cad mašinskih elemenata i konstrukcija

U PR 51

D masinskih elemen ikon kciia

kompjuter biblioteka

izdavClc: "Kompjuter biblioteka" Viadana Sicevica 19, 32000 Cacak tel: 032/320-140, 232-322, 011/309-69-66 fax: 032/232-322

Tekuci racuni: 155-847-88 205-8174-10

E-mail: [email protected] -

Internet: www.kombib.co.yu

Urednik: Mihailo J. Solajic

Za izdavaca, direkfor: Mihailo J. Solqjic

Recenzenf: Milosav OgnjarlOvic Spasoje Grujin Vasja Bojkovic

lektor: Steluca Mulic

Slog i dizajn: Dusko Letic, Jovan Caran

Znak Kompjufer biblioteke: Milos Milosavljevic

Stampa: "Svetlost" Cacak

Godina izdanja: 2004.

Izdanje: Prvo

ISBN 86~ 7310-298-7

CAD masinskih elemenata i konstrukcija - U praksi

Dr. Dusko Letic

Sva prava zadrzana. Nije dozvoljeno da ni jedandeo ove knjige bude reprodukovan iii snirnljen na bilo koji naCin iIi bilo kojim sredstvom, elektronskim Hi mehanickim, ukljucujuCi fotokopiranje, snimanje iii drugi sistem presnimavanja informacija, bez dozvole izdavaca. Kompjuter biblioteka, Copyright 2004

Dusko Letic

CAD MASINSKIH ELEMENATA I KONSTRUKCIJA

Ogledi u AutoCAD Mech Primena standarda JUS, ISO i DIN

Osnovi CAD/CAE tehnologije Upotreba biblioteke MASTEL

Konstruisanje mehanizama Otpornost materijala

ieal

Poseban udzbenik napisan kao prefiks ovoj materiji jeste Graficke komunikacije u inienjerskom projektovanju [25]. Nastojanja za brzim i pravilnim obrazovanjem podr~zumeva odr~dene pripreme i korisnika i instruktora. U tom smislu, pored pra~tIkuma, tuton~al metode na CD-u odnose se na pripremljene prototip modele mas1I1sklh de!ova 1 sklopova koji su zavrseni u toj meri u fajlovima, da sam korisnik moze startovati sa ucenjem od njih, vaden algoritmima preporucenim u knjizi i interaktivnim obavestenjima koje nudi programski paket, bilo dijalozima iIi putem komandne linije. Obrazovanje iz pojedinih pog!avlja (lekcija) pocinje od pripremljenih prototip fajlova smestenih u omotnici PROTOTIP. Ovaj nacin se moze prihvatiti kao efikasan jer pruza sigurnost korisniku da neee pogresiti. U slucaju da se to ne ostvari, gotova resenja su snimljena u odredisnim fajlovima koji se nalaze u omotnici KONSTRUKCIJE. Prva radna sesija "prolazak kroz algoritam" svakako ee trajati, zavisno od tematske jedinice, nekoliko desetina minuta. U sledeCim ponavljanjima ocekuje se eksponencijalni pad potrebe za vremenom obrazovanja iz predmetne teme ..

Poznato je da je prilikom konstruisanja upotreba standardnih masinskih delova veoma velika. Nacionalni i interni standardi su glavni oslonci konstruktorskih aktivnosti u svakoj kompaniji. Pojavom MASTEL-a (PMO Beograd), Srbija i Crna Gora je uvrseena medu nekoliko desetina zemalja sa kompjuterskom bazom podataka standardnih masinskih elemenata. MASTEL je graficka biblioteka sa preko 65000 standardnih masinskih e!emenata koji su uskladeni sa nacionalnim standardom. Elementi iz biblioteke se mogu koristiti kao trodimenzionalni modeli iIi dvodimenzionalni crtezi. Svi e!ementi su snabdeveni osnovnim atributima: naziv, standard, velicina, ident-broj koji se automatski postavljaju u sastavnicu tehnickog dokumenta. Biblioteka se moze po potrebi ograniciti iIi prosiriti u skladu sa internim standardom preduzeea. MASTEL ee pomoCi konstruktoru da usavrsi i ubrza proces projektovanja i konstruisanja ili odriavanja, da smanji troskove i skrati vreme potrebno za odziv na zahteve trzista. Konstruktori masinskih delova i sklopova dobili su osnov za formiranje sopstvenih digitalnih kataloO"a proizvoda. MASTEL biblioteka sadrzi i podatke 0 celicima i nekim obojenim metali:a. Za rad sa MASTEL bibliotekom neophodan je program AutoCAD Mechanical Desktop Power Pack. Upotreba biblioteke je potpuno transparentna i ne razlikuje. se od upotrebe clrugIh . standarda (DIN, ISO, GOST, ANSI, ANFOR, JIS, GB ... ) U okviru programa Mechanical Desktop Power Pack u skladu sa metodama konceptualnogprojektovanja j reverzibilnog inzenjeringa.

* * * * *

Autor se sa posebnim zadovoljstvom zahvaljuje dr Milosavu Ognjanovieu, red. ~rof. Masinskog fakulteta u Beogradu, dr Spasoji Grujinu, vanr. prof. Tehnickog rakulteta "MIhaJIo Pupm" u Zrenjaninu i Vasji Bojanieu, dip!. inz. rac. iz Beograda na savesno izvrsenoj recenziji. Autor se, takade, zahvaljuje Steluci Mulie, dip!. filologu _ lektoru, Dr Eriki Tobolki prof. engleskog jezika i Eleonori Desnici, dip!. inz. mas. na kori.sniI11 sugestijama vpri. ukupnoj redakciji ovog udzbenika. Posebnu zahvalnost dugujem 1l1StJtucIJama PMO lllzellJenngu 1Z Beograda - proizvadacu MASTEL-a i OSA inzenjerinO"u iz Beograda na podrsci pri pisanju udzbenika i popularizaciji AutoCAD Mechanical-a. 0

21. novembar 2003. god. Zrenjanin. Autor

Predgovor

Knjiga CAD masinskih elemenata i kOllstrukcija pisana je za potrebe nastave Visokih tehnickih skola masinske orijentacije iIi drugih strucnih skola, kao i sa namerom da se njena materija koristi u realnim uslovima konstruisanja i inzenjerske simulacije u masinstvu. Najvazniji elementi CA konstruisanja u masinstvu izvedeni su u kratkom i pregJednom obliku, prilagodeni ciljevima obrazovanja i prakse masinske struke.

