[Year]

Aleksandar Manojlovic

Duke & Peterson Travel

[Pick the date]

ODREIVANJE KOLIINA EMITOVANIH GASOVITIH ZAGAUJUIH

MATERIJA POREKLOM OD DRUMSKOG SAOBRAAJA PRIMENOM

COPERT IV MODELA EVROPSKE AGENCIJE ZA IVOTNU SREDINU

Oktobar, 2010

ODREIVANJE KOLIINA EMITOVANIH GASOVITIH ZAGAUJUIH MATERIJA POREKLOM OD DRUMSKOG

SAOBRAAJA PRIMENOM COPERT IV MODELA EVROPSKE AGENCIJE ZA IVOTNU SREDINU

Oktobar, 2010. godine

Rukovodilac projekta: Prof. dr Vladimir Papi, dipl. in.

Autori: Prof. dr Vladimir Papi, dipl. in.

Prof. dr Milorad Vidovi, dipl. in. mr Aleksandar Manojlovi, dipl. in. mr Vladimir Momilovi, dipl. in. Jelena Trifunovi, dipl. in. Prof. dr Katarina Vukadinovi, dipl. in. Prof. dr Jovan Popovi, dipl. mat. Prof. dr Momilo Milju, dipl. in. mr Olivera Medar, dipl. in. mr Nenad Bijeli, dipl. in. Davor Vujanovi, dipl. in. Biljana Rankovi, dipl. in. Dragana Drenovac, dipl. in. Branislava Ratkovi, dipl. in. Draen Popovi, dipl. in.

Sadraj

i

Sadraj

SPISAK TABELA ................................................................................................................... III

SPISAK SLIKA .................................................................................................................... VIII

UVOD ..................................................................................................................................... 1

1. POKAZATELJI PRIVREDNOG RAZVOJA I DRUMSKOG SAOBRAAJA ........................ 4

2. MODEL COPERT IV ....................................................................................................... 12 2.1. Obuhvatnost modela COPERT .................................................................................................. 13 2.2. Pregled zagaivaa .................................................................................................................... 16 2.3. Izbor metoda ............................................................................................................................... 18 2.4. Tier 1 metod ................................................................................................................................ 19

2.4.1. Algoritam ......................................................................................................................... 19

2.4.2. Tier 1 emisioni faktori ..................................................................................................... 19

2.4.3. Podaci o aktivnostima ..................................................................................................... 22 2.5. Tier 2 metod ................................................................................................................................ 23

2.5.1. Algoritam ......................................................................................................................... 23

2.5.2. Emisioni faktori ............................................................................................................... 24

2.5.3. Podaci o aktivnostima ..................................................................................................... 32 2.6. Tier 3 metod ................................................................................................................................ 32

2.6.1. Algoritam ......................................................................................................................... 32

2.6.2. Topla emisija ................................................................................................................... 34

2.6.3. Emisija pri hladnom startu .............................................................................................. 35

2.6.4. Emisije koje zavise od potronje goriva (bez CO2) ........................................................ 37

2.6.5. Emisija ugljen-dioksida (CO2) ......................................................................................... 38

2.6.6. Emisija sumpor-dioksida (SO2) ....................................................................................... 40

2.6.7. Emisija olova (Pb) i drugih tekih metala ....................................................................... 40

2.6.8. Korekcije emisije ............................................................................................................. 40

2.6.9. Relevantni statistiki podaci o aktivnostima ................................................................... 43

2.6.10. Emisioni faktori ............................................................................................................... 44

Sadraj

ii

2.6.11. Putniki automobili sa pogonom na benzin .................................................................... 46

2.6.11.1. Pre Euro Konvencionalna .................................................................................... 46

2.6.11.2. Vozila Euro 1 standarda i naprednijih tehnologija sa pogonom na benzin ........................................................................................................................ 48

2.6.12. Putniki automobili sa pogonom na dizel ....................................................................... 52

2.6.12.1. Konvencionalna vozila .............................................................................................. 52

2.6.12.2. Vozila Euro 1 standarda i naprednijih tehnologija sa pogonom na dizel .................. 52

2.6.13. Putniki automobili sa pogonom na teni naftni gas (TNG) ........................................... 54

2.6.14. Putniki automobili sa dvotaktnim motorom ................................................................... 56

2.6.15. Hibridni putniki automobili < 1,6 l .................................................................................. 56

2.6.16. Laka teretna vozila sa pogonom na benzin .................................................................... 57

2.6.17. Laka teretna vozila sa pogonom na dizel ....................................................................... 58

2.6.18. Teka teretna vozila sa pogonom na benzin .................................................................. 58

2.6.19. Teka teretna vozila sa pogonom na dizel i autobusi..................................................... 59

2.6.20. Autobusi sa pogonom na prirodni gas ............................................................................ 59

2.6.21. Mopedi sa dvotaktnim motorom < 50 cm3 ...................................................................... 60

2.6.22. Motocikli > 50 cm3........................................................................................................... 61

2.6.23. Emisija zakonom neregulisanih zagaivaa ................................................................... 63

2.6.24. Karakteristike odreenih zagaivaa ............................................................................. 82 2.7. Ulazni podaci za proraun .......................................................................................................... 88

3. PRORAUN EMISIJE IZDUVNIH GASOVA ................................................................... 90 3.1. Prikupljeni podaci........................................................................................................................ 90 3.2. Analiza prikupljenih podataka ..................................................................................................... 92 3.3. Proseni godinji preeni put vozila ........................................................................................... 99 3.4. Koliina emitovanih zagaujuih materija ................................................................................ 105 3.5. Poreenje rezultata ukupne koliine emitovanih zagaujuih materija, 2009. god.

(istraivanje proraun) ........................................................................................................... 113

4. PREDLOG UNAPREENJA EVIDENTIRANJA PODATAKA ZA MODEL COPERT IV ................................................................................................................... 116

5. ZAKLJUAK ................................................................................................................. 120

PRILOZI ............................................................................................................................. 122

PRILOG 1. SPISAK SKRAENICA ................................................................................. 124

PRILOG 2. OBJEDINJENI TIER 1 EMISIONI FAKTORI ZA POJEDINE EVROPSKE DRAVE ................................................................................................... 127

Spisak tabela

iii

SPISAK TABELA

Tabela 1.1 Broj stanovnika i bruto domai proizvod Republike Srbije ............................................4 Tabela 1.2 Putna mrea u Republici Srbiji kategorizacija prema privrednom

znaaju, 1995 - 2008. god. [km] ....................................................................................6 Tabela 1.3 Transportni rad preduzea iz oblasti saobraaja, skladitenja i veza,

1990 - 2008. god. ...........................................................................................................7 Tabela 1.4 Broj registrovanih vozila u Srbiji, 1990 - 2009. god. ......................................................8 Tabela 2.1 Kategorizacija drumskih transportnih sredstava ......................................................... 14 Tabela 2.2 Zagaivai koji pripadaju Grupi 1 i njihovi ekvivalenti u metodologiji ......................... 16 Tabela 2.3 Zagaivai koji pripadaju Grupi 2 i njihovi ekvivalenti u metodologiji ......................... 16 Tabela 2.4 Zagaivai koji pripadaju Grupi 3 i njihovi ekvivalenti u metodologiji ......................... 17 Tabela 2.5 Zagaivai koji pripadaju Grupi 4 i njihovi ekvivalenti u metodologiji ......................... 17 Tabela 2.6 Tier 1 emisioni faktori za CO i NMVOCs ..................................................................... 20 Tabela 2.7 Tier 1 emisioni faktori za NOx i PM ............................................................................. 20 Tabela 2.8 Tier 1 emisioni faktori za N2O i NH3 ............................................................................ 20 Tabela 2.9 Tier 1 emisioni faktori za ID (1, 2, 3-cd)P i B(k)F ....................................................... 20 Tabela 2.10 Tier 1 emisioni faktori za B(b)F i B(a)P ....................................................................... 21 Tabela 2.11 Tier 1 emisioni faktori za olovo (Pb) ........................................................................... 21 Tabela 2.12 Tier 1 emisioni faktori za CO2 za razliite vrste fosilnih goriva koja koriste

drumska transportna sredstva .................................................................................... 21 Tabela 2.13 Tier 1 Tipian sadraj sumpora u gorivu (1 ppm = 10-6 g/g goriva) ......................... 22 Tabela 2.14 Tier 1 Karakteristina potronja goriva po km, po kategorijama vozila ................... 22 Tabela 2.15 Pregled svih kategorija i tehnologija vozila koje su obuhvaene Tier 2

metodom ..................................................................................................................... 23 Tabela 2.16 Tier 2 emisioni faktori za putnike automobile (1), NFR 1.A.3.b.i .............................. 25 Tabela 2.17 Tier 2 emisioni faktori za putnike automobile(2), NFR 1.A.3.b.i ............................... 26 Tabela 2.18 Tier 2 emisioni faktori za laka teretna vozila (1), NFR 1.A.3.b.ii................................. 27 Tabela 2.19 Tier 2 emisioni faktori za laka teretna vozila (2), NFR 1.A.3.b.ii................................. 27 Tabela 2.20 Tier 2 emisioni faktori za teka teretna vozila (1), NFR 1.A.3.b.iii .............................. 27 Tabela 2.21 Tier 2 emisioni faktori za teka teretna vozila (2) , NFR 1.A.3.b.iii ............................. 28 Tabela 2.22 Tier 2 emisioni faktori za autobuse (1), NFR 1.A.3.b.iii .............................................. 28 Tabela 2.23 Tier 2 emisioni faktori za autobuse (2), NFR 1.A.3.b.iii .............................................. 30 Tabela 2.24 Tier 2 emisioni faktori za mopede i motocikle (1), NFR 1.A.3.b.iv.............................. 30 Tabela 2.25 Tier 2 emisioni faktori za mopede i motocikle, NFR 1.A.3.b.iv ................................... 30 Tabela 2.26 Tier 2 prosene vrednosti potronje goriva ................................................................ 31 Tabela 2.27 Primeri procenjene prosene duine putovanja ltrip u nekim dravama EU................ 36

Spisak tabela

iv

Tabela 2.28 Odnos atoma vodonika i ugljenika, i atoma kiseonika i ugljenika za razliite vrste goriva .................................................................................................... 39

Tabela 2.29 Karakteristike pogonskog goriva benzin specifikacija .......................................... 42 Tabela 2.30 Karakteristike pogonskog goriva dizel specifikacija ............................................. 42 Tabela 2.31 Osnovna goriva prema nivou tehnologije vozila ......................................................... 42 Tabela 2.32 ifre koriene u metodolokim pristupima usvojenim za svaku

kategoriju vozila .......................................................................................................... 44 Tabela 2.33 Kratak pregled metoda prorauna koji su primenjeni za razliite

tehnologije vozila i zagaivae ................................................................................... 45 Tabela 2.34 Zavisnost CO emisionih faktora od brzine za putnike automobile

benzin ......................................................................................................................... 46 Tabela 2.35 Zavisnost VOC emisionih faktora od brzine za putnike automobile

benzin ......................................................................................................................... 46 Tabela 2.36 Zavisnost NOx emisionih faktora od brzine za putnike automobile

benzin ......................................................................................................................... 47 Tabela 2.37 Zavisnost faktora potronje goriva od brzine za putnike automobile

benzin ......................................................................................................................... 47 Tabela 2.38 Odnos emisija (ehladno/etoplo) pri hladnom startu za konvencionalna vozila

sa pogonom na benzin (temperatura izmeu 10 C i 30 C) ................................... 48 Tabela 2.39 Uee preenog puta pri hladnom startu .............................................................. 48 Tabela 2.40 Vrednosti koeficijenata funkcije (25) za proraun emisije vozila Euro 1

standarda i naprednijih tehnologija sa pogonom na benzin ....................................... 49 Tabela 2.41 PM emisioni fakori za vozila Euro 1 standarda i naprednijih tehnologija

sa pogonom na benzin ............................................................................................... 49 Tabela 2.42 Odnos emisija (ehladno/etoplo) za vozila sa pogonom na benzin Euro 1

standarda i naprednijih tehnologija (V: brzina u km/h, ta: temperatura u C) ............................................................................................................................... 50

