centralna banka kao nosilac funkcije nadgledanja platnih sistema

7/25/2019 Centralna Banka Kao Nosilac Funkcije Nadgledanja Platnih Sistema

1/4

Platni sistem| Nadgledanje platnih sistema

Centralna banka kao nosilac funkcije nadgledanja platnih sistema

Platn i s i s temi , u naj i rem smis lu, predstav l ja ju s is teme za t ransfer novanih sredstava koj i o lakavaju c i rku lac i junovca . Sas to je se od raz li i t ih i ns ti t uc i j a, p rav il a i p rocedura funkc ioni sanja s i s t ema i p ravi l a i s t andarda zaproces i ranje t ransfera novanih sredstava in ic i ran ih raz l i i t im inst rument ima p laanja. Proces t ransfera u p latnimsiste mima ine prenos informacija instrukci je za transfer i poravnanje postupak konanog izvrenja transfera.

Kao osnovni deo f inansi jske infrastrukture, platni sistemi omoguavaju pravovremeno izvravanje novanih obavezakoje pro iz i laze i z ekonomsk ih akt ivnost i raz l i i t ih subjekata. Oni su pos lednj ih god ina dob i li na znaaju prvenstvenozbog porasta broja i v rednost i t ransakc i ja p laanja koje se k roz nj ih proces i ra ju, kao i kompleksni j ih tehniko-tehnolokih reenja. U tom smislu, ut icaj platnih sistema na bankarski sektor i realnu ekonomiju je mnogo vei negoto je to b i lo ran i je . Imaju i to u v idu, s igurno i ef ikasno funkc ionisanje p latnih s is tema od posebnog je interesa zacentralnu banku zbog njenih osnovnih odgovornost i uvanje poverenja u nacionalnu valutu i obezbeenje f inansi jskestabi lnost i .

Uporedo sa razvojem platnih sistema, centralne banke su, radi ostvarivanja svoj ih ci l jeva, dobijale razl i i te uloge u

njima i to:

institucije koje obavljaju poravnanje (settlement institucije),

operatori i uesnici,

regulatori,

katalizatori razvoja i reformi i

nosioci funkcije nadgledanja.

Centralna banka kao institucija koja obavlja poravnanje (settlement institution)

Uloga centralne banke, kao inst i tuci je koja obavlja poravnanje u platnim sistemima, od k l junog je znaaja za nj ihovusigurnost. Naime, poravnanje u platnim sistemima predstavl ja postupak konanog f inalnog izvravanja transakci jap laanja koje se obav l ja konkretn im prenosom novanih sredstava izmeu uesnika. Imaju i to u v idu, za pot rebe

poravnanja uesnic i moraju imat i otvorene raune kod inst i tuc i je koja obav l ja poravnanje set t lement inst i tuc i je .Poverenje uesnika u postupak poravnanja zavisi prvenstveno od sigurnost i sredstava novca u kojem se poravnanjeobavlja i s igurnost i sett lement inst i tuci je.

Najs igurn i je sredstvo za poravnanje je novac cent ra lne banke pr imarni novac, koj i u uem smis lu obuhvata gotovnovac u opt i ca j u i r eze rv e banaka i d rugi h sekt or a kod cent ra l ne banke . U domenu p la t ni h s i s tema , podcentralnobankarskim novcem koji se korist i za poravnanje, podrazumevaju se s amo rezerve na ra unima kod centralnebanke iz razloga t o platni sistemi omoguavaju bezgotovinske transfere novanih sredstava. Novac centralne banke jev isoko l ikv idan, opte prihvaen i raspoloiv sv im ues nicima u platnom sistemu.

Dranjem sredstava na raunima kod cent ra lne banke uesnic i se ne iz lau kred i tnom r iz iku, a sa druge st rane,mogunost centralne banke da im po potrebi obezbedi dodatna l ikv idna sredstva od izuzetnog je z naaja za nesmetanofunkc ionisanje p latn ih s is tema. U tom smis lu, k l jun i dopr inos cent ra lne banke u u loz i set t lement inst i tuc i je jezat i ta od sistemskih poremeaja.

