S R E D A , 2 2 . j u l 2 0 1 5 , b r o j 6 5 0 5 , g o d i n a X I X , c e n a 4 0 d i n , 2 0 d e n , 1 K M , 0 , 7 E U R ( C G ) , 0 , 7 E U R ( S L O ) , 5 k u n a , 1 , 2 E U R ( G R ) www.danas. rs

Publikacija Nacionalne slu`be za zapo{ljavanje

DANAS DODATAK - DVOBROJ

SPECIJALNI DODATAKU SUBOTU SVE O GITARIJADI NA OSAM STRANA

Beograd - Verujem u koncept identite-ta koji se preklapaju. Mo`ete biti Ne-mac i Evropljanin. Moj dom je DonjaSaksonija. Ponosan sam Nemac i gra-|anin Nema~ke u kojoj sam slu`io voj-sku. Svestan sam svojih britanskih i{kotskih korena. Nacionalizam je stvarpro{losti, i ujedinjena Evropa je odgo-vor na sve gre{ke koje smo ~inili. EU jeza Nema~ku mirovni proces.

Znam koliko je te{ko pomirenje naovim prostorima, ali ~vrsto verujem da}e do njega do}i - rekao je izvestilacEvropskog parlamenta za Srbiju DejvidMekalister, podeliv{i tako li~no shvata-nje i ose}aj o EU sa brojnim novinarimakoji su do{li na ju~era{nji brifing „Izazo-vi za Srbiju u predstoje}em perioduevropske integracije“. Susret specijalnoggosta Danasa sa predstavnicima medijaodr`an je u Media centru. Na konferen-ciji su govorili Radomir Li~ina, uredniki jedan od osniva~a Danasa, i Zoran Pa-novi}, glavni i odgovorni urednik lista.

Strane 2-3

Slobodan P. Simonovi}, profesor na Univerzitetu Zapadni Ontario, za Danasgovori koliko je Srbija prilagodljiva globalnim klimatskim promenama

I neizvesnostmora da se planiraU Srbiji su od 2000.godine od prirodnihnepogoda naju~estalijebile poplave i ekstremne temperature

Strane 14-15

Premijer Srbije Aleksandar Vu~i} sasta}e se danas sa predsedavaju}im i ~lanovima Predsedni{tva BiH Draganom ovi}em, Mladenom Ivani}em i Bakirom Izetbegovi}em

Bosanska trojka sti`e u Beograd

Strana 2

Izvestilac Evropskog parlamenta za Srbiju kao specijalni gost Danasa tokom posete Beogradu u~estvovao na brifingu za medije

Dejvid Mekalister: Buditedobri Srbi i dobri Evropljani Regionalna saradnja i dobrosusedski odnosi ~ine su{tinski deo procesa ka EU

Novi susret: Sa sastanka u Sarajevu

Bo`idar Maljkovi} o mladim Srbima, {ampionima Evrope, i glavnom ko{arka{kom problemu u na{oj zemlji

Dr`ava dapomogneda talentiostanu Strana 25

Srpski film „Pored mene“ premijerno prikazan na 62. pulskom filmskom festivalu

Pri~a o komunikacijibez interneta

Strane 16-17

Foto:

Stan

islav

Milo

jkovi}

Foto:

FoNe

t Vlad

a Srb

ije

15terazijes r e d a , 2 2 . j u l 2 0 1 5 .

14

Slobodan P. Simonovi}, profesor na Univerzitetu Zapadni Ontario i direktor u Institutu za smanjenje katastrofalnih {teta u Londonu, za Danas govori o globalnim klimatskim promenama

I neizvesnost mora da se planiraPrema indeksu koji pokazuje koliko je pojedina dr`ava osetljiva na klimatske promene i koliko su vlast, dru{tvo i ekonomija te zemlje u stanju da se nose sa globalnim rizicima, Srbija se nalazi na 58. mestu po osetljivosti i 73. po spremnosti da odgovori na globalne neizvesnosti

Danas postoji velika saglasnost u tomeda }e klimatske promene izazvati ve}uu~estalost ekstremnih posledica kao {tosu poplave, su{e, klizi{ta i po`ari. Pre-vencija katastrofa i ubla`avanje njihovihposledica postaje prioritet na najvi{impoliti~kim nivoima i u me|unarodnimorganizacijama.

