Članak vredniji od knjige?! razaranje interpretativnog...

ORIGINALNI NAUNI RAD UDK: 001.35(497.11)

, . . . 8. . 4 (2013)

Ivan Kovaevi

Milo Milenkovi Odeljenje za etnologiju i antropologiju

Filozofski fakultet, Univerzitet u Beogradu [email protected]

[email protected]

lanak vredniji od knjige?! Razaranje interpretativnog suvereniteta

srpskog drutva Apstrakt: U lanku se analiziraju posledice redukcionistike primene kriterijuma

karakteristinih za prirodne, poglavito laboratorijske nauke, pri vrednovanju rezultata naunog rada istraivaa i institucija iz drugih naunih polja, prevashodno u polju drutveno-humanistikih nauka u Republici Srbiji. Za primer ovog trenda u analizi se uzimaju vaei, apsurdni kriterijumi za izvoenje doktorskih studija iz polja drutve-no-humanistikih nauka, koji iskljuuju naune knjige nastavnika dok iskljuivo vred-nuju naune lanke. Potom se analiziraju neznanje, zablude, logike greke i interesi koji iza takvih kriterijuma mogu stajati. Posebno se analizira redukcija globalnog na fundamentalno i redukcija nauke na naunu komunikaciju. Zakljuuje se da primena vaeih kriterijuma vodi gubljenju interpretativnog suvereniteta, koje nastupa onda kada se institucije, autori, recenzenti i urednici visokog nivoa kompetencije i eksperti-ze za regionalnu i nacionalnu problematiku rtvuju u korist inostranih vlasnika, insti-tucija, autora, recenzenata i urednika po pravilu nieg nivoa kompetencije i ekspertize za regionalna i nacionalna pitanja, s van-naunim interesima i lojalnostima koji mogu biti u neskladu s interesima graana Republike Srbije. Konano, promiljaju se posle-dice tekueg odricanja od naunog interpretativnog suvereniteta, posebno preputanje interpretacije istorije, identiteta i s njima povezanih kulturnih pitanja i drutvenih pro-blema nenaunim diskursima u srpskom drutvu, koji neminovno popunjavaju javni prostor, upranjen sve brim gaenjem naunih asopisa i edicija naunih knjiga na srpskom jeziku i jezicima nacionalnih manjina.

Kljune rei: nauna politika, redukcionizam u nauci, vrednovanje u nauci,

Republika Srbija, interpretativni suverenitet, ukidanje knjiga, doktorske studije

lanak je rezultat istraivanja na projektima Ministarstva prosvete, nauke i teh-

nolokog razvoja Republike Srbije br. 117017 i 177035 i na projektu "Drutveno-humanistike nauke kao nematerijalna kulturna batina" Ministarstva kulture i infor-misanja Republike Srbije.

IVAN KOVAEVI I MILO MILENKOVI

Issues in Ethnology and Anthropology, n. s. Vol. 8. Is. 4 (2013)

900

Problem

Drutveno-humanistikim naukama je tokom prethodne decenije silom ve-ine u nadlenim telima, a bez racionalne argumentacije i znaajnije javne rasprave, nametnut u najmanju ruku nauno nezasnovan, institucionalno i istorijski neprikladan princip da se tekstovi objavljeni u asopsima, tzv. lan-ci, vrednuju vie nego objavljene knjige. Veina propisa koji vrednuju rezulta-te nauno-istraivakog rada sadre ovaj princip.1 Ta negativna pojava s dale-kosenim posledicama predstavlja samu sr promene naune politike koja se odigrala tokom poslednjih godina, a u kojoj glavnu re igraju profesionalci iz struke poznate kao scijentometrija. Preuzimajui velika ovlaenja poverena im tokom "reformi" domena nauke i visokog obrazovanja, kao i uspostavlja-njem scijentometrijske pseudonauke kao merila kvaliteta naune produkcije, nae drutvo su na putu da lie institucionalnih i ljudskih resursa u polju dru-tveno-humanistikih nauka, s ozbiljnim civilizacijskim posledicama (upor. Milenkovi 2009).

Vrhunac primene taj apsurdni princip dosee u Standardima za izvoenje doktorskih studija, koji je Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta objavila 2013. godine, a u kojima, uprkos nagovetajima promene2, i dalje nema nau-nih knjiga (tzv. "monografija") na listi tipova proizvoda koji nastavnike fakul-teta kvalifikuju za izvoenje doktorskih studija. Posledica toga jeste ta, da na-stavnici koji su objavili minimum pet lanaka u odreenim asopisima imaju pravo da dre nastavu na doktorskim studijama, a da objavljenih pet, sedam ili deset knjiga iz oblasti koju profesor predaje nemaju nikakav znaaj i ne kvali-fikuju ga za izvoenje nastave na doktorskim studijama. Time se nastavnici na fakultetima drutveno-humanistikih nauka, iji je cilj da na doktorskim studi-jama osposobe kandidate da obave samostalno istraivanje i o njegovim rezul-tatima izveste u formi naune knjige, paradoksalno demotiviu da i sami takve knjige piu, budui da bi ih pisanje knjiga, a ne lanaka, diskvalifikovalo iz uea u izvoenju studijskog programa doktorskih studija.

1 Pogl. Izvore. 2 U prethodnim akreditacionim pravilima iz 2008. kvalifikacija nastavnika za oba-

vljanje nastave na doktorskim studijama je zavisila iskljuivo od objavljenih tekstova u asopisima na tzv. ISI listi. ISI lista, koja je zapravo komercijalni proizvod kompa-nije Tomson-Rojters i nema naunu verifikaciju, zasnovana je na kvantofrenom broja-nju citata i stoga poptuno otvorena za tzv. predatorske asopise to potvruje skora-nji primer rumunskog asopisa "Metalurgia International" o emu e biti vie rei u daljem tekstu. Izmenjena pravila iz 2013. godine uvrstila su i asopise sa evropske li-ste (ERIH) i srpske asopise koje je nadleno ministarstvo posebnom odlukom izjed-nailo sa meunarodnim asopisima (M 24). I pored izvesnog napretka i dalje se na-mee raunanje bodova koje je Univerzitet u Beogradu izbacio iz Pravila o izboru na-stavnika.

ZAR JE LANAK VREDNIJI OD KNJIGE!?

, . . . 8. . 4 (2013)

901

Da li je u pitanju etnocidna zavera, finansijsko-politiki interes ili puko ne-znanje? Poto ne elimo da poverujemo da su autori pomenutih kriterijuma namerili da sprovedu etnocid u Srbiji, niti imamo dokaze za sumnju da su kri-terijume pisali ne bi li preusmerili sva sredstva namenjena za finansiranje nau-ke u Republici Srbiji u laboratorijska istraivanja, ostaje nam da zakljuimo da je u pitanju ist konstrukt, nastao nesrenim spletom okolnosti (kombinaci-jom dubokog neznanja i administrativne inercije), koji se hitno mora osvestiti, analizirati i administrativno razmontirati.

Nije u pitanju usamljeni primer naizgled administrativne tehnikalije s poten-cijalno nesagledivim posledicama po drutvo. Prenaglaeni znaaj lanaka obja-vljenih u asopisima, koji se granii sa karikaturalnou, prisutan je ve vie od jedne decenije u pravilnicima za vrednovanje rezultata rada istraivaa na pro-jektima koje finansira ministartsvo nadleno za nauku a koji su, na alost, u ne-zanemarivo dugom periodu bili i merilo za izbor nastavnika na Univerzitetu. U tim pravilnicima se, potpuno voluntaristiki i u skladu s obiajima, navikama i interesima tipinim za jedno od pet naunih polja3, a usklaenim sa scijentome-trijskim komforom4, knjiga jednakog znaaja (npr. izuzetnog nacionalnog zna-aja) bodovala kao 2 lanka u asopisu istog znaaja. Donosioci ovih propisa, rukovodei se obiajima krakteristinim za nauno polje prirodnih nauka5, gde

3 Prema vaeem Zakonu o visokom obrazovanju, naelno ravnopravna mada u podzakonskim aktima potpuno neravnopravna nauna polja su: prirodno-matematike nauke; drutveno-humanistike nauke; medicinske nauke; tehniko-tehnoloke nauke i umetnost (l. 27). http://www.paragraf.rs/propisi/zakon_o_visokom_obrazovanju. html. Ovde razmatrani propisi, ipak, favorizuju lanak, kao osnovni vid komunikacije naunih rezultata, iako to nije sluaj u svim naunim poljima.

4 Scijentometrija menja ono to meri i u tom smislu se ne razlikuje od bilo kog eks-perimenta. Prividno zatiena metaforama "objektivnosti" i "nezainteresovanosti" koje se intuitivno dovode u vezu s matematikom, scijentometrija primenjena na drutveno-humanistike nauke menja ne samo institucionalnu formu i obiaje komunikacije u tim naukama, ve i karakter interpretacije fenomena za ije su prouavanje i ouvanje te na-uke u drutvenoj podeli rada zaduene (Kovaevi 2008, Milenkovi 2009). Povrh toga, iri kontekst u kojem u antropologiji i srodnim naukama prouavamao posledice scijen-tometrije praksa permanentne sumnjiavosti, kontrole i nadzora eufemistiki nazvana "kultura revizije" stvara utisak o istraivaima i profesorima kao neradnicima i lenjiv-cima, dok je jasno da scijentometrijske "analize" i postojee tehnike evaluacije u nauci i visokom obrazovanju ne mogu da obuhvate, zato to ih "ne vide", ni deli stvarnih oba-veza recimo jednog vanrednog univerzitetskog profesora. Upravo tim iskljuivanjem i-tavih tipova obaveza iz evidencije pred evaluaciju, kultura revizije kreira utisak da se nauka i visoko obrazovanje moraju "racionalno" reformisati (iki 2009).

5 Jasno je da rezultati naunuka u tim naukama nisu zbog toga manji, ve da se ti rezulatati ne objavljuju u knjigama od 200 ili 500 stranica nego u veoma kratkim tek-stovima u asopisima, u skladu s obiajima objavljivanja u laboratorijskim disciplina-ma. Problem na koji ovde ponovo ukazujemo jeste prevashodno taj da primena tog



902

najvei broj istraivaa nikada nije napisao naunu knjigu, te su principe gore analiziranom ekstenzivnom redukcijom nategnuto protegli i na drutveno-hu-manistike nauke, nameui svoje obiaje, podlone scijentometrijskoj evalua-ciji, svim drugim naunim poljima osim istraivanju umetnosti.6

Bez obzira na to to je u drutveno-humanistikim naukama knjiga najva-niji, najpoeljniji, tradicionalno oekivani i visoko vrednovani nauni "proiz-vod", koji predstavlja merilo neijeg profesionalnog uspeha i vrednosti ve vekovima, nametnut je obiaj iz drugog naunog polja, s drugaijim tradicio-nalnim institucionalnim okvirom, drugaijim kanalima komunikacije, drugai-jim drutvenim ulogama i naunim ciljevima (upor. Milenkovi 2009). Da bi koliko-toliko opravdali ovo oigledno nasilje, autori regulacije su knjigu u svojim pravilnicima srozali na pedeset stranica teksta (to je ispod obima pro-pagandnih broura iz 1945. godine). Tako degradiranu knjigu, birokratski na-zvanu "monografija"7, s ciljem da joj se umanje i obim i znaaj, ti pravilnici vrednuju kao dva ili dva i po lanka. Posledica toga jeste da naunici iz dru-tveno humanistikih nauka koji napiu knjigu od dvesta, trista ili etristo stra-nica, za taj veliki posao koji u proseku zahteva godine istraivanja i pisanja, dobiju bodove (dakle priznanje, platu, osnovu za nastavak finansiranja istrai-vanja, publikovanja i dr.) kao za dva lanka duine jednog autorskog tabaka. Jasno je da su u takvim okolnostima oni ne samo demotivisani da nastave s tradicionalnim praksama istraivanja, pisanja i objavljivanja ve da su, budui egzistencijalno uslovljeni, oni prinueni da tako i uine.

