Opis i grada:Prosecna du�ina odrasle jedinke iznosi izmedu 20 i 30 cm, a kapitalaca te�ine preko pola kilograma i 35 do 40 cm. Najte�i poznati primerci crvenperke bili su preko dva kilograma, ali su to mahom bili hibridi iz ukr�tanja sa deverikom ili drugom krupnijom ribom iz familije ciprinida. Crvenperka se od belice razlikuje po polo�aju usta, vi�e su uzdignuta, po o�trom prelazu izmedu trbuha i podrepnog peraja, kao i daleko povucenom lednom peraju prema repu. Peraja su tamnocrvena; izmedu trbu�nog i podrepnog peraja nazubljene ljuske cine greben. Odozgo je smedezelena do staklastozelena; bokovi su �ute, boje meda; trbuh je srebrnasto beli, ljuske su velike s tamnozelenim mrljama; �arenica je zlatno�uta i sjajna.

Navike, stani�te, rasprostranjenost:Otice prvenstveno iz velikih jezera, prirodnih i ve�tackih, ali i iz manjih voda kao �to su bare i iskopi. Mo�e se naci i u mirnijim odsecima tekucih voda uz deverike. Crvenperka boravi u blizini vodenog rastinja kao �to je lokvanj, drezga, �a�, trska. Rede izlazi na otvorene vode, a tokom zime se u jatima povlaci u dubine. Po polo�aju usta mo�e se zakljuciti gde i kako crvenperka hvata insekte. Hvata ih na povr�ini vode i to iskljucivo tokom dana pri suncevoj svetlosti. Ponekad se mogu primetiti kako svojim lednim perajima seku vodu ostavljajuci blage talasice iza sebe. Crvenperka voli bistru vodu. Kao i �tuka i crvenperka se uglavnom oslanja na culo vida. Vode bogate crvenperkama cesto su isto toliko bogate i �tukama. Njeno omiljeno boravi�te je u vodama punim rastinja, a najradije boravi u �irokim poljima �a�e i trske koja po pravilu nude obilje raznovrsne hrane, pre svega sitne �ivotinjice. Dakle, treba je tra�iti medu vodenim biljem. �ivi u velikim jatima; zar�ava se uz povrsinu vode.

Razmno�avanje:Crvenperka je prava letnja riba. Posle mresta u periodu od aprila do juna, u zavisnosti od pojedinih voda, dobro se lovi sve do jeseni. Polnu zrelost crvenperke dosti�u sa tri ili cetiri godine �ivota kad je duga 14 - 15 cm. Mre�cenje je u prolece. Plodnost je 96 000-232 000 jaja. Jaja, ciji razvoj traje 7 - 14 dana, se odla�u na biljke. U dijametru imaju oko 1,5 mm.

Mamci i pribor za lov:U ribolov na crvenperku ide se plovkom (prirodno je da i ovo pravilo ima izuzetaka). Najpogodniji su oni mamci koji sporo tonu ili oni koji ostaju na povr�ini vode. Izmedu ostalih takvi su hleb, crvi. Posle zabacivanja plovak se na povr�ini vode mora brzo uspraviti jer se cesto de�ava da se mamac zgrabi jo� u fazi tonjenja. Sem toga ce�ce se mora zabacivati i to daleko i precizno da bi se imalo uspeha u izlovljavanju jata uz ivicu polja obraslog �a�om. Ribolov vaglerom je izuzetno povoljan metod. Koristi se za lov ispod povr�ine vode tako da se izmedu gornje olovne kuglice na struni i granicka plovka iznad u�ice ostavlja dovoljno slobodnog prostora po kojem se mamac bez problema mo�e kretati. Zatezanjem strune mamac se di�e a otpu�tanjem i labavljenjem se spu�ta na postavljenu dubinu. Kada se koristi providna vodena kugla onda se preporucuje kugla manjih dimenzija jer vece proizvode jak pljusak prilikom dodira sa povr�inom vode, pogotovo ako se izbacuje na vecu daljinu. Jato crvenperki se lako mo�e upla�iti i razbe�ati usled nepa�ljivog ubacivanja hrane. Medutim, ove ribe se manje pla�e od monta�e unete u vodu i bez zazora prihvataju i mamac na vecoj udici. Uobicajeno je kori�cenje najlona od 0.20 mm na �tapu od 3 do 4 m sa stacionarnom rolnom. Odgovara udica velicine 14 i manje u zavisnosti od vrste mamca. Podrazumeva se da se hranjenje riba uvek isplati. Komadici prepecenog ili starog hleba magicno privlace crvenperku, ponekad cak i onda kada vetar duva sa obale prema otvorenoj vodi. Loptice hrane koja se ubacuje na dno treba da sadr�e delice koji ce se posle rastapanja loptica dizati ka povr�ini. Me�avina treba da bude takvog sastava koji ce omoguciti brzo razlaganje ubacenih loptica. Provereni, klasican nacin primamljivanja riba predstavlja fiksiranje na dnu komadica starog hleba u odgovarajucoj mre�i. Crvenperke su u pravom smislu reci uporni i cvrsti borci pa zbog toga zakacenu ribu treba �to pre izdvojiti iz jata kako se ostale nebi uznemirile i razbe�ale. Kapitalci se najce�ce nalaze u sredini jata ili ispod njega. Ponekad se mogu uloviti i ve�tackom mu�icom. Crvenperka spada u malobrojne ribe koj

e se uspe�no love na mu�ice, ukoliko posle njihovog dodira sa povr�inom vode nastanu "izdajnicki" kru�ici, talasici na vodi koji ce svakako privuci pa�nju crvenperke koja traga za insektima.