crno_jagnje_i_sivi_soko_rebeka_vest_1941.pdf

7/25/2019 Crno_Jagnje_i_Sivi_Soko_Rebeka_Vest_1941.pdf

1/123


2/123

Rebeka VEST

CRNO JAGNjE I SIVI SOKO

Iako u podnaslovu ove knjige stoji Putovanje kroz Jugoslaviju, ona nije putopis u stroijem smislu te rei. Moda vRednost svakog

putopisa zavisi pre svega od duhovnog prtljaga sa kojim je putnik krenuo u avanturu putovanja i, sa druge strane, od osetljivosti za

pojavni svet i spremnosti da se on primi kao nova mogunost sopstvenog bia. U sluaju Rebeke Vest i jedna i druga dimenzija su

toliko bogate i razuene da se, ipak u okvirima putopisnog anra, ovo delo doima kao neto mnogo vie. Naime, u svom prtljagu

Vestova je u nau zemlju donela ogromno humanistiko obrazovanje: temeljno poznavanj'e istorijskih korena i duhovnih vrhovaevropske civilizacije. Kako je u Jugoslaviji boravila prvi put 1936. godine, a knjiga je nastala nakon njenog ponovnog boravka 1937,

u svoj duhovni prtljag ona je u meuvremenu ukljulaa i nau istoriju, kao i temeljna odreenja islamske, odnosno istonohrianske

civilizacije, koje joj, kao Zapadnjaku, nisu bile prethodnim obrazovanjem date i toliko bliske. Kada Rebeka Vest pie o Bosni, Srbiji

ili Makedoniji, nije teko uoiti da se ova spisateljica, u meuvremenu svog prvog i drugog boravka iliak ranije, ozbiljno pozabavlja

tom istorijom i tim civilizacijama.

Iz recenzije dr Nikole Koljevia

Rebeka Vest 18921983 ide u red onih evropskih intelektualaca izme u dva rata za koje je pisanje pre svega bilo najpotpuniji oblik

moralnog angaovanja u svom vremenu. Kao ni DordOrvel, in Andre Malro na primer, ni ona nije pisac jednog anra i jedne teme,

vetakav stvaralac koji je svojim delom odgovarao na raznolike izazove epohe.

Roena u Londonu kao Sisili Izabel Fearfild Cecily Isabel Fairfield, za pseudonim je izabrala ime odlune heroine iz Ibzenove dratme

Rozmersbolm, koju je jokao uenica srednjekole glumila u Edinburgu. Ve1911. godine Rebeka Vest se u Londonu pojavljuje kao

politiki publicista i borac zaenska prava uasopisima Slobodnaena i Nova slobonaena. Njena prva knjiga je kritika studija o

Henri Dejmzu. No uskoro poinje da objavljuje i romane meu kojima su najzapaeniji Povratak vojnika 1918, Sudija 1922, Trska

koja misli 1936, a naroito Fontana koja se presipa 1957 i Ptice padaju 1966.

Osim nekoliko knjiga knjievnih ogleda, izmeu dva rata Rebeka Vest je objavljiva i zapaenu biografiju svetog Avgustina 1933.Drugi svetski rat doneo je Vestovoj i nove humanistike imperative, tako da je za Njujorker posle rata napisala seriju tekstova o

Nimberkom procesu, koji su okupljeni u knjizi Znaenje izdaje 1947. Po optem miljenju, meutim, najznaajnije delo Rebeke Vest

jeste njen obimni putopis o Jugoslaviji Crno jagnje i sivi soko 1941.im se pojavila ova knjiga je bila obasuta probranim i krupnim

reima.

REBEKA VEST

CRNO JAGNJE I SIVI SOKO

utovanje kroz Jugoslaviju

Preveo sa engleisikiog,

priredio i napisao

predgovor

NIKOLA KOLJEVI

CETVRTO IZDANJE

BEOGRADSKI IZDAVAKOGRAFIKI ZAVOD


3/123

Naslov originala:

Rebecca West

BLACK LAMB AND GREY FALCON

The Estate of the late Dame Rebecca West

JUGOSLAVIJA REBEKEVEST

Kao gostujui predavana nekolikim naim univerzitetima i u engleskim klubovima, Rebeka Vest je prvi put

boravila u Jugoslaviji u prolee 1936. godine. A na povratku je svomemuu sa takvim zanosom govorila o toj zemlji da je

on, sa razlogom i s ironinim osmehom, primetio: Znai, u Jugoslaviji svako je srean.

U svojoj knjizi o Jugoslaviji Rebeka Vest je objasnila najraznolikije vidove tog zanosa. Toto u prvi mah nije umela da

objasni svoje oduevljenje Jugoslavijom, vie govori o snazi i dubini tog zanosa nego i o emu drugom. Bila je to Ijubav

na prvi pogled. AH tako duboka da je drugi pogled postao neizbe an. Drugi susret se desio vesledee, 1937. godine,

opet u prolee, opet na Uskrs kako Vestovaesto voli simbolino da nas podseti u svojoj knjizi.

No pre tog drugog boravka Rebeka Vest je pro itala o Balkanu sve knjige do kojih je mogla doi. Na kraju svog dela,

koje u originalu ima preko hiljadu stranica, engle

1. Trei i poslednji put Rebeka Vest je boravila u Jugoslaviji u leto 1938. godine. Tada je u pismu svome muu napisala i sledee: ...ini mi se da sam otkrila zato kraj knjige nij'e dobar i veruj'em dau kod kue moi da je zavrim kako valja. Prva verzija ovog

putopisa bila je, dakle, venapisana tokom 1937. i 1938. godine, iako je knjigaCrno jagnje i sivi soko prvi put objavljena u Njujorku1941, a pretampana u Londonu 1942. Od taida je ovo delo doivelo mnoga izdanja, ukljuujui i najnovije 1987. godine. Victoria

Glendinning,Rebecca West, Macmillan, London, 1988, str. 156

5

ska spisateljica je navela ezdeset naslova, sa napomenom da je mnoge druige knjige izostavila kao bezna ajne ili, po

njenom miljenju, potpuno pogrene.

Tako su se Ijubav i znanje nerazmrsivo isprepleli u ovoj knjizi. Ljubav za jednu zemIju i njene Ijude izazvala je eza

sve veim znanjem, koje bi pomoglo da se svaki lini utisak preobrazi u neku optiju istinu. U isti mah,iroka istorijska i

duboka kulturoloka saznanja nisu pomogla ovom autoru samb da svoju Ijubav povremeno kgriguje injenicama i tako

svede na ubedljiviju meru. Vie od toga, zavidna obavetenost Rebeke Vest o tokovima i ponomicama istorije Junih

Slavena pomogla joj je da svoj zanos usmeri ka onim vrednostima koje ga najvie zasluuju.

No osim ovih presudnih, stekle su se i neke druge izuzetne duhovne okolnosti bez kojihCrno jagnje i sivi soko ne bi bila

takoudesna i jedinstvena knjiga da je mnogi Englezi, ti vekovni putnici, smatraju svojim najboljim putopisnim delom.

Nije bez znaajainjenica da je Rebeka Vest na svoje knjievno i duhovno hodoae krenula kao novinar i borac za

enska prava veu svojoj devetnaestoj godini. Iz tih dana i takvih opredeljenja potie njena strast za drutvenim

angamanom, bez obziratoe mlada feministkinja stasati u humanistu mnogo irih vidika. Svoju prvu knjigu, kritiku

studiju o Henriju Dejmzu, Rebeka Vest je objavila 1916. godine. I vetada se videlo da je njen esejistiki dar ravan

onom Virdinije Vulf.tavie, taj dare joj, u brojnim drugim ogledima, omoguiti da se kree na onom nivou

intelektuahie sranosti i znanja na kojem je Virdinija Vulf nikada ne bi mogla slediti. No svega dve godine kasnije,

Rebeka Vest

e objaviti i prvi roman,Povratak vojnika,koji

e biti- Samuel Hynes, Introduction,Rebecca West: A Celebration.Penguin, Harmondsvvorth, 1977, str. XII.

6

tako primljen da veposle mesec dana doivIjava i drugo izdanje.

Dvadesetih godina naeg veka Rebeka Vest je nastavila da pie zapaene romane i oglede o knjievnim, politikim i

optekultumim temama. Ali malo ko je mogao oekivati dae se ovaj autor 1933. godine okrenuti jojednomanru koji

zahteva drugaije knjievne i intelektualne kompetencije. Naime, te godine Rebeka Vest je objavila jednu izuzetnu

biografiju svetog Avgustina. A takav poduhvat odveo je ovu spisateljicu u istoriju, religiju i psihologiju i povezao njen

duh sa jednim drugim velikim duhom, kao i sa celim jednim misaonim kompleksom koji je na nju ostavio dubok utisak i

oblikovao njen nain miljenja do krajaivota.

Drugim reima, ova Engleskinja je sa sobom u Jugoslaviju donela i novinarsku strast za otkrivanjem injenica stvarnosti,

i romansijerski dar sHkovitog i ubedljivog doaravanja vienog, i esejistiko usmerenje nadahnutog mislioca, i ubeenje

istoriara da je sadanjost onoto je prolost stvorila. tavie, Rebeka Vest je dospela u nae krajeve tek poto je u

najUnijem obUku otkrila da rehgiozna vizija stoji u osnovi svake i svekolike kulture. Otud ona u svome putopisu svakd

as postavlja pitanja krajnjeg smisla mnogih prividno obinih stvari i trai korene tog smisla u starim, nasleenim


4/123

verovanjima.

Dakako, svemu ovome treba dodati srenu okolnost da je Vestova, osim niza zanimljivih, tzv. obi nih Ijudi, u Zagrebu

i Splitu upoznala nekoUko vrsnih intelektualaca, a u Skoplju Anicu Savi Rebac i njenog mua Hasana. No najsrenija

okolnost, koja je doekala Rebeku Vest i pratila je na celom

Godinu dana pre izlaska ovog romana, amerika izdavaka kuaCentury Companyotkupila je prava za objavljivanje ovog romana u

nastavcima, a 1982. godine po ovom romanu je snimljen i filra.

Samuel Hynes, nav. delo, str. XIII.

njenom putu kroz Jugoslaviju, zove se Stanislav Vinaver, koga nije teko prepoznati u liku Konstantina. Na alost,

nikada neemo moi tano znati kolika je i u emu je sve Vinaverova zasluga za brojne poetske i duhovne uzlete ovog

dela. Ali i iz onogto je ostalo zapisano vidi se da je Vinaver za ovu Engleskinju bio mnogo vie od nadahnutog

sagovornika i najbogatijeg izvora informacija. Kao pesnik, ratnik i evropski obrazovan ovek, Konstantin je u delu

Rebeke Vest sredinji hk kroziju se svest i matu najbogatije prelamaju raznohke boje njegove zemije i Ijudi. tavie,

inaverovo slavenofilstvo i strasna vezanost za duh i obhke nae patrijarhalne kulture neprestano se pojavljuju kao novi

podstrekaonog zanosa kojim je Engleskinja vebila ispunjena. Na vatru Rebekine Ijubavi za Jugoslaviju Vinaverov duh

je stalno dodavao novo ulje. I nijeudoto je ova Engleskinja, objektivnosti radi, poneke zanose naeg vehkog

zanesenjaka proputala kroz svoj lucidni kritiki filter. No i takva potreba posredno govori o intenzitetu Vinaverovog

prisustva u doivljajima iz kojih je nastala ova knjiga. A ogromna srea Rebeke Vest je u tome to je naila naoveka od

koga je malo ko drugi, tih poznih tridesetih godina, bio spremniji da vie i patriotski strasnije govori o Jugoslaviji, a da u

isti mah ima tohko toga znaajnog da kae.

Ovakav sticaj duhovnih okolnosti retko se sree i teko je ponovljiv. Zato nas i neudito su sunarodnici Rebeke Vestjednoduni u miljenju da jeCrno jagnje i sivi soko

Iz jednog Vinaverovog pisma, koje Viktorija Glendining pominje u svojoj biografiji Rebeke Vest, vidi se koliko je veza izmeu njega

i Vestove bila dublja od obinog i zvaninog poznanstva. O tome svedoi i injenica da su, po izbijanju rata, Vestova i njen muponudili Vinaveru azilu Engleskoj. No Vinaveir se na tome Ijubazno zahvalio. Tako se jedna duboka duhovna veza zavrila timeto

je Rebeka Vest uspela, preko Crvenog krsta, da Vinaveru alje pakete u zarobljenitvo. Victoria Glendinning, nav. delo, str. 1567.