Pogrena upotreba pojma monografija nije sluajna. Bilo je potrebno bilo ljubomorno zavidei piscima knjiga, bilo golom silom nameui svoja shvata-nja unititi sam pojam knjige i zameniti ga neim dostinijim to, sa redukci-jom na obim propagandne broure, ini moguim pisanje knjiga i onima koji za to nemaju ni znanja ni dara, niti se to od njih ikada pre i oekivalo. Nasuprot to-me, najvei broj upravo naunih lanaka jesu po sadrini MONOgrafije jer su na-pisane o JEDNOJ pojavi ili problemu. Stoga je potpuno besmislena upotreba poj-ma monografija na nain koji to ini trenutno vaei "Pravilnik o postupku i nai- obiaja u drugim naunim poljima, a posebno u drutveno-humanistikim naukama, predstavlja kontraindikovanu praksu, koja e ove uiniti a) loijim naukama, koje e pri tome postati i b) sociokulturno irelevantne.

6 Ukoliko prirodnonauni neofizikalizam nastavi da preovladava naunom politi-kom, a scijentometrija ostane jedini ili najvaniji evaluativni okvir u domenu nauke i visokog obrazovanja, jedno mogue mirno razreenje postojee nepravne, anticivili-zacijske, antievropske i antinacionalne neprilike mogla bi da bude reklasifikacija hu-manistike s umetnostima i uspostavljanje regulatorne autonomije, s kriterijumima vrednovanja prilagoenim tim naunim poljima a ne laboratorijskim naukama, i s me-todima evaluacije koji ne menjaju karakter evaluiranog, poput scijentometrijskih.

7 Pravilnik o postupku i nainu, i kvantitativnom iskazivanju nauno istraivakih rezultata istraivaa donet 21.03.2008.


, . . . 8. . 4 (2013)

903

nu, i kvantitativnom iskazivanju nauno istraivakih rezultata istraivaa". Po-trebno je istai da se monografiji propisuje da mora "samostalno i sveobuhvatno obraivati odreenu tematiku", to nije inherentno znaenju pojma monografija. Re je o pripisanom znaenju, osmiljenom upravo da bi se ponitio pojam knjige (to se i ekplicitno kae u stavu u kome je monografija definisana kao knjiga ko-ja samostalno i sveobuhvatno obrauje odreenu temu). Time se jasno tvrdi da postoje i knjige koje mogu biti naunog karaktera, ali se ne vrednuju pomenu-tim Pravilnikom. Te knjige, koje na primer obrauju dve, tri ili ak etiri meu-sobno povezane teme i nisu MONOgrafije i vrede nula bodova (tj. ne vrednuju se) bez obzira na to to nedvosmisleno predstavljaju proizvod naunog rada, u naunoistraivakoj instituciji, u okviru naunih projekata, u pojedinim sluaje-vima znaajno teeg i/ili dugotrajnijeg od rada na monografiji; ili im se kao re-zultat priznaje samo "jedna tema" obraena na pedeset stranica, dok sve ostalo u smislu valorizacije propada kao bespotreban trud, to apsurdnom i voluntaristi-kom karakteru itave ove regulacije dodaje i nivo arbitrarnosti upravo onoga to je regulativa trebalo da ispravi. To bi znailo da neko ko radi po pravilima ovog Pravilnika treba da svoju knjigu od trista pedeset stranica podeli i odtam-pa u sedam zasebno ukorienih celina za ta bi dobio trideset pet bodova ume-sto pet, koliko "vredi" jedna knjiga!? Podseamo da je donoenje ove regulative eksplicitno obrazlagano ureivanjem oblasti nauke i visokog obrazovanja, ot-klanjanjem nezakonitosti i nepravilnosti u radu, a da je obrazlagano etikom ar-gumentacijom. Ipak, suprotno fundamentalnom pravilu laboratorijske nauke nikada ne ignorii kontraevidenciju sprovedeno je nasilje nad makar jednim naunim poljem kojem laboratorijski obiaji nisu ni primereni ni relevantni.

S iznetim na umu, u daljem tekstu ukazujemo na neke poune primere ra-znovrsnosti pojmova "asopis", "lanak", "kvalitetno ureivanje" i sl. koji pi-sci propisa nisu imali na umu kada su ove postavili visoko na pijedestal po-eljnih/obaveznih akademskih rezultata, degradirajui tradiciju objavljivanja knjiga u drutveno-humanistikom polju.8

Kontraevidencija

Redovnost asopisa

U ocenjivanju pojedinih naunih asopisa, a samim tim i u ocenjivanju po-jedinanih istraivaa koji u tim asopisima objavljuju, kao jedna od obavezu-

8 Iako izrazito sloena, problematika kojoj posveujemo ovaj lanak, prirodno,

zahteva pisanje due studije u formi naune knjige, ovde emo izneti komprimovanu argumentaciju koja e, verujemo, svoj puni obim dobiti u nekoj buduoj monograf-skoj studiji ili naunoj knjizi.



904

juih elemenata za pozitivnu ocenu navodi se redovnost izlaenja. To izriito pominje i "Akt o ureivanju naunih asopisa" donet 9.07. 2009. godine.9 U Aktu se kae da je pravovremeno izdavanje svezaka, u skladu s predvienom periodinou, osnovna obaveza izdavaa.10

Posebno je naznaeno to, da se izdavanje dvobroja i viebrojeva, koje su ranije bili najee posledica nedostatka sredstava za objavljivanje asopisa (do koga je u stvarnosti dolazilo usled poskupljenja trokova koje nije pratilo poveanje sredstava dobijanih za tu svrhu a ne zbog implicirane lenjosti ured-nika ili toboe niske produktivnosti drutveno-humanistikih naunika), nee biti smatrano redovnim izlaenjem.

Ovaj, naoko sasvim opravdan zahtev, ima razliit smisao i izaziva razliite posledice u osnovnim granama nauke tzv. naunim poljima. U prirodnim nau-

9 Period 2008-2012. godine je jedini period u istoriji Srbije da je ministar nauke

bio neko ko se naukom ne bavi. Uprkos izvesnom napretku u pogledu finansiranja di-rektnih materijalnih trokova izvoenja istraivanja i nabavke opreme neophodne za rad, za koji bi se mogle dobiti menaderske nagrade i priznanja, u ovom periodu dolo je do dalje degradacije srpskih drutveno-humanistikih nauka i kompletiranja njihove regulatorne potinjenosti. Ta pojava kulminirala je potpuno arbitrarnim precrtavanjem lokalnih/regionalnih asopisa za istoriju, jezik i ouvanje jezika, materijalne i nemate-rijalne kulturne batine s liste asopisa koji se imaju sufinansirati/ouvati, kao "nena-unih" (dakle, kao onih koji u redukcionistikoj vizuri ak ni ne zasluuju status aso-pisa) linom odlukom!?

10 "A " objavljen 9. 07. 2009. godine. Odeljak pod naslovom " , " glasi: " ISSN- CIP , , . , . . , . (CIP). . - . . . , . () . . . 1 . - . . , , ."


, . . . 8. . 4 (2013)

905

kama, koje imaju jedinstven predmet istraivanja na celoj planeti i, samim tim, veoma mali broj fokusa istraivanja u kojima postoji mnogo istraivaa koji se bave potpuno istom naunom problematikom; u kojima je od znaaja sopstveni rezultat objaviti to pre, tj. pre nego to ga neko drugi objavi, jer se u sluaju kanjenja ne moe dokazati ni autorstvo niti originalnost, kao uslovi za slavu, dalje finansiranje projekata ili sa patentima povezano ubiranje tanti-jema; u kojima teorijsko-metodoloki pristup autora nema gotovo nikakvu ulogu u pogledu forme komunikacije rezultata istraivanja lankom koji iz-vetava o obavljenom eksperimentu; najzad, u kojima je povezanost s prime-nom u industriji oigledna, dinamika objavljivanja asopisa je nuno frekvent-na. Nasuprot njima, nauke koje su vezane za zemlju/dravu, uu ili iru celi-nu, pokrajinu, region ili celu regiju, i stanovnitvo koje u njoj ivi, a bave se sveukupnom egzistencijom ljudi, njihovom kulturom, identitetom, jezikom, istorijom i drugim s industrijom oigledno nepovezanim temama, obino na-zvane drutvene i humanistike, a u sluaju naglaene teritorijalnosti nazvane nacionalne ili identitetske nauke, imaju disperzivno polje prouavanja i nepre-brojivo mnogo potencijalno relevantnih tema; otkrie i izum nisu njihovi glav-ni ciljevi ve razumevanje ljudske egzistencije; ne bave se utvrivanjem pri-rodnonaunih zakona nezavisnim od konteksta istraivanja, pa saoptavanje rezultata u njima nije motivisano dinamikom prvenstva saoptavanja vesti i novosti. U tom smislu, u njima ne postoji nikakva trka za publikovanjem koja bi bila uzrokovana strahom da e neko drugi objaviti rezultat istraivanja koji mesec pa ak i nedelju pre konkurencije. Stoga je dinamika izlaenja i kori-enja rezultata istraivanja objavljenih u tim asopisima potpuno drugaija od dinamike propisane na osnovu obiaja vaeih u laboratorijskim naukama. Postoji, na primer, asopis koji izlazi sasvim redovno u, citatometrijskim me-rilima nepojmljivim intervalima Zbornik Etnografskog muzeja u Beogradu, koji redovno izlazi svakih pedeset godina i do sada je izaao, sasvim uredno ali Aktu neprepoznatljivo 1901, 1951. i 2001. godine.

