Dekameron je delo Djovanija Bokaa, nastalo u humanizmi I renesansi. To je knjiga o deset dana, zato nosi ovaj naziv. Kompozicija Dekamerona je specifina: sastoji se od ukupno 100 novela. Svakog dana neko od deset likova pria po jednu priu. Bokao u predgovoru kae da je Dekameron namenio enama da im bude uteha. Osim toga, predgovor je vaan jer pisac tu objanjava i sviju poetiku: on smatra da knjievnost treba da zabavi i poui. Okvirna novela je veoma vana jer se tu upoznajemo sa radnjom i likovima. U njoj se govori o prianju prie. Radnja se dogaa u Firenci 1348. godine. Firencom vlada kuga. Opis kuge je dat realistiki, vidimo tela u raspadanju i opis ljudskih reakcija na kugu. Pratimo kidanje svih drutvenih i ljudskih veza: deca nede da brinu o roditeljima da se ne bi zarazili, sluge naputaju gospodu, neki se okredu crkvi,a neki pak razbludnom ivotu i uivanjima. U crkvi se sredu sedam devojaka i tri momka: Pampineja, Filomena, Fijameta, Eliza,Nejfila,Laureta, Emilija, Dioneo, Filostrato, Panfilo. Oni reavaju da zbog kuge napuste Firencu i u selu pronau neko mesto za uivanje, u kome de ugodno prekradivati vreme uz priu. Svakog dana se bira kralj ili kraljica, koja odreuje temu prie i na kraju svakog dana pevaju po jednu pesmu. Prvog i devetog dana je tema slobodna,a ostalih dana postoji zadata tema. I dan- slobodna tema Pria o gospodinu apaletu je izuzetno zanimljiva jer se radi o zloincu, secikesi, razbojniku koji je doao kod svojih prijatelja da im pomogne u uzimanju novca od drugih ljudi (re je o uterivanju dugova). Ipak, na glavnu junak se razboli,a njegovi prijatelji ne ele da u njihovoj kudi umre zloinac. Zato se on pretvara da je dobar ovek i prilikom svete tajne ispovesti pred smrt lae svetenika. Re je o parodiji srednjovekovnog anra itija: na zloinac umire kao svetac. Sve je izokrenuto: avo umire kao svetac. Banalizujudi neke grehove, ( kae da mu je najvedi greh to pljuje u crkvi, da je samo jednom u ivotu uvredio majku)on u stavri ismeva crkveni kler i pokazuje ono to je u celom Dekameronu veoma vano,a to je da su i svetenici iva bida. Nema osuivanja u Dekameronu. Niko se ni za ta ne osuuje i pisac za svakoga ima razumevanja.

II dan o ljudima koji su zapali u nepriliku,ali se sve dobro zavrilo. Pria o trgovcu Rianldu, koji se molio svetom Julijanu, zatitiniku trgovaca za miran put. Umesto toga razbojnici su ga opljakali. Ipak, on nodu stie do kude udovice, koja ga ugosti i posle nodi provedene sa njom njegov tovar mu vlasti vradaju. Dakle, molitva ga umesto do mirnog puta dovodi do zadovoljenja telesnih elja,a jo dobija i svoj prtlajg nazad. I ovde vidimo neku vrstu parodije molitve.

III dan o ljudima koji su svojom domiljatodu povratili izgubljeno ili stekli ono to su eleli

Pria o Masetu koji je otiao u manastir da bi mogao da zadovolji svoje telesne potrebe i da bi imao lep ivot. Masetova domiljatost je u tome to je on zdrav mladid i zna da kao takvog ga nede primiti u manastir. Zato se on pretvara da je nem i budalast i onda ga primaju. On bludnii sa svim opaticama i

igumanija manastira ga otkriva. Ona ga odvodi u svoju sobu. On joj kae da se sada desilo udo i da je on upravo sad progovorio. Bokao se izmotava tu jer se dovodi u pitanje samo boje udo. Na kraju Maseto dobro iskoristi svoju mladost, naivi se na raun manastira. Kasnije kad odlazi iz manastira kae da je Hrist milostiv kad dozvoljava da mu neko nabija rogove. Vano je napomenuti da Bokao ne kritikuje opatice nego razume njihovu potrebu za telesnodu i intimnim ivotom. U Dekameronu se kritikuje samo ono to se protivi ljudskoj prirodi jer se smatra da ovek treba da ivi u skladu sa priordom i svojim potrebama.U Dekameronu se mea komino sa traginim, uzvieno sa niskim.

IV dan je tema o traginim ljubavima. Pria o knezu Tankredu, njegovoj derki Gizomondi i njenom voljenom Gviskardu. Tankredo je plemenitog porekla,a Gviskardo nije i zato otac brani derki da bude u vezi sa njim. Ovde se javlja sada jedan drugaiji koncept ljubavi jer Gviskardo nije plemenit po poreklu, nego po karakteru. On voli Gizomondu i za nju daje svoj ivot, njen otac ga ubija. Njen otac je brutalan i daje joj teglu sa Gviskardovim srcem,a ona ispija otrov iz njega. Tek kada ostane sam otac shvata ta je uradio i kakvu tetu je napravio, ispreivi se ljubavi dvoje mladih.

Vdan je tema o ljubavima koje su posle mnogo prepreka uspele da se ostvare.

Pria o Martuciju i Konstanci, koji nisu mogli da budu zajedno jer je on bio siromaan. On odlazi na brod da bi zaradio dovoljno novca,ali ga zarobe gusari i odvode ga u Tunis. Ona eli da se ubije,ali ne sme jer je to smatrano za veliki greh i seda u amac. Voda je odvodi ba do Tunisa gde je neka ena ui da plete. Na dvoru se sastaje sa Martucijom, koji dobija visoki in u vojsci jer je domiljatodu pomogao kralju da pobedi u ratu i njihova ljubav se sredno zavrava.

VI dan se govori o onima koji su zgodnom dosetkom vratili nekome milo za drago ili spremnim odgovorom izbegli gubitak i opasnost. Pria o gospoi Oreti, koji neki vitez vodi u etnju. On eli da joj pria priu,ali je veoma lo pripoveda i ona mu kae da vie ne eli da eta sa njim. Sa poetike strane je ova pria vana za Dekameron jer govori o potrebi da se pria pria na lep nain.

VII dan je tema o enama koje varaju mueve, neki od nnjih saznaju,a neki ne. Gospa Tesa ima ljubavnika koji dolazi kroz vinograd kod nje kad njen mu nije tu. Ona mu daje znak tako to okrene u bati magaredu glavu u odreenom pravcu. Jednom je zaboravila da okrene glavu i

ljubavnik je nodu doao iako je njen mu bio kod kude. Poto shvati da je ljubavnik iza vrata, ona se pretvara da izgovara molitvu, koju je navodno ula od jedne pustinjakinje. Naravno, re je o parodiji molitve koja predstavlja ifrovan govor u kome ona poruuje ljubavniku da ode.

VIII dan tema je o alama Ovo je pria o vojniku-pladeniku Gulfardu.Njemu se dopadne ena njegovog prijatelja i bogatog trgovca.On joj alje poruku o svojoj ljubavi,a ona kae da de ga usrediti sa 200 forinti. On pozajmljuje novac od njenog mua i ona mu uzima taj novac, namagarivi ga. Nejfila, koja pria priu osuuje ene koje se daju za novac i kae da sudija treba da budu otre sa njima.

IX dan je slobodna tema Pria o opatici koja je zgreila u manastiru sa nekim ovekom,a igumanija manastira je juri sa mukim gadama na glavi. Ovde je re o tome da Bokao kae da je telesnost neto prirodno i to podvlai time to na kraju igumanija uspostavlja novi red u manastiru, dozvoljava seksualne odnose,ali da se to krije.

X dan je o onima koji su bili velikoduni.

Pria o gospodinu Rueriju i panskom kralj koji je hteo da pobedi sudbinu. Pitanje srede je vano u Dekameronu i to vidimo ba u ovoj prii. Iako je Rueri zasluio nagradu od kralja, on bira koveid pun peska jer nije imao srede. Ipak, poto kralj rei da bude velikoduan on mu poklanja i koveg pun zlata.

Promodurnost vlada Dekameronom. Bokaovi junaci nisu ni dobri ni loi. Njih odreuje inicijativa, lini izbor utie na njihovu sudbinu. Oni predstavljaju reakciju na srednjovekovni nain ivljenja koji je bio pod okriljem strogih zakona crkve i nije dozvoljavao ljjudima da vode prirodan ivot.