Roditelji sum u bili sitne spahije u zabacenoj provinciji, guberniji Kazanj. Sredina u kojoj je rastao bila je divlja, pohlepna I siromasna. Imao je 11 godina kada mu je otac umro. Porodica mu je sasvim osiromasila. Po zakonu se morao skolovati ali je to bilo vrlo tesko za izvesti u jednoj takvoj sredini. 1759. god. Krenuo je u gimnaziju u Kazanju kada je otvorena. Medjutim I tu su lose poducavali. Tu se istakao svojim crtezima, radjenih perom, I bio nagradjen stupanjem u gardu. Pocetkom 1762 odlazi u vojsku u Peterburg. Bio je vojnik Preobrazenskog puka. Prvo je primio podoficirski cin, a potom postao I oficir zastavnik. Zbog nemogucnosti da se prilagodi I svog svadljivog karaktera biva premesten 1777. u gradsku civilnu sluzbu. Ubrzo se sprijateljio sa general-javnim tuziocem Vjazemskim I postao deo njegove pratnje, zaposlio se u Senatu. 1778/ se ozenio Ekatarinom Jakovljevnom Bastidon. 1784. napusta I tu sluzbu. Dobija cin gradskog savetnika.

Pesme je poceo da pise u mladosti. U kasarni je pisao kratke pesme, I sastavljao pisma I molbe vojnicima I oficirima. Citao je ruske I nemacke pesnike. Trudio se da ih imitira. 70-ih godina je imao napisane basne, ode, pesme ali je sve to u najvecoj meri bilo imitirano. Samo se ponegde videla originalnost.1773. po prvi put se pojavljuje u stampi, anonimno, sa svojim prevodom proznog teksta sa nemackog jezika. 1776. izdaje malu knjigu “Ode prevedene I napisane kod planine Citalagaj” Krajem tih godina se sprijateljio sa Ljvovom, nakon cega su njih dvojica sa jos Kapnistom I Hemnicerom 1779. sastavili knjizevnu grupu (krug). Derzavin je bio tu najstariji. Ostali su bili pak obrazovaniji od njega I cesto su ga ucili.

Drugovi su dugo kontrolisali njegov rad Posebno Ljvov delimicno Kapnist Ljvov je prepravljao Derzavinove pesme I bio je centar tog kruga.

Ljvov I Derzavin su I po licnom karakteru I po karakteru svog stvaralastva bili jako razliciti. Isti tako Kapnist I Hemnicer, razlikovali su se I medju sobom ali I u poredjenju sa LJ. I D. KRUG je predstavljao jedinstvo prijatelja pesnika koji su zeleli da obnove rusku knjiz. Iako nisu bili povezani istim stvaralackim idejama. Kasnije su im se pridruzili Dmitrijev, Hvostov, Bakunjin.

1779. god. Derzavin polako pronalazi svoj samostalni put kroz poeziju. 1805. spominje da se do tada hteo ugledati na Lomonosova, medjutim nije se mogao dugo I postojano zadrzati na tim visinama svojstvenim “ruskom Pindaru raskosi”. 1779.god. bira put na kom je predvodjen uputstvima Batea I savetima prijatelja da je najbolje podrazavati Horacija. Teorija Batea, autora knjige “Umetnosti svedene na jedan princip” 1746. I “Kurs knjizevnosti” 1750. mogla je pomoci Derzavinu u podrazavanju prirode, u vecoj slobodi pesnickog dozivljaja stvarnosti nego sto je to dopustao klasicizam 18.veka.

Prijatelji su hrabrili Derzavina u tom smeru veceg poverenja u samog sebe I u svoje nadahnuce, a manje u podrazavanju obrazaca pesnika prethodnika. 1779. izlaze prva znacajna dela objavljena anonimno, u casopisu “SANKTPETERBURSKI GLASNIK” I to ode: “IZVOR”, “RODJENJE

PORFIRORODNOG DECAKA” I “POVODOM SMRTI KN. MESCERSKOG” (ali u ranijoj redakciji manje savrsenoj nego ona kasnija I poznatija) U ODI “IZVOR” (koja je sadrzala I kompliment upucen Heraskovu za izlazak “Rosiade” iz stampe) u toj odi citaoce nisu mogle da ne iznenade te zivopisne slike prirode I verno predstavljeno slikanje recima. Tu se nije toliko ugledao na Batea koliko na nemacke pesnike: Galera, Klejsta, Klopstoka

U odi “Povodom smrti kn. Mescerskog” je otkrio svojim savremenicima ne samo za njih novi dubinu filozof. misli koja objedinjuje sudbinu coveka I prirode, vec I pre njega nedostupan ruskoj poeziji LIRIZAM INDIVIDUALNE COVEKOVE DUSE. Spolja je to bila obicna oda-meditacija u duhu Heraskova. Ali snaga covekove patnje I prezivljavanja koja je izrazena u njoj, ocito ju je izdvojila za vrhunav savrsenstva Heraskovog klasicizma. Ona je zblizila Derzavina sa strasnom poezijom smrti, sa poezijom ranog engleskog romantizma koji su prihvatali I nemacki pesnici.1780-1784. pisao je odu “BOG” jedno od najznacajnijih dela. U njoj je istupio protiv ateizma franc. Materijalista 18.v. ali nikako gledajuci na to sa pozicije crkve vecoslanjajuci se na romanticarski pogled na sve I na osecaj stapanja coveka I prirode. (Tu se ugledao na rane romanticare NEmacke I Engl.)`1782. napisoa je odu “FELICA” koja ga je proslavila I svecano uvela u knjizevnost. Postao je nosilac jedne nove vestine, I to je neko vreme koristila vlada. Ta oda je dala ideju za izdavanje casopisa - I pod redakcijom kn. Daskove a pod pokroviteljstvom I aktivnim ucescem Ekatarine II pocela je da izlazi u casopisu “Sagovornik ljubitelja ruske reci” U prvom br. Izasla je oda “Felica” a ostali br sadrzali su obilje Derzavinovih pesama I svi su ga hvalili. Ta oda je ostavila tako snazan utisak jer je nov system, odredjen prethodnim Derzavinovim pesmama, bs ovde doneo pobedu. U najbolje, cini se, tradicionalnom zanru ruske poezije, u odi posvecenoj carici. A cinilo se da je tip takve ode zauvek ustanovio Lomonosov. Mnogobrojni epigone postavljali su mnostvo standardnih oda punih poznatim “pareniem” I dosadnim zanosima a sve slivene po formuli “visokog stila”. A onda se javlja pohvala carici, pisana zivom recju obicnog coveka, govori o pravom zivotu, lirski bez umetnickog naprezanja a u isto vreme je I saljiva satiricna sa crtama svakodnevnice. Jer koliko je bila pohvalna oda, bila je I satira na plemstvo. A opet s druge strane ni oda ni satira vec Slobodan pesnicki govor coveka sa visokim I niskim, lirskim I satiricnim crtama, povezanim isto onako kako su isprepletene u samoj stvarnosti.

Oda “Felica” bila je predtavljena Ekatarini a Derzavin je nagradjen. 1784.g. stupa na sluzbu I dobija mesto olonjeckog gubernatora. Vise od godinu dana je proveo u Petrozavidsku u guberniji. Ali njegova teznja da sve radi kako hoce, posvadjala ga je sa nacelnikom I namesnikom Tutolminom. Dobija premestaj u TAMBOV takodje na mestu gubernatora. I tu se ponovo zavadio sa namesnikom Gudovichem. Namesnik se zali I Derzavin biva razresen duznosti, a slucaj je predate sudu senata. Januara 1789. dolazi u Moskvu gde mora ostati do okoncanja

procesa. Prijatelji su se zalagali za njega I on biva oslobodjen tih optuzbi. Vraca se u Peterburg. 1791. postaje sekretar carice. Ekatarina je pretpostavljala d ace je Derzavin proslavljati u svojim pesmama,ali se ta nadanja nisu ispunila. D. je bio ostar u ophodjenju sa njom a I dosadjivao joj je svojim postenjem.

Septembra 1793. postavljaju ga za senatora sa cinom tajnog savetnika .Potom postaje predsednik komercijalnog kolegijuma.

Za vreme vladavine Pavla, Derzavin ce se I sa njim svadjati,a car ce ga otpustiti. Medjutim kada bude napisao odu “Nova 1797. godina” tj pohvalu Pavlu, popravice svoje ranije greske.

Za vreme Aleksandra 1802. bio je postavljen za ministra pravosudja. Ali kako je I dalje terao po svome I svadjao se sa drugim ministarima, sa senatom nakon godinu dana daje ostavku. Sacuvao je platu I polozaj na dvoru. I poslednjih 30.g. je proziveo u penziji kao bogati veleposednik: zimi u Peterburgu a leti na imanju Zvanke. Imao je 1300 kmetova.

Tada je bio I ozenjen po drugi put: Ekatarina Jakovljevna je umrla 1794. a on se ozenio sa Darjom Aleksejevnom Djakovom cije su sestre bile udate za Kapnista I Ljvova.

Derzavin je dobio sve o cemu je u mladosti samo mogao da masta I to bez dobrog obrazovanja ili nekih veza. Njegova neukrotiva volja za zivotom, mog dara koji je posedovao, energija, sve to ga je ucinilo vrlo mocnom licnoscu. Bio je vrlo cenjen I ugledan.

1790. je njegova slava porasla. Svi su ga priznavali za velikog pesnika epohe. Knjizevna mladez je gajila strahopostovanje prema njemu. A on je, uveren u svoju genijalnost, mnogo radio na svojim pesmama I usavrsavao ih. Pojavila se oda “Zauzimanje Izmaila” 1790. sa velicanstvenim tonovima, sa satiricnim notama – I bila je to nova pobeda Derzavina. 1790te godine su epoha najveceg vrhunca Derzavinovog stvaralastva. Pojavila se I oda “Velmoza” pateticna smela satira o porocnom velmozi.Tom periodu pripada I rad nad odom “Vodopad” u kojoj govori o smrti kneza Potemkina. Sredinom tih godina sve vise I bolje razradjuje kratke lake lirske stihove u “anakreontskim” odama.

Tezio je ka lepoti stila, ka izrazavanju kroz zive slike coveka, prirode, svakodnevnice. Nizao je red malih remek-dela u toj novoj formi, kao npr, “Ruske devojke”

Svi ti tokovi I vidovi stvaralackog razvitka poezije D. daje jedno veliko remek-delo “Evgeniju, Zivot Zvanski”. Tu epopeju je slikao svim svakodnevnim detaljima ali je prozeo kroz nju I duboki lirizam.

Oprobao se I u dramaturgiji. 1807-1808. g. napisoa je 3 tragedije: “Irod I Mariamna” “Evpraksija” “Mrachni”, nezavrsena je ostala “ATABALIBO ili razrushenje Peruanske imperije” 1806. napisoa je deciju komediju “Guzva Kondratjevih”. Pisao je jos I “narodne opera”: I to “Grozni ili pokorenje Kazana” “Rudari”.

Pre svih je napisao I “pozorisnu predstavu s muzikom” tj takodje operu “Dobrinja” eksperiment radjen materijalom iz pricha, narodnih pesama, ruskih narodnih epskih pesama. Medjutim njegova dramska dela nisu bila uspesna. Jesu sadrzala krasne stihove ali Derzavin nije umeo, kao lirik po prirodi, da postavi dramsku radnju.

1811. g radi na teorijskom traktatu “Rasudjivanje o lirskoj poeziji ili o odi” Trudio se da tu koristi radove ruskih I zapadnih teoreticara knjizevnosti. Medjutim to delo se pokazalo kao dosta neveshtim.

1811-1812. napisao je svoje “Beleshke” opshirnu autobiografiju, dajuci nam obilje materijala sa pouchnim opisivanjima te epohe.

1798. pod kontrolom Karamzina izdat je prvi tom “Sabrana dela” Derzavina.

1804. izlazi zbornik “Anakreontske pesme” a 1808. su se pojavila 4 toma “Sabranih dela” I jos jedan 1816.

1790.g. Derzavin je upoznao mladog Karamzina I uspostavili su dobre odnose. Ali Derzavin ipak 1804.g. pristupa grupi pisaca koji su protiv Karamzinovih knjiz. Reformi.

Januara 1815. doputovao je u “Carskoseljski licej” I prisustvovao javnom ispitu. Petnaestogodishnji Puskin je tu pred njim citao svoje pesme. “Derzavin je bio ushicen, trazio me je I hteo me je zagrliti” zapisace Puskin 18. godina nakon toga. 9. jula 1816. Derzavin umire..

U knjizhevnost je doshao iz sredine kojoj je umetnost bila nepoznata. Celog zivota je bio covek bez ozbiljnijeg obrazovanja, ali je celog zivota I pisao – I kao vojnik, I kao cinovnik, administrator, gospodin. Prakticno jet a radna surova zestoka zivotna priprema Derzavinu dozvolila da pokida nit najrazlicitijih normi pravila I sablona u sastavu poezije.

U mladosti je citao Sumarokova I Lomonosova, voleo je I Kozlovskog. Dok mu je u starosti prijao Bobrov I Zhukovski. Prevodio je Shilera, Getea, uvodio je u rusku poeziju predromanticharske elemente, motive folklore. I u 19.v. u vreme svoje duboke starosti svoje mesto je nalazio ne na polici “Klasichara” vec u sredishtu mladih snaga koje izgradjuju pushkinsku epohu. Taj pozniji njegov rad je pocheo anakreontskim odama ili “Zhivotom Zvanskim” a zavrshio se “Poligimnejom”