Drugi izvor imperativa za redovnim izlaenjem predstavljaju, opet kontin-gentni, standardi rada u struci kojoj je povereno evidentiranje i izraunavanje indeksa pomou kojih se trenutno "vrednuje kvalitet" rezultata naunoistrai-vakog rada. U pitanju su bibliometrijsko-citatometrijski standardi koji ni u drutvenim, a kamoli u humanistikim naukama, nemaju ama ba nimalo smisla (Kovaevi 2008, Milenkovi 2009, 2009, Kovaevi 2009, Milen-kovi 2010). Naime, ti standardi podrazumevaju da je "bolji" onaj asopis u ko-me se citiraju radovi stari svega dve godine ili to mlai11, to proizlazi iz inje-

11 Ovo ide dotle da se ak izraunava tzv. "prosena starost referenci" na osnovu

koje se asopisi sa mlaim referencama bolje ocenjuju nego oni ije su reference pro-seno starije. Na osnovu toga je jasno da regulativa prati najradikalniju verziju kon-struktivistikog stanovita, prema kojem je svo znanje poput jogurta, na osnovu ega



906

nice da prirodnonaune laboratorije neprekidno proizvode nove i nove rezultate eksperimenta, izvetavajui o njima redovno, na kvartalnom, dvomesenom pa i na mesenom nivou. U takvoj kulturi nadmetanja da se to pre objavi to noviji rezultat, rezultati stari tri ili pet godina mogu se smatrati "zastarelim". U dru-tvenim i humanistikim naukama stanje nije ni priblino tome, pa tako i "rezul-tati" stari sto godina mogu biti sasvim relevantni. asopisi ne mogu biti kanja-vani zato to se u lancima koji se u njima nalaze citiraju radovi "stari" trideset ili pedeset godina. Ipak, to se u praksi dogodilo. Stoga dinamika izlaenja aso-pisa u drutvenim i humanistikim naukama ne zavisi od trke da se rezultati ob-jave pre nego to ih objave naunici koji se u pedeset laboratorija na svetu bave istom tematikom putem istih metoda i tehnika, ve od kvantiteta produkcije i di-namike prezentiranja u toku jedne godine (ili u nekom pravilnom intervalu/upo-redivom vremenskom periodu koji, vidimo, moe iznositi ak i pola veka). Sve i da se jedan asopis ne pojavi u jednoj godini s unapred procenjenim brojem svezaka, nee nastupiti nikakav veliki problem ni za taj asopis niti za tu disci-plinu u celini, kada bismo ga vrednovali akademskim kriterijumima za procenu kvaliteta. Problem nastupa, i faktiki je nastupio, samo onda kada je prirodno-nauni princip rada i miljenja nametnut tamo gde mu nije mesto, a zatim poja-an strunim strandardima jednog komercijalnog interesa (scijentometrijska evaluacija). Slini problemi povezani s nasilnim transferom bi nastali kada bi se koarka igrala po pravilima fudbala, a uporediva karikaturalnost bi nastupila ka-da bi ta koarkaka pravila na fudbalskoj utakmicu tumaile knjigovoe. Mo-gue je zamisliti obrnutu situaciju, u kojoj drutveno-humanistiki modeli do-datno osiromaemi strunim standardima scijentometrije vre teror nad prirod-no-matematikim naukama, pa da drutvene i humanistike nauke, preko mini-stra koji je iz tih nauka, nametnu da se ne moe napredovati u zvanju bez knjige od dvesta ili trista stranica. To bi dovelo do toga da, iz onih nauka u kojima su tekstovi na dve-tri stranice i u kojima se ne piu knjige, niko ne bi mogao da po-stane nauni savetnik niti da rukovodi projektom, ukoliko bi se uopte i mogao smatrati naunikom, a kamoli da izvodi doktorske studije i reprodukuje nastavni i nauni podmladak itave svoje discipline.

Bez obzira na to to je, u situaciji u kojoj se sprovodi jedan teror, mogue zamisliti i neki drugi, na primer obrnuti, ne bi se smelo dozvoliti da bilo koja nauna grupacija terorie druge, pa ak i kada je u prethodnom periodu teror stizao iz obrnutog smera. Ipak, istorija nas ui da nema apsolutne moi u neo-granienom vremenskom intervalu, pa treba ozbiljno promisliti kakve e biti posledice ukoliko se teror karakteristian za prethodnu deceniju nastavi.

se interpretacije iznesene pre dvadeset ili pedeset godina imaju smatrati manje vred-nim, budui da im je nekako proao "rok trajanja". Ovo neodoljivo podsea na totali-tarne pozive da se u izgradnji "novog oveka" prolost zaboravi, a identitet potrai is-kljuivo u petogodinjim planovima komisija za istinu odn. centralnih komiteta.


, . . . 8. . 4 (2013)

907

Da li e "Politikin zabavnik" ui na ISI listu? Liste asopisa, citatometrija i impakt faktor kao "merilo"

Neposredno po izbijanju afere oko "Metalurgia International", rumunskog

asopisa s ISI liste, imali smo razgovor s jednim kolegom koji prenosimo u vidu etnografske beleke:

"Poto je jedan rumunuski asopis sa ISI liste citirao 'Politikin zabavnik' ima li

anse da se i "Politikin zabavnik" nae na toj listi. Ja sam", kae taj kolega, "kao stu-dent za deparac pisao lanke iz popularne nauke u 'Politikinom zabavniku' pa se pi-tam hou li moda dobiti neke bodove. Brine me", nastavio je kolega, "samo to to su to bili sasvim poetniki tekstovi". Brzo smo mu te brige odagnali jer kvalitet teksto-va nije ono o emu se brine ISI lista. Ipak, rekli smo mu, da ak i kada bi "Politikin zabavnik" promenio namenu i od "lista za sve od 7 do 107 godine" postao "list za na-uku za sve od 7 do 107 godina" i prijavio se na ISI listu anse su jako male, mada na-danje nije zabranjeno.12

U dugoj istoriji nakaradnih, pa i kominih, posledica koje je proizvela cita-

tometrija, kao nain vrednovanja rezultata naunog rada, poslednji sluaj, ge-nerisan u Srbiji a realizovan u Rumuniji, odnosi se na Tompson-Rojtersovu li-stu koja je stoer cele citatometrijske kvantofrenije. Sluaj je detaljno ispraen u srpskoj tampi koja je tokom nekoliko dana pisala o sluaju tri naunika iz Beograda koji su rumunskom asopisu Metalurgia international podmetnuli tekst bez ikakvog naunog znaaja i smisla, ukljuujui izmiljene linosti, pojmove i bibliografske jedinice, koji sadri zakljuke koji ne slede i tome slino, nalik na nekadanju Sokalovu podvalu (v. Robin 2004). Tekst je obja-vljen bez ikakvih izmena.

Vest o tome objavljena je u veini dnevnih novina i imala je, skoro, identi-an sadraj. Kao primer navodimo tekst objavljen u listu Alo 15.09.2013. go-dine, uz naglaavanje da su tekstovi u drugim dnevnim listovima u delu opisi-vanja samog dogaaja meusobno isti i, najeverovatnije, generisani iz istog izvora, kao preneta agencijska vest:

"Profesori FON-a zavrnuli Rumune: Evo, kolege "naunici"! Dvojica profesora FON-a, namerno su objavili izmiljen lanak u rumunskom a-

sopisu da bi skrenuli panju na hiperprodukciju "naunih" radova srpskih profesora. Alo (15.09.2013)

Iz istog izvora saznajemo kako je izgledao objavljeni rad.

12 Na nae pitanje o tome da li misli ozbiljno ili se ali, kolega nam nije dao odgo-

vor, ali smo mu ipak objasnili da se u sluaju rumunskog asopisa ne radi o "Politiki-nom zabavniku" ve o drugom listu koji se zove "Mikijev zabavnik".



908

"Nauni" rad Dragana uria i Borisa Delibaia, uz pomo saradnika Ste-vice Radiia, pod nazivom "Evaluacija transformativnih hermenautinih heu-ristika za procesiranje sluajnih podataka" lii na loe napisanu bajku, ali ga je rumunski asopis "Metalurgija Internenl", koji inae obiluje imenima srpskih autora, objavio u celosti bez ijedne ispravke.

Tako se u lanku, meu lanim referencama, kao autor pominje ak i Di-znijev junak ilja koji je svoje naune rezultate objavio u naunom asopisu "Mikijev zabavnik". Spominje se da su korieni i rezultati radova objavljenih 2012. i 2013. godine od strane davno mrtvih velikana Bernulija i Laplasa. Na tarzanskom engleskom, koji niko u rumunskom asopisu nije ispravljao, me-aju se "babe i abe", od pojmova informatike i raunarstva do Evropske uni-je, obrazovnog nivoa ena i religije. Kao lag na torti, asopisu su poslali i svoje fotografije sa sve lanim brkovima i perikama."

Ono to tvorci ove vesti, koja je listom pogreno tumaena kao dokaz o ni-skom kvalitetu srpske nauke, nisu izneli u javnost jeste kljuna informacija da se asopis "Metalurgia International" NALAZI na ISI listi naunih asopi-sa komercijalnom proizvodu kompanije "Thomson Reuters" koju scijento-metrijska struka koristi za "vrednovanje" rezultata naunog rada, a srpska ad-ministracija jo uvek tretira kao pouzdani izvor informacija. Interesantno je da je ovaj sluaj iskorien kao povod za jo jedan napad na srpsku nauku u celi-ni a ne, kako bi to oigledno trebalo, za konano ukidanje pogrenih merila kvaliteta nauke koja su ovim skandalom ponovo kompromitovana.

Uvidom u listu asopisa na sajtu Narodne biblioteke Srbije, gde se referie koji asopisi se nalazi na ISI listi, pokazuje se da je "Metalurgia International" deo ISI liste i da ima odreeni impakt faktor (to znai da ga citiraju drugi a-sopisi koji su takoe na ISI listi). Prema tome, ovaj eksperiment trojice autora iz Srbije je pokazao neto vie od toga kako radi pomenuti asopis. On je po-kazao da je ISI lista, usled mehanikog brojanja citata, deo prevarantskog lan-ca sticanja naunih zvanja na osnovu kvantitativnih pokazatelja kojma je arbi-trarno pridata vrednost. Naime, nauna zvanja u Srbiji se stiu objavljivanjem lanaka u asopisma sa ISI liste koji nose dva puta ili tri puta vie bodova od domaih asopisa, a u nekim sluajevima su obavezni uslov za sticanje zvanja koje se ne moe stei bez objavljivanja na istoj. Ovaj sluaj pokazuje svu be-smislenost takvog principa evaluacije i regulativom propisanog postupka koji omoguava da se zvanja i bodovi stiu akademski nelegitimnim radnjama po-jedinih asopisa uz sadejstvo tvoraca, vlasnika i lokalnih tumaa ISI liste.

Izbijanje afere uslovilo je jo nekoliko epizoda. Naime, autori iz Srbije koji su objavljivali u "Metalurgia International" su se raspitivali u servisu Narodne biblioteke Srbije KoBSON-u da li je mogue da se ti lanci povuku i da se briu iz njihovih bibliografija. Odgovarajui na zahteve da se iz KoBSON-ovog servisa "Nai u WOS-u" izbriu ti radovi KoBSON je obavestio da bri-sanje nije mogue jer je "objavljivanje u naunim asopsima konani doga-


, . . . 8. . 4 (2013)

909

aj".13 Intervencija Tomson-Rojtersa takoe nije mogua i nikakvo skidanje sa ISI liste ne moe promeniti poloaj asopisa "Metalurgia Interenational" na ISI listi za period 2009-2012. godine, kada je asopis imao impakt faktor, jer je impakt faktor za pojedinu godinu takoe konani dogaaj.