Pored toga, Banka za meunarodna poravnanja smatra da centralna banka treba da bude sett lement inst i tuci ja i izrazloga to se na ta j nain moe l imit irat i r iz ik da doe do prekida u pruanju usluga poravnanja.

Centralna banka kao operator i uesnik u platnim sistemima

Neposredan ut icaj cent ra ln ih banaka na p latne s isteme i n j ihovu s igurnost ostvaruje s e k roz u logu operatora p latn ihs istema. Pot reba z a uspeni jom kont ro lom i uprav l janjem r iz ic ima u p latnim s istemima us lov i l i su da se, u s is temimave li kih p laanja koj i su od s i s t emske vanos ti , poravnanje obav lja u centra lnobankarskom novcu . U sk ladu sameunarodnim standardima i praksom, operatori navedenih sistema s u u veini zemalja ce ntralne banke.

Uloga centralne banke kao operatora sistema vel ik ih plaanja koj i su od sistemske vanost i , posmatra se prvenstvenosa aspekta garantovanja f inans i jske s igurnost i . Naime, pr is tup p latnom s istemu i j i je operator cent ra lna banka, aposebno pr istup kred i t ima cent ra lne banke, predstav l ja jednu od najvani j ih komponent i garantovanja f inans i jskesigurnost i . Opravdanost uloge centralne banke kao operatora sistema vel ik ih plaanja koj i su od sistemske vanost i ,

Centralna banka kao nosilac funkcije nadgledanja platnih sistema http://www.nbs.rs/internet/latinica/35/nadgledanje/funkcija_nadg

15-Jan-16


2/4

izvodi se iz nj ihove k l june uloge za f inansi jsku stabi lnost.

Pored sistemski vanih platnih sistema, centralne banke takoe, mogu bit i operatori i drugih platnih sistema. U ovomkontekstu razmatraju se s istemi mal ih p laanja u vez i koj ih postoje raz l i i t i pr i s tup i o u loz i cent ra lne banke kaonj ihov ih operatora. Da l i e se cent ra lna banka pojavi t i u u loz i operatora s is tema mal ih p laanja zav is i od raz l i i t ihfaktora, a prvenstveno od stepena razv i jenost i t r i ta, st rukture bankarskog sektora kao i ekonomske razv i jenost izemlje.

Kroz ulogu operatora, centralna banka ima neposredan ut icaj na dizajn, funkcionisanje i evoluci ju platnog sistema i j ij e op era tor i odgovo rna je da on bude us agl a en sa me unarod ni m pr inc ipi ma i s tandardi ma ko j i su ut vr eni za pl atnes isteme.

Pored navedene u loge, c ent ra lne banke se u p latn im s istemima pojav l ju ju i kao uesnic i kor isn ic i p latn ih s is tema,prvenstveno radi implementaci je monetarne pol i t ike al i i radi pruanja bankarskih usluga svojim kl i jent ima.

Centralna banka kao regulator platnih sistema

Kl junu u logu u regul i sanju p latn ih s is tema imaju cent ra lne banke koje su, k roz kombinaci ju osnovnih bankarsk ihfunkc ija i odgovornost i za uvanje poverenja u nac ionalnu va lutu i obezbeivanje f inans i jske s tab i lnost i , s tek lejed ins t ve nu s tru no s t u ve z i funk c ion is anj a pl atni h s is tema.

P latn i s i s temi imaju spec i f i ne karakter is t ike i znaaj za ekonomi ju zeml je i regul i sanje nj ihovog funkc ionisanja jeneophodno, kako b i se redukovala mogunost da doe do s istemsk ih poremeaja. Promene koje su se u p latn imsiste mima dogodi le poslednjih godina, usmeri le su panju na veu ukl juenost c entralne banke u regulatorno okruenjeu kome oni funkcioniu. Ipak, centralne banke u ulozi regulatora platnih siste ma, treba da te e regulaci j i koja je bl iskatritu, odnosno uspost avl janju adekvatnog pravnog okvira u kojem bi t rine s nage odigrale svoju ulogu.

