarodnog zakona. o Naknadna imigracija nije dozvoljena članovima porodice ako član porodice koji živi u Nemačkoj ima samo privremenu dozvolu boravka ili je u Nemačkoj samo zato što ne može biti deportovan u bližoj budućnosti (član 20, stav 3 Zakona o boravku). o Roñaci koji nisu supružnici ili nevenčana, maloletna deca mogu naknadno imigrirati samo ako je to potrebno da bi se izbegli posebno teški životni uslovi. o Članovi porodice čije je državljanstvo različito od državljanstva člana porodice koji je već u Nemačkoj podložni su odredbama o ulasku i boravku koje se odnose na državljanstvo tih članova porodice, npr. pogodnostima vezanim za dobijanje vize i sl. Podnošenje zahteva za boravišnu dozvolu radi pridruživanja članu porodice Zahtev za boravišnu dozvolu podnosite lično u nemačkom diplomatskom predstavništvu u svojoj zemlji, barem 3 meseca pre planiranog polaska. Predaja dokumenata: o dva/tri ispunjena zahteva za boravišnu dozvolu o dve/tri nove fotografije kao za pasoš u veličini prikazanoj u zahtevu o pasoš koji će biti važeći još najmanje 10 meseci od dana odlaska u Nemačku, s dve prazne stranice o dokaz o dovoljnom životnom prostoru za vas i vašu porodicu u Nemačkoj o za supružnika

• meñunarodno priznat, overen venčani list • registraciju boravka supružnika u Nemačkoj

o za verenika/verenicu • meñunarodno priznat, overen izvod iz matične knjige roñenih • potvrda ili garancija nemačke matične kancelarije o dogovorenom venčanju • registracija boravka verenika/verenice u Nemačkoj

20

o Za roditelja koji se pridružuje detetu u Nemačkoj • meñunarodno priznat, overen izvod iz matične knjige roñenih vašeg deteta

o Za dete koje se pridružuje roditelju/roditeljima u Nemačkoj • detetov meñunarodno priznat, overeni izvod iz matične knjige roñenih • registracija boravka roditelja u Nemačkoj • dokaz o pravu na staranje u slučajevima kada se dete pridružuje samo jednom roditelju

� sudska odluka zvanično prevedena na nemački � potvrda o smrti zvanično prevedena na nemački

Korisni linkovi za spajanje porodice Nemačko ministarstvo spoljnih poslova

http://www.auswaertiges-amt.de/EN/EinreiseUndAufenthalt/Zuwanderungsrecht_node.html

Informacije o pridruživanju članovima porodice u Nemačkoj

Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova

http://www.zuwanderung.de/ZUW/DE/Zuwanderung_geschieht_jetzt/ZuwanderungAZ/Functions/AZ_catalog.html?nn=921658&lv2=1134056&lv3=921114

Informacije o naknadnoj imigraciji izdržavanih članova porodice.

Savezna kancelarija za migracije i izbeglice(BAMF)

http://www.integration-in-deutschland.de/cln_011/nn_282904/SubSites/Integration/EN/02__Zuwanderer/zuwanderer-node.html?__nnn=true

Informacije o spajanju porodice

http://emn.sarenet.es/Downloads/download.do;jsessionid=18E06EFAAEB3A29CDEAC835CD1784AF3?fileID=579

Radni dokument: Spajanje porodice u Nemačkoj

Zakoni na internetu

http://www.legislationline.org/?tid=137&jid=21&less=false

Informacije o zakonima o spajanju porodice u Nemačkoj, ustavno pravo, Zakon o strancima

8. Sistem zdravstvene zaštite Nemačka zdravstvena zaštita je izrazito decentralizovana. Svaka od 16 država deli odgovornost sa središnjom vladom za izgradnju i održavanje bolnica, a pružaoci zdravstvenih usluga kojima rukovodi država imaju odreñenu kontrolu nad tekućim poslovima. Od 2030 nemačkih bolnica, njih 790 je javno vlasništvo, 820 ih je privatno i neprofitno, a 420 privatno profitno. Katoličke i protestantske crkve vode mnoge bolnice uz pomoć saveznih ili državnih subvencija. Po pravilu, bolnice su opremljene sofisticiranom tehnologijom i pružaju visok nivo komfora. Pružaoci usluga zdravstvene zaštite Glavni pružaoci usluga zdravstvene zaštite u Nemačkoj su lekari, stomatolozi i tri tipa bolnica (javne, privatne neprofitne i privatne profitne). Zdravstvena industrija uključuje i velike