Tabela 2.43 -redukcioni faktori (bci,k) za vozila sa pogonom na benzin naprednijih tehnologija (u odnosu na Euro 1) ............................................................................... 51

Tabela 2.44 Zavisnost emisionih faktora i faktora potronje goriva od brzine za konvencionalna vozila sa pogonom na dizel < 2,5 t ................................................... 52

Tabela 2.45 Vrednosti odnosa emisija (ehladno/etoplo) za putnike automobile sa pogonom na dizel (temperatura izmeu -10 C i 30 C) ............................................ 52

Tabela 2.46 Vrednosti koeficijenata iz formule (27), za proraun emisije od putnikih automobila sa pogonom na dizel Euro 1 standarda i naprednijih tehnologija .................................................................................................................. 53

Tabela 2.47 Emisioni faktori vrstih estica, za putnike automobile sa pogonom na dizel Euro 3 standarda opremljene DPF-om (za gorivo standarda EN590:2005) ............................................................................................................... 54

Tabela 2.48 Procenat smanjenja emisije za putnike automobile sa pogonom na dizel Euro 5 i 6 standarda, primenjen na vozila usklaena sa Euro 4 standardom ................................................................................................................. 54

Tabela 2.49 Zavisnost emisionih faktora od brzine za vozila sa pogonom na TNG < 2,5 t ................................................................................................................. 55

Tabela 2.50 Zavisnost emisionih faktora i faktora potronje goriva od brzine za vozila sa pogonom na TNG < 2.5 t, u skladu sa Direktivom 91/441/EEC ............................ 55

Tabela 2.51 Procenat smanjenja emisije za putnike automobile sa pogonom na TNG naprednijih tehnologija od Euro 1 standarda, primenjen na vozila u skladu sa Direktivom 91/441/EEC (Euro 1 standard) ................................................. 55

Tabela 2.52 Vrednosti odnosa emisija (ehladno/etoplo) za putnike automobile sa pogonom na TNG (temperature izmeu -10 C i 30 C) ............................................ 56

Tabela 2.53 Emisioni faktori za vozila sa pogonom na benzin sa dvotaktnim motorom < 2,5 t .......................................................................................................................... 56

Spisak tabela

v

Tabela 2.54 Vrednosti parametara za formulu (30), za proraun emisije hibridnih putnikih automobila ................................................................................................... 56

Tabela 2.55 Zavisnost emisionih faktora i faktora potronje goriva od brzine za laka teretna vozila sa pogonom na benzin < 3,5 t .............................................................. 57

Tabela 2.56 Procenat smanjenja emisije lakih teretnih vozila naprednijih tehnologija od Euro 1 standarda, primenjen na vozila u saglasnosti sa Direktivom 93/59/EEC (Euro 1 standard) ..................................................................................... 57

Tabela 2.57 Zavisnost emisionih faktora i faktora potronje goriva od brzine za laka teretna vozila sa pogonom na dizel < 3,5 t ................................................................. 58

Tabela 2.58 Smanjenje emisije za laka teretna vozila sa pogonom na dizel, koja e se proizvoditi, primenjen na vozila u skladu sa Direktivom 93/59/EEC ...................... 58

Tabela 2.59 Emisioni faktori za teka teretna vozila sa pogonom na benzin > 3.5 t...................... 58 Tabela 2.60 Emisioni faktori i faktori potronje goriva za gradske autobuse sa

pogonom na KPG ....................................................................................................... 60 Tabela 2.61 Emisioni faktori i faktori potronje goriva za mopede (gradski uslovi

vonje) ........................................................................................................................ 61 Tabela 2.62 Emisioni faktori vrstih estica za mopede (gradski uslovi vonje) ............................ 61 Tabela 2.63 Zavisnost emisionih faktora i faktora potronje goriva od brzine za

konvencionalne i motocikle Euro 1 standarda sa dvotaktnim motorom, > 50 cm3 ......................................................................................................................... 61

Tabela 2.64 Korektivni faktori emisije za motocikle sa dvotaknim motorom Euro 2 standarda i naprednijih tehnologija, > 50 cm3 u odnosu na Euro 1 standard ...................................................................................................................... 62

Tabela 2.65 Zavisnost emisionih faktora i faktora potronje goriva od brzine za konvencionalne motocikle sa etvorotaktnim motorom i motocikle Euro 1 standarda, > 50 cm3 .................................................................................................... 62

Tabela 2.66 Emisioni faktori i faktori potronje goriva za motocikle sa etvorotaktnim motorom Euro 2 i Euro 3 standarda, > 50 cm3 ........................................................... 63

Tabela 2.67 Emisioni faktori vrstih estica za konvencionalne motocikle sa dvotaktnim i etvorotaktnim motorom i motocikle sa Euro standardima emisije, > 50 cm3 ........................................................................................................ 63

Tabela 2.68 Emisioni faktori CH4 [mg/km] ...................................................................................... 64 Tabela 2.69 Redukcioni faktori za emisiju metana (CH4) (%) ........................................................ 65 Tabela 2.70 Emisija vrstih estica putnikih automobila sa pogonom na dizel ............................ 66 Tabela 2.71 Emisija vrstih estica putnikih automobila sa pogonom na dizel (na

koje ne utie sadraj sumpora u gorivu) ..................................................................... 66 Tabela 2.72 Emisije vrstih estica gradskih autobusa .................................................................. 67 Tabela 2.73 Emisije vrstih estica meugradskih autobusa ......................................................... 68 Tabela 2.74 Emisije vrstih estica tekih teretnih vozila, 3,5-7,5 t ............................................... 68 Tabela 2.75 Emisije vrstih estica tekih teretnih vozila, 7,5-14 t ................................................ 69 Tabela 2.76 Emisije vrstih estica tekih teretnih vozila, 14-32 t, i teretnih motornih

vozila sa prikolicom/poluprikolicom, 14-34 t ............................................................... 69 Tabela 2.77 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O

putnikih automobila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje pri hladnom startu ....................................................................................................... 70

Tabela 2.78 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O putnikih automobila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi .................................................................................................. 70

Tabela 2.79 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O putnikih automobila sa pogonom na benzin u vangradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi ...................................................................................... 71

Tabela 2.80 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O putnikih automobila sa pogonom na benzin u uslovima vonje na autoputu na radnoj temperaturi .................................................................................. 71

Spisak tabela

vi

Tabela 2.81 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje pri hladnom startu ....................................................................................................... 71

Tabela 2.82 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi .................................................................................................. 72

Tabela 2.83 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u vangradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi ...................................................................................... 72

Tabela 2.84 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora N2O lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u uslovima vonje autoputu na radnoj temperaturi .................................................................................................. 72

Tabela 2.85 Emisioni faktori N2O (mg/km) putnikih automobila sa pogonom na dizel i TNG, lakih teretnih vozila sa pogonom na dizel i dvotokaa .................................... 73

Tabela 2.86 Emisioni faktori N2O tekih teretnih vozila .................................................................. 73 Tabela 2.87 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3

putnikih automobila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje pri hladnom startu ....................................................................................................... 74

Tabela 2.88 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3 putnikih automobila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi .................................................................................................. 74

Tabela 2.89 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3 putnikih automobila sa pogonom na benzin u vangradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi ...................................................................................... 74

Tabela 2.90 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3 putnikih automobila sa pogonom na benzin u uslovima vonje na autoputu na radnoj temperaturi .................................................................................. 76

Tabela 2.91 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3 lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje pri hladnom startu ............................................................................................................ 76

Tabela 2.92 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3 lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u gradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi ....................................................................................................... 76

Tabela 2.93 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3 lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u vangradskim uslovima vonje na radnoj temperaturi ....................................................................................................... 76

Tabela 2.94 Vrednosti faktora iz formule (42), za proraun emisionih faktora NH3 lakih teretnih vozila sa pogonom na benzin u uslovima vonje na autoputu na radnoj temperaturi ....................................................................................................... 77

Tabela 2.95 Objedinjeni (toplo + hladno) faktori emisije amonijaka (NH3) [mg/km] ....................... 77 Tabela 2.96 Uproseeni (toplo + hladno) emisioni faktori PAH i POP ........................................... 78 Tabela 2.97 Emisioni faktori ekvivalenta toksinosti za dioksine i furane ...................................... 79 Tabela 2.98 Emisioni faktori za teke metale, za sve kategorije vozila, [mg/kg] goriva ................. 79 Tabela 2.99 Pogoranje emisije usled starosti putnikih automobila sa pogonom na

benzin i lakih teretnih vozila Euro 1 i Euro 2 standarda ............................................. 80 Tabela 2.100 Pogoranje emisije usled starosti putnikih automobila sa pogonom na

benzin i lakih teretnih vozila Euro 3 i Euro 4 standarda (i Euro 1 i 2 vozila u sluaju poboljanog odravanja vozila) ................................................................... 80

Tabela 2.101 Korekcioni faktori pogoranja emisije u funkciji brzine ............................................... 80 Tabela 2.102 Korelacija izmeu emisije i osobina goriva za putnike automobile sa

pogonom na benzin i laka teretna vozila .................................................................... 81 Tabela 2.103 Korelacija izmeu emisije i osobina goriva za putnike automobile sa

pogonom na dizel i laka teretna vozila ....................................................................... 81 Tabela 2.104 Korelacija izmeu emisije i osobina goriva za teka teretna vozila sa

pogonom na dizel ....................................................................................................... 82

Spisak tabela

vii

Tabela 2.105 Uticaj smea biodizela na emisiju vozila sa pogonom na dizel ................................ 82 Tabela 2.106a Sastav NMVOC u emisiji izduvnih gasova (alkani, cikloalkani, alkeni,

alkini)........................................................................................................................... 83 Tabela 2.107 Koliina frakcija NO2 u emisiji NOx (f-NO2) ................................................................. 85 Tabela 2.108 Podela vrstih estica na elementarni (EC) i organski ugljenik (OM) ........................ 87 Tabela 2.109 Pregled kategorija vozila koje obuhvata metodologija ............................................... 89 Tabela 3.1 Struktura voznog parka po tehnologiji vozila, 1990.-2009. god. ................................ 95 Tabela 3.2 Broj putnikih automobila, 1990.-2009.god. ............................................................... 96 Tabela 3.3 Broj lakih i tekih teretnih vozila, 1990.-2009.god. ..................................................... 97 Tabela 3.4 Broj autobusa, motocikala i mopeda, 1990.-2009.god. .............................................. 98 Tabela 3.5 Proseni godinji preeni put vozila - poreenje rezultata istraivanja i

usvojene vrednosti u proraunu ............................................................................... 100 Tabela 3.6 Prosean godinji preeni put putnikih automobila, 1990.-2009.god.