U knjizi se jednostavno na algoritamskim osnovama objasnjava efikasan naCin konstruisanja u masinstvu uz koriseenje masinskih delova definisanih standardima JUS, ISO, DIN i ANSI. San inzenjera projektanta i konstruktora jeste da na radnom mestu ima sve sto mu je potrebno za ovaj slozeni inventivni posao. Konstruktorima je danas dostupno niz prakticnih i teorijskih podataka u elektronskom obliku, bez potrebe da mnogo koriste knjige, prirucnike, tablice i s1. To se posebno odnosi na standardne delove i svojstva masinskih materijala. Posredstvom Mechanical Desktop Power Pack, odnosno AutoCAD Mechanical Power Pack kao njegovog dela ukljucujuCi domaeu bazu podataka 0 masinskim elementima i odredenim metalnim materijalima, sa racunarskom bazom podataka u vidu MASTEL-a (MAsinski STandardni ELementi) ovaj cilj inzenjera i tehnicara se itekako moze ostvariti. Govoriti 0 masinskim elementima i konstruisanju iziskivalo bi pisanje visetomnog obima knjiga. Ovaj problem bi se u tom slucaju multiplicirao jer je potrebno, pored klasicne metodologije konstruisanja objasniti i njenu integraciju sa adekvatnim racunarskim metodama. Iz tih razloga, u konceptu knjige, data

. su odabrana poglavlja, tj. ogledi iz pojedinih podrucja 2D konstruisanja (putem crtanja) i proracuna komponovanih delova, bez pretenzija na opsirnost. Slrucno podrucje ove koncepcije, i u klasicnom i u kompjuterskom pristupu, stalno se prosiruje novim saznanjima i ryzultatima racunarske tehnologije. Zbog toga se mogu u okviru prvog nivoa obrazovanja obraditi sarno bitna podrucja orijentisana prema samim ciljevima plana i programa zastupljenim u pojedinim predmetima obrazovanja. Prica, svakako, nije zavrsena jer pravo konstruisanje podrazumena modeliranje trodimenzionalnih objekata i njihovu analizu pre izrade i eksploatacije, sto je tema reference u pripremi. Mnoge interesantne teme nisu obradene u knjizi i korisniku programskog paketa Mechanical Desktop ostaje svojevrsni istazivacki rad na ispitivanju moguenosti ovog visoko sofisticiranog CAD/CAE programskog paketa. Dalja izgradnja tih saznanja mora se izvesti u prakticnim uslovima, resavanjem i validacijom konkretnih problema konstruisanja.

Obrazovanje na ovaj nacin moze biti vrlo fleksibilno. Potrebna predznanja korisnika odnose se na solidno poznavanje konstruisanja u AutoCAD okruzenju i, svakako, najvaznije je poznavanje osnovnih principa elemenata konstrukcija, otpornosti materijala, mehanike, masinskih materijala i sl. Korisniku se skreee paznja na niz .referenci iz oblasti klasicnog i kompjuterski podrianog konstruisanja. Literatura iz elemenata konstrukcija i s1. navedena je na kraju knjige.

Sadriaj

Kratak sadriaj

1. PROJEKTOV ANJE I KONSTRUISANJE ..................... " .......... (11) 2. PRIPREMA I KREIRANJE MODELA U RA VNI POURSKOM

AUTO CAD MECHANICAL .................................................. (18) 3. KOTIRANJE SA PROPISIVANJEM TOLERANCIJA .............. : .. (45) 4. MASINSKI MATERIJALI ..................................................... (74) 5. KONSTRUISANJE ROTACIONIH MASINSKIH DELOV A ......... (80) 6. KONSTRUISANJE ZAVRTANJSKIH VEZA ........................... (100) 7. ZA V ARENI SPOJEVI .......................................... ; ............. (118) 8. STANDARDNI PROFILI I ZAKOVICA ................................. (126) 9. OSOVINICE I OPRUGE ..................................................... (137) 10. KOTRLJAJNI I KLIZNI LEZAJI ........................................ (163) 11. MAZALICE ........................ , ............................................ (197) 12. LANCANI I KAISNI PRENOS ............................................ (202) 13. ZAVRTANJSKE VEZE KRUTIH SPOJNICA ......................... (229) 14. SASTAVNICE I BAZE PODATAKA ..................................... (247) 15. PRORACUN OPTERECENJA VRATILAI OSOVINA .............. (266) 16. ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE PRIMENOM MKE ...... (302) 17. PRORACUN BREG~STIH MEHANIZAMA ........................... (323) 18. GRAFICKE KOMUNIKACIJE I MREZNA PODRSKA

KONSTRUISANJU ............................................................. (344) PRILOZI .............................................................................. (374) BIBLIOGRAFIJA ................................................................... (385)

Sadriaj

SADRZAJ Str.

PREDGOVOR

1. PROJEKTOV ANJE I KONSTRUISANJE ................................. (11) .. Uvodna razmatranja (11) .. Primena CAD/CAE tehnologije pri konstruisanju (12) .. Referentni pojmovi projektovanja i konstruisanja (13) .. CAD/CAE postupci formiranja masinskih delova (15).

2. PRIPREMA I KREIRANJE OBLIKA U RA VNI PODRSKOM AUTO CAD MECHANICAL .................................................. (18) .. Osnovni ciljevi pojedinih poglavlja (18) .. Kreiranje novog crteza (18) .. Referentni pojmovi pripreme i kreiranja novog Cl-tda (19) .. Korisnicki interfejs programa AMPP (20) .. Podesavanje parametara u AutoCAD Mechanical (22) .. Referentni pojmovnik: opcije AutoCAD Mechanical i osobine slojeva (22) .. Komande za formiranje slojeva (22) .. Algoritam: formiranje sablon fajla (23) .. Konstrukcija detalja objekta (29) .. Referentni pojmovnik: alati za crtanje i modifikovanje crteza (29) .. Opcione komande: Polyline, Construction Lines, Hatch, Detail, Osnap, Powerdim (30) .. Algoritam: konstrukcija polilinijskih crteza sa kotiranjem detalja (31).

3. KOTIRANJE SA PROPISIVANJEM TOLERANCIJA ................ (45) .. Algoritam: primena metode automatskog kotiranja (45) .. Referentni pojmovnik: tolerancije i tolerancijska polja (54) .. Graficko predstavljanje tolerancijskih polja (55) .. Primena simbola pri kotiranju i oznacavanju crteza (58) .. Referentni . pojmovi simbola i oznake u kotiranju (58) .. Izbor i postavljanjetolerancija oblika i polozaja (59) .. Komande za postavljanje tolerancija oblika i polozaja (59) .. Algoritam: un os standardnih oznaka geometrijskih tolerancija (61) .. Tolerancije hrapavosti povrsina (65) .. Komande za postavljanje standardnih oznaka tolerancija hrapavosti povrsina (65) .. Algoritam: postupak unosenja standardnih oznaka (65) .. Klase povrsinske hrapavosti u zavisnosti od stepena tolerancije duZinskih mera (68) .. Referentni pojmovi za tolerancije oblika, polozaja i hrapavosti (69) .. Pregled tolerancija oblika i polozaja prema standardu ISO 1101 (70).

4. MASINSKI MATERIJALI .................................................... (74) .. Referentni pojmovi masinskih materijali i njihovih oznaka (76) .. Katalozi nekih metalnih materijala prema JUS standardu (78) .. Katalozi nekih metal nih materijala prema ANSI i DIN standardu (79). -

5. KONSTRUISANJE ROTACIONIH MASINSKIH DEL OVA ......... (80) .. Vratila i osovine - karakteristike i funkcija (80) .. Sredisna gnezda (80) .. Zlebovi za izlaz alata (80) .. Zupcasti prenosnici (81) .. Referentni pojmovi konstrukcijskih detalja (8 J) .. Komande za konstruisanje vratila sa zupcanikom (82) .. Algoritam: generisanje konstrukcijskih detalja (82) .. Graficki. katalog: tipovi konusno - rupicastih i navojnih sredisnjih gnezda (98).

