1) Krsti Dejan, Grupa Zastava Vozila, Trg Topolivaca 4, Kragujevac, e-mail: krstic.dejan@zastava.net

UPRAVLJANJE IVOTNIM CIKLUSOM VOZILA

PROJECT MANAGEMENT OF THE LIFE CYCLE VEHICLE

Dejan Krsti1)

Apstrakt: Automobilska industrija je pokreta razvoja nacionalnih privreda i integrator savremenih dostignua iz oblasti tehnike, tehnologije i gotovo svih drugih naunih disciplina. Iskustva i znanja steena u istraivanjima vezanim za procese razvoja, proizvodnje i eksploatacije putnikih automobila sve vie se apliciraju u drugim industrijama.Dobra i proizvodi su proizvedeni korienjem irokog spektra razliitih vrsta materijala, kako bi se izalo u susret i najviim zahtevima kupaca. Na kraju ivotnog ciklusa proizvoda, kompleksni viekomponentni materijalii se ne mogu direktno reeksploatisati. U projektovanju konstrukcije i proizvodnje dobra i proizvoda treba voditi rauna o energetskoj efikasnosti i ouvanju ivotne sredine. Sami proizvodi i njihova upotreba treba da obezbede mogunost reciklabirnosti i ouvanja okoline. Kljune rei: automobil, reciklaa sistem i proces.

Apstract: Automotive industry is a driving force for development of national economics and an integrator of modern achievements in the field of technique, technology and almost all other branches of science. Those experiences and knowledge obtained by research related to the process of development, production and exploitation of passenger cars are being more and more applied in other industries. Goods and products are manufactured by using a wide spectrum of different raw materials to meet highest consumer requirements. At the end-of-life these products return, as complex multi-component materials that cannot directly be converted into products once more. In addition constructing and manufacturing these goods and products should be carried out in an energy efficient and environmentally friendly way. The products themselves and their use or operation should also contribute to the overall sustainability. Key words: automobile, recycling, system and processes.

H-223

1. UVODNA RAZMATRANJA Automobilska industrija je pokreta razvoja nacionalnih privreda i integrator savremenih dostignua iz oblasti tehnike, tehnologije i gotovo svih drugih naunih disciplina. Iskustva i znanja steena u istraivanjima vezanim za procese razvoja, proizvodnje i eksploatacije putnikih automobila sve vie se apliciraju u drugim industrijama. Sa druge strane, automobilska industrija je znaajan potroa sirovinskih i energetskih resursa, a takoe i bitan uesnik u degradaciji ivotne okoline. S toga je upravljanje ivotnim ciklusom vozila znaajan aspekt u dananjoj, a naroito buduoj automobilskoj industriji.

1.1 O reciklai

Reciklaa je skup aktivnosti kojima se obezbeuje ponovno korienje otpadnih materijala. Reciklaom se postiu sledei strateki ciljevi:

tednja sirovinskih resursa (svi materijali potiu iz prirode i ima ih u ogranienim koliinama),

tednja energije (nema troenja energije u primarnim procesima, kao ni u transportu koji te procese prati, a dobija se dodatna energija sagorevanjem materijala koji se ne recikliraju),

Zatita ivotne sredine (otpadni materijali degradiraju ivotni ambijent, pa se reciklaom titi ovekova okolina),

Otvaranje novih radnih mesta (procesi u reciklai materijala podrazumevaju ulaganje znanja i rada, to stvara potrebu za radnim mestima).

Materijali za reciklau U pogledu mogunosti ponovnog iskorenja, materijali mogu biti:

Reciklabilni (mogu se iskoristiti ponovnim vraanjem u proces proizvodnje), Nereciklabilni (ne mogu se vratiti u proces i koriste se za dobijanje energije

spaljivanjem ili se na ekoloki bezbedan nain skladite), Opasni hazardni (materijali koji su tetni za oveka i njegovo okruenje), Bezopasni (materijali koji nisu tetni za oveka i njegovo okruenje).

Vrste reciklae Po nainu vraanja materijala u proces ponovnog korienja, reciklaa je:

Primarna (reciklaa kojom se posle odgovarajue pripreme materijala isti koristi za dobijanje novih proizvoda ili se doradom korienih proizvoda omoguava njihova ponovna upotreba),

Sekundarna (reciklaa u kojoj se konvencionalno nereciklabilni materijali prerauju korienjem novih tehnologija do maksimalno mogueg iskorienja).