(km) ........................................................................................................................... 102 Tabela 3.7 Prosean godinji preeni put lakih i tekih teretnih vozila, 1990.-

2009.god. (km) .......................................................................................................... 103 Tabela 3.8 Prosean godinji preeni put autobusa, motocikala i mopeda, 1990.-

2009.god. (km) .......................................................................................................... 104 Tabela 3.9 Koliine emitovanih zagaujuih materija koje potiu od drumskog

saobraaja, 1990. - 2009. god. ................................................................................. 105 Tabela 3.10 Razlika u emisiji i utroenom gorivu, proraun istraivanje, [t] .............................. 114

Spisak slika

viii

SPISAK SLIKA

Slika 1.1 Broj stanovnika i bruto domai proizvod u Republici Srbiji, 1997 - 2008. god. ................................................................................................................................5

Slika 1.2 Duina putne mree u Republici Srbiji, [km] ..................................................................6 Slika 1.3 Transportni rad preduzea iz oblasti saobraaja, skladitenja i veza,

1990 2008. god. ..........................................................................................................7 Slika 1.4 Broj registrovanih vozila u Srbiji,1990 - 2009. god. .......................................................9 Slika 1.5 Stepen motorizacije, 1997 - 2008. god. ...................................................................... 10 Slika 1.6 Potronja prema vrsti pogonskog goriva u drumskom transportu, 2007. i

2008. godina[t] ............................................................................................................ 11 Slika 2.1 Tokovi emisija koje potiu od drumskog saobraaja .................................................. 13 Slika 2.2 Veza izmeu Artemis i Corinair kategorizacije za TTV i autobuse ............................. 15 Slika 2.3 Algoritam izbora metoda za procenu emisije izduvnih gasova koja potie

od drumskog saobraaja ............................................................................................ 18 Slika 2.4 Prikaz metodologije za proraun emisije zagaivaa ................................................. 33 Slika 3.1 Ukupna koliina emitovanih zagaujuih materija koja potie od

drumskog saobraaja, CO2, NOX, VOC, SO2, CO, NMVOC, NO, CH4 i potronja goriva ........................................................................................................ 106

Slika 3.2 Ukupna koliina emitovanih zagaujuih materija koja potie od drumskog saobraaja - NO2, N2O, NH3, PM2,5, PM10, PM (exhaust), elementarni ugljenik, organske materije ................................................................... 109

Slika 3.3 Ukupna koliina emitovanih zagaujuih materija koja potie od drumskog saobraaja - Olovo, Kadmijum, Bakar, Hrom, Nikl, Selen, Cink .............. 111

Slika 3.4 Ukupna koliina emitovanih zagaujuih materija koja potie od drumskog saobraaja, 2009. god., istraivanje proraun ...................................... 113

Uvod

1

UVOD

Zahtevi za transportom ljudi i roba tesno su povezani sa privrednim razvojem. Transport je znaajan i neophodan deo savremenog drutva, ali su njegova rasprostranjenost i intenzitet prepoznati kao inioci koji doprinose odreenim neeljenim efektima. Saobraajna zaguenja ine ivotnu sredinu u gradovima manje prijatnom, smanjuju nivo kvaliteta ivota, ali i smanjuju efikasnost i ekonominost transportnog sistema poveanjem vremena putovanja, poveanjem potronje goriva i dr.

Sa aspekta zatite ivotne sredine znaajan negativan uticaj transporta je zagaivanje vazduha. Svaki utroeni litar fosilnog goriva sagorevanjem proizvede priblino 100 g ugljen-monoksida, 20 g isparljivih organskih jedinjenja, 30 g azotnih oksida, 2,5 kg ugljen-dioksida i mnogih drugih tetnih i otrovnih materija kao to su jedinjenja olova, sumpora i vrste estice. Sva ova jedinjenja u odreenoj meri dovode do aerozagaenja, bilo direktnim uticajem na zdravlje ili globalno, npr. izazivanjem efekta staklene bate.

Evropska Unija (EU) se obavezala da smanji emisiju zagaujuih materija i potronju energije, koje potiu od transportnih aktivnosti, kako bi se smanjio negativan uticaj na ivotnu sredinu uz istovremeni ekonomski i privredni rast. Drugi izazov je postizanje odrivog razvoja transporta. Da bi se pomenuti izazovi usaglasili, postavljeni su kratkoroni ciljevi koji treba da se ostvare narednih pet godina:

uvoenje stroijih propisa u pogledu kvaliteta vazduha; podizanje svesti o novim poboljanim gorivima, favorizovanje ekoloki povoljnijih goriva

u skladu sa novim zahtevima u pogledu zatite ivotne sredine; upoznavanje trita sa vozilima sa niom emisijom zagaivaa, usklaenim sa stroijim

propisima u pogledu emisije; standardizacija i usklaivanje baza podataka vezanih za transport i statistiku transporta

svih drava lanica EU; sprovoenje istraivanja za poboljanje baze podataka o faktorima koji utiu na

emisiju.

Do danas na teritoriji Republike Srbije nije realizovano sveobuhvatno istraivanje u cilju odreivanja koliina emitovanih gasovitih zagaujuih materija koje potiu od drumskog saobraaja. Sprovoena su samo parcijalna, ograniena istraivanja u toj oblasti.

Uvod

2

Osnovni cilj projekta je ispunjavanje zakonskih i meunarodnih obaveza izvetavanja u skladu sa Zakonima1 donetim u maju 2009. godine.

Ostali ciljevi projekta su:

unapreenje procesa prikupljanja podataka za informacioni sistem ivotne sredine; utvrivanje koliina emitovanih zagaujuih materija i praenje trendova u cilju snienja

nivoa rizika od njihovog negativnog dejstva.

Za odreivanje koliina emitovanih gasovitih zagaujuih materija, koji potiu od drumskog saobraaja, koristi se softverski alat COPERT2 4, alat baziran na MS Windows okruenju. Razvoj COPERT-a je finansirala Evropska agencija za zatitu ivotne sredine (European Environment Agency - EEA) u okviru aktivnosti Evropskog tematskog centra za vazduh i klimatske promene (European Topic Centre on Air and Climate Change) i on predstavlja jedini priznati alat za ove namene na evropskom nivou. Primena softverskog alata za proraun emisije zagaivaa od strane drumskih transportnih sredstava omoguava izradu transparentnih, standardizovanih i uporedivih baza podataka i procedura izvetavanja o emisiji zagaivaa, u saglasnosti sa meunarodnim sporazumima i zakonodavstvom EU.

U Izvetaju o stanju ivotne sredine u Republici Srbiji za 2008. godinu3 navodi se da je Integralni katastar zagaivaa, harmonizovan sa Protokolom o registrima isputanja i prenosa zagaujuih materija - PRTR4 Protokolom Arhuske konvencije i E-PRTR5 direktivom Evropske unije, uspostavljen u Republici Srbiji krajem 2007. godine. Nakon toga zapoelo se sa uspostavljanjem redovnog godinjeg izvetavanja o emisijama zagaujuih materija u vazduh i vode i generisanju otpada. Posebno treba istai usvajanje novog Zakona o zatiti vazduha 2009. godine, usaglaenog sa odgovarajuim zakonskim propisima EU. Ovim zakonom ureuje se upravljanje kvalitetom vazduha i odreuju mere, nain organizovanja i kontrola sprovoenja zatite i poboljanja kvaliteta vazduha kao prirodne vrednosti od opteg interesa. Do sada su prikazivani samo takasti izvori zagaivanja i na osnovu tako dobijenih podataka prostorna analiza emisija sumpordioksida, azotnih oksida i vrstih estica. Ovu sliku neophodno je upotpuniti sa podacima o emisijama iz difuznih izvora, meu kojima je saobraaj.

U Srbiji, do momenta izrade ovog Projekta, nisu postojale osnovne informacije o koliinama emitovanih zagaujuih materija koje potiu od drumskog saobraaja.

U ovom projektu, korienjem modela i softverskog alata COPERT IV, odreena je koliina emitovanih zagaujuih materija u Srbiji u periodu od 1990. do 2009. godine.

U prvom poglavlju su prikazani osnovni ekonomski pokazatelji, pokazatelji transportnih aktivnosti, kategorizacija putne mree i stepen motorizacije u periodu od 1990. do 2008. godine.

1 Zakon o upravljanju otpadom, Zakon o ambalai i ambalanom otpadu, Zakon o zatiti od buke, Zakon o biocidima, Zakon o zatiti vazduha, Zakon o zatiti prirode, Zakon o zatiti i odrivom korienju ribljeg fonda, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o proceni uticaja na ivotnu sredinu, Zakon o hemikalijama, Zakon o izmenama i dopunama Zakona o zatiti ivotne sredine, Zakon o potvrivanju Beloruskog amandmana na Aneks B Kjoto protokola uz Okvirnu konvenciju Ujedinjenih nacija o promeni klime, Zakon o potvrivanju konvencije o dostupnosti informacija, ueu javnosti u donoenju odluka i pravnu zatitu u pitanjima ivotne sredine, Zakon o potvrivanju Roterdamske konvencije o postupku davanja saglasnosti na osnovu prethodnog obavetenja za odreene opasne hemikalije i pesticide u meunarodnoj trgovini sa izmenama i dopunama, Zakon o zatiti od nejonizujuih zraenja, Zakon o zatiti od jonizujuih zraenja i nuklearnoj sigurnosti, Zakon o zabrani razvoja, proizvodnje, skladitenja i upotrebe hemijskog oruja i o njegovom unitavanju

2 Computer Programme to calculate Emissions from Road Transport 3 Republika Srbija, Ministarstvo ivotne sredine i prostornog planiranja, Agencija za zatitu ivotne sredine, Beograd, 2009.g. 4 Pollutant Release and Transfer Registers - PRTR 5 The European Pollutant Release and Transfer Register E-PRTR

Uvod

3

U drugom poglavlju prikazane su osnovne karakteristike modela COPERT IV, podaci koji su potrebni za izraunavanje emisije zagaivaa koji potiu od drumskog saobraaja, postupak izraunavanja emisije zagaivaa i postupak dobijanja vrednosti emisionih faktora.

U treem poglavlju prikazani su podaci koji su prikupljeni i sistematizovani za potrebe prorauna. Za posmatrani period predstavljena je struktura voznog parka i prosean godinji preeni put po kategorijama vozila. Na kraju su, kao rezultat korienja modela COPERT IV, prikazane koliine emitovanih zagaujuih materija koje potiu od drumskog saobraaja

U etvrtom poglavlju je dat predlog unapreenja evidentiranja podataka neophodnih za korienje modela COPERT IV i za dalja izvetavanja u narednom periodu.

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

4

1. POKAZATELJI PRIVREDNOG RAZVOJA I DRUMSKOG SAOBRAAJA

Odvijanje transportnih aktivnosti u velikoj meri zavisi od ekonomskog i demografskog stanja u dravi, kao i od razvijenosti putne mree. Zato su u ovom poglavlju prikazani osnovni ekonomski i demografski pokazatelji, karakteristike putne mree i pokazatelji transportnih aktivnosti u periodu od 1990. do 2008. godine, prema podacima Republikog zavoda za statistiku6.

Bruto domai proizvod

Bruto domai proizvod (BDP), kao osnovni ekonomski pokazatelj, i broj stanovnika prikazani su u narednoj tabeli (Tabela 1.1). Broj stanovnika u Srbiji smanjuje se iz godine u godinu, dok je bruto domai proizvod u porastu (Slika 1.1).