21

farmaceutske kompanije i proizvoñače različite medicinske opreme. Odeljenja za javno zdravstvo, kojima upravljaju pokrajine (Länder), nisu važan deo nemačke zdravstvene zaštite. Liste čekanja su retke. Medicinski objekti opremljeni su vrhunskom tehnologijom, a obavezni planovi zdravstvenog osiguranja pružaju gotovo potpuno pokriće većine lekarskih intervencija i lekova. Gotovo svako u Nemačkoj ima pristup ovom sistemu, bez obzira na prihode ili socijalni status. Poseta lekaru Svako ko posećuje lekara mora platiti kvartalnu taksu. U slučaju akutne bolesti ili nesreće, pregled ćete moći da obavite odmah ili istog dana. U ostalim slučajevima morate računati na čekanje od nekoliko dana, ponekad sedmica, pogotovo kod stomatologa ili specijaliste. Nakon pregleda dobićete recept za propisani lek, za koji se obično u apotekama plaća ujednačena naknada od pet evra po punjenju. Dostupni su i bezreceptni lekovi i besplatan savet u svim apotekama, bez posete lekaru. Hitni slučajevi Ukoliko vam lekar zatreba noću, vikendom ili na dan praznika, pomoći će vam služba hitne medicinske pomoći. Idite u bolnicu ili nazovite 0 11 88 ili 0 11 33 gde će vas spojiti sa službom hitne medicinske pomoći. Oni će vam reći koje su apoteke otvorene. Nemačko socijalno osiguranje je sistem obaveznog osiguranja koje ima dominantnu ulogu u sveukupnoj socijalnoj sigurnosti Nemačke. Zasniva se na solidarnosti zajednice osiguranika i pruža efikasnu finansijsku zaštitu od velikih životnih rizika i njihovih posledica, uključujući bolest, nezaposlenost, starost, povrede na radu i potrebu za dugotrajnom negom.

9. Sistem socijalnog osiguranja Doprinosi za socijalnu zaštitu u Nemačkoj U sistem socijalnog osiguranja u Nemačkoj ulazi se kroz zdravstveno osiguranje. Svako ko je samozaposlen može birati izmeñu dobrovoljnog, zakonskog ili privatnog zdravstvenog osiguranja. Većina radnika sa stalnim dohocima moraće automatski da uñe u "Gesetzliche Krankenkasse" (jednu od mnogih polujavnih ustanova zdravstvenog osiguranja). Poslodavac prijavljuje radnika u odabranu kuću koja se bavi zdravstvenim osiguranjem. Radnik je tada automatski prijavljen na dugotrajno osiguranje. Kuća koja se bavi zdravstvenim osiguranjem prijavljuje tog radnika za osiguranje u slučaju nezaposlenosti i penziono osiguranje. Socijalna zaštita je obavezna za sve zaposlene. Polovinu iznosa plaća poslodavac, a druga polovina se odbija od plate i uplaćuje u sistem socijalne zaštite. Situacija je nešto drugačija za obavezno osiguranje u slučaju nesreće; u ovom slučaju doprinose u potpunosti uplaćuje poslodavac. Plaćanje doprinosa socijalne zaštite daje vam pravo na naknade u sklopu penzionog osiguranja, osiguranja u slučaju nezaposlenosti i osiguranja za medicinsku negu. Vrste Socijalna zaštita je najvažniji instrument u Nemačkoj kojim se obezbeñuje socijalna zaštita grañana. Nemačko socijalno osiguranje se sastoji od pet delova i nudi finansijsku zaštitu u slučaju bilo kakvih nesrećnih dogañaja i njihovih posledica: (1) Zdravstveno osiguranje Zakonsko zdravstveno osiguranje omogućava očuvanje zdravlja i ozdravljenje i ublažava posledice bolesti.

22

Naknade (individualne i za članove porodice): o pokrivaju troškove potrebnih medicinskih postupaka (lekarskih, stomatoloških, bolničkih). Jedini izuzeci su naknade u slučaju povrede na radnom mestu ili bolesti rada. Ti su slučajevi pokriveni obaveznim osiguranjem u slučaju nesreće. o pokrivaju troškove bolovanja ukoliko poslodavac ne nastavi da vam isplaćuje platu dok niste u stanju da radite o porodiljske naknade (Mutterschaftsgeld) i porodiljsku pomoć (Mutterschaftshilfe) tokom trudnoće i nakon roñenja deteta o mere za prevenciju i rano otkrivanje odreñenih bolesti. Molimo obratite pažnju: Državno zdravstveno osiguranje pokriva i vašu porodicu bez dodatne naplate. Vaš supružnik ili registrovani partner kao i, do odreñenog uzrasta, vaša deca, pokriveni su vašim osiguranjem pod uslovom da, izmeñu ostalog, njihov ukupan prihod ne prelazi 350 evra mesečno i da nemaju vlastito osiguranje (brojke za 2007.). Ako primate minimalnu platu dozvoljeni ukupan iznos je 400 evra. Za detaljnije informacije: o Nemačko socijalno osiguranje: http://www.deutsche-sozialversicherung.de/en/health/index.html o Nemačko savezno ministarstvo zdravstva i socijalne sigurnosti ima telefonsku liniju na kojoj grañani mogu dobiti informacije o zdravstvenom osiguranju. Tel. 01805 9966-02 od ponedeljka do četvrtka, od 08 do 20 sati: www.bmg.bund.de/ o Savezno udruženje lokalnih fondova za zdravstveno osiguranje http://www.aok-bv.de o Savezno udruženje preduzeća za fondove zdravstvenog osiguranja: http://www.bkk.de Osiguranje u slučaju nesreće Zakonsko osiguranje u slučaju nesreće štiti vas i vašu porodicu od posledica nesreće na poslu i bolesti rada koja mogu nastati tokom bavljenja poslom. Bez obzira na visinu primanja, automatski ste pokriveni ako ste zaposleni ili na stručnom usavršavanju. Obavezno osiguranje u slučaju nesreće na poslu pokriva i: o poljoprivrednike o decu u jaslicama ili vrtiću o decu u školi o studente o ljude koji priskoče u pomoć u slučaju nesreće o civilnu zaštitu i spasioce u hitnim slučajevima o davaoce krvi i organa o volontere u nekim volonterskim aktivnostima Molimo obratite pažnju: Ukoliko vodite posao ili ste samozaposleni a nemate već obavezu posedovanja osiguranja na osnovu zakona ili propisa fondova za osiguranje od odgovornosti poslodavaca, osiguranje možete dobiti na dobrovoljnoj bazi za sebe i svog supružnika ukoliko on/ona radi sa vama. Naknade: o pokriće troškova celokupnog lečenja o naknada u slučaju povrede (80% bruto zarade, u periodu od najviše 78 sedmica) o pomoć pri integraciji na poslu (uključujući i ponovnu obuku ukoliko je potrebno) o pomoć pri društvenoj integraciji i dodatna pomoć o novac za negu koju pružaju medicinske sestre/tehničari o gotovina za osiguranika i izdržavane članove porodice koji ostaju iza njega (penzija za siročad, penzija za izdržavane članove porodice koji ostaju iza osiguranika) o penzija za osiguranika