2. RECIKLAA ISKORIENIH AUTOMOBILA

Automobil je proizvod visoke sloenosti za iju se proizvodnju koristi vie stotina razliitih tehnologija i u koji se ugrauje oko 15 000 delova. Delovi automobila

H-224

se proizvode od razliitih materijala. U ukupnoj masi aktuelnog putnikog automobila dominantna je zastupljenost livenog gvoa i elika, ali je i uee drugih materjala respekatbilno, pogotovu kada se uzme u obzir njihova vrednost. Uee pojedinih vrsta materijala u ukupnoj masi prosenog putnikog automobila je procentualno data na dijagramu D1.

D1. Uee pojedinih vrsta materijala u ukupnoj masi prosenog putnikog automobila

Pored toga to je automobilska industrija veoma propulzivna, ona je istovremeno i potroa sirovinskih resursa. U procesu proizvodnje, ali i otpadom u toku eksplatacije, kao i otpadom po isteku ivotnog veka vozila, degradira se ivotna sredina. Ove injenice uslovljavaju da se za reciklau iskorienih automobila (End of Life Vehicles ELV) mora uspostaviti odgovarajui sistem, kojim je mogue kvalitetno i sveobuhvatno upravljati. 3. DOMAA ZAKONSKA REGULATIVA

Polazei od Zakonom date definicije da se pod otpadom podrazumevaju

materijali koji nastaju u obavljanju proizvodne, uslune ili druge delatnosti, predmeti iskljueni iz upotrebe kao i otpadne materije koje nastaju u potronji, a mogu se neposredno ili uz odgovarajuu doradu i preradu upotrebljavati kao sirovine u proizvodnji ili kao poluproizvodi, proizlazi konstatacija da se iskorieni putniki automobili mogu tretirati kao specifina vrsta otpada.

Staklo 3%

Metali na bazi gvoa 68%

Fluidi 2% Tekstil 1%

Ostalo 4%Guma 5%

Ostali metali

8%

H-225

4. STANJE U ZEMLJI Uvidom u zakonsku regulativu, a pre svega sagledavanjem aktuelne opte

situacije u oblasti reciklae ELV u zemlji, moe se konstatovati sledee:

Sa iskorienim automobilima uglavnom se ne postupa na nain kojim se obezbeuje zatita ivotne sredine.

Sistem za reciklau ELV nije uspostavljen, odnosno ne postoji globalno organizovano upravljanje ovom vrstom otpada.

Postoji auto-otpadi gde kupci uz odgovarajue plaanje najee sami skidaju sa vozila ono to im je potrebno. Kada ostane samo koljka, obino se zapali da bi izgorela boja i drugi antikorozioni i antivibracioni materijali, a to nije zakonski dozvoljeno.

Priprema materijala za reciklau radi se u manjem broju preduzea i to uglavnom, metala.

Reparacija delova (uglavnom spone, oscilujua ramena, papue konica, stabilizirajue poluge - dakle svi delovi od posebnog znaaja za bezbednost, vri se bez ikakve kontrole kvaliteta i najee sa ne adekvatnim materijalima i tehnologijama.

Tradicija postoji uglavnom kod reciklae elika i to prvenstveno otpada nastalog u procesu proizvodnje delova.

5. STANJE U GRUPI ZASTAVA VOZILA

U Institutu za automobile GRUPE ZASTAVA VOZILA, postoje standardi za

projektovanje za reciklau, kao i standardi za oznaavanje materijala za reciklau, saglasno ISO standardima. Po tome je ZASTAVA verovatno jedini proizvoa nakog sloenog proizvoda u zemlji, koji ima standardizovan sistem ove vrste.

Postoje problemi u primeni koji su uzrokovani nepostojanjem odgovarajuih tehnologija i izostankom inoviranja znanja.

Prodajno servisne organizacije koje preuzimaju koriena vozila od kupaca novih vozila (sistem zamene "staro za novo") praktino vre samo njihovu dalju prodaju zainteresovanima kupcima, bez ikakve dorade. Razlog je to reparacija poveava vrednost korienog vozila i uveava poresku osnovu za kupce, koji onda nisu zaiteresovani za kupovinu doraenih automobila. Praktino, prodajno-servisne organizacije preuzimaju iskoriena vozila uglavnom sa ciljem pospeivanja prodaje novih vozila.

Specijalizovano preduzee ZASTAVA REOMAT svoje aktivnosti preteno bazira na trgovini sekundarnim materijalima i baliranju limova (najvie otpada nastalog u fabrici za proizvodnju otpresaka). Zbog nedostatka odgovarajue opreme, vii stepen prerade u okviru pripreme materijala za reciklau zastupljen je samo delimino.

H-226

Resursi u GRUPI ZASTAVA VOZILA, a pre svega znanja iz oblasti automobilske industrije, predstavljaju znaajnu komparativnu prednost u odnosu na druga preduzea u zemlji.

6. STANJE U SVETU

Opta je ocena da je reciklaa jedna od najdinaminijih industrija u razvijenom svetu i da je u neprekidnoj ekspanziji, odnosno da e takav trend biti nastavljen u narednih deset godina, najmanje. Procenjuje se da je u svetu u saobraaju trenutno oko 700 miliona vozila, od ega u zemljama EU oko 150 miliona. Procene govore da svake godine, samo u zemljama EU iz upotrebe izae vie od 10 miliona iskorienih vozila, to znai da godinje nastaje oko 10 miliona tona ove vrste otpada. To je vie nego dovoljan razlog da reavanje ELV bude prioritet svake zemlje.

7. DIREKTIVA EVROPSKE UNIJE ZA ELV Krajem osamdesetih i poetkom devedesetih godina Evropska Komisija uvela je

Prioritetni program za otpad, za est tokova otpada, od kojih je jedan i ELV. Od 1995. pa do 2000. godine trajala je diskusija u parlamentu Evropske unije o Direktivi, sa ciljem da se utvrde realni ciljevi i mogunosti finansiranja. U dogovoru izmeu Evropskog parlamenta i Saveta ministara o krajnjem predlogu Direktive, nadlena komisija je razmatrala brojne mogunosti i limite u domenu tehnika i tehnologija, infrastrukture, ekonominosti i pravnih normativa. Konano, 18.09.2000. usvojena je Direktiva 2000/53/EC i objavljena u Slubenom listu 21.10.2000. godine. Nacionalne vlade su obavezane da sa implementacijom Direktive zaponu najkasnije 21.04.2002. godine [11]. Ovako dugo trajanje pripreme Direktive moe se objasniti kompleksnou problematike, ali i visokim investicijama za njenu primenu. Tokom diskusije, procenjeno je da e implementacija ove Direktive zahtevati ulaganja od strane uesnika u njenom sprovoenju od oko 10,5 milijardi EUR [12], bez obzira to su zemlje lanice veinom ve imale svoje specifine propise koji su bili u primeni, a koje je trebalo izmeniti, odnosno doneti nove.

Neki od najznaajnijih zahteva Direktive 2000/53/EEC su:

Najkasnije do 01.01.2006. godine za sva ELV, ponovno iskorienje i povraaj (ukljuujui i povraaj energije kroz spaljivanje otpada) iznosi 85% prosene teine po vozilu i godini. Za vozila proizvedena do 01.01.1980. godine granice su: 75% za ponovno iskorienje i povraaj i 70% za ponovno korienje i reciklau.

Najkasnije do 01.01.2015. godine za sva ELV, ponovno iskorienje i povraaj (ukljuujui povraaj energije kroz spaljivanje otpada) iznosie 95% prosene teine po vozilu i godini. U istom terminu, donja granica za ponovno korienje i reciklau je 85%.

Od 2005. godine proizvode se vozila koja u sebi sadre materijale i delove koji se mogu ponovo iskoristiti i/ili reciklirati u iznosu od najmanje 85%, odnosno

H-227

od 2015. godine e se proizvoditi vozila koja e u sebi sadrati materijale i delove koji e se moi ponovo iskoristiti i/ili povratiti minimum 95%. 8. STRATEGIJE I PROPISI U EU Sutina plitike EU u postupanju sa ELV podrazumeva efikasan i ekonomian sistem za reciklau. Direktiva nalae mere koje su usmerene ka spreavanju otpada iz ELV i ponovnom korienju, reciklai i drugim oblicima obnove, u cilju smanjenja odlaganja otpada i poboljanja ivotne sredine kroz rad svih uesnika ukljuenih u ivotni ciklus vozila, a naroito onih koji su ukljueni u tretman ELV. Odredbe se odnose na vozila i ELV koja pripadaju kategorijama do maksimalno 3,5 t. Drave lanice obezbeuju da ekonomski operateri (pravna lica) preuzmu ELV bez trokova za poslednjeg vlasnika i ovlaene firme za tretman ELV. Neophodna je prezentacija sertifikata o unitenju vozila kao uslov za njegovu deregistraciju. Propisani su tehniko-tehnoloki i drugi uslovi koje svi uesnici u tretmanu ELV moraju ispuniti, to se verifikuje od strane nadlene dravne institucije, a definisano je izvetavanje i monitoring. Proizvoai vozila, komponenti i materijala su obavezni da vre oznaavanje prema vaeim standardima. Takoe, preduzeima koja se bave sakupljanjem i obradom ELV moraju pruiti sva potrebna upustva i podatke koji e olakati reciklau. Proizvoai moraju kroz koncept i dizajn vozila voditi rauna o mogunosti ponovnog korienja, reciklae i vraanja energije kroz spaljivanje nekorisnog otpada i o tome izvetavati.

