УНИВЕРЗИТЕТ У КРАГУЈЕВЦУ

УЧИТЕЉСКИ ФАКУЛТЕТ У УЖИЦУ

АМЕЛА ТАНДИР, РАСИМА МАРКИШИЋ

ДЕЧИЈЕ СОБЕ – НЕКАД И САДА

(ТЕМА СЕМИНАРСКОГ РАДА)

МЕНТОР:

Проф. др ДАНИЈЕЛА ВАСИЛИЈЕВИЋ

УВОД

Доласком све модернијег времена и развојем савремене технологије сусрећемо се

са драстичним променама у свакодневном животу. Некада смо живели безбрижно и

спокојно без мобилних телефона, а сада присуством овог светског бренда спонтано смо

ускраћени за пуне годишње одморе, за нормално радно време и слично јер нас

послодавац у сваком тенутку може добити и наредити да се вратимо због наводног

неодложивог посла. Исти случај је и са децом. Детињство које смо некада имали прилике

да видимо више није ни слично овом данашњем.

Исто као што темељ васпитања долази из куће, тако исто захваљујћи дечијим собама дете

се обликује. Врсни професор педагогије др. Шефика Алибабић, која предаје на

Филозофском факултету у Београду - је приликом једног предавања истакла:

„За дијете јако битна просторија (соба) за комплетан процес васпитања. Осим тога и

комуникација између дјетета и родитеља нема велики значај уколико је сама дјечија соба

облепљена разноразним постерима пјевача и глумаца, или ако дијете предшколског

узраста у сваком тренутку има приступ интернету и телевизији. На тај начин прави се

велики раскорак у дјететовом психичком склопу уколико родитељи константно утичу на

дјететово васпитање у жељи да расте и да се понаша у складу са својим годинама, а

одмах иза тога када га родитељи искритикују и пошаљу у собу дијете умјесто да узме

књигу у руке - сједне за компјутер и сурфује сатима по интернету.“ (предаванје на

ИУНП проф.др Шефика Алибабић)

У овом раду управо ћемо се осврнути на дечије собе какве су биле некад, а какве су сад. У

другом дијелу семинара ћемо се осврнути и на исте собе али у вртићима. Које су

предности а који су недостаци истих. Те да ли је некад дјетињство било далеко

безбрижније без присуства савремене технологије.

1

1. ДЕЈЧИЈЕ СОБЕ - НЕКАД И САДА

1.1. Дечије собе - НЕКАД

У разговору са родитељима старијих генерација дошли смо до података да су

некада дечије собе биле скоро па једноличне. Зидови су били обично беле боје, соба је

имала поприлично велики прозор са неком неутралном завесом. Оно што је било

најкарактеристичније за ове собе су дечији кревет и неизбежни радни сто који се готово

свакодневно како сазнајемо користио. У саставу исте налазио се и неки дечији ормар као и

полица где су биле посложене бројне дечије књиге, друштвене игре, неки пехар и слично.

Чест призор на зидовима тих некадашњих дечијих соба био је дететов омиљени цртани

јунак насликан у стварној и реалној величини. Њихови главни јунаци и узори били су или

ликови из књижевних дела или ликови цртаних филмова који су тада, за разлику од ових

данас, били поучнији, здравији и слободно можемо рећи нормалнији. Осим ликовима

цртаних јунака, зид је врло често био и украшен различитим и бројним медаљама које би

дете такмичећи се у разним дисциплинама освајало. Међутим да би детињство имало

праву чар и играчке су биле обавезни састав у овој просторији. Чак и играчке су биле

знатно другачије од ових данашњих. Оваква соба је заиста била прави одмор за децу.

Може се слободно рећи да је позитивно утицала на психо - физички развој детета. Један

дан у оваквој соби, када су у питању активности детета, може се описати на следећи

начин:

- дете се буди у јутарњим часовима, доручкује и одлази у школу. Затим по завршетку

школских обавеза дете долази кући - руча, одмора који тренутак и седа за радни сто те

обнавља оно што је радило у школи. Одрађује и домаћи задатак. Распрема старе, а

спремна нове књиге за сутрашњи дан. Затим долази му другар и заједно играју неку

друштвену игру, друже се и разговарају, размењују мишљења, причају о домаћем задатку

и о школским предметима. Након дружења са другаром дете проводи време са својим

родитељима с којима такође разговара. Углавном прича о школским активностима и

показује шта је имао за домаћи задатак. Пре вечере погледа цртани филм, затим вечера и

након тога у соби обнавља оно што је данас учило. По завршетку обнављања дете је већ

спремно да спава и да дочека нови дан.

2

И сами можете да закључите да је дететов дан углавном органозован сходно ономе што му

његова соба нуди.

1.2. Дечије собе - САДА

Модерно, савремено и брзо време једани су од основних фактора који имају

велику улогу у уређењу дечије собе. Некада се дечија соба као што смо у горе тексту

истакли није могла замислити без радног стола, ормара и кревета, а сада ствари стоје

потпуно другачије. Дечију собу сада углавном чине: модеран мали кревет, који не мора

бити удобан него естетски леп, затим сто за компјутер као и компјутер са свом могућом

опремом, тв пријемник који је обогаћен каналима кабловске телевзије и ормар.

Зидове ових данашњих модерних дечијих соба красе постери познатих и популарних

певача и глумаца. Како последња истраживања показују они су им узори и углавном се

деца понашају попут њих што није ни мало добар податак. Осим што су зидови

излепљени познатим лицима, они су обојени јаким бојама, редак је случај да је дечија

соба као пре бела или обојена неким неутралним бојама. Овакву собу више не красе

дечије играчке, друштвене игре, књиге су још ређи призор, а што је некако најжалосније

данашње дечије собе су све мање уређене као дечије собе, немају радни сто који је

незаобилазни и неопходни комад намештаја за предшколце и основце.

Дечије собе све више личе на дневне собе што никако није добро. У оваквој соби дете

нема потребу да доводи своје другаре да се играју друштвених игара, јер може

једноставно да седне за компјутер и преко неких слободно моземо рећи лоших

игрица упушта се врло брзо у комуникацију с другим особама које могу и не морају бити

његови вршњаци.

Стварне другаре мењају са неким виртуелним пријатељима које стекну на друштвеним

мрежама. Жалосно је што су данашње собе довеле до тога да се деца више не такмиче у

неким дисциплинама као пре, него седе за компјутер и играју неку игрицу сатима и такве

игрице сада нажалост изазивају такмичарски дух код деце.

Оно што су пре биле медаље које су красиле дечију собу, сада су то заменили све већи

ЛЕВЕЛИ (1, 2, 3, 4...) игрица које значе победа и успех.

3

Данашње дечије собе детету ни не нуде жељу за учењем, јер одсуство радног стола код

детета не ствара ни асоцијацију да би требало да замени књиге за наредни школски дан.

Са овако “обогаћеном” собом дететов дан може да се описе на следећи начин:

- дете се буди у јутарњим часовима, доручкује и док доручкује гледа телевизију. Родитељ

пожурује дете да крене у школу јер је у таквим моментима детету све занимљивије од

седења у школској клупи, па чак и садржај који можда није дозвољен ни примерен

дечијем узрасту - у том моменту детету је дражи и гледа га пажљиво и с разумевањем

само да би закаснило у школу или евентуално да не би ни ишло у исту. Родитељи због

наводне сигурности да знају у сваком тренутку где им се дете налази омогућавају му да

има мобилни телефон и када дете дође у школу уместо да прати час чачка по телефону. По

завршетку школе дете иде кући. Када стигне оно руча и одлази у собу где сатима игра

неку игрицу попут Кантера која од малих ногу код детета гради потпуно нормалну слику о

ватреном оружју. Након вишесатног провођења уз компјутер дете се само премести на

кревет како би гледало телевизију. Обзиром да нема никаква ограничења и има сву

слободу не треба ни да истичемо шта све дете може да гледа на тв пријемнику.

1.2.1. Соба с постерима познатих и славних

Присуство постера у соби изазива детету жељу за славом. Овакво дете склоно је разним

ризицима. Упушта се у скоро све авантуре јер прати животе својих омиљених познатих

лица. Они су њихови узори и покушавају да их ископирају у свему .

1.2.2. Соба без медаља

Некада су се деца радовала разним такмичењима. Сваку освојену награду, пехар

или медаљу радо би истицали на видном месту у својој соби која би их увек подсећала на

успех и мотивисала на још бољи напредак. Соба без медаља сада је нормалан призор и она

доводи до бројних последица: деца се више не труде да учествују у такмичењима разних

дисциплина, проводе више сати уз компјутер и компјутерске игрице у жељи да обарају све

боље и боље рекроде, дете се више не дружи, нема другара, не излази вани да се игра...

итд.

4

1.2.3. Соба с компјутером

Кратко и јасно компјутер мења друштво. Сате дете проводи уз њега, заборавља да

се изражава правилно, граматика му постаје слабија тачка, не учи, књиге су замењене

интрнет садржајима... итд.

5

2. УРЕЂЕЊЕ ДЕЧИЈЕ СОБЕ ПРЕМА НАЧЕЛИМА МОНТЕССОРИ

“Дете има природну потребу да учи и да се развија а задатак је његове околине да

буде подстицајна и примерена дететовом конкретном нивоу расуђивања. Простор,

дизајниран према Монтессори начелима, поштује дечију потребу за слободом без

ограничења и све у њему просто изазива на учење. Целокупно окружење – соба,

материјали, атмосфера – усклађени су тако да помажу детету да буде оно што јесте и да га

подстиче на разне активности. Сви материјали и играчке су лако доступни деци,

постављени на отвореним полицама у њиховој висини, све има своје место и пажљиво је

сортирано (за разлику како се обично ради – све играчке на једној гомили), јер деца имају

потребу за редом и организацијом. Такав метод подстиче дете да увиди да све има своје

место и лакше ће прихватити да само среди собу након игре. Столови и столице су

довољно мали за децу и она у њима седе удобно, а слике и разне декорације су постављене

у висини очију. Уређујући собу по Монтессори начелима битно је само једно – да се

руководите личношћу самог детета. Никакав скуп намештај или декор не може да замени

осећај детета да сте све то радили, правили, куповали и распоређивали само за њега и због

њега. “

(http://www.roditeljinfo.com/2008-10-uredjenje-decije-sobe-po-montessori-nacelima-follow-the-child.html, 26.11.2012.)

6

3. ДЕЧИЈЕ СОБЕ

За разлику од боравишног простора намењеног одраслима, дечје собе морале би се

пројектирати тако да буду врло флексибилне с обзиром на чињеницу да се захтеви мењају

како деца расту. Онај ко о томе води рачуна, уштедит ће много живаца, а и новца.

3.1. Соба мало за игру мало за учење

Деца су наша будућност. За њихов развој у сваком животном добу потребно је

осигурати одговарајући простор за живот. Већина родитеља зна како треба уредити дечије

собе како би оне успоставиле равнотежу између авантуре, игре, учења и мажења. Посебна

је уметност осмислити дечију собу тако да се у њој стварно може играти играчкама које се

тамо и налазе. У ту сврху није довољно осигурати само један до два квадрата јер то деци

неће бити довољно да развију своју креативност.

Осим тога, педагози упозоравају да је деци данас на располагању превише играчака

– када их у соби превисе има, деца не остварују никакав посебан однос с њима и пада им

ниво креативног изражавања. Стога и овде вреди оно познато правило: мање (играчака) је

више (креативности). Особност детета и тиме његове касније прилике у животу, као што је

познато, обликују се још од најраније дечије доби. Као друга непримерена крајност

претрпаној соби с играчкама коју треба избјегавати је стерилна „поспремљена“ атмосфера

с намештајем „за одрасле“.

Разумљиво је да се код уређења дечје собе неће трошити онолико новаца као на

неке друге ствари у кућанству, али набавком јефтиног намештаја који ће издржати само

неколико година, нико неће бити задовољан: ни деца, а ни родитељи. Многи произвођачи

намештаја у својој понуди нуде разноврсне програме код којих се стол за дневни боравак

на пример касније може преобликовати врло лако у радни сто или дечији креветић који се

може врло лако преобликовати у младеначки кревет. Кревети на спрат од пуног дрвета

издржаће неколико генерација, а понеки произвођачи нуде планове за градњу и склапање

истих.

7

3.2. Дјечја соба у односу на остале просторије у кући

Ситуација у дечјој соби посебно је важна кад је из финансијских разлога смештена

у мањем стану или кући. У том случају грешке у пројектном плану врло брзо долазе до

изражаја. Наравно да је немогуће задовољит баш све потребе одређених фаза одрастања,

али треба водити рачуна о најважнијим критеријумима. И у мањим просторијма довољан

је добар просторни распоред као на пример на приказаним нацртима.

За дечја колица која ће касније бити замењена ромобилом, бициклом, клизаљкама и

слично, испред куће треба поставити одвојена прилазна врата која воде до оставе, гараже

или неке друге просторије за складиштење.

Трепезарија и кухиња требају бити тако осмишљени да се у њима без проблема

може одвијати живот обитељи с децом. Кухиња може евентуално бити прилагођена тако

да јој се додају сто или клупица за децу. Алтернатива: трепезарија смештена поред

кухиње треба имати довољно места за надгледање дечјих активности од стране родитеља.

У сваком случају пожељан је излаз из кухиње према врту. Идеално је ако уз то постоји још

и поглед према вани тако да се деца могу држати на оку током игре. Трепезарија и дневни

боравак требали би бити одвојени (нпр. регалом) тако да се игра „не пресели“ и у дневни

боравак. На тај начин је могуће госте из предворја увести у донекле чист дневни боравак.

Ходници у приземљу и на спрату требали би бити прилагођени животу с децом

што у преводу значи да не би смели бити минимизирани, а висина у поткровљу, посебно

код мањих кућа, мора понудити довољно додатног простора. Један савет: боље је одустати

од минијатурног балкона у корист веће висине поткровља. Уобичајни кровни прозори

уместо кровних кућица су увек пуно боље решење и довољни су за осветљење и

просторно великих дубина.

3.3. Бука може прилично ићи на живце

Чињеница је да и код најбоље изолације плафона, неће бити могуће спречити

пренос буке из дечјих соба на спрату у приземље. Стога није баш упутно сместити дечју

собу изнад дневног боравка. Врло често саветује се постављање тепиха јер се на њему

8

деца најбоље осећају. Обичан дрвени под на којем ће бити одговарајући тепих је и

хигијенски и практично рјшење за многе дечије активности и игру.

Када бурне године прођу, паркет се може лако избрусити. Посебно је погодан

природан дрвени под, али ни обнова готовог паркета није проблематична као ни замена

тепиха.

Нарочито се саветује одвајање дјечјих и родитељских соба – и то физички у правом

смислу те речи. Једноставно је решење нпр. нацрт у којем заједничко купатило раздваја

обе собе. Самостално дечје купатило такође није лоше решење. На уму треба имати и

простор у родитељској соби који би требао бити довољно велик за смештај дечјег

креветића о чему се често не води рачуна.

Сестре или браћа итекако цене ако су им собе међусобно повезане - барем до

пубертета. То се може лако извести уз помоћ клизних врата или уградног ормара. Касније,

када ће деца пожелети више приватног простора за себе, отвор се врло лако може зазидати

и добит ће се слободно место за још један регал. Отворен простор од пода до крова и

спаваће собе у склопу припадајуће кровне галерије, права су посластица за децу, а за

младе одлична ниша у којој могу пронаћи свој мир. Предувет су, наравно, сигурне лестве

које воде до такве галерије као и сигурносна ограда око ње.

Ако у кући постоји подрум, добро је унутар њега испланирати неку собу за хоби

(моделарство) или спорт (стони тенис или теретана). Искуство говори да су то најчешће

активности због којих деца силазе у подрум.

(http://www.mojanekretnina.hr/sobe-djecje-djecja-soba.aspx, 29.11.2012)

9

4. ДJЕЧИЈЕ СОБЕ У ВРТИЋИМА

Доласком савременог доба и дјечије собе у вртићима су знатно и очигледно

измјениле свој изглед у односу на прије, а прије него истакнем битне разлике између

дјечијих соба у вртићу некад и сад, рећу нешто више о самој улози тих просторија. Дјечје

собе у вртићу су организовани простори који би требали да буду једноставни и

функционални, али и морају бити тако уређени да стварају пријатну и радну атмосферу

гдје ће се дјеца осјећати угодно и опуштено. Да би овкав један простор био прилагођен

потребама и интересовањима дјеце, њиховом развоју у здраве личности морају се

испоштовати нормативи при формирању дјечје собе у вртићу:

за боравак дјеце од 1 до 7 година треба да има површину од најмање 50 м², висина

плафона од 2.80м до 3.60м и запремине по дјетету од најмање 10м³;

прозори треба да су грађени према југу – југо–истоку, или имају такав положај да

групна соба буде осунчана најмање 2х дневно. Површина прозора треба да буде

најмање 1/5 од површине пода, прозори да су заштићени до висине до 1.10м од пода.

Израда и начин отварања треба да су безбједни како не би дошло до повређивања

дјеце;

освјетљење треба да је равномјерно, а на површинама за игру и рад дјеце најмање 150

лукса.

провјетравање просторије треба да буде природно;

загријавање треба да буде равномјерно и то најмање 22ºц за дјецу до двије године и

20ºц за дјецу од двије до седам година. Грејна тиела треба да буду заштићена и

безбедна;

звучна заштита у односу на спољне утицаје и сусједне просторије да се обезбјеђује

према прописаним стандардима;

подови треба да буду од чврстог материјала, погодни за лако одржавање и не могу

бити клизави;

зидови не могу бити оштрих ивица, тамних и рефлектујућих боја;

врата треба да буду без прагова, отвори ширине минимум 80цм и да се отварају ка

напоље. Стаклена врата треба да имају заштиту од лома. Нису дозвољена клизећа

врата;

10

електрични утикачи и прекидачи треба да буду најмање 1.5м изнад пода, уз примјену

сигурносних елемената.

просторија треба да буде пријатног изгледа, да је са мером украшена и да у просторији

имамо цвијећа;

играчке треба да су на дохват руке дјеци, а на зидовима би било пожељно да се налазе

дјечји радови;

намјештај треба да је стабилан, без оштрих ивица. Осим тога треба да је прилагођен

дјечјој висини, да је довољно широк и економичан;

плоче на столовима треба да су 40*40цм по дјетету;

4.1. Дјечје собе у вртићу некад

Дјечије собе некад су биле потпуно једноставног изгледа, старији васпитачи кажу

да су те собе тада биле пуније дјечијих радова и да су тада заједно са дјецом и васпитачи

били доста креативнији упркос томе што правог плана и програма у то вријеме, као што је

данас, није било. Прве установе које су се појавиле у циљу бриге о дјеци биле су

комбиноване у којима су се налазила и обданишта и забавишта биле су искључиво за

дјецу чији су родитељи запослени. Водило се рачуна и о социјалном моменту па су тамо

примана дјеца самохраних мајки и материјално угрожених породица.

Радна просторија или како се другачије звала учионица била је опремљена

столовима, столицама и чивилуцима који су одговарали дјечјем узрасту. У њој се налазила

и једна велика пећ на дрва која је загревала поменуту просторију. Иако услови нису били

идеални остваривана је добра сарадња са родитељима.

Крајем педесетих година долази до промјене назива забавишта и обданишта у

Дјечји вртић. Полако се приступа реорганизацији вртића и уводи се кухиња, набавка

креветића за дневни одмор дјеце, столова и столица. Васпитни рад се одвијао у двије

групе – старијој и млађој. На овај начин дјечји вртићи постепено почињу да личе на

савремене вртиће.

11

Током времена дјечја соба у вртићу постаје просторија која припада само дјеци и

рефлектује дјечја интересовања и културу. Дјечја соба се гради тако да има довољно

простора, да има пуно природне светлости. Опрему у дјечјој соби чине мали сточићи и

столице, кревети, ормари, полице, кутије за играчке, као и играчке и разни дидактички

материјали. Свако дијете у групи је имало своју столицу док је четворо или шесторо дјеце

сједило за једним сточићем.

Просторија се опрема стабилним и чврстим намјештајем који је фиксиран на једној

страни зида ради што боље дјечје безбједности. Пошто намештај покрива један цео зид у

средини собе се налази брисани простор који омогућује извођење разних активности.

Дјечје собе служе за боравак, игру, одмор као и за исхрану дјеце. Васпитно –

образовни рад се одвијао по унапријед планираним активностима. Овако је углавном био

примјењиван фронтални облик рада.

Временом настаје помак у функционалности дјечје собе. Већина вртића у склопу

кухиње гради трпезарије за исхрану дјеце. Тако дјечје собе бивају ослобођење исхране.

Самим тим и хигијена у собама се подиже на виши ниво. Фронтални рад по коме су до

сада сви радили исто у исто вријеме бива замјењен активностима дјеце према тренутним

интересовањима.

4.2. Дечје собе у вртићу сад

На самом почетку јако је битно истаћи да су дјечије собе у данашњем времену

углавном опремљене савременом технологијом, па се тако данас често може примјетити

да васпитачица више не свира дјеци на сентисајзеру неку дечију песму, него им

једноставно пусти преко неког аудио пријемника попут цд плејера или мп3 читача. Исто

тако умјесто бројних паноа које су некада деца израђивала заједно са васпитачицом сада

све то добију на готово путем презентација које васшитач претходно сам направи кући. На

овај начин креативност дјеце је у великој мјери опала, иако се сада углавном ради у

вртићима на начин да се дијете стимулише и форсира у ономе у чему покаже највеће

интересовање.

12

Средина у којој дијете борави мора бити усмјерена на њега да би била подстицајна.

Планирање и организација средине су важни интегративни фактори васпитно –

образовног рада који битно одређује квалитет живљења у вртићу. Због тога је за

структурирање простора важан тимски рад. Посебно треба обратити пажњу на потебе и

интересовања дјеце, планирање намене и уређења собе, планска набавка или израда

средстава.

Радна соба треба да буде велика и свијетла просторија. Добро организован простор

је главни услов за васпитно – образовни рад. У уређењу простора нема готових рјешења.

Да би простор био складан и имао ред морају се уважити два принципа:

- прилагодити све развоју и потребама дјеце и по квалитету и разноликости;

- остварити такве могућности у простору да и дјеца учествују у уређењу према

могућностима.

Дјечја соба више није затвореног типа, она не мора да буде све, на зидовима

се праве прорези, а тако се она проширује и на терасу, ходник. У ходнику се поставља

стална изложба дјечјих радова који могу да се помјерају из једног мјеста у друго.

Материјали и опрема у дечјој соби савременог типа организовани су у

поједине области да би се подстакла дечја игра и рад. То су центри интересовања где се у

свакој радној соби организују: умјетност, блокови за градитељске активности, драмска

игра, језичка култура, кување, логичко математичке активности, музика, истраживачка

активност. Центри интересовања су опремљени различитим материјалима које дјеца могу

да користе на јединствен и креативан начин. Ако су пажљиво одабрани подстичу дјецу на

истраживање, треба да им буду приступачни, на полицама како их лако могу користити.

Кроз центре интересовања дјеца уче искључиво кроз игру, уче једно од другог.

Полице се израђују тако да буду ниске, доступне дјеци које су мобилне (на

точкићима), којима васпитач може да подјели собу, а дјеца често у игри имају потребу да

се осаме. Тако се параваном соба подијели на неколико страна гдје се могу одвијати

различите активности. Полице са свих страна отворене омогућавају добар преглед играчки

као и по завршетку игре враћање истих на своје мјесто.

13

Дјечја соба је тако организована да васпитачи могу да прате све центре

интересовања као и дјечју игру која се у њима одвија. За читање, одмор и слушање музике

постоји део собе са јастуцима и душеком који је прекривен платном и меким фотељама.

Мирни и бучни центри интересовања су тако одвојени да се не омета дјечја активност.

Оно што је један од основних приоритета дјечијих соба у вртићима је хигијена.

Иако у вртићима постоје хигијеничарке, и васђитач мора да води рачуна о уредности

радне просторије.

Дечје окружење дјелује на његов раст и развој. Нервоза у затвореном

простору, боје и облици утичу и на одраслог човјека, а поготову на дјете. Правилно

обојене дјечје собе повољно дјелују на дијете. На зидове дјечје собе треба окачити два-три

велика групна рада, а не инивидуални јер најмање ће се повредити дијете ако је групни

рад. Дјеци треба омогућити гајење цвијећа јер ако га они негују, они ће га и заволети и с

пажнјом учити о њему и његовим благодатима. Биљке не само што додају додатну

енергију у простору, већ оздрављујуће дјелују, и биљка смањује стрес.

14

ЗАКЉУЧАК

Судећи према свему дјечије собе играју важну улогу у васпитно – образовном

процесу дјетета. Како оне дјечије собе у кућама, тако и у втрићима. Као заклјучак ћу

изнијети проблем данашнјег времена то што је савремена технологија доста промјенила

начин дјелованја појединца конкретно васпитача. Измјенила је облик и вртићке собе, али

и собе у кућама у којима живе.

За правилан развој како интелектуални, тако друствени и физички у дјететовој соби

дефинитивно не би требали да буду заступљени: телевизор, компјутер и постери

популарних фолк, поп и осталих звезда. Овим семинарским радом, као и презентацијом

коју прилажемо уз овај рад у више наврата смо покушали аргументовано доказати ставке

које смо споменули у почетном дијелу закључка. Оно што је истина је да су дечије собе

некада биле изгледом сиромашније, али оно што су оне тада пружале је богатије у односу

на ове данашње модерне собе које у свом саставу имају савремену технику, чији слогани у

принципу означавају: “Цели свет – на вашем длану”.

Као основни закључак изнели би наше мишљење а то је да је пројекат „Затвори

Wиндоwс, отвори прозор“ који је спровела неформална омладинска група „Чиста 5-ица” у

сардњи са Невладином организацијом „Про Ацтив“, а који финансира Министарство

омладине и спорта Рапублике Србије заиста показатељ да су данашње дечије собе због

присуства савремене и модерне технологије много допринеле у томе да данашњи клинци

не расту у складу са нормалним правилима живота.

15

ЛИТЕРАТУРА:

Уређенје дечије собе по Монтесори начелима (http://www.roditeljinfo.com/2008-10-

uredjenje-decije-sobe-po-montessori-nacelima-follow-the-child.html, 26.11.2012. год)

Дечије собе (http://www.mojanekretnina.hr/sobe-djecje-djecja-soba.aspx, 29.11.2012.год)

Затвори Виндовс - отвори прозор (https://www.facebook.com/events/365486146863542 ,

02.12.2012. godine)

Hansen, Kirsten (2001): Kreiranje vaspitno-obrazovnog procesa u kome dete ima centralnu ulogu. Beograd: Centar za interaktivnu

pedagogiju.

Изводи из нотеса, предавања проф.др. Шефике Алибабић

16