8

njenoivotno deio, njenmagnum opus.Ali to ne bi bilo tako da se svi pomenuti raznoliki darovi nisu stekli i ujediniili

izmeu korica jedne knjige. Jer ta knjiga doista jeste putopis pK tometo se zasniva na doivljajima jedneene prilikom

putovanja kroz Jugoslaviju. Ali ta ista knjiga je i putopisroman pre svega po snazi i upeatljivosti u opisu duha i daha

mnogih vi

enih prizora: bilo da je re

o panonskoj ravnici koja se oku ukazuje sa Kalemegdana, ili o odnosu izme

ujedne dostojanstvene damije i kierske Vijenice u Sarajevu. VrUne rasne proze ogledaju se i u snazi jezgrovite

karakterizacije niza naih Ijudi koje je Engleskinja srela. Poevi od prvog Jugoslavena na zagrebakoj stanici, koji dri

kiobran tako da bi od kie mogao zatititi onu kojueka a koje nema, do konobara na Plitvicama koji se romantiarski

dii snagom naih oluja i gromova. Nita manje od toga, ovaj putopis ima romaneskne vrline i po tometo svako novo

odredite na njenom putovanju, gotovo po pravilu, donosi jednu novu, celovitu i zaoknt enuivotnu priu.

No te prie, pod perom Rebeke Vest, najee prerastaju u takvu esejistiku meditaciju koja se ne tie samo Jugoslavije i

Balkana. Jer politike nesuglasice i more ona ne posmatra samo kao na specijalitet. A ako je reo odnosu izmeuoveka

iene, o ulozi muzike i prirodi umetnosti, a posebno o sveukupnom smislubesmislu istorije, ovaj autor gradi svoju

argumentaciju na najdubIjim civilizacijskim iskustvima.

Stoga ovaj putopisreportaa i putopisroman neizbeno postaje i putopisistorija. Naime, u svome razmatranju prirode

austrougarskog, otomanskog i srednjovekovnog srpskog naslea, Rebeka Vest pokuava da otkrije one imperative koji su

usloviHivotna opredeljenja Junih Slavena. Zato ovaj putopis ima i vriine nadahnute istoriografske studije koja pomounovinarskihinjenica, romaneskne evokacije i esejistikih meditacija

pokuava da otkrije ukupni smisao postojanja i istorijskog ivota Junih Slavena na Balkanu.

Taj smisao je za Rebeku Vest, da tako kaemo, imao smisla. Kroz celu ovu knjigu taj smisao se provlai, dopunjuje i

koriguje onaj poetni zanos njenog autora.

Kao duhovna pozicija, u godinama prvog svetsikog rata feminizam Rebeke Vest je izrastao u ne to dublje od feminizma u

odnosu na ludilo i destrukciju rata. U romainu Povratak vojnika,rat je prikazan kao posledica stravine Ijudske volje za

smru kojoj se uzalud suprotstavlja volja za ivotom jedneene, ograniene svojim zatvorenim kunim i privatnim

svetom. U tom smislu Rebeka Vest je otkrivala na koji nain Zapadna civiHzacija ugroava samu sebe opravdavanjem i

predominacijom takvog agresivnog, uslovno reeno mukog naela.

No ovakvo iskuenje volje za smru za Rebeku Vest je bilo neto i univerzahiije i dublje od muke agresivnosti. Ona to

isto iskuenje otkriva i kod Avgustina u njegovom pripisivanju religioznog smisla takvim oblicima okrutnosti i patnje,

kaoto su ideja kazne, ispatanja ih odvratnosti prema svemu fizikom. A u svome ogledu o Dejvidu Herbertu Lorensuestova slavi ovog pisca pre svega kao takvog poklonika volje za ivotom koji se nije mogao smiriti sve dok nije

otkrio ono zbogega Ijudi tohkoude za smru.

Zanimljivo je, meutim, da ovakvom mra nom Ijudskom nagonu ije su manifestacije istorijski neporecive Rebeka

est ne suprotstavlja neku feministiku veestetiku doktrinu. Ona, naime, uzdie estetsko iskustvo kao vrhunski


5/123

obrazac volje zaivotom.

Samuel Hynes, nav. delo, str. XIII.

10

kao pobeduivotvomog naela nad svojim protivnikom, koji ioveka ienu vreba na svakom koraku. U ogledu Ta

udna potreba Vestova brani umetnost kao ovekovog najjaeg saveznika upravo u toj borbi. Jer prava umetnost uvek

stvara takvu emociju koja je samoj sebi dovoljna, koja nas ne upuuje na neku spoljnu akciju, venas privlai sebi i

zadrava u svome krilu. Otud je vimetnost znaajna kao duhovni izraz takve ivotvornosti kojaoveka prikiva za

doivIjaj, ubeujui ga u njegovu imanentnu vrednost. Umetnost sluiivotu upravo timeto snai sam nagon zaivotomkao doivljavanjem.

Ako postoji ijedno stecite najraznolikijih iskustava i zanosa Rebeke Vest u Jugoslaviji, onda je ono pre svega u njenom

oseanju da je dola u zemlju u kojoj se takvo ivotvorno iskustvo estetski samodovoljne emocije moe sresti na svakom

koraku. Naravno, pre svega u Ijudima.

Na zagrebakoj stanici da opet pomenemo taj prvi i letimini utisak Rebeka Vest je ugledala nepoznatogoveka koji je

na kii uzalud dozivao svoju Anu. Ali njegovo dozivanje i dr anje kiobrana iznad zamiIjene Anine a ne svoje glave,

estovoj su bili dovoljni da kae: Bila sam meu Ijudima koje mogu da razumem. A ono to tim hoe da kae jeste da

su izgled, dranje i rei togoveka za nju bile dovoljno izraajna Ijubavnika verzija volje zaivotom, sadrane i

izraene u jednominu. Tim preto nita shno nije doivela za vreme dugog putovanja sa nemakim turistima u vozu.

Prihkom obilaska jedne crkve pored Suaka strani posetiooi su se zgraavaili nad Dahnatincem koji je buno protestovao

zatoto su im naplatiH vie negoto je pisalo na ulazu. Za razhku od takvih stranaca, Rebeka Vest je u takvom

balkanskom ponaanju otkrila neto drugo. Zar se na Balkanu' Isto, str. 373380.

11

stotinama godina uopte moglo opstati bez protesta i vike? I zar to, onda, nije prirodna i ivotvorna gestaoveka koji je

otkrio da je prevaren?

U ovakvim, kao i u istorijski mnogo znaajnijim i drastinijim sluajevima, Rebeka Vest je uspela da otkrije koliko su

razliiti vidovi nasilja i nasilnikog ponaanja na Balkanu redovno bili isprovocirani spoljnim pritiskom. Stoga za nju to

nisu znaci balkanskog varvarizma, ve ivotvorne reakcije onih koji nisu dozvoljavali da ih neka monija sila uniti i

zatre. A takvo svoje ubeenje Vestova podupire nizom malih i autentinih primera, onih u kojima ishodini impuls

ponaanja najneposrednije izbija na povrinu.

Za veerom u Splitu Engleskinja je taj impuls osetila ak i u gestioveka koji radosno i nemilosrdno biberi sve to jede,

verujui da je biber dobar za zdravlje.

U Sarajevu je na takve primere naila meu Jevrejima. Ali nekoliki portreti zanimIjivih Ijudi morali su da ustuknu pred

slikom Bulbule,ene koja je svojom nadnesenou nad svakim trenutkom premaila svakog drugog. Zanesena glasom tog

slavuja, engleska spisateljica verovatno preteruje kada tvrdi da bi malo ko sa Zapada uopte bio u stanju da oseti lepotu

tog glasa. Ali zanimljivo je da to svoje preterivanje i uoptavanje Vestova zasniva na oseanju ugroenostiivotvorne

emocije intelektom. Jer Ijudi sa Zapada toliko su iskvareni tiranijom intelekta da ne uju ni jednu poruku koja nije

nosilac smisla. A kada ovek slua Bulbulin glas, ima utisak da Ijudski rod jouvekivi u svom prvom, neiskvarenom

jutarnjemasu.

Zaenu koja je, bar na svom poetku, bila feministkinja nije malo postignueto je uspela dopreti doivotvome osaiove

naeg patrijarhalnog obrasca odnosa izmeuoveka iene. Ali Rebeka Vest je na sarajevskoj pijaci otkrila tajnu. Kada je

srela seIjanku divovskih razmera, koja je morala

biti Volter u svom svetu, Rebeka je doku

ila smisao patrijarhalne igre. Emancipacijom

ene na Zapadu mu

karac jedevitaliziran, kako kae, jer nema podrku u dokazivanju pred enom. No balkanski obrazac je za nju uspean jer joj je

pokazao daene tu podrku ne uskrauju, ali je shvataju kao nalogivota i svojevrsnu igru jedneivotvome forme. Ne

uskraaiju je tamo gde je potrebna, ali u isti mah sluaju zov sopstvene prirode a ne muke naredbe. A koliko je to tano

znaju samo oni koji su doiveli tu patrijarhalnu sreu da budu glava kue, najee blaeni u neznanju daena, kao

vrat, okree tu glavu mdo u svom, ali ipak najee u zajednikom pravcu.

Ata tek rei o Rebekinom doivljaju Vinaverove voije zaivotom? U Vinaverovoj potrebi da progovori im se

probudi, Rebeka Vest je otkrivala razliku izmeu takvogoveka i onog kojem je potreban neki intelektualno formulisan

razlog da bi progovorio. A u Vinaverovom, koliko detinjastom, toliko i poetskom opona anju ptice koja igra svoju

smrtonosnu igm na peni plivskog vodopada, Engleskinja je doivela lepotu onog istog, tragiki ugroenogivotvornog

ina koji kod Andria izvodi Aska pred vukom. No u Vinaverovom sluaju desila se jojedna teko zamisliva

podudarnost. Sa svojim najlinijim kultom volje zaivotom, Rebeka Vest je naila na Bergsonovog uenika koji je u

svemu treiio i iznad svega slavioeian vitalsvog uitelja.Ovakve obrasce estetski samodovoljne emocije, kao osnovnogivotvomog naela, Rebeka Vest je otkrivala i u mnogim

dragim vidovimaivota Junih Slavena. U mentalitetu naih Ijudi, bez obzira na nacionalne i verske razlike, ona je osetila

prisustvo svesti o unutamjim pokretaima akcije koji su na Zapadu dati samo intelektualcima. Verovatno iz toga

razloga nai Ijudi su toliko spremni na razgovor o najlinijim oseanjima kao pokretaima i usmerivaima akcije. Po tome

koliko se mi unosimo u razgovor, ako je vezapodenut, Vestova je uoila spremnost na diihovni eksperiment kojeg na


6/123

Zapadu, u slinim situacijama, nema.

Pred naim kultumim spomenicima ona je i primala poruke i doaravala poruke te iste volje za ivotom poev od

Radovanovog portala na katedrali u Trogiru do domae topline tradicionalne islamske arhitekture i duhovne strasti na

mnogim freskama pravoslavnih manastira. O svemu tome nepotrebno je govoriti jer ona sama pi e i bolje i nadahnutije.

No moda je potrebno rei da je ovakvo predstavljanje i duhovno otkrie Jugoslavije za Rebeku Vest, a i za njeneitaoce

na Zapadu, imalo jedan izuzetno znaajan, univerzahii smisao. Jer pod pritiskom nihilistikog iskustva velikog rata, i u

vremenu narastanja faistike nemani, Rebeka Vest je dola u Jugoslaviju sa strepnjom da je volja za smr u preplavila

evropsku civiHzaciju, i da se njoj primakao kraj.

Nema svunnje da je, iz perspektive takvog oseanja, engleska spisateljica uitavala svoju potrebu zaivotvomim

impulsom u mnoge postojee obhkeivota kod nas. U nekim stvarima je, verovatno, preterivala upravo zbog takve ei iiz takve potrebe. Uostalom, kao i svaki blagorodan putnik, ona je vie bila okrenuta onomto moe na putu da nae, a

ega kod kue nema. Ali takva ogranienja putnika, koji ne zna za nalija Hca kojima se divi, ne bi smela da nam

zamagle pogled na vrednosti koje se mogu otkriti samo sa strane i koje se uvek otkrivaju u kmpnom planu, bez obzira na

greke u detaljima.

Naime, Rebeka Vest je, za vreme svog boravka u Jugoslaviji, otkrila preva nu istinu da se civiUzacija, kao takva, moe

odrati i spasiti samo ukoHko bude sledila oneivotvorne obrasce o kojima je ona govorila na primeru i u kontekstu

svojih doivljaja u ovoj zemlji. Ukratko, taj obrazac se svodinaivotvornost takvih oblika postojanja koji ne tee

toliko za ekspanzijom, koliko za koncentracijom i ekspresijom. I nije nimalo sluajnoto Rebeka Vest na kraju svog dela

izraava krajnje, iskustvom podstaknuto, razoarenje u imperije. Bez obzira da li je u pitanju Rimska, Otomanska,

Austrougarska ili Engleska imperija. Takvo razoarenje zasniva se na njenoj neverici u civilizaciju moi koja, po

definioiji, zahteva ekspanziju i, u krajnjoj posledici, vodi ka nasilju i smrti. Nije li, onda, tenja zato veom moi bez

obzira na svoj privid umnoavanja i rasprostiranja datih oblikaivota u krajnjoj liniji izraz nezadovoljstvaivotom istoga samo jojedan oblik volje za smru?