U Srbiji su od 2000. godine od prirod-nih nepogoda naju~estalije bile poplave(53 odsto) i ekstremne temperature (27odsto), zatim slede zemljotresi (13 odsto)i epidemije (sedam odsto). Prema jednomme|unarodno komparativnom (GAIN)indeksu koji pokazuje koliko je pojedinadr`ava osetljiva na klimatske promene ikoliko su vlast, dru{tvo i ekonomija te ze-mlje u stanju da se nose sa globalnim rizi-cima, Srbija se nalazi na 58. mestu po ose-tljivosti i 73. po spremnosti da odgovorina globalne neizvesnosti. Me|u prvih de-set su sve skandinavske dr`ave, a tu su iVelika Britanija, SAD i Nema~ka.

Razgovor na ovu temu vodili smo saprofesorom Slobodanom P. Simonovi}emsa Univerziteta Zapadnog Ontarija u Ka-nadi, koji je u Beogradu odr`ao predava-nje povodom izlaska publikacije „VODESRBIJE - u vremenu prilago|avanja na kli-matske promene“ u izdanju Agencije za

za{titu `ivotne sredine (Ministarstvo po-ljoprivrede i za{tite `ivotne sredine). Zaovu publikaciju prof. Simonovi} je napisaouvodno poglavlje koje govori o novom pri-stupu upravljanja vodnim resursima uslo-vljenom globalnim promenama. Razgo-vor vo|en istog dana zapo~eli smo glav-nim porukama sa samog predavanja.

Rekli ste da predavanja zapo~injetezaklju~cima da bi oni koji ne mogu daostanu do kraja ~uli {ta je glavna poru-ka, pa vas pitamo koje su glavne poru-ke dana{njeg?

- Prva poruka je da globalne prome-

ne modifikuju probleme upravljanja vo-dama ~ine}i ih daleko kompleksnijim.Ta kompleksnost zadire u niz oblasti ko-je nisu do sada uobi~ajeno tretirane uprocesima upravljanja vodama i zbogtoga je neophodno preispitati i aktuel-nost metodologija koje su na raspolaga-nju i praksu koja ih primenjuje u upra-vljanju vodama. Kompleksnost poti~e izzahteva uklju~enja interakcije prirodnih,dru{tvenih i tehni~kih sistema, odnosnokako infrastruktura, ljudi i dru{tvo uti-~u ili su pod uticajem onoga {to se de{a-va sa vodom. Druga poruka je da se sao~iglednim globalnim promenama po-ve}ava neizvesnost koja je posledica ilikvaliteta podataka i informacija koje suna raspolaganju ili znanja koje je neop-hodno da se te informacije interpretira-ju, primene u praksi i iskoriste da se naj-efikasnije upravlja vodama.

Na koji na~in su informacije o glo-balnim uticajima i regionalnim priti-scima u `ivotnoj sredini povezani sapove}anjem neizvesnosti i dono{e-njem odluka? Mo`ete li nam dati nekeprimere?

- Upravljanje rizikom je vezano za po-ve}anje neizvesnosti zbog toga {to sve od-luke koje se danas donose u vodoprivrediili u vodoprivrednom planiranju mora}eda se donose pod uslovima pove}ane ne-izvesnosti. Zna~i dono{enje odluka morada se promeni, kako bi oni koji su birani

na politi~kim i drugim pozicijama dono-silaca odluka prihvatili na~in razmi{ljanjakoji nosi tu dozu neizvesnosti a koja jeproizvod raspolo`ivih informacija i ras-polo`ivog znanja za re{avanje problemakoji su pred nama. Smatram da se upra-vljanje rizikom mo`e iskoristiti kao jednaod metoda za prilago|avanje globalnimpromenama. Ovde je dobar primer onokroz {ta je Srbija pro{la lane. Rekordnepadavine na tri merne stanice od njiho-vog postojanja, ogromna {teta od poplavaizmerena u milijardama evra, poplavljenveliki broj administrativnih jedinica, sru-