Sadriaj

6. KONSTRUISANJE ZAVRTANJSKIH VEZA ........................... (100) .. Zavrtnji i navrtke (100) .. Referentni pojmovi 0 zavrtanjskim vezama (100) .. Komande za odabir i unosenje konstrukcijskih detalja zavrtanjskih veza (101) .. Algoritam za formiranje oblika zavrtanjskih veza (101) .. Graficki katalog standardnih zavrtnja (114) .

7. ZA VARENI SPOJEVI ........................................................ (118) .. Referentni pojmovi 0 zavarenim spojevima (118) .. Komande za simbole zavarenih sastava (120) .. Algoritam: unosenje simbola i oznaka zavarenog spoja (120) .. Savovi i nacini njihovog oznacavanja (124) .

8. STANDARDNI PROFILI I ZAKOVICA ................................. (126) .. Zakovani spoj (126) .. Metalni profili (126) .. Opcione komande: od.1bir i unosenje zakovice (126) .. Opcione komande: odabir i unosenje profila (127) .. Opcione komande: odabir i unosenje zakovica sa upustenom glavom (127) .. Algoritam: primena metode unosenja standardnih profila i zakovica (127) .. Referentni pojmovnik: profili i zakovice (135) .. Graficki katalog standardnih zakovica (136).

9. OSOVINICE I OPRUGE .......................................... -.......... (137) .. Spojevi sa Civijama i osovinicama - svornjacima (137) .. Opruge - karakteristike i funkcija (137) .. Referentni pojmovnik: osovinice i opruge (138) .. Opcione komande: izbor i unosenje osovinica (138) .. Opcione komande: izbor i unosenje opruga (138) .. Algoritam: primena metode unosenja osovinica i opruge (138) .. Graficki katalog standardnih osovinica (147) .. Izbor dimenzija oprilga (148) .. Komande za izbor opruge izlozene pritisku (148) .. Algoritam: proracun opruge (148) .. Torziona opruga (159) .. Opruga izlozena pritisku (160) .. Tanjirasta opruga (161) .

10. KOTRLJAJNI I KLIZNI LEZAJI ........................................ (163) .. Karakteristike i funkcija (163) .. Zaptivanje (163) .. Komande za izbor i unosenje kotrljajnog i kliznog lezaja (164) .. Komande za izbor i unosenje zaptivke (164) .. Komande za izbor i unosenje klina (164) .. Komande za izbor i unosenje podloske za osiguranje (164) .. Algoritam: primena metode unosenja standardnih elemenata prenosnika (164) .. Spojevi klinom (183) .. Graficki katalog kotrljajnih lezaja (190) .. Referentni pojmovnik: tipovi JeZaja (192) Proracun kotrljajnih lezaja (192) .. Komande za proracun kotrljajnih Iezaja (193) .. Algoritam: proracun kotrljajnog lezaja (193) .

11. MAZALICE ..................................................................... (197) Dovod maziva - sistemi za podmazivanje (J97) .. Referentni pojmovnik: mazalice (197) .. Komande za izbor i unosenje standardnih mazalica (197) .. Algoritam za unosenje standardnih mazalica (197).

Sadriaj

12. LANCANI I KAISNI PRENOS .................................................. (202) .. Lancani prenos (202) .. Komande za odabir i unosenje elemenata Iancanog prenosa (202) Komande za odabir i unosenje elemenata remenog prenosa (202) Referentni pojmovi lancanog prenosa (202) Algoritam za izbor dimenzija Ianeanog prenosa (203) .. Kaisni prenos (216) .. Referentni pojmovi za kaisni prenos (203) .. Algoritam za izbor parametara zupcastog kaisnog prenosa (203).

13. ZA VRTANJSKE VEZE KRUTIH SPOJNICA ......................... (229) .. Pritezanje zavrtanjskih veza (229) Spojnice - funkcija i podeJa (229) .. Referentni pojmovi za zavrtanjske veze (229) .. Komande za proracun zavrtanjskih veza (231) .. Algoritam: proraeun zavrtnjevih veza na spojnici (231).

14. SASTAVNICE I BAZE PODATAKA ..................................... (247) .. Komande za formiranje sastavnice (247) .. Algoritam za formiranje sastavnice sklopa (247) .. Referentni pojmovi za sastavnice (263).

15. PRORACUN OPTERECENJA VRATILA I OSOVINA .' ............ (266) .. Momenti savijanja i uvijanja, momenti inercije povrsina i otpori oslonaca (266) + Masinski deJovi pod dejstvom opterecenja (266)+ Referentni pojmovi opterecenja vratila (267) Komande za proracun opterecenja vratila (267) .. A1goritam: proracun momenata na vratilu sa zupcanikom (268) + _ Preliminarni proracuni momenata inercije povrsina preseka (282) + Komande za proracun momenata inercije karakteristicnih povrsina (282) .. Algoritam: proracuni momenata inercije odredenih protila (282) .. Proraeuni opterecenja nosaea (285) .. Algoritam: Proraeun momenata inercije preseka i opterecenja nosaea (295) .. Algoritam: proracun momenata inercije slozenog poprecnog preseka (295) + Analitieki pristup proraeunu (295)" Programski pristup proracunu (297) .. Algoritam: proracun parametara elasticne linije nosaca (299) .. Analiticki proracun (299) .. Program ski pristup proracunu (300).

16. ANALIZA NAPONA I DEFORMACIJE PRIMENOM MKE ...... (302) .. Primena metoda konacnih elemenata (302) .. Komande za primenu MKE (303) .. Algoritam: primena metoda konacnih eJemenata za proracun napona (303) .. Primena metoda konaenih elemenata kod analize deformacije tela (313) .. Algoritam: primena metoda konaenih elemenata (313) .. Referentni pojmovi MKE (318) .. Zakljucak 0 metodi MKE (320).

17. PRORACUN BREGASTIH MEHANIZAMA ........................... (323) .. Komande za proraeun i konstruisanje mehanizama (323) .. Algoritam: proracun kinematskih i dinamickih karakteristika jednog mehanizma (323) .. Referentni pojmovi 0 mehanizmima masina (341).

Sadriaj

18. GRAFICKE KOMUNIKACIJE I MREZNA PODRSKA KONSTRUISANJU ............................................................. (344) .. Konstruisanje podrZano Internetom (344) .. Referentni pojmovnik: okruzenje CAD konstruisanja (344) .. Internet komunikacija dijalogom Today (346) .. Opcione komande: AutoCAD Mechanical Today (346) .. Algoritam: primena alata iz dijaloga AMPP Today (346) .. Koriscenje table za informacije (353) .. Algoritam: primena elektronskih oglasnih tabli (354) Komunikacija posredstvom alata eTransmit (356) .. Referentni pojmovi elektronskog prenosa fajlova (356) .. Opcione komande: eTransmit (356) .. Algoritam: primena eTransmit (356) .. Kreiranje i.objavljivanje WEB dokumenta (359) .. Referentni pojmovnik: WEB dokument (359) Opcione komande: kreiranje WEB dokumenta (359) .. Algoritam za kreiranje WEB dokumenta (359) .. Generisanje tehniekih dokumenata (365) .. Referentni pojmovi konfiguracije plotera (366) .. Komande za konfiguraciju plotera (366) .. Algoritam: postupak konfigurisanja plotera i stampanje crteza (366).