Iako ne jedina mogua, ali jedina ispravna reakcija bila bi brisanje celo-kupne ISI liste i povezanih proizvoda iz svih dokumenata kojima se vri vred-novanje naunog rada u Srbiji i, nasuprot tome, ugledanje na evropske princi-pe evaluacije u humanistikim naukama. Naime, krovna evropska nauna in-stitucija, European Sciense Foundation, za humanistike nauke je napravila li-stu na kojoj prevarantskim asopisima mesta nema (na njoj se uredno nalaze oni asopisi, obuhvaeni ISI listom, koji imaju priznatu stvarnu a ne citatnu vrednost u svojoj disciplini). Oni jednostavno na njoj ne mogu da se nau zato to se ne kreira putem prebrojavanja citata ve kompetentnom, javnom odlu-kom ekspertskih timova, tzv. panela za pojedine naune oblasti (meunarodni analogon naim matinim odborima). Izabrani eksperti, kao recenzenti po po-zivu, svojim imenom, naunim delom, autoritetom i moralnim garantijama obezbeuju da se na toj listi, koju razliiti lanovi panela auriraju svakih ne-koliko godina, nalaze samo oni asopisi koji svojim sadrajem to zavreuju.14 S druge strane, dokle god se to radi prebrojavanjem citata i to prebrojavanje citata se naplauje, dotle postoji potencijalni izvor naunih obmana, koje po-vremeno, budui pogreno interpretirane, slue za podsmeh itavoj srpskoj nauci. Jo jednostavnije formulisano metod prihvaen u Srbiji ne samo da je nasilan (nametanje standarda jednog naunog polja svim ostalima) ve je i po-tencijalno kriminogen. Naizgled paradoksalno, mada je u pitanju stabilna odli-ka voluntaristiki sprovedenih reformi "lek" za korupciju, nepotizam i "na-uni kriminal" je kontraindikovan, poput pogreno prepisanog leka.

Ogranienje publikovanja u toku jednog godita asopisa i

druga zdravorazumska ograniavanja

U oficijelnim i neoficijelnim raspravama o vrednovanju naunog rada ko-je, pak, direktno, zahvaljujui pozitivnim propisima, mogu uticati na karijere i ivote naunih radnika u institutima i na univerzitetima, javlja se pitanje broja lanaka koje jedan naunik moe da objavi u pojedinom asopisu, u odree-nom vremenskom periodu, praeno zahtevima da u jednom asopisu ne moe frekventno objavljivati.

Poniavajui normativni okvir u kome je unitena i dezavuisana knjiga, osnovni proizvod i forma komunikacije rezultata istraivanja u drutveno-hu-

13 http://www.kobson.nb.rs/kobson.82.html 14 Svi podaci o ERIH listi se mogu nai na sajtu European Sceince Foundation

(www.esf.org)



910

manistikim naukama, naterao je naunike iz drutveno-humanistikih disci-plina da preteno piu manje forme, lanke, i da ih objavljuju u asopisima. U takvom normativnom okruenju javila se i pomenuta rasprava o broju lanaka koje jedan naunik moe/sme da objavi u jednom asopisu. Neki asopisi15 su u svoju ureivaku politiku ugradili pravilo da se u toku jedne godine jednom autoru moe objaviti samo jedan tekst. Takav stav se zastupa i u pojedinim in-stitucionalnim okvirima evaluacije naunog rada istraivaa i univerzitetskih nastavnika. U tim pokuajima proizvoljno se ograniava broj radova objavlje-nih u jednom asopisu, a ideja se materijalizuje u ureivakim politikama, dok je u postupcima evaluacije rezultata naunog rada pojedinca zastupan stav da najvie jedna polovina radova moe biti objavljena u jednom asopisu. Ali kada analiziramo ovu, zdravorazumski posmatrano, "ispravnu" odredbu koja bi u normalnim okolnostima trebalo da "sprei nepotizam", ispostavlja se da je ona ponovo u neskladu s brojnim strukturnim ogranienjima, postavljenim pre svega pred takozvane "male discipline" ili specijalne oblasti u okviru irih disciplina.

Naime, takvom stavu se mogu izneti dve osnovne zamerke: tehnika i eti-ka. Tehnika zamerka se odnosi na realnost u malim naunim zajednicama i malim institucionalnim okvirima, to karakterie nauku u Srbiji, gde je broj publikacija koje objavljuju naune priloge iz pojedinih humanistikih discipli-na mali i svodi se na jedan, dva ili najvie tri asopisa. Praktino je nemogue u pojedinim disciplinama na silu traiti od autora da radove predaje za tampu u vei broj asopisa! Etika zamerka polazi od implicitnih stavova koji vode ovakvom zahtevu. Naime, taj zahtev je naroito potenciran kada se radi o a-sopisima koje izdaju naunoistraivake organizacije (instituti i fakulteti) jer se, navodno, u njima lake objavljuju radovi istraivaa koji su zaposleni u tim institutima i na tim fakultetima. Ova zamerka polazi od nedokazane sum-nje da su urednici i lanovi redakcije nepoteni, te da prilikom objavljivanja radova sprovode nepotizam, ne neguju konkurenciju, pa ak i da vre falsifi-kate. Naime, u asopisima sa slepom recenzijom bi bilo kakvo privilegovanje zaposlenih u toj organizaciji znailo da se recenzije krivotvore, da je postupak prekren i da su izigrana osnovna pravila koja je sama redakcija postavila. Ta-ko krupne optube, da bi bile uopte ozbiljno razmotrene, morale bi da budu potkrepljene dokazima, a podleu i krivinom zakoniku.

Stav o inherentnoj korumpiranosti i prirodnom nepotizmu unutar instituci-ja doveden je do krajnjih razmera u sumnjiavosti prema injenici da lanovi redakcije i urednici mogu da objave radove u asopisima u ijem ureivanju uestvuju. Iako, s preovlaujue vulgarno-demagoke take gledita, ovaj stav

15 Osnovna namera ovog teksta je da ukae na postojanje, uzroke i posledice poje-dinih pojava, a ne da kritikuje pojedinane ureivake politike konkretnih asopisa i stoga se nee navesti o kojim asopisima je re.


, . . . 8. . 4 (2013)

911

deluje plauzibilno, u etikom smislu je takoe problematian, budui da pola-zi od pretpostavke da su istraivai i naunici spremni da obmanjuju i varaju recimo da objave sebi i svojim kolegama, u svojstvu urednika ili lanova re-dakcije, nedovoljno kvalitetne radove ili da ne objave radove nekog drugog autora kako bi svom radu dali prednost.16 Ipak, takva optuba bi imala smisla iskljuivo kada bi u drutveno-humanistikim asopisima koji izlaze na srp-skom jeziku vailo pravilo koje vai pri ureivanju onih svetskih asopisa koji vlasnicima donose najvii prihod, a to je pravilo da treba objaviti to manji broj lanaka kako bi impakt faktor bio to vii, a otra konkurencija povisila kvalitet objavljenih radova. U stvarnosti je upravo suprotno analiza redov-nosti izlaenja, obima svezaka i raznovrsnosti tematike u domaim drutveno-humanistikim asopisima pokazuje da oni, u skladu s dobrim akademskim tradicijama, objavljuju sve to se kvalifikuje tj. proe recenziju upravo zato to urednitva nisu pod scijentometrijskim pritiskom izraunavanja impakt faktora. Urednicima nije stalo da nasilnim restrikcijama poveaju impakt fak-tor putem neobjavljivanja lanka upravo zato to su moralni. Oni karijere ko-lega, iji radovi prou recenziju ali ne "upadnu" u kvotu radova propisanu od-lukom vlasnika, ne rtvuju statusu asopisa ili svom linom imidu "strogog" urednika. Na taj nain, oni pokazuju da su im ljudi vaniji od brojeva a insti-tucije Republike Srbije od privatnih kompanija.17

Jedan od dva kljuna razloga koji asopis u scijentometrijskoj realnosti ini "uspenim" zapravo je praksa neobjavljivanja radova jer impakt faktor predsta-vlja kolinik citata i broja objavljenih radova, u odreenom vremenskom perio-du, pa samim tim manji broj objavljenih radova u odnosu na broj citatata donosi vei kolinik. To je jo jedan, verovatno i krucijalni, dokaz da je upravo upotre-ba scijentometrijskih proizvoda za odreivanje kvaliteta rezultata rada nauni-ka, ili kvaliteta studijskog programa doktorskih studija (ija primena moe da dovede bukvalno do gaenja itavih naunih disciplina i pod-disciplina) ne-

16 Lino raspolaemo primerom procedure rada redakcije koja je objektivizovala proces ureivanja i objavljivanja do te mere da sami autori i recenzenti to smatraju isuvie detaljnim. Svaki rad u predrecenzijskom postupku ocenjuju urednik ili njegov zamenik uz jo jednog lana redakcije koji moe biti "deuran" za taj broj ili svesku. Ukoliko stigne rad nekog od urednika, dva lana redakcije obavljaju posao depersona-lizacije teksta i tekst, u kome se ni na koji nain ne prepoznaje autor, alju na slepu re-cenziju. Neki primeri pokazuju da ovako precizirana procedura predstavlja branu od neosnovanih napada i projektovanja sopstvenih (ne)moralnih naela ili u boljem slu-aju, od napada zasnovanih na neznanju tj. nepoznavanja nacionalne istorije nauka, naunih institucija i naune produkcije u njima, koja govori puno o kritizerima a o na-cionalnoj humanistici gotovo nita.

17 O napretku antropologije u Srbiji svedoi daleko vee pokrivanje raznih subdi-sciplinarnih podruja i poveanje rezultata istraivanja, to je omogueno poveanjem broja asopisa i broja svezaka unutar jedne kalendarske godine (Kovaevi 2011).



912

moralna i prezira dostojna. Ispostavlja se da tobonja etika ogranienja slue, sasvim suprotno, opravdavanju prakse namernog neobjavljivanja lanaka zarad odravanja statusa impakt faktora i prateih povoljnosti.

