KNJIGU PRIREDILIVladislav Bailovi, Ivan Zlati, Marija Radii, Milenko Srekovi,

Tamara Vukov, Jelena Purei, Irina Ceri, Kole Kilibarda, Andrej Grubai, Milan Srekovi, Sinia Dugonji, Sinia Jelovac

DIZAJN KORICAZorana Lali

PREVODBratislav Srekovi

IZDAVAPokret za slobodu

Freedom Fight(www.pokret.net)

TIRA500

GODINA2011.

Projekat je podran od strane Rosa Luxemburg Stiftung

3PredgovorZbog toga POKRET, sada i ovde!

U knjizi koja je pred vama, izabrani su lanci, saoptenja, doku-menta i intervjui za koje mislimo da na dobar nain predstavljaju isku-stvo Pokreta za slobodu sa radnikim otporom deindustrijalizaciji Sr-bije. Radi se o iskustvu solidarne saradnje i podrke onima koji su se odluili na otpor, manje o naem tragu u trajkovima i protestima, vie o njihovom mestu u nama. Na putu ka refl eksiji ovog iskustva, analizi, zakljucima, pa naposletku i ocenama, odluili smo se na meukorak zbornik reprezentativnih akata, koji e nam, nadamo se, omoguiti da najpre ujemo ocene drugih.

Poetkom 2007. godine ukljuili smo se u radnike proteste i inici-jative sa idejom da emo ih najcelishodnije podrati pokretanjem neza-visnog medija. Tako smo od 2007. do 2009. godine izdavali balkansko izdanje Z magazina, koje je izlazilo na kioscima, da bi tokom 2008. godine pokrenuli i bilten Glas radnika, koji smo besplatno delili meu radnicima, nastojei da uspostavimo i unapreujemo interno informi-sanje u uslovima potpune medijske blokade prema dramama koje su se svakodnevno odvijale sa one strane fabrikih kapija irom Srbije. itav ovaj period je pre svega obeleila saradnja sa radnikim grupama zrenjaninskih preduzea Jugoremedija, invoz i BEK, okupljenih od decembra 2007. godine oko lokalne politike organizacije Ravnoprav-nost.

Pobeda koju su 1. marta 2007. godine posle trogodinjih napora ostvarili radnici-akcionari Jugoremedije, pre svega je znaila pobedu protiv deindustrijalizacije. Uprkos injenici da se grupa u Jugoremedi-ji formalno gledano izborila za svoja prava zahvaljujui vlasnitvu nad akcijama fabrike, njihov motiv da istraju bila je odbrana radnih mesta od ''investitora'' iji su interesi vukli fabriku u steaj. Trijumf u Jugo-remediji inspirisao je druge zrenjaninske radnike da se pobune pro-tiv propadanja svojih preduzea. I premda je deo naeg kolektiva bio duboko rezervisan prema njihovoj odluci da borbu vode kao politika stranka, odluili smo da njihovim dobrim namerama, entuzijazmu i in-stinktima damo prednost u odnosu na svoja ubeenja.

Ravnopravnost je na lokalnim izborima 2008. godine osvojila neto vie od 5% glasova i ula u zrenjaninski parlament. Sluaj je, meutim, hteo da tih 5% ne budu zloglasni ''jeziak na vagi'', ime je mlada stran-

4ka izbegla iskuenje da stasava na politikantskim ucenama. Posvetili su se ozbiljnom politikom delovanju, iji je za sada najvaniji domet Anketni odbor grada Zrenjanina o invozu, osnovan na inicijativu Rav-nopravnosti. Radom ovog tela je predsedavao odbornik Ravnopravno-sti i radnik Jugoremedije Branislav Marku. Njihov izvetaj, daleko najozbiljniji akt o privatizaciji donet na lokalnom nivou u Srbiji, svojim glasovima su podrali svi zrenjaninski odbornici. Mala radnika partija je uspela da oko inicijative protiv unitavanja preduzea u kom je ra-dilo petsto njihovih sugraana, ujedini vlast i opoziciju, i to u zemlji u kojoj se lokalni politiari poslovino ograuju da su za pitanja privrede i privatizacije nadlene iskljuivo vladine agencije.

Borba za invoz jo uvek nije okonana. Nije, meutim, ni predata, a radnici na svojoj strani imaju itavu lokalnu zajednicu.

Povezivanje radnike borbe protiv deindustrijalizacije i borba za decentralizaciju vlasti u Srbiji koju je napravio pokret Ravnopravnost jedna je od najdinaminijih politikih inicijativa u Srbiji za poslednjih deset godina. Velike politike stranke su, naravno, uoile narastajuu snagu lokalnih politikih pokreta koji su uli u gradske i optinske par-lamente na poslednjim izborima, tako da je ve 2009. godine donet novi zakon o politikim strankama, koji je propisao da je za osniva-nje novih i preregistraciju postojeih stranaka potrebno minimalno 10.000 osnivaa. Lokalne stranke i pokreti ovim su primorani da se utope u velike. Na poziv Sandake demokratske partije, Ravnoprav-nost je pristupila novoosnovanoj Socijaldemokratskoj partiji Srbije. U kojoj meri e zrenjaninska grupa u okviru nove organizacije uspeti da nametne svoje politike prioritete, pokazae vreme. Sigurno je samo jedno izmene zakona o politikim strankama su u njihov politiki rad unele dinamiku koja im nije bila potrebna.

Sa jaanjem ekonomske krize tokom 2009. godine, krenuo je novi talas radnikog otpora u Srbiji, koji je znatno vie nego sva prethodna ''dogaanja radnika'' dobio karakter otpora deindustrijalizaciji. Naav-i se u brojnim obavezama na podrci nekim od najintenzivnijih traj-kova (najpre Zastava elektro, a zatim i Trudbenik gradnja), poetkom 2009. godine smo odluili da obustavimo rad na Z magazinu i sve svoje kapacitete posvetimo organizacionim aktivnostima. Na inicijativu Po-kreta za slobodu, avgusta 2009. godine radnici okupljeni oko pokreta Ravnopravnost i radnici beogradskog Ikarbusa doli su u solidarnu podrku trajkaima Zastave elektro iz Rae. Tom prilikom je osnovan Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, kom su se kasnije pri-

5kljuili i trajkai Ravanice, Srboleka, Prosvete, Vrakih vinograda i drugih preduzea.

Koordinacioni odbor je efektivno funkcionisao narednih godinu dana. Njegovo glasilo je bilten Pokret, koji izdaje i ureuje Pokret za slobodu. Pojedina preduzea ukljuena u rad Koordinacionog odbora postigla su odreene uspehe: raskid ugovora o privatizaciji u Zasta-vi elektro i Prosveti, hapenje Jovice Stefanovia-Ninija zbog zloupo-trebe u Srboleku, isplata otpremnina radnicima Trudbenik gradnje... Ipak, tek po neki od njih su trajno zatitili svoja preduzea i radna mesta. Radnici Zastave elektro su mesecima zahtevali od Agencije za privatizaciju i ministra Dinkia da raskinu ugovor o prodaji preduzea sa muem predsednice srpskog parlamenta Slavice uki-Dejanovi, koji ih je nesavesnim poslovanjem doveo na ivicu steaja. Nakon to su protesti urodili plodom, radnici su pokuali da sa dravom podele od-govornost za ponovno pokretanje proizvodnje, ali Dinki tu odgovor-nost nije eleo, ve je preduzee na brzinu preprodao junokorejskoj korporaciji Jura. Ipak, koliko god se ministar upinjao da oivljavanje fabrike i zapoljavanje 1.200 novih radnika iskoristi u svojoj predizbor-noj kampanji, ansu za Rau je stvorio trajk i protest radnika Zastave elektro. Tekstovi objavljeni u ovoj knjizi deo su naeg nastojanja da se ova istina ne zaboravi.Kao i iskustvo Ravnopravnosti, i rad Koordina-cionog odbora je pokazao dve vrlo vane stvari.

Prvo, da su politiki i ekonomski monopoli u Srbiji ranjiviji nego to to na prvi pogled deluje. Naime, sama injenica da su radniki ko-lektivi uli u horizontalnu saradnju, mimo kontrolisanih sindikalnih struktura, naterala je vlasti na poputanje.

Drugo, da je prerastanje neformalne horizontalne koordinacije u trajniju solidarnu mreu sa artikulisanim politikim zahtevima jo uvek teko dostian organizacioni stepenik za radnike u Srbiji.

Pred vama su, dakle, dokumenta koja podseaju na inicijative sa kojima smo etiri godine tesno saraivali, a koje su uspele da zatre-su najopasniji od svih monopola u Srbiji monopol na organizovanje. Kakvi su trajni dometi ovih inicijativa, i da li e ih uopte biti, u ovom trenutku je teko rei. Jedini zakljuak na koji emo se mi usuditi je da se vredi boriti. Ne samo uvek i svuda, nego i sada i ovde.

U Beogradu, 11. marta 2011. godinePrireivai

6Koordinacioni odbor radnikih protesta

Novi radniki pokret u SrbijiKoordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji osnovali

su radnici i mali akcionari sedam preduzea: Jugoremedi-ja, invoz i BEK iz Zrenjanina, Zastava elektro iz Rae, Ravanica iz uprije, Srbolek i Trudbenik iz Beograda. Problemi su nam razliiti, ali cilj je isti tragamo za nainom da sauvamo i razvijamo proizvodnju, uvajui tako i svoja radna mesta. Radnici Jugoremedije, Zastave elektro i Ravanice zahvaljujui solidarnoj i upornoj borbi uspeli su da sauvaju svoje fabrike, meutim ti rezultati nisu trajni, i moraju se zatititi i uvrstiti. Radnici i mali akcionari Trud-benika, Srboleka, invoza i BEK-a jo uvek su u pro-testu. Za njih pozitivna iskustva Jugoremedije, Zastave elektro i Ravanice znae da borba ima anse za uspeh. Za one koji su postigli uspeh, borba radnika invoza, Trud-benika, BEK-a i Srboleka znai ansu da u daljoj borbi ne ostanu sami.

Jugoremedija, ZrenjaninNakon to je 2000. godine smenjena vlast koja nas je uvela u dese-

togodinju izolaciju, srpska farmaceutska industrija dobila je ansu da izae na evropsko trite. Da bi se ova ansa ostvarila, domae kompa-nije morale su prethodno da usklade svoju proizvodnju sa evropskim GMP standardima, to iziskuje sveobuhvatnu rekonstrukciju proizvod-nih pogona i velika materijalna ulaganja. Zrenjaninska Jugoremedi-ja je ovaj izazov doekala kao preduzee u veinskom privatnom vla-snitvu 58% akcija bilo je u portfelju malih akcionara, a preostalih 42% u Akcijskom fondu Republike Srbije. Tadanja uprava fabrike je u dogovoru sa predstavnicima drave odluila da pitanje modernizacije rei kroz prodaju dravnog paketa akcija privatnom investitoru, koji bi nakon obavljene rekonstrukcije svoje ulaganje prikazao kao dokapita-lizaciju i tako stekao veinsko vlasnitvo. Tako je Akcijski fond Repu-blike Srbije 2002. godine prodao 42% akcija Jugoremedije nikom

7biznismenu Jovici Stefanoviu-Niniju. Meutim, umesto da investira u rekonstrukciju fabrike, kao to je bilo ugovoreno, Stefanovi je kao investiciju prikazao nabavku sirovine. Drava se saglasila sa ovakvim nainom ulaganja, ali mali akcionari nisu, pa je Stefanovi falsifi kovao odluku skuptine akcionara i izvrio dokapitalizaciju na osnovu koje se 2003. godine upisao kao veinski vlasnik.

Radnici Jugoremedije su krajem godine pokrenuli trajk koji je ubrzo prerastao u protest malih akcionara protiv korupcije u privatiza-ciji i otimanja privatne svojine. Bez odluke suda o tome ko je veinski vlasnik, avgusta 2004. godine policija i Stefanovievo privatno obez-beenje su silom izbacili radnike-akcionare iz fabrike, da bi im nakon toga Stefanovi dao otkaze. Tokom naredne dve ipo godine, grupa od 150 radnika-akcionara Jugoremedije zadivila je domau i svetsku javnost svojom upornou da dokau pljaku i povrate otetu imovinu. irei polako krug javne podrke oko svojih zahteva, na kraju su uspeli da pred sudom dokau da je samovoljni suvlasnik Jugoremedije, uz podrku korumpiranih dravnih agencija, oteo imovinu malih akciona-ra, tako da je na skuptini Jugoremedije 1. marta 2007. godine iza-brana nova uprava, koju kontroliu mali akcionari.

etiri ipo godine samovlaa Jovice Stefanovia dovelo je Jugore-mediju na ivicu steaja, a kako planirana investicija u modernizaciju nije izvrena, radnici-akcionari su se suoili sa rokom od svega dve go-dine da sprovedu 30 miliona evra vredno ulaganje u usklaivanje sa GMP standardima. Bez ove investicije, fabrika nakon avgusta 2009. godine vie ne bi smela da proizvodi lekove. Za prvih nekoliko meseci, nova uprava je uspela da otkloni opasnost od steaja i vrati Jugore-mediju u red najuspenijih privrednih subjekata u Srbiji. Usledila je borba za budunost, za rekonstrukciju pogona i sigurnost radnih mesta u novom, evropskom okruenju. Poueni loim iskustvima iz prolo-sti, radnici-akcionari doneli su odluku da se ovog puta ne preputaju udljivim interesima krupnog kapitala, ve da projekat od kog zavisi njihova budunost realizuju iz sopstvenih izvora. Zaposleni su pristali na smanjenje linog dohotka, akcionari su prihvatili da im se u periodu dok traje rekonstrukcija ne isplauju dividende, ve da se svaki zara-eni dinar opredeli za investiranje u modernizaciju. Nove proizvodne hale Jugoremedije sveano su otvorene 2. oktobra 2009. godine, na praznik Jugoremedije, dan kad je fabrika osnovana poetkom se-damdesetih godina prolog veka.