PRILOZI .............................................................................. (374) .. Skracenice u AutoCAD Mechanical Desktop Power Pa::;k 6 (374) .. Lista slojeva (375) .. Definicije atJibuta u naslovu blokova i okvirima crteZa (376) . .. Main Toolbar (MT) i alternativne komande u posebnim linijama aJata (377-384) .. New. Basic Layer" Layer Function" Undo" Inquiry. AutoCAD Mechanical Today .. dbConection .. Power Edit" Power Erase" Power Copy + Power Dimensioning .. Power Dimensioning/Unit" Power Snap" Compass Rose" UCS .. Zoom Toolbar .. RTZOOM .. Zoom2 .. Design Draw" Draw" Draw/Line" Draw/Arc .. Draw/Rectangle" Draw Circle" Draw/Centerline" Draw/Hatch" Draw/Construction .. Draw/Construction Edit" Modify" Modify/2D Operation" Modify/Break .. Modify/Stretch" Modify/2D Hide" Xref .. Assistance Toolba;" Block Create .. Xref/Block Insert .. Title Block" Text .. Paper/Model Space" Annotation Toolbar .. Symbol" Leader" BOM .. Content Toolbar .. Screw" Holes" Shaft Generator .. Standard Parts" Springs" Calculation" Calculation/Chain/Belt Calculation" Power Snap Toolbar" Point Filter (384).

BIBLIOGRAFIJA ................................................................... (385) .. Indeksi referentnih pojmova .............................................. (388)

AutoCAD Mechanicai Power Pack, AutoCAD, Mechanical Desktop Power Pack, inventor, Volo View Express su registrovani zastitni znaci korporacije Autodeck Corporation, USA. Microsoft: Excel, Access, Word, Windows su registrovani zastitni znaci korporacije Microsoft Corporation, USA. Mathcad Professional je registrovan zastitni znak korporacije MathSoft Corporation, USA.

.. Saddaj kompakt diska

Sadrzaj

VOLO VIEW EXPRESS

OTPORNOST KONSTRUKCIJE

MEHANIZMI MASINA

FORMATI CRTEZA

GEOMETRIJSKE TOLERANCIJE

MAPE SIMBOLA

POVRSiNSKA HRAPAVOST

ZAVARENI SPOJEVI

.. Osnovne konvencije u primeni udzbenika i radpjh fajlova sa CD o Skracenica AM odnosi se na programski paket AutoCAD Mechanical Power Pack. o Komande na engleskom jeziku pisane su u fontu Arial. o Nazivi fajlova i omotnica oznaceni su velikim slovima latinice, npr. CAURA.dwg. o Zapis npr.KONSTRUKCIJEWRATILO.dwg znaci da se fajl VRATILO.dwg snima iIi

azurira u omotnici KONSTRUKCIJE. o Kombinacija tastera npr. Shift+2 znaci da treba pritisnutiJaster Shift, a istovremeno

i taster 2. Ovim se npr. dobija znak @. o Elektronski tasteri ili skraceno el. tasteri. o Potvrda unosa se oznacava recju Enter iii simbolom (-I). o Svi snimljeni fajlovi crteza su formata *.dwg i mogu seotvoriti program om

AutoCAD verzije 2000 i novijim, iIi program om Volo View Express. o Simbol oznacava procenjeno vreme od npr. 45 minuta za samostalno

savladivanje odgovarajuce lekcije od strane korisnika.

CAD masinskih elemenata i konstrukcija 11

1. PROJEKTOV ANJE I KONSTRUISAN,JE

.. Uvodna razmatranja Modemo projektovanje i konstruisanje u masinstvu, gradevinarstvu, arhitekturi, saobracaju, elektrotehnici i s1. je u principu sloieni zadatak koji je danas, u velikoj meri, podrzan metodama kompjuterski orijentisanih tehnologija. Projektovanje je prvenstveno ~ezano za inzenjersku delatnost. U tom smisIu, inzenjersko projektovanje je sistematsko i racionalno generisanje i procenjivanje specifikacije zahteva proizvoda, cijom se formom i funkcijom postizu odredeni ciljevi i ispunjavaju odreaena ogranicenja [2J. O~akv~ definicija podrazumeva projektovanje kao svesni. misaoni proces na razvoJu.

v

1

procenjivanju oblika i funkcije proizvoda. Da Ii projektovanje u tom pr?cesu, genen~e neSto novo? Odgovor nagovestava autor u radu [22], gde se projektovanJe vec obavlJa nakon istrazivanja, a prethodi konstruisanju i predstavIja iznaIa7enje naucno opravdanog resenja, koje se tehnicki moze izvesti i ekonomski verifikovati u skladu za postavljenom funkcijom kriterijuma. Pod projektovanjem i konstruisanjem podrazumeva se[43J stvaralacki strucni rad - projektanata odnosno konstruktora, Ciji je cilj odredivanje i propisivanje oblika i dimenzija masina iIi drugih sist~~a i procesa koji treb~. da .b.udu realizovani i praksi. Pri tome, ovaj rad se moze odnosltl na potpuno novu masmu III na usavTsavanje neke postojece. Projekat mora sadrzati sve elemente potrebne za proizvodnju, eksploataciju i odriavanje masinskih sistema. Najopsirnije objasnjenj~projektovanja susrecemo kod autora M. Ognjanovica [32J, [33]. Ocigledno. da ~e v 0:0'1 procesi vezuju vise za geometriju, kvantifikaciju i egzaktnost novostvoremh vestac~lh modela proizvoda. Kreativni rad kod konstruisa:1ja se sastoji u preciznom anahzlranJu, povezivanju i primeni poznatih pojava, principa i zakonitosti na specifican nacin, k?ji dobija svoj odraz u novom ili inoviranom rescnju proizvoda. Osnov svake ~nalJze slozene pojave iIi problema Cini njihovo dekomponovanje na onoliko deIova kolIko je potrebno za odgovarajuce razumevanje i detaljno proucavanje.

12 CAD masinskih elemenata i konstrukcija

Pored principa individualne iIi timske kreativnosti, u modernom konstruisanju se na precizan nacm uvode odredene nove metode, najpre kompjuterski poddane (ekspertni sistemi, vestacka inteligencija i s1.), radi lakseg i jednostavnijeg postizanja ciljeva. Intuitivne metode koje su projektanti uvek koristili zasnovane su na znanju, iskustvu i na pretpOstavkama. Opste primenjive metode se postavljaju na bazi saznanja dobijenih iz uobicajenih izvora, odnosno analizom odgovarajuce lit~rature, putem Interneta {videti poglavije 18.), opstih tehni(%ih i masinskih sistema i drugih izvedenih konstrukcija, i na saznanjima dobijenim sopst~enim ispitivanjima, merenjima i s1. Svrstavanjem niza varijanata reSenja za svaku funkciju na osnovu{)vako utvrdenih velicina i formiranjem odgovarajucih shema, dobijaju se moguce kombinacije resenja opste funkcije za razlicite varijante parcijalnih funkcija konstruisanja. Kod konstruisanja u masinogradnji i metalopreradivaekoj industriji posebnu vaznost zauzimaju elementi konstrllisanja iIi masinski eIementi:. U predmetu Masinski elementi izucavaju se konstrukci}ski oblici, vrse se proracuni, primenjuju principi izrade, izucav.aju procesi funkcionisanja velikog broja masinskih delova i sklopova [34]. Proces konstruisanja pocinje idejom da se stvori (izradi) novi proizvod, a cesto se zavrsava ispitivanjem prototipa. Teznja savremenog konstruktora je da i prototip, sa svim analizama i verlfikacijom bude virtualan, tj. kompjuterski poeldan. Masinski elementi kaoilliX;E$:i9.ct eIementarnih funkcija, u fazi izbora climl';nzija i oblika se moguukljuciti i kao razviieni delovi u koje spadaju: prof~li