23

Više informacija možete naći kod fondova osiguranja od odgovornosti poslodavaca i fondova za osiguranje od povreda na radu u javnom sektoru (kao što su opštinska udruženja za osiguranje u slučaju nesreće). Telefon: 01805 676711 – Savezno ministarstvo rada i socijalne zaštite o http://www.deutsche-sozialversicherung.de/en/accident/index.html o www.hvbg.de o www.unfallkassen.de Osiguranje u slučaju nezaposlenosti Zakonsko osiguranje u slučaju nezaposlenosti obezbeñuje egzistencijalnu sigurnost u slučaju nezaposlenosti. Osiguranje u slučaju nezaposlenosti je obavezno za sve zaposlene u Nemačkoj. Doprinosi iznose 6,5% mesečne bruto plate i do odreñenog nivoa jednako se dele na poslodavca i radnika. Naknade u slučaju nezaposlenosti biće isplaćene ukoliko ste nezaposleni, a radili ste (i plaćali doprinose) barem 12 meseci u poslednje tri godine (ovo razdoblje će biti smanjeno na dve godine). Kako biste primili naknadu za nezaposlene, morate se prijaviti lokalnom zavodu za zapošljavanje. Molimo obratite pažnju: Trebalo bi da se prijavite čim ostanete bez posla jer će vam se naknade isplaćivati samo od dana prijave, a odlaganja bi mogla rezultirati kaznama. Naknada: Naknada iznosi oko 60% vaše prethodne neto plate i uplaćuje se direktno na vaš bankovni račun. Ako imate decu, naknada iznosi oko 67%. Dužina razdoblja tokom kog ćete primati naknadu zavisi od dužine vašeg prethodnog zaposlenja i vaših godina. Naknada je ograničena na razdoblje od jedne godine za ljude mlañe od 45 godina. Dok primate naknadu, morate se redovno javljati vašem lokalnom zavodu za zapošljavanje. Takoñe morate, ukoliko se to zatraži od vas, dokazati da tražite posao. Dodatne informacije dostupne su na: o http://www.deutsche-sozialversicherung.de/en/unemployment/index.html o Savezna agencija za zapošljavanje: http://www.arbeitsagentur.de o Savezno ministarstvo ekonomije i tehnologije: http://www.bmwi.de/ Evropski sistem socijalne zaštite Bilateralni sporazumi o socijalnom osiguranju Zemlje članice Evropske unije i Evropskog ekonomskog područja imaju dogovor o pridržavanju odreñenih propisa koji omogućavaju zadržavanje i prenošenje prava vezanih za socijalnu zaštitu. Propisi se odnose na zdravstveno osiguranje, penziono osiguranje, osiguranje za slučaj nezaposlenosti kao i usluge socijalne pomoći za porodice. Propisi omogućavaju da nijedan radnik ne ostane zakinut zbog rada u više zemalja članica Evropske unije tokom svog radnog veka: nijedan doprinos se ne gubi, štite se stečena prava i svaka zemlja mora isplaćivati penziju koja odgovara dužini razdoblja plaćanja poreza u datoj zemlji. Bilateralni sporazumi (sa zemljama koje nisu članice Evropske unije) odnose se prvenstveno na: o nemačke državljane o državljane zemlje supotpisnice sporazuma o izbeglice o osobe koje nemaju svoju državu Molimo obratite pažnju:

24

Nemačka je potpisala sporazume o socijalnoj zaštiti sa sledećim zemljama: Bosnom i Hercegovinom, Hrvatskom, Mañarskom, Makedonijom, Crnom Gorom i Srbijom. Priznavanje stranog zdravstvenog osiguranja Ako ste pokriveni javnim zdravstvenim osiguranjem u svojoj zemlji, ono vam se može priznati i od strane javnog zdravstvenog osiguranja u Nemačkoj. Proverite u vlastitoj zemlji koja ćete dokumente morati da ponesete sa sobom! Ako ćete raditi u Nemačkoj, a nemate polisu osiguranja u svojoj zemlji koja će pokriti većinu rizika, verovatno će vam trebati neki oblik zdravstvenog osiguranja. U mnogim slučajevima moraćete automatski da se prijavite u neku od osiguravajućih ustanova u sklopu nemačkog javnog sistema zdravstvenog osiguranja. Važno: Moguće je da vaše osiguranje neće pokrivati sve troškove u Nemačkoj. Pre ulaska u zemlju saznajte tačno na koje usluge u Nemačkoj imate pravo. Ako nemate zdravstveno osiguranje u svojoj zemlji, ipak ćete morati da se osigurate u Nemačkoj. Za dodatne informacije obratite se: o Fondovima zdravstvenog osiguranja o Deutsche Verbindungsstelle, Krankenversicherung-Ausland (nemačka Kancelarija za veze za zdravstveno osiguranje u inostranstvu), Postfach 200 464, 53134 Bonn. o http://ec.europa.eu/eures Korisni linkovi za zdravstvene usluge i osiguranje Nemački portal

http://www.deutschland.de/en/health.html

Informacije o zdravstvenom osiguranju, zdravstvenoj zaštiti; informacije za pacijente.

Savezno ministarstvo zdravstva

www.bmg.bund.de E-mail: info@bmg.bund.de

Zdravstvena politika

Savezno ministarstvo rada i socijalne zaštite

www.bmas.bund.de E-mail: info@bmas.bund.de Tel.: (0+49 18 05) 67 67 15

Informacije za osobe s posebnim potrebama

Socijalna zaštita ukratko (brošura) http://www.bmas.de/portal/10118/soziale__sicherung__im__ueberblick.htmlenglish.html

Nemačka kancelarija za zdravstveno obrazovanje

Bundeszentrale für gesundheitliche Aufklärung (BZgA) Ostmerheimer Str. 220 51109 Köln Deutschland +49 0221 8992-0 +49 0221 8992-300 www.bzga.de

Zdravstvene kampanje; informacije o zdravstvenim pitanjima; kontakt informacije za savetovališta

25

Savezni vladin predstavnik za interese pacijenata

www.patientenbeauftragte.de Informacije o nemačkom zdravstvenom sistemu

Nemačka mreža socijalne sigurnosti

www.deutschesozialversicherung.de Informacije o sistemu socijalnog osiguranja i pitanjima vezanim za isto

Nemačka zdravstvena mreža

www.dgn.de Internet baza apotekara i lekara

Informacije o službama medicinskog osiguranja

German medicine net: http://www.germanmedicine.net/en/healthinsuranceingermany.html Medicina u Nemačkoj: http://www.medknowledge.de/germany/ Abeceda zdravstvenog osiguranja www.abc-der-krankenkassen.de Udruženje privatnih društava zdravstvenog osiguranja: www.pkv.de Usluge medicinskog zdravstvenog osiguranja: www.mdk.de Od A do Ž o privatnom zdravstvenom osiguranju: www.private-krankenversicherung.de

Informacije o preduzećima obaveznog zdravstvenog osiguranja, organizaciji i obavezama udruženja na području medicinskog osiguranja i osiguranja za slučaj dugotrajne zaštite.

Bolnice Nemački bolnički savez: www.dkgev.de Nemački bolnički institut: www.dki.de

Informacije o zadacima i ciljevima, članovima i podelama.

Lekari Pronañi-lekara: www.arzt-auskunft.de Nemački zdravstvena kancelarija za informacije: www.deutsche-gesundheitsauskunft.de Savezno udruženje lekara: www.bundesaerztekammer.de/05/90Englisch/index.html

Pretraživač koji pomaže pacijentima da pronañu lekare, stomatologe i klinike na osnovu vrste potrebnog lečenja.

10. Smeštaj Kancelarija za stanovanje

Bundesministerium für Verkehr, Bau und Stadtentwicklung Referat Bürgerservice und Besucherdienst Invalidenstrasse 44 10115 Berlin E-mail: buergerinfo@bmvbs.bund.de Telefon: (Pon–Pet 9 – 24), (0 30) 20 08-30 6 www.bmvbs.de

Smeštaj za porodice s niskim primanjima koje subvencioniše vlada.

26

Studentski smeštaj

Savetovalište za strane studente WGcompany Suchezimmer.de Wohnheime http://www2.fz-juelich.de/gp/index.php?index=173

Pruža informacije kako najlakše pronaći smeštaj u željenom području. Zajednički smeštaj (Wohngemeins chaften – WG) i sobe u studentskim domovima

Kratkotrajni smeštaj

http://www.wohnung-jetzt.de/ http://www.mitwohnzentrale.de /

Zajednički prostori za život koje često vode studenti za studente ili mlade, a koji naplaćuju manje nego redovni agenti.

Agencije za nekretnine

Ring Deutscher Makler Mönckebergstr. 27 20095 Hamburg Tel.: 0049 (0)40-32 56 480 Fax: 0049 (0)40-32 56 48 49 www.rdm.de www.immozentral.com www.immowelt.de www.my-next-home.de www.online-immobilien.com www.handelsblatt.immowelt.de www.s-immobilien.de

Da biste pronašli agenciju ili spisak agencija za nekretnine na željenom području u Nemačkoj, treba kontaktirati "Ring Deutscher Makler", udruženje nemačkih agencija za nekretnine.