Tabela 1.1 Broj stanovnika i bruto domai proizvod Republike Srbije7

Godina 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Broj stanovnika

[hiljada] 10 014 9 993 7 540 7 516 7 503 7 500 7 481 7 463 7 441 7 412 7 382 7 350

BDP - ukupno

[mil. RSD] 120 881 162 541 205 624 384 225 762 178 972 580 1 125 840 1 380 712 1 683 483 1 962 073 2 302 214 2 722 461

BDP - ukupno

[mil. EUR] - - 17 522 25 539 12 821 16 028 17 306 19 026 20 306 23 305 28 785 33 418

BDP po stanovniku

[EUR] - - 2 324 3 398 1 709 2 137 2 313 2 549 2 729 3 144 3 900 4 547

Prosean kurs evra

[RSD] - - 11,735 15,045 59,448 60,679 65,055 72,569 82,907 84,192 79,981 81,467

Povrina [k] 77 474

6 Statistiki godinjak Srbije, 1998-2009.god. 7 Republiki zavod za statistiku od 1999. godine ne raspolae pojedinim podacima za AP Kosovo i Metohija, tako da oni nisu sadrani u obuhvatu podataka za Republiku Srbiju (ukupno)

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

5

Slika 1.1 Broj stanovnika i bruto domai proizvod u Republici Srbiji, 1997 - 2008. god.

Broj stanovnika

Bruto domai proizvod

Bruto domai proizvod po stanovniku

Bruto domai proizvod po stanovniku Srbije naglo je opao u 2001. godini, to je posledica promene kursa dinara, a nakon toga belei stalni rast. Vrednost BDP-a po stanovniku u 2000. godini iznosila je 3 398 evra, u 2001. godini 1 709 evra. U 2008. godini ova vrednost poveana je na 4 547 evra po stanovniku.

0

2.000

4.000

6.000

8.000

10.000

12.000

1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

[*1000]

godina

0

5.000

10.000

15.000

20.000

25.000

30.000

35.000

40.000

1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

[milion EUR]

godina

0

500

1.000

1.500

2.000

2.500

3.000

3.500

4.000

4.500

5.000

1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

[EUR]

godina

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

6

Putna mrea

Duina kategorisane putne mree Srbije (bez Kosova i Metohije) u 2008. godini je iznosila 39 719 km. Struktura putne mree je sledea: magistralni putevi 5 156 km (13%), regionalni putevi 10 400 km (26,2%) i lokalni putevi 24 163 km (60,8%) (Tabela 1.2, podaci za 2008. god.).

Tabela 1.2 Putna mrea u Republici Srbiji kategorizacija prema privrednom znaaju, 1995 - 2008. god. [km]

U toku poslednje decenije nije bilo znaajnih promena u duini putne mree. U tom periodu poveana je samo duina mree lokalnih puteva za skoro 1 600 km (Slika 1.2).

Slika 1.2 Duina putne mree u Republici Srbiji, [km]

godina Ukupno magistralniputeviregionalni

putevilokalni putevi Ukupno

magistralni putevi

regionalni putevi

lokalni putevi Ukupno

magistralni putevi

regionalni putevi

lokalni putevi

magistralni putevi

regionalni putevi

lokalni putevi Ukupno

2008. 33 572 3 485 8 600 21 487 6 147 1 671 1 800 2 676 - - - - 5 156 10 400 24 163 39 719

2007. 32 831 3 516 8 649 20 666 5 979 1 617 1 799 2 563 - - - - 5 133 10 448 23 229 38 810

2006. 32 499 3 449 8 649 20 606 6 300 1 673 1 799 2 563 - - - - 5 122 10 448 23 229 38 799

2005. 32 610 3 475 8 611 20 524 6 006 1 650 1 796 2 560 - - - - 5 125 10 407 23 084 38 616

2004. 32 502 3 420 8 567 20 515 6 005 1 650 1 797 2 558 - - - - 5 070 10 364 23 073 38 507

2003. 31 638 3 141 8 597 19 900 5 876 1 540 1 797 2 539 - - - - 4 681 10 934 22 439 37 514

2002. 32 200 3 469 8 604 20 127 6 144 1 650 1 797 2 697 - - - - 5 119 10 401 22 824 38 344

2001. 31 779 3 469 8 604 19 706 6 285 1 650 1 797 2 838 - - - - 5 119 10 401 22 544 38 064

2000. 31 512 3 469 8 604 19 439 6 425 1 650 1 797 2 978 - - - - 5 119 10 401 22 417 37 937

1999. 31 682 3 483 8 604 19 595 6 424 1 650 1 797 2 976 - - - - 5 133 10 401 22 571 38 106

1998. 31 538 3 503 8 610 19 420 6 423 1 650 1 797 2 976 5 872 626 1 302 3 944 5 779 11 709 26 410 43 898

1997. 31 387 3 481 8 586 19 320 6 468 1 650 1 797 3 021 5 872 626 1 302 3 944 5 757 11 685 26 285 43 727

1996. 30 911 3 468 8 587 18 856 6 381 1 550 1 856 2 975 5 763 622 1 289 3 852 5 640 11 732 25 683 43 055

1995. 30 771 3 468 8 587 18 176 6 381 1 550 1 856 2 975 5 670 622 1 289 3 759 5 640 11 732 25 450 42 822

Centralna Srbija Vojvodina Kosovo i Metohija Republika Srbija (ukupno)

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

7

Transportni rad u drumskom saobraaju

Ostvareni transportni rad je jedan od pokazatelja privrednog razvoja drave. U narednoj tabeli prikazan je ostvareni transportni rad u drumskom saobraaju preduzea iz oblasti saobraaja, skladitenja i veza Republike Srbije (Tabela 1.3, Slika 1.3). U periodu od 2004. do 2008. godine dolo je do znaajnog poveanja obima ostvarenog transportnog rada. Ostvareni transportni rad u prevozu putnika u 2004. godini iznosio je 3,68 milijardi pkm, a u 2008. godini iznosio je 4,72 milijardi pkm.

Tabela 1.3 Transportni rad preduzea iz oblasti saobraaja, skladitenja i veza, 1990 - 2008. god.8

godina 1990. 1995. 1996. 1997. 1998. 1999. 2000. 2001. 2002. 2003. 2004. 2005. 2006. 2007. 2008.

Transportni rad [miliona putnik kilometara - pkm]

Drumski saobraaj 6 107 2 893 3 519 3 447 3 300 2 582 3 056 4 257 4 086 3 865 3 676 4 820 4 515 4 456 4 719

Gradski saobraaj - - - - 7 524 5 082 4 590 4 644 4 698 4 620 4 784 4 662 5 376 5 448 5 325

Transportni rad [miliona tona kilometara - tkm]

Drumski saobraaj 6 186 1 033 1 106 968 843 552 582 475 459 452 277 680 798 1 161 1 112

Slika 1.3 Transportni rad preduzea iz oblasti saobraaja, skladitenja i veza, 1990 2008. god.

Ostvareni transportni rad u prevozu tereta 2004. godine iznosi 277 000 000 tkm to je za oko 38,72% manje u odnosu na 2003. godinu. Znaajna razlika u vrednostima prouzrokovana je smanjenjem ostvarenog transportnog rada u prevozu sirovih nemetalnih minerala (za oko 40,59%), ita (za oko 46,43%), vrstog goriva (za oko 73,67%), drveta i plute (za oko 34,64%) i

8 Bez podataka za Kosovo i Metohiju

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

8

dr. Naredne, 2005. godine ostvareni transportni rad u prevozu tereta iznosi 680 000 000 tkm to je za oko 59,26% vie u odnosu na 2004. godinu. Znatna razlika u vrednostima prouzrokovana je poveanjem ostvarenog transportnog rada u prevozu sirovih nemetalnih minerala (za oko 89,85%), krea i cementa (za oko 69,25%), ostalih prehrambenih proizvoda (za oko 53,77%), vrstog goriva (za oko 65,65%), ita (za oko 42,31%) i dr .

Broj registrovanih vozila i stepen motorizacije

Od ukupnog broja registrovanih vozila u protekle dve decenije drumska motorna i prikljuna vozila su inila oko 75-80%, a traktori i traktorske prikolice 20-25% (Tabela 1.4). U strukturi drumskih motornih i prikljunih vozila preovladavali su, naravno, putniki automobili sa oko 87%. U tom periodu broj putnikih automobila se poveao za oko 60%, a broj teretnih motornih vozila i tegljaa se skoro udvostruio. Uz velike oscilacije ukupan broj autobusa se smanjio za neto vie od 10% (Slika 1.4). Broj motocikala je u znaajnom porastu od 2005. godine, od tada je povean za 100%.

U kriznim periodima u kojima se nalazila drava (1993. i 1999. god.) broj registrovanih vozila se smanjivao, to je naroito uoljivo za 1993. godinu kada je zabeleen pad registrovanih vozila za oko 30% u odnosu na prethodnu godinu.

Evidencija registrovanih vozila se vodi odvojeno za centralnu Srbiju i za Vojvodinu. Podaci o broju registrovanih vozila u Vojvodini za period od 1990.- 1992. god. nisu dostupni. Stoga je taj broj odreen ponderisanjem na osnovu trenda promene broja vozila u godinama sa dostupnim podacima.

Tabela 1.4 Broj registrovanih vozila u Srbiji, 1990 - 2009. god.

godinaPutniki

automobili Motocikli AutobusiTeretna motorna

vozilaTegljai Prikljuna vozila

Meuzbir 1 (1+2+3+4+5+6) Traktori

Traktorske prikolice

Meuzbir 2 (8+9) Ostalo

Ukupno(7+10+11)

1 2 3 4 5 6 7 8 9 10 11 12

1990 1 040 496 19 729 9 861 91 495 3 707 9 285 1 174 573 270 487 127 192 397 679 1 200 1 573 451

1991 1 091 814 15 927 9 862 92 596 3 798 9 403 1 223 400 277 219 128 641 405 860 1 405 1 630 665

1992 1 022 158 14 899 8 536 88 809 3 401 9 157 1 146 960 282 526 129 898 412 424 1 358 1 560 741

1993 698 598 10 830 6 866 71 839 2 649 7 637 798 419 235 118 113 501 348 619 1 040 1 148 078

1994 1 002 475 15 255 8 050 95 075 3 404 9 607 1 133 866 290 081 132 042 422 123 1 411 1 557 400

1995 1 013 882 14 924 7 953 96 852 3 371 9 870 1 146 852 292 333 132 550 424 883 1 431 1 573 166

1996 1 041 332 13 916 7 994 99 654 3 773 10 593 1 177 262 293 493 132 614 426 107 1 578 1 604 947

1997 1 116 232 12 852 8 086 105 204 3 778 11 116 1 257 268 295 894 132 873 428 767 1 738 1 687 773

1998 1 189 909 12 106 8 164 109 988 3 764 11 286 1 335 217 297 761 133 033 430 794 1 923 1 767 934

1999 1 154 081 9 716 7 942 107 283 3 637 11 100 1 293 759 298 351 132 864 431 215 2 030 1 727 004

2000 1 209 096 9 526 8 424 117 896 4 214 13 490 1 362 646 299 544 133 689 433 233 2 042 1 797 921

2001 1 316 412 11 888 8 749 130 967 4 923 15 561 1 488 500 300 745 134 051 434 796 1 889 1 925 185

2002 1 318 606 11 328 8 815 133 222 4 702 16 300 1 492 973 305 035 135 608 440 643 1 815 1 935 431

2003 1 366 579 12 325 9 066 140 906 4 716 17 589 1 551 181 311 462 137 672 449 134 1 786 2 002 101

2004 1 424 659 13 755 9 032 151 118 4 838 19 085 1 622 487 317 331 139 647 456 978 1 671 2 081 136

2005 1 447 182 14 614 9 538 157 605 5 202 20 274 1 654 415 321 160 140 630 461 790 1 610 2 117 815

2006 1 468 471 18 543 9 135 164 037 5 513 21 404 1 687 103 325 424 142 294 467 718 1 479 2 156 300

2007 1 521 298 26 203 9 069 175 009 5 971 23 508 1 761 058 329 155 143 771 472 926 1 412 2 235 396

2008 1 537 602 33 753 8 874 182 690 6 304 25 152 1 794 375 333 795 145 354 479 149 1 254 2 274 778

2009 1 605 737 29 394 8 669 177 470 5 921 23 877 1 851 068 332 459 143 080 475 539 1 165 2 327 772

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

9

Efekti ekonomske krize u 2009. godini odrazili su se i na transportnu privredu: smanjen je broj registrovanih komercijalnih vozila (teretna vozila, autobusi) u odnosu na 2008. god.