o (celicni, aluminijumski itd.), klinovi, zavrtnji i navrtke, pOdloske, mazalice, osovinice, kotrIjajni i klizni lezaji, zupcasti kaisevi, navrtke i poelloske za osiguranje, gnezda sa i bez navoja, ozlebljena vratila, zaptivaci, Janci, zlebovi za izlaz alata, rascepke, Civije, . zakovice, cepovi, yodice za busenje, remenice, otvori i rupe sa i bez navoja i s1. Resenja mogu biti deIimicno iIi potpuno originalna, razvijena po uobicajenim pravilima i normama konsiriiisanja", CiIj prikaza masinskih elemenata je da obezbedi pregled konstrukcionih oblika,Iio"dataka, tolerancija, materijala, standarela i elrugih informacija. Tu je jos i prikaz stanja u'def6vima, opterecenja, napona, deformacija, razaranja, proracun kinematskih i geometIijskih velicina i elr. Termin razvoj pro(:i:.1bda .. J21 J, podrazumeva projektovanje i konstI'uisanje i razvoj tehnologije, izradu tehnolo~ke elokumentacije, kontrolu i ispitivanje, izradu tehnicke i upravljacke dokumentacije, itd,

Primena CAD/CAE tehnologije pri konstruisanju Kompjuterske metode i tehnologije tipa CAD/CAE dale su poslednjih godina sustinski nov pristup procesu projektovanja i konstruisanja. Primenom kompjutera visestruko se skracuje ovaj proces sto, poreel direktne ustede u vremenu, omogucava znatno kraCi put za razvoj proizvoda. Kompjuteri se pri konstruisanju mogu koristiti za sve vrste proracuna, graficko prikazivanje rezultata rada i neposredno, za upravIjanje masinskim sistemima npr. CNC, DNC obuhvatajuCi i robotiku i FTM. Koriscenje kompjutera pri proracunavanju je vrlo siroko. Omogucuje brza i tacna izracunavanja vrlo kompleksnih procesa u masinskim sistemima sa velikim brojem uticaja, odredivanja, takode, slozenih i promenljivih stanja materijala i delova sistema u toku rada iii njene simulacije sa statickim i dinamickim uticajima. Primena novih metoda proracuna je omogucena poslednjih decenija, pogotovo na PC-jima, jer se, zbog obi rna, ovi problemi tek sada mogu efikasno resavati aktivnostima ne sarno istrazivaca na razvoju proizvoda i proizvodnje, nego i inzenjera konstruktora u svakodnevnoj praksi.


Tipican primer je metoda konacnih elymenata (FEA) i s1. za odredivanje naponskih, toplotnih i drugih stanja konstrukcije. Ova metoda se sire primenjuje tek pojavom softvera i hardvera prilagodenim svakodnevnim uslovima konstruisanja. Prednosti koriScenja kompjutera dolaze narocito> do: izrazaja za interaktivne i numericki intenzivne proracune. OvFproracuni su dan as potpomognuti inzenjerskim EDM i proizvoelnim PDM bazama podataka. Na primer, pri optimizaciji stanja iIi procesa u masinskom sistemu iIi u njegovim delovima, varijacijom pojedinih velicina u proracunu mogu se jednostavno

',' dobiti nizovi podataka koji omogucuju izbor najpovoljnijeg resenja. Takode je, koriscenje kompjutera efikasno za proracunavanje napona, stanja, oblika i dimenzija delova koji se D javljaju kod veCine'masinskih sistema, U tom cilju, kompjuterski se mogu uneti podaci 0 materijaIima opstih masinskih elemenata, 0 karakteristikama njihovih cvrstoca, oblicima, merama i o. nosi-%stima. Primena kompjutera pri konstruisanju moze biti korisna i efikasna sarno ako se proracuni koji se njime izvode zasnivaju na elobrom poznavanjtr pojave, procesa i stanja, odnosno na njihovoj poelrobnoj teOIijskoj analizi. Bez velikog; odnosno potrebnog klasicnog znanja, ne mogu se ostvariti veroelostojni proracuni niti elobro iskoristiti potencij~!i kompjutera. U principu i kod konstruisanja, pocev oel osnoxnih entit~ PZl do R-~imnja slozenih 3D moelela, odvijaju se obimni proracuni,

Kompjut~;t,Qcfuosno nj~goy program je ceo jedan '\:ligitalni svemir" s .tirri sto kod geometI'ijSkog modeliranj,;3ijkof'Sftuktora-prakticara ne interesuje kako se formiraju rtpr. matematicke Bezjeove % BezTer) krive iIi unija elva solida na principu Bulove (Boo lea) matematike, vee" -samd'"re'zultati i efekti primene korisnicki orijentisanih alata. Posto je interaktivnost koItsrrik-kompjuter visoka, svaka modifikacija i uredivanje je prilagocteno kOIisniku i u pogledu ge6metrije, proracuna, grafike (elijagrama) kao rezultata procesiranja podataka, i s1.

m Referentrti pojmovi projektovanja i konstruisanja Project - Projekat, zamis-a9, Predstavlja poellogu za izraelu masinskih deJova i sistema, Sadrzi: geometrijske'cil:Mke sa':iJdg0v~rajuCim analizama, uputstva za izraelu, koriscenje, odrZavanje - plan, nacrt(sa parametrima: vreme, resurs, cena) koji je u vezi sa formiranjem projekata. Design ~'. Konstrukcija. Sklopni crtd; model, izvedeno reSenje, Struktura masinskih elelova i sistema u fizickom iIi v


CAD/CAM - Skraeenica od Computer Aided Design/Computer Aided Manufacturing. U domaeoj strucnoj literatUli ovaj pojam se prevodi razlicito, npr. "kompjuterom podrzano projektovanje i proizvodnja" i s1. U principu to je spoj kompjuterskog konstruisanja, razvoja tehnologije i izrade proizvoda. CAE (Computer Aided Engineering) - Inzenjering podrzan kompjuterom. U ovom slucaju delatnosti ,projektanata obuhvataju: analize, proracune i pronalazenje najboljeg tehnoloskog resenja kod projektovanja proizvoda i proizvodnog procesa i sistema. CAE obuhvata niz slozenih aktivnosti kojima pripada, izmedu ostalih, i CAD/CAM. CAA (Computer Aided Analysis) - Kompjuterski poddana (strukturalna) analiza modela. Dominantna metoda u oblasti konstruisanja i njene analize je metoda konacnih elemenata (MKE). CADD (Computer Aided Design Drafting) - Kompjuterski poddano konstruisanje i 20 crtanje. CAQ (Computer Aided Quality Assurence) - Obezbedenje kvaliteta proizvoda, proizvodnje (tehnologije) i pos]ovanja poddkom kompjutera. CAT (Computer Aided Testing) - Ispitivanje i testiranje karaktelistika objekata posredstvom kompjuterskih sistema. CIM (Computer Integrated Manufacturing) - Integrisanje sistema: razvoja, pripreme, upravljanja, proizvodnje i njene logistike pomoeu ove tehnologije. Obuhvata sve prethodno nabrojane CA sisteme. CG (Computer Graphics) - Kompjuterska grafika. Prikaz slike-crteza, za razliku od prikaza sarno alfa-numerickih simbola, na kompjuterskom displeju. Kompjuterska grafika obuhvata razliCite metode generisanja, statickog i dinamiCkog prikaza i smestaja informacija u vezi grafike. Deli se na rastersku i vektorsku. Ova druga je dominantna kod CAD procesa konstruisanja.