{en veliki broj ku}a, o{te}en jo{ ve}i, vi{eod 700.000 stanovnika je na neki na~inpogo|eno poplavama, a u regionu i prekodva miliona. To je ilustracija tog lokalnogdomena u kome sada treba na}i re{enja ivideti kako se u budu}nosti mogu {tetesmanjiti, kako uticaj takvih ekstremnihdoga|aja mo`e da se koliko-toliko kon-troli{e i njegov negativni ekonomski efe-kat umanji. To je bila lokalna manifesta-cija posledica globalnih promena. Razlogza{to umesto klimatskih promena govo-rim o globalnim promenama je {to semodifikacijom hidrolo{kog ciklusa me-njaju fizi~ki uslovi u kojima se voda for-mira i zatim to diktira promenu uslovapod kojima treba tom vodom upravljati.

Klima se menja i svet se menja. Ka-kve odgovore imamo u vidu reakcijana ove promene?

- Jedna od vrlo zna~ajnih ilustracijaklimatskih promena je promena global-ne temperature koja je o~igledno u po-rastu. Za Kanadu je ovo vrlo zna~ajno.Ako uporedimo povr{inu Arktika podledenim pokriva~em iz septembra 1979.i 2012, smanjenje povr{ine pod ledomiznosi otprilike 30 procenata. Zna~i za23 godine je na Arktiku nestala tre}inapovr{ine pod ledom. Na predavanjusam pokazao sliku ulovljenog belog me-dveda 2006. godine na severu Kanadekoji nije bio beli medved, nego me{avi-na belog medveda i grizlija. Kada je ulo-vljen, ura|ena je DNK analiza i konsta-tovano je da je to ve} druga generacijame{avine izme|u grizlija i polarnog me-dveda, a te dve vrste nikada nisu delileoblast u kojoj su ivele. Lovci i stanovni-ci severne Kanade ve} imaju ime za ovogmedveda, on se zove grolar - grizli i po-lar, nova vrsta koja je nastala promenomuslova u regionu. Posledice globalnihpromena i globalne promene koje sampoku{ao da ilustrujem se manifestuju ikroz promene vodnog re`ima, kroz in-tenziviranje ekstremnih doga|aja naobadve strane, su{e i poplave, kroz pro-mene raspolo`ive koli~ine vode za po-trebe stanovni{tva, za potrebe poljopri-vrede, industrije, a i kroz promene kva-liteta vode, koji se vrlo ~esto zanemaru-je. Sve ove promene su od velikog zna-~aja na globalnom nivou da zahtevajukrajnje ozbiljan modifikovan pristupupravljanju vodama. Moj predlog je mo-

difikacija pristupa koji bi na neki na~inomogu}io da se vodnim resursimaupravlja na integralan na~in, da se ade-kvatno reprezentuje i predstavi ta kom-pleksnost sistema i novih problema, dase dinamika u prostoru i u vremenu opi-{e na najadekvatniji mogu}i na~in i da seneizvesnost koja postoji u informacija-ma i znanju direktno ugradi u proces

upravljanja sa o~igledno zna~ajno ve}imte`i{tem na procesima adaptacije ili pri-lago|avanja na promene u pore|enju saprocesima modifikacije uzroka global-nih promena koji nije u rukama pojedi-naca. Direktno uklju~ivanje rizika i di-rektno preno{enje neizvesnosti u procesupravljanja vodoprivredom je zna~ajandeo ovog novog pristupa. @eleo bih tusamo da pomenem dva aspekta. Jedan jeda je ta neizvesnost koja je vezana za vo-doprivredne probleme ima dvostrukikarakter, dualni karakter. Prvi je objek-tivni rizik koji nanosi {tetu, ru{i ku}e,ubija ljude, a drugi je subjektivni, odno-sno na{a percepcija ili kako mi vidimo

rizik koji je direktno vezan za li~no isku-stvo. Neko ko je pro`iveo ili `iveo krozpoplavu sasvim druga~ije gleda poplavukada se slede}i put dogodi. U demokrat-skim dru{tvima je na`alost subjektivnirizik daleko zna~ajniji u procesu dono-{enja odluka zato {to je demokratski iz-bor politi~ara mnogo vi{e motivisan na-{im li~nim vrednostima i iskustvom. Na

taj na~in subjektivni rizik postaje meha-nizam koji mnogo vi{e defini{e priorite-te politi~ara u njihovom procesu dono-{enja odluka. Objektivni rizik dolazi nadrugo mesto, a on je od daleko ve}egzna~aja za iznala`enje pravih re{enja.