Drutvo koje vodi rauna o sebi ne sme da dozvoli da drutveno-humanisti-ke radove prepusti tolikom stepenu voluntarizma i interesima urednika, recenze-nata i vlasnika asopisa na drugim jezicima, u drugim drutvima, s drugim inte-resima i lojalnostima. Drutveno-humanstike nauke kao kulturnu batinu i jav-no dobro treba uvati u istom smislu u kom se, u skladu s meunarodnim kon-vencijama, uva predmet njihovog izuavanja. Imperativ da objavljuju rezultate naunog rada drutveno-humanistiki naunici treba da imaju nezavisno od tre-nutnih obiaja vrednovanja i finansiranja. Imperativ da omogue objavljivanje urednici drutveno-humanistikih asopisa treba da ouvaju uprkos pritisku re-gulative da slede scijentometrijsku praksu koja favorizuje ono to je vlasniku i izdavau najjeftinije odbijanje radova zarad "podizanja konkurencije". Mit o "konkurenciji koja podie kvalitet", u kontekstu u kojem nekoliko hiljada istra-ivaa obrauje nekoliko stotina tema u nekoliko desetina institucija putem isto toliko teorijsko-metodolokih pristupa, pa jo i za raznolike nacionalne i regio-nalne publike, ne zavreuje ni drugi pasus analize.

Komercijalni asopisi vs Open Access

Pojava i odnos komercijalnih asopisa i asopisa koji su u reimu Open

Access18 saeto je opisan u tekstu Stele Filipi-Matutinovi "Autorska prava i otvorena nauka":

"Veinu najuticajnijih asopisa, koji naunicima donose najvie bodova objavljuje nekoliko komercijalnih izdavaa (Elsevier, Springer, Wiley-Blac-kwell, Taylor and Francis ...), i na njima enormno zarauju, diui cene svake godine. Poto praktino dre monopol na "kvalitetnu" nauku, umesto servisa za irenje rezultata istraivanja, postali su konica jer su zbog cene nedostupni mnogima. Apsurdna situacija, u kojoj na rezultatima rada naunika koji su is-traivanja vrili koristei drutvene fondove zarauju komercijalni izdavai, dovela je do stvaranja Pokreta za otvoreni pristup. Podsticaj Pokretu dali su i: pojava Interneta koji omoguava brz protok informacija i porast cena i sma-njenje budeta svetskih biblioteka.

Otvoreni pristup naunoj literaturi ostvaruje se u dva glavna, meusobno komplementarna oblika:

1. samoarhiviranjem i izgradnjom mree institucionalnih ili disciplinarnih repozitorija, kojima se poveava dostupnost i vidljivost naune produkcije od-reene institucije, ili odreene naune discipline, pri emu je rad mogue une-

18 O slobodi znjanja i njenom komercijalnom uskraivanju vidi tekst Ljiljane Ga-vrilovi (Gavrilovi 2013).


, . . . 8. . 4 (2013)

913

ti pre recenziranja (preprint), ili ve recenziran i negde objavljen (postprint); (GREEN)

2. objavljivanjem radova u asopisima koji su u otvorenom pristupu, u pot-punosti ili delimino - tzv. hibridni asopisi (GOLD)."19

Ekspanzija otvorenog pristupa, koji je primeren najosnovnijim naelima nauke, ugrozila je pomenute profite i monopole koji su izvrgli nauku u suprot-nost i smetnju njenoj bazinoj svrsi. Ugroeni monopoli, kroz svoje trabante, organizovali su masivan napad na asopise otvorenog pristupa. asopis Scien-ce, ija je "vodea uloga" u svetu prirodnih nauka bazirana na kompromitova-nom impakt faktoru, objavio je tekst o slinom podmetanju koje je izvedeno rumunskom asopisu "Metalurgia International", samo je meta ovoga puta bi-la daleko vea: 304 asopisa koji postoje u sistemu Open Access. Svim tim asopisima je ponuen tekst izmiljenog autora iz izmiljenog instituta koji bi prema reima autora, Dona Bohenona (novinar u poseti univerzitetu), bio od-bijan ukoliko recenzent ima makar srednjokolsko znanje iz hemije. 20 I pored toga, tekst je u periodu od oko 6 meseci prihvatilo za tampu 157 asopisa a odbilo 98, dok je jedan broj asopisa, na naknadni upit, odgovorilo da je re-cenzentski postupak jo u toku. Ovaj eksperimant, podran i objavljen u aso-pisu Science21 obuhvatio je i asopise koje izdaju "Veliki izdavai" i stoga se moe zakljuiti da ovaj eksperiment nije nastao iz njihovog nastojanja da pro-dube svoj monopol.

Naime, napad na Open Access asopise kree iz drugog kartela, kartela ba-za asopisa koje svoje usluge naplauju naunim institutima i univerzitetima. Te baze su dobro poznate svim korisnicima koji preko njih dolaze do relevant-nih naunih asopisa. Ve prve reakcije na ovaj eksperiment su ukazale da je uraen protiv pravila eksperimentisanja koja su poznata na srednjokolskom nivou. Naime, da bi se pokazala razlika bilo je nuno isti tekst ponuditi i aso-pisima koji nisu na reimu Open Access ve se mogu koristiti samo preko ko-mercijalnih baza asopisa. Ova zamerka Pitera ubera (Harvard Office for Scholarly Communication)22 vrlo jasno pokazuje da utvrena injenica da je

19 S. Filipi-Matutinovi, Autorska prava i otvoreni pristup, Izlaganje na skupu povo-dom obeleavanja Meunarodne nedelje otvorenog pristupa odranom 25. 10. 2013. u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Markovi". Dostupno na: http://www.itn. sanu.ac.rs/sekcija/images/autorska%20prava%20i%20otvorena%20nauka.pdf

20 J. Bohannon, Whos afraid of Peer Review?, Science, Vol. 342 no. 6154 pp. 60-65.

21 Prema sajtu Univerziteta Harvard Bohenon je novinar u poseti univerzitetu koji e se tokom te posete baviti odreenom problematikom iz etike i zdravlja. "Dr. Bo-hannon is a journalist investigating the ethical aspects of science and public health po-licy." Dostupno na: http://peh.harvard.edu/people/bohannon.html.

22 P. Suber, New "sting" of weak open-access journals. Dostupno na: https://plus. google.com/+PeterSuber/posts/CRHeCAtQqGq



914

157 asopisa prihvatilo besmisleni tekst za obajvljivanje nita ne govori o to-me da je uzrok tome to to su ti asopisi u Open Access reimu. Stoga je za-kljuak ovog eksperimenta daleko ui nego to se elelo postii podmetanjem koje je prisutno i u naslovu i u celom Bohenonovom tekstu usmerenom na Open Access. asopisi koji su u reimu Open Access omoguuju najiroj na-unoj zajednici da ih koriste, a na svakom pojedinanom asopisu jeste da obezbedi kvalitet isto kao to je na svakom itaocu da tekst uporedi sa sop-stvenim znanjem.

Jo jednostavnije svojstvo besplatnosti nije ni u kakvoj vezi s kvalitetom radova. Da li je preuzimanje tih asopisa besplatno u bilo kojoj verziji reima Open Access ili se itanje skupo plaa nije od znaaja jednako kao to nije od znaaja da li asopis izdaje neki "renomirani" izdava. Nijedan asopis, bilo da se nalazi na kvantofrenim listama poput ISI, bilo da je pod okriljem velikih izdavaa ili u reimu Open Ascess ne moe biti garant kvaliteta tekstova koji su u njemu objavljeni ukoliko ne sprovodi korektan i kvalitetan ureivako-re-cenzentski postupak. Znatnu garanciju kvaliteta pojedinog asopisa daje tek verifikacija ekspertskom analizom koju sprovode za to odabrani odbori, komi-teti i sl. koje biraju NEPROFITNE nacionalne i internacionalne organizacije koje vode nauku u pojedinim zemljama ili zajednicama drava, lojalne razno-vrsnim zakonima i varijabilnim moralnim naelima.

Pouka prolosti: "Socioloki godinjak" Emila Dirkema i

"Neos Hellenomnemon" Spiridona Lambrosa

Emil Dirkem (1858-1917), jedan od nekolicine autora-zasnivaa drutve-no-humanistikih nauka, posebno sociologije i antropologije, nikada ne bi plasirao svoje pionirske ideje, niti bi njegov teorijsko-metodoloki aparat, re-levantan i danas, ugledao svetlost dana da su u Francuskoj njegovog doba na snazi bili kriterijumi vrednovanja kojima se danas mere srpski drutveno-hu-manistiki naunici. Naime, Dirkem je mnoge od svojih najuticajnijih rezulta-ta i ideja objavio u: a) jednom asopisu, b) koji je sam ureivao, c) objavljuju-i ga "neredovno". Bio je to asopis Socioloki godinjak (L'Anne Sociologi-que, osnovan 1898, izlazio do 1925, zatim 1934-1942 pod nazivom L'Annales Sociologiques, pa ponovo pod originalnim nazivom od Drugog svetskog rata). injenica da je sam ureivao asopis u kojem je objavljivao rauna mu se u istorijama sociologije i antropologije kao podvig a ne kao akademska podvala. Nita od navedenog ni u kom smislu nije diskvalifikovalo njegove ideje koje nalaze trajno mesto u istoriji socijalnih teorija, metodologiji drutvenih istrai-vanja ili optoj sociolokoj i antropolokoj teoriji.23

23 Uporedan primer je jo interesantniji: i danas se citiraju radovi iz vizantolokog asopisa koji je izlazio u Grkoj izmeu dva svetska rata i u kome su svi tekstovi,


, . . . 8. . 4 (2013)

915

Spiridon Lambros, grki vizantolog (1851-1919) izdavao je asopis "Neos Hellenomnemon" u kome je objavljivao lanke, rasprave, znaajne i do tada neobjavljene izvore za istoriju Vizantije, kritike, prikaze, hronike i to sve je pisao samo on. asopis je izlazio 14 godina (1904-1917). Ni tadanja vizanto-logija a ni dananja, u kojoj se koriste prilozi iz tog asopisa, nemaju primed-bu na to to je Lambros sam popunjavao sve stranice ovog asopisa.24

Pouka naih vremena: sluaj asopisa "Antropologija"

Ogoljenu transformaciju nadzora u cenzuru, proklamovani scijentometrij-

ski "napredak" u vrednovanju srpske nauke, i njemu svojstveni mehanizmi, pokazao se u sluaju u kojem se grupa autora iz Etnoloko-antropolokog drutva Srbije usudila da odri panel na jednom naunom skupu i posveti ga posledicama prihvatanja citatometrijske evaluacije naunog rada. Pomenuti autori su objavili kritiku takvog naina vrednovanja naunih rezultata u Repu-blici Srbiji, i to prvo u asopisu "Antropologija" Instituta za etnologiju i antro-pologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu, a zatim ponovo u iz-danju samog Drutva, koje je organizovalo skup, u zborniku radova sa skupa objavljenom u asopisu "Etnoloko-antropoloke sveske". Oba ova asopisa se ne nalaze na SCI indeksu i ne obrauju se u Bibliometrijskom izvetaju o asopisima preduzea CEON, ali je "Antropologija" skinuta po obavljivanju tih tekstova, a "Etnoloko-antropoloke sveske" nisu ni uvrtene, iako ih Mi-nistarstvo nauke redovno vrednuje kao asopis nacionalnog znaaja. Posebno treba skrenuti panju na izostavljanje iz SCI indeksa celog godita asopisa "Glasnik Etnografskog muzeja", koji je inae u pomenutom indeksu prikazan sa punim tekstom svih lanaka, a zbog jednog teksta u kome se kritikuje cita-tometrija iskljuen je ceo broj sa desetinom lanaka koji sa tim tekstom nema-ju tematsku povezanost.25

Ignorisanjem ovde iznete kontraevidencije, kao i mnogih drugih primera za iju ni eksplikaciju, a kamoli analizu, forma lanka ne predstavlja adekva-tan okvir, izvrena je viestepena redukcija koju analiziramo u sledeem po-glavlju.

ukljuujui osvrte, prikaze, kritike, vee i manje lanke i studije bili tekstovi grkog vizantologa, vlasnika i izdavaa tog asopisa. Te injenice nisu nimalo umanjile vred-nost tih radova u istoriji grke vizantologije tog perioda. 24 Podatke o Spridonu Lambrosu dao nam je prof. dr Radivoj Radi, ef katedre za Istoriju Vizantije na Odeljenju za istoriju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beo-gradu, na emu mu se zahvaljujemo. 25 Sluaj asopisa Antropologija koji je, protivno stavu Ministarstva, iskljuen iz Bibliometrijskog izvetaja o asopisima, posebno je obraen u tekstu koji je u tampi u asopisu Etnoloko-antropoloka sveske.