9. CILJEVI U UPRAVLJANJU IVOTNIM CIKLUSOM VOZILA

Piramida ciljeva upravljanja ivotnim ciklusom vozila

H-228

Preventiva je osnovni cilj i temelj piramide. Odgovarajuim dizajnom automobila (konstruktivna reenja, izbor materijala), kao i projektovanjem adekvatnih tehnolokih procesa stvaraju se uslovi za dui ivotni vek vozila, kao i za minimiziranje trajnog otpada u fazi korienja i po isteku ivotnog veka vozila.

Redukcija je sledei sloj piramide i sledei cilj po vanosti. On se takoe, obezbeuje u fazi razvoja automobila i tehnologija, ali i u toku procesa u fazi proizvodnje i korienja, kroz smanjenje koliina materijala, naroito hazardnih.

Reeksploatacija (RE), kao naredni cilj, znai vraanje delova ELV u fazu eksploatacije, u svom zateenom stanju ili nakon reparacije, odnosno proizvodnih procesa kojima se omoguava da se deo koristi za istu namenu.

Reciklaa (R) je priprema materijala i njihovo vraanje u ciklus proizvodnje. Tako pripremljeni materijali koriste se za proizvodnju novih delova za vozila i/lii za izradu nekih drugih proizvoda.

Energija (E) je poslednji upotrebljivi sloj piramide, koji se odnosi na eksploataciju toplote osloboene sagorevanjem materijala koji se ne mogu vratiti na ponovno korienje u obliku delova i ne mogu se upotrebiti za novu proizvodnju, a pri tome su pogodni za dobijanje toplotne energije.

Otpad je jedini deo koji ne moe da se eksploatie i kao takav ne pripada piramidi ciljeva u upravljanju ivotnim ciklusom vozila, ve predstavlja neciljani i neeljeni produkt na kraju ELV lanca, t.j. nekorisni otpad. Zbog toga koliine materijala koje ni na jedan od navedenih naina nije mogue iskoristiti, moraju biti to manje. Skladitenje mora biti izvreno saglasno propisima.

Limiti Direktive 2000/53/EC Eksplicitno se moe zakljuiti: visoko unificirani automobili namenjeni su

svim tritima i osim zahteva kupaca, zadovoljavaju sve druge zakonske propise koji vae na ciljnim trinim prostorima, ukljuujui i one koji se odnose na ELVs. 10. MODEL AUTOMOBILSKOG CIKLUSA

Po osnovu prirode procesa, automobilski ciklus ine etiri osnovne faze: Istraivanja i razvoj (S-1); Proizvodnja (S-2); Korienje (S-3); Reciklaa ELVs (S-4). Faza S-1 obuhvata sve istraivake i razvojne procese u razliitim oblastima: trite, proizvod, tehnologije, poslovna strategija i drugo.

1.01.20061.01.2015

Direktiva 2000/53/EC stupila na snagu u EU

Zabranjena primena: Pb, Cd,

Hg, CrVI

1.07.2003 1.01.2005

Uslovi za tipsko odobrenje: RE + R + E 85%

R + R 80%

RE + R + E 95% R + R 85%

Za sva ELV RE + R + E 95% R + R 85%

H-229

Po osnovu prirode procesa, automobilski ciklus ine etiri osnovne faze: Istraivanja i razvoj (S-1); Proizvodnja (S-2); Korienje (S-3); Reciklaa ELVs (S-4). Faza S-1 obuhvata sve istraivake i razvojne procese u razliitim oblastima: trite, proizvod, tehnologije, poslovna strategija i drugo. Izlazni rezultati ove faze su: trina pozicija i komercijalna politika, tehnika dokumentacija neophodna za proizvodnju automobila, uputstava za upravljanje proizvodnim i poslovnim procesima, ekonomski parametri (statiki i dinamiki). Faza razvoja predstavlja podrku zananja u itavom ciklusu. Faza proizvodnje ukljuuje iroki spektar proizvodnih procesa, poev od proizvodnje delova i sklopova, do izrade kompletnog automobila. Faza korienja automobila integrie sve predprodajne i postprodajne procese, odnosno: propagandne aktivnosti, prodaju, servisiranje (eksploataciono

Neupotrebljiv otpad Reparacija reeksploatacija sklopova i delova Mlevenje Proizvodi iroke namene (od plastike, gume, aluminijuma i td.) u van automobilskoj industriji

Energija

ISTRAIVANJE I RAZVOJ

Stilsko reenje Idejno

reenje

Proizvodnja

Projek-tovanje

Tehnolika prerada

Reciklaa

Eksploa-tacija

H-230

odravanje u garantnom i vangarantnom roku), komunikaciju sa kupcima i drugo. Po isteku ivotnog veka automobila, poinje faza reciklae iskorienih vozila, koja ukljuuje sve procese postupanja sa ELV, kao to su: preuzimanje od poslednjeg vlasnika, izdavanje sertifikata za de-registraciju, rasklapanje, pripremu materijala za ponovnu upotrebu kroz razliite vrste tehnolokog tretmana, isporuku delova za ponovnu ugradnju, isporuku materijala za proizvodnju novih proizvoda i energije i otpremu do skladita nekorisnog otpada. Materijal koji se ne moe iskoristiti vraanjem u ciklus, mora biti trajno uskladiten saglasno propisima, na odgovarajuoj deponiji.

Osnovni model automobilskog ciklusa, ine subjekti i uesnici koji su povezani krunim materijalnim i nematerijalnim tokovima. Model je dinamikog karaktera, a uticaji koji se prenose tokovima su interaktivni. Tokovi novca ukazuju da su odnosi izmeu subjekata zasnovani na trinim principima, izuzev u fazi reciklae i skladita nekorisnog otpada, gde dravne institucije imaju ulogu regulatora (kroz finansijski menadment), a to i jeste zadatak ovih subjekata. Tokovi informacija, omoguavaju kontrolu kljunih pokazatelja i upravljanje sistemom, tako da se obezbedi maksimalno iskorienje materijala uteda, odnosno povraaj energije. Implementacijom faze reciklae ELV vri se optimizacija celokupnog ciklusa.

U Srbiji i Crnoj Gori ne postoji posebna zakonska regulative koja se odnosi na iskoriene automobile, a sistem za reciklau ELV nije uspostavljen. Ve postojea zakonska regulative se ne potuje niti se vri kontrola njenog sprovoenja. Reciklaom ELV se bavi mali broj organizacija i to prvenstveno metala, a koliine nekorisnog otpada prelaze 30% od ukupne mase tretiranog vozila. Ulogu sabirnih centara preuzeli su auto-otpadi, koji u veini sluajeva nemaju adekvatne uslove za skladitenje i demontau. Popravka korienih delova radi ponovne upotrebe vri se neadekvatnim tehnologijama i uz korienje materijala koji ne obezbeuju kvalitet i pouzdanost. Sa druge strane, prosena starost voznog parka prelazi 15 godina, to ukazuje na ugroenost bezbednosti u saobraaju, kao i na ve prisutnu, a naroito predstojeu ugroenost ivotne sredine.

11. ZAKLUAK

Nove meunarodne i nacionalne politike, koje su potvrene donoenjem zakonskih propisa, uspostavljene su radi postizanja sledeih stratekih ciljeva: zatita ivotne sredine; tednja prirodnih sirovinskih resursa; tednja energetskih resursa. Uspostavljena je hijerarhija ciljeva u upravljanju ivotnim ciklusom vozila, po sledeem redosledu: Preventiva, Redukcija, Reeksploatacija delova, Reciklaa, Energija (povratna).

Sutina politike EU u postupanju sa ELV podrazumeva efikasan i ekonomian sistem za reciklau. Direktiva 2000/53/EC nalae mere koje su usmerene ka spreavanju otpada iz ELV i ponovnom korienju, reciklai i drugim oblicima obnove, u cilju smanjenja odlaganja otpada i poboljanja ivotne sredine kroz rad svih uesnika ukljuenih u ivotni ciklus vozila, a naroito onih koji su ukljueni u tretman ELV. Vozila koja e se prodavati na tritu EU od 1.01.2006 moraju biti projektovana da obezbede iskorienje materijala po stopi od 95%

H-231

mase automobila, a od 1.1.2015 bie dozvoljeno trajno skladitenje materijala maksimalno 5% od mase ELV.

Generalno, u reciklau ELV (tamo gde je sisitem uspostavljen) ukljuen je veliki broj uesnika. Za definisanje funkcionalnog, efikasnog i ekonominog sistema, neophodno je definisati njegove granice i subjekte. Na osnovu prikazanog u ovom radu proizilazi da je sistem za reciklau iskorienih putnikih automobila skup meusobno povezanih i zavisnih uesnika, ijim se proceduralno ureenim procesima i aktivnostima obezbeuje vraanje materijalnih komponenti u fazu proizvodnje materijala, delova i energije i u fazu korienja vozila, pri emu se spreava degradacija ivotne sredine. Subjekti sistema za reciklau iskorienih automobila su organizacije kao pravna lica i pojedinci kao ukljuena fizika lica, koji obavljaju procese i/ili aktivnosti od najvieg znaaja za tehnoloku funkcinonalnost i upravljanje sistemom.

12. LITERATURA [1] D. Draga, D. Jevremovi, M. Miljojkovi, Analiza svetskih mega trendova u

oblasti automobilske industrije sa osvrtom na najnovije integracione procese, kao osnova budueg ukljuivanja autoindustrije ZASTAVA u te procese, Grupa Zastava, Kragujevac, oktobar 2000.

[2] orevi M., Popovi G., Novi koncepti konkurentnosti u automobilskoj industriji, Tehnologija kultura i razvoj, Zbornik radova str. 91, Herceg Novi, 2003.

[3] FT World Automotive Marketing, www.provincia.mantova.it/seuropa/sei_conference/pdf/MartinRhisiart.pdf

[4] Grupa Zastava Vozila, Projekat razvoja novog modela putnikog automobila na platformi inopartnera, Kragujevac, Novembar, 2003.

[5] VDA (Verband der Automobilindustrie), Tatsachen und Zahlen, 66. Folge 2002, Frankfurt/Main, ISSN 1619-2877

[6] ACEA (Association des Constructeurs Europens d' Automobiles), Passenger car in use, www.acea.be/ACEA/Car_Parc_1995-2002.pdf

[7] World Commission and Development 1987, Our Common Future, Oxford: Oxford University Press. p.43

[8] Kim N., Exploring Determinant Factors for Effective End-of-Life Vehicle Policy, Thesis for the fulfilment Management and Policy, The International Institute for Industrial Environmental Economics, IIIEE Reports 2002:7,Lund, 2002.

[9] Five Winds International, Product Stewardship Opportunities within the Automotive Industry, www. moea.state.mn.us/publications/autoPSreport.pdf, Avgust 2003.

[10] Van Hoek R. I., Case studies of greening the automotive supply chain through technology and operations, Int. J. Environmental Technology and Management, Vol. 1, No. 1/2, 2001

[11] Official Journal of the European Communities L 269 v.43, p.34-43, Directive 2000/53/EC of the European Parliament and of Council, 21.10.2000.

H-232

[12] orevi M. i grupa autora: Reciklaa iskorienih putnikih automobila u Grupi Zastava vozila - studija mogunosti, Grupa Zastava vozila, Kragujevac, Decembar 2002.

[13] ACEA (Association des Constructeurs Europens d' Automobiles), Auto data: 1990-2004: New PC registations by country; Country report charts February 2004, www.acea.be, 2004.

[14] Zastava Reomat, Kragujevac, intervjui: novembar 2002, mart 2003, juni 2003, decembar 2003, mart 2004, jun 2004.

[15] Inos Metali, Beograd, intervju novembar 2002. [16] Zekavica O., Reciklaa automobilskih delova I sklopova kao integralni deo

procesa reciklae automobila izalih iz upotrebe, Zastava automobili-Institut za automobile, Decembar 1999.

[17] [AMSS (Auto Moto Savez Srbije) www.amss.org.yu, mart.2004. [18] White House Task Force on Recycling, www.ofee.gov/wpr/future.pdf, 6.04.2004. [19] (Office of the Federal Environmental Executive, White House Task Force on

Waste Prevention and Recycling Accomplishments, www.ofee.gov/eo/accompli.htm, 6.04.2004.)

[20] SS-ISO 14021 Environmental label and declaration-self declaration [21] Van der Vlies R., EPR for Autos in Europe, Extended Producer Responsibility

Workshop, Toronto, 2-3 April 2004