Radnici-akcionari Jugoremedije pokazali su da solidarnost malih vlasnika moe biti efi kasna ne samo u borbi protiv korupcije i bezako-

8nja, ve i u uvanju i uvrivanju rezultata ove borbe odgovornom raspolaganju privrednim subjektima. tavie, u vreme dok se gasi na hiljade radnih mesta, uprava pod kontrolom radnika-akcionara poka-zala se efi kasnijom od modela koji nam se od 2000. godine namee kao spas za posrnulu srpsku privredu, modela u kom su radnici bez ikakvih prava, ak i onih koja im garantuju zakoni i kolektivni ugovor, primorani da se bespogovorno povinuju samovolji poslodavca. Ova-kva koncepcija privatizacije, koja se zasniva na potpunoj centralizaciji moi, potpuno odgovara politikoj vlasti u Srbiji koja, uz podrku fi -nansijskih monika, nastoji da sauva sistem centralizovane vladavine bez ikakve kontrole javnosti, samo to su nekadanji komiteti, u kojima su se iza zatvorenih vrata donosile odluke od sudbonosne vanosti, da-nas ustupili mesto vladinim agencijama koje bez ikakve odgovornosti presuuju o opstanku hiljada radnikih porodica. U nastojanju da za-tite svoju pobedu, radnici Jugoremedije su zajedno sa kolegama iz zrenjaninskih preduzea invoz i BEK osnovali lokalni Pokret Rav-nopravnost, koji je na na izborima 2008. godine uao u Skuptinu Grada sa etiri odbornika.

Prvobitno opredeljeni da se solidarno bore za oporavak nekada mone zrenjaninske industrije, radnici i mali akcionari okupljeni oko Pokreta Ravnopravnost brzo su se suoili sa ogranienjima lokalne samouprave da konkretno podri radnike zahteve za ouvanjem proi-zvodnje i svojih radnih mesta. Krajem 2008. godine, Ravnopravnost je inicirala osnivanje Anketnog odbora Grada Zrenjanina o invozu, meutim i pored toga to je izvetaj Odbora jasno i verodostojno po-kazao da je steaj u invozu namerno izazvan, i predloio konkretne mere kako da se isprave propusti dravnih organa, a invoz vrati za-konitim vlasnicima dravi i malim akcionarima pa i pored injenice da su svi odbornici Grada Zrenjanina, i iz vlasti i iz opozicije, podrali zakljuke Anketnog odbora, nadlene institucije u Beogradu nisu nale za shodno da zrenjaninskoj skuptini dostave bilo kakav odgovor.

Nakon ovog iskustva, Pokret Ravnopravnost je kao svoj osnov-ni politiki cilj istakao vraanje imovine lokalnih samouprava oduzete 1995. godine, kako bi lokalna zajednica mogla na odriv nain da pod-stie privredni razvoj, a ne samo da izdaje zemlju i komunalne usluge za privremene grinfi ld investicije, to je danas praktino jedina mogu-nost za lokalne vlasti da utiu na smanjenje nezaposlenosti.

9Zastava elektro, Raa kragujevaka Na aukciji odranoj februara 2006. godine, konzorcijum privatnih

lica na elu sa Rankom Dejanoviem kupio je 70% kapitala Zastave elektro iz Rae kragujevake, fabrike za proizvodnju elektrinih insta-lacija nekada poznate pod imenom 25. maj. Osnovana za potrebe kra-gujevake kompanije Zastava, u ijem sastavu je godinama poslovala, raanska fabrika je iz restrukturiranja majke-fi rme izala kao samo-stalno preduzee, sa ansom da svoju budunost gradi mimo neizvesne perspektive nekadanjeg giganta. Novi vlasnici su preuzeli obavezu da investiraju u osnovna sredstva, a ubrzo posle privatizacije, Zastava elektro je posredstvom Agencije za strana ulaganja i promociju izvoza zakljuila ugovor o poslovnoj i tehnikoj saradnji sa multinacionalnom kompanijom Delfi , i za kratko vreme pored svojih 300 radnika an-gaovala jo 500 mladih na osnovu ugovora o delu. Delfi je uloio znaajna sredstva u obuku raanskih radnika, koje je potom angaovao i u svojim pogonima u Maroku i Poljskoj. Ispostavilo se da su radnici dorasli Delfi jevim standardima. Za razliku od menadmenta.

Uprkos poetnom usponu, zbog kog je ova privatizacija svojevreme-no ocenjena kao jedna od najuspenijih u Srbiji, Dejanovieva uprava je posle godinu ipo dana dovela fabriku u blokadu. Nakon vie upozo-renja upuenih vlasnicima Zastave elektro da reguliu svoje dugove, ino partner je krajem 2008. godine raskinuo ugovor o saradnji i odneo svoju opremu. Tek tada, radnici su shvatili da nove maine koje su bile unete u preduzee nisu investicija novih vlasnika, ve vlasnitvo Del-fi ja.

Marta 2009. poinje trajk sa zahtevom za isplatu zarada koje su obustavljene u januaru. Istovremeno, sve vie isplivavaju podaci o ne-zakonitom poslovanju koje je dovelo do gubitaka i Delfi jevog povla-enja. Izmeu ostalog ispostavilo se da su Dejanovi i njegovi partneri od Fonda za razvoj Republike Srbije dobili vie od 150 miliona dina-ra, za obrtna sredstva i isplatu dugova radnicima od pre privatizacije, meutim novac je nestao, dugovi nisu vraeni, a preduzee je oktobra 2008. godine zapalo u blokadu. Povrh svega, Dejanovi odbija da ispu-ni trajkake zahteve, a njegov menadment jasno pokazuje da nije ni zainteresovan, a ni sposoban da obezbedi nove poslove i izvue fabriku iz krize, tako da trajk vrlo brzo prerasta u protest sa zahtevom za ra-skid ugovora o privatizaciji. Narednih meseci, radnici Zastave elek-tro su zahvaljujui upornosti i radikalnim metodama borbe (desetine noi provedenih na podovima optine Raa, na pruzi kod Lapova, te

10

napokon na Terazijama, ispred sedita Agencije za privatizaciju), po-stali centralni dogaaj u talasu trajkova koji je obeleio 2009. godi-nu. Na prvom sastanku sa trajkakim odborom 15. juna, predstavnici Agencije za privatizaciju ostali su uporni u stavu da je istekao rok od dve godine u kom su bili obavezni da kontroliu izvrenje ugovora o privatizaciji, odnosno da vie nemaju nikakvih mogunosti da raskinu ugovor sa Dejanoviem. tavie, pokuavaju da prebace odgovornost na radnike, prigovarajui im da su prekasno dostavili dokaze da inve-sticija nije izvrena u skladu sa ugovorom, iako je kontrola izvrenja ugovora u iskljuivoj nadlenosti Agencije. Narednih meseci, istrajnost radnika u borbi da poslednju fabriku u Rai otrgnu od propadanja naj-pre je stekla podrku vlasnika lokalnih prodavnica i kafi a, koji su 30. juna u znak podrke radnikom protestu prekinuli rad na sat vremena, jer ako se i ova fabrika zatvori ni oni vie nee imati od ega da ive. Zatim je javnu podrku trajkaima dala i lokalna vlast, a 11. avgusta na protest ispred Agencije za privatizaciju doli su radnici Ikarbusa iz Beograda, kao i jedan autobus radnika iz zrenjaninskih preduzea Jugoremedija, invoz i BEK. Tog dana je pokrenuta inicijativa za osnivanje Koordinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji.

Pod pritiskom javnosti, Ranko Dejanovi se, u dogovoru sa vladom Srbije, septembra 2009. godine odrekao svog vlasnitva u Zastavi elektro u korist Republike Srbije, a Agencija za privatizaciju je 9. ok-tobra donela Odluku o restrukturiranju preduzea u kojoj izmeu osta-log stoji da je Vlada prihvatila i Informaciju o statusu Akcionarskog drutva Zastava Elektro iz Rae kojom je pored statusa preduzea de-fi nisano da je neophodno to hitnije pokretanje proizvodnje i obezbe-enje tekuih zarada u ovom preduzeu, reavanje pitanja povezivanja radnog staa kao i isplata zaostalih zarada, kao i da je re o preduzeu koje zbog delatnosti koje obavlja ima perspektivu da uspeno posluje i obezbedi dalji razvoj Optine Raa. U novu upravu Zastave elektro su, pored nametenika Ministarstva ekonomije, imenovani i predstavnici radnika. Sledi im naporna borba za vraanje poverenja poslovnih par-tnera, najvrednijeg od svih resursa koje je Dejanovi proerdao.

Ravanica, uprijaSve vlade nakon 2000. godine prihvatile su politiku privatizacije

po kojoj je najvanije da se nekadanja drutvena preduzea to pre prodaju privatnim investitorima, bez ikakve brige o tome da li e priva-tizacija omoguiti opstanak i razvoj proizvodnje. Na ovaj nain, indu-

11

strija je postala poligon za fi nansijske pekulacije, i nain da se jeftino doe do atraktivnih nekretnina. U mnogim gradovima irom Srbije, nekadanja industrija je u potpunosti unitena. U upriji, konditorska industrija Ravanica je jedina fabrika koja jo uvek radi. Ravanica je jo uvek drutveno preduzee, iji radnici se ne opiru privatizaciji, kao to to Agencija za privatizaciju pokuava da predstavi u svojim saopte-njima. Suoeni sa propadanjem privrede u svom gradu i itavoj zemlji zbog neodgovornosti drave u prodaji preduzea, radnici Ravanice se opiru stavu Agencije koji im je vie puta stavljen do znanja da dravu ne zanima ko e kupiti preduzee u privatizaciji i kako e se budui vlasnik ponaati nakon prodaje.

Generalni trajk u Ravanici poeo je 17. avgusta ove godine, zbog odluke Agencije za privatizaciju da razrei generalnog direktora Milu-tina Vasia, umesto njega postavi Slavoljuba Popovia i sprovede pri-vatizaciju. Vasia je na elo Ravanice imenovala Vlada 2003. godine. Do juna 2009. je udvostruio proizvodnju u fabrici. Popovi je prljave poslove oko pripreme preduzea za privatizaciju prethodno obavio u nekada uspenoj Parainki, tako da je sasvim jasno zbog ega ga je Agencija postavila za direktora Ravanice u godini za koju je najavlje-na likvidacija svih drutvenih preduzea koja ne doekaju privatizaci-ju. Zbog toga su radnici poslednje fabrike u upriji koja jo uvek radi, i koja redovno isplauje zarade u prosenoj visini od 27.000 dinara, odluili da spree ulazak nove uprave, zahtevajui od Agencije da ne pokuava da ih privatizuje na silu, da stavi van snage odluku o razree-nju Milutina Vasia i da odustane od imenovanja Slavoljuba Popovia i novog predsednika Upravnog odbora Vuka Peria.

Ve sutradan, 18. avgusta, Agencija je objavila opirno saoptenje u kom se izmeu ostalog kae: Dosadanjim postupanjem rukovod-stva, i njihovom nesaradnjom sa dravnim organima, preduzee je uve-deno u rizik da nad njim bude otvoren postupak prinudne likvidacije, ime bi zaposleni u DP Ravanica ostali kako bez posla, tako kao i bez 30% akcija koje im po zakonu pripadaju. Rukovodstvo se praktino ve godinama, bez ikakvih posledica, ponaa kao da je ono stoprocentni vlasnik kapitala preduzea, a tetu od toga trpe budet Republike Sr-bije kao i svi zaposleni i bivi zaposleni koji bi u postupku privatizacije ostvarivali svoja prava koja potiu iz 70%, odnosno 30% vrednosti ka-pitala preduzea.