Reju, Rebeka Vest je u imperijalnom impulsu uspela da proita njegovo mrano nalije i da na bezbroj primera svojih

doivIjaja na Balkanu evocira i nahvaU daleko veu fascdnantnost praktikovanja i ispovedanja sasvim suprotne volje za

ivotom. Paak i da pokae koliko je Balkan, kao stari evropski sinonim za nasilje, nosilac i predstavnik onih oblika

ivota koji samoivotu slue.

Istini za volju, Rebeka Vest je imala i jedan svoj nesporazum sa Balkanom, koji se tie naslova kao sredinje metafore

njenog dela. No koHko karakteristian, taj nesporazum je bar isto toliko bio i prividan.

3

I cmo jagnje i sivi soko pojavljuju se u putopisu Rebeke Vest kao simboH jednog rasprostranjenog kulta

rtve kojiona zatie i kod nas i u sebi. Nije li, uostalom, i njeno deloCrno jagnje i sivi soko jedna svojevrsna duhovnartva,tedro

davanje sebe, svoje oseajnosti i svekohkih znanja, polaganje sebe na ohar bezrezervne Ijubavi za Balkan? Ah ona koja je

svojom Ijubavlju i razumevanjem optoila tohke Ijude i predele u Jugoslaviji, i tako dobro se snalazila u lavirintima nae

istorije, ipak ne moe da prihvatirtvu kao moralno valjanu ideju. Stoga ona ustaje protiv Lazarevog opredeljenja za

carstvo nebesko i, ako se tako moe rei, protiv Lazara u sebi. O emu je re?

Na Ove polju u Makedoniji Rebeka Vest je piisustvovala drevnom obi ajurtvovanja jagnjeta koje su naurevdan

donosile nerotkinje, kako bi takvom rtvom umilostivile vie sile i dobile decu. Cela ta scena je za Vestovu ne samo

stravina u svojim realistikim detaljima, nego je i primitivno iracionalna jer podrazumeva da se nasilnom smru moe

unapreditiivot. Zrtvovanje je, dakle, pre svega in okrutnosti i nasilja koje ovek pokuava da iskupi pripisivanjem

nekog naknadnog, simboMnog smisla. Ali ta ideja iskupljenja smrti novimivotom i religiozno i politiki je duboko

uvreena u nama. Malo ko pristaje da u Hristovom stradanju vidi Ijudsku okrutnost i zlo onih koji su ga razapeli. Umesto

toga, mi Hristovu patnju tumaimo kao duhovnu uzvienost onoga koji je bio spreman da sertvuje i time iskupi naegrehove. No ta teorija se, kae Rebeka Vest, u svim svojim postavkama podsmeva razumu, jer nemogue je da pravedan

Bog oprosti Ijudima koji su zli zatoto je neko drugi, tako dobar, bio razapet na krst. U ceioj toj prii Vestova ne nalazi

dovoljno moralne logike iz zemaljske, smrtnike perspektive. A budui da je sama bila toliko vezana za ideju Ijubavi i

dobra, i njihovog prisustva u carstvu zemaljskom, ona takvo slavljenje tuertve posmatra kao masku onih koji su, a

da to moda i sami ne znaju, u stvari voleli okrutnost.

Upravo stoga Rebeka Vest ne moe da prihvati ni drugaiju podelu uloga u ritualurtvovanja. Ne moe, naime, upravo

zbog svoje vere u mogui smisao istorije i moguu pobedu dobra na zemlji. Jer samo najbolji Ijudi nee pristati na ulogu

delata, ve e radije prihvatiti ulogu rtvenog jagnjeta.

Takoe se bar ograditi od zla oko sebe, sami e ostati moralnoisti i spasiti bar svoju duu. Takav stav Vestova vidi i u

Lazarevom opredeljenju za carstvo nebesko u pesmi Propast carstva srpskoga.Kao glasnik u pesmi, sivi soko je

simbol takvog moralnog naloga. I zato je knez Lazar za Rebeku Vest, poput najboljih Ijudi koje je srela u svom veku,

jedan od onih koji dre doasti, slobode i harmonije. Ali otkud takvim Ijudima pravo na takav moralni idealizam kojiih iskljuuje iz istorije? I da U je u pitanju samo idealizam?

Kako, onda, u naelu prihvatiti vrednost opredeljenja za carstvo nebesko kada je jasno da istorijski smisao zavisi od

monog angamana upravo takvihestitih Ijudi koji su spremni na rtvu? Znamo da je svaki Cezar do sada bio vie Cezar

negoto je imao dobrote u sebi. Zato je rtva, kao odricanje od uspeha u carstvu zemaljskom, moralno neprihvatljiva.


7/123

Jer sve dok se ne pojavi nefci dobrostivi Cezar zakljuuje Rebeka Vest svakoivi na svetu bie u opasnosti.

Ali zar ovakve ideje nisu utopistiki neostvarljive pre svega zato to Rebeka Vest trai formulu pomou koje bi se nekako

moglo dobiti i carstvo zemaljsko i carstvo nebesko? Za nju su dobro i zlo takvi apsoluti koji se mogu i istorijski

locirati. Tokom cele njene knjige, Austrougarska i Otomanska Imperija pojavljuju se kao nosioci osvaja kog zla za

razUku od nedunih i porobIjenih Slavena. Zato je i Lazarevo opredeljenje pogreno, budui da znai pristanat na poraz

dobra od strane zla. No zanimljivo je da takav moralni radikaUzam u poUtici ne moe da ne znad i opredeljenje za

daiktaturu. Nije sluajnoto se tu kao ideal vladara pojavljuje dobrostivi Cezar, koji vie podsea na hriiansku

varijain'tu filozofa na vlasti, nego na nosiioca demokratskili sloboda. Otud je veliiko pitanje da U bi ovakva potika

utopija bila poeljna ak i kada bi se mogla ostvariti. Tim pre to su u dvadesetom veku najcrnje istorijsko iskustvo

doneli upravo Cezari koji su, pod platom utopije, nametnuli svoju tiraniju.Ne treba zaboraviti, meutim, da Rebeka Vest zastupa ovakva miljenja 1937. godine kada je i njoj, kao i nekolikim

drugim prosvetiteljima, bila jasna stravina opasnost od faizma. U stvari, svojim utopistikim radikalizmom ona kritikuje

engleske liberale koji su bili spremniji da se rtvuju nego da brane jedno bolje carstvo zemaljsko, kakvo je britansko

u poreenju sa Hitlerovim nesumnjivo bilo. U tome je,ini se, istorijsko znaenje moralnog radikalizma Vestove. Jer ako

primenjivanje istih merila na carstvo zemaljsko i carstvo nebesko neizbe no vodi u totalitarni uas, nije nita manje

tano da potpuno razdvajanje ove dve sfere vodi u defetizam i odustajanje od bitke za istorijski smisao.

Paradoksalno je, ali shvatljivo, da je Rebeka Vest ipak osetila vrednost kosovske vizije iako je eksplicitno negirala

moralnu vaIjanost kosovskertve. Naime, zanimljivo je da povodom istrage poturica, odnosno narodne pesme na kojoj je

NjegozasnovaoGorski vijenac, estova kae Ja sam na strani Martinovia. Njihovo krvavo delo postaje opravdano

kada vidimota je tursko osvajanje znailo za Slavene. Covek nijeovek ako nije spreman da spasava sopstveni soj. Re

je o drami koja je po svojim Ijudskim implikacijama jotea od kosovske. Ali je jasno da se Rebeka Vest, i ne znajui,

ovakvim reima u stvari odziva Lazarevom pozivu, izrcenom u obliku kletve.Joznaajnije su nekolike primedbe engleske spisateljice povodom nesrene sudbine i dranja jedne priprosteene koju

je srela kako tumara po crnogorskim goletima. Za tu napaenuenu ona kae da svoju sudhinu nije primala kaoto je

primaju zveri, biljkc i drvee. Ona nije samo podnosila, vejc i ispitivala tu sudbinu. Ali zar takvim svojim dranjem ta

ena ne podsea, zapravo, na guslare koji su, vraajui se stalno naoj kosovskoj nesrei, upomo ispitivali ta nam se to

desilo? I pevali o onomto se o Ijudskoj sudbini moe otkriti tek u krajnjim, graninim situacijama. Podseajui svoje

sluaoce, naravno, da nismo uvek bili raja, ali da smo iz raznih razloga sami krivi to smo to postali. Takvo okretanje

sebi, i preispitivanje sopstvenog udela u svojoj najveoj istorijskoj tragediji, moda je i najznaajnija duhovna funkcija

kosovskog predanja. U svakom sluaju nije reo duhovnom uzmaku pred istinom, veo upomom traganju za njenim

korenima i posledicama. A to je ono to sama Rebeka Vest, u mnogim povodima i na mnogim stranicama svog dela, istie

kao smisao istorijskog iskustva. Otud ona, paradoksalno, mnogo dublje razume smisao kosovske rtve negoto je toga i

sama bila svesna dok je pisala o Kosovu.

idi se to i onda kada Rebeka Vest protivrei svojim tezama o besmislurtve i kada na jednom mestu kae da je u

Jugoslaviji najvie nauila oivotu zatoto je toUkoula o smrti. I to ak uporeuje sa geografijom u kojojovek ne

moe shvatiti kopno ukoHko ne izuava i more. AH takva protivreja i mestimini previdi, kao i jomestiminije

odsustvo tanih podataka, viestmko su iskupljeni u delu Crno jagnje i sivi soko. Pre svega toplomovenou, uzletima

mate i bistrinom uma koje je ova ena nesebino poklonila Jugoslaviji.

Nikola Koljevi

MOJIM PRIJATELJIMA U

JUGOSLAVIJI, KOJI SU SADA

SVI ILI MRTVI ILI POROBLJENI

Dodeli im otadbinu kakvuele,

i uini ih ponovo graanima raja.

CRNI JASTREB I CRNI SOKO

PROLOG


8/123


9/123

Pridigla sam se u krevetu i glasno rekla znajui da su otvorena vrata druge kabine spavaih kola:

Znam, dragi, da sam ti stvorila velike neprilike zato to smo na putovanje krenuli sada, i znam da ti uopte nisi nieleo

da putujeu Jugoslaviju. Ali kad stignemo, shvatiezato je bilo vano da poemo na ovo putovanje, i to basada, za

Uskrs. Sve toe ti biti sasvim jasnoim stignemo u Jugoslaviju.

Odgovora, meutim, nije bilo. Moj muje zaspao. Tako je, moda, i bilo bolje. Ne bih mogla nadugo i na iroko da

opravdavam zato sam sigurna da nas ovaj voz nosi u zemlju u kojoj je sve raizumljdvo, gde je na inivota toliko

neizopaen da nema mesta nikakvoj pometenosti. Leala sam u mraku i udila se kako to da oseam Jugoslaviju kao

svoju domovinu, jer ovo se deavalo 1937, a tu zemlju nisam ni videla do 1936. U stvari, mogu se setiti i kad sam prvi put

uopte i izgovorila reJugoslavija; to je bilo dve 1 po godine ranije, 9. oktobra 1934.Bilo je to u jednoj londonskoj bolnici. Bila sam operisana na neki nov,udesan nain. Jednog jutra je dola sestra i dala

mi injekciju,to je mogla nenije, i ispriala jedan mali vic koji nije bio naroito dobar ali je posluio svrsi, olakao mi je

jedan teak trenutak. Onda sam uzela knjigu i proitala sonet Joakima di Belea koji poinje1 Joachim Du Bellay 15221560 francuski pesnik koji je napisao manifest pesnike grupe

25

Heureuz qui, comme Ulysse, a fait un beau voyage. Rekla sam sama sebi: To je jedna od najlepih pesama na svetu.