Centralna banka kao katalizator aktivnosti u platnim sistemima

Zahvaljujui svoj im ulogama kao sett l ement inst i tuci je, operatori , uesnici , nosioc i funkci je nadgledanja i regulatori ,centralne banke poseduju vel iko znanje o nainu funkcionisanja platnih sistema. U t om smislu, one mogu dat i znaajandoprinos razvoju platnih sistema i delovat i kao uspean katal iz ator za iniciranje , promovisanje i s provoenje nj ihovihreformi.

K roz u logu kata l iza to ra , cent ra lne banke mogu da kori s t e svoje znanje i s t runos t za p ruanje edukati vne isavetodavne pomoi po sv im pitanj ima koja se odnose na funkcionisanje platnih sistema. Takoe, one kroz ovu ulogutee da podre bankarski sektor i njegove inici jat ive za inovaci jama i unapreenjima platnih sistema iz razloga to jeto od obostranog interesa.

Centralna banka kao nosilac funkcije nadgledanja

Banka za meunarodna poravnanja def inie nadgledanje platnih sistema i sistema za poravnanje hart i ja od vrednost ikao funkc i ju cent ra lne banke u okv i ru koje se c i l jev i s igurnost i i ef ikasnost i promov iu praenjem (moni tor ingom)postojeih i planiranih sistema, procenom t ih sistema prema ovim ci l jev ima i pr imenlj iv im standardima i pr incipima ipo potrebi iniciranjem promena u nj ima.

Nos i l ac f unkc i je nadg ledanja p la tnih s i s t ema je u vein i zema l ja cent ralna banka i z raz loga to je za n ju, radiispunjavanja svoj ih osnovnih odgovornost i , od posebnog interesa da platni sis temi funkcioniu sigurno i ef ikasno.

Obavljanje nadgledanja platnih sistema je u centralnoj banci komplementarno ostal im njenim funkci jama i prvenstvenoima za c i l j promovisanje nesmetanog funkc ionisanja p latnih s is tema. Pored toga, c i l j cent ra lne banke je i da sef inansi jsk i sistem zat it i od mogueg domino efekta koj i se u platnim sistemima moe pojavit i kada su jedan i l i v ieuesnika iz loeni kreditnim i l i l ikv idnim problemima. Nadgledanje je, kao funkci ja, usmereno na odreeni sistem, a nena indiv idualne uesnike u sistemu.

Takoe, c i l j nadg ledan ja cent ra ln ih banaka moe b it i i s i gurnos t i e f ikasnos t s i s t ema za poravnanje hart i j a odvrednost i , kao i s igurnost inst rumenata p laanja, to zajedno sa c i l jev ima s igurnost i i ef ikasnost i p latn ih s is temadoprinosi odravanju poverenja javnost i u nacionalnu valutu.

P redmet in te resovan ja centra lnih banaka u okv i ru f unkc i je nadg ledanja t j . u t vr i van je de lokruga na koj i e seprimenjivat i pol i t ika nadgledanja, u bl iskoj je vezi sa ci l je v ima koji se ele post ii .Izmeu centralnih banaka postoje razl ike u kr iter i jumima na osnovu kojih se vri izbor za delokrug nadgledanja. Kaokriter i jumi se mogu navest i: znaaj za stabi lnost f inansi jskog sistema i poverenje u nacionalnu valutu, broj i vrednostt ransakc i ja p laanja koje se proces i ra ju u s istemima, broj s is tema koj i funkc ioniu u zeml j i , s igurnost inst rumenataplaanja, uee centralne banke u sistemima, trini udeo, interakci ja izmeu sistema i dr. Delokrug nadgledanja i l inavedeni kr i ter i jumi mogu bit i utvreni na razl i i te naine - propisima i l i npr. pol i t ikom nadgledanja.

Bez obzira na razl i i tost i , centralne banke bi u utvrivanju delokruga nadgledanja trebale da posvete posebnu panjuprincipu konziste ntnost i u primeni poslovnih zahteva i standarda na uporedive sisteme. Jedan od naina za podst icanje


15-Jan-16


3/4

konzistentnost i je transparentnost kr i ter i juma za utvrivanje delokruga nadgledanja.

U delokrug nadgledanja centralne banke najee ukl juuju:

platne sisteme,

sisteme za poravnanje hartija od vrednosti,

instrumente plaanja,

provajdere usluga treu stranu i

korespondentne i kastodi banke.

Delokrug nadgledanja ine s istemi ve l ikih p laanja koj i s u od s istemske vanost i zbog nj ihovog znaaja za stab i lnostf inans i jskog t r i ta, a l i i odreeni s is temi mal ih p laanja za koje se utvrd i da su od s istemske vanost i . Takoe,postoje i ce ntralne banke koje u delokrug nadgledanja ukl juuju sve platne siste me koji funkcioniu u zemlj i , iz razlogato interakc i ja i zmeu raz l i i t ih s is tema moe ut icat i na s igurnost i ef ikasnost f inans i jskog s istema u ce l in i . U tomsluaju, dubina nadgledanja moe varirat i u zavisnost i od promena u sistemima, kao i od procene znaaja odreenogsiste ma za f inansi jsku stabi lnost i funkcionisanje ekonomije.

Potreba za nadgledanjem sistema za poravnanje hart i ja od vrednost i proizi lazi iz injenice da su oni vana komponentainfrastrukture f inansi jskog sis tema. Imajui u v idu da ovi sistemi pruaju us luge koje su neophodne za implementaci jumonetarne pol i t ike, da su neposredno povezani sa p latn im s istemima, kao i ve l ike i znose t ransakc i ja p laanja kojepro ist iu i z procesa t rgovanja sa hart i jama od vrednost i , cent ra lne banke su posebno za interesovane za nj ihovosigurno i ef ikasno funkcionisanje. Slabost i u sistemima za poravnanje hart i ja od vrednost i mogu bit i izvor sistemskihporemeaja, ne samo na tritu hart i ja od vrednost i , ve i u platnim sistemima. Imajui t o u v idu, neophodna je bl iskasaradnja cent ra lne banke sa regulatornim te l ima t r i ta hart i ja od vrednost i kako b i se na adekvatan na in i z v r i lapodela odgovornost i i omogui la primena me unarodnih standarda.

Pored platnih sistema, u delokrug nadgledanja mogu bit i uk l jueni i bezgotovinski instrument i plaanja koj i kao vaansegment transa kcionog procesa omoguavaju kreiranje, val idaci ju i prenos novanih sredstava.

Nadgledanje instrumenata plaanja moe se posmatrat i nezavisno od nadgledanja platnih sistema i l i kao integralni deonadgledanja platnih sistema u cel ini . Za centralne banke, koje instrumente plaanja nadgledaju nezavisno od platnihsistema, od posebnog je interesa nj ihova sigurnost zbog moguih zloupotreba i prevara. U tom smislu, u nadgledanjuinstrumenata plaanja najee se razmatraju pitanja koja se odnose na instrumente koj i mogu bit i relevantni za v ies istema i l i inst rumente za i ju s igurnost su odgovorn i uesnic i s i s tema. Pored toga, cent ra lne banke, sa aspektanadgledanja, mogu bit i zainteresovane i za ef ikasnost korienja instrumenata plaanja u ekonomij i (npr. ako postoj itenja z a redukovanjem korienja papirnih instrumenata u korist ele ktronskih).

Nadg ledanje ins trumenata p laanja na jee obuhvata uspos tavl janje odreen ih s t andarda u vez i s i gurnos t i ief ikasnost i instrumenata koje nj ihovi izdavaoci moraju ispunit i .

U situaci j i kada operatori platnih sistema nisu u mogunost i da se na adekvatan nain bave informacionim reenjima,moe se donet i odluka da se deo operaci ja s istema poveri provajderu usluga treoj strani (outsourcing). Imajui to uvidu, centralne banke imaju raz l i i te pristupe u vezi nadgledanja platnih sis tema u takvim sluajevima.