Izneli ste teorijske osnove kako jemogu}e odgovoriti na zahteve global-nih promena i formulisati komplek-san vodoprivredni problem i na}i na-~in kako da se taj problem re{i. Mo`e-te li nam dati neki primer?

- Radili smo studiju koju za grad Lon-don u Kanadi i glavna svrha je bila da sena|e uticaj poplava izazvanih klimat-

skim promenama na gradsku infra-strukturu. Zadatak je bio da sistematizu-jemo uticaj klimatskih promena na tusredinu, a zatim da osmislimo originalnina~in kako da prezentujemo rizik i kakoda ga pribli`imo donosiocima odluka ina neki na~in odgovorimo na njihovzahtev da vide rizik kome je izlo`ena in-frastruktura u gradu. Kriti~na infrastruk-

tura nam je, dakle, bila diktirana: tra`e-no je da se sagleda rizik po stambeneobjekte, ulice, puteve, mostove, objekteza{tite, nasipe, ustave, i ostale objekte ko-ji su unutar grada, strate{ke objekte kao{to su policijske i vatrogasne stanice, {ko-le, bolnice i sistem za vodosnabdevanje.

Ura|ena je simulacija padavina za sle-de}ih 300 godina pod razli~itim scenariji-ma promene budu}e klime na podru~jusliva reke Temze. Klimatske analize sukombinovane sa kori{}enjem tradicional-nih hidrolo{kih i hidrauli~kih analiza. Hi-drolo{ki model je na 169 lokacija u gradupretvorio padavine u proticaje, zatim je

kori{}en hidrauli~ki model koji je kao re-zultat identifikovao podru~ja pod vodomi dubinu vode na svim lokacijama. Te in-formacije o izmenjenim fizi~kim karakte-ristikama u slivu su iskombinovane sa in-formacijama o infrastrukturi, lokacijom,nadmorskom visinom za svaki objekat iekonomskim informacijama kolika {tetase na tom objektu mo`e o~ekivati kaofunkcija odre|ene dubine vode na toj lo-kaciji. Rezultati prora~una rizika su karti-rani (predstavljeni u obliku mapa) radilak{eg prikazivanja rizika donosiocima

odluka. Najinteresantnije je {to su ovakvemape bile jako dobro prihva}ene od stra-ne donosioca odluka, u ovom slu~aju to subili grad i gradska skup{tina gde sam janiz puta morao da prezentiram te rezulta-te. Prvo pitanje koje sam dobio bilo je ko-liko para bi ko{talo da se crvene boje (ko-je su na mapama identifikovale podru~jasa rizikom) elimini{u. Analiza je pokazalada bi to iznosilo oko 800 miliona kanad-skih dolara. Mi govorimo ovde o gradu sa350.000 stanovnika koji ni slu~ajno nemo`e da do|e do tih sredstava. Odgovor iprihvatanje informacije o ukupnom rizi-ku su odmah motivisali politi~are da po-gledaju mape malo bolje i iskoriste ih ka-ko bi identifikovali prioritetne aktivnostikoje bi omogu}ili maksimalnu redukcijurizika sa raspolo ivim sredstvima. I done-ta je odluka da se zasad moraju na}i sred-stva za podizanje na vi{i nivo trafostanicai vitalnih instalacija u objektima vodo-snabdevanja. Prednost ove analize je, da-kle, mogu}nost identifikacije rizika u pro-storu tako {to stru~njacima i donosiocimaodluka pokazujemo doprinos ukupnomriziku koji poti~e sa odre|ene lokacije

Poslednjih godina redovno dr`itepredavanja u Srbiji, a sada ste va{e ide-je izneli i u publikaciji „VODE SRBIJE- u vremenu prilago|avanja na kli-matske promene“. Kakvu poruku o

novom pristupu upravljanja vodnimresursima upu}ujete stru~njacima idonosiocima odluka?