Onda sam se okrenula u krevetu, jouvek mislei da je to jedna od najlepih pesama na svetu, i ustanovila da gori

elektrino svetlo i da jedna dmga sestra stoji pored mog kreveta. Dvanaest sati je prolo u trenutku. U meuvremenu su

me odneli uz stepenice do sobe koja je visoko iznad krovova Londona, sekli me oko tri i po sata, pa me ponovo vratili

dole, i sad sam bila samo malo sanjiva a nimalo bolesna, i jouvek napola uronjena u svoje zadovoljstvo onom pesmom,

jouvek sluajui glas koji odzvanja kroz vekove strogom ekonominouto se doima kao najraskoiinija melodija:Et

en guelle saison Revoirayje le clos de ma pauvre maison, Qui m'est une provence, et heaucoup d'avantage?Unapred su mi verekli dae sve ii sasvim lako, ali pre operacije ovekova podsvest, kao neka aava stara budala,

zamilja himrgiju kakva je bila u kamenom dobu, i ja sam se veoma upla ila. Prebacivala sani sebito nisam primetila da

vaseljena u vclikoj meri postaje sve dobroudnija. Ali to ipak nije bilo sasvim tako. Rana od operacije izazivala je oseaj

kao da imam gomilu leda na telu. I tako, da bih se razonodiki, nabavila sam radio i prvi put u ivotu shvatila kako Ijudsiki

ivot moe biti nezaniitmljiv, a Ijudski prohtevi peiverzni. Posle sluanja nekih govornih emisija i zabavnih programa ne

bih se vie iznenadila ako bi kuevlasnici potpisaH sporazum sa lokalnim vlastima da imubretaii pune kante za ubre

umesto da ih prazne. U svakom trenutku je poneka radiostanica imala uvek dobm muziku, i, poput artiste na trapezu,

nauoila sam da se.

Plejada i pod Petrarkinim uticajem uveo sonet u francusku poeziju prim. prev..

' Srean je onaj koji je, kao Odisej, bio na lepom putu. fr.

' I kadau Opet ugledati zaklon svog sirotog doma, Svog carstva prednosti mnogih? fr.

26

traei muzjiku, prebacujem od jednog do drugog programa.

Ali jedne veeri okrenula sam pogreno dugme i otkrila muziku drugaiju od one koju sam traila, muziku koja je

nadzemaljska, muziku kojaivi u olujnim oblacima odakle se sruuje na Ijudsko uho i ponekad ga zagluuje, a da ipak ne

izneverava stazu svoje melodijske linije.ula sam spikera koji je govorio o tome kako je tog jutra kralj Jugoslavije ubijen

na uHcama Marselja. Doprli smo do drugog ina misterije koju predstavljamo ovde na zemlji, i znala sam da bi njim

mogla poeti agonija. Ona zbrdazdola pokupljena znanja, kojima svi raspola emo, upuivala su me na to da je u pitanju

delo neke strane sile. Rat mi seinio neizbenim, i doista bi i poeo da jugoslovenska vlada nije primenila gvozdenu

kontrolu nad svojim stanovnitvom, tada i kasnije, a i da se nije uzdrala od i najmanje provokativne akcije protiv svojih

neprijatelja. Od mene se nije moglo oekivati da predvidim takvu uzdrIjivost koja je predstavljala jedan od najizuzetnijih

dravnikih poteza u posleratnoj Evropi. Otud sam zamiljala sebe kao udovicu bez dece, to je jojedan primer arhaine

filozofije nesvesnog, jer znala sam da u slede

em ratu

ene ne treba mnogo da se pla

e udovi

tva, budu

i da

e vazdu

ninapadi, bez objave rata, i nas i nae blinje poslati na drugi svet u vidu nerazorivog jedinstva kajgane. Ta misao mi tada

nije pala na pamet i zato sam pozvala sestru, a im je stigla, viknula sam: Ukljuite mi telefon! Moram da govorim sa

svojim muem. Desilo se neto strano. Ubijen je kralj Jugoslavije. Zaboga!, odgovorila je. Jeste li ga poznavaU?

Ne, rekoh. Pa onda zato, upita, misHte da je to tako strano?

Njeno pitanje me podseti da reidiot potie od grkog korena koji oznaava privatnu Hnost. Idiotizam jeenski

defekt: usredsreene na svoj privatniivotene slede svoju sudbinu kroz mrak obHkovan deformi27

sanimelijama u mozgu. To nije nita gore od defekta mukaraca koji su limatici: oni su toliko opsednuti javnim stvarima

da vide svet kao po meseini koja pokazuje obrise svakog predmeta ali ne i karakteristine detalje. Rekla sam: Pa znate,

atentati dovode do dimgih stvari! Zar?, upcLtala je. Zar ne!, uzdahnula sam i podsetila se da mi je ivot bio

obeleen umorstvima kraljeva, uzvicima prodavaa novina koji su, trei ulicama, javljali da je neko uz pomo

smrtonosnog oruja okrenuo novi iist istorije. Seam se, kad mi je bilo pet godina, kako sam gledala u majku i njenuroaku koje su stajale jedna uz drugu i posmatrale novine rairene na stolu. Stajale su osvetlljone kmgom plinske

svetiljke, a nabori na njihovim belim pHsiranim bluzama i duge cme suknje zahvaljujui njihovoj preneraenosti bili su

nepomini kao da su isklasajni u kamenu. Tada je bila austrijska carica Elizabeta, rekoh. Ali zar ona nije bila luda?,

upitala je sestra. Moda, rekoh, moda, ali samo malo, i to na kraju. Ona je bila nesumnjivo izuzetno pametna.

Dokazala je svoju veliinu pre negoto je napunila tridesetu. Kako?, upitala je. Na njenu sve ve u nevolju, jer ja


10/123

znam dosta o istoriji Habzburga, priala sam joj sve dok nisam primetila kako se dosauje, pa sam je pustila da ode i

ostavi me u mraku u kojem sam sada nazirala Ijupki trougao Elizabetinog lica.

Kako je to sanio bila velikaena! Na ranim slikama ima isti pogled vatrene kivnosti koji vidimo kod mladog Napoleona:

ona je svesna izvora ivota u sebi ali se plai dae ga svet spreiti da potee i da doncse plodove. Na njenim kasnim

slikama ona ima pogled koji Napoleon nikad nije imao. Svct nije dozvolio njenom izvoru da potee i on se pretvorio u

gorinu. Ali ona je postigla neke najdelikatnije stvari, takve stvari kakvc Napoleon nije nikada dostigao. Kad joj jc bilo

esnaest godina, dola je kao Vitelbahova sa skromnog seoskog dvora u Minhenu28

da se uda za mladog austrijskog imperatora i da postane vladalaczatoenik Bekog dvora koji je bio dvor nad dvorovima

otkako je francuska revolucija ponitila Tiljeri i Versaj. Takva promena bi unitila svaku druguenu. Ali, pet godinakasnije ona je sa Francom Jozefom obilazila Lombardiju i Veneciju to je samo po sebi zadivljujue. Na prvom mestu

zadivljuje njena hrabrost jer su ih ijudi u ovim krajevima mrzih zbog surovosti i neefikasnosti. Mlada ena je sedela

uspravne glave u pozoritima u kojima bi zavladala grobna tiina kad je ona ulazila, u kojima je sve bilo u cmini da bi je

uvrediU, i uspravno je hodala ulicama koje su se pred njom praznile kao da nailazi kuga. Ah, kada bi se oi u oi srela sa

nekim ItaUjanom, uvek je znala da izabere pravu rei gestii koji su otkrivah njenu prirodu i molbu: Evo vidite, ja sam

carica, ah ja nisam zla. Oprostite meni, mom muu i Austriji za sve zlo koje smo vam uinih, iivimo u Ijubavi i miru.

Naravno, sve je to bilo uzalud. Njene uspehe smesta su poni tavala hapenja i bievanja koja su poduzimah habsburki

slubenici. Bilo je neizbeno da ove dve oblasti moraju pripasti novom kraljevstvu Itahje. Ah Ehzabetina Ijupkost nije

bila tek automatska, ona je mishla kao hberal i kao carica. Ona je znala da postoji stvarna veza izmeu Austrije i

Maarske, ah i da je ta veza naruena ravom vladavinom. Zato je sledee godine poduzela put kroz Maarsku, to je isto

tako bilo hrabro jer je tu nezadovoljstvo bilo jednako ozbiljno kao u Lombardiji i Veneciji, a kasnije je i nauila maarski,

mada je to jedan od najteih jezika, negovala je prijateljstvo sa mnogim uglednim Maarima i upoznala se sa sutinompovlastica kojima je teila Maarska. Njeni planovi su morah da priekaju kada se odvojila od Franca Jozefa i provela na

putu pet godina. Ah 1866. godine Prusi su porazih Austrijance i ona se vratila da utei mua, a onda da ga nagovori

29

na stvaranje dvojne monarhije i davanje autonomije Maarskoj. Jedino zahvaljujui tome Austrougarska Monarhija je

uspela da preivi i doeka dvadeseti vek, a i ideja i pokretaka snaga tog poduhvata hila je Elizabetina. To je bilo pravo

draviniko umee. Nitato je Napoleon stvorio niije trajalo tako dugo, niti je bilo stvoreno tako plemenito.

Trebalo je da EUzabeta lei i druge bolne rane koje su trovale Imperiju. Trebalo je da reava problem slavenskog

stanovnitva pod habzburkom upravom. Slaveni su hili svad' Ijiv, hrabar, umetniki i intelektualno darovit' narod,

krajnje zbimjujui za druge, narod koji je iz Azije doao na Balkansko poluostrvo u doba ranog hrianstva

i primio hrianstvo pod vizantijskim uticajem. Kasnije su osnovaH ratoborna i mona kraljevstva koja su mnogo

obeavala; u Bugarskoj, Srbiji i Bosni. Ona su bila svrgnuta kad su Turci osvojih Evropu uetmaestom veku, i svi su

bili pokoreni osim Slavena na zapadnim granicama Poluostrva. Ovi suiveh pod zatitom veUkih sila Venecije,

Austrije i Maarske, to je bila sumnjiva privilegija, budui da su ih oni koristili kao roblje i oiii anu snagu koja se

moetedro troiti protiv Turaka. Sad su svi oni biU pod Austrougarskim Carstvom: Cesi, Hrvati, Slovcnd, Slovaci

i Dalmatinci, i svi su oni biU ugnjetavani, najvie zatoto su Austrijanci oscaliestok, nagonski prezir prema svim

Slavcnima, a naroitoesima, koji .su im zbog svojc veUke inteUgencije i sposobnosti postali ojiasni takmaci na tritu.

tavie, Srbija i Bii garska su tokom devetnaestog veka .haciKturski jaram i postale slobodne dr.avc, ;t

reakcioname partije u Austriji i Madaiskoi plaile su se da bi osloboeno slavensko sta novnitvo trailo sjedinjenje sa

Srbijoin pod ruskom zatitom. Prema tome, oni su iin ganjaU Slavene koUko god su mogU, svim

raspoloivim ekonomskim i dmtvenini sicd stvima; posebnijm otrovom su pokuali da im unite jezike, i

sami sebi stvarali svc

30

dublji tmutra

nji nered u kojem su svi trezveni Ijudi videli pretnju raspada. Da je Elizabeta posredovala kod Slavena kaoto je kod Maara, Carstvo je moglo biti u potpunosti spaseno, a i do rata 1914. ne bi moralo doi. Ali, posle svoje

tridesete godine ona nita vie nije uradUa za Carstvo.

... Elizabeta jeivela devet godina posle smrti svog sina, isprazno kao i svako ko ivi u dokolici. Tada, moda kao kazna

to je okrenula lea problemu Slavena, kljuu istone Evrope, zapadni problem joj je doao glave. Jer nije tano da je

Lukeni,ovek koji je ubio Elizabetu, bio ludak, kaoto je pisalo u novinama koje su moja majka i njena ro akaitale pod

plinskom svetiljkom. Tano je da je on rekao kako je ubio Elizabetu zato to se zakleo da e ubiti prvoglana kraljevske

porodice na kojeg naie, i da je prethodno otiao u Evijen da zbode vojvodu od Orleana, ali ga je promaio i vratio se u

enevu gde je umesto njega ubio Elizabetu. To je ludako priznanje jer niko nije mogao izvui nikakvu korist od

nestanka ovih Ijudi. Ali uprkos tome Lukeni nije bio lud. Mnogi Ijudi nisu u stanju da iskau onoto misle samo zatoto

nisu stekli odgovarajui renik, i njihove prividno besmislene primedbe mogu biti nadahnute dovoljno zdravom sve u o

stvamiminjenicama.

Postoji jedno doba u drevnoj istoriji koje ne smeju zaboraviti oni koji ele da shvate svoje blinje. Uetvrtom veku uAfrici su se mnogi hriani pridruili grupiizmatika, poznatim kao Donatisti, koji su unitavali crkvu shvatanjem da su

valjani samo oni sakramenti koje daje pravedan svetenik, a da su mnogi savremeni svetenici nepravedni jer su se

kukaviki drali za vreme Dioklecijanovih progona. Oni su govorili gluposti: jer ako jeLuigi Luccheni 18731910 italijanski anarhista koji je 10. IX 1898. ubio austrijsku caricu Elizabetu. Na robiji je izvrio samoubistvo.

prim. prev..


11/123

31Hristos, prema crkvenom uenju, istinski delitelj sakramenta, onda je nezamislivo da se odnos koji on propisuje razrui

linou posrednika, a u mnogim sluajevima te prie su bile skandalozne. Ali mada su ti Ijudi bulaznili, oni nisu bili ludi.