Novine Abendzeitung (Munchen) Badische Zeitung Berliner Morgenpost (Berlin) Berliner Zeitung (Berlin) Die Welt (Berlin) Dresdner Neueste Nachrichten (Dresden) Frankfurter Allgemeine (Frankfurt) Frankfurter Neue Presse (Frankfurt) Frankfurter Rundschau (Frankfurt) Hamburger Abendblatt (Hamburg) Hannoversche Allgemeine (Hannover) Kölner Stadtanzeiger (Köln) Kölner Rundschau (Keln) Kölnische Rundschau (Köln) Süddeutsche Zeitung (München, Bayern) Stuttgarter Zeitung TAZ (Berlin) Westdeutsche Zeitung (Wuppertal, Duesseldorf & Krefeld) Westfälische Nachrichten (Münster)

27

Internet stranice za traženje smeštaja

Immobilienscout24: http://www.immobilienscout24.de/ E- rent: http://www.e-rent.de/en/ Immo Welt: http://www.immowelt.de/ Immo Net: http://www.immonet.de/ http://housing.justlanded.com/en/Germany/

Baza podataka o smeštaju po kategoriji, regiji, gradu.

11. Priznavanje stranih kvalifikacija i diploma Nadležne službe: Centralna kancelarija za inostrano obrazovanje službena je agencija koja u ime Stalne konferencije ministara obrazovanja i kulture može procenjivati i priznavati inostrane kvalifikacije. Centralni kancelarija za inostrano obrazovanje daje savete i informacije ustanovama koje traže priznavanje inostranih diploma (npr. ministarstva, univerziteti, sudovi, itd.), ali nemaju pravo na samostalno donošenje odluke. Informacije i kontakti: Centralna kancelarija za inostrano obrazovanje formiralo je bazu podataka www.anabin.de koja služi kao informativno sredstvo za procenu stranih svedočanstava i sadrži veliku količinu dodatnih podataka. Informacije su dostupne samo na nemačkom. Dodatne informacije: Centralna kancelarija za inostrano obrazovanje: U sekretarijatu Stalne konferencije ministara obrazovanja i kulture u Saveznoj republici Nemačkoj (ENIC-NARIC centar) Poštanski pregradak 2240 D-53012 Bon, Nemačka Telefon: +49 228 501 264 Fax: +49 228 501 229 E-mail: zab@kmk.org http://www.kmk.org/zab/home.htm Osoba za kontakt: Dr. Peter Oberschelp – opšti poslovi, koordinacija i meñunarodna saradnja Deutscher Akademischer Austauschdienst (DAAD) Nemačka služba za razmenu studenata Kennedyallee 50 53175 Bon, Nemačka Telefon: + 49 228 882–0 Fax: + 49 228 882–444 E-mail: studying_in_germany_2@daad.de http://www.daad.de/

12. Službe za podršku Javne agencije Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova:

http://www.zuwanderung.de/

28

Integracioni Portal: http://www.integration-in-deutschland.de/cln_011/nn_282904/SubSites/Integration/EN/00__Home/home-node.html?__nnn=true

Fondacija Otto Benecke e.V. Postfach 260154 53153 Bonn Tel.: 0228/8163-0 E-mail: OBS-eV@t-online.de www.obs-ev.de

Podrška za integraciju i društvo

Savet za izbeglice u Nemačkoj Flüchtlingsrat Berlin Berliner Missionswerk Georgenkirchstr. 69-70 10249 Berlin Tel: 030-24344-5762 E-mail: buero@fluechtlingsratberlin.de www.fluechtlingsrat-berlin.de

Pravni saveti i podrška za pitanja azila i izbeglištva.

Meñunarodne organizacije

Nemačko predstavništvo Meñunarodne organizacije za migracije Charlottenstr. 17 10117 Berlin Tel.: +49 (0)30/ 27 87 78-0 E-mail: iom-germany@iom.int http://www.iom.int/germany/

Programi povratka, uslužni centar, itd.

Regionalna kancelarija UNHCR-a za Nemačku, Austriju i Češku Wallstraße 9-13 D-10179 Berlin Telefon: +49 (0)30 - 202 202 0 E-mail: gfrbe@unhcr.org http://www.unhcr.de/

Programi povratka, uslužni centar, itd.

UNO Deutsche Stiftung für UNO-Flüchtlingshilfe e. V. Wilhelmstraße 40 53111 Bon Tel.: 0228/62986-13 Fax: 0228/62986-11 E-mail: info@dsuf.de www.uno-fluechtlingshilfe.de

Uslužni centri, savetovanje, pomoć i informacije o pitanjima azila, pomoć pri dobrovoljnom povratku.

29

Evropski savet za izbeglice i prognanike http://www.ecoi.net/

Informacije o zemljama porekla s posebnim naglaskom na potrebe pravnika koji se bave pitanjem azila, savetnika za izbeglice i osoba koje odlučuju o azilu i ostalim oblicima meñunarodne zaštite

Nevladine organizacije

Amnesty International Nemačka Kancelarija u Bonu Heerstr. 178 53111 Bon Tel.: +49 (0)228 / 9 83 73-0 E-mail: info@amnesty.de http://www.amnesty.de/

Pomoć i podrška izbeglicama, tražiocima azila, migrantima i ugroženim grupama.

Caritas Nemačka Deutscher Caritasverband Flüchtlings- und Aussiedlerhilfe Lorenz-Werthmann-Haus Karlstr. 40 79104 Freiburg/Breisgau Tel.: 0761/ 200475 E-mail: schaefeh@caritas.de www.caritas.de

Pomoć i podrška izbeglicama, tražiocima azila, migrantima i ugroženim grupama.

PRO ASYL Postfach 160 624 60069 Frankfurt/M. Tel.: (+49) 69-230688 Fax: (+49) 69-230650 E-mail: proasyl@proasyl.de www.proasyl.de

Evropska mreža za azil: Informacije i forum za saradnju; pojedinačna pomoć za pravedni postupak dobijanja azila za izbeglice; pravni saveti.

Crveni krst Nemačke Carstennstr. 58 D-12205 Berlin E-mail: DRK@drk.de Tel.: +49(0)30 85404 – 0 http://www.drk.de/

Pomoć i podrška izbeglicama, tražiocima azila, migrantima i ugroženim grupama.

30

AWO: Arbeiterwohlfahrt Bundesverband e. V. Referat Migration Postfach 41 01 6 53023 Bon Tel.: 0228/ 6685-136 E-mail: dit@awobu.awo.org www.awo.de

Podrška i saveti za migrante i izbeglice

Agisra agisra e.V., Arbeitsgemeinschaft gegen internationale sexistische und rassistische Ausbeutung Ludolfusstr. 2-4 60487 Frankfurt/M. Tel.: 069/777752 E-mail: info@agisra.de www.agisra.de

Savet i podrška za žene migrante.

Exilio: http://www.exilio.de/ Refugio Munich: http://www.refugio-muenchen.de/links.php?sprache=de

Pomoć i podrška za izbeglice

Informativna mreža za pitanja azila Informationsverbund Asyl e.V. Greifswalder Straße 4 10405 Berlin Fax: 030-46793329 E-mail: kontakt@asyl.net www.asyl.net

Informativni centar

Crkvene organizacije

Diakonie Diakonisches Werk der Evangelischen Kirche in Deutschland e. V. Hauptgeschäftsstelle, Referat Flüchtlinge und Aussiedler Stafflenbergstr. 76 70184 Stuttgart Tel.: 0711/ 21590 E-mail: flucht@diakonie.de www.diakonie.de/AZZ/Flucht/index.htm

Pomoć i podrška izbeglicama, tražiocima azila, migrantima i ugroženim grupama.

Deutsche Bischofskonferenz: www.dbk.de Azil unutar crkve (Asyl in der Kirche e. V.): www.kirchenasyl.de

Informacije i pomoć vezani za pitanje azila.

Sindikati/ sindikalna udruženja

Der Paritätische Wolfahrtsverband Udruženje socijalnih pokreta http://www.der-paritaetische.de/

Stručni saveti o socijalnom radu, pravni saveti o upravljanju i ureñenju

Informativno udruženje – Azil Informationsverbund Asyl e.V. Greifswalder Straße 4 10405 Berlin Fax: (030) 46 79 33 29 E-mail: kontakt@asyl.net http://www.asyl.net

Saradnja na pitanjima migracija, azila i izbeglica

31

Fondacija Heinrich Böll Hackesche Höfe Rosenthaler Str. 40/41 10178 Berlin Tel.: +49 - 30 - 28534-0 E-mail: info@boell.de www.boell.de

Informacije o politici migracije i integracije u Nemačkoj

Savezno ministvo spoljnih poslova

http://www.auswaertiges-amt.de/EN/EinreiseUndAufenthalt/Zuwanderungsrecht_node.html

Informacije o Zakonu o imigraciji

Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova

http://www.zuwanderung.de/ E-mail: buergerservice@bmi.bund.de Tel.: (+49) 30 186 810

Informacije o Zakonu o migraciji i politici (samo na nemačkom)

Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF)

http://www.bamf.de/SiteGlobals/Forms/Sprachumschaltung/DE/Sprachumschaltung_Formular.html E-mail: info.buerger@bamf.bund.de Tel.: (+49) 911 943 6390

Informacije o migraciji u Nemačku

Savezna vlada http://www.bundesregierung.de/Webs/Breg/EN/Issues/Integration/integration.html

Pitanja imigracije i integracije

Integracioni portal

http://www.integration-in-deutschland.de/cln_011/nn_282904/SubSites/Integration/EN/00__Home/home-node.html?__nnn=true

Informativni centar

http://www.integration-in-deutschland.de/cln_011/nn_285372/SubSites/Integration/EN/02__Zuwanderer/Service/Rechtsgrundlagen/rechtsgrundlagen-node.html?__nnn=true

Zakonske osnove (samo na nemačkom)

13. Sticanje državljanstva Roñenjem: (1) Državljanstvo roñenjem: Deca stiču državljanstvo roñenjem ako su oba roditelja nemački državljani. Ako takva deca dobiju državljanstvo druge zemlje pri roñenju, imaju pravo da ga se odreknu. (2) Državljanstvo prema mestu roñenja (jus soli): Od 1. januara 2000. godine dete roñeno u Nemačkoj, a čiji roditelji nisu nemački državljani, automatski dobija nemačko državljanstvo roñenjem. Uslovi: o bar jedan roditelj legalno je živeo u Nemačkoj najmanje osam godina pre roñenja deteta o u trenutku roñenja taj roditelj je imao stalnu boravišnu dozvolu Po zakonu: Zakon o naturalizaciji Po nemačkom zakonu postoje dve osnovne kategorije naturalizacije: jedna u kojoj podnosilac zahteva ima pravo na naturalizaciju i druga u kojoj podnosilac zahteva zavisi od odobrenja vlasti. Lica koja imaju pravo na sticanje državljanstva naturalizacijom: Lica koja su došla u Nemačku kao etnički nemački povratnici mogu dobiti nemačko državljanstvo kada im se izda potvrda u skladu sa Saveznim zakonom o prognanicima. o imigranti imaju pravo na sticanje državljanstva naturalizacijom nakon što su osam godina legalno živeli u Nemačkoj

32

o stranci koji su s uspehom završili integracioni kurs mogu steći državljanstvo naturalizacijom nakon sedam godina o supružnici ili registrovani istopolni partneri nemačkih državljana dobijaju pravo na sticanje državljanstva naturalizacijom nakon tri godine zakonitog boravka u Nemačkoj. U trenutku podnošenja zahteva moraju biti u braku ili u registrovanoj zajednici najmanje dve godine. Primenjuju se i opšti uslovi za sticanje državljanstva naturalizacijom. Uslovi: o Posedovanje dozvole stalnog boravka, o Izražavanje odanosti slobodnom i demokratskom poretku o Dovoljno poznavanje nemačkog jezika o Sposobnost izdržavanja sebe i članova svoje porodice o Neosuñivanost za bilo kakva kaznena/krivična dela Dodatni uslovi: (1) Da bi osoba stekla nemačko državljanstvo naturalizacijom, mora se odreći svog ranijeg državljanstva. Izuzeci od ovog pravila jasno su odreñeni zakonom. (2) Postoje izuzeci za slučajeve posebno teških životnih uslova, naročito: o za žrtve političkog progona i priznate izbeglice u načelu se ne traži otpust iz stranog državljanstva o kada se od podnosioca zahteva ne može razumno očekivati da će udovoljiti uslovima otpusta iz svog državljanstva, uključujući nerazumne naknade ili ponižavajuće postupke za dobijanje otpusta o za starije osobe ukoliko bi im otpust iz stranog državljanstva uzrokovao preterane teškoće, a odbijanje sticanja državljanstva naturalizacijom posebno teške životne uslove o ili ako bi otpust iz preñašnjeg državljanstva uzrokovao značajne gubitke, pogotovo vezane za finansije ili imovinsko pravo. Takoñe, posebna pravila za sticanje državljanstva naturalizacijom važe za kandidate koji dolaze iz zemalja članica EU. (3) Državljani ostalih zemalja članica Evropske unije ne moraju se odreći svog državljanstva ako njihova zemlja ne traži od Nemaca odricanje od nemačkog državljanstva kako bi postali naturalizovani državljani te zemlje. To se odnosi na većinu zemalja članica Evropske unije, uključujući i one koje su joj se pridružile 1. maja 2004. godine; jedini izuzeci su Estonija, Letonija, Litvanija, Danska, Luksemburg, Austrija, Španija i Češka. Lica koja nemaju pravo na sticanje državljanstva naturalizacijom: 1) Lica koja ne poznaju nemački jezik dovoljno dobro. Od 1. januara 2005. godine lica koja su uspešno završila integracioni kurs imaju pravo na sticanje državljanstva naturalizacijom nakon sedam godina i smatra se da dovoljno vladaju nemačkim jezikom. 2) Kandidati za sticanje državljanstva naturalizacijom moraju biti sposobni da se izdržavaju bez traženja socijalne pomoći ili naknade za nezaposlene (Arbeitslosengeld II), osim kada to moraju učiniti zbog okolnosti na koje ne mogu uticati. 3) Posebna klauzula sprečava ekstremiste u sticanju državljanstva naturalizacijom, kada postoje činjenični dokazi o protivustavnoj, ekstremističkoj ili terorističkoj aktivnosti. 4) Pre dodele državljanstva, vlasti redovno proveravaju u policiji, bezbednosnim službama i službama za zaštitu Ustava postoje li takvi dokazi. Takoñe, svi podnosioci zahteva stariji od 16 godina moraju izraziti svoju obavezujuću odanost slobodi i demokratskim principima iz Opšteg zakona. Podnošenje zahteva: U oba slučaja potrebna je detaljna prijava koja uključuje različita dokumenta koja sadrže informacije o kandidatovom ličnom statusu, biografiji, trenutnom državljanstvu i preñašnjim