Slika 1.4 Broj registrovanih vozila u Srbiji,1990 - 2009. god.

698,

61

002,

41

013,

91

041,

31

116,

21

189,

91

154,

01

209,

01

316,

31

318,

41

366,

41

424,

41

447,

01

468,

31

521,

11

537,

41

605,

5

10,8

15,3

14,9

13,9

12,9

12,1

9,7

9,5

11,9

11,3

12,3

13,8

14,6

18,5

26,2

33,8

29,4

1993

1994

1995

1996

1997

2000

1999

1998

2001

2002

2003

2004

2005

2006

2007

2008

2009

6,9

8,1

8,0

8,0

8,1

8,2

7,9

8,4

8,7

8,8

9,1

9,0

9,5

9,1

9,1

8,9

8,7

71,8

95,1

96,8

99,6

105,

211

0,0

107,

311

7,9

130,

713

3,2

140,

915

1,1

157,

616

4,0

175,

018

2,7

177,

5

2,6

3,4

3,4

3,8

3,8

3,6

3,6

4,2

4,9

4,7

4,7

4,8

5,2

5,5

5,9

6,3

5,9

7,6

9,6

9,9

10,6

11,1

11,3

11,1

13,5

15,6

16,3

17,6

19,1

20,3

21,4

23,5

25,2

23,9

Put

nik

i au

tom

obili

Mot

ocik

li

Aut

obus

i

Tere

tna

vozi

la

Tegl

jai

Prik

ljun

avo

zila

[u h

iljad

ama]

1 04

0,5

1 09

1,8

1 02

2,2

19,7

15,9

14,9

9,9

9,9

8,5

91,5

92,6

88,8

3,7

3,8

3,4

9,3

9,4

9,2

1990

1991

1992

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

10

Stepen motorizacije, izraen u broju putnikih automobila na 1 000 stanovnika, u stalnom je porastu u posmatranom periodu i uvean je za skoro 50%, sa 143 na 209 putnikih automobila na 1 000 stanovnika (Slika 1.5). To je jo uvek ispod evropskog proseka, koji je u 2007. godini iznosio 4359 putnikih vozila na 1 000 stanovnika.

Slika 1.5 Stepen motorizacije, 1997 - 2008. god.

9 CEA Statistics N38 The European Motor Insurance Market February 2010

143 152 153 161175 176 183 191

194 198 206 209

1,64 1,55 1,29 1,27 1,58 1,51 1,65 1,841,96 2,50

3,55 4,59

1997 200019991998 2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008

1,03 1,05 1,05 1,12 1,17 1,18 1,21 1,21 1,28 1,23 1,23 1,21

13 14 14 16 17 1819 20 21

22 2425

Putniki automobili

Motocikli

Autobusi

Teretnavozila

[vozila/1 000 stanovnika]

Pokazatelji privrednog razvoja i drumskog saobraaja

11

Potronja pogonskog goriva

Koliina utroenog pogonskog goriva je jedan od pokazatelja transportnih aktivnosti. Ona moe da se iskoristi kao kontrolni pokazatelj za utvrivanje prosenog godinjeg preenog puta pojedinih vrsta vozila. Statistiki podaci koji se odnose na potronju pogonskog goriva publikuju se u Energetskom bilansu, koji izdaje Republiki zavod za statistiku. Nivo detaljnosti ovih podataka je veoma nizak. U Energetskom bilansu evidentiraju se samo podaci o ukupnoj potronji pogonskog goriva prema vrsti goriva. Ukupno utroena koliina pogonskog goriva u drumskom transportu dostupna je za 2007. i 2008. godinu (Slika 1.6).

Slika 1.6 Potronja prema vrsti pogonskog goriva u drumskom transportu10, 2007. i 2008. godina[t]

Pokazateljima privrednog razvoja i transportnih aktivnosti, prikazanih u ovom poglavlju, predstavljene su karakteristike okruenja u kome su se razvijale aktivnosti drumskog transporta u prethodne dve decenije.

10 Energetski bilansi, 2007. nafte i derivata nafte, prirodnog gasa, geotermalne energije i energetski bilans za Republiku Srbiju

pilot projekat, Republiki zavod za statistiku, radni dokument ISSN 1820-0141, januar 2009.g. Energetski bilansi, 2008, elektrina energija, toplotna energija, ugalj i proizvodi uglja, nafta i derivati nafte, prirodni gas, geotermalna energija, ogrevno drvo i ukupan energetski bilans za Republiku Srbiju konani podaci, Republiki zavod za statistiku, radni dokument ISSN 1820-0141, decembar 2009.g.

Model COPERT IV

12

2. MODEL COPERT IV

COPERT IV je model i softverski alat za odreivanje koliine emitovanih zagaujuih materija koje potiu od drumskog saobraaja. Sastavni je deo EMEP11/EEA Emission Inventory Guidebook12, metodologije UNFCCC13, UNECE14 TFEIP15, kao i UNECE CLRTAP16, kao i uputstva Evropske unije (EU) o maksimalnim emisijama na nacionalnom nivou. Model COPERT IV, koji podrava specijalizovani softver, u potpunosti ispunjava zahteve prorauna u svim navedenim dokumentima i metodologijama.

Softverskim alatom COPERT IV procenjuje se emisija najznaajnijih zagaivaa (CO, NOx, VOC, PM, NH3, SO2, tekih metala), kao i gasova koji utiu na efekat staklene bate (CO2, N2O, CH4), koju proizvode razliite kategorije vozila (putnika, laka i teka teretna vozila, mopedi i motocikli). Program omoguava i specijaciju odreivanja NO/NO2, elementarnog ugljenika i organskih estica i nemetanskih isparljivih organskih jedinjenja (NMVOC) tokom rada motora na stabilnoj temperaturi (topla emisija), emisiju koja se javlja prilikom pokretanja motora (tzv. hladan start), kao i emisiju NMVOC prouzrokovanu isparavanjem goriva. Ukupna emisija se proraunava na osnovu podataka, koje je potrebno prikupiti, i faktora emisije.

U poetku je COPERT bio namenjen nacionalnim strunjacima za procenu emisije zagaivaa koja potie od drumskog saobraaja, radi formiranja godinjih nacionalnih izvetaja. Danas ovaj softverski alat moe da se koristi i u istraivanjima za naunu i akademsku primenu. Za proraun se koriste podaci na godinjem nivou. Minimalni vremenski period za koji se prikupljaju podaci i vre analize je jedna godina. Projektnim zadatkom predvieno je da proraun obuhvati period od dvadeset godina (od 1990. do 2009. godine).

U ovom poglavlju su predstavljena svojstva ovog modela i za to su korieni EMEP/EEA Vodi za katastar emisija 200917 i zavrni izvetaj projekta European Database of Vehicle Stock for the Calculation and Forecast of Pollutant and Greenhouse Gases Emissions with TREMOVE and COPERT18i.

11 European Monitoring and Evaluation Programme (EMEP) - Program saradnje u oblasti monitoringa i procene dalekosenog

prenosa zagaujuih materija u vazduhu u Evropi 12 Emission Inventory Guidebook Vodi za katastar emisija 13 United Nations Framework Convention on Climate Change (UNFCCC) Okvirna konvencija UN o klimatskim promenama 14 United Nations Economic Commission for Europe (UNECE) - Ekonomska komisija Ujedinjenih nacija za Evropu 15 Task Force on Emission Inventories and Projections (TFEIP) Radna grupa za popis i projekciju emisija u vazduh 16 Convention on LongRange Transboundary Air Pollution (CLRTAP) - Konvencija o dalekosenom prekograninom zagaenju

vazduha 17 Chapter 1.A.3.b.i, 1.A.3.b.ii, 1.A.3.b.iii, 1.A.3.b.iv Passenger cars, light-duty trucks, heavy-duty vehicles including

buses and motor cycles, Lead authors: Leonidas Ntziachristos, Zissis Samaras 18 LAT Report No: 08.RE.0009.V2, Final Report, Coordinator LAT/AUTh (Laboratory of Applied Thermodynamic, Aristotle University

of Thessaloniki, Greece), Project Manager: Prof. Zissis Samaras

Model COPERT IV

13

2.1. Obuhvatnost modela COPERT

Emisija izduvnih gasova u drumskom saobraaju nastaje sagorevanjem goriva (benzin, dizel, teni naftni gas TNG i prirodni gas) u motorima sa unutranjim sagorevanjem. Smea vazduha i goriva se pali pomou varnice (OTO motori) ili sabijanjem (samopaljenje kod dizel motora). Emisije koje potiu od drumskih transportnih sredstava ematski su prikazane na narednoj slici (Slika 2.1). Crvenom bojom oznaena je emisija izduvnih gasova koja e se razmatrati u ovom poglavlju.

Slika 2.1 Tokovi emisija koje potiu od drumskog saobraaja

Izvetavanje o emisiji izduvnih gasova koja potie od drumskog saobraaja odnosi se na etiri grupe vozila, ifrirane prema NFR19 nomenklaturi na sledei nain:

putniki automobili (NFR ifra 1.A.3.b.i) laka teretna vozila (LTV) (< 3.5 t) (NFR ifra 1.A.3.b.ii) teka teretna vozila (TTV) ( > 3.5 t) i autobusi (NFR ifra 1.A.3.b.iii) mopedi i motocikli (NFR ifra 1.A.3.b.iv).

Najznaajniji zagaivai koje emituju drumska transportna sredstva su:

prekursori ozona (CO, NOx, NMVOCs20); gasovi koji stvaraju efekat staklene bate (CO2, CH4, N2O); kisele supstance (NH3, SO2); vrste estice (PM); kancerogena jedinjenja (PAHs21 i POPs 22); otrovne supstance (dioksini i furani); teki metali.

19 Nomenclature for reporting 20 NMVOC nemetanska isparljiva organska jedinjenja 21 PAHs policiklini aromatini ugljovodonici 22 POPs postojani organski zagaivai

Model COPERT IV

14

Svi emisioni faktori vrstih estica odnose se na PM2.5, dok je prisustvo krupnijih frakcija (PM2.5-10) zanemarljivo u izduvnim gasovima vozila.

Odgovarajua veza izmeu NFR ifarnika i UNECE kategorizacije vozila23 prikazana je u narednoj tabeli (Tabela 2.1). Ove etiri kategorije esto se dele prema vrsti pogonskog goriva, radnoj zapremini motora, ukupnoj masi ili tehnolokom nivou, to predstavlja ukupno 23 potkategorije vozila. Emisioni faktori ovih kategorija vozila, za odreene zagaivae, mogu se dalje podeliti prema nainu vonje: vonja autoputem, vangradska i gradska vonja.