Oni su proizvodili samo one rei koje su znali da bi izrazili bedu koje su dopali ekonomskim kolapsom Zapadnog

Rimskog Carstva. Kako tada nije postojala ekonomska literatura, nisu posedovali odgovarajui renik pa su se sluili

crkvenim. Govorili su besmislice o sakramentima zato to su vrlo razumno uoili umiranje Rimske Imperije a i svoje

sopstveno.

Tako je bilo i sa Lukenijem. On je izveo besmislenin ispunjen sveu o onometo je moda najstvarnija muka naeg

doba. On je bio Italijan roen u Parizu od roditelja koje je siromatvo oteralo u emigraciju i svrstalo u klasu

intemacionalnih kriminalaca: to jest, on je pripadao onom delu gradskog stanovni tva za koji se postojei oblici upravenisu brinuli, koji suesto lutali bez posla a uvek bez tradicije, bez moi da upravljaju svojom sudbinom. U stvari, bilo je

to potpuno primereno da svoje nezadovoljstvo obelei ubijanjem Elizabete, jer Beje bio arhetip vehkog grada u kojem

se mnoi takvo stanovnitvo. Beki luksuz su finansirah eksploatisani seljaci koji su ekonomski tohko propah da su

sinove slah u fabrike, a kerke u privatnu slubu bez obzira na cenu. Prosjaci na bekim uhcama, za koje naivni misle da

su tamo dospeh Senermenskim ugovorom, bih su u stvari potomci cele jedne armije iz devetnaestog veka. Takvom

simbolu moi Lukeni je svojim bodeom rekao: Pata vi, bogati, hoete da uradite sa mnom? On nije imao nikakve

predloge, ali za to ga ne moemo okrivljavati. Sutina njegovog spora sa drutvom je bila u tometo nije mogao ni da

dospe do nekih predloga,to nije mogao da obhkuje mish ih da zamish akcije osim najgrubljih i' najkrvolonijih. Mnogo

godina je proveo u zatvoru, sve dok32

slini njemu nisu pronali renik i ime, i iznenadili svet farsom faizma.

Tako je Elizabeta umrla, stravino lako. Citavogivota korseti su joj izobliavali lepo telo, ali je nisu zatitili od bodeaubice. On je zasekao ravno do srca. Aak ju je i tada njen imperijalni rang izolovao od oseajnog i intelektualnog

postignua, mada je dozvolio neometanualost. Ali ni posle smrti je nisu ostavili na miru. Njena poslednjaelja je bila da

bude sahranjena na Krfu, ali ju je Franc Jozef i pored toga poloio pod habzbuTki svod beke Kapucdnske crkve, kao

petnaestu u redu carica. Habzburzi se nisu ograniavali samo na podrujeivota kada je bila u pitanju njihova strast

spreavanja Ijudi da rade onotoele.

... Kada je sledei put zasjala,inilo se da crvena svetlost nasilja nema znaaja, da je u pitanju irelevantan uas. Kada mi

je bilo deset godina, 11. juna 1903. godine, Aleksandar Obrenovi, kralj Srbije, i njegova ena Draga bili su umoreni u

beogradskom dvoru, a njihova naga tela baena iz spavae sobe u batu. ... Cela Evropa je bila revoltirana. Edvard II je

iz Srbije povukao svog poslanika, veina drugih velikih sila sledile su njegov primer.

Negde u mom seanju ovo umorstvo je ostalo kao napola osenen kvadrat s uasom nejasnih obrisa: pohcijski plakat na

naslovnoj strani nekih novina vienih pre mnogo godina. AH sada shvatam da je s Aleksandrom i Dragom sa balkona pao

i ceo moderni svet. Trebalo je izvesno vreme da udari o zemlju i slomi vrat, ali pad je po eo tada. Jer nasvet nije striktno

morabii univerzum, i nije tano da je besmisleno ubiti tiranina zato toe ga zameniti neko gori. Niko to nije efektnije

opovrgao od naslednika Aleksandra Obrenovia. Petar Karaorevije doao na presto kada je sve bilo protiv njega.

Imao je skoroezdeset godina i nije video Srbiju otkako je uetmaestoj godini bio prognan sa svojim ocem. Bio je

odgojen u3 Crno jagnje i sivi soko 23

enevi pod uticajemvajcarskog liberalizma i kasnije je postao oficir u francuskoj vojsci. Nije imao nikakvog iskustva u

dravnim poslovima, a bio jeovek skroman, povuen i jednostavan u ophoenju,ovek koji je srenoiveo u Zenevi,

brinui se o obrazovanju svoje troje dece bez majke, i pomalo se zanimao knjigama.

. .. Ali Petar Karaorevije bio veliki kralj. Polako i trezveno dokazao se kao jedan od najboljih liberalnih dravnika

Evrope, a kasnije, kada je u balkanskim ratovima izbacio Turke iz Makedonije i Stare Srbije, dokazao se kao izvrstan

vojnik. Ali srea nikada nije bila manje naklonjena Evropi. Sa teritorijom suvie velikom da bi njom mogla uspeno

upravljati, Austrija jeelela vie i poela je sa svojom politikomDrang nach Osten,prodor na Istok. Sada joj je,

meutim, na putu stajala nova mona vojnika drava koja se mogla ak udruiti s Rusijom da je napadne.

... A onda, taj 28. jun 1914. godine kada je austrougarska vlada dozvolila Francu Ferdinandu da ode u Bosnu u svojstvu

generalnog inspektora armije koja je vodila manevre na srbijanskoj granici.

... Ovog ubistva se uopte ne seam. Svaki detalj Elizabetine smrti mi je ja.s;iii u svesti, o beogradskom

masakru imam nckn mutnu sliku, ali ne mogu se setiti da s;ini itaitala, ili da mi je iko priao o saraji. skom

attentat. Tada sam bila veoma .;iii slena, kao idiot, bila sam privatna liiiost, imala sam pune ruke posla. Ali

moj itlioli zam liio je na moj anestetik. Dok je iilo vao, bila sam odseena od svega i nisam o'.r ala nita, ali to nije

moglo ukloniti poskdice. Bol se pojavio naknadno.

... A sad je dolo na red jojcdiio ubistvo. Opet se desilo na jugoistoku V.nype, na izvoru svih drugih smrti. Tada, 1934.

5 Prodor na istok nem. 34

godine, to mi je izgledalo

udno budu

i da se

inilo kako je slavenski problem za vreme rata re

en na zadovoljavaju

inain. Cesi i Slovaci su imali svoju prijatnu demokratsku dr avu koja je dobro funkcionisala, izuzev pritube sudetskih

Nemaca koji su pod Habzburzima bih nafilovani privilegijama koje su plaaU njihovi slavenski susedi. Slovenci, Hrvati,

Dalmatinci i Crnogorci bili su sada ujedinjeni u kraljevstvo Junih Slavena,to i sama reJugoslavija znai. Mada su

Slovenci, Hrvati i Dalmatinci katoUanstvom biU duhovno odvojeni od Srba, a Cmogorci aliU zbog izgubljene

nezavisnosti,inilo se dae ta drava nai svoju ravnoteu. AU sada se desilo jojedno umorstvo, jojedna pretnja da e


12/123

seovek opredeUti za muku, da e sluiti smrti timestoivotu.

NekoUko dana kasnije mumi je rekao da je video filmski urnal koji izuzetno detaljno prikazuje umiranje kralja

Jugoslavije, iim sam izala iz bohiice, otila sam da ga pogledam.

... Lice mu je bilo suvie ispijeno boleu, sve do kosti, da bi mogao biti smiren iU ak lep, i to je nametcdo utisak neke

suve pedanterije, neprirodne zaoveka koji je tek preaoetrdesetu. AU on je izgledao kao veUki ovek,to ne znai

dobarovek, iU mudarovek, veznai da je imao onaj istorijski kvaUtet koji se stie intenzivnim usredsreenjem na

neki vaan predmet.

... U svim njegovim reakcijama videla se ona grevita hitrina koja dolazi od duge budnosti. Bilo je to prirodno. Jokao

deak bio je vojnik, a od VeUkog rata stalno mu je pretila smrt, iznutra od tuberkuloze a izvana od atentatorske ruke

Hrvata iU Makedonaca koji su eleU nezavisnost umesto vmije sa Srbijom. AU taj strah nije bio njegova preokupacija.Bila je to bez sumnje Jugoslavija. Imao je izgled jednog od onih Ijudii koji polau boansko pravo na svoju vladavinu,

bez obzira da U su kraljevi ili predsednici, stoga to svojim vunom zatitniki obuhva35

taju svoje zemlje u celini, ukljuujui i nebo. Kada vidite predsednika Ruzvelta, ubeeni ste da misli o Americi. Ponekad

mu je misao meka ili oputena, ali on je uvek predan istoj slubi. Oni koji su videli Lenjina kau da on uvek misli o

Rusiji. Cak i kada mu je misao teka i tesna, ipak uvek zna samo za tu jednu predanost. Kod naeg kralja Dorda

moemo prepoznati tu istu pobonost.

... Leao je gotovo ispruen na zadnjem seditu i bio je u istom stanju kao ja posle anestetika. Nije znao ta se deava, jo

uvek je bio napola obuzet zadovoljstvom sopstvene nostalgije. Moda se i on pitaEt en guelle saison Revoirayje le clos

de ma paiivre maison. Qui m'est une province, et beaucoup d'avantage? Izvesno je da vimire, poto je u sreditu panje

svihivih koji su izgubili prisebnost okirani prisustvom smrti. JViiluju ga mnoge ruke. Ruke dolaze odsvakud, prcko

zadnjeg dela automobila, sa strana, kroz prozore, da beskrajno ne no pomiluju umirucg Kralja. Ruke su nenije negotolica ikada mogu biti, jer lica podseaju na novozavclnu Martu, optereena mnogim brigama zbog svoje tesne povezanosti

s umom, ali ovc ruke izraavaju nesvesno saoseanjeivog tela za telo koje umireto jeisto fizika osnova saaljenja.

... Nisam mogla da razumem ova j do gaaj bez obzira kolikoesto gledala ovu sliku. Znala sam, naravno, i zato i kako

se ovo umorstvo desilo. Lukeni se raiiio po svetu. Kada je ubio Elizabetu prc vic odetrdeset godina, on je morao svc

da obavi .sam, morao je sirotinjski da putujc povajcarskoj traei svojertve, poscdovan je samo jedan mali dvosekli

bodekao oaiilizloina, a bio je i kanjen. Ali Lukcni ir sada Musolini, i povoljnije okolnosti pcjj ko jima on radi mogu

se meriti narastanjt Sestra Lazara iz Vitanije, koja jc sunmlal.i da e Hristos vaskrsnuti njenog brata.Jovun.11, 39, prim. prev.

36

njegovog zloina. U Elizabetinom sluaju, nesiguran i iskorenjeo gradski stanovnik okomio se na jedan simbol mo i, ali

njegov moderni predstavnik okomio se na samu mo, preuzevi je i degradirajui njenu sutinu. Njegov prestup nije u

tometo je praktino svrgnuo kralja, jer kraljevi i predsednici koji nisu u stanju da zadre svoj po ioaj time gube i pravona svoja kraljevstva i republike. Njegov prestup je u tome to se prometnuo u diktatora koji nije pristao ni na kakva

ogrinienja koje je civilizovanovek postavljao svojrm vladaocima u svim asnim fazama istorije, ogranienja koja

duhovno iskupljuju mo. Ovakvo ukidanje vladanja kao pravnog procesa ostavlja prazEUi prostor za nasilje koje stalno i

po svaku cenu mora postajati sve vee, budui da ne postoji nikakva alternativna ideja, pa otud ni alternativna aktivnost.

Dugo robovanje na drutvenom dnu ostavilo je ovog varvarina bez ikakve svesti o ovekovim mogunostima izvan

nasiija, ukoliko ne uzmemo u obzir one mutne i letimine ideje koje je imao o materijainom blagostanju. Otud on nije

mogao da zamisli nikakav drugi oduak svojoj energiji izuzev stvaranja drutvenih slubi koje vetaki i neprirodno

raaporeuju materijalno bogatstvo meu stanovnitvom, u onim malini dozama koje ne izazivaju nezadovoijstvo a

pojaavaju zavisnost. Njegov drugi lager su raznolike fantazije na jednu jedinu temu bmtalne sile. On praktikuje sve

obiike prinude na svakoga ko je zadrao svest o svojoj razlici od vladajue partije. ... Nisam znala nita o Junim

Slavenima, niti sam srela ikog ko ih je poznavao. Znala sam samo da pripadaju balkanskim narodima koji su igrali udnu

ulogu u istoriji britanske benevolencije pre i neko vreme posle rata. Sve dok u 19. i 20. veku, svaki na svoj nain, nisu

izvojevali nezavisnost, oni su bili hrianski podanici Turske ili Otomanske Imperije koja ih je drala u krajnjoj bedi

svojom nesposobnom administraci

37jom i vrlo lukavo ih meusohno razdvajala, tako da nikada nisu mogh organizovati zajedni ki ustanak. Otud je svaki od

tih naroda stalno optuivao svoje susede za nehumanost. Srbin se na primer gorko aho na Turina, ah je isto tako bio

spreman da optui Grke, Bugare, Vlahe i Albance za svaki zlo in pod kapom nebeskom. Humanitarno i reformistiki

raspoloeni, Englezi su stoga stalno dolazih na Balkansko poluostrvo da vide ko koga makretira, a po prirodi svoje

perfekcionistike vere nesposobni da prihvate jezivu pretpostavku da svako makretira svakoga, vraah su se kui sa po

jednim balkanskim narodom kao svojim mezimetom, kao onim koji neduan pati, koga uvek ubijaju a on sam nikad nije

ubica.