_ FEM (Finite Element Method) - Metod konacnih elemenata je primarna numericka metoda inzenjerske analize geometrijskog model a: zapremine, rnase, naponskih, toplotnih stanja i procesa, vibracije, buke i s1. U Iiteraturi se nailazi i na akronim FEA (Finite Element Analysis) . Mechanical Desktop Power Pack (MDPP) - CAD/CAM program ski paket namenjen za interaktivno masinsko modeliranje delova i sklopova i odredene inzenjerske analize na bazi parametarske tehnologije. Proizvod je americke soft kompanije Autodesk. Trenutno aktuela verzija je 2004. U daljem tekstu signiran je kao MDPP. AutoCAD Mechanical Power Pack (AMPP) - CAD programski paket namenjen za interaktivno masinsko crtanje i proracune u 20 oblasti. Takode je njime moguee izvesti odredene inzenjerske analize - simulaciju i optimizaciju. S obzirom da u sebi sadrzi jezgro AutoCAD-a njime je omoguceno i 3D modeliranje i editovanje objekata. Istovremeno je sadrZan u prethodnom paketu MDPP i na neki nacin predstavlja njegov podsistem. Trenutno aktuelna verzija je 2004 i u daljem tekstu signiran je kao AMPP ili sarno AM. AutoCAD - CAD program ski paket namenjen za interaktivno masinsko crtanje u 20 i 3D modeliranje objekata. Moze se instalirati kao nezavisan iIi u sklopu prethodnih dvaju paketa. U daljem tekstu je oznacen kao AutoCAD. NG (Numerically Control) - Numericki upravljane masine alatke od strane kompjutera. CNC (Computer Numerically Control) - Kompjuterski upravljane masine alatke. DNC (Direct Numerically Control) - Vise numericki upravljanih masina alatki na osnovu upravljackih informacijadobijenih direktno iz centralne memorije kompjutera.


FTM (Flexible Manufacturing System) - FIeksibilna (automatizovana) proizvodnja i montaza. EDM (Engineering Data Management) - Upravljanje inzenjerskim podacima. PDM (Product Data Management) - Upravljanje proizvodnim podacima. GE (Concurrent Engineering) - Simultani (konkurentni, uporedni) inzenjering. R&D (Research and Development) - Istrazivanje i razvoj u okviru proizvodno-poslovnog sistema. ICG (Interactive Computer Graphic) - Interaktivna kompjuterska grafika. U ovom softveru centralno mesto zauzima aplikativni program. internet - Internet. Globalna mreza kompjutera povezanih u svetskim razmerama radi komuniciranja i pristupima bazama podataka. Intranet - Intranet. Lokalna mreza kompjutera povezanih sa odredenim sistemom upr. poslovnim radi komuniciranja i pristupima bazama podataka. Predstavljac oponas:mje Interneta u lokalnom okruZenju. MASTEL - MAsinski STandardni ELementi. Predstavlja grafick!l bazu masinskih elemenata u elektronskom obliku. Ovaj softverski paket je proizvod domaeeg inzenjeringa, firme PMQ iz Beograda. AMS (Automatically Measurement System) - Automatski sistem za merenje na vilitualnom modelu.

~ CAD/CAE postllpci formiranja masinskih del ova Korisnicima CAD/CAE sistema (paketa program a) omogueeno je da proces konstruisanja i crtanja realizuju na sto efikasniji nacin. U tom smislu, sarno konstrukciono resenje se formira na osnovu tri moguca nivoa, koji su u funkciji tri Fazlicite grupe masinskih delova.

O Prvu grupu cine oni masinski delovi koji su standardnog oblika i dimenzija. Mnogi masinski delovi su standardni, izraduju se u velikim serijama i ugraduju se kao gotovi proizvodi. Standardizacijom ovih delova u masinstvllviSestruko je olaksan posao konstruktoru, koji ne mora vise puta da resava iste probleme, vee ga svodi na odabiranje najpogodnijeg standardnog dela iIi postupka i vrsi njegovo unosenje na pravo mesto u virtualnom prostoru. Sa druge strane i korisnik projekta ima, takode, koristi cod standardizacije [15J S obzirom na olaksanu nabavku delova tacno odredenog oblika, dimenzija i kvaliteta. Njihova promena u gabaritima i drugim svojstvima je definisana parametarski, zamenjujuCi tabele i grafike dominantne kod manuelnog naCina odabira. U savremenom konsttuisanju, ovaj pristup je jos izraZeniji jer &mas egzistiraju bogate biblioteke standardnih masinskih delova kao graficke (i nUfnericke) b~, podataka u digitalnoj formi. Na osnovu palete gotovih 2D obiika iIi 3D modela masinskih delova, kao i pomoenih alata za dodatno 'crtanje, konstruisanje sloZenijih virtuelnih obiika Postaje jednostavno i precizno.

o Drugu grupu masinskih delova cine oni Ciji se oblik moZe kombinovati od karakteristicnih konstrukcljskih detalja. Po stupak crtanja iIi modeliranja se ubrzava unosenjem unapred pripremljenih oblika ovih detalja (zleb za izlaz alata, geometrijski model zubaca zupcanika, radijusi zaobljenja, upusti i sl.) koji su uglavnom standardizovani iIi se koriste kao pdpremljeni blokovi nestandardnog oblika. .


Mogu biti parametarskog porekla, sto ubrzava proces varijacije oblika kod unosenja u neku konstrukciju. Ako se u strukturi masinskog sistema ugradi vise opstih masinskih oblika, dobija se racionalnija konstrukcija i pojednostavljen postupak izrade. Ovi detalji su razvijeni po slicnoj osnovi kao i oblici delova prethodne grupe.

o Trecu grupu cine oni konstrukcioni oblici koji se pri stvaranju slozenije strukture masinskog sistema definisu od pocetka do kraja. Ovakve konstrukcije se izvode, u principu, pojedinacno i projekti vezani za nju su najskuplji i najdugotrajniji za realizaciju. rake nestandardni, ovi oblici se stvaraju podrskom softverskih alata koji su zasnovani uglavnom na primitivima - entitetima (linija, Iuk, kruznica, eJipsa, lopta i sl.). Vise nego igde ovde je potrebno poznavanje principa tehnickog crtanja kao inZenjerske i obrazovne disciplina koja se bavi metodama prikazivanja predmeta (objekata) masina, sklopova, delova na crtezu. Ono predstavlja medunarodni tehnicki jezik sporazumevanja, posto su pravila pri crtanju, uz male razlike, zajednicka i internacionalna. Primena tehnickog crtanja u konstruisanju masina ima zadatak da grafickim prikazivanjem (komunikacijom) 0 medusobnom polozaju masinskih delova stvori integralnu sliku masinskog iIi drugog sistema, odnosno da prikaze njegovu funkcionalnu karakteristiku. Masinski oblici koji proizilaze iz ove inzenjerske grafike se formiraju u interaktivnoj komunikaciji sa kompjuterom. Na CJl. I.I prikazana je prethodna podela sa sematizovanim bazama koje omogucavaju ubrzavanje postupka crtanja, odnosno modeliranja.