Tabela 2.1 Kategorizacija drumskih transportnih sredstava

NFR ifra

SNAP ifra

Kategorije i potkategorije vozila

UNECE Klasifikacija

1.A.3.b.i

07 01 Putniki automobili

M1: motorna vozila za prevoz putnika iji broj sedita, ne raunajui vozaa, ne prelazi osam

07 01 01 Benzin < 1,4 l 07 01 02 Benzin 1,4 2,0 l 07 01 03 Benzin > 2,0 l 07 01 04 Dizel < 2,0 l 07 01 05 Dizel > 2,0 l 07 01 06 TNG 07 01 07 Dvotaktni benzin 07 01 08 Hibridni

1.A.3.b.ii 07 02 Laka teretna vozila < 3,5 t N1: motorna vozila za prevoz tereta ija najvea dozvoljena

masa ne prelazi 3,5 t 07 02 01 Benzin 07 02 02 Dizel

1.A.3.b.iii

07 03 Teka teretna vozila

N2: motorna vozila za prevoz tereta ija najvea dozvoljena masa prelazi 3,5 t, ali ne prelazi 12 t N3: motorna vozila za prevoz tereta ija najvea dozvoljena masa prelazi 12 t

07 03 01 Benzin 07 03 02 Dizel < 7,5 t 07 03 03 Dizel 7,5 16 t 07 03 04 Dizel 16 32 t 07 03 05 Dizel > 32 t

07 03 06 Gradski autobusi M2: motorna vozila za prevoz putnika koja, pored sedita za vozaa, imaju vie od osam sedita i ija najvea dozvoljena masa ne prelazi 5 t M3: motorna vozila za prevoz putnika koja, pored sedita za vozaa, imaju vie od osam sedita i ija najvea dozvoljena masa prelazi 5 t

07 03 07 Autobusi

1.A.3.b.iv

07 04 Mopedi i motocikli < 50 cm3 L1: motorna vozila sa dva toka ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h pri emu radna zapremina motora ne prelazi 50 cm3 L2: motorna vozila sa tri toka ija najvea konstruktivna brzina ne prelazi 40 km/h pri emu radna zapremina motora ne prelazi 50 cm3 L3: motorna vozila sa dva toka ija najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h ili radna zapremina motora prelazi 50 cm3 L4: motorna vozila sa tri toka asimetrino postavljena u odnosu na srednju podunu osu, ija najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h ili sa motorom ija radna zapremina prelazi 50 cm3 (motocikli sa bonim seditem) L5: motorna vozila sa tri toka simetrino postavljena u odnosu na sredinju podunu osu, sa najveom dozvoljenom masom koja ne prelazi 1000 kg, gde ili najvea konstruktivna brzina prelazi 40 km/h ili je sa motorom ija radna zapremina prelazi 50 cm3 (motocikli sa bonim seditem)

07 05 Motocikli

07 05 01 Dvotaktni > 50 cm3

07 05 02 etvorotaktni > 50 cm3

07 05 03 etvorotaktni 50 - 250 cm3

07 05 04 etvorotaktni 250 - 750 cm3

07 05 05 etvorotaktni > 750 cm3

Usled tehnolokog razvoja motora tekih teretnih vozila, kao i njihovog korienja u velikom broju razliitih potkategorija vozila, potrebna je detaljnija klasifikacija tekih teretnih vozila i

23 ova klasifikacija je prihvaena i u Republici Srbiji, kao to je definisano Pravilnikom o podeli motornih i prikljunih vozila i

tehnikim uslovima za vozila u saobraaju na putevima, Slubeni glasnik RS, br.64/2010 i 69/2010. U tabeli nisu prikazane kategorije vozila L6 i L7, odnosno etvorocikli.

Model COPERT IV

15

autobusa od klasifikacije prikazane u prethodnoj tabeli. Da bi se zadrala saglasnost sa Corinair24 kategorizacijom, na narednoj slici prikazana je odgovarajua veza izmeu nove, detaljne kategorizacije TTV, i stare kategorizacije (Slika 2.2). Nova kategorizacija, predstavljena na kraju ovog poglavlja (Tabela 2.109), omoguava precizniji proraun emisije izduvnih gasova TTV.

Slika 2.2 Veza izmeu Artemis i Corinair kategorizacije za TTV i autobuse

24 Core Inventory Air Emissions

Model COPERT IV

16

2.2. Pregled zagaivaa

Prema nivou detaljnosti raspoloivih podataka i usvojenom pristupu prorauna emisije, zagaivai se mogu podeliti na sledee etiri grupe:

Grupa 1: zagaivai za koje postoji detaljna metodologija, zasnovana na specifinim emisionim faktorima i koja obuhvata razliite saobraajne uslove (gradska vonja, vangradska vonja, vonja autoputem) i reime rada motora (Tabela 2.2).

Grupa 2: emisija zagaivaa iz Grupe 2 procenjuje se na osnovu potronje goriva, a rezultati su istog kvaliteta kao rezultati Grupe 1 (Tabela 2.3).

Grupa 3: zagaivai za koje se primenjuje pojednostavljena metodologija, uglavnom zbog odsustva detaljnih podataka (Tabela 2.4).

Grupa 4: zagaivai koji su deo ukupne emisije NMVOC i izvedeni su iz emisije ovog zagaivaa. Smatra se da je mali deo ostatka NMVOC predstavljaju policiklini aromatini ugljovodonici (PAH). Specijacija NMVOC obuhvata odgovarajue serije (Tabela 2.5).

Tabela 2.2 Zagaivai koji pripadaju Grupi 1 i njihovi ekvivalenti u metodologiji

Zagaiva Ekvivalent

Ugljen-monoksid kao CO Azotni oksidi (NOx: NO i NO2) kao NO2 ekvivalent Isparljiva organska jedinjenja (VOCs)

kao CH1,85 ekvivalent (isto kao HC u standardima nivoa emisije zagaivaa)

Metan (CH4) kao CH4 Nemetanska VOCs (NMVOC) kao VOCs (ili HC) bez CH4 Azot suboksid (N2O) kao N2O Amonijak (NH3) kao NH3

vrste estice (PM)

koliina estica sakupljena u filteru na temperaturi ispod 52 C za vreme uzimanja uzorka izduvnih gasova, Ovo odgovara PM2,5. Krupnije estice PM (prenika > 2,5 m) u izduvnim gasovima smatraju se zanemarljivim, stoga je PM=PM2,5,

PM broj i povrina daje se kao broj estica i njihova aktivna povrina po kilometru, respektivno

Tabela 2.3 Zagaivai koji pripadaju Grupi 2 i njihovi ekvivalenti u metodologiji

Zagaiva Ekvivalent

Ugljen-dioksid (CO2) kao CO2 Sumpor-dioksid (SO2) kao SO2 Olovo (Pb) kao Pb Kadmijum (Cd) kao Cd Hrom (Cr) kao Cr Bakar (Cu) kao Cu Nikl (Ni) kao Ni Selen (Se) kao Se Cink (Zn) kao Zn

Model COPERT IV

17

Tabela 2.4 Zagaivai koji pripadaju Grupi 3 i njihovi ekvivalenti u metodologiji

Zagaiva Ekvivalent

Policiklini aromatini ugljovodonici (PAH) i postojani organski zagaivai (POP)

detaljna specijacija, ukljuujui indeno(1, 2, 3-cd)piren, benzo(k)fluoranteni, benzo(b)fluoranteni, benzo(g,h,i)perilen, fluoranten, benzo(a)piren

polihlorovani dibenzo-p-dioksini (PCDD) i polihlorovani dibenzo-p-furani (PCDF)

kao dioksini i furani, respektivno

Tabela 2.5 Zagaivai koji pripadaju Grupi 4 i njihovi ekvivalenti u metodologiji

Zagaiva Ekvivalent

Alkani (CnH2n+2) kao vrsta alkana Alkeni (CnH2n) kao vrsta alkena Alkini (CnH2n-2) kao vrsta alkina Aldehidi (CnH2nO) kao vrsta aldehida Ketoni (CnH2nO) kao vrsta ketona Cikloalkani (CnH2n) kao cikloalkani Aromatina jedinjenja kao vrste aromatinih jedinjenja

Model COPERT IV

18

2.3. Izbor metoda

Primenom COPERT IV modela daje se mogunost izbora jednog od tri metoda (Tier 1, Tier 2, Tier 3) za procenu emisije zagaivaa koja potie od drumskog saobraaja. Izbor metoda zavisi od podataka kojima se raspolae, a postupak izbora je prikazan na narednoj slici (Slika 2.3). Algoritam odluivanja moe da se primeni na sve drave.

Slika 2.3 Algoritam izbora metoda za procenu emisije izduvnih gasova koja potie od drumskog saobraaja

Poetak

Da li su dostupni podaci o

preenom putu i prosenoj brzini

vozila za sve uslove vonje i

tehnologije vozila?

Upotrebiti metod Tier 3, koji koristi model

zasnovan na aktivnosti vozila, npr. COPERT

Da li su dostupni podaci o

tehnologijii vozila?

Da li je ovo kljuna

kategorija?

Upotrebiti emisione faktore iz Tier 2, koji se zasnivaju na preenom

putu vozila

Prikupiti podatke za odreivanje koliina goriva

izmeu razliitih tehnologija vozila za svaku NFR ifru, kao i za odreivanje preenog puta vozila za svaku potkategoriju

Primeniti Tier 1 sa usvojenim emisionim faktorima zasnovanim

na potronji goriva

*Napomena: Drumski saobraaj je najee kljuni inilac emisije izduvnih gasova koja potie od saobraaja u veini drava. Prema tome, uvek treba uiniti napor da se koristi Tier 2 ili 3 za procenu emisije koja potie od drumskog saobraaja.

Ne*

Ne

Ne

Da

Da

Da

Model COPERT IV

19

2.4. Tier 1 metod

Tier 1 metod koristi gorivo kao pokazatelj aktivnosti drumskog transporta zajedno sa prosenim specifinim emisionim faktorima goriva. Obezbeuje podatke koji su grupisani na osnovu etiri NFR ifre emisije izduvnih gasova. Usvojeni emisioni faktori prikazani su za svaku dravu sa odgovarajuim graninim vrednostima u Prilogu 2.

Kako se pretpostavlja da je drumski saobraaj najvei zagaiva u svim dravama, Tier 1 metod treba da se koristi samo ako ne postoje podaci o gorivu koji su detaljniji od nacionalne statistike. U sluaju kada je drumski saobraaj najvei zagaiva, drava treba da nastoji da sakupi detaljne statistike podatke koji su zahtevani za sloeniji Tier metod (poeljno za Tier 3 metod).

2.4.1. Algoritam

U Tier 1 pristupu proceni emisije izduvnih gasova primenjuje se sledea opta formula:

( )( ) = m mjimjji EFFCE ,,, (1)gde je:

Ei - emisija zagaivaa i [g] FCj,m - potronja m vrste goriva vozila kategorije j [kg] EFi,j,m - potronja goriva specifini emisioni faktor zagaivaa i za kategoriju vozila j i

vrstu goriva m [g/kg].

Kategorije vozila uzete u obzir su: putniki automobili, laka teretna vozila, teka teretna vozila, motocikli i mopedi. Vrste goriva koje su uzete u obzir su: benzin, dizel, TNG i prirodni gas.