... Nasilje je bilo, u stvari, sveto sam znala o Balkanu: sveto sam znala o Junim Slavenima. Svoje znanje sam crpela izseanja na najranije interesovanje za hberahzam, iz se anja na poispadale hstove u dungh pamfleta, povezanih konopcem

u najpraljivijim uglovima staretinarnica, a kasnije iz predrasuda Francuza koji re5akanupotrebljavaju pogrdno

oznaavajui njomrastaquouere'varvarina. Kada su me jednom u pariskom hotelu probudili buni susedi,ula sam zvuk

triestokaamara ienu koja jecajui vie: Balkan! Balkan! Jednom, u Nici, dok sam jela rakove ispred malog

restorana u luci, zauli su se pucnji, jedan mornar je teturajui izaao iz susednog bara, a vlasnica je trala za njim viui:


13/123

Balkan! Balkanl.Ispraznio je svoj revolver u ogledalo iza anka. A sad sam bila suoena s impozantnom otmenou

Kralja na filmu, koji je isto tako bio Balkan, Balkan,ali koji se suoio s nasiljem sa punom sveu, s imaginacijom koja

je suprotnost nasilju, i koja ga asimiluje kao upravo ono iskustvo koje nasilje hoe da uniti. Ali, mora da sam pogreila

kad sam prihvatila' Hohtapler, hohtaplerski fr. 38

popularnu legendu o Balkanu, jer da su Juni Slaveni bili istinski privreni nasilju, njih ne bi mrzeli prvo Austrijanci, koji

su upranjavali nasilje u imperijalistikom obliku, a kasnije faisti, koji su upranjavali nasilje u totalitarnom obliku. A

ipak je nemogue, makar i za trenutak, zamisUti Balkan kao neko umiljato jagnjece jer, bez sumnje, Aleksandar i Draga

Obrenovi, kao ni Franc Ferdinand i njegova ena, nisu umrli u krevetu. Ja moram prosto na prosto priznati da nisam

nita znala o tom jugoistonomoku Evrope. A budui da iz tog prostora uporno proistie matica dogaaja, za meneopasnih, koji su u stvari etiri godine ugroavali moju sigurnost i za to vreme liavali me blagostanja, to znai da ne znam

nita o svojoj sopstvenoj sudbini.

To je velika nesrea. Paskal je pisao: ovek je samo trska, najslabanija stvar u prirodi, ali on je trska koja misli. Nije

potrebno da se cela vaseljena naorua da bi ga zdrobila. Izmaglica, par kapljica vode, dovoljni su da ga usmrte. Ali kada

bi vaseljena i krenula da ga zdrobi, ovek bi jouvek bio plemenitije bie od onogto ga ubija, zatoto on zna da umire, i

zna za preimustvo koje vaseljena ima nad njim; o svemu tome vaseljena ne zna nita. Ovim reima on je napisao jedini

recept za Ijudsko dostojanstvo. Moramo saznati prirodu preimustva koje vaseljena ima nad nama, a u mom sluaju to

preimustvo se nalazi na Balkanskom poluostrvu. Do njega je trebalo putovati svega dvatri dana, a nikad se jonisam

pomuila da odem na tako kratak put koji bi mi mogao objasniti kako u umreti i zato. Dok sam se i sama udila svojoj

inerciji, bila sam pozvana u Jugoslaviju da u raznim gradovima odrirti nekoliko predavanja na univerzitetima i u

engleskim klubovima, i to sam i uinila u prolee 1936. godine.

Nesrena okolnost je bilato sam na kraju svog putovanja otila u Grku, gde sam od ujeda muve peskare dobila tropskugroz

39

nicu kojuesto, i to spravom, zovu kostolomnom groznicom. Na povratku sam morala da se zaustavim u Kurhausu

pored Bea i tamo su smatrali da sam tako teko bolesna da je moj mumorao doi po mene. Zatekao me je kako plaem

u spavadoj sobi, mada je grad bio prepun cvea, a kako je bio maj, Ijubiasti i beli Ijiljani bili su gusto zbijeni duulica,

poput Ijudi koji posmatraju procesiju, a kestenovi su pruali svoje cvetne svee do prozora soba na spratu. Bila sam toliko

dobro da sam mogla izai napolje, a ipak sam sedela u stolici sa gomilom haljina od grubog lanenog platna koje su mi bile

rasute preko kolena i nogu. Jednu po jednu pokazivala sam svom mu u, govorei sa griom savesti: Pogledajta sam im

dopustila da urade! To su bile haijine koje sam kupila od seljanki u R'Iakedoniji, a austrijski doktor koji me je leio

naredio je da se dezinfikuju, mada su bile potpunoiste. AH bolniarka koja ih je uzela zaboravila jeta je trebalo s njima

uraditi, i umesto da ih stavi pod jednu lampu, ona ih je dala ve arki koja ih je stavila u jaku lukiju. Bile su unitene. Boje

koje su se drale dvadeset godina sada su se razlile i umrljale prirodni izgled tkanine. Niti od kojih je bila izvezena mustra

jasnih jednostavnih obrisa sada su bile samo prljave mrlje,ak i da sam smesta otila nazad i kupila nove, to sam u

svojoj slabosti zaelela da uradim, jouvek bih imala na svojoj savesti to da nisam kako treba zatitila rad ovihena, koji

je trebalo sauvati kao svedoanstvo, koji je bio deo onog to je Kralj znao dok je umirao. Ne smemisliti da sam

aava, rekla sam svom muu, ti ne moeda shvatizato su mi ove haljine vane, ti nisi bio tamo. Zar je tamo tako

divno?, upitao je. Lepe je negoto ti umem rei, odgovorila sam. Ali kako?, rekao je. Uopte mu nisam mogla

objasniti. Rekla sam: Pa tamo ima svega8 Banjsko leilite nem. 40

osim onogto mi imamo, ali ini se da je to vrlo malo. Mislili da je onoto Englezi imaju vrlo malo, upitao je, ili

mislina ceo Zapad? Ceo Zapad, rekoh, ukljuujui ovo ovde. Pogledao je svetloute barokne kue meu

kestenovima i nasmejao se. U ovom gradu Betoven, Mocart i ubert stvorili su podosta muzike, ree on. Ali ni jedan

od njih nije bio sre

an, primetih. Zna

i, u Jugoslaviji, dobaci moj mu

sme

e

i se, svako je sre

an. Ne, ne, rekoh,nije u tome stvar, nego... Ono to sam mu htela rei ne moe se, meutim, izrei zatoto je toliko sloeno i daleko od

lako izrecivog. Nespretno sam nastavila: Doista, mi nismo na Zapadu toliko bogati koliko mislimo. lii, bolje reeno, ima

togato mi nemamo a to Ijudi na Balkanu imaju napretek. Kada ih pogleda, pomislio bi da nemaju nita.ene koje su

izradile ove haIjine izgledale su kao da banita nemaju. Ali da ove budale ovde nisu upropastile taj vez, video bi da ona

koja ga je izvezla ima vie negoto mi imamo. Videla sam plavo Ohridsko jezero, sarajevske d amije, Korulu opasanu

bedemima, i bilo je lako mogue da nisam mogla nai rei za onoto sam htela da kaem zatoto to i nije bila istina.

Nikada nisam sigurna u stvamost onoga to vidim ako sam to videla samo jedanput. Sve dok stvamost sna no ne uvrsti

svoje objektivno postojanje, urezujui se u mojaula i seanja, znam da sam sklona podreivanju stvamosti mom

privatnom snu. U panici rekoh: Moram se vratiti u Jugoslaviju, slede e godine na prolee, za Uskrs.

PUTOVANJE

Nosmo proveli u Salcburgu, a ujutro smo imali dovoljno vremena da posetimo Mocartovu rodnu ku u i da

pogledamo njegov starinski klaviri,ije su dirke smee i bele umesto cmobele. Za takvim klavirom je sedeo deak,


14/123

oaran njegovom Ijupkou i zvucima koje je naao u njemu, a u isto vreme bio je okruen besom svog oca zatoto mu je

zapao tako mrzovoljan, slabaak i obeenjaki sin koji sa svojom nadarenou nije postupao na pravi nain. Nakon toga

ovek pomisli i na ravnodunost Mocartovih savremenika koja mu je dola glave. A onda, u svesti iskrsne i naa nemona

Ijubav od koje sam Mocart nema nita. To je jedna od onih stvari u kojima se Ijudska bia nisu proslavila. Zatim smo

otiH na elezniku stanicu i nekoliko satiekaH voz za Zagreb, prestonicu Hrvatske. Kada je voz konano stigao, nala

sam se u za mene sasvim neshvatljivoj situaciji. Jer voz je krenuo iz BerUna prethodne noi i bio je pretrpan mrzovoljnim

nemakim turistima, koji su se svi koristiU ugovorom to im je omoguavao da iznesu znatne svote novca pod uslovom

da putuju u Jugoslaviju. A ja jednostavno nisam u stanju da shvatim takve nema ke propise. Izgledalo mi je kao da cela

Srednja Evropa izvodi neku fantaziju koju ja ne znam da protumaim.

U vozu je bila takva guva da smo u kupeu prvog razreda uspeU nai samo jedno slobodno mesto za mene, dok je mojmuseo na mesto nekog mladia koji je upravo42

otiao na ruak u vagonrestoran. U kupeu su jobili jedan stariji poslovniovek i njegovaena, oboje vezali u pedesete

godine, i jedan fabrikant saenom, koji su se drali drutveno superiorno i bili petnaest do dvadeset godina mla i. Starijii

poslovniovek i njegovaena, kao gotovo i svi ostali putnici, bili su jednostavno odvratni. ena je liila na krmau, a

ovek je bio uveo i gnjecav. Nasmejanog lica, fabrikant je izgledao mnogo bolje, aii i on je imao petnaest kila vika, dok

je tamna, prodorna lepota njegoveene imala u sebi neeg maarskog. U velikom uzbuenjuena poslovnogoveka se

dizala sa sedita i hodala goredole po hodniku, alei seto ona i njen mune mogu dobiti obrok u vagonrestoranu jer

nemaju austrijskeilinge. Toliko je isticala svoju muku da smo pretpostavili kako satima nisu nita jeU, pa smo joj dah

tabluokolade i malo keksa,to je ona pojela veoma brzo i nekako odsutno. Izmeu zalogaja je objanjavala da putuju na

jedno dalmatinsko ostrvo jer je njen muveoma oboleo od nervoze stomaka, zbog ega nije u stanju da donosi odluke.

Komadomokolade pokazala je na svog mua i rekla: Eto, on vam nita ne moe odluiti! Ako mu kaete ,hoeli daizaeili da ostanekod kue?', on ne zna. U njenim oima ogledala sealost i odana Ijubav. Moj muje pokazao

veliko razumevanje i rekao je da je i on imao sli nih nervnih problema. Na moje iznenaenje,ak je pomenuo i da je

proao kroz slian period neodlunosti. Sunce je, rekao je, jedini pravi lek.

Ali dok je govorila, pogled joj je odlutao preko ramena mog mua i uzviknula je: Ah, sad smo u predivnim planinama!Wunderbar! Fabelhaft! Ach!Ovo mora da su Dolomiti! Ne, ovo nisu Dolomiti, ree moj mu, ovo je dolina koja ide

sve. do Bad Gatajna, i ispriao joj je kako je uesnaestom veku' Prekrasno! udesno! Ah! nem.

43

to bila bogata i razvijena oblast zato to su se tu nalazili rudnici zlata. Ukazao je na grad Hof Gatajn i raspriao se o

divnim gotskim grobovima vlasnika rudnjika u ovdanjoj crkvi, prekrivenim reljefima koji predstavljaju pojedine prizore

rudarskog posla. Svi u kupeu su sluali ovu priu s iznenadnom, ponosnom, bunom radou. Bili su kao deca kojoj je

moj mu itao legendu iz knjige o njihovoj slavnoj prolosti. Izgledalo je da im je neko posebno pobono zadovoljstvoprualo sanjarenje o svemuto je gotsko, a bili su, takoe, zaneseni i savrenim nemakim mog mua.