lako su_mnogi masinski delovi u tehnickom smislu visoko elaborirani, jasno je, da se pri konstruisanju ne mogu primenjivati sarno njihovi standardni oblici, te se u tom procesu najcesce koriste kombinovani postupci formiranja masinskih oblika delova i sklopova. Pravo modeliranje u konstruisanju zasniva se na razvoju modela masirrskih delova sastavijenih od 3D karakteristicnih detalja, njihovim spajanjem, oduzimanjem, presecanj;,:m, i s1. Pri tome, ovi postupci mogu rezultirati vrlo jasnim predstavama 0 oblicima masinskih objekata. U daljem razvoju grafickog prikazivanja je funkcionalna animacija, kojom se pre izrade i eksploatacije moze simulirati realno stanje izrade (kretanje alata, pomeranje pojedinih delova i sl). I u 2D se moze vrsiti simulacija da bi se proverila, uglavnom, kinematika procesa. Alati za graficko prikazivanje i simulaciju u AutoCAD Mechanical-u su relativno jednostavni i izvode se u interaktivnom radu objedinjeni sa proracunom, izradom 2D crteza, analizom i ispitivanjem konstrukcije. Proracuni konstrukcija su nezaobilazni deo procesa konstruisanja. Mogu se izvoditi pre (radi izbora dimenzija) iIi posle izvodenja konstruisanja. Savremeni pristupi konstruisanju se svode na integraciju proracuna (simulacija, optimizacija, analiza napona, dinamike i s1.) pri samom toku geometrijskog modeliranja. Visoko sofisticirani program ski alati CAD/CAM/CAE omogucavaju danas takvu analizu i sintezu pri konstruisanju.

Ei:f'~p9'iit~i('~ Na CA. 1.J u prvom okviru "Standardni oblici masinskih delova" predstavljeni su neki masinski delovi zasebno iii ugradeni u sklop. Neki od njih su standardni kao sto je npr. zavrtanj. Zatim, standardan je lanac, ali ne i Iancanik. Neke opruge mogu biti standardne, ali ne sve i s1.

CAD masinskih elemenata i konstrukcija

Standardni oblici masinskih delova

~~-$ B ~/.". -.---- ~~ ". /.). :","

~ .. ,~

IIII....~ tr~ . "-I7=""--_ .~~

I

Karakteristicni oblici konstrukcijskih detalja

!.kr .'.-.,' t ~ -;--i \~-

Masinski podsklopovi, sklopovi i sistemi

Nestandardni oblici masinskih delova

Sl. 1.1 Moguca struktura procesa formiranja crteza - 2D modela

]7

18 CAD mainskih elemenata i konstrukcija

2. PRIPREMA I KREIRANJE MODELA U RA VNI PODRSKOM AUTOCAD MECHANICAL ~=9Q

Kreiranje crteza del ova u ravni predstavlja ureden skup postupaka vezan za dvodimenzionalno konstruisanje odredenog masinskog dela, sklopa i s1. Da bi se 20 projekcija pravilno formirala, po standardnim tehnickim i drugim normama, neophodno je poznavanje osnovnih pravila tehnickog crtanja i nacrtne geometrije, kao i propisa nacionalnog JUS iIi npr. internacionalnog ISO standarda. Svaki 20 crtd sastoji se od pojedinacnih (entiteta) i slozenijih delova. U jednostavne delove spadaju neki od sledeeih 20 primitiva: linije, kruznice. kruzni lukovi. elipse, elipticni lukovi. tacke i prave (poluprave). Smatra se da su oni zastupljeni sa oko 50% u sastavu slozenijih objekata. U slozenije spadaju sledeCi objekti: pravougaonici, mnogougaonici (poJigoni), multiIinije, polilinije. spline-ovi (glatke krive), solidi, regioni i s1. Zajednicko im je da se sastoje od pojedinacnih del ova - entiteta. I jednostavniji i slozeniji modeli se mogu modifikovati na puno naCina. kao sto su: rotiranje, translacija. kopiranje. pomeranje, skaliranje i druge operacije. U ovom poglavlju biee prikazana primena nekih kljucnih pogodnosti programskog resenja pri izradi 20 crteza. u AuloCAD Mechanical okruzenju, u odnosu l1a manuelan (klasicni) pristup.

~ Osnovni ciljevi pojedinih pog\avlja o Priprema i kreiranje del ova u ravni podrskom AutoCAO Mechanical (AM). o Projektovanje i konstruisanje masinskih delova. o Konstruisanje u AutoCAO Mechanical okruzenju. o Masinski materijali u konstruisanju. o Kotiranje sa izborom tolerancija. o Kreiranje obrtnih 20 objekata. o Unosenje masinskih delova razdvojivih veza. o Zavareni spojevi i njihovo predstavljanje. o Postavljanje standardnih profila i zakovica. o Unosenje delova prenosnika. o Postavljanje standardnih delova za podmazivanje. o Optimizacija del ova lancanog i kaisnog prenosnika. o Formiranje sastavnice i baze podataka delova u sklopu. o Proracun uvijanja i savijanja vratiJa. o Odredivanje napona i deformacije metodom konacnih elemenata. o Graficke komunikacije i mreZna podrska konstruisanju.

Kreiranje novog crtda Kreiranje novog crtda pocll1je pokretanjem AutoCAD Mechanical Power Pack-a koriseenjem opcija u dijalog boksu Startup. Osnovni terminoloski pojmovi vezani za pripremu i heiranje novog crtda, kompjuterski podrZanog, su sledeei:

CAD masinskih elemenata i kOl1strukcija

m Referentni pojmovi pripreme i kreiranja novog crteza Drawing - Crtanje objekata u ravni. Podrazumeva dvodimenzionalno tehnicko crtanje. Fajlovi namenjeni crtanju i modeliranju najcesee se formiraju sa ekstenzijom *.dwg. AutoCAD Mechanical Help - Omogueuje pristup sadrzaju AM-ove pornoei (Help Contents), indeksu (Index) i programu za pretrazivanje (Find). What's New - Sta je novo? Pregled novih moguenosti program a i veze sa opisima tih pojmova. Learning assistance - Pomoe priucenju. Nalazi se na posebnom, original nom (instalacionom) kompakt disku sa fajlovima za multimedijalni postupak ucenja AM-a. Support assistance - Tehnicka podrska. Obezbeduje tehnicku podrsku u obliku pitanja-odgovor. Prototype file - Predstavlja osnovni fajl od koga se startuje uradnoj sesiji 20 iIi 3D konstruisanja. Moze sadrZati vee definisane pm'ametre na elementm'nom nivou, kao sto su: podesena radna povrsina i layer-i, pa sve do skupa informacija koji ukljucuju i nezavrsene delovena kojima se kasnije vrsi primena neophodnih postupaka za finalizaciju modela. Ovi fajlovi najcesee su formata *.dwg, odnosno *.dwt. Pointer -Obicno se odnosi na sti'elicu, koncanicu ili drugi simbol na interfejsu. Pointer (kursor) iIi koncanica sluzi za lociranje tacaka, crtanje iii selekciju del ova crtda i s1. Kretanje mu' se najcesce kontroliSe misem ili posredstvom tastature.