Sa aspekta funkci je nadgledanja, k l juni pr incip je da, u sluaju outsourcing-a, operator platnog sistema u potpunost iostane odgovoran za bi lo koju izdvojenu akt ivnost koja je od materi jalnog znaaja za operaci je sistema, ukl juujui iodgovornost za obezbeivanje usaglaenost i provajdera usluga sa pol i t ikom centralne banke. U ci l ju ispunjavanja oveodgovornost i , centralne banke mogu zahtevat i od operatora sistema uvid u ugovor zakl juen sa provajderom usluga,adekvatno praenje funkcionisanja provajdera usluga, donoenje planova za obezbeivanje kont inuiteta poslovanja us luaju da provajder us luga ne obav l ja svoje akt ivnost i na zadovol javaju i na in, dostav l janje informaci ja o raduprovajdera usluga i s l .

Radi obezbeivanja usaglaenost i sa postavl jenim standardima, centralne banke se, u obavljanju nadgledanja platnihsistema koji su izdvoji l i svoje operaci je, mogu oslonit i na svoj postojei odnos sa operatorom sistema. U tom smislu,one od operatora s istema mogu t ra i t i in formaci je o akt ivnost ima koje su izdvojene, a postoj i mogunost i da se

zahteva prethodna saglasnost centralne banke za izdvajanje akt ivnost i .

Korespondente banke koje pruaju us luge p laanja drug im bankama i kastod i banke koje svoj im k l i jent ima pruajuusluge poravnanja transakci ja sa hart i jama od vrednost i , predstavl jaju jednu od vanih komponent i platnih sistema isiste ma za poravnanje hart i ja od vrednost i .

U odreenim s luajevima, tokovi plaanja mogu bit i koncentr isani u nekol iko vel ik ih korespondentnih i kastodi banaka,pa je samim t im mogua i koncentraci ja operat ivnog, kreditnog i r iz ika l ikv idnost i . U tom smislu, navedene inst i tuci jeponekad, mogu imat i neke karakterist ike sistemski vanih sistema. Iznosi t ransakci ja plaanja koje se obavljaju prekoov ih inst i tuc i ja mogu b i t i ve l iki , a u praks i , n j ihov i k l i jent i na kratkoroni rok nemaju adekvatnu a l ternat ivu z aobavljanje svoj ih plaanja. Imajui to u v idu, moe se pojavit i potreba za nadgledanjem odreenih aspekata operaci jaovakvih inst i tuci ja na nain koj i je kompat ibi lan sa nadgledanjem platnih sistema.

Ve l ike ko re spo ndent ne i ka s todi ba nke su sub jekt ba nkarske superv iz i je , pa u c i l ju pr aenj a i pr oc ene up ravl janj apotenci ja lnim r i z i cima, n j ihovo nadg ledan je b i t reba lo da se obavl ja k roz adekvatnu f ormu kooperac ije sa


15-Jan-16


4/4

supervizi jom.

Za uspeno obav ljan je f unkc i je nadg ledanja centra lna banka t reba da ima adekvatnu organ izac ionu s t ruk turu.Organizaci ja funkci je nadgledanja se posebno razmatra u sluaju kada je centralna banka i operator odreenih platnihs istema. Iako se u osnov i funkc i ja nadgledanja raz l ikuje od operat ivne funkc i je , ukol iko se ima u v idu da je u logacentra lne banke kao opera tora p la tnih s i s t ema znaa jna sa aspek ta garantovan ja f inans i j ske s igurnos t i , c i l jev ioperativne funkc i je i funkc i je nadgledanja se poklapaju. Imaju i to u v idu, neophodno je da cent ra lne banke, rad iispunjavanja svoj ih odgovornost i u obe navedene uloge, na adekvatan nain upravl jaju odnosima izmeu operat ivne ifunkci je nadgledanja. Kl juni element u upravl janju t im odnosima je transparentnost centralne banke u vezi pol i t ikenadgledanja sistema, ukl juujui i s isteme i j i je ona operator i konzistentna primena poslovnih zahteva i standarda nasve s isteme.

Copyright 2001 - 2016, NBS


15 Jan 16

centralna banka kao nosilac funkcije nadgledanja platnih sistema

Documents