Ali to je pravi nemaki, nemaki! govorili su, kao da mu se diveto je i dobar i pametan u isti mah. A onda mu

fabrikant odjednom ree: Da h vi doista imate karte prvog razreda? Iznenaen, moj muodgovori: Da, naravno, evo

ih. Na toe fabrikant: Pa onda moete ostati na tom seditu jer onaj mladiima samo kartu drugog razreda! Svi ostah

su ga u tom zduno podrah. Da, da, rekh su, vi svakako morate ostati na tom mestu jer on ima samo kartu dioigog

razreda!ena poslovnogoveka je poskoila sa sedita, zaustavila konduktera u prolazu, pa mu ispriala sve tako

strasno i sa takvim odbrambenim gestama da je i on uzbueno stao na nau stranu. Obeao je dae izbaciti mladiaim

se vrati sa ruka iz vagonrestorana. Upravo u tom trenutku ena poslovnogoveka je primetila da se snenim poljima

uspinjemo ka vrhuncu prevoja i povikala je u zanosu. I to je bilowunderhari jabelhaft,i ceo vagon je pao u neku toplu

hrsku ekstazu. Kao i gotika, i sneg je, oigledno, u toj filozofiji bio legitiman objekt oduevljenja. To mi se kod njih

veoma dopalo. To nije bilo samo takvo osc anje u zametku koje bi moglo, kada bi se razvilo i oslobodilo svoje

sentimentalnosti, da rezukira muzikom betovenovskog, bramsovskog ih malerovskog tipa, veje prualo i prijatan

kontrast neemuto mrzim iz dna44

due. Ako bi neko u engleskom pretrpanom vozu izrazio takvo odu evljenje pejzaem koji promie pored voza, njegovi

saputnici bi osetili neodoijiv poriv ne samo da mu se ne pridrue u oduevljenju veda pronau neto odvratno i odbojno

u toj istoj slici. Nezamisliva je vrlina koja bi se mogla temeIjiti na jednoj takvoj sklonosti.

Na vrhimcu ove kolektivne rapsodije vratio se mladisa kartom drugog razreda. Prolo je nekoliko minuta pre negoto je

iko,ak i kondukter, primetio njegovo prisustvo. Stajao je u sredini kupea, ak i ne shvatajui da mu je mesto uzeto jer je

moj mustajao uz prozor, kada ga je ena poslovnogoveka prva ugledala. Ohohooo!, uzviknula je strano znaajno.

Onda su se svi tako drsko okrenuh prema njemu da je zaprepa eni mladistao kao ukopan, a kondukter je poeo da ga

vue za rukav i izbacuje zajedno sa stvarima. Prisutni Nemci su biU tohko razjareni da to nikako nismo mogli objasniti

njihovom brigom za na

sme

taj, ve

smo mishh da je u pitanju mladi

eva rasa iU h

nost, jer je delovao kao nekihermafroditski Latin.

... Kad je mladiotiao, voz je vestigao u Bad Gatajn. 2ena poslovnogoveka bila je uznemirena jer tu nije mogla da

kupi nita za jelo. Kohca sa okoladom, kafom i pomorandama bila su pored jednog drugog voza i prekasno su pri la

naem da bi stigla do naeg vagona.ena je rekla da joj nije stalo tohko radi nje same kohko radi njenog mua. On nije

nita jeo posle doruka u Minhenu, osim nekohko kobasica i kafe u Pasau, i nekih sendvi a sa unkom u Salcburgu. Kako


15/123

je i on jeo onuokoladu i kekse koje smo im dah, nama se inilo da to bai nije bilo premalo za oveka sa stomanim

problemima. A onda je i ona zautala i sedela je mlatarajui svpjiim kratkim nogama dok smo prolazili kroz dugi tunel

ispod Tauerna. Ovaj tunel nije prava granica. Jouvek su bili u Austriji, a iz Nemake su kre45

nuli rano ujutro. Pa ipak, oim smo izali iz tunela, svihetvoro Nemaca poelo je brzo i slobodno da pria, kao da su se

oslobodili neegaega su se plaili. Fabrikant i njegovaena su nam rekli da idu u HercegNovi da se iskupaju u tom selu

na jugu dalmatinske obale. Priali su kako je fabrikant bio umoran od razliitih problema koji su se pojavili u poslu u

poslednje vreme. Na to jeena poslovnogoveka zagnjurila glavu u ruke i poela da jei. A onda su svi poeli da se

smeju svom oajavanju. GovoriU su jedni drugima kako im je ovaj odmor preko potreban, koHko e platitipension,do

kojeg datuma treba da se vrate u Nemaku, i raspravljaU o tome koHko bi i kojeg novca mogH izneti iz Nemake da suse odluiU za neku drugu zemlju. Propisi koji su ih obavezivaH o igledno su biH neprijatno zamreni jer oni su se esto

prepiraH oko detalja. Svakias su pokazivaH koHko su oajni zbog naina na koji ih je drava ograniavala i pljakala.

Dugo su o tome priaH. A onda je neko uao i rekaoeni poslovnogoveka da se, konano, moe dobiti obrok u

vagonrestoranu. Odjurila je navratnanos, a mi ostaH smo uutali. Neko vreme samitala, pa zaspala i probudila se ba

kada je voz ulazio u Filah, simpatian austrijski gradi, smeten uz reku. U Filahu je ena poslovnogoveka biia van sebe

od oduevljenja kada je pronala kobasice za sebe i svog mua. CeHm putem je prodrljivo jela, trala hodnikom i vraala

sevaui neto sva posuta mrvama. Ali u njenoj pohlepi za hranom nije bilo nieg sladostrasnog. Ona je jednostavno

umirivalaivce hranom, kaoto bolesni i umorni Ijudi piju. U stvari, ona je bila jedna izuzetno prijatna i privlana osoba:

bila je suta dobrota i Ijubaznost, a i mua je veoma volela. Sa velikim uivanjem mu je donosila svu tu hranu i rado mu

je pokazivala lepote predela kroz koje smo prolazili. Kada je uspela da probudi i privue njegovu

46

panju, sama bi posmatrala njegovo lice a ne pejza. Kada smo prolazili pored veoma lepog jezera Vorter, koje je lealo upodnoju bregova, zastrto takvim senkama i sumrakom da mu jeovek mogao pripisati oblik kakav eli, ona je naterala

mua da gleda, pa je posmatrala njegov pogled i onda se okrenula nama i rekla: Ne moete ni zamisliti kakve je

probleme imao! Mii smo promrmljali neto u znak saoseanja, a poslovniovek je poeo otvoreno da guna. Ispostavilo

se da je imao kuu u Berlinu i da se est meseci borio sa zahtevima za neki nepredvidljivi i neobjanjivi ekstra porez. On

nije tvrdio da je porez nepravedan. Izgleda da je mislio kako je zahtev potpuno legalan, ah da je sam zakon bio tohko

komphkovan i tako proizvoljno protumaen na nacistikom sudu da nije mogao predvideti kohko e mu traiti, niti je

mogao da prorauna kohkie porez morati da plaa ubudue. Imao je i vehkih problema sa nekim nepoeljnim stanarima,

lanovima nacistike partije, na koje su se estoahh drugi stanari. Ostalo je nejasno da h je pokuao da izbaci nepoeljne

stanare pa su ga nacisti u tome spreih, ih je bio suvie uplaen da bi i pokuao uspostaviti red.

Na to su fabrikant i njegovaena uzdahnuh i rekh kako to mogu da shvate. Fabrikant je govorio veoma uzdr ljivo i

oigledno nije hteo da otkrije prirodu svog posla, da ne bi posle imao problema, ali je Ijutito primetio kako je jedan

nacista postavljen za direktora u njegovoj kompaniji, i kako je to jednostavno JDio partijskiovek koji je traio posao a

nita pod bogom nije znao. Dodao je, meutim, da i njemu od svega najvie smetaju nepredvidljivi porezi. Smejao se

apsurdnosti svega toga jer je bio hrabar i veseoovek, ah veto to nije hteo ulaziti u pojedinosti o svojim mukama, a

bilo je oigledno da je po prirodi otvorenovek, ukazivalo je da je i on veoma zabrinut. Ubrzo je uutao i zagrho

svoju enu.

47Njih dvoje su izgledali kao par koji sjedinjuje velika strast, neuobiajen fiziki sklad, a i zajedniko trpljenje muka i

nevolja, i to u toj meri koja bi izgledala prirodnija kod mnogo starijih Ijudi. Da bi ga oraspoloila,ena je poela da pria

smene prie o nekim posledicama Hitlerismusa.Priala je kako je jedno jutro srela pomonicu svoje frizerke, koja joj je

sva u suzama rekla kako je verovatno vie nikada nee moi frizirati jer se plai. da nije poloila zanatski ispit. Zena je

rekla devojci: Ali ja sam sigurna da si poloila jer znam kako dobro radi. A devojka je na to odgovorila: Da, dobra

sam na poslu! Znam da

amponiram, znam kako se pravi trajna i stavljaju ve

ta

ki uvojci, znam i da bojim kosu i damasiram uljem, aU stalno brkam datume Geringovog i Gebelsovog roendana. Svi su se ovome smejali, a onda ponovo

uutali.

Poslovniovek ree: AH svi mladi Ijudi su jednoduno za Hitlera. Za njih se sve ini.

Drugi rekoe: 7a,das ist so!,a ena poslovnogoveka poe: Da, nai sinovi, i zastade u pola reenice.

Svi su se oni iznutra raspadali pod emotivnim i intelektualnim pritiskom svoje vlade, jadni Laokooni koje davi birokratija.

Dovodei svoje stanovnitvo do ovakvog stanja, nacisti su oigledno obezbedili trajnost svog sistema. Jer niko od ovih

Ijudi ne bi dao nikakvu efektnu podrku nekoj rivalskoj politikoj partiji koja bi htela da preuzme vlast, a i sve je, to je

tako tipino, doseglo stepen nerazmrsive konfuzije da nijedna normalna partija ne bi htela da vlada budu i da je pred

sobom mogla da vidi samo poraz. Kao da je njihova beda unitila bilo kakvu moguu budunost za njih. Razmiljala sam

o tome2 Da, tako je to! nem.

' U helenskoj mitologiji Apolonov svetenik u Troji; savetovao je Trojancima da ne unose u grad drvenog konja i zato su ga, zajednosa oba sina udavile dve zmije prim. prev..

48kako bi u vozu kojim bi putovaU graani Zapadnog Rimskog Carstvaetvrtog veka i oni verovatno imali veoma shne

pritube. Dioklecijanove i Konstantinove reforme dovele su do preteranih i nepredvidljivih poreza, do vehkog broja

privilegovanih zvaninika, do komphkovane graanske administracije koja je pred svoje podanike stavljala beskrajne


16/123

zahteve i davala im zairzvrat vrlo malo sigumosti. Zapadne Rimljane je od tih muka spasila invazija Gota. Ali ovi Ijudi se

nisu mogU nadati takvom razreenju. Ovo je Uilo na priu ooveku kome je dr Abemeti kada mu seovek potudo na

svoju beskrajnu melanhoUju savetovao da ode na predstavuuvenog klovna Grimaldija. Ja sam Grimaldi, rekao je

ovek. Ovi Ijudi iene, nesposobni da donesu odluke, iU da stvore stanje u kojem bi ih mogh doneti, bih su Goti.

Bio je mrak kada smo preh jugoslovensku granicu. Lepi mladi vojnici u sivomashnastim uniformama, hca

karakteristinih po ravnim jagodicama postavljaU su nam pitanja blago, uporno i nezainteresovano. Dok smo kretali iz

stanice, fabrikant ree s gromkim smehom: E, pa vie se ne nadajte dobroj hrani dok se ne vratimo. Hrana u Jugoslaviji

je grozna.Ach,tako smo i mi uU, jadikovala je ena poslovnogoveka, ita sad da radim sa mojim jadnim

ovekom! Zar nema banita dobro da se pojede? Meni je to bilo beskrajno smeno jer hrana u Jugoslaviji ima

slavensku slast. Ni jagnje ni prase ne pripremaju nita slabije od bilo koga na svetu, imaju obilje rene ribe i peku jepotpuno sveu, jedu dovoljno mlado povre, imaju razne guste i bogate romantine supe, i shvataju da zaini treba da

budu pikantni a ne Ijuti. Rekla sam: Ne treba uopte da se brinete. Jugoslovenska hruia je veoma dobra. Fabrikant se

nasmejao i odmahnuo glavom. Ne, bio sam tu za vreme rata i bilo je grozno. Moda je tada bilo tako, rekoh, ah ja

sam bila pro

le godine i bila sam oduevljena. Svi su vrteli glavom, smeili se i izgledali pomalo zbunjeni. Pretpostavljala sam da

misle kako je engleska hrana mnogo slabija od nemake, da moje miljenje o toj temi ne vredi mnogo, a i da sam ja

odvie jednostavna i bezazlena da bih to shvatila. Cujem, usudio se da kae moj mu, da imaju veoma dobru

pastrmku.Ach,no!, nasmejao se fabrikant odmahujui svojom velikom rukom. Oni je zovu pastrmkom, ali to je

neto sasvim drugo, to nije kao naa prava dobra, nemaka pastrmka. Svi su sedeli klimajui glavom i Ijuljajui se na

seditu, poneseni vizijom topline dobrog nemakogivota, dobre nemake hrane i uopte nemake superiornosti nad

nenemakim varvarstvom.