19

Mouse-ciigitazer - Digitajzer - rnis sa dva tastera i tockieem iii sa tri tastera. Levi taster se koristi za izbor komandi iIi drugih opcija. Pritisak desnog tastera zamenjuje pritisak na tipkusa tastature Enter iIi omogueava otvaranje pomoenog menija. Shortcut - Precica. Programska ikona (ikonica) na Windows-ovoj radnoj povrsini. Program se pokreee, zavisno od podesavanja, (dvo)klikom levog tastera misa na ovaj simbo1. Startup - Dijalog boks za startovanje programa. Odreduje da Ii se otvara postojeCi crtez iIi se pocinje rad na izradi novog crteza koriSeenjem jedne od ponudenih opcija. JUS - DomaCi nacionalni standard za propisivanje i primenu tehnickih i drugih normi. ISO (International Standards Organization) - Internacionalna organizacija za standardizaciju. ANSI (American National Standard Institute) - Americki nacionalni standard. DIN (Oeutsches Institute fur Normung) - Nemacki nacionalni standard. JIS (Japanese Industrial Standards) - Japanski industrijski standardi. Drawing window - Prostor za crtanje, tj. ravan na kojoj se kreira i ureduje crtez, odnosno model. Template file, Drawing File - Uzorni. sablonski (proto tip) fajl za kreiranje crteza. Sablon fajl koji sadrzi od"i-edene informacija u vidu podeSenih parametara. Fajlovi sablona crteza imaju oznaku (ekstenziju) *.dwt, a fajl crteza oznaku *.dwg na kraju imena fajla. Folder - Omotnica, folder iii direktorijum je mesto u kojem se snimaju i azuriraju fajlovi iste iIi razliCite ekstenzije, formirani od AM-a iIi drugog programa. Mogu biti na radnoj stanici iIi na umre7.enim kompjuterima. Menu bar - Linija (paleta) menija. Sadrzi standardne AM-ove menije (videti u prilogu knjige). Cartesian coordinates - Dekartove (pravougle, kartezijanske) koordinate na radnoj povrsini intelfejsa.


Standard too!bar - Pal eta standardnih alata. Obezbeduje pristup standardnim komandama programa. Mnoge od tih komandi: New, Open, Copy, Paste i s1. se susreeu i u drugim Windows aplikacijama. Object properties toolbar - Paleta za manipulaciju osobinama crteza. Obezbeduje pristup paletama alata za analizu i izmenu osobina de10va crteza, teksta i s1. Command line area - Komandna Iinija za unos i kontrolu podataka, riaziva komandi i sistemskih promenljivih. Dialog box - Kontroini prozor (okvir), dijalog boks iIi dijalog. Prikazuje zahteve za unos (odzivnike), kontrolu i poruke u vezi komandi i sistemskih promenljivih. Pop-up menu - Pomoeni ("iskacuCi") iIi kontekst meni. Meni Ciji sadrzaj zavisi od izabranog objekta na interfejsu, a prikazuje se pritiskom na desni taster misa. Minimize/Maximize button - Tasteri za minimizaciju (na nivou ikone) i maksimizaciju interfejsa, odnosno radne povrsine AM-a. Pored njih je i e1ektronska ikonica za regularan izlazak programa iz operativne memorije (Close). Scroll bars - Horizontalne i vertikaine linije za relativno pomeranje radne povrsine. Scroll box - Klizac duz linije za relativno pomeranje radne povrsine. Status bar - Sadrzi kontrolne opcije za razne rezime editovanja, prilikom crtanja i modeliranja (SNAP, GRID, ORTHO, POLAR, OTRACK, LWT, MODEUPAPER). Coordinate display - Prikazuje koordinatne vrednosti unete tacke (vektora). UCS icon - Ikona korisnickog koordinatnog sistema. Command area size bar - Poveeanje/smanjenje povrsine komandne linije, putem pointera, u horizontalnom pravcu. Command area scrol! bar - Tasteri sa stre1icama za horizontalno i vertikalno pomeranje povrsine komandne linije. Plot Style - Stil stampanja u boji iii crno-be1oj verziji tehnickog dokumenta. Plot (On/Off) - Ukljucivanje/iskIjucivanje stampanja odredenog sloja (videti poglavlje IS.). Snap OnlOff [F9] - Pomoena (ne)vidljiva mreza (ukljucena/iskljucena) za precizno crtanje. Ogranicava pokrete pointera na odredene (diskretne) intervale, cime se poveeava preciznost kod formiranja madela. Grid On/Off [F7] - MreZa tacaka ukljucena/iskljucena. Na povrsini za crtanje se mogu postaviti pravilno rasporedene tacke koje olaksavaju formiranje crteza. Buttons - Tasteri u. fizickoIh obliku sa tastature ili kao elektronski taster (u tekstu el. taster) na interfejsu u virtualnom prostom. Tooi tip - Osnovna poruka 0 komandi koja se primenjuje, najceSee, postavijanjem strelice misa na ikonicu ili na e1ektronski (el.) taster dijaloga.

Bac~ground - Pozadina, npr. boja radne povrsine. Display-- IzIazni uredaj -kompjutera za vizuelno prikazivanje. Display screen - Ekran za prikaz. Deo video jedinice na kojem se prikazuju slike (crtezi). Axis - HOIizontalna x-osa i vertikalna y-osa na dijagramu iIi drugom dvodimenzionalnom koordinatnom sistemu, koje sIuze kao reference za crtanje i mod~liranje. Treea linija (z-osa) se koristi za podesavanje dubine pri 3D modeliranju objekala. Digitizer - Graficka tabla koja 'se koristi u cilju prikazivanja i zadavanja odredenih komandi programu.


.. Korisnicki interfejs programa AMPP Centralno mesto korisnickog interfejsa AM-a predstavlja graficki editor programa. Interfejs se sastoji od niza funkcionalnih delova ad kojih je najznacajnija radna povrsina, na kojoj se kreira i prikazuje cltez objekta. Prema Cil. 2.1, pristup i aktiviranje komandi sa interfejsa vrsi se: u komandnoj liniji, u dijalozima, sa palete alata, padajuCih menija ili putem pomoenih menija.

Menu bar Standard toolbar Object properties toolbar Mir1imi7A,IM,lxinci7P button

ACADfM Draw toolbar povrsina

ACADfM Modify toolbar

IJ'o+

22 CAD. masinskih elemenata i lwnstrukcija

.. Podesavanje parametara u AutoCAD Mechanical Podesavanje parametara je neophodan preduslov da bi posao konstruisanja tekao bez problema, usaglasen sa internim ilili nacionalnim standardom.

m Referenini pojmovnik: opcije AutoCAD Mechanical i osobine slojeva Layer - Sloj (lejer) iIi nivo u elektronskom obliku. Sadrzi neophodne informaeije 0 erteZu (modelu) kao sto su: boja, vