delicacy-6b.pdf

7/25/2019 Delicacy-6b.pdf

1/26

Branko Rosi

A TAKO JE DOBRO POELO


2/26

Naslov originala

name

Copyright 2015, Branko RosiCopyright ovog izdanja 2015, LAGUNA

BIBLIOTEKA MERIDIJANKnjiga br. 51

Kupovinom knjige sa FSC oznakompomaete razvoj projekta odgovornogkorienja umskih resursa irom sveta.

1996 Forest Stewardship Council A.C.

SW-COC-001767


3/26

Olji


4/26


5/26

I

teta to digitalni satovi ne mogu da kucaju. A damogu, bilo bi to potpuno zadovoljstvo. Barem za

mene. Oboavam kucanje sata.Pre tri godine nabavio sam stari model sata koji je

imao, kao zvono, one dve kapice nalik na medvee ui.

Nikada se nisam plaio mraka, ali sam od najranijegdetinjstva, tanije od prve veeri u kojoj sam izbaeniz roditeljske spavae sobe i poslat da se osamostalim,morao imati nonog prijatelja. Nisam pravio pitanjeoko materijala od kog je napravljen mogao je da budepliani medved, a kasnije tranzistor ili digitalni sat u

plastinom pakovanju.Kada sam plianog prijatelja otpratio u penziju,

odluio sam da ga nasledi tranzistor koji sam svake vee-ri nosio u krevet. Voleo sam noni program. Zamiljao


6/26

B R8

sam dinovsku antenu kako sa krova radio-stanice baca

vibrirajue signale koji silaze u nae tranzistore i ui.Voleo sam telefonske razgovore voditelja sa sluaocima,najave muzikih hitova, kretanje none temperature,pritiska, brzine vetra. Kasnije nisam eleo da sluamnikakve prie u spavaoj sobi, pa sam se bacio na satove.

Ovde, u bolnici u Kopenhagenu, tu je digitalni sat

iji displej deluje hipnotiki. Sat, okaen na zidu mojebolnike sobe, danonono je u pogonu. Nikada nisamrazmiljao o tome ta e bolesnicima tano vreme? Otajmingu za uzimanje lekova brinu medicinske sestre. Io posetama, ruku, veeri, terapiji Dakle, ta e bole-snicima tano vreme? Moda da bi rekli: Evo i u ovom

satu smo prevarili kosca sa crnom kapuljaom. Prevarilismo ga za punih etrnaest sati i devetnaest minuta ipred nama je jo jedna porcija vizita, lekova, infuzija,poseta rodbine

Retko mislim na kosca dok gledam u digitalni bol-

niki sat sa zelenim brojevima i datumom. Tako prolazii moja sedma no u bolnici u Kopenhagenu.Oboavam kad ugase svetlo i ostanem u veernjem

polumraku. Tada nastupa redovni bolniki lajtou sai-njen od snopa koji dolazi iz lampe u hodniku, zelenihtreptaja digitalnog sata i priguenog plaviastog mlaza

neonke podeene na minimalnu potronju struje. Sveto ini svetlosni koktel koji me pokriva poput tankogletnjeg ebeta. I gost, ogromni toranj DT, danske nacio-nalne televizije iji reflektor na vrhu svojim svetlosnim


7/26

A tako je dobro poelo 9

snopom opisuje krug nad Kopenhagenom kao da pravi

oreol iznad grada, oreol od nekoliko miliona luksa ispi-san na nonom nebu.Upravo to o reflektoru i oreolu od nekoliko miliona

luksa spomenuo sam doktoru Klasu Torstrupu tokomjutronje vizite. Toplo je prihvatio moju asocijaciju. Nijeimao ak ni onu saaljivu grimasu uz koju su ozbiljni

ljudi ozbiljnih karijera i profesija skloni da vam udelezrno razumevanja kad im ispriate neku od svojih buda-latina za koju moda samo vi mislite da je inteligen-tna. Doktor Klas Torstrup je paljivo sasluao mojemikrozapaanje o veernjem svetlu koje dolazi sa DTtornja. Moda i zato to su ono zbog ega leim u ovoj

bolnici, kao i moja karijera, sve samo ne nezanimljivii obini. Zbog toga ovaj doktor tokom vizite, kada senaemo jedan na jedan, nema onu savrenu vetakuljubaznost koju njegove kolege koriste kada ele da seotresu dosadnog pacijenta. Primeivao sam u njegovom

ophoenju dozu onoga to u Beogradu zovu rispekt.Bilo je primetno da se radi o uvaavanju osobe koja seu jednom trenutku preraunala, ili pak uloila mnogo,a na kraju dobila loe karte.

Ponekad ne sluti da te ivot ili sudbina mogu skinutikao haljinu sa vealice na sezonskom popustu u Zariili

H&M Oseao sam se upravo tako.Svako moje koketiranje sa spoljnim svetom postalo je

besmisleno. Poslednjih nekoliko dana, ivot van bolniceje slao samo treptaje iji sam niski intenzitet oseao s


8/26

B R10

vremena na vreme. Moje nove kolege iz bolnikih soba

bili su domaini, Danci, kojima su u posetu dolazili la-novi porodice, prijatelji, kolege sa posla Oni su imdonosili vesti, hajlajtmomente iz prirodnog poslovno--porodinog okruenja koje su ovi proputali zbog odsut-nosti iz normale. Kao stranac, bio sam van domaaja i

izolovan od bilo kakve komunikacije. Bio je to apsurd koji

me je zasmejavao. Moja prolost razbila se pred surovomaktuelnou trenutka. Do jue junak brojnih promocija,prezentacija, kampanja, intervjua, poslovnih sastanaka,odjednom sam bio u gotovo potpunoj izolaciji. Samos vremena na vreme dobijao sam naznake odigravanja

pravog ivota koji je uspevao da se probije ispod radara.Te male porcije realnosti nisam uvek grabio sa strau,ve kao neto to mi je sluajno palo aka.

Loe fiziko stanje u kojem sam se nalazio liavalome je estih kontakata sa ostalim bolesnicima. Osku-dnu komunikaciju obavljao sam iskljuivo sa lekarima,

medicinskim sestrama i bolnikim psihologom koji jedolazio da razbije moju tajnovitost. Mnogi pacijenti kojisu leali u bolnici znali su da izlaze odavde. Oni drugi,koji su bili prikovani za krevete, davili su se meditaci-

jom, stanjem nirvane izazvanim hipnotikim i dugim

gledanjem u scenografiju bolnikih soba. Njima, kaoi meni, spoljanji svet bio je dalek i neto to se doga-a drugima, ravan deavanjima u blokbasteru koji seprikazuje u nekom od sinepleksa na obodu Bulevara


9/26


Hansa Kristijana Andersena koji se nalazio nekoliko

kilometara odavde.Setio sam se posete ocu koji je leao na VMA naBanjici, na odeljenju za plune bolesti. Mesecima nakonposlednjeg ciklusa hemioterapije koja je oca potpunoiscrpela, njegov kancer plua bio je u poslednjem stadi-

jumu. Delio je sobu sa takoe starim pacijentom koji mi

je jednom prilikom otkrio da je tokom Drugog svetskograta bio padobranac i da se iskrcao u Italiji. Otac vedue vreme nije nita priao. Samo je dugo gledao umene dok sam mu prenosio vesti iz spoljnog sveta, kojeon nije registrovao. Bilo je to logino jer u zaustavnom

vremenu ivota i u poslednjoj sudijskoj nadoknadi sud-

bine vesti iz TV dnevnika, pa ak i one iz porodice,postaju daleke i bespotrebne. U sobi je vladala tiina.uli su se samo povremeni jecaji oca dok je menjao stra-nu na kojoj je leao i duboki uzdasi njegovog sustanarakoji je imao neku teku plunu bolest. Kiseonik mu je

dopreman crevom i onom medicinskom njukom kojase stavlja na lice.U jednom trenutku zauo sam huk koji me je naterao

da se pribliim prozoru. Dopirao je sa Radovog stadionana kojem je gostovala Crvena zvezda. Bila je to neka odbesmislenih utakmica domae lige, proglaena gradskim

derbijem. Ali na njoj je tekao ivot kog nisu bili svesnini moj otac, a ni njegov sustanar kome je upumpavankiseonik. Moj otac, doktor prava, legenda skokova samosta u reku, leao je pokoen kancerom i poslednjom


10/26

B R12

porcijom citostatika. A na krevetu do njegovog bio je

ratni heroj, padobranac koji se iskrcao u Italiji preddesant saveznika. ivot koji se odigravao na stadionunije imao mo da makar na sekund probudi ta dva ove-ka koja su se opratala od uzbuenja u ovozemaljskomformatu. Bio sam razgranienje, kao vojnik mirovnihtrupa na liniji koja deli ivot i smrt.

Ovde, u Kopenhagenu, vakuum-staklo predstavljaliniju razgranienja sa pravim ivotom. Ve danima sambio ukotvljen u dosadnu mirnou bolnikog tretmanai samo s vremena na vreme oseao sam nostalgiju zadanima slobode. Istovremeno, prepoznavao sam strahod vraanja u dnevnu rutinu, meu obaveze i zahteve

koje je podrazumevao moj posao strunjaka za reklame,medijske i politike kampanje.

Za tim poslovnim paretom ivota nisam oseaonikakvu potrebu. Zapravo, otkako sam stigao u ovu bol-nicu, moje liste elja su naglo splasnule. Moda je moj

najvei prohtev bila potreba za jo veom dozom lekovaprotiv bolova, za dodatnom porcijom morfijuma koji mije ubrizgavan kada bih poeo da pulsiram ka nepodno-ljivom bolu iz kojeg sam hteo da se iupam. Tada sudolazili deurni lekari i izdavali komandu sestrama dasaniraju nemir to me je spopadao u neredovnim naleti-

ma koji su ipak bili dovoljno esti da opravdaju rutinskikoktel za smirenje.

Ali elju za epizodom evo me, vratio sam se nisamimao.


11/26


Tokom nekoliko dana, koliko se nalazim na ovom

mestu, vie puta sam ispraao pogledom transport bole-snika koji su preminuli. Pratio sam tu kratku povorkukrajikom oka i u ogranienom vidokrugu stalno otvo-renog ulaza u moju sobu. Zapravo, vrata na njoj nisu nipostojala tako da sam imao pregled deavanja u hodni-ku, naravno u oskudnom kadru. I dok sam gledao kako

kroz bolniki hodnik guraju krevet sa telom pokojnika,redovno sam pomiljao da je taj ivotni finale krajnjeskroman in. Sve ivotne amplitude, zavretak kole,posao, roenje deteta, visoki drutveni poloaji bile sus lakoom ostavljane poput metara PVC poda koji ostajeiza tokova pokretnog bolnikog kreveta. Od trenutka

kada lekar sa funkcijom mrtvozornika unese u zapisnikvreme i datum smrti preminulog sve se ubrzava i samoje pla rodbine dogaaj dueg trajanja.

Sve ostalo je rutinski blickrig. Poev od kupanjamrtvaca, pa do transporta na grobno mesto.


12/26


13/26

II

Vrlo malo bolnikog staa bilo mi je dovoljno dasasvim jasno ponem da oseam prekid dugogo-

dinje rutine: jutarnjih kolegijuma, filter-kafe, kompletanovina Sve te stvari su bile moj redovni ivotni kori-dor i ja sam, punei znaajnim biografskim redovima

svoj CV, na putu od pripravnike larve do jednog odglavnih kreatora kampanja, uestvovao u svakodnevnimhodoaima u multinacionalne kompanije. Tanije, u

jednu od njih: u poznatu ameriku marketinku agen-ciju, advertajzing franizu u Beogradu, koja je radilakampanje za najvee svetske firme i njihove proizvode.

Glen ember, Amer i glavna njuka kompanijePollock Advertbio je oduevljen mojim prvim stidljivimpredlogom reklame za frenk-kolu, gazirani napitak pla-netarne popularnosti koji je prvi put proizveden 1968.


14/26

B R16

godine u fabrici u Oregonu, da bi se kasnije izlio u grla

svih rasa i nacija. Usledile su marketinke akcije i kam-panje, koje su oduevile advertajzing glaveine u cen-trali agencije na Petoj aveniji u Njujorku. Moje reenje inosei slogan za ovaj proizvod preuzeli su njujorke kor-poracijske poglavice i proglasili ih za glavne, a kao takvi,ubrzo su osvanuli na amerikim televizijskim kanalima,

u asopisima, na bilbordima Kao muziku podlogukoristio sam tada, a bilo je to pre tri godine, veliki hitKad kia polie tvoj krovpopularnog dueta Grem Pikoki Nil Denings, koji je u savrenoj adaptaciji, uz pljusakfrenk-kole po imaginarnom amerikom gradiu, dopri-neo kambeku ovog pia.

Ba u toj kampanji doveo sam do usijanja svoj tale-nat da recikliram poznate pop refrene i pretoim ih ureklame. Kasnije sam to koristio za reklamiranje svegai svaega, poev od krompirastih tre grickalica u dre-avoj ambalai sve do monih automobilskih brendova

ije sam automobile u reklamnim spotovima kupao uperionicama kreativnosti, pretumbavajui slatkaste sti-hove u mone slogane koji su privlaili kupce.

U svet reklama i kompaniju Pollock Advertstigaosam iz novinarstva. Jo u etvrtom razredu gimnazijepoeo sam da radim kao radio-voditelj na poznatoj beo-

gradskoj stanici BR Belgrade Road. Svoju opsesiju izpredtinejderskog perioda uspavljivanje uz tranzistor ioboavanje radija, pretoio sam u posao, i to dosta rano.Po povratku iz vojske i na prvoj godini fakulteta ve sam


15/26


postao lik kakvom sam u mladosti zavideo voditelj

nonog radijskog programa. Tu je izbrendirano mojeime: Dragan Lomi.Sada, u bolnici, celokupna karijera delovala mi je kao

folder zauvek poien u virusnom napadu na raunar.Ponekad bih osetio zavist prema spoljnom svetu od kogsam bio odvojen bolnikim vakuum-staklom. Ponekad

bih nou uspevao da ujem zvuk avionskog motora.Zamiljao sam kako se, nekoliko hiljada metara iznadmene, pogonski avionski kerozin pretvara u dugaki beligasoviti trag na nonom nebu, dok dambo-det prelaziod jedne do druge evropske kontrole leta.

Znao sam da nekoliko kilometara od mene balavci

urliu u zabavnom parku Tivoli, dok im vonja rolerko-sterom ubrzava puls i podie adrenalin. Da se negde ublizini odvijaju dejtovi tinejderskih replika bive prin-ceze dejih programa sa hipsterskim verzijama osavihtrendi mujaka, uz gustiranje napitaka za koje sam radio

kampanje. I da su u restoranima, u nekim kotlinamaposlovnih zgrada, na pauzama za ruak u toku flertovizaposlenih koji e se u kasnijim satima produiti i pre-toiti u preljubnike SMS-ove. Zamiljao sam kako ualejama hipermarketa neka supruga bira donji ve kojina blagajni plaa mu ne znajui da e ga ona obui na

tajnom sastanku s ljubavnikom u motelu u predgrau.Nekoliko kilometara od mog kreveta, u bazenima gejsaune Brenton, esnaestogodinji klinac gubi devian-stvo dok mu dlakavi mukarac grize telo, a za to vreme


16/26

B R18

njegovi matorci misle da je na probi crkvenog hora koji

se sprema za boini koncert u luteranskoj crkvi.eleo sam da to due ostanem u ovoj bolnici u Kopen-hagenu. Dovoljno je bilo samo da iz seanja izvuem

jutarnje kolegijume u mojoj firmi i trtljanje u redovnimporcijama izmeu kojih sam u odsenim gutljajima ispi-

jao filter-kafe iz automata u hodniku kompanije. Poslovi

su obavljani uz zveckanje dedlajna koji je, otkako jeglobalna kriza desetkovala angamane moje agencije,postao prava linija smrti na ijoj su ivici padali zaposle-ni, pokoeni neispunjenim obavezama ili odustajanjemklijenata. Trenutno sam bio osloboen te svakodnevneklanice u advertajzing kompaniji koja me je u poslednje

dve godine gurnula u krajnje odurne angamane u kam-panjama politikih stranaka. Umesto da radim promo--akcije za poznate brendove, sve vie sam klizio u prljavepolitike epizode gde sam tranirao rtve koje su izabralinaruioci to su agenciju i mene snabdevali zavidnim

keom. Sve vie sam boravio u lovitima navodne srp-ske elite u kojima sam spravljao zamke iji su se zubizarivali u meso njihovih politikih protivnika, kaljajuiih pomou montiranih afera i tekstova.

Jue mi je u posetu doao srpski konzul u Kopenhagenu.Bio je to ovek vrlo mlad za diplomatiju. Doao je u pratnjikratko podianog tipa, oigledno vozaa ili nekog slinogdrkadije iz ealona pomonih poslova pri ambasadi.


17/26


U jednom trenutku, pre nego to e otpoeti razgo-

vor, konzul se nadvio nada mnom i ukljuio halogenulampu ija me je svetlost oinula po oima pojaavajuiprizvuk pandurskog u atmosferi koja je obavijala ovuiznenadnu posetu. Na moju grimasu, diplomatski kreten

je ugasio lampu i svi oni ubitani luksi koji su mi opalililice su nestali.

Gospodine Lomiu, da li oseate poboljanje?Iskreno, zatiete me u pauzi izmeu dve porcije

morfijuma koje mi predstavljaju neizostavan obrok,rekao bih, s obzirom da bez toga ne bih mogao da pre-guram bolove.

Razgovarao sam sa lekarima. Oni istiu da e va

oporavak potrajati. Iskljuuje se mogunost da u nare-dnim nedeljama budete prebaeni u Beograd na leenje.Tako da za sada ostajete u Danskoj. Da li je to u redu?Da li vam moda neto fali ovde?

Fale mi mirisi. Danima ne oseam nikakve mirise.

ao mi je. Ako je za utehu, ovih dana vas je bilomnogo u medijima. Punili ste ovdanje novine. Srpskaajkula za reklame doivela nesreu u Danskoj! Bilo vas

je i po srpskim novinama i portalima. Bojim se da evas biti jo vie, dodue drugim povodom. GospodineLomiu, kod vas u jakni, upravo na garderobi bolnice,

a ne verujem da su oni hteli neto da njukaju, prona-ena je mala koliina mezadeksa Ne znam da li ese va sluaj, zbog kog ste u ovoj bolnici, vezivati za tumateriju Ne znam, ne znam


18/26

B R20

Izgovorivi tri puta ne znam konzul kao da je hteo

da zamaskira svoju nameru da me ipak oine u tomnaizgled nevetom navoenju saznanja poteklog iz de-parenja moje garderobe od strane osoblja prijemnogodeljenja bolnice. Zatim je dodao:

Lekarka je za vas rekla njegov krvotok uopte nijeedan. Ne znam, moda oni ele da opravdaju nesreu

onim to su pronali u vaoj krvi, sricao je diplomata.Ako je pria o mezadeksu u mojim depovima i krvi

delovala kao udarac koji mi je otvorio gard, onda jekonzulovo sledee izlaganje bilo kroe koji mi je demo-lirao arkadu.

Ne bih eleo da vas ba u prvoj poseti ugnjavim,znam da imate jake bolove i ne bih hteo da vam jo ija odmaem, ali postoji jedna nejasnoa. Iz DPU mi jejavljeno da ih je vaa nesrea potpuno iznenadila. Znate,ba to su istakli Potpuno iznenadila.

Radio sam nekoliko spotova i kampanja za DPU pa

ne znam ime bi ih to potpuno iznenadila moja nesrea?Iznenadila ih je zato to je, kako sam shvatio, njima

bilo stavljeno do znanja i to od vas, da se ve nekolikonedelja ili meseci nalazite na leenju u nekoj klinici uinostranstvu. Ali iz sasvim drugih razloga

utao sam.Mislim da i sami znate da je to zbog toga to je DPU

naruilac kampanje za koju ste dobili novac unapred.Mislim da vam je jasna njihova radoznalost i zbunjenost,


19/26


poto su agencije irom sveta donele vest o vaoj nesva-

kidanjoj nesrei u Danskoj.Gospodine konzule, oseam da ste i vi lan DPU?Da, ali ne nastupam kao istraitelj u ime stranke.Zapravo, vi morate da nastupite kao moj zastupnik

jer vam je u opisu posla da titite interese zemlje i njenihgraana u inostranstvu, a ja sam upravo to graanin

Srbije u inostranstvu.Ja vas ne napadam, gospodine Lomiu. Samo sam

eleo da vam prenesem ono to mi je javljeno iz centraleDPU u Beogradu. To je sve. Ne elim da vas dodatnouznemiravam, ali e sve ovo moda doneti i neku istra-

gu. Pazite, gde je novac koji nestaje, tu je i istraga.Novac koji nestaje?, glumio sam iznenaenost.Oni smatraju, dakle DPU veruje, da je njihov novac,

uplaen vama radi angamana za kampanju, nestao, ilida ste ga utroili na sopstveno leenje koje ipak niste pri-

javili na vreme. Ili Da ostavimo mi te prie za kasnije,

razgovaraemo kada vam bude bolje. Neprijatno mije da, dok vas gledam u zavojima, razgovaramo o timstvarima. Drago mi je bilo, gospodine Lomiu. Nadamse da e, kada se naredni put vidimo, vae stanje bitiumnogome bolje nego danas i da

Znai, ne planirate uskoro da doete Poto neverujem da e moje stanje drastino odskoiti naboljeu sledeih nekoliko dana.

Ne, ne, ne Sigurno e to biti uskoro.


20/26

B R22

Poslednju reenicu srpski konzul je izgovorio zauzi-

majui gard u kom je bila primetna oigledna spremnostza to bri odlazak iz mog bolnikog boksa. Poto senismo mogli rukovati, mladi diplomata je zamahnuo

visoko rukom kao da je takvim pokretom hteo da poka-e izuzetnu srdanost. I njegov voza je uputio pozdrav,ali mnogo diskretniji i oigledno kurtoazan.

Priseajui se pojedinih segmenata susreta sa srpskimdiplomatom nisam mogao da zanemarim veliku zabri-nutost. Sve to mi je uvrstilo elju da to due ostanem ubolnici, jer mi se ovih nekoliko kvadratnih metara uinilokao jedini azil. Pogledao sam u crveno dugme za pozivmedicinske sestre. Razmiljao sam da li da zatraim da me

natankuje novom dozom morfijuma. Nisam bio siguranda li su stari i gotovo stalni bolovi proradili posle izvesnepauze na koju ih je naterala iznenadna poseta.


21/26

III

Apre tano tri meseca i dvadeset etiri minuta nala-zio sam se u Queen Hermelinhotelu u Brajtonu i

konzumirao poslednju no etvorodnevnog boravkana Kongresu medija i marketinga na koji me je poslalaagencija Pollock Advert. Bili su to redovni skupovi na

kojima su globalne poglavice advertajzinga otkrivale iobjanjavale koridore savremenog marketinga. Nekolikoizuzetnih likova dralo je poseena predavanja dok suiza njihovih tela i iznad lobanja bila raspuknuta i u gra-fikone sloena polja piksela odaslatih sa turbo modernihtableta. Predstavljali su aparate za odravanje ivota

posustale svetske privrede kojima su inenjeri propa-gande spasavali dinosauruske brendove a time i struku.Dokazivali su da je advertajzing neophodan u danimakada planetarna ekonomija rope u predsamrtnom


22/26

B R24

gru i u epohi u kojoj berze vrite, a brokeri dobijaju

infarkte bre nego to skokovi i padovi akcija stignu dase auriraju.Poslednjeg dana u Brajtonu, posle ruka, na TV-u

se prikazivala neka od repriza serije Mad Menkoja jebila popularna meu advertajzing grlima u Beogradu.Zaposleni u marketinkim agencijama pratili su je usled

infekcije koju je posejao neko od pametnijih meu njima.esto sam u ovoj seriji prepoznavao surovost adver-

tajzing okolia. Pripravnici su se u kancelarijama kompa-nije oseali kao srne u bekstvu. Kao da preskau lovakeklopke izbegavajui da im se metalne kande zariju unoge i iscepaju im fino tkivo. Ja sam se na poetku tre-

sao od kolegijuma i unakrsne vatre predloga i kritikakampanje. Ginuo sam od stresa kada bi me spopadalesumnje tokom stvaranja reklamne oblande brenda uembrionalnoj fazi. Saplitao sam se o podmetanja, gram-zivost, krae ideja Ali vremenom sam ovrsnuo poput

elinih nosaa zakupljenih dambo-bilborda agencije ukojoj sam radio. Silovitou ideja kosio sam konkurencijupoput bentlija koji u strahovitom galopu na auto-putuostavlja slabije maine kao take na horizontu.

Osnovna slabost sujeta, ukrupnjavala se, mada samje opravdavao stadijumom epidemije u svakoj marketin-

koj agenciji. U dva sluaja pesnicama sam raspucavaokolege u kancelarijama tapaciranim haj-tek scenogra-fijom. ak sam u jednom od ta dva incidenta cimeruiz ofisa zario hemijsku olovku u venski sistem iznad


23/26


ake. itav sluaj opasno je flertovao sa otkazom ali su

glaveine firme odluile da zamure jer sam uknjiio vedve monstruozno uspene kampanje koje su kaparisaliinternacionalni ogranci i korporacije.

Moja kreativnost je uvaavana od eksperata brane,ali ipak nisam osetio nikakav korporativni patrioti-zam. Tanije, bolelo me je za sve te oseaje pripadnosti

firmi. Prezirao sam ispijanje alkohola sa kamaradimaiz kompanije u finiu nagomilanih poslova ili na pau-zama tokom kojih nisam mogao da ih izbegnem jer bimi se priljamili pre nego to bih stigao da mugnemu osamu. Prezirao sam trtljanja o poslu, konkurenciji,izgledima i prilikama na advertajzing horizontu u kom

sam video samo kintu za plaanje zadovoljstva.Kako su svi veliki poslovi neizostavno zahtevali nepre-

kidan flert, pa ak i vrst zagrljaj sa vladajuim politi-kim strukturama, stranake gubice su svakodnevnopromicale agencijom inei njen inventar. Taj striptiz

moi kojem sam bio izloen meu staklenim zidovimaagencije bio je stalan i ve gotovo nepodnoljiv.Naravno, bile su neizbene i poslovne veere ti

neizostavni rituali takozvane srpske elite s kojom sammorao da srem viski ili kakvo drugo pie dok smosklapali dilove za poslove i angamane. Gledao sam kako

glaveine kompanije insistiraju na prisnosti s politia-rima, glade njihovu narcisoidnost, uivaju u projekciji

vlastite moi napabirenoj iz kontakata sa stranakimprvacima. Gledao sam i kako se uz kanapee, malene


24/26

B R26

komade rotilja i ekskluzivnih sireva i unikatne sala-

te, pred politiare dovode pripravnice agencije kako biolakale sklapanje poslova. Te muenice su to doivlja-vale ne kao degradaciju, ve kao jedinstvenu prilikuda moda zauvek napuste svoje produene studentskeivote u iznajmljenim sobama. Nisu oseale nikakvoponienje zbog toga to su ih politiari konzumirali s

nogu, poput kanapea. Ili to su paradirale svojim aduti-ma pred zadriglim stranakim prvacima i bile izloenekao komadi junetine na ovalima.

Gledao sam ih kako odlaze na ove veere u seksiarapama i majiicama kupljenim na snienju u robnojkui Nonalandna Ceraku.

U pauzi od ljake trudio sam se da dekontaminiramvee od sumornog dana i na druge naine. Po pristizanjutoplih veeri smirivao bih se sedenjem na terasi stanana Konjarniku i buljenjem u farove automobila koji seslivaju od naplatne rampe Bubanj potok du auto-puta

ka Beogradu. U tim i slinim trenucima gasio bih raz-draljivost radnog dana.U oputenijim korporacijskim periodima, kada bi

kampanje odlazile u fade out, troio sam ravnoprav-no organe tela na instant veze i turbo izlaske zainjenesvakakvim sredstvima koja bi mi pomogla da preguram

no u petak na subotu, posle ega sam subotnje podnedoekivao sa metalnim ukusom u ustima i stranomglavoboljom za koju sam iz novinskih saveta saznao daipak nije migrena.


25/26


U napadima preispitivanja i elje za proienjem

pronaao sam sopstvenu ispovedaonicu u kojoj samskidao naslage gramzivosti, hedonizma i jurcanja zakarijerom. Ne, to nije bila nikakva crkva od cigala imaltera kroz ije pore prodire tamjan. Moja crkva subili novinski tekstovi kojima sam s vremena na vremepodseao one to su me znali iz perioda pre advertajzing

ivota na beskompromisno suoavanje s drutvenimanomalijama i idiotlucima modernog konzumentskogpopulizma u kojem se guila planeta. Napadao sam bro-kersko carstvo, te bankarsko-berzanske enklave pohlepei arogantne budale koje rade u njima koristei apstraktninovac klijenata za svoje i firmino klaenje. Obrauna-

vao sam se s politiarima, iako bih ponekad iz centralastranaka dobijao signal da prestanem zbog sukoba inte-resa jer sam sve vie bio uvlaen u njihove kampanje.Naalost, privatni ivot se nije mogao ba odvojiti odposlovnog koji mi je, uostalom, i plaao luksuznu pri-

vatnost. Ponekad bih dobio i opaki onlajn komentaronih koji su me etiketirali kao dvolinog oveka kojimefistofelovski koraa ivotom i koji zato nema pravada osuuje olo, jer zapravo radi s takvim sojem ljudi,pa je ak postao i njegov neizostavni deo. Ipak, bilo je

vie onih koji su se oduevljavali mojim otrim jezikom

i otrovnom tastaturom s koje sam slao pakete oporihkritika dananjem svetu.

Ti novinski lanci u kojima sam spirao grehe iz pro-fesionalnog ivota bili su neka vrsta tri puta Oena i


26/26

B R28

jednom Zdravo Marijo ili savreni branik od realnosti

koju sam sve manje mogao da opravdavam.Trenutna stvarnost bila je povratak u Beograd i pri-prema za sastanak sa DPU.

Svaki moj povratak sa putovanja bio je krcat setom.ak su mi i aerodromi izgledali drugaije prilikom odla-zaka i povrataka. Departures delovi vazdunih luka bili

su odeljci sree koja se prosipa i oekuje da je zgrabitedu mermernih aerodromskih podova i tamo dalje kadizaete kroz staklena vrata koja otvara foto-elija i gdevas oekuje atl bus. S druge strane,Arrivals boksovibili su oblast iznenadnog raskida sa sreom i okonanjeputovanja o kojem ste u ofisu sanjali mesecima i koje

je pomagalo da premostite sve one odurne trenutkei trabunjanja kolega na poslu, jer je bilo lake gutatisranja u oekivanju odlaska na destinaciju na kojoj takorporacijska proseravanja vae koliko i valuta zemljeiz koje dolazite.

delicacy-6b.pdf

Documents