Ovom formulom zahteva se da statistiki podaci o potronji, odnosno prodaji goriva budu podeljeni po kategorijama vozila. Poto nacionalna statistika ne prua tako detaljne podatke, dato je uputstvo za grupisanje podataka o potronji/prodaji goriva za Tier 1 u taki 2.4.3.

2.4.2. Tier 1 emisioni faktori

Tier 1 emisioni faktori (EFi,j,m) izraunati su na osnovu metoda Tier 3 (COPERT IV http://lat.eng.auth.gr/copert), tako to je usvojen karakteristini vozni park tadanjih lanica Evropske Unije tzv. evropske petnaestorice (EU-15) i podaci o aktivnostima za 1995. godinu25, kako bi se mogao Tier 1 primeniti u dravama sa starijim voznim parkom. Emisioni faktori dati su u narednim tabelama (Tabela 2.6 - Tabela 2.12). Faktori emisije olova (Tabela 2.11) odreeni su projektom Espreme26.

Posledica ovog pristupa (u smislu potovanja propisa odreenih zakonom a u vezi sa emisijama savremenijih vozila) jeste da e emisioni faktori u Tier 1 dati neto vie vrednosti emisije nego metodima Tier 2 ili 3 u dravama iji vozni park ine vozila koja su u skladu sa savremenijim standardima nivoa emisije (npr. Euro 2/Euro II i savremenijim).

25 podaci preuzeti iz Tremove modela verzije 2.52, http:/www.tremove.org 26 Estimation of willingness-to-pay to reduce the risk of exposure to heavy metals and cost benefit analysis for reducing heavy

metals occurence in Europe

Model COPERT IV

20

U narednim tabelama (Tabela 2.6 - Tabela 2.10) najvee vrednosti odnose se na starije tehnologije vozila (konvencionalna vozila), dok najmanje vrednosti odgovaraju evropskom proseku u 2005. godini (pre uvoenja nivoa emisije zagaivaa Euro 4).

Tabela 2.6 Tier 1 emisioni faktori za CO i NMVOCs

Kategorija Gorivo CO

[g/kg goriva] NMVOC

[g/kg goriva]

Prosena Min Max Prosena Min Max

Putniki automobili PA

Benzin 132 50,0 350 14,0 5,00 40,0 Dizel 4,70 2,00 11,0 1,10 0,500 2,50 TNG 68,0 40,0 115 10,0 6,00 18,0

Laka teretna vozila LTV

Benzin 155 80,0 300 14,0 5,00 40,0 Dizel 11,0 8,00 15,0 1,75 1,50 2,00

Teka teretna vozila TTV

Dizel 8,00 6,50 10,0 1,60 1,00 2,50 KPG* Autobusi 5,70 2,20 15,0 0,260 0,1 0,670

Dvotokai Benzin 490 340 700 114 65,0 200 *komprimovani prirodni gas

Tabela 2.7 Tier 1 emisioni faktori za NOx i PM

Kategorija Gorivo NOx

[g/kg goriva] PM

[g/kg goriva]

Prosena Min Max Prosena Min Max

PA Benzin 14,5 6,00 35,0 0,0370 0,0300 0,0450 Dizel 11,0 9,00 14,0 1,70 0,70 4,00 TNG 15,5 6,00 40,0 0,000 0,000 0,000

LTV Benzin 24,0 14,0 40,0 0,030 0,020 0,045 Dizel 15,0 13,0 18,0 2,80 2,00 4,00

TTV Dizel 37,0 30,0 45,0 1,20 0,700 2,00 KPG Autobusi 13,0 5,50 30,0 0,020 0,010 0,036

Dvotokai Benzin 9,50 11,0 8,00 2,70 1,50 5,00

Tabela 2.8 Tier 1 emisioni faktori za N2O i NH3

Kategorija Gorivo N2O

[g/kg goriva] NH3

[g/kg goriva] Prosena Min Max Prosena Min Max

PA Benzin 0,213 0,130 0,350 0,173 0,030 1,000 Dizel 0,087 0,050 0,150 0,018 0,016 0,020 TNG 0,194 0,090 0,420 0,173 0,150 0,200

LTV Benzin 0,197 0,130 0,300 0,140 0,030 0,650 Dizel 0,069 0,040 0,120 0,014 0,013 0,015

TTV Dizel 0,061 0,025 0,150 0,015 0,012 0,020 KPG Autobusi n.a*

Dvotokai Benzin 0,059 0,050 0,070 0,063 0,050 0,080 *nema raspoloivih podataka

Tabela 2.9 Tier 1 emisioni faktori za ID (1, 2, 3-cd)P i B(k)F

Kategorija Gorivo ID(1, 2, 3-cd)P [g/kg goriva]

B(k)F [g/kg goriva]

Prosena Min Max Prosena Min Max

PA Benzin 8,90E-06 1,33E-05 5,90E-06 3,90E-06 3,90E-06 3,90E-06 Dizel 2,12E-05 4,05E-05 1,11E-05 1,18E-05 4,58E-05 3,00E-06 TNG 2,00E-07 2,00E-07 2,00E-07 2,00E-07 2,00E-07 2,00E-07

LTV Benzin 6,90E-06 1,21E-05 3,90E-06 3,00E-06 3,50E-06 2,60E-06 Dizel 1,58E-06 2,84E-05 8,70E-06 8,70E-06 3,21E-05 2,40E-06

TTV Dizel 7,90E-06 8,60E-06 7,30E-06 3,44E-05 3,72E-05 3,18E-05 KPG Autobusi n.a n.a

Dvotokai Benzin 1,02E-05 1,04E-05 1,00E-05 6,80E-06 7,00E-06 6,70E-06

Model COPERT IV

21

Tabela 2.10 Tier 1 emisioni faktori za B(b)F i B(a)P

Kategorija Gorivo B(b)F

[g/kg goriva] B(a)P

[g/kg goriva] Prosena Min Max Prosena Min Max

PA Benzin 7,90E-06 1,14E-05 5,40E-06 5,50E-06 6,20E-06 4,80E-06 Dizel 2,24E-05 5,26E-05 9,60E-06 2,14E-05 4,55E-05 1,00E-05 TNG 0,00E+00 0,00E+00 0,00E+00 2,00E-07 2,00E-07 2,00E-07

LTV Benzin 6,10E-06 1,03E-05 3,60E-06 4,20E-06 5,60E-06 3,20E-06 Dizel 1,66E-05 3,69E-05 7,50E-06 1,58E-05 3,19E-05 7,90E-06

TTV Dizel 3,08E-05 3,33E-05 2,84E-05 5,10E-06 5,50E-06 4,70E-06 KPG Autobusi n.a n.a

Dvotokai Benzin 9,40E-06 9,60E-06 9,20E-06 8,40E-06 8,60E-06 8,20E-06

Tabela 2.11 Tier 1 emisioni faktori za olovo (Pb)

Kategorija Gorivo Pb

[g/kg goriva]

Prosena Min Max

PA Benzin 1,70E-05 6,10E-07 4,00E-05 Dizel 3,25E-05 5,15E-07 3,75E-05 TNG n.a

LTV Benzin 1,70E-05 6,10E-07 4,00E-05 Dizel 3,25E-05 5,15E-07 3,75E-05

TTV Dizel 3,25E-05 5,15E-07 3,75E-05 KPG (A t b i)

n.a Dvotokai Benzin 1,70E-05 6,10E-07 4,00E-05

Napomene: Emisioni faktori, koji potiu iz projekta Espreme, odgovaraju tipinom bezolovnom benzinu u Nemakoj. Za Holandiju i Veliku Britaniju usvojena je zapreminska masa benzina od 0,75 kg/l. Usvojena je zapreminska masa dizel goriva od 0,84 kg/l. Za obe vrste goriva pretpostavljeno je da se 75% sadraja goriva emituje u atmosferu.

Tabela 2.12 Tier 1 emisioni faktori za CO2 za razliite vrste fosilnih goriva koja koriste drumska transportna sredstva

Gorivo kg CO2 po kg goriva1

Sve kategorije vozila

Benzin 3,180

Dizel 3,140

TNG2 3,017

KPG3 (ili TPG) 2,750

Napomene: 1 Emisioni faktori za CO2 zasnivaju se na sadraju ugljenika u gorivu i podrazumevaju potpunu oksidaciju ugljenika u

gorivu. 2 Usvojeni sastav LPG-a je 50% propan i 50% butan. 3 Usvojeno je da je u sastavu KPG i TPG 100% metan.

Emisija SO2 po vrsti goriva m se procenjuje, uz pretpostavku da sav sumpor u gorivu u potpunosti prelazi u SO2, primenom formule:

mmSmSO FCkE = ,,2 2 (2)gde je:

ESO2,m - emisija SO2 prema vrsti goriva m [g] kS,m - masa sadraja sumpora u m vrsti goriva [g/g goriva] FCm - potronja m vrste goriva [g].

Model COPERT IV

22

Karakteristine vrednosti sadraja sumpora u gorivu prikazane su za periode pre obaveznih poboljanih karakteristika goriva, koje su u skladu sa prvim poboljanim karakteristikama goriva (januar 2000. = gorivo 2000.), drugim (januar 2005. = gorivo 2005.) i na kraju sa karakteristikama goriva u kome je sadraj sumpora u dizel gorivu najvie 10 ppm27 (gorivo 2009.) (Tabela 2.13). Tipini emisioni faktori u Tier 1, po dravama, predstavljeni su u Prilogu 2.

Tabela 2.13 Tier 1 Tipian sadraj sumpora u gorivu (1 ppm = 10-6 g/g goriva)

1996. Osnovno gorivo (proseno na tritu)

Gorivo 2000. Gorivo 2005. Gorivo 2009.

Benzin 165 ppm 130 ppm 40 ppm 40 ppm

Dizel 400 ppm 300 ppm 40 ppm 8 ppm

2.4.3. Podaci o aktivnostima

Tier 1 pristup zahteva relevantne statistike podatke o gorivu, tj. zapremini (ili masi) prodatog goriva koja je utroena u drumskom saobraaju, po utroenim vrstama goriva. Za veinu vrsta goriva (benzin, dizel, TNG) ovi statistiki podaci dostupni su na nacionalnom nivou. Meutim, za vozila sa pogonom na komprimovani prirodni gas (KPG) iji je postupak punjenja spor (esto se pune iz gasovoda), moe se desiti da podaci ne budu u potpunosti dostupni, zbog ega je potrebno proceniti njegovu ukupnu potronju. Do sada, u najveem broju drava, vozila sa pogonom na KPG su ostvarivala zanemarljiv udeo u potronji goriva i emisiji zagaivaa koja potie od drumskog saobraaja.

Tier 1 metod takoe zahteva da se prodaja goriva rasporedi na etiri kategorije vozila. Dakle, treba da se proveri da li je, prilikom korienja Tier 1 algoritma, ukupna koliina svake vrste prodatog goriva jednaka ukupnoj koliini utroenog goriva prema kategorijama vozila, odnosno:

( )= j mjm FCFC , (3)U narednoj tabeli (Tabela 2.14) prikazano je koju vrstu goriva koristi odreena kategorija vozila. Osnova za ovakvu podelu mogu biti dravni statistiki podaci o vozilima u kombinaciji sa procenama na godinjem nivou o preenom putu vozila, potronji goriva [kg/km] prema kategorijama vozila, i dr.

Tabela 2.14 Tier 1 Karakteristina potronja goriva po km, po kategorijama vozila Kategorija vozila (j) Gorivo

Prosena potronja goriva [g/km]

PA Benzin 70 Dizel 60

TNG 57,5

LTV Benzin 100

Dizel 80

TTV Dizel 240

KPG (autobusi) 500

Dvotokai Benzin 35

Detaljniji pristup proceni potronje goriva, po kategoriji vozila, dat je u Tier 3 metodu.

27 part per milion milionitih delova

Model COPERT IV

23

2.5. Tier 2 metod

2.5.1. Algoritam

Tier 2 pristup uzima u obzir gorivo prema razliitim kategorijama vozila i nivo emisije zagaivaa (emisione standarde). Dakle, etiri kategorije vozila koje su koriene u Tier 1 pristupu, razvrstane su na razliite tehnologije k u skladu sa propisima o kontroli emisije (Tabela 2.15).

Tabela 2.15 Pregled svih kategorija i tehnologija vozila koje su obuhvaene Tier 2 metodom Kategorija vozila (j) Potkategorija Tehnologija (k)

Putniki automobili

PRE ECE, ECE 15/00-01

Benzin ECE 15/02, ECE 15/03, ECE 15/04

< 1,4 l, 1,4-2,0 l Unapreena konvencionalna (samo za < 2.0 l),

> 2,0 l Otvorena petlja (samo za < 2.0 l), Euro 1

Euro 2, Euro 3, Euro 4, Euro 5, Euro 6

Dizel Konvencionalna, Euro 1

< 2,0 l, > 2,0 l Euro 2, Euro 3, Euro 4, Euro 5, Euro 6

TNG Konvencionalna, Euro 1, Euro 2, Euro 3, Euro 4

dvotaktni Konvencionalna

Hibridni < 1,6 l Euro 4

Laka teretna vozila

Benzin Konvencionalna, Euro 1

< 3,5 t Euro 2, Euro 3, Euro 4, Euro 5, Euro 6

Dizel Konvencionalna, Euro 1

< 3,5 t Euro 2, Euro 3, Euro 4, Euro 5, Euro 6

Teka teretna vozila

Benzin > 3,5 t Konvencionalna

7,5 t, 7,5-16 t, Konvencionalna, Euro I, Euro II, Euro III, Euro IV 16-32 t, > 32 t Euro V, Euro VI

Autobusi

Gradski KPG autobusi Euro I, Euro II, Euro III, EEV

Standardni gradski autobusi Konvencionalna, Euro I,

Euro II, Euro III, Euro IV, Euro V, Euro VI

Standardni meugradski autobusi 18 t

Konvencionalna, Euro I,

Euro II, Euro III, Euro IV, Euro V, Euro VI

Mopedi < 50 cm3 Konvencionalna, Euro 1, Euro 2, Euro 3

Motocikli

dvotaktni, > 50 cm3 Konvencionalna, Euro 1, Euro 2, Euro 3

etvorotaktni, 50-250 cm3 Konvencionalna, Euro 1, Euro 2, Euro 3

etvorotaktni, 250-750 cm3 Konvencionalna, Euro 1, Euro 2, Euro 3

etvorotaktni, > 750 cm3 Konvencionalna, Euro 1, Euro 2, Euro 3

Potrebno je da se obezbede podaci o broju vozila i godinjem preenom putu po tehnologiji vozila. Podaci o preenom putu mnoe se sa Tier 2 emisionim faktorima.

Dakle, algoritam koji se primenjuje je:

( ) = k kjikjji EFME ,,,, (4)ili

( ) = k kjikjkjji EFMNE ,,,,, (5)

Model COPERT IV

24

gde je, - ukupan godinji preeni put koju su prela sva vozila kategorije j tehnologije k

[vozkm], EFi,j,k - tehnoloki specifini emisioni faktori zagaivaa i za vozilo kategorije j tehnologije k

[g/vozkm], Mj,k - prosean godinji preeni put (prosena godinja kilometraa) koju je prelo vozilo

kategorije j tehnologije k [km/voz], Nj,k - broj vozila kategorije j tehnologije k u voznom parku drave.

Kategorije vozila j odnose se na: putnike automobile, laka teretna vozila, teka teretna vozila i motocikle i mopede. Tehnologije vozila k date su u prethodnoj tabeli (Tabela 2.15).

2.5.2. Emisioni faktori

Tier 2 emisioni faktori izraeni su u gramima po vozilo-kilometru i dati su za svaku tehnologiju vozila iz prethodne tabele (Tabela 2.15). Ovi proseni evropski emisioni faktori odreeni su primenom Tier 3 metoda, prema karakteristinim vrednostima brzine, spoljanje temperature, razliitim uslovima vonje na autoputu, u vangradskom i gradskom podruju, duinama putovanja i dr.

Naredne tabele sadre (Tabela 2.16 - Tabela 2.25), tehnoloki specifine emisione faktore i specifine emisione faktore goriva za CO, NMVOC, NOx, N2O, NH3, Pb, PM (smatra se da je to PM2.5) i etiri PAH. Pored toga, data je potronja goriva [g/km], izvedena iz bilansa ugljenika, tako da koliina zagaivaa, koji nastaju sagorevanjem goriva (SO2, As, Cr, Cu, Ni, Se, Zn, Cd i Hg), moe da se izrauna primenom Tier 1 emisionih faktora (masa zagaivaa po masi utroenog goriva).

Napominje se da Tier 3 metod omoguava izraunavanje emisije zagaivaa za TTV prema dozvoljenoj masi vozila (detaljnija kategorizacija TTV). Za podatke u Tier 2, treba izvriti interpolaciju izmeu susednih klasa da bi se obuhvatio ceo raspon dozvoljenih masa vozila.

Model COPERT IV

25

Tabela 2.16 Tier 2 emisioni faktori za putnike automobile (1), NFR 1.A.3.b.i Potkategorija

Tehnologija

CO NMVOC NOx N2O NH3 Pb Jedinice g/km g/km g/km g/km g/km g/km

Napomene kao THC-CH4 kao NO2

ekvivalent

Benzin 2,0 l

PRE ECE 39,2 4,01 3,70 0,010 0,0025 1,94E-06

ECE 15/00-01 30,5 3,41 3,70 0,010 0,0025 1,50E-06

ECE 15/02 22,8 3,30 2,62 0,010 0,0025 1,58E-06

ECE 15/03 23,2 3,30 3,44 0,010 0,0025 1,58E-06

ECE 15/04 13,8 3,51 2,80 0,010 0,0025 1,44E-06

PC Euro 1-91/441/EEC 3,33 0,520 0,419 0,023 0,0731 1,43E-06

PC Euro 2 -94/12/EEC 1,74 0,273 0,226 0,012 0,0958 1,49E-06

PC Euro 3 -98/69/EC I 1,58 0,157 0,091 0,005 0,0276 1,35E-06

PC Euro 4 -98/69/EC II 0,549 0,116 0,058 0,005 0,0276 1,59E-06

Dizel 2,0 l

Konvencionalna 0,713 0,162 0,890 0,000 0,0012 2,04E-06

PC Euro 1-91/441/EEC 0,449 0,077 0,691 0,003 0,0012 2,39E-06

PC Euro 2 -94/12/EEC 0,333 0,110 0,726 0,006 0,0012 2,39E-06

PC Euro 3 -98/69/EC I 0,097 0,019 0,780 0,010 0,0012 2,39E-06

PC Euro 4 -98/69/EC II 0,097 0,016 0,601 0,010 0,0012 2,39E-06

TNG

Konvencionalna 6,75 1,10 2,31 0,000 0,0100 n.a.

PC Euro 1-91/441/EEC 3,80 0,771 0,444 0,024 0,0230 n.a.

PC Euro 2 -94/12/EEC 2,65 0,369 0,199 0,013 0,0120 n.a.

PC Euro 3 -98/69/EC I 2,22 0,206 0,115 0,005 0,0050 n.a.

PC Euro 4 -98/69/EC II 1,04 0,100 0,063 0,005 0,0050 n.a.

dvotaktni Konvencionalna 13,1 10,0 0,642 0,008 0,0019 n.a. Hibridni gas 1,4-2,0 l PC Euro 4 -98/69/EC II 0,001 0,021 0,009 0,005 0,0276 n.a.

Model COPERT IV

26

Tabela 2.17 Tier 2 emisioni faktori za putnike automobile(2), NFR 1.A.3.b.i Potkategorija

Tehnologija

PM2.5 ID(1,2,3-cd)P B(k)F B(b)F B(a)PJedinice g/km g/km g/km g/km g/km

Napomene PM2.5=PM10 =TSP

Benzin 2,0 l

PRE ECE 0,0024 1,03E-06 3,00E-07 8,80E-07 4,80E-07

ECE 15/00-01 0,0024 1,03E-06 3,00E-07 8,80E-07 4,80E-07

ECE 15/02 0,0024 1,03E-06 3,00E-07 8,80E-07 4,80E-07

ECE 15/03 0,0024 1,03E-06 3,00E-07 8,80E-07 4,80E-07

ECE 15/04 0,0024 1,03E-06 3,00E-07 8,80E-07 4,80E-07

PC Euro 1 - 91/441/EEC 0,0024 3,90E-07 2,60E-07 3,60E-07 3,20E-07

PC Euro 2 - 94/12/EEC 0,0024 3,90E-07 2,60E-07 3,60E-07 3,20E-07

PC Euro 3 - 98/69/EC I 0,0011 3,90E-07 2,60E-07 3,60E-07 3,20E-07

PC Euro 4 - 98/69/EC II 0,0011 3,90E-07 2,60E-07 3,60E-07 3,20E-07

Dizel 2,0 l

Konvencionalna 0,246 2,54E-06 2,87E-06 3,30E-06 2,85E-06

PC Euro 1 - 91/441/EEC 0,0877 7,00E-07 1,90E-07 6,00E-07 6,30E-07

PC Euro 2 - 94/12/EEC 0,0594 7,00E-07 1,90E-07 6,00E-07 6,30E-07

PC Euro 3 - 98/69/EC I 0,0412 7,00E-07 1,90E-07 6,00E-07 6,30E-07

PC Euro 4 - 98/69/EC II 0,0342 7,00E-07 1,90E-07 6,00E-07 6,30E-07

TNG

Konvencionalna n.a. 1,00E-08 1,00E-08 0,00E+00 1,00E-08

PC Euro 1 - 91/441/EEC n.a. 1,00E-08 1,00E-08 0,00E+00 1,00E-08

PC Euro 2 - 94/12/EEC n.a. 1,00E-08 1,00E-08 0,00E+00 1,00E-08

PC Euro 3 - 98/69/EC I n.a. 1,00E-08 1,00E-08 0,00E+00 1,00E-08

PC Euro 4 - 98/69/EC II n.a. 1,00E-08 1,00E-08 0,00E+00 1,00E-08

dvotaktni Konvencionalna n.a. n.a. n.a. n.a. n.a. Hibridni 1,4-2,0 l PC Euro 4 - 98/69/EC II n.a. n.a. n.a. n.a. n.a.

Model COPERT IV

27

Tabela 2.18 Tier 2 emisioni faktori za laka teretna vozila (1), NFR 1.A.3.b.ii Potkategorija

Tehnologija

CO NMVOC NOx N2O NH3 Pb Jedinice g/km g/km g/km g/km g/km g/km

Napomene kao THC-CH4 kao NO2

ekvivalent

Benzin

Model COPERT IV

28

Potkategorija

Tehnologija

CO NMVOC NOx N2O NH3 Pb Jedinice g/km g/km g/km g/km g/km g/k