- Da budem malo kriti~an po pitanjumojih kolega i to ne samo iz Srbije. Na vr-lo velikoj konferenciji u Stokholmu pre-zentovao sam ideju da je problem vodo-privrednog upravljanja u stvari dru{tveniproblem. Tada je kolega iz Danske iz pro-testa napustio predavanje uz komentar daja ne znam {ta pri~am. Nisam imao prili-ke da mu odgovorim, ja to uvek pomenemkada o ovome govorim, ho}u da ka`em da

postoji jo{ uvek vrlo veliki otpor prihvata-nju ideje da ono {to mi radimo u vodopri-vredi jeste u stvari direktna kombinacijavelikog broja dru{tvenih aktivnosti. Vodo-privredni sistem se mo`e u ovom kontek-stu definisati kao kombinacija ~etiri pod-sistema: pojedinci, organizacije, dru{tvo i`ivotna sredina. Ta ~etiri podsistema supovezana tokovima razmene materije/re-sursa i informacija i oni odre|uju u sva-kom momentu stanje ovih podsistema. Toje ideja koju sam u uvodu publikacije opi-sao. Vrlo veliki zagovornik sam ove ideje imislim da u stvari jedino ovakav pristupvodoprivredi danas mo`e pru iti mogu}-nost da odgovorimo na zahteve globalnihpromena. Novim pristupom upravljanjavodnim resursima upravlja se i procesompona{anja, a tu su sadr`ane i norme pona-{anja i dru{tveni mehanizmi koji se kori-ste za regulisanje pona{anja. Izazov uupravljanju vodnim resursima je upravlja-nje sistemom, kroz pojedince, organizaci-je i dru{tvo u okviru ivotne sredine, takoda se postigne najbolji mogu}i rezultat. Dosada u Srbiji ne postoji takav op{ti modelza upravljanje vodnim resursima. Publika-cija VODE SRBIJE... predstavlja prvi, zna-~ajan korak u pravcu iznala`enja pravogupravlja~kog modela i identifikacije uslo-va za njegovu primenu u vodoprivrednimaktivnostima u Srbiji.

^ini se da }e pri~a o Gruji, barem kako sedo sada odvija, potvrditi smisao izreke omnogo babica i kilavom detetu. Pas ~ijafotografija nedeljama kru`i internetom,izazivaju}i tugu i ljutnju, pra}enu komen-tarima na ra~un ljudske svireposti, kletva-ma, pozivanjem na zakon i nadle`ne in-stitucije, i dalje je na ulici i jo{ se me|ustotinama ljudi spremnih da zaprete tu-`bom nije na{ao niko ko bi usvojio Gru-jicu. Mali crni pas i dalje tuguje u Ustani~-koj ulici, ispred zgrade u kojoj je done-davno iveo sa svojim vlasnikom. Grujinvlasnik je sredinom juna do`iveo mo`da-ni udar. Kada se jo{ neoporavljen vratioku}i, ro|aci koji ga sada obilaze odlu~ili

su da Grujica mora da ode. Me|utim,Gruja je ostao ispred zgrade. Kada su ula-zna vrata otvorena, koristi priliku da seu{unja, popne na sprat i legne ispred vra-ta. Nije se sklonio ni kada mu je neko po-vredio {apu. Nije krenuo ni za `enkom uteranju. Pri~a o njegovoj odanosti pojavi-la se kao apel za usvajanje psa, koji i daljepostoji, jer velike su {anse da }e ako neumre od tuge, biti odveden u kafileriju.

- Njegov vlasnik nije `eleo da Grujaode, ali ~ovek je prosto nemo}an da sesam brine o sebi i mora da prihvati odlu-ku ro|aka koji ga svakodnevno obilaze, akoji su izri~ito protiv psa u stanu. Grujicanije ~ipovan i nigde ne pi{e ~iji je on pas,tako da pravno gledano u slu~aju psa lju-di koji su ga oterali nisu uradili ni{ta pro-tivzakonito. Jako je potresno {to obojicapate, i vlasnik se u po~etku nadao da }ekada mu bude bolje, uzeti psa natrag. Odtada je pro{lo dosta vremena. Sada je sve-stan ozbiljnosti situacije, jer je ju~e pono-vo oti{ao u bolnicu, pa bi i njemu bilolak{e da zna da je Grujicu uzeo neko kobi mu pru`io ljubav i sigurnost - govoriAleksandra Milo{evi}, prijateljica, kojapoku{ava da udomi Gruju.