Zrenjaninski invoz je samo najpoznatiji primer nekada uspenog preduzea koje je likvidirano zbog malverzacija kupca i nezakonitog rada Agencije za privatizaciju prilikom kontrole izvrenja ugovornih

12

obaveza. Radnici invoza su ostali i bez posla i bez akcija krivicom slu-benika Agencije za privatizaciju, koji su kupcu dozvolili da preko svojih fantomskih fi rmi namerno izazove steaj, da bi potom preuzeo fabriku kao veinski poverilac. S druge strane, javnosti nije poznat niti jedan sluaj preduzea privatizovanog po Zakonu o privatizaciji iz 2001. go-dine u kom su mali akcionari imali ikakvu korist od 30% akcija koje im po zakonu pripadaju, da su uspeli da prodaju svoje akcije po real-noj ceni, ili da ostvare pravo na dividendu. Naprotiv, drava im je pre dve godine ak sama ponudila da se odreknu bezvrednih hartija od vrednosti, i zamene ih besplatnim akcijama javnih preduzea. Meu-tim, ove 2009. godine, Agencija za privatizaciju se obraa javnosti kao da se za prethodnih osam godina nita nije desilo.

trajk u Ravanici je izazvao potrese i u lokalnoj vlasti uprije. Iz vladajue koalicije koju ine stranke okupljene oko SPS, DS i G17+, za-hteve trajkaa su poetkom septembra podrali samo SPS, PUPS i JS, ali zajedno sa opozicionim SRS, DSS i GG Ravanica (grupa graana koju su osnovali radnici Ravanice i koja je u lokalnom parlamentu za-stupljena sa 5 odbornika), tako da je uz radnike stalo 25 od ukupno 37 odbornika. Odbornici DS i G17+ ocenili su da je njihova lista prioriteta drugaija od koalicije okupljene oko SPS. Oni ele da optina podri trajk u Ravanici, a mi smatramo da je tamo uinjen niz nepravilnosti i dajemo apsolutnu podrku merama koje Vlada Srbije i Agencija za pri-vatizaciju pokuavaju da sprovedu u tom preduzeu, kako bi se ono pri-vatizovalo (Glas javnosti, 1. septembar 2009, Puklo oko trajka).

Solidarnost i istrajnost u zatiti zajednikog interesa su se i u Ra-vanici pokazale uspenim. I pored pritisaka na lanice trajkakog odbora, sasluanja u policiji i pretnji krivinim prijavama, trajk nije slomljen, tako da je Vlada sredinom septembra odustala od spornih kadrovskih reenja. Ipak, kao i u Zastavi elektro i Jugoremediji, pobeda u Ravanici je trenutna i nesigurna, jer politika privatizacije u Srbiji nema odgovor na pitanje kako svoje interese mogu da zatite oni koji su vezani za opstanak i razvoj proizvodnje: radnici, mali akcionari, lokalna zajednica.

Srbolek, Beograd U jednoj od najveih afera u trgovanju akcijama u Srbiji, Jovica

Stefanovi-Nini je uz pomo Miodraga Kostia 2005. godine sabotirao ponudu bugarske kompanije Sofarma za preuzimanje Srboleka, i doao do veinskog paketa akcija najstarije farmaceutske kue u Srbi-

13

ji. Naime, poto Stefanovi po zakonu nije smeo da kupi vie od 25% akcija Srboleka u trenutku dok su se akcionari odluivali za Sofar-minu ponudu, u kupovinu se ukljuio Kosti, preko svojih fi rmi MK Komerc i M&V Investments. Shvativi da se sprema prevara, radnici i udruenje malih akcionara Srboleka sazivaju konferenciji za tam-pu na kojoj izjavljuju: Akcije Srboleka na berzi kupuje vlasnik Jugo-remedije, preko povezanih lica. On planira da kupi samo 50 odsto kontrolni paket i da smanji delatnost Srboleka, bez ikakvih investicija. Ostale akcije tada e biti bezvredne. Zato apelujemo na akcionare, i Akcijski fond, da ne prodaju akcije preko berze, ve da ih deponuju na raun Sofarme i podre tu ponudu. (Danas, 28. novembar 2005, Ne elimo da doivimo sudbinu Jugoremedije)

Akcijski fond ipak iznosi akcije na berzu. Stigavi do 46% vlasni-tva zahvaljujui Akcijskom fondu, Stefanovi i Kosti vre pritisak na Upravni odbor da smeni direktora, postavljaju svog oveka i objavljuju pobedu. Poto je akcionarima poslata jasna poruka na ijoj je strani dr-ava, veina prodaje akcije na berzi plaei se da e u protivnom osta-ti bez zarade, pa ponuda Sofarme ne uspeva. U narednih nekoliko dana, bugarska kompanija pokuava da objasni javnosti i vlastima u Srbiji da je prevarena i da su povezana lica zloupotrebila proceduru, meutim ubrzo diu ruke.

Nakon to se praina slegla, maja 2006. godine Kosti prenosi na Stefanovia svoje akcije Srboleka, ime ovaj stie ukupno 49%. Na zahtev malih akcionara koji nisu prodali akcije novembra 2005. godi-ne, Komisija za hartije od vrednosti utvruje da je ovom transakcijom prekren Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava, i nalae Stefa-noviu da proda akcije koje je kupio od Kostia. Meutim, iako je u meuvremenu postalo jasno da je Kosti kupovao akcije Srboleka samo da bi pomogao Stefanoviu da sprei preuzimanje, nije pokrenut postupak u kom bi se utvrdile ove injenice i kaznili krivci. Stefano-vi je izvrio nalog Komisije za hartije od vrednosti i decembra 2007. godine prodao akcije koje je kupio od Kostia, ovog puta fi rmi Invej Predraga Rankovia-Peconija.

Srbolek je danas na ivici propasti. Investicija u usklaivanje pro-izvodnje sa GMP standardima nije ni poela, niti vlasnik planira da je sprovede, a raun preduzea je blokiran. Broj zaposlenih je od 2005. godine sa 380 pao na 245. Radnici su tokom ove godine u dva navrata trajkom iznudili isplatu zarada i pokretanje proizvodnje, a Trgovinski sud u Beogradu je na zahtev malih akcionara Srboleka 14. septembra doneo reenje kojim se preduzeu nalae da odri redovnu godinju

14

skuptinu, koju Stefanovi ve mesecima izbegava da odri. Razlog za to moe biti opasnost da se ostali vlasnici Srboleka, koji zajedno ima-ju 51% akcija, udrue i preuzmu kontrolu nad preduzeem. Prethodnih godina, radnici-akcionari, u ijem posedu se jo uvek nalazi 21% akcija, u vie navrata su pokuavali da zajedno sa ostalim malim akcionarima (razni investicioni fondovi, sitni privatnici i sl.) postave novu upravu, ali su spoljni akcionari uglavnom izbegavali da se ukljue u sukob izmeu Stefanovia i radnika. Meutim, kako je preduzee iz godine u godinu iskazivalo sve vee gubitke, krug akcionara nezadovoljnih me-nadmentom poeo je da se iri i van kruga fabrike.

Trudbenik gradnja, Beograd Kombinat montane gradnje Trudbenik stavljen je januara 2005.

godine na restrukturiranje, koje je izvreno tako to je preduzee svu svoju imovinu prenelo na novu fi rmu, d.o.o. Trudbenik gradnja, a za-tim je tu fi rmu prodalo na aukciji marta 2008. godine Monteri d.o.o. iz Beograda, iji je vlasnik visoki funkcioner Demokratske stranke Dra-gan Kopali. Umesto da obezbedi kontinuitet proizvodnje u Trud-beniku, Kopali je na Trudbenikovom zemljitu u Krnjai, na du-navskoj obali odmah naspram Mikovieve i Bekove Luke Beograd, zapoeo gradnju nelegalnog objekta, u susret legalizaciji koju priprema Vlada Srbije. Za samo godinu dana, broj radnika u Trudbeniku je pao sa 497 na 147 (istina, nisu svi ostali bez posla 130 radnika je ustuplje-no Monteri na godinu dana, ali se njima sada preti otkazima ukoliko u Monteru ne preu za stalno), a poslovi su potpuno zamrli. Izmeu ostalog, 27 radnika dobilo je otkaze zbog toga to nisu pristali da se ise-le iz Trudbenikovog samakog hotela u Ulici Jurija Gagarina, jednom od nekretnina sa kojima gazda ima velike planove. Stanari samakog hotela koji jo uvek nisu dobili otkaze svejedno ive bez ikakvih priho-da, jer im gazda svakog meseca od linog dohotka odbija kiriju u visini cele plate.

Trudbenik je samo jedan primer uobiajene prakse u srpskoj pri-vatizaciji da se preduzee koje u svom vlasnitvu ima vredne nekretni-ne proda jeftino pod izgovorom fi nansijske dubioze, a da novi vlasnik potom ugasi proizvodnju, ostavi radnike bez posla i ue u posao sa ne-kretninama. Povrh svega, ugovor o prodaji Trudbenik gradnje nije potpisala Agencija za privatizaciju, ve je to uinio KMG Trudbenik, a Agencija se u Ugovoru navodi samo kao punomonik prodavca, to je v.d. direktora Agencije Vladislav Cvetkovi prilikom razgovora sa pred-

15

stavnicima sindikata koristio kao objanjenje zbog ega ne moe da kontrolie izvrenje ugovornih obaveza. Cvetkovi, meutim, nije obja-snio zbog ega je KMG Trudbenik, koji po Uredbi o restrukturiranju bez saglasnosti Agencije nije smeo da donosi odluke koje se odnose na sticanje, poveanje ili smanjenje uea u kapitalu drugog subjekta, potpisao ugovor o prodaji koju je de facto izvrio njegov punomo-nik, Agencija za privatizaciju. Mada, objanjenje nije ni potrebno, sve je jasno iz injenice da je Agencija sebi pribavila birokratski izgovor da dozvoli krenje zakona i ugovora u privatizaciji Trudbenika.

To rade Agencija za privatizaciju i novi vlasnici. ta, meutim, ra-dimo mi?

Nakon junskog trajka u kom su iznudili zaostale zarade, oko 140 radnika Trudbenika je 24. avgusta sa tri graevinske maine bloki-ralo kapiju preduzea, zahtevajui raskid kupoprodajnog ugovora sa Monterom, potpisivanje kolektivnog ugovora, prestanak rasprodaje pokretne i nepokretne imovine preduzea i povratak Trudbenikovih radnika koji su ustupljeni Monteri.

Posle mesec dana trajkovanja i svakodnevnih protesta ispred Mi-nistarstva ekonomije, predstavnici Agencije odrali su sastanke i sa trajkakim odborom i sa vlasnikom Montere, predloivi da kontro-lu potovanja ugovora izvri nezavisna revizorska kua koju e angao-vati KMG Trudbenik, kao prodavac Trudbenik gradnje; oko izbora revizorske kue morae da se saglase predstavnici obe strane. I traj-kaki odbor i Montera prihvatili su predlog.

Nakon postignutog sporazuma, Kopali se oglasio saoptenjem za javnost u kom je izneo da je u Trudbeniku na delu sindikalni terori-zam kojim se vri pritisak na dravne institucije i na samu kompaniju kako bi se otela imovina koja je poteno plaena (Beta, 22. septembra 2009, Vlasnici Trudbenik gradnje: Na delu sindikalni terorizam).

Iako je od sporazuma o nainu kontrole prolo ve mesec dana, re-vizorska kua jo uvek nije izabrana.

* * * Svetska ekonomska kriza je naterala najmonije drave sveta da

preispitaju temeljne principe na kojima poivaju njihove ekonomije, principe koji su do jue vaili za oslonac stabilnosti i prosperiteta. Po-litiki i fi nansijski monici u Srbiji jo uvek brinu iskljuivo o ouvanju sistema na kom se temelji njihova neograniena mo, centralizovanog i korumpiranog sistema koji je ve decenijama uzrok stalnih kriza i

16

neprekidnog propadanja. Ukoliko se sami ne izborimo za svoja radna mesta, i za pravo da sami, nezavisno i odgovorno odluujemo o svojim ivotima i o pitanjima od javnog interesa, vlast nam sigurno nee izai u susret. Uspesi radnikih borbi u Jugoremediji, Zastavi elektro i Ravanici, kao i oni uspesi koji nas tek oekuju, ostae trajno ugroeni ukoliko politika privatizacije ne uvai iskustva radnika i malih akciona-ra kojima je polo za rukom da, uprkos ogorenom otporu vlasti, spree sunovrat svojih fabrika, sauvaju i unaprede proizvodnju. Ova iskustva nas pre svega ue da je politika odgovornost prilikom donoenja odlu-ka vanih za privredni razvoj, mnogo vie izraena na lokalnom nivou, gde su predstavnici vlasti najblii graanima koji ih biraju. tavie, moe se rei da je dosadanje centralizovano odluivanje o privatizaciji glavni razlog zbog kog je ona najvanija, razvojna funkcija ovog proce-sa praktino paralisana korupcijom. Ukoliko se lokalnim samouprava-ma ne omogui stvarna nezavisnost, vlasnitvo nad otetom imovinom, i ozbiljne nadlenosti u privredi i privatizaciji, i ukoliko se onima koji su odbranili i unapredili svoja preduzea ne omogui da odluuju o nji-hovoj budunosti, onda od budunosti moemo oekivati samo nove krugove kriza, sa nesagledivo traginim posledicama.