916

Redukcija

Redukcionizam u nauci je iroko debatovana tema koja stabilno, u duem periodu, predstavlja zajedniko polje interesovanja istorije nauke, filozofije na-uke, sociologije nauke, antropologije nauke i razliitih interdisciplinarnih istra-ivakih polja, poput studija nauke i tehnologije. U nastojanju da meusobno svedu sve pojave interesantne nauci, od ponaanja drutvenih grupa do estica u mikrosvetu, redukcionisti su se poduhvatili toga da ponaanje drutvenih grupa svedu na ponaanje pojedinaca kao vieelijskih organizama, ponaanje viee-lijskih organizama na ponaanje jednoelijskih organizana, a zatim da zakonito-sti u osnovi ponaanja ovih redukuju, preko elija i molekula, na atome i ele-mentarne estice. Ono to je ovde relevantnije od nesvodivosti drutvenih grupa na elementarne estice, koje je i samo interesantno u drugim kontekstima, jeste to to se u redukcionizmu nastoji na svoenju zakonitosti koje reguliu ponaa-nje svakog nieg ovde pomenutog nivoa u hijerarhijskoj klasifikaciji objekata na zakonitosti nadreenog reda. Time redukcionisti svode ne samo fenomene razliitog reda na zakonitosti koje navodno stoje u osnovi njihovog "ponaa-nja", nego i nauke koje su u intelektualnoj podeli rada "zaduene" za prouava-nje tih fenomena po modelu redukcije samih fenomena, vrei redukciju unutar redukcije i svodei nauke na same fenomene koje te nauke prouavaju. Tako bi drutvene nauke bile svodive na biologiju, biologija na hemiju i fiziku hemiju, a ove na fiziku zato to su, navodno, javni simboli svodivi na individulne, indi-vidualno ponaanje oveka kao vieelijskog sistema na jednoelijske itd. sve do elementarnih estica. Ostalo je bilo jo samo da se "zakljui" da istraivai jezika, kulture, istorije i identiteta treba da komuniciraju isto kao istraivai ele-mentarnih estica, i da ova homogena administrativna redukcija dobije epilog u nizu zakonskih i podzakonskih reenja koja arbitrarno favorizuju jedan mogui pogled na nauku, meu mnogima.26

26 U ovom kontekstu, meu brojnim tipovima redukcionizma, relevantan je onaj koji sve nauke nastoji da svede na fiziku ili na nauke o prirodi u irem smislu, ignori-ui ontoloke, epistemoloke i etike razloge za nesvodivost individualnih i kulturnih drutvenih fenomena, kao i metodologije, politike i etike njihovog istraivanja (po-znat pod nazivom fizikalizam). Posebno ne uzimajui u obzir varijabilnost znaenja kao prepreku interteorijskoj redukciji, redukcionisti su nastojali, a nastoje jo uvek, da svedu sve nauke na skup osnovnih fizikalnih principa, nikada ne reivi brojne proble-me, od kojih je s evaluacijom nauke putem pridavanja "vrednosti" odreenim katego-rijama naunih proizvoda, tesno povezan problem nesvodivosti metateorijskih katego-rija opisa i interpretacije pojedinih nauka na one matematike, koriene u fizici. O redukcionizmu u ovde relevantnom fizikalistikom kontekstu v. Sesardi (1984); Du-pr (1998, 2000) za sistematizaciju i kritiku redukcionistike argumentacije u filozofi-ji nauke; Collins (2000) za pogled na redukcionizam iz istorijske sociologije nauke; Rabinow (1996) za kritiku redukcionizma iz perspektive antropologije nauke.


, . . . 8. . 4 (2013)

917

Redukcionizam nije osvedoeno opasan samo po nauku, ve i po politiku, dakle direktno opasan po drutvo kada je ivot u njemu regulisan dinamikom demokratije (a posebno onda kada je ona ugraena u prividno politiki neza-interesovan administrativni aparat). Ali, osim to je neozbiljno na nivou sim-patinih tinejderskih matarija o "teoriji svega", redukcionistiko nastojanje, kada je podrano administrativnim nasiljem, moe da izazove i veoma ozbilj-ne posledice po nauku, naune institucije, same istraivae i ulogu nauke u drutvu. Srpski primer samo je jedan od mnogih, mada posebno osetljiv, ima-jui u vidu posledice koje ukidanje drutveno-humanistikih nauka, putem svoenja teorijsko-metodolokih razlika, institucionalne organizacije, obiaja komunikacije naunih rezultata i drutvene uloge razliitih disciplina, iskljui-vo na komunikaciju naunih rezultata laboratorijskih istraivanja, izaziva u drutvu koje se jo uvek nije oporavilo od totalitarizma, rata i neuspene eko-nomske i politike tranzicije.

U ovde relevantnom administrativnom kontekstu, neosetljivom na razlike meu naunim poljima ne samo na teorijsko-metodolokom ve i na planu re-gulative, vrednovanja i finansiranja naunoistraivakih projekata, institucija i istraivaa, ono to tokom dva veka razvoja institucionalizacije nauke nije us-pelo Pokretu za unifikaciju nauke niti redukcionisikim fundamentalistima meu filozofima prirodnih nauka, uspelo je Pravilnikom.

Redukcija, kakvu su nosioci ovde analizirane kontraindikovane reforme u oblasti nauke i visokog obrazovanja dosledno sprovodili godinama, relativno je sloena i sastoji se iz vie koraka. U prvom koraku, globalno je redukovano na univerzalno neporeciva tvrdnja da je jedan jezik (akademski engleski) postao dominantan jezik komunikacije meu naunicima iz razliitih nacija, u situacijama kada o rezultatima svojih istraivanja komuniciraju meusobno a ne s pripadnicima sopstvenih drutava, posluila je kao "oigledan" razlog za neutemeljeni skok u zakljuivanju prema kojem ono to je trenutno global-no dominantan vid meusobne komunikacije naunika mora biti i univerzalan vid komunikacije naunih rezultata. U ovom konkretnom sluaju, entimem sa-dri skrivenu pretpostavku prema kojoj je nauka isto to i komunikacija u nau-ci (to je jo jedna redukcija, skrivena unutar redukcije), a ne veoma sloen drutveni fenomen u kojem komunikacija meu naunicima predstavlja samo jedan tip komunikacije povezan s naukom, uz sva druga brojna svojstva nauke koju scijentometrijski tip evaluacije komunikacije meu naunicima ne prepo-znaje. Ovaj proceduralno-medijski pogled na nauku, koji komunikaciju rezul-tata naunih istraivanja svodi na razmenu vesti i novosti, ne moe da zameni, uprkos propisima, poznavanje istorije naunih institucija, teorijsko-metodo-lokih tradicija, sloenih funkcija nauke u drutvu i kulturnih konteksta nauke. Da paradoks bude vei, autori i sprovoditelji propisa nisu konzistentni sop-stvenoj redukciji nauke na naunu komunikaciju. Da jesu, knjiga, kao osnovni vid komunikacije rezultata istraivanja u drutveno-humanistikim naukama,



918

bila bi u drutveno-humanistikim naukama vrednovana koliko i lanak u "vodeem meunarodnom asopisu".

U drugom koraku, univerzalno je redukovano na opte. Autori i sprovodi-telji ovog propisa kao da perpetuiraju poodavno dekonstruisani mit o globali-zaciji kao kulturnoj, tehnolokoj i naunoj unifikaciji koja je neminovna. Na-suprot tome, brojna antropoloka i socioloka istraivanja pokazuju da je glo-balizacija posluila kao agens osveavanja, obnove i uvrivanja identiteta, najee kroz otpor izazvan strahom od kulturne unifikacije. Imajui negativ-ne posledice dinamike otpora na umu, Evropska unija i Savet Evrope su i raz-vili politike koje imaju za cilj da ouvaju otklanjanje strahova od gubljenje identiteta i ukljuivanje njihovih nosilaca u evropske i globalne procese.27

U treem koraku opte je redukovano na fundamentalno. Ovo je posebno opasan korak u redukcionom sledu i u direktnom je neskladu, na nivou koji podsea na etnocid odnosno kulturni genocid, s ratifikovanim meunarodnim konvencijama, ustavom, zakonima i politikama zatite kulturne batine, ljud-skih i manjinskih prava. Tvrditi da je samo ono to je uopte vredno statusa "fundamentalnog", dakle vrednog i dostojnog uvanja, a posebno vrednog na-unog statusa, ne samo da je nezakonito ve je i duboko nemoralno. Ova tvrd-nja, skrivena u redukciji, negira pravo na razliitost onih pojedinaca i popula-cija koji ne dele trenutno globalno dominantne kulturne vrednosti, redukovane na opte pa na fundamentalne.

U atmosferi stvorenoj prethodnom trostepenom redukcijom univerzalnog, preko opteg, na fundamentalno, ostalo je da se sprovede etvrti korak, koji je delovao gotovo "prirodno" ono o emu se ne diskutuje, o emu se ne pie i ne objavljuje na globalno dominantnom jeziku meusobne komunikacije pri-rodnih naunika, koji dakle nije univerzalan pa samim tim ni opti, ne moe biti fundamentalno; samim tim nije ni nauka. Ono to je objavljeno na srp-skom (ili na jezicima nacionalnih manjina) ne moe, prema ovoj redukciji, uopte ni biti prepoznato, evaluirano niti na bilo koji nain materijalno i finan-sijski podrano, a kamoli ouvano u skladu sa postojeom regulativom.

Peti i zavrni korak redukcije bio je jednostavan i lak, i "normalno" je sledio prethodno iznetu redukcionistiku logiku: poto je i sam univerzitet, u paralelnom reduktivnom procesu,28 redukovan na iskljuivo istraivaku instituciju, uz zane-

27 O evrointegracijama kao prilici za ouvanje a ne gubljenje identiteta v. Milen-

kovi (2013). O globalizaciji kao agensu poveanja kulturne raznovrsnosti ovean-stva, suprotno antiglobalistikim/nacionalistikim mitovima v. Milenkovi (u tampi).

28 Dugotrajno bildovanje medijske slike o "loem kvalitetu" srpske nauke i nauni-ka, posebno kada je re o dravnim univerzitetima i institutima, kao i njemu dihotom-no suprotstavljeno insistiranje na uspenom plasmanu Univerziteta u Beogradu na tzv. angajskoj listi (ARWU), deo su istog trenda prebacivanje arbitrae o naunim pita-njima, koja zahtevaju visok nivo kompetencije, u medijsku arenu, od ije se nekontro-


, . . . 8. . 4 (2013)

919

marivanje injenice da predstavlja fundamentalnu instituciju obrazovanja i kultu-re jednog demokratskog drutva29 (posebno u sluaju nacionalnih univerziteta po-put Univerziteta u Beogradu, i njegove grupacije drutveno-humanistikih fakul-teta koji su: a) stariji od drave i b) nosioci prosveivanja i kulturnog razvoja naci-je ve vek i po, autori knjiga, budui da u skladu s novim kriterijumima "nisu nau-nici", uopte ni ne mogu obrazovati budue naunike. Dok im se moe tolerisati da obuavaju studente prvog i drugog stepena (osnovnih i master studija), trei (doktorski) nivo mora biti rezervisan za "prave" naunike koji, po ugledu na ko-munikaciju u "pravim", laboratorijskim naukama objavljuju iskljuivo lanke.

U takvoj atmosferi nekritikog, naivnog, gotovo poetnikog redukcionizma, s plana nauke prelo se na plan naune politike odn. regulacije u oblasti "objek-tivnog" praenja i "nepristrasnog" vrednovanja rezultata naunoistraivakog rada. Skriven iza metafora objektivnosti i nepristrasnosti, redukcionizam je po-stepeno ugraen u sva akta relevantna za regulaciju domena nauke i visokog obrazovanja, skrivajui kontingentnost i partikularnost kriterijuma vrednovanja u laboratorijskim naukama koji su, budui veto zdravorazumski obrazloeni, ostali teko primetni, vremenom se uvreivi u administrativnoj inerciji. Ali, osim to je neakademsko, nestruno, zdravorazumsko, antinauno, protivno kulturnoj politici UNESKO, Evropske unije i Saveta Evrope30, ovo redukovanje lisane dinamike i povodljivosti strastima i dnevno-politikim interesima ozbiljne insti-tucije i fundamentalna drutvena pitanja s pravom tradicionalno klone. Jo uvek nije uraeno istraivanje o konstruisanju "(ne)kvaliteta" srpske nauke kao drutvenog pro-blema, ali se nadamo da e ga neko uskoro poduzeti.

29 Za najnoviju, aktuelnom stanju u akademskom svetu prilagoenu verziju argu-menta prema kojem demokratija ne moe ni da opstane bez humanistike v. Nusbaum (2012): "Trenutno se nalazimo usred jedne krize ogromnih razmera i globalnog zna-aja. Ne mislim na globalnu ekonomsku krizu koja je poela 2008. Barem su tada svi znali da je kriza nadomak, i mnogi svetski lideri su radili brzo i naporno da pronau reenja. Istina, vlade koje su u ovome omanule, trpele su ozbiljne posledice, a mnoge su bile i smenjene. Mislim na krizu koja prolazi uglavnom neprimeena, poput raka; krizu koja moe biti, na duge staze, mnogo tetnija za budunost demokratske autono-mije: svetsku krizu obrazovanja. Radikalne promene se dogaaju u onome emu de-mokratska drutva poduavaju svoje mlade, i ove promene nisu bile dobro promilje-ne. edne nacionalog profita, nacije i njihovi sistemi obrazovanja neobazrivo odbacu-ju vetine koje su neophodne da se demokratije odre u ivotu. Ako se ovaj trend na-stavi, nacije irom sveta e uskoro proizvoditi generacije korisnih maina, a ne kom-pletne graane koji misle svojom glavom, kritikuju tradiciju i razumeju znaaj tuih patnji i dostignua. Budunost demokratija je neizvesna."

30 "Insistiranje ministarstva nauke RS da se vie vrednuju radovi koji su objavljeni na engleskom jeziku, bar kada se radi o antropologiji i drugim humanistikim discipli-nama, dovodi te nauke u besmislenu situaciju da protivuree same sebi. Sve humani-stike discipline su, po pravilu, usmerene na drutvo u kome deluju na njegovo bolje razumevanje, a time i bolje funkcionisanje i/ili promenu. Samim tim su one usmerene



920

kriterijuma ima i jednu vanu posledicu zbog koje ako ne zbog svih prethodno navedenih mora biti zaustavljeno. Naime, ono je protivno fundamentalnom interesu graana Republike Srbije da zadre interpretativni suverenitet.

Zakljuak

Vaea administrativna praksa dosledno umanjuje interpretativni suvereni-tet naeg drutva, minimizujui potencijal drutveno-humanistikih nauka za njihov angaman i na planu fundamentalnih istraivanja i na planu kulturne kritike i drutvene reforme. Ve godinama, niz delova razliitih partijsko-inte-resnih administracija sistematski gasi drutveno-humanistiku produkciju na srpskom jeziku, predajui interpretativni suverenitet vlasnicima, urednicima, recenzentima i autorima iz iskljuivo inostranih asopisa ija politika moe slediti, ili eksplicitno sledi, van-naune interese drugih drutava, koji mogu biti u suprotnosti s interesima graana Republike Srbije.

Ne ulazei u eventualnu interesnu osnovu porekla ovako doslednog rada na eliminaciji interpretativnih kapaciteta srpske nauke nad sopstvenom prolou, identitetom, jezikom i kulturom, ovde izneta kratka analiza, prikladna formi lanka, pokazuje da e, ukoliko se s ukidanjem doktorskih studija nastavi, u sa-mo jednoj akademskoj generaciji srpsko stanovnitvo u potpunosti biti prepu-teno a) inostranim naunim i b) domaim nenaunim interpretacijama sopstve-nih kljunih resursa identiteta. Ukoliko, dakle, nije re o organizovanom etnoci-du ve o pukom neznanju, administrativnoj inerciji ili partikularnom finansij-skom interesu, na nama naunicima jeste da identifikujemo, razumemo, analizi-ramo i suzbijamo pomenuti trend, na svim niovima dravne uprave, u okviru univerzitetske autonomije i u iroj javnosti.

na domaa trita i ako se ta injenica zanemari, humanistike discipline u potpunosti gube smisao. Objavljivanje rezultata istraivanja humanistikih nauka na stranom jezi-ku, u zemlji u kojoj ogroman deo stanovnitva ima problem i sa poznavanjem sopstve-nog jezika, ini te rezultate apsolutno nedostupnim iroj javnosti i obesmiljava samo njihovo postojanje, jer njihovi rezultati nisu (ili bar ne bi smeli da budu) pisani samo za naune radnike iz iste i/ili srodnih disciplina. S druge strane, meunarodna zajednica ve vie od dve decenije insistira na ouvanju to veeg broja jezika (UNESCO Univer-sal Declaration on Cultural Diversity 2001, UNESCO Convention for the Safeguarding of Intangible Cultural Heritage 2003), ukljuujui rekonstrukciju i revitalizaciju jezika koji su do polovine 20. veka praktino nestali iz upotrebe, i uvoenje multijezinosti u sve oblasti ivota i rada (ukljuujui digitalne mree, baze podataka itd.). Odustajanje od objavljivanja rezultata istraivanja na sopstvenom jeziku, na kome insistira Ministar-stvo nauke RS (odnosno drava, iji je ono zastupnik), tako je u direktnoj suprotnosti sa savremenom svetskom kulturnom politikom, iz ega se mogu itati razlozi koji nemaju nikakve veze sa pospeivanjem kvaliteta naune produkcije" (Gavrilovi 2009, 53).


, . . . 8. . 4 (2013)

921

Dosadanje analize su uverljivo demonstrirale da je u procesu navodnih re-formi domena nauke i visokog obrazovanja u Republici Srbiji, potreba da se "uvede red", "otklone nepravilnosti", "prekine s nepotizmom" i "uvede meri-tokratija" pobrkana sa uspostavljanjem totalitarnih kontrolnih mehanizama (Kovaevi 2008, Milenkovi 2008, Gaanovi 2008, 2009, Ko-vaevi 2009). Ali, da apsurd bude dublji, to nije bilo dovoljno, ve je i sama forma u kojoj se rezultati istraivanja u drutveno-humanistikim naukama objavljuju izmenjena do neprepoznatljivosti.

Zato je ta promena forme bila neophodna? Upravo zato to je time ostva-rena sutina procesa nadziranja ukidanje interpretativnog suvereniteta. Zato to se u procesu objavljivanja knjiga zadrava intrerpretativni suverenitet vla-snika, urednika, recenzenata i autora, dok se objavljivanjem (iskljuivo) u a-sopisima inostranih vlasnika, urednika, recenzenata i autora taj suverenitet gu-bi u interesima i lojalnostima koji ne moraju, a esto i nisu, usklaeni s intere-sima graana Republike Srbije.

Prividno racionalni, zdravorazumski kriterijumi vrednovanja naunih re-zultata u Republici Srbiji voluntaristiki su i bez valjane argumentacije admi-nistrativno nametnuti, uprkos injenici da su zasnovani na logikim grekama, dubokom neznanju, pseudoreformistikim nekritikim zabludama a, mogue, i na partikularnim finansijskim interesima. Ono to najvie zabrinjava jeste to da se, u ime progresa, srpsko drutvo putem primene pojedinih kljunih ele-menata vaeih kriterijuma vraa u predmoderno stanje i preputa paranau-nim diskursima, ijim katastrofalnim posledicama po ekonomiju, drutvo i kulturu svedoimo makar od Drugog svetskog rata. To je najoiglednije na primeru reforme domena nauke i visokog obrazovanja, u kojem preti opasnost da veina drutveno-humanistikih nauka, a posebno nacionalno i regionalno specifinih pod-disciplina, ostane bez mogunosti reprodukcije i razvoja na-unog i nastavnog podmlatka.

Predstojee ukidanje doktorskih studija, koje se namerava sprovesti isklju-ivanjem autora knjiga osnovne forme komunikacije u nacionalnim nauka-ma iz reda nastavnika "kompetentnih" za izvoenje doktorskih studija, lia-va nae drutvo fundamentalnog resursa za autonomnu samorefleksiju. Ali ov-de analizirana redukcionistika primena laboratorijskih kriterijuma vrednova-nja nauke, predstavljenih kao da su univerzalni, nije pogubna samo po inter-pretativni suverenitet. Ona gasi zdravstveni i tehnoloki suverenitet naeg drutva, ostavljajui ga bez resursa za naunu refleksiju ne samo o sopstvenoj istoriji, identitetu, jeziku, umetnosti i kulturi ve i o javnom zdravlju, stanju ivotne sredine, stepenu tehnolokog napretka i drugim fundamentima moder-ne civilizacije. Time primena standarda koji su imali za cilj da unaprede dru-tvo, isto faktiki unazauje, gotovo neprimetno ga pretvarajui u neokoloni-jalnu pustaru kojom e ubrzo ponovo zavladati proroci.



922

* * * Jasno je da je u pitanju kolski primer kontraindikovanih reformi, inae ka-

rakteristinih za tranzicijske procese u Jugoistonoj Evropi. Na drutveno-hu-manistikim naunicima, ali i na strunjacima iz biomedicinskog i tehniko-tehnolokog polja, uz redukcije jo uvek poteenog polja umetnosti, jeste da demontiraju ovaj mehanizam i odbrane drutvo od takve sudbine. Ovaj teak zadatak, budui da se teku destrukcija interpretativnog suvereniteta bazira na retorici drutvenog progresa, zahteva integraciju ekspertskih znanja o nauci u drutvu. Zato se administraciji predlae da primeni istorijska, filozofska, pravno-nauna, politikoloka, socioloka, filoloka, etnoloko-antropoloka i srodna znanja o odnosu drave, nauke i drutva, i da u skladu s kulturnom po-litikom Evropske Unije i Saveta Evrope, ouva interpretativni suverenitet srp-ske nauke, nuno povezan s objavljivanjem rezultata naunog rada na jezici-ma razumljivim populaciji i samoj administraciji, posebno u formi knjige osnovnog "proizvoda" i tradicionalne forme komunikacije veine drutveno-humanistikih naunika.31

Imajui sve ovde izneto u vidu, pozivamo nadlene da uvae naune anali-ze koje pokazuju paranaunu osnovu vaeih kriterijuma vrednovanja naunih rezultata u Republici Srbiji i sprovedu regulativnu decentralizaciju domena nauke i visokog obrazovanja po naunim poljima, u skladu s najboljim evrop-skim praksama, a u odbranu interpretativnog suvereniteta graana Republike Srbije, ovekoveenu u pisanju naunih knjiga na srpskom jeziku i jezicima na-cionalnih manjina.

Literatura

Collins, Randall. 2000. The sociology of philosophies: A global theory of intellectual change. Cambridge, Ma: Harvard University Press.

Dupr, John. 2000. Reductionism. U. A Companion to the Philosophy of Science, W. H. Newton-Smith ed. 402-404. Malden, MA: Blackwell.

Dupr, John. 1998. Against Reductionist Explanations of Human Behaviour 1. Aris-totelian Society Supplementary Volume 72 (1): 153-171.

Gaanovi, Ivana. 2009. Antropoloke perspektive o/u kulturi revizije. Antropologija 8: 81-97.

31 Ve razmontirani konstrukt lanka kao najvieg dometa u drutveno-humani-

stikom naunom polju jednostavno treba ukloniti s vrednosnog pijedestala i u rele-vantnim propisima staviti ga na mesto koje zasluuje. lanak bi trebalo da bude "vrednovan" kao sedmina knjige, ako uzmemo da jedan tabak zaista ini jedan prose-an lanak, a da se izdanje ispod sto stranica ne moe smatrati niim do broure ili monografske studije (i same bitne forme komunikacije rezultata istraivanja, posebno u identitetskim naukama, koja ipak tradicionalno nema status knjige).


, . . . 8. . 4 (2013)

923

Gavrilovi, Ljiljana. 2009. Domaa antropologija na stranim jezicima ili: Dobrovoljna (auto)kolonizacija. Antropologija 8: 53-68.

Gavrilovi Ljiljana. 2013 . Znanje u enji za slobodom: ogranienja pristupa znanju i borba protiv njih u doba internet. Etnoantropoloki problemi 8 (2): 427-440.

Kovaevi, Ivan. 2008. Odnos drave prema humanistikim naukama u Srbiji poetkom XXI veka: Citatometrija kao pokuaj ubistva srpske antropologije Etnoantropoloki problemi 3 (2): 27-43.

, . 2009. " ", " " . 73 (73).

Kovaevi, Ivan. 2009. O urkama, piliima i citatnim indeksima. Antropologija 8: 9-31. Kovaevi, Ivan. 2011. Antropoloki asopisi u Srbiji (20002010). Antropologija 11

(2): 81-90. Milenkovi, Milo. 2009. O brojanju i merenju (drugih) ljudi (za novac) Moral-

ne/civilizacijske implikacije ukidanja drutveno-humanistikih nauka u Srbiji putem scijentometrijske pseudonauke Antropologija 8: 33-52.

Milenkovi, Milo. 2010. Ka politici srpske antropologije za XXi vek. Beograd: Ode-ljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu i Srpski genealoki centar.

Milenkovi, Milo. 2013. O ouvanju nacionalnog identiteta i kulturne batine u evropskim integracijama: osnovne zablude i znaajnije mogunosti. Etnoantro-poloki problemi 8 (2): 453-470.

Milenkovi, Milo. (u tampi) Antropologija multikulturalizma. Beograd. Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univeriteta u Beogradu i Srpski genealoki centar.

Nusbaum, Marta. 2012. Ne za profit: zato je demokratiji potrebna humanistika. Edicija re br. 75. Beograd: Fabrika knjiga.

Rabinow, Paul. 1996. Essays on the Anthropology of Reason. Princeton: Princeton University Press.

Robin, Ron. 2004. Scandals and Scoundrels: Seven Cases that Shook the Academy. Berkeley: University of California Press.

Sesardi, Neven. 1984. Fizikalizam. Beograd: Istraivako-izdavaki centar SSO Srbije iki, Bojan. 2009. Druga strana revizorske kulture. Studija primera odnosa obaveza i

optereenja univerzitetskih nastavnika. Antropologija 8: 99-120. Izvori

Bohannon, John. 2013. Who`s afraid of Peer Review? Science 342, 6154: 60-65. Filipi-Matutinovi, Stela. 2013. Autorska prava i otvoreni pristup. Izlaganje na skupu

povodom obeleavanja Meunarodne nedelje otvorenog pristupa odranom 25. 10. 2013. u Univerzitetskoj biblioteci "Svetozar Markovi" (http://www.itn.sanu.ac.rs/ sekcija/images/autorska%20prava%20i%20otvorena%20nauka.pdf)

Pravilnik o postupku i nainu, i kvantitativnom iskazivanju nauno istraivakih rezultata istraivaa ("Slubeni glasnik RS", br. 38/08)

Suber, Peter. 2013. New "sting" of weak open-access journals (https://plus.google.com /+PeterSuber/posts/CRHeCAtQqGq)



924

Zakon o naunoistraivakoj delatnosti ("Slubeni glasnik RS", br. 110/05, 50/06-ispravka)

Zakon o visokom obrazovanju ("Slubeni glasniku RS", br. 76/2005, 97/2008 i 93/2012)

('' '', 140/08 144/08)

Ivan Kovaevi

Milo Milenkovi Department of Ethnology and Anthropology

Faculty of Philosophy University of Belgrade

An Article Valued More Than a Book?!? On the Destruction of the Interpretat ive Sovereignty of

Serbian Society

The article analyzes the consequences of the reductionist application of criteria typical of the natural, mainly laboratory sciences, in the process of evaluation of the results of the work of researchers and institutions in all the other scientific disciplines, mainly in the field of social sciences and humani-ties, in the Republic of Serbia. As an example of this trend, the analysis fo-cuses on the absurd criteria, currently in effect, for the conducting of PhD studies in the field of social sciences and humanities, which exclude the scien-tific books written by lecturers and only value articles published in journals. After this, the ignorance, misapprehensions, logical fallacies and interests which might be behind these criteria are analyzed. Special attention in the analysis is given to the reduction of global to fundamental. It is concluded that the application of the criteria currently in effect leads to the loss of interpreta-tive sovereignty, which occurs when institutions, authors, referees and editors who are highly competent experts in regional and national issues are sacri-ficed in favor of foreign owners, institutions, authors, referees and editors that, by and large, possess less competence and expertise in regional and na-tional issues, and have non-scientific interests and loyalties which dont nec-essarily coincide with the interests of Serbian citizens. Finally, the conse-quences of the ongoing ethnocidal renunciation of scientific interpretative sovereignty are considered, especially the relinquishing of interpretations of history, identity and interconnected cultural issues and social problems to nonscientific discourses in Serbian society. Discourses which inevitably fill the empty room left in the public sphere by the ever-faster extinguishing of journals and publications in Serbian and the languages of ethnic minorities.


, . . . 8. . 4 (2013)

925

Key words: science policy, reductionism in science, evaluation in science, Republic of Serbia, interpretative sovereignty, academic ethnocide, repeal of books, PhD studies

Un art icle plus valable quun livre?!? Destruction de la souverainet interprtat ive de la socit serbe

Dans cet article sont analyses les consquences de lapplication rduc-

tionniste des critres propres aux sciences naturelles, notamment celles de laboratoire lors de lvaluation des rsultats des recherches scientifiques des chercheurs et des institutions dans dautres domaines scientifiques, notam-ment celui des sciences humaines et sociales en Serbie. Pour exemple de cette tendance dans lanalyse sont utiliss les critres en vigueur, absurdes, pour obtenir lhabilitation diriger les recherches dans le domaine des sciences humaines et sociales; ces critres excluent les ouvrages scientifiques des en-seignants alors que sont exclusivement valus les articles scientifiques. Puis sont analyss lignorance, les mprises, les erreurs de logique et les intrts qui peuvent tre lorigine de tels critres. La rduction du global au fonda-mental est particulirement tudie. Nous aboutissons la conclusion que lapplication des critres en vigueur mne la perte de souverainet interpr-tative, qui survient lorsque les institutions, les auteurs, les comits de lecture et les diteurs de haut niveau de comptence et dexpertise pour la problma-tique rgionale et nationale sont sacrifis au profit des propritaires, des insti-tutions, des auteurs, des comits de lecture et des diteurs gnralement dun niveau infrieur de comptence et dexpertise pour les questions rgionales et nationales, avec des intrts non-scientifiques et des loyauts qui pourraient tre en dsaccord avec les intrts des citoyens de Serbie. Enfin, sont analy-ses les consquences du renoncement ethnocide actuel la souverainet in-terprtative scientifique, et particulirement labandon de linterprtation de lhistoire, de lidentit et des questions culturelles et des problmes sociaux qui sy rattachent des discours non-scientifiques dans la socit serbe, qui invitablement remplissent lespace public, rest inoccup du fait de lextinction de plus en plus rapide des revues et des ditions en langue serbe et dans les langues des minorits ethniques.

Mots cls: politique scientifique, rductionnisme en science, valuation en

science, Rpublique de Serbie, souverainet interprtative, ethnocide acadmique, suppression des livres, tudes doctorales

Primljeno/ Received: 05.11.2013. Prihvaeno / Accepted for publication: 20.11.2013.

Članak vredniji od knjige?! razaranje interpretativnog...

Documents