33

državljanstvima kao i o nemačkom poreklu. Zahtev se mora predati nemačkom konzulatu koji će ga proslediti Bundesverwaltungsamtu u Kelnu radi odluke/dalje obrade. Državljanstvo naturalizacijom stupa na snagu od dana uručivanja Potvrde o naturalizaciji kandidatu. Nadležne službe i kontakti U Nemačkoj su države pojedinačno (Länder) nadležne za obradu podataka i odlučivanje o zahtevima za sticanje državljanstva naturalizacijom. Vladino telo nadležno za ovaj zadatak razlikuje se od države do države. U većini slučajeva time se bave gradske ili pokrajinske vlasti (npr. službe koj se bave problemima civilnog statusa i državljanstvom); ako ne, te službe mogu uputiti upite nadležnim vlastima (recimo okružnoj vlasti). Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova nema pravo nadzora ni donošenja odluka koje se odnose na zahteve za sticanje državljanstva naturalizacijom. Korisni linkovi za pitanja državljanstva Savezno ministarstvo unutrašnjih poslova

http://www.bmi.bund.de/

Informacije o državljanstvu i uslovima podnošenja zahteva

http://www.zuwanderung.de/

Savremeni zakon o državljanstvu, Zakon o migracionoj politici (preuzimanje dokumenta)

http://www.bmi.bund.de/EN/Themen/MigrationIntegration/Staatsangehoerigkeit/staatsangehoerigkeit_node.html

Često postavljana pitanja

Savezna kancelarija za upravu (Bundesverwaltungsamt)

Barbarastr. 1 50735 Keln Tel.: (+49)18 88 358-0 E-mail: bva-Poststelle@bva.bund.de www.bundesverwaltungsamt.de

Za osobe koje trajno borave izvan Nemačke

14. Službe koje se bave migracijama i ostale korisne informacije Savezno ministarstvo spoljnih poslova

http://www.auswaertiges-amt.de/EN/EinreiseUndAufenthalt/Asylrecht_node.htm

Informacije o azilu

Savezna kancelarija za migracije i izbeglice (BAMF)

www.bamf.de Frankenstraße 210 90461 Nürnberg Tel. (+49 911) 943 - 4401 Fax: (+49 911) 943 – 4007 E-mail: info@bamf.bund.de

Komesar za migracije, izbeglice i integraciju Savezne Vlade

Bundesbeauftragte der Bundesregierung für Migration, Flüchtlinge und Integration Bundeskanzleramt Willy-Brandt-Straße 1 10557 Berlin Tel.: 030-4000-1640 oder 01888-400-1640

Informacije o azilu, izbeglicama i migraciji

34

Fax: 030-4000-1606 oder 01888-400-1606 E-mail: internetpost@integrationsbeauftragte.de www.integrationsbeauftragte.de

Državna policija

Bundespolizeidirektion: Koordinierungsstelle des Bundes für Rückführungsangelegenheiten Roonstraße 13 56068 Koblenz Tel.: 0261-399–0 Fax: 0261-399-218 E-mail: bpold@polizei.bund.de www.bundespolizei.de

IOM IOM Nürnberg Frankenstrasse 210 D-90461 Nürnberg Tel: +49 (0)911 / 43 00 -0 Fax: +49 (0)911 / 43 00 -260 E-mail: iom-germany@iom.int http://www.iom.int/germany/

Ambasada Albanije u Berlinu

Friedrichstr. 231 D-10969 Berlin Tel.: +49 (30) 25 93 04 – 0 Fax: +49 (30) 25 93 18 90 E-mail: kanzlei@botschaft-albanien.de http://www.botschaft-albanien.de/

Ambasada Bosne i Hercegovine u Berlinu

Ibsenstrasse 14 10439 Berlin Tel.: +49.30.814.712.10 Fax: +49.30.814.712.11 E-mail: mail@botschaftbh.de http://www.botschaftbh.de

Ambasada Bivše jugoslovenske republike Makedonije

Koenigsallee 2 14193 Berlin Tel.: + 49 30 890 69 521; Fax: + 49 30 895 41 194; E-mail: berlin@mfa.gov.mk

Ambasada Srbije u Berlinu

Taubert Strasse 18 14193 Berlin Tel.: +49-30-8957700 Fax: +49-30-8252206 E-mail: info@botschaft-smg.de

Konzulat Srbije u Minhenu

Bohmerwaldplatz 2 81679, Muenchen Tel.: +49-40-4162260 /+49-40-41622612 Fax: +49-40-4104747 E-mail: gk-hamburg@web.de

Ambasada Srbije u Dizeldorfu

Klosterstrasse 79 Duesseldorf 40211 Tel.: +49-211-2395500 Fax: +49-211-6798636 E-mail: yukonzdis@freenet.de

35

Konzulat Srbije u Štutgartu

Consulate of Serbia in Germany Taubenstrasse 4, Stuttgart Tel.: +49-711-6017060 / 60170622 / 60170671 Fax: +49-711-6494048 E-mail: gk-stutgart@t-online.de

Konzulat Srbije u Frankfurtu

Thueringer Strasse 3 60316, Frankfurt am Main Tel.: +49-69-439923 /+49-69-439924/+49-69-439925/+49-69-439926 Fax: +49-69-433149 E-mail: gkjf@aol.com