U Zrenjaninu, 15. oktobra 2009. godine, Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji

[objavljeno u listu ''Pokret'', izdanju Pokreta za slobodu]

17

Osnovan Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbijitrajkaki odbori Zastave elektro, Srboleka, invoza i BEK-a osnovali su Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, sa ciljem da se solidarno borimo protiv propadanja naih fa-brika i za ouvanje radnih mesta.

Pozivamo sve trajkake odbore u Srbiji da zajedniki tragamo za nainom kako da sauvamo svoja radna mesta, kako da opstanemo. Posle dvadeset godina propadanja, reenja sigurno nee biti jednostav-na. Upravo zbog toga moramo to hitnije poeti da ih traimo.

irom Srbije radnici organizuju proteste jer su njihova radna mesta i opstanak njihovih porodica ugroeni katastrofalnim stanjem u privre-di. Ipak, uprkos svojoj brojnosti i uestalosti, ove radnike inicijative jo uvek nemaju snagu da izdejstvuju znaajnije promene, a njihovi po-vremeni uspesi iskljuivo se svode na iznuivanje isplate otpremnina i nadnica. Smatramo da su ovakvi rezultati neprimereni dubini pro-blema sa kojim se radnici u Srbiji danas suoavaju, i da su za ouvanje naih radnih mesta potrebne ire promene u dravi i drutvu.

Zrenjaninske fabrike invoz i BEK danas ne rade jer je drava omo-guila njihovim kupcima da namerno odvedu preduzea u steaj, a da se potom u steaju pojave kao najvei poverioci, zatvore proizvodnju i pretvore fabrike u graevinsko zemljite. Uprkos viegodinjim upozo-renjima radnika, drava je dozvolila ovu prevaru, ostavljajui radnike bez posla i akcionare bez akcija.

Veinski paket akcija Srboleka iz Beograda kupljen je na prevaru preko Beogradske berze. Iako je u postupku pred Komisijom za har-tije od vrednosti pre dve godine dokazano da su kupci prekrili Zakon o preuzimanju akcionarskih drutava, uzurpatorima je omogueno da Srbolekovim novcem ponovo kupe spornih 25% akcija, povrate kontro-lu nad najstarijom farmaceutskom kuom u Srbiji, i nastave da je vode u dugove i propast. Da li drava eka da se u Srboleku ponovi scenario iz invoza i BEK-a?

Raanska Zastava elektro ve skoro godinu dana ne radi jer su ne-odgovorni vlasnici izgubili posao sa multinacionalnom kompanijom Delphi, a prethodno su zapostavili saradnju sa fi rmama sa kojima je Zastava elektro poslovala pre privatizacije. I pored dokaza da su kupci prekrili kupoprodajni ugovor, i pored uveravanja Delphija da e ob-noviti saradnju sa Zastavom elektro, ali ne i sa sadanjim vlasnicima,

18

Agencija odbija da prizna svoje greke i raskine ugovor pre nego to i za Zastavu elektro bude prekasno.

Ovo su samo neke prie meu hiljadama slinih u Srbiji, koje sve-doe o pravim uzrocima ekonomske krize pljaki i bezakonju u pri-vatizaciji.

Zbog toga su trajkaki odbori Zastave elektro, Srboleka, invo-za i BEK-a osnovali Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji, sa ciljem da se solidarno borimo protiv propadanja naih fabrika i za ouvanje radnih mesta. Na zajedniki problem potie od sistemskog problema korupcije u Srbiji, i samo zajedniki ga moemo reavati, za-htevajui promene u dravi i drutvu koje e dovesti do iskorenjivanja korupcije. Pokuaj Vlade Srbije da nae probleme svede na pojedinane sluajeve i da ih parcijalno reavaju tako to e nam deliti jednokratnu pomo, zapravo predstavljaju pokuaj da se zatakaju pravi razlozi za propadanje srpske privrede.

Zato pozivamo sve trajkake odbore u Srbiji da zajedniki tragamo za nainom kako da sauvamo svoja radna mesta, kako da opstanemo. Posle dvadeset godina propadanja, reenja sigurno nee biti jednostav-na. Upravo zbog toga moramo to hitnije poeti da ih traimo.

31. avgusta 2009. godine

Za trajkaki odbor Zastave elektroSlobodan Gaji

Za trajkaki odbor SrbolekaZoran Goevi

Za trajkaki odbor invozaMita Lisica

Za trajkaki odbor BEK-aMilena Prstojevi

19

Pla orma Koordinacionog odbora radnikih protesta u SrbijiBezakonje i korupcija u privatizaciji doveli su naa preduze-a, i itavu privredu Srbije u bezizlazan poloaj. Neodgovor-no i nezakonito ponaanje novih vlasnika, i korupcija u dr-avnim organima koji treba da kontroliu potovanje zakona i ugovora u privatizaciji, ugroavaju na opstanak i opstanak stotina hiljada radnikih porodica u Srbiji. Svetska ekonom-ska kriza je samo izgovor za poloaj u kom se danas nalazimo. Pravi razlog za gaenje radnih mesta koja nam znae ivot, lei u dvadesetogodinjoj pljaki industrije koju su radnici u Srbiji decenijama gradili, a koja se danas unitava da bi novi vlasnici oprali novac, ili na jeftin nain doli do graevinskog zemljita i poslovnog prostora.

Mi radnici Zastave elektro, Trudbenik gradnje, Srboleka, in-voza, Ravanice i BEK-a, borimo se da sauvamo svoja radna mesta, i da ivimo u zemlji u kojoj e zakoni vaiti za sve.

Nai problemi ne mogu se reiti merama koje je predloila Vladina Radna grupa za prevazilaenje problema u ostvarivanju prava zapo-slenih u uslovima ekonomske krize. Povezivanje staa i jednokratna novana pomo nisu adekvatne mere za ouvanje radnih mesta koja se gase zbog pljake i korupcije.

ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA TO HITNIJE PREDUZME MERE KOJIMA BI SE STALO NA PUT BEZAKONJU U PRIVATIZA-CIJI NAIH PREDUZEA, JER JE TO JEDINI NAIN DA SE TRAJ-NO OUVA PROIZVODNJA OD KOJE IVIMO.

Lokalne vlasti Zrenjanina, Rae i uprije nastojale su svaka na svoj nain da podre borbu za oporavak naih preduzea, odnosno za ou-vanje radnih mesta koja znae i opstanak lokalnih zajednica iz kojih dolazimo. Ipak, uprkos dobroj volji, ispostavilo se da lokalna samo-uprava moe da nam ponudi samo rei podrke, a da nema nikakve mehanizme da sprei nau, ali i sopstvenu propast, koja e neminovno uslediti ukoliko zamre lokalna industrija.

ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA HITNO PREDLOI PROPISE KOJIMA E OBEZBEDITI VEE NADLENOSTI LOKALNE SAMO-UPRAVE U PRIVREDI I SREDSTVA KOJA E LOKALNIM ZAJED-NICAMA DATI ANSU DA STVARNO PODRE OPSTANAK ONIH

20

PREDUZEA KOJA JO UVEK NISU UNITENA PLJAKOM I BE-ZAKONJEM.

Kao radnici u protestu, ali i kao graani Srbije, veoma smo zabri-nuti zbog izjava premijera i drugih Vladinih funkcionera da nakon usvajanja mera koje je predloila Radna grupa vie nee biti razloga za proteste, odnosno da e policija spreiti odravanje mirnih protesta ispred dravnih institucija u Beogradu. Upozoravamo premijera da ni u jednoj zemlji koja sebe smatra demokratskom vlast ne sme odreiva-ti da li graani imaju razloge za proteste, i da ograniavanje prava na mirno izraavanje nezadovoljstva predstavlja grubo krenje elemen-tarnih politikih sloboda. Ukoliko Vlada ne eli radnike proteste na ulicama prestonice i na naslovnim stranama tampe, onda neka pokae da je spremna da rei opravdane zahteve radnika, i da je dostojna naeg poverenja.

ZATO ZAHTEVAMO DA VLADA ODUSTANE OD NAJAVLJENE REPRESIJE NAD RADNIKIM PROTESTIMA ISPRED DRAVNIH INSTITUCIJA U BEOGRADU.

Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji e ove zahteve uputiti Vladi Srbije i njenom Radnom telu, sa predlogom za sastanak. Ukoliko u razumnom roku ne budemo dobili odgovor, radikalizovae-mo svoje proteste dok vlast ne bude shvatila da o naim ivotima vie ne moe odluivati bez nas.

25. septembra 2009.

ZA KOORDINACIONI ODBOR RADNIKIH PROTESTA,

Ispred trajkakog odbora Zastave elektro, Slobodan Gaji

Ispred trajkakog odbora Ravanice, Dragana Mitrovi

Ispred trajkakog odbora Srboleka', Zoran Goevi

Ispred trajkakog odbora invoza, Mita Lisica

Ispred trajkakog odbora BEK-a, Milena Prstojevi

Ispred trajkakog odbora Trudbenik gradnje, Milan ivkovi

21

Saoptenje za javnost Pokreta za slobodu i Koordinacionog odbora radnikih protesta Pismo podrke protestu studenata Beogradskog UniverzitetaDragi studenti i budue kolege,Ve decenijama suoeni smo sa neodgovornim odnosom vla-sti prema privredi nae zemlje, to za posledicu ima sve veu ekonomsku neravnopravnost i opadanje ivotnog standar-da velikog broja stanovnika. Ekonomska degradacija, dein-dustrijalizacija i politika korupcija uslovljeni su preteno okolnostima specifi nim za nau istoriju i politiki ivot, ali odraavaju i globalne tokove izraene u sve veem prilagoa-vanju svih aspekata drutva iskljuivo potrebama onih poje-dinaca i korporacija koji imaju monopol kako nad tritem tako i nad politikim odluivanjem. Obrazovni sistem takoe doivljava svoju komercijalizaciju i opadanje kvaliteta na-stave pre svega usled procesa njegove reforme, poznate pod imenom Bolonjski proces, kao i uvoenja sve veih studij-skih kolarina.

Bolonjski proces nailazi na otpor irom sveta prvenstveno jer ukida autonomiju Univerziteta i potinjava ga zahtevima trita. Obrazovni programi prilagoavaju se potrebi trita za specifi nim kadrovima, te tako Univerzitet postaje fabrika za proizvodnju korporativnih i par-tijskih aparatika. Opstanak obrazovnih profi la koji nisu trino kon-kurentni, posebno iz oblasti humanistikih nauka, na univerzitetima irom sveta biva sve vie dovoen u pitanje. S druge strane, implemen-tacija bolonjske deklaracije u Srbiji obavljena je bez adekvatne refor-me studijskih programa ime je studentima znatno oteano redovno ispunjavanje zadatih obaveza, a prve generacije bolonjaca shvaene su kao eksperimentalni zamorii na kojima treba da se ispita uspe-nost obrazovne reforme.

Umesto da dravni elnici u Srbiji stvore uslove za drutvo u kojem bi znanje bilo dostupno svima kako bi se to vei broj naih sugraana osposobio za ivot u sadanjem kompleksnom informacionom dobu, dravna politika, u skladu sa degradirajuim globalnim trendom, zna-nje predstavlja robom koja se prodaje i kupuje, i koja nije za bilo koga.

22

Svesni tekog poloaja u kojem se nalazite usled sve veeg pove-anja kolarina, sprovoenja Bolonjskog procesa, i neodgovornog od-nosa Vlade Republike Srbije prema budunosti naeg drutva, elimo da vam poruimo da je vano da istrajete u svom protestu sve do ispu-njenja vaih zahteva. Vano ne samo za vas lino, ve i za budunost visokog kolstva, a time i za budunost naeg drutva.

U Beogradu, 24. novembra 2009,

Pokret za sloboduKoordinacioni odbor radnikih protesta

23

Neophodna korenita promena koncepta tranzicije u kojoj moraju uestvova svi zainteresovani delovi drutva

Talas radnikih protesta i trajkova u Srbiji izazvan ko-rupcijom u privatizaciji i gaenjem proizvodnje i radnih me-sta, ne jenjava ve drugu godinu. Uprkos manipulacijama i pritiscima vlasti i tajkuna, uprkos povremenim intervenci-jama u korist kratkoronih interesa radnika, kojima vlast pokuava da zataka probleme, obustave rada i blokade sao-braajnica sigurno nee prestati sve dok se ne otklone pravi uzroci koji nas teraju da svoja prava traimo na ulici.

Talas radnikih protesta i trajkova u Srbiji izazvan korupcijom u privatizaciji i gaenjem proizvodnje i radnih mesta, ne jenjava ve dru-gu godinu. Uprkos manipulacijama i pritiscima vlasti i tajkuna, uprkos povremenim intervencijama u korist kratkoronih interesa radnika, kojima vlast pokuava da zataka probleme, obustave rada i blokade saobraajnica sigurno nee prestati sve dok se ne otklone pravi uzroci koji nas teraju da svoja prava traimo na ulici.

Protest radnika "Zastave elektro" iz Rae 11. avgusta prole godine, svojim dolaskom je solidarno podrala grupa od oko sto radnika iz ne-koliko zrenjaninskih preduzea. Tom prilikom, osnovan je Koordinaci-oni odbor radnikih protesta u Srbiji, koji se potom irio kroz podrku zahtevima radnika i malih akcionara "Trudbenik gradnje", "Srboleka", "Vrakih vinograda", "Jugoremedije", "Ipoka", IP "Prosvete" i drugih preduzea. Nakon godinu dana koordiniranih protesta, informisanja o problemima drugih i uzajamne javne podrke, iskustva koja smo stekli govore nam da e Srbija ostati zemlja bez perspektive sve dok vlast iz korena ne promeni svoju politiku.

Radnici "Zastave elektro" i "Vrakih vinograda" su pre vie od go-dinu dana uspeli da odlunom i solidarnom borbom nateraju dravu da raskine privatizacione ugovore sa kupcima koji su upropastili njihova preduzea. Meutim, nakon raskida ugovora, Ministarstvo ekonomije nije preduzelo nita kako bi utvrdilo odgovornost Agencije za privati-zaciju za lou kontrolu izvrenja ugovornih obaveza, ve je nastavilo da radi protiv interesa preduzea, radnika i malih akcionara, kao to su to inili i bivi vlasnici sa kojima je raskinut ugovor. "Vraki vinogradi" su jo uvek pod kontrolom drave, iji zastupnik ignorie inicijative sin-

24

dikata i malih akcionara, kao to je to inila i uprava koju je kontrolisao Darko ari. Umesto da drava sagleda svoje greke i saslua ta pred-lau oni ija je borba spasila "Vrake vinograde", radnici i mali akcio-nari nemaju ak ni informaciju kakav je, i postoji li uopte plan drave da se preduzee oporavi. arievim kapitalom je kupljen i zrenjaninski IPOK. Preduzee je nedavno takoe vraeno u dravno vlasnitvo, ali opljakano, u fi nansijskoj blokadi. Ukoliko to pre ne nabave sirovine, za koje nemaju novca, IPOK e vrlo brzo zavriti u steaju. Radnici e ostati bez posla, a akcionari bez akcija, krivicom dravnih organa koji nisu kontrolisali poreklo novca u privatizaciji.

Radnici "Zastave elektro" iz Rae prole godine su svojim prote-stima i blokadama saobraajnica doveli do toga da Ranko Dejanovi, suprug predsednice Narodne skuptine, "vrati" preduzee dravi, na-kon to ga je zaduio i upropastio. Nesavesni kupac je nagraen, tako to je drava iz Fonda za razvoj vratila njegove dugove, a kanjeni su radnici. Ministarstvo je imovinu fabrike prodalo junokorejskoj korpo-raciji "Jura", ucenilo radnike ili da uzmu otpremnine, ili da se zaposle u kompaniji koja je kupila imovinu "Zastave elektro", da bi ih na kraju ministar optuio da su prevaranti i neradnici zbog toga to su odluili da uzmu otpremnine. Ministarstvo ekonomije, lokalna vlast i svi drugi koji su prolog leta nastojali da ugue radniki protest, danas sami sebe proglaavaju zaslunim da su u Rau doveli "Juru" i otvorili hiljadu novih radnih mesta.

Radnici i mali akcionari "Prosvete" su viemesenim trajkom pri-morali Agenciju za privatizaciju da primeni zakon i raskine ugovor sa njihovim kupcem. emu se sada mogu nadati, znajui iskustva kolega iz drugih preduzea? Da li e i za njih raskid ugovora i povratak pod dravnu kontrolu biti kazna zato to su se borili za svoja radna mesta?

Radnici "Trudbenika" su proterani iz preduzea koje se nalazi na lokaciji atraktivnoj za investicije u nekretnine. itavu zimu su proveli na ulici zahtevajui da se primeni ugovor i spase preduzee od propa-sti. Nakon to su dva radnika umrla tokom protesta, Vlada je reagova-la tako to je trajkaima iz dravnih sredstava isplatila otpremnine. Njihov bivi gazda, Dragan Kopali, i dalje je vlasnik "Trudbenika". Preduzee vie ne radi, a Kopali sada trai od drave da isplati ot-premnine i onim radnicima koji nisu bili u trajku, kako bi mu ostala prazna lokacija.

Radnici i mali akcionari "Srboleka" bore se od 2007. godine pro-tiv samovolje Jovice Stefanovia koji ih vodi u propast. Iskoristili su sve zakonske mogunosti da zatite svoju imovinu. Ispostavilo se da

25

u Srbiji ne postoje mehanizmi da zaustavite pljaku koja se godinama odvija pred vaim oima, odnosno da su nai zakoni pisani protiv in-teresa malih akcionara i radnika. Ostaje nam samo ulica, meusobna solidarnost i podrka javnosti. Ipak, pokazalo se da su dometi ovakve borbe ogranieni, jer ak i uspeni protesti dovode samo do polovinog uspeha koji se vrlo brzo pretvori u poraz. Sigurni smo da e drava pod pritiskom protesta i medijske panje na kraju nai nain da Jovicu Ste-fanovia izbaci iz "Srboleka". Moda e joj sam Stefanovi "vratiti akci-je", moda e mu ih uzeti kao imovinu steenu kriminalom. Meutim, da li e akcionari i radnici ikada biti obeteeni za viegodinju plajku i kakva e dalje biti sudbina njihove imovine i radnih mesta?

Jasno je da svi moramo podneti teret krize. Svi smo, istina je, dopri-neli da do nje doe. Mnogi radnici u Srbiji prekasno su uli u borbu za svoje preduzee, i u tome je naa nesumnjiva odgovornost za situaciju u kojoj se nalazimo. ta je, meutim, sa odgovornou onih koji su "na vreme" poeli da nas pljakaju? Oni svoj deo tereta krize ne podnose. Naprotiv, oni su nagraeni. Dokle god se u Srbiji na taj nain bude de-lila pravda, imaemo sve manje radnika na radnim mestima, a sve vie ljudi na ulicama. Sigurni smo da nije ni u interesu politike vlasti u Sr-biji da na kraju ostanu sami sa tajkunima, zbog toga povremeno i izlaze u susret pojedinim radnikim zahtevima. Takvi koraci su nedovoljni da zaustave propadanje. Ukoliko se malim akcionarima i radnicima ne bude omoguilo da odluuju o sudbini svojih preduzea, ukoliko se i dalje budu gazili nai interesi, ukoliko naa borba i dalje bude teren za manipulacije i nastavak pljake, kriza e se samo jo vie produbljivati. Radnici "Jugoremedije", "Srboleka", "Vrakih vinograda", "Prosve-te", "Trudbenika" i brojnih drugih preduzea u Srbiji ve su nebrojeno puta pokazali upornost da istraju u svojim zahtevima. Nemamo razloga nikome da pretimo "radikalizacijom" i "omasovljenjem" protesta, jer ukoliko se tiranija interesa krupnog kapitala nastavi, niko nee morati da poziva graane Srbije da izau na ulice.

U Beogradu, 26. septembra 2010. godine,

Radniki pokret Srbije1[objavljeno u listu ''Pokret'', izdanju Pokreta za slobodu]

1 Radniki pokret Srbije - udruenje graana registrovano od strane Koor-dinacionog odbora radnikih protesta u Srbiji.

26

An -priva zacioni protes u SrbijiU razgovoru za Znet, Milenko Srekovi govori o poslednjem talasu radnikih protesta u Srbiji, Agenciji za privatizaciju, radnikom pokretu, i Koordinacionom odboru radnikih protesta. Global Balkans: MMF je trenutno u Srbiji radi pregovora o preraspodeli fondova. Kakva je trenutna situacija u Srbiji u pogledu ekonomske krize?

Milenko Srekovi: Trenutni privredni kolaps u Srbiji dogodio bi se i bez ``ekonomske krize``. Prouzrokovan je nizom dosadanjih ekonomskih mera neoliberalnog karaktera. Privatizacija u Srbiji, kao centralna mera te vrste, dovela je do upropaivanja fabrika i do opte deindustrijalizacije zemlje. Ona je u svom najekstremnijem obliku za-poeta 2001. godine kada je nova srpska demokratska vlada donela novi neoliberalni Zakon o privatizaciji. Tada je protivustavno konfi -skovana sva drutvena imovina a njena privatizacija postala obavezna. Postavljen je i rok do kada taj proces treba da se sprovede do kraja 2009. godine.

Meutim, danas, nakon osam godina takve privatizacije, opte mi-ljenje je da je privatizacija samo opustoila privredu koja je preivela i ekonomske sankcije tokom devedesetih i NATO bombardovanje 1999. godine, i koja svakako nije bila najprosperitetnija u Evropi, ali je ima-la potencijal da se razvija i zaposli veliki broj ljudi. Ve 2002. godine domae razvojne banke, koje su mogle da kreditiraju privredu uz mi-nimalne kamate, namerno su gurnute u steaj. Time je otvoren prostor za otvaranje fi lijala stranih banaka od kojih nijedna nije razvojna. Taj in podrali su MMF i Svetska Banka, a sproveli su ga domai kadro-vi MMF-a u srpskoj vladi, koji su od 2001. stalni lanovi svake vlade. Domau privredu, inae potresenu desetogodinjom krizom, vie nije imao ko da kreditira pod povoljnim uslovima.

Drava je retko kada pokazivala interesovanje za ouvanje proi-zvodnje u preduzeima koja su zapoljavala ogroman broj radnika. Prodajom fabrika punila je budet i kupovala privremeni socijalni mir, a stranim kompanijama omoguavala infrastrukturne povoljnosti radi green fi eld investicija u slobodnim zonama u kojima se otvaraju rad-na mesta sa minimalnom nadnicom, kako bi se iskoristila jeftina radna snaga, koju domai neoliberalni ekonomisti cinino nazivaju naom kvalitativnom prednou.

27

Trenutno je sve vie radnikih protesta usled neisplaivanja zarada, neuplaivanja doprinosa, otputanja, itd. Radnici sve vie zahtevaju ra-skid privatizacije od Agencije za privatizaciju. Ta institucija je najbolji primer da su nove demokratske vlasti u potpunosti zadrale model centralizovane komunistike drave, jer je sada takav dravni aparat potreban za uvoenje neoliberalnih mera. Naime, Agencija je u celom svetu jedinstven dravni organ jer je zaduena za kreiranje procesa pri-vatizacije, njegovo sprovoenje i na kraju za kontrolu izvrenja priva-tizacionih ugovora. Takav svemoni centar vlasti u Srbiji nije postojao ak ni u vreme Osmanske imperije! Naravno, upravo takva Agencija za privatizaciju je bila potrebna da bi se sprovela krajnja namera re-formi - da vlasnici kupuju fabrike kako bi oterali radnike, a zadrali u svom vlasnitvu skupa graevinska zemljita na kojima se nekada na-lazila fabrika, ili pak prazne fabrike iznajmljivali drugima kao poslov-ni prostor, i tako stvorili visoku nezaposlenost kao preduslov za green fi eld investicije. Radnici su vrlo esto ukazivali na slubenike Agencije za privatizaciju koji su bili do gue umeani u kriminalne radnje kojima su unitavane fabrike, meutim sistem je postavljen tako da je Agencija uvek u pravu, a i kada nije u pravu, nita se nee desiti, jer je dobar deo novca od privatizacije otiao na fi nansiranje politikih stranaka, kako vladajuih, tako i opozicionih.Global Balkans: Kakva je reakcija radnikog pokreta?

Milenko Srekovi: Nezavisan radniki pokret u kom mi ue-stvujemo zasnovan je na iskustvu borbe zrenjaninskih radnika koje sada pokuavamo da proirimo i u druge gradove Srbije. Zrenjanin, ne-kadanji industrijski centar Srbije i bive Jugoslavije, pretrpeo je opte uruavanje industrije pa je sada zvanina stopa nezaposlenosti vea od 35%. Meutim, u Zrenjaninu je bilo i fabrika u kojima su radnici pruili jak otpor, kao na primer u fabrici lekova Jugoremediji, uspevi da izbace vlasnika koji je fabriku vodio ka steaju, a zatim da na skup-tini akcionara postave svoju upravu, pokrenu proizvodnju i sauvaju radna mesta. Reivi svoje egzistencijalne probleme, nastavili su da se bore za svoju lokalnu zajednicu, osnovavi radniku politiku partiju Ravnopravnost i irei solidarnu podrku prema radnicima drugih fabrika koji su se takoe borili. Pokret je podran od lokalne zajednice, veeg broja kvalitetnih sindikalista koji nisu samo iz Zrenjanina, anga-ovanih intelektualaca, kao na primer Neboje Popova, urednika lista Republika, i Ivana Zlatia, aktiviste Pokreta za slobodu, itd.

28

Pokret koji gradimo zasnovan je na pravu na rad, odnosno na pravu radnika da odluuju o sudbini fabrike u kojoj su zaposleni, od koje ive oni, njihove porodice i itava lokalna zajednica.

Drugo vano uporite radnikog pokreta je Raa kragujevaka, u kojoj se trenutno vodi jedna od najupornijih i najradikalnijih borbi za radno mesto i ouvanje fabrike. Tokom poslednjeg meseca povezali smo predstavnike trajkakih odbora veeg broja preduzea i predlo-ili da se, u trenucima kada je to mogue i kada smatraju da treba, ko-ordiniu i udrueno bore za svoja prava. Osnovali smo Koordinacioni odbor radnikih protesta u Srbiji.Global Balkans: Recite nam neto vie o novom Koordinaci-onom odboru.

Milenko Srekovi: Na protest radnika Zastave elektro 11. av-gusta ispred Agencije za privatizaciju pozvali smo kao podrku radnike drugih preduzea sa kojima smo do sada saraivali, s namerom da se solidarnost koja je do sada postojala meu radnicima jednog grada, proiri meu radnicima razliitih gradova koji su meusobno veoma udaljeni. Na taj nain stvorili smo osnovu za stvaranje Koordinacio-nog odbora, koji je osnovan od predstavnika Zastave elektro iz Rae, Srboleka iz Beograda, invoza i Beka iz Zrenjanina, a poziv da nam se pridrue je upuen i drugim trajkakim odborima u Srbiji. Par dana kasnije pridruila nam se i Ravanica iz uprije, a narednih dana pridruie nam se jo trajkakih odbora. Plan je da spremni doekamo jesen za koju se predvia eskalacija radnikog nezadovoljstva i bunta. Glavni cilj je da se solidarno borimo protiv propadanja naih fabrika i za ouvanje radnih mesta. Vlada je ve napravila svoj radni tim za stiavanje radnikih protesta i zatakavanje naih problema. Sad mi moramo pokazati da smo snani, solidarni i organizovani, jer e u su-protnom sav demokratski potencijal radnikih protesta nestati u poje-dinanim pregovorima sa vladinim radnim timom.Global Balkans: Kakve konkretne uspehe je ovaj odbor imao do sada?

Milenko Srekovi: Borimo se da Vladin radni tim prihvati za pregovarae same predstavnike trajkakih odbora. Naime, Vlada je unapred odredila svoje sagovornike u takozvanom socijalnom dija-logu, a to su, naravno, mejnstrim sindikati. Radnici u Srbiji su vrlo razoarani u ponaanje velikih sindikata, naroito tokom poslednjih godinu dana, od kako je poela ekonomska kriza, jer se ispostavilo da su sindikalne centrale saveznik Vladi u smirivanju talasa trajkova, i da

29

su ak u pojedinim sluajevima sabotirali pojedine proteste. Zbog toga traimo da pregovara sa Vladom bude koordinaciono telo u kom sede predstavnici konkretnih trajkakih odbora. Izvrili smo snaan priti-sak, nastaviemo to da radimo, i nadamo se pozitivnim rezultatima.

A ako se pod ovim pitanjem misli na uspeh u vidu nedavne ponude da vlasnik Zastave elektro vrati fabriku radnicima u vlasnitvo na-kon estomesenog radikalnog trajka, moram da kaem da smo ovu ponudu odbili. Pregovori sa Vladom su uvek skopani sa brojnim pod-valama, a i ova ponuda je jedna od njih, iako je u medijima ova vest u poetku okarakterisana kao velika pobeda radnika. Naime, daju nam fabriku koju je prethodno vlasnik opteretio brojnim dugovima i hipo-tekama. Bilo bi samo pitanje dana kada bi bio pokrenut steaj nad fa-brikom koja bi nam tako dareljivo bila poklonjena. ak i bez steaja, bilo bi teko pokrenuti proizvodnju ukoliko drava ne anulira dugove koje je napravio vlasnik u sprezi sa slubenicima Agencije za privatiza-ciju koji su mu protivzakonito omoguavali da ostane vlasnik iako nije ispunjavao svoje obaveze. Borba za Zastavu elektro se nastavlja ve sutra, 8. septembra, kada e se ponovo odrati protest ispred Agencije za privatizaciju, osim ukoliko policija opet pretnjama zabrani autopre-voznicima da voze raanske radnike u Beograd. U sluaju takvih op-strukcija opet emo morati da blokiramo mesnu policijsku stanicu kao proli put. Ili zgradu optine. Ili prugu.Global Balkans: Kako su ene i manjine ukljuene/iskljue-ne u radniki pokret?

Milenko Srekovi: Ne postoji iskljuenost bilo koga na osnovu pola ili nacionalnosti. Svako dobronameran je dobrodoao da se pri-drui radnikom pokretu, bez obzira na to da li je ena, mukarac ili pripadnik neke etnike manjine. Ako smem da primetim, radniki ko-lektivi u kojima brojano dominiraju ene su mnogo uporniji u borbi, i u Jugoremediji i u Zastavi elektro, preko 70% zaposlenih su ene.Global Balkans: Koje su snage i slabosti ovog pokreta?

Milenko Srekovi: Najvea snaga je meusobno poverenje koje postoji u pokretu, koje je od neprocenjive vanosti, i koje se gradilo godinama. A najvei problem sa kojim se suoavamo je injenica da Srbija i biva Jugoslavija imaju dugogodinje naslee autoritarnih taj-nih slubi koje u ovom trenutku ne smeju da vre otvorenu represi-ju nad ljudima, ve rade u interesu monika tako to manipulacijom i korupcijom pokuavaju da sabotiraju otpor nepravdi i eksploataciji. Mnogim ljudima su ivoti u potpunosti upropaeni kada su odluili da

30

kau da je dosta. Poraavajue je kad danas vidite Vladu koja sebe na-ziva demokratskom kako, u trenutku kada predosea svoj kraj, posee za provokacijama, spletkama, podmiivanjem, sofi zmima, ucenama, i pretnjama. Meutim, ljudima je zaista dosta svega.Global Balkans: Postoji li opasnost da desnica kapitalizuje narodno nezadovoljstvo?

Milenko Srekovi: Desniari su do sada uglavnom od narodnog nezadovoljstva profi tirali na izborima. Njihova demagogija u oblasti socijalne politike je ubedljivija i najvea dosadanja opoziciona stran-ka je bliska ekstremnoj desnici. S druge strane, tzv. proevropske ili demokratske stranke su korumpirane, verno sprovode neoliberalnu politiku, a socijalne mere su im katastrofalne. Radnici prepoznaju po-trebu za sopstvenom strankom, to smo ve videli u Zrenjaninu, tako da ja vrsto verujem da e se politiki prostor vrlo brzo popuniti auten-tinim radnikim strankama, i da radniko nezadovoljstvo vie nee zloupotrebljavati desniari i lani borci za socijalnu pravdu.Global Balkans: ta ljudi iz inostranstva mogu da urade da podre lokalni otpor neoliberalizmu?

Milenko Srekovi: Najbitnije nam je da se na pravi nain ire informacije o naoj borbi. Iako su problemi radnika i ugroenih slojeva slini u itavom svetu, ipak svaka sredina uvek ima neke specifi nosti koje je potrebno detaljno upoznati da bi se izvodili zakljuci. Te speci-fi nosti esto umeju da budu izvor nesporazuma, jer uvek i svuda imate oportuniste meu leviarskim aktivistima koji rade stvari za koje znaju da e se svideti drugovima na meunarodnoj sceni, iako te aktivnosti nemaju mnogo veze sa lokalnim kontekstom, ili ak tete ozbiljnoj bor-bi u lokalnim prilikama. Zato nam je vano da se situacija u Srbiji tano prenese, kako ne bi bilo prostora za manipulacije.

Global Balkans[objavljeno na Znetu, 7. septembra 2009]

31

Smisao radnike borbe danasTribina o ak vnos ma Koordinacionog odbora radnikih protesta u SrbijiU iskustvu borbe radnika iz Koordinacionog odbora radni-kih protesta sa fi nansijskim i politikim centrima moi uvek se nailazilo na trag koji vodi ka samoj sri strukture vlasti koja je odgovorna za dvadesetogodinje razaranje zemlje, izjavio je Ivan Zlati iz Pokreta za slobodu na tribini koju je 16. januara organizovao list Republika zajedno sa Koordina-cionim odborom radnikih protesta u Srbiji i lokalnim po-kretom Ravnopravnost.

Uvodno izlaganje na tribini dao je Neboja Popov, urednik lista Re-publika, koji je objasnio zato se ovaj list bavi aktivnostima Koordi-nacionog odbora radnikih protesta. Najpre je podsetio da se u Srbiji dosta pie o radnikim trajkovima, ali na razliite naine. Mediji im preteno posveuju kratku i povrnu panju, traei u njima elemen-te afere, skandala ili devijantnog ponaanja, ime ih potpuno obesmi-ljavaju. Istovremeno, neki aktuelni drutveni procesi, smatra Popov, nekritiki se predstavljaju kao nunost koja se mora prihvatiti i protiv koje se nita ne moe, pa se na taj nain oduzima vrednost i samom inu bunta i protivljenja. Protivljenje dananjim nunostima i nu-nim promenama biva proglaeno kriminalnim inom ili izjednaava-no sa brojnim stereotipima o retrogradnim ostacima parazitskih samo-upravljakih navika iz doba komunizma. Popov je rekao da Republiku, kao i njega lino, najvie zanima kakav smisao daju svojim aktivnosti-ma oni koji uestvuju u radnikim protestima i trajkovima, a zatim naveo da u teoriji postoje neka veoma vana mesta, ideje, autori, koji su danas izuzetno vani da bismo razumeli smisao koji ljudi pridaju svojoj delatnosti. Jedan od njih je i Alber Kami koji pie o jednoj du-goj i bogatoj kulturi pobune. Ali pobuna ima razliite oblike. Neki su krajnje destruktivni jer nacizam, i staljinizam, i faizam su takoe bile pobune, ali krajnje desnog tipa. Meutim, postoje i neke kreativne pobune, rekao je Popov. Anri Lefevr je prouavao kako ljudi menjaju svoj ivot; ne samo na radnom mestu, nego i van radnog mesta, tokom slobodnog vremena, u svakidanjem ivotu, nalazei u tome smisao li-ne i zajednike egzistencije. Popov je podsetio i na razlikovanje koje je uveo an-Pol Sartr na serijalne grupe i grupe u fuziji. U prvoj grupi ne postoji nikakvo intelektualno, duhovno, duevno, moralno strujanje,

32

nego se njeni lanovi uglavnom ponaaju kao ljudi u masi, bez naroi-to razvijenog oseanja line i kolektivne odgovornosti. Kastorijadis je, isto tako, prouavao ljudske sposobnosti da oblikuju i preoblikuju lini i zajedniki ivot. Najzad, postoje i sociolozi koji su najveu panju pri-davali akcionom istraivanju, dakle istraivanju koje prati akcije ljudi i iznutra pokuava da razume ta to ljudi rade. Imajui sve to u vidu, kae Popov, Republika je nastojala da prati aktivnosti razliitih grupa koje su imale kritiki odnos prema nainu privatizacije u ovoj zemlji, i koje se nisu zadovoljavale samo time da dokazuju da postoje lopovi, otimai, prevaranti i falsifi katori, nego su traile mogunost da neto naprave, da to bude drugaije, koje su drale do sebe i nisu sebe sma-trale masom s kojom moe da radi ko ta hoe nego su svojom delat-nou htele neto da naprave, da naprave jedan ambijent u kojem se potuje zakon, da naprave jedan ambijent u kojem se potuju ugovori, da naprave ambijent u kojem mogu trajnije da raspolau svojim zna-njem, svojom strukom, svojom fi rmom, u korist vlastitu, u korist svoje porodice, lokalne zajednice, i drutva. Odnedavno, Republika nastoji da prati i pokuaje povezivanja razliitih slinih grupa koje se bore za tako neto, a meu njima su radnici Srboleka i Trudbenika iz Be-ograda, Ravanice iz uprije, Zastave elektro iz Rae, invoza, BEK-a, Jugoremedije iz Zrenjanina, i Vrakih vinograda iz Vr-ca.

Popov je zatim govorio o potrebi da se bude informisan o pokua-jima izlaska iz krize kod nas i u svetu. Najrazvijenije kapitalistike zemlje ustanovile su da je jedan od glavnih uzroka krize redukcija siste-ma na pekulantski i fi nansijski kapital koji ignorie razvoj proizvodnje i razvoj drutva, i one nastoje da regeneriu proizvodnju i privredu, a samim tim i demokratiju. I kod nas su vrlo ozbiljna istraivanja usta-novila postojanje velikog rizika od unitavanja privrede ove zemlje. Ukoliko se shvati da je neophodno revitalizovati i razvijati privredu, jer bez toga nema opstanka ni drutva ni drave, utoliko se pre i jasnije moe shvatiti koliko je vano ceniti tui rad, ceniti radnike, njihovu profesiju, njihovu borbu za razvoj proizvodnje, za radna mesta, za do-stojanstvo, i pojedinano i zajedniko, rekao je Popov.

Milena Prstojevi, predstavnica lokalnog pokreta Ravnopravnost, izjavila je da je osnivanje Koordinacionog odbora radnikih protesta bilo neophodno sada kada je i zakonom zavrena licemerna i plja-kaka privatizacija, kada u Srbiji gotovo nita ne radi, kada je radnici-ma opljakan kapital koji su godinama stvarali i kada su mnoga deca ostala bez kore hleba.

33

Ivan Zlati iz Pokreta za slobodu, koji trenutno predsedava Koor-dinacionim odborom radnikih protesta, podsetio je da ne bi bilo prvi put u Srbiji da se brojna, iroka pitanja, koja pokazuju svu dubinu situacije u kojoj se nalazimo, smandrljaju u jedan zahtev za personal-nom smenom vlasti i da se na ta pitanja zaboravi. Rekao je da takvi predlozi ve dolaze iz politikih krugova, ali da to nije nikakvo reenje. U iskustvu borbe radnika iz Koordinacionog odbora sa fi nansijskim i politikim centrima moi uvek se nailazilo na trag koji vodi ka samoj sri strukture vlasti koja je odgovorna za dvadesetogodinje razaranje zemlje. Na primer, vlasnik Trudbenika je Dragan Kopali, blizak Demokratskoj stranci kao njen fi nansijer. Ranko Dejanovi je suprug Slavice uki Dejanovi, predsednice parlamenta. Bez rasplitanja te sprege fi nansijske i politike moi, koja generie krizu u Srbiji, teko da se ovaj problem moe reiti. Trudbenik je danas u poziciji da drava koja je utvrdila krenje ugovora, koja je utvrdila nezakonitosti, jednostavno nee da raskine taj ugovor, i o tome odbija da razgovara. Slubenici Agencije za privatizaciju kau da je u pitanju moan ovek i protiv njega jednostavno ne mogu nita da preduzmu. Osnovni motiv zbog kojeg su radnici krenuli u borbu je injenica da fi rma propada, da e ostati bez posla i bez zarade ako neto ne preduzmu, ali se taj pro-blem nee reiti ako se ostane na tome. Radnika borba, kae Zlati, mora da artikulie politike zahteve, ne u stranakom smislu, ve da radniki pokret proiri svoju borbu na politiki teren. U suprotnom, svee se na pojedinane uspehe koji e ostati trajno ugroeni.

Mohora Doru iz Vrca, koji je u prethodnom broju Republike obja-vio tekst O radnikoj participaciji u upravljanju privredom, govorio je o moguim prednostima radnikog akcionarstva ukoliko bi zakonska regulativa u Srbiji bila prilagoena preduzeima u veinskom vlasni-tvu radnika, kako u pogledu upravljanja, tako i u pogledu radnih od-nosa. On je rekao da je potrebno da se promeni odnos izmeu drave i poslodavaca kako bi drava reagovala na oigledna krenja zakona od strane poslodavaca, koja ugroavaju radnike i njihova radna mesta. Dr-ava treba da uvidi da radnici mogu, u svojstvu poslodavaca, da budu bolji i poeljniji partneri dravi, da svojim preduzeima mogu uspeno da upravljaju i ostvaruju znaajne rezultate.

Doru je zatim naveo glavne prednosti radnikog akcionarstva, u uslovima povoljnog zakonskog okvira kakav postoji u Evropskoj uniji, a to su, prema njemu: motivisanje zaposlenih na bolje poslovne perfor-manse, kako u pogledu kvaliteta proizvoda, tako i u pogledu produktiv-nosti; ravnomernija raspodela kapitala ostvarenog u preduzetnikom

34

poduhvatu; ouvanje postojeih radnih mesta i otvaranje novih, jer se radnici vie zalau za ouvanje radnih mesta nego eksterni vlasnici koji se vie zalau za ostvarenje profi ta, a u naim uslovima za ostvarenje brzog profi ta; stvaranje i unapreivanje preduzetnikog duha kod rad-nika, koji ih ini odgovornijim na poslu; radniko akcionarstvo obez-beuje kontinuirani razvoj fi rme, jer radnici akcionari po pravilu raz-miljaju dugorono o razvoju fi rme, a i osetljiviji su na reavanje eko-lokih problema jer ive u sredini u kojoj se odvija poslovanje fi rme za razliku od eksternih vlasnika koje zagaenje ivotne sredine ne pogaa neposredno; zaposleni ostvaruju vee prihode u sluaju poslovnog uspeha zarade zaposlenih su mnogo vee nego u drugim fi rmama, a i obezbeuju vee fondove za upotrebu u nepredvienim okolnostima, na primer za sluaj penzionisanja ili gubitka posla; socijalna sigurnost je vea.

Nakon uvodnih izlaganja publici su se obratili predstavnici radni-kih kolektiva koji su pristupili Koordinacionom odboru radnikih pro-testa.

Prvi je govorio Vladimir Novakovi, potpredsednik trajkakog od-bora Trudbenik gradnje, koji je rekao da radnike borbe jesu teke, ali da se u svemu mora misliti na potomstvo kojem bi trebalo da pre-ostanu mogunosti da proizvodi kako bi sebi obezbedilo egzistenciju i pristojan ivot.

Jon Popov iz Vrakih vinograda govorio je o trnovitoj borbi za ouvanje fabrike od steaja i za raskid kupoprodajnog ugovora s neod-govornim vlasnikom, nakon koje su naili na glavnu prepreku a to je dravna birokratija, koja je umeana u sve nae dananje probleme, kao i na probleme u samoj lokalnoj samoupravi sa lokalnim fi nansij-skim monicima. Popov je ohrabrio radnike akcionare Jugoremedi-je da se ne odriu svog vlasnitva nad fabrikom i da ne prodaju akcije, ve da brinu o budunosti i fabrike, a samim tim i lokalne zajednice. Da je privatizacija bila postavljena na zdrave osnove, rekao je, i kod nas bi, kao i u Sloveniji, zaiveo radniko-akcionarski oblik upravljanja privrednim subjektima. Jon Popov je rekao da je udruivanje radnika u Koordinacioni odbor radnikih protesta, iji je glavni cilj ouvanje industrije i zatita radnih mesta, jedan istorijski trenutak, i da na ovaj nain treba na nivou Srbije objediniti sve radnike, kako bi razmenjivali iskustva i nali naine da se pomogne napaenom i osiromaenom na-rodu.

Zoran Goevi iz Srboleka, podseajui na radniko izbacivanje Jovice Stefanovia Ninija iz Jugoremedije, govorio je o Ninijevom

35

nezakonitom trgovanju na berzi, pomou kojeg je postao veinski vla-snik i Srboleka, a sada fi rmu vodi u propast ugroavajui pravo na rad zaposlenih. MD Nini, rekao je Goevi, Srboleku duguje oko 20 miliona evra, ali radnici nastavljaju da se bore i ele da pokau od-govornost prema svojoj fabrici kao to su to uradili radnici Jugoreme-dije. Goevi je isto pozvao radnike akcionare Jugoremedije da ne prodaju svoje akcije, da vode rauna o fabrici, jer je briga o proizvodnji jedini nain da se egzistencija dugorono obezbedi. Radnici Srbole-ka, rekao je Goevi, koji su prodali svoje akcije za samo godinu dana su potroili sav novac, iako su od prodaje imali i po 2025.000 evra, a danas vie nemaju ta da jedu. Novac u ovakvom drutvu esto mora da bude imperativ, ali treba ouvati proizvodnju za sutra-prekosutra, kad ova ludnica proe i kad dananjoj otimaini svi zajedno stanemo na put.

Zdravko Deuri, direktor Jugoremedije, govorio je o problemi-ma sa kojima se susreo nakon to je uspeno okonana radnika borba protiv neodgovornog vlasnika, koju je on predvodio. Briga o proizvod-nji esto je dola u sukob sa linim interesima i zahtevima radnika, naj-ee onima koji su nepotistikog karaktera. Meutim, rekonstrukcija fabrike radi dobijanja GMP licence bila je nuna, jer u suprotnom Ju-goremedija ne bi mogla vie da proizvodi. Zahvalio se akcionarima Jugoremedije koji su radnike podrali u borbi za ouvanje fabrike.

Jovica orevi iz Zastave elektro govorio je o borbi za spas ra-anske fabrike od Ranka Dejanovia, koja je bila duga i teka, a u koju su radnici uli iz straha za egzistenciju. Direktoru Jugoremedije je poruio da se i radnici Zastave elektro bore da dovedu fabriku u sta-nje u kojem je danas Jugoremedija i da bi voleo da ima probleme o kakvima je govorio Deuri. orevi je rekao da danas moraju da se nose s ucenjivanjem radnika i pretnjama steajem ukoliko ne budu posluni, dodajui i to da su se radnici nakon odlaska bivih vlasnika opustili, oekujui normalizaciju, ali da danas uviaju da su time samo omoguili drugoj strani da se konsoliduje. Izgleda da je ivot nepre-stana borba, zakljuio je orevi.

Ivan Zlati je na kraju dodao da se slae da je ivot neprestana borba i da nijedna pobeda nije konana. Sve raznovrsne prie koje su pokrenute na tribini, a koje oslikavaju razliiti stupanj koji je dostigla borba jednog radnikog kolektiva, vano je poznavati kako bi mogle da se sagledaju perspektive u kojima se odvija radnika borba, stalna borba za nezavisnost i stalna borba za slobodu.

36

Nakon tribine, Koordinacionom odboru radnikih protesta pridru-ili su se i radnici IPOK-a, fabrike kukuruznih preraevina iz Zrenjani-na, koji su u trajku jer im se ve mesecima ne isplauju plate.

Pre tribine emitovan je dokumentarni fi lm o invozu iji su au-tori Dragan Gmizi i Dragan Kolarov, a zatim se publici obratio elimir ilnik koji je govorio o tome kako je tokom protesta radnika invoza, u decembru 2007, doao u fabriku oekujui da e snimiti radnike koji krme imovinu i otimaju se o poslednje ostatke upropaene fabrike a zapravo bio iznenaen stepenom svesti tih ljudi s kojom se suoa-vaju sa korumpiranom privatizacijom u koju su gurnuti. Kao direktor preduzea Terra fi lm i on sam, rekao je ilnik, suoava se sa malver-zacijama u privatizacionom procesu, preko pokuaja da se ukine odlu-ka o aukcijskoj prodaji tog preduzea, kao i pokuaja da se drutvena imovina prikae kao dravna imovina, u emu uestvuje i Republika direkcija za imovinu Republike Srbije. Ali istina, dokumenti i pravda su na naoj strani, kae ilnik, to nije mnogo u ovim pekulantskim vremenima, ali moe da bude dovoljno ukoliko budemo uporni u do-kazivanju istine.

Nakon elimira ilnika publici se obratio i Mita Lisica, predstavnik radnika invoza koji ve godinama ukazuje na pljaku i kriminal u fabrici i upozorio na pretnje radnicima koji se angauju na dokazivanju korupcije.

Tribinu je vodio Slavko Goli iz Graanske itaonice u Zrenjani-nu.

Milenko Srekovi[objavljeno u listu ''Republika'', februara 2010]

37

Jugoremedija

Jugoremedija, ZrenjaninZrenjaninska fabrika lekova Jugoremedija privatizovana je 2001.

godine, tako to je radnicima i penzionerima pripalo 58% akcija, a dr-avi 42%. Drava je 2002. godine svoj udeo prodala nikom biznisme-nu Jovici Stefanoviu-Niniju, koji je u tom trenutku jo uvek bio na Interpolovoj poternici kao intimus Smiljka Kostia u vercu cigareta. Na skuptini Jugoremedije 2003. godine mali akcionari odbijaju Ni-nijev predlog da preko dokapitalizacije postane veinski vlasnik, pa on falsifi kuje odluku o dokapitalizaciji, upisuje se u sudu kao vlasnik 62% akcija i poinje sa progonom radnika aktivnih u sindikatu i udrue-nju malih akcionara. Otkazi dvojici radnikih lidera bili su povod za prvi trajk u Jugoremediji decembra 2003. godine. Poetkom januara trajk je uspeno okonan, a naporedo sa aktivnostima u fabrici udru-enje akcionara podnosi tubu sudu za ponitaj dokapitalizacije. Ste-fanovi rasputa fabriko obezbeenje, uvodi svoju privatnu vojsku u Jugoremediju i pojaava pritisak na radnike, zbog ega u martu pono-vo dolazi do trajka. Radnici izbacuju privatno obezbeenje iz fabrike, a Stefanoviev menadment naputa Jugoremediju. Tokom leta su vie puta pokuavali da se nasilnim putem vrate, ali bez uspeha. Meutim, 19. avgusta Ninijeva privatna vojska je ponovo isprovocirala tuu sa radnicima-akcionarima, to je policiji posluilo kao povod da ue u fa-briki krug. Iako je zrenjaninska policija uspostavila red, Vlada je istog popodneva u Jugoremediju poslala jedinicu andarmerije iz Beogra-da pod komandom general-majora Milivoja Mirkova. Mirkov uvee poziva etvoricu radnikih lidera na pregovore u zgradu zrenjaninske policije. Tamo im saoptava da su uhapeni. Narednih deset dana pro-veli su u samicama. Radnici-akcionari, veinski vlasnici Jugoremedije, 20. avgusta su izbaeni iz kruga fabrike. Uprkos javnom skandalu zbog brutalnosti andarmerije, uprkos nalazu Vladinog Saveta za borbu protiv korupcije da je policija u Jugoremediji trebalo da odrava red, a ne da odluuje o vlasnikom sporu koji se vodi pred sudom, Stefanovi nastavlja sa nasiljem radnicima koji su uestvovali u trajku dao je otkaze. Sledee godine je kupio beogradski Srbolek, Mentu iz Padeja... Gde god je uao, zaveo je nemilosrdnu pljaku, prodajui robu svojim

38

fi rmama uz popust vei od 30%. Za to vreme, 150 otputenih radni-ka-akcionara Jugoremedije vodilo je upornu borbu u javnosti i pred sudom za svoje pravo na ivot i rad. Decembra 2006. godine, Vrhov-ni sud je presudio u njihovu korist. Stefanovi je ostao u Jugoremedi-ji jo itava tri meseca, pokuavajui da iz magacina izvue sirovine i proizvode, kako bi onemoguio male akcionare da nakon preuzimanja uprave pokrenu proizvodnju. Radnici su blokirali ulaze u fabriku i da-nonono deurali sve do 1. marta 2007. godine, kada je na skuptini Jugoremedije vie od 4000 malih akcionara prikazalo nadpolovinu veinu i izabralo novo rukovodstvo.

U naredne tri godine, radnici-akcionari Jugoremedije su sami, oslonjeni iskljuivo na svoj rad i svoje resurse, investirali preko deset miliona evra u usklaivanje proizvodnje sa evropskim standardima. Istovremeno, podrali su borbu radnika i malih akcionara nekoliko zrenjaninskih preduzea koji su naili na sline probleme u privatiza-ciji, kao i brojne grupe iz itave Srbije, poput radnika Zastave elektro, Trudbenika, Srboleka...

Stefanovi je nastavio sa pljakom i nasiljem nad radnicima i akci-onarima preduzea koja je kupovao u privatizaciji. Uhapen je 9. no-vembra 2010. godine, pod optubom da je otetio radnike i akcionare Srboleka za preko pet miliona evra.

Milivoje Mirkov je danas penzioner, i komesar za bezbednost Fud-balskog saveza Srbije.

Stvorena pod okriljem kombinata Servo Mihalj 1961. godine, od-branjena solidarnom borbom radnika i malih akcionara, Jugoremedija je danas jedino preduzee u Srbiji u kom, kroz organe akcionarskog drutva, ivi duh istinske samouprave.

Onakve kakva verovatno nije postojala ni u vreme samoupravlja-nja.

Ivan Zlati

39

Koreni miraintervju sa Zdravkom Deuriem, voom radnike borbe a zatim generalnim direktorom JugoremedijeNakon duge i neravnopravne borbe protiv prljavog kapitala, korumpirane vlasti i njihove ideoloke mainerije, radnici-akcionari Jugoremedije su na skuptini preduzea odranoj 1. marta ove godine napokon preuzeli upravu nad svojom fa-brikom.

Za prethodne etiri godine, zadivili su i domau i meunarodnu javnost upornom i solidarnom borbom protiv nasilja i pljake, za svoja vlasnika i radnika prava.

tampa u Srbiji pomno je pratila njihovu borbu, mada esto na na-in koji ne doprinosi mnogo rasvetljavanju prave prirode ovog nesva-kidanjeg fenomena. Najee se pisalo o sumnjivom poreklu kapitala kojim je Jovica Stefanovi Nini 2002. godine kupio 42% Jugoremedije, i pekulisalo se o njegovim tragovima. Pominjani su razni akteri, plele se brojne teorije: Tasos Papadopulos, odnosno novac koji je Miloevi-eva nomenklatura tokom devedesetih iznela iz Srbija na Kipar; Vano ifl iganec, odnosno novac od verca oruja tokom rata u Bosni...

Radnici su preteno pominjani ili kao rtve nasilja, ili kao hajdu-ci. Retko kao dobro organizovana grupa sa artikulisanim zahtevima i tenjama. U razgovoru sa Zdravkom Deuriem, liderom radnika-akci-onara Jugoremedije i sadanjim predsednikom Upravnog odbora fa-brike, Z magazin je pokuao da sazna kako izgleda osvajanje slobode u Jugoremediji nakon 1. marta, i kakve su anse da plodovi gneva posta-nu koreni mira. Pre svega, da li su, uprkos negativnim predvianjima neoliberalnih ideologa u Srbiji, radnici-akcionari u stanju da odgovore poslovnim izazovima jedne tako sloene industrije kao to je fabrika lekova?

Zdravko Deuri: Po ulasku u fabriku, zatekli smo uasno sta-nje. Proizvodnja je bila obustavljena jo krajem prole godine, posled-nja plata isplaena u decembru, tehnoloka para i telefoni iskljueni zbog dugova, raun fi rme blokiran...

Povrh svega, poreska uprava, koja je godinama putala Stefanovia da ne plaa porez, nakon naeg ulaska odjednom je krenula da potrau-je taj nagomilani dug, za koji su delom i sami odgovorni.

Razgovarali smo sa njima i o reprogramu, ali bez uspeha. U takvim uslovima se, dakle, ne radi samo o sposobnosti uprave da vodi predu-

40

zee - Stefanoviu se godinama tolerie da ne plaa porez; meutim, kada radnici-akcionari preuzmu fabriku, poreska uprava nam ne do-zvoljava reprogram ak i kada ponudimo sirovinu kao zalog da emo platiti. I jo se prave blesavi, objanjavaju nam kako je neuveno da poreska uprava uzima sirovinu kao zalog. A nije neuveno da Jovica Stefanovi godinama ne plaa porez i da ga nadleni dravni organ ak i ne opominje, ili da mu, ne daj boe, blokira raun. To je samo jedan od naina kako se u praksi sprovodi ideologija po kojoj postoje dve vrste privatnih vlasnika - oni iju imovinu vlast titi svim sredstvima, za-konitim i nezakonitim, i oni drugi, radnici akcionari, koji ne mogu da ostvare ni svoja zakonska prava, a kamoli da im drava reprogramom duga pomogne da se izvuku iz krize u koju ih je sama uvukla nezakoni-tom privatizacijom. Na kraju smo, da bi vratili dug za porez, morali da prodamo deo imovine Jugoremedije, akcije koje smo imali u AIK banci. Tako smo uspeli da deblokiramo raun fabrike, i da isplatimo dug za plate za decembar i januar, ali je posle svega par dana Stefano-vi pustio na realizaciju menice koje je Jugoremedija navodno pravila sa drugim fi rmama u njegovom vlasnitvu, i ponovo nas blokirao. Te menice su, tvrdimo, falsifi kat, poto nam Stefanovi nikada nije predao peat Jugoremedije, nego smo pravili novi, ali on sada sa starim moe da pravi menice datirane na decembar prole godine, i da nas blokira zbog naduvanih dugova prema njegovim fi rmama. O izdavanju tih me-nica u Jugoremediji ne postoji nikakav pisani trag.

Na sve ovo dodajte da naa sirovina za lek Sinkum 4, za koji e Mi-nistarstvo zdravlja morati da trai interventan uvoz, zbog nestaice na domaem tritu, dakle sirovina za taj lek koju je Stefanovi uvezao preko svoje pedicije, ve mesecima stoji u carinskim magacinima, jer pedicija nee da nam je isporui, iako je avansno plaena. Kau jedno-stavno: Ne damo, tuite nas!.

To bi bili poslovni izazovi sa kojima se suoava uprava radnika-akcionara u Jugoremediji. to se same proizvodnje tie, pokrenuli smo je za manje od mesec dana po ulasku u fabriku. Pre tri godine, kada smo dobili otkaze, rekli smo ministru Bubalu: ako je va jedini interes da se u Jugoremediji obnovi proizvodnja, kao to tvrdite u medijima, onda vratite radnike na posao, jer mi smo proizvodnja. Sada smo to i dokazali. Problem je, meutim, to preduzee koje nije pod kontrolom tajkuna bliskih vlasti u Srbiji ne moe da posluje u uslovima slobodne konkurencije, ve njegova uprava najvei deo svoje energije troi spa-savajui se od pljake i steaja.

41

Poloaj radnika u Srbiji danas je uasan, moemo rei da vie nikakva radnika prava ne postoje - raste rad na crno, nove privatne fi rme ne dozvoljavaju sindikalnu aktivnost, stari sindikati postoje samo forme radi, dele se otkazi zbog uea u trajku, od ena se prilikom zapoljavanja trae pismene izjave i druge garancije da nee ostati u drugom stanju... US Steel Serbia ak u pravilniku o ponaanju svo-jih zaposlenih ukida radnicima njihova elementarna poli-tika prava - na primer upuuje ih da se obraaju dravnim organima iskljuivo preko US Steela, zabranjuje im da ko-municiraju sa novinarima, i tome slino. Da li Jugoremedi-ja, kao fabrika kojom upravljaju radnici, moe uticati da se ovakvo stanje promeni?

Zdravko Deuri: Sindikat Jugoremedije je zasluan za na po-vratak u fabriku podjednako kao i udruenje akcionara, i sada je du-nost nove uprave da tom i takvom sindikatu, koji je pokazao da je u stanju da titi interese i prava radnika, omogui nesmetan rad. Nova uprava u sindikatu pre svega vidi partnera u razvoju fabrike iako je sigurno da e rneu nama biti i sukoba. Ne bih da zvuim melodrama-tino, ali sindikat i uprava fabrike su u nekoj vrsti prirodnog konfl ikta i potrebno je puno razumevanja na obe strane da se doe do reenja koje je u zajednikom interesu. Iako Jugoremedijom upravljaju rad-nici-akcionari, ne treba se zanositi da e naa saradnja sa sindikatom biti jednostavna, jer nai vlasnici imaju jedan interes kao akcionari, a sasvim drugi kao radnici okupljeni u sindikat. Pritom nisu svi mali akcionari Jugoremedije ujedno i njeni radnici, i ja kao predstavnik uprave preduzea moram biti naroito paljiv u zatiti intersa spoljnih akcionara i penzionera, kao to e, pretpostavljam, i rukovodstvo sin-dikata naroito da obrati naroitu panju na prava onih radnika koji nisu akcionari Jugoremedije. Ako uspostavimo odnos saradnje izmeu sindikata i uprave Jugoremedije, a siguran sam da hoemo, to bi treba-lo da pokae svim radnicima u Srbiji da sindikalna borba ima smisla, da se moe pobediti.

Naalost, visoka nezaposlenost u zemlji izuzetno pogoduje poslo-davcima koji uskrauju prava svojim radnicima na nain na koji si opi-sao. Od nekada monog kombinata Servo Mihalj u Zrenjaninu, Jugore-medija je danas gotovo jedina fabrika koja radi i isplauje plate svojim radnicima. Skrobara, eerana, industrija mesa Bek, niko vie ne radi,

42

to znai da preko dve i po hiljade radnika nema od ega da izdrava svoje porodice. U takvim uslovima, lako je poslodavcu da zapoljava radnike na crno, da im isplauje po par stotina evra na ruke, jer i na takvo bedno radno mesto u svakom trenutku kidie jo deset, dvadeset jednako kvalifi kovanih Ijudi koji e pristati, ak jedva doekati da rade pod istim uslovima. Da li se od radnika u takvom poloaju, od radni-ka koji zvanino i nije radnik, i koji i bez suprotstavljanja poslodavcu, samo iz neijeg hira moe da zanoi kao radnik, a osvane na ulici, moe li se od njega oekivati sindikalna borba? Pogotovu ako se ima u vidu da ta borba trai dobru organizaciju, a da sindikalna infrastruktura u Srbiji u mnogim fi rmama vie ne postoji, ili nikada nije ni postojala. S druge strane, i mi smo tri godine bili bez posla, pa smo se na kraju ipak izborili. Mislim da sindikalna borba ipak najvie zavisi od samih radnika. Ni jedna vlast, ni jedan poslodavac nam nee pokloniti naa prava ako se sami za njih ne izborimo. Slaem se da drava treba da titi radnike od takvih ucena poslodavaca kakve se deavaju u Srbiji, odnosno da sprovodi Zakon o radu, ali vlast sama po sebi nikada nee izgraditi delotvorne mehanizme za ostvarenje radnikih prava. Za to je neophodna inicijativa od strane radnika. Neoliberalna tampa vas optuuje da ste samoupravljai. Kakav je tvoj o