- Bila je zima kada sam ga ja uzela saulice. Tada je tako|e ostao bez doma, jerje njegov prethodni vlasnik umro. Po{toimam dva psa, od kojih je jedan mu`jak ine bi prihvatio drugog mu`jaka u ku}i,zamolila sam prijatelja da ga pri~uva dokne na|em dom za njega. Ispalo je boljenego {to sam o~ekivala. Njih dvojica suse zavoleli i ~ovek je odlu~io da ga usvoji.

Od tada je pro{lo nekoliko godina. @ivelisu sami i lepo su se slagali. Bilo je simpa-ti~no gledati ih zajedno. Pas je i{ao pono-sno i lajao okolo - {titio svog vlasnika.Prepametan je i poslu{an i ima divan ka-rakter i mnogo je te{ko gledati ga ovakotu`nog. On ne mo`e da pre`ivi na ulici,ne zato {to se ne bi sna{ao za hranu, hra-nimo ga, ve} zato {to je odba~en i pati, itreba mu neko ko bi ga usvojio. Gruja jeveoma samostalan pas i ne zahteva pre-teranu brigu. Kad ostane sam kod ku}e,ne cvili. Ume sam da se pro{eta i vrati.Sada je jako zbunjen i mnogo tu`an i je-dino re{enje za njega je novi dom, ljubavi sigurnost.

Desetak dana nakon {to se pojavilavest o Grujici, javila se ena iz a~ka i pi-tala da li je neko u mogu}nosti da ga pre-veze iz Beograda do nje. Delovalo je kao

da }e Grujica na put, ~ak se javio i ~ovekvoljan da preveze psa do a~ka, ali je e-na tada prestala da se ogla{ava. Da li jeodustala ili nikada nije ni bila ozbiljna -verovatno nije ni va`no. Od tada se nijejavio niko ko mo`e i `eli da usvoji Gruji-cu, a pri~a je krenula u nekom sasvimneo~ekivanom pravcu. Oglasili su seogor~eni ljudi iz Beograda, iz drugih gra-dova u Srbiji, iz inostranstva, ali pri~a opsu kome treba novi dom na{la se u sen-ci novonastale rasprave o pravima i sud-bini ~oveka, Gruji~inog vlasnika. Sada jesva pa`nja, zapravo bes, onih koji su upu-}eni u ovu malu pse}u dramu usmerenana vlasnikove ro|ake. Laki na re~ima izaklju~cima, ljudi su uspeli da ne prime-te da je ceo slu~aj iznet u javnost jo{ pretri nedelje, kako bi se za psa „hitno“ na-{ao novi vlasnik. Ispostavilo se da je neo-bi~no lako prona}i vezu u Ministarstvuza socijalni rad, imati uticajne prijateljeme|u pravnicima, razvla~iti se po sudo-vima, ali ponuditi novi dom malom cr-nom odanom psu je prosto nemogu}e.

Zaista nije te{ko osuditi postupakonih koji su izbacili Gruju, jer ~ak se i odprakti~nih ljudi koji nisu naro~ito naklo-njeni ivotinjama o~ekuje da „problem“ne izbacuju na ulicu, bez ikakve inicija-tive da se na|e neko srednje, humanore{enje, naro~ito ako je taj problem ivo,odano bi}e koje je nekome bilo velikauteha, ko iskreno voli, i duboko pati. Alizar je toliko te{ko takvom bi}u pru`itiutehu i primiti ga u svoj dom?

Ljudsko-`ivotinjska pri~a koja je uzburkala emocije na dru{tvenim mre`ama

Tu`na pri~a o psu GrujiU FOKUSU

Ivana Vrane{evi}

Trsteni~ko „Razvedravanje“ uz „@vaku u pepeljari“U okviru projekta „Razvedravanje“ uorganizaciji Narodnog univerziteta Tr-stenik i Biblioteke Jefimija, u petak uve-~e je u Trsteniku predstavljena knjiga„@vaka u pepeljari“ Dragoljuba Dra`ePetrovi}a, kolumniste dnevnog listaDanasa. Pred punom ve}nicom Narod-nog univerziteta Petrovi} je publici go-vorio o knjizi sabranih kolumni koje jenapisao, „ali ne i pro~itao“, i za koju jedobio nagradu „koja vi{e ne postoji“.

„Knjiga u izdanju Slu`benog glasnika

se sastoji od nekih 80 kolumni za koje samdobio nagradu ‘Desimir To{i}’. Intere-santno je to {to je dr`ava oli~ena u Glasni-ku fakti~ki dala nagradu za knjigu koja kri-tikuje vlast i to je jedan kuriozitet, a drugi jetaj {to je ta nagrada koju sam dobio pro{legodine, za najbolju seriju tekstova ili ko-lumni, u me|uvremenu ukinuta od stra-ne prethodnog direktora Slu`benog gla-snika Rado{a Lju{i}a“, rekao je Petrovi}.

Dragoljub Dra`a Petrovi} zbog svo-jih kolumni u kojima, na duhovit na~in,

skre}e pa`nju i razotkriva nedosled-nost, prevrtljivosti, gluposti i poltron-stvo mo}nika ~esto je na meti kritikeonih o kojima pi{e.

„Sve te likove u svojim kolumna po-ku{avam da predstavim na jedan satiri-~an i ironi~an na~in ne bi li tako do{lido su{tine i videli pravi izgled i menta-litet aktuelne vlasti. Na isti na~in pisaosam i o prethodnim vlastima, ali meova danas uzima za ozbiljno i posmatrakao opoziciju, uprkos ~injenici da ja ne-

mam politi~kih ambicija. Nemam ih jernisam sposoban da budem ~ak ni pred-sednik ku}nog saveta, a najurili su me~ak i iz saveta roditelja de~jeg vrti}a, {toje ujedno bila i jedina va`na funkcijakoju sam ikada imao“, istakao je Petro-vi}, dodav{i da je iznena|en brojem lju-di koji je do{ao na promociju.

„Bili su tu ne samo oni koji aplaudira-ju ve} i oni koji kritikuju, ljudi razli~itihpoliti~kih uverenja, {to mi je posebno dra-go“, rekao je Petrovi} posle promocije.

Serija tribina na kojima }e u~estvo-vati istaknuti novinari, satiri~ari, anali-ti~ari, publicisti i pisci deo je letnjegprograma Narodne biblioteke „Jefimi-ja“ i Narodnog univerziteta Trstenikkoji prati slogan „Razvedravanje“. Ciljtribina je da se kroz razgovor sa istak-nutim li~nostima iz na{eg kulturnog ijavnog `ivota skrene pa`nja na proble-me u dru{tvu, ali i da se njima pristupisa jedne vedrije strane.

J. Markovi}Sa tribine: Voditelj Nenad Kula~in i Danasov kolumnista

RAZGOVORNeboj{a Veljkovi} - Bo`idar Andreji}

Jedna od vrlo zna~ajnih ilustracija klimatskih promenaje promena globalne temperature koja je o~igledno uporastu. Za Kanadu je ovo vrlo zna~ajno. Ako uporedimo povr{inu Arktika pod ledenim pokriva~emiz septembra 1979. i 2012, smanjenje povr{ine pod ledom iznosi otprilike 30 procenata. Zna~i za 23 godineje na Arktiku nestala tre}ina povr{ine pod ledom

Postoji jo{ uvek vrlo veliki otpor prihvatanju ideje da ono {to mi radimo u vodoprivredi jeste u stvari set dru{tvenih aktivnosti. Vodoprivredni sistem predstavlja integraciju ~etiri podsistema: pojedinci, organizacije, dru{tvo i ivotna sredina Upravljanje vodnim resursima je pre svega dru{tveno pitanje: Profesor Slobodan P. Simonovi}

Tra`i se novi vlasnik: Gruja