Malo kasnije moj mui ja smo otiU u vagonrestoran na veeru, a jugoslovenska hrana je bila izuzetno dobra. Kad smose vratili, poslovniovek je priao kako je, dok je sedeo za stolom u svojoj kancelariji odmah posle rata video kako ispred

njegovog prozora padaju s krova tela trojice Spartakovaca snajperista koje su izre etali vladini vojnici. Priao je kako ga

je unitila inflacija i kako jeak morao da proda svog psa da bi imao ta da jede, kako se ponovo obogatio ulaganjem u

rentabilnu industriju, ali kako uopte u tom nije uivao jer se uvek plaio boljevizma, i kako se razboleo od silnih briga

pokuavajui da se obezbedi. I sada je bio uplaen. Poslednje dvadeset i tri godine je proveo u stanju stalnog straha. Pla io

se saveznika, plaio se Spartakovaca, plaio se finansijske katastrofe, plaio se komunista, a sada se plaio i nacista.

Uzdahnuvi duboko rekao je, oigledno mislei na netoto nije izgovorio: Najgora stvar u ivotu pod nacistima jeste

da priSpartacusbund revolucionarna organizacija koju su 1916. g. formirali Roza Luksemburg, Karl Libkneht, Franc Mering, KJara Cetkin

i ostali leviari iz Socijaldemokratske partije Nemake prim. prev..

50vatni graanin nema nikakve slobode, a zvaninici nemaju nikakvog autoriteta. Bilo mi je udno da je takvu zaotrenu

kritiku reenicu izgovorioovek koji je bio totalno pasivan. Jer o tim silama koje su ga proganjale on je govorio kao o

neememu se ne moe suprotstaviti, kao da je u pitanju munja ili grom. U stvari, on je delovao sasvim apolitino. Kada

se tuio na inflaciju, moj muje pokuao da ga utei objanjavajui mu da je takvo teko stanje bar od velike koristi za

Nemaku, da je Helfrihov' herojski plan bio opravdan re avanjem unutranjeg duga i raiavanjem tla za one poduzetne

Ijude kojie dovesti do nove i uspene industrijahzacije. Ah poslovni ovek, mada je i on sam bio jedan od tih poduzetnih

Ijudi, nije pokazao nikakvo interesovanje za tu ideju. Kao da uopte nije bio naviknut na pomisao da drava moe neto

raditi sa razlogom i kao da ga se nisu ticah nikakvi efekti osim najneposrednijih.

.. . Ponovo sam shvatila da nikada neu razumeti Nemce. Ojaenost ovih putnika bila je prosto zapanjujua. Zbunjivalo

me je toto su toUko iznenaeni kanjenjem voza. Putovanje od Berhna do Zagreba traje nekih trideset sati, i razuman

ovek ne bi ni oekivao u zimsko doba da obian putniki voz ne kasni, naroito s obzirom da vei deo puta vodi kroz

planine. Bilo mi je

udno i to da je

ena poslovnog

oveka, koji se jo

nije oporavio od bolesti, a morao je da sedi u vozuitav dan i no, bila tako uasnuta zbog njegovog umora. Osim toga, ako veima takav apetit, zato nije ponela bar kutiju

keksa iunke? I kako je mogue da ta dvaoveka, koji su uspeno vodih neka vana trgovaka i industrijska preduzea,

budu tako smlatavi na jednom obinom'Helfferich Karl 18721924 nemaki vicekancelar i ministar unutranjih poslova 1917, kasnije jedan od prvaka Nacionalistike partije koji se bavio

finansijskim problemima posleratne Nemake prim. prev..

putovanju? Dok sam ih tako posmatrala, njima je opet palo na pamet neto odegae se uasavati. A bogzna na ta lie

hoteli u Zagrebu!, rekao je fabrikant. Svinjci! Svinjci! Oh, moj jadni mu !, kukala jeena poslovnogoveka. Kad

samo pomisUm kakoe mu, bolesnom, biti neudobno! Primetila sam da su hoteli u Zagrebu izvrsni; ranije sam odsela u

jednom staromodnom hotelu koji je bio izuzetno udoban, a ima i jedan novi ogroman hotel u kojem je luksuz na

amerikom nivou. Ali nisu hteH da me sluaju. Ah zato uopte idete u Jugoslaviju ako misUte da je u toj zemlji sve

grozno?, upitala sam. Ah, ree fabrikant, mi idemo na jadransku obalu gde ima mnogo nema kih turista i zato su

tamo hoteU dobri.

A onda je dola na red vrhunska misterija. Pojavio se prvi jugoslovenski kondukter, crvenog Uca, ru ni prijazni Hrvat.

Svi Nemci su izvadiU svoje karte, kadta! Svi su imaU karte drugog razreda. Moj mui ja smo se prosto zabezeknuH.

Cela kampanja koju su vodiU protiv mladia u svetlosmeem odelu odjednom je postala neshvatljiva i nimalo prijatna.

Da su biU u pitanju prostaci,ovek bi jomogao da shvati. AU ovi Ijudi nisu prostaci, oni su se voleU, oni su voleU mir,

i sneg, i svoju nacionalnu istoriju. Pa ipak, oni su bez stida otkriU onoto smo moj mui ja smatraU najmonstruoznijom


17/123

perfidnou. Shvatila sam da kada bih im rekla: Aii vi ste mladia oteraU iz kupea zatoto je imao kartu drugog

razreda, oni bi klimnuU glavom i rekU: Da, i ako bih ja produila i rekla: AU i vi sami imate karte drugog razreda,

oni ne bi videU nikakvu vezu izmeu te dve stvari. A ja sebi ne mogu da predstavim mentalni ivot Ijudi koji ne mogu da

primete tu vezu.

AU dok smo jobiU zapanjeni od toga, dogodila se jojedna misterija. Hrvatski kondukter je rekao Nemcima da moraju

doplatiti razUku izmeu prvog i drugog razreda od granice. To nije bilo mnogo, svega neko

52liko maraka po osobi. Nemci su protestovali tvrdei da u Benlinu nije bilo dovoljno vagona drugog razreda, ali Hrvat je

objasnio da za to nije odgovoran ni 6n ni Jugoslovenske eleznice. Nemakeeleznice su pravile kompoziciju i njihova je

grekato svoj posao nisu obavile kako treba. Jugoslovenske eleznice samo su prihvatile voz, a na njihovoj hniji putnicimoraju da propisno plate za svoja sedifa. Fabrikant mu je na to namignuo i pruio.ruku u nameri da ga podmiti. Hrvat je

bio tako siromaan da je njegova ruka gotovo sama krenula prema novcu, protiv njegove volje. AH onda je objasnio da se

itava stvar ne moe razreiti na takav nain budui da moe naii inspektor, a onda bi izgubio posao jer je kompanija

utakvim stvarima veoma striktna. Fabrikant je insistirao, smeei se. Ja sam se jedva uzdrala da ne skoim sa sedita jer

je kondukter bio tako siromaan da je oima gutao novac, a obrve su mn se dirale od straha. Iskuavati ga na takav nain

jednostavno nije bilo fer. A i pitala sam se kako se ti Ijudi, koji su ubeeni da je .lugoslavija varvarska zemlja, usuuju da

rade neto nezakonito svega nekoliko sati poto su preH granicu.

Dok sam se u sebiudila, kondukter je izgubioivce. Crveno Hce je postalo Ijubiasto i poeo je da vie. Nemci se nisu

nimalo naIjutiH vesu poeH da skupljaju novac. Da je na mene neko poeo tako da vie, ja bih mu vratila istom merom,

bez obzira koHko sam u pravu iH ne. U tome su pokazaH nesumnjivu superioraost nada mnom. AH kad s biH spremni

da plate, opet su mi postaH jednostavno neshvatljivi. MogH su da plate u markama, a svota je bila znatno manja od one

koju su smeH da iznesu iz zemlje, i koju su doista izneH. Pa ipak, njima je to i lo jako teko iz jednog neverovatnograzloga: niko od njih nije znao gde je stavio novac. MoraH su da izvru depove, torbe i novanike, da jedni drugima daju

sitni, moraH su da raunaju i ispravljaju jedni53

druge, a stalno su kukali zbog neprijatnosti za koju su sami bUi krivi.

Ustala sam i izala u hodnik. Oneraspoloila me ta jumjava kroz nosa kupeom punim nesrenih petljanaca, koji su bili

tako fini i tako neshvatljivi, tako nekako osueni na uas jedne posebne vrste da niko sa strane nije mogao ni zamisliti

kako bi im se moglo pomoi. Bilo je toudovino neshvatIjivo zatoto su u pitanju bili Ijudi za koje se smatralo da su

najprakitlioniija i najrazumnija stvorenja. Bila sam uverena da su svoje poslove obavljali krajnje efikasno. Ali to je samo

znailo da je, odindustrijskerevolucije, kapitalizam izgradio drutvo sa tako sigurnim putevima kojima su Ijudska bia

mogla beslovesno da idu ka utvrenom cilju. Kadaovek pone da se brine o fabrici, i fabrika se brine za njega; ako

otvori kancelariju, ona ulazi u mreu koja se protee po celom svetu i ukoliko potuje opti trend, ne moe potpuno

propasti. Ali jouvek moe ne biti u stanju da odgovori zahtevima koje pred njega postavlja ivot iz dana u dan, izvan

njegove struke. Ovi Ijudi su pripadali toj kategoriji. Njihova bespomo nost je bila utoliko veato su imali oigledan dar

za poslunost. Na rutinskom nivou trgovine i proizvodnje oni su morali okusiti uspeh, a zbog toga je njihov neuspeh u

drugim vidovima postojanja morao biti jogori iudnovatiji. I kada je kapitalizam poeo ulaziti u svoju dekadentnu

fazu, a mnoge staze kojima su se sreno kotrljali nisu dovele ni doega, oni su bili slomljeni i samleveni, a njihova

sposobnost da odrede osnovne okvire svakodnevnog ivota, da donesu politike odluke, bila je sada jomanja nego u

poetku. Bilo je neizbeno dae deca takvih smetenjaka, kojae i sama biti smetenjaci, davati podrku svakom sistemu

koji bi im ponudio nove mogunosti za unosnu poslunost, koji bi u zemlju utisnuo nove sigume brazde, a nikakav

instinkt merodavnosti ili samoodranja ne bi ih upozorio ukoliko bi taj sistem vodio optoj54

propasti. Pokuala sam samu sebe da ubedim kako ovi Ijudi u kupeu nisu vani, kako nisu tipini, ali znala sam da samu

sebe la

em. Oni su bili potpimo isti kao i svi drugi arijevski Nemci koje sam upoznala. A bilo ih je

ezdeset miliona usredEvrope.

Evo Zagreba!, povikali su Nemci i poeli da skidaju stvari sa prtljanika. A onda su poeli da isputaju neodrnerene

krike oajanja i razoarenja zatoto to nije bio Zagreb, veZagrebSava, predgrae koje se nalazi tri doetiri milje od

glavn grada. Nagla sam se kroz prozor. Kia je jako padala i blato je svetlucalo izmeu tranica. Jedan starijiovek,ije

je mravo telo bilo obavijeno tesnim otrcanim kaputom, trkarao je dukompozicije voza i tiho dozivao: Ana! Ana!

Ana! Drao je otvoren kiobran, ali ne nad svojom glavom, nego je ruku ispruio sasvim napred. Nije doneo kiobran za

sebe, veza voljenuenu koju je dozivao. Nije izgubio nadu ni kada je nije naao ducelog voza, veje i dalje dozivao

sa umilnou koja je odavala brigu: Ana! Ana! Ana! Kada se voz sasvim zaustavio, on je ve po trei put trao du

kompozicije drei kiobran na joveoj udaljenosti. Zrak svetla od elektrine svetiljke obasjavao je njegovu belu kosu,

kube njegovog kiobrana proaranog pukotinama, kao i otre iglice

crno_jagnje_i_sivi_soko_rebeka_vest_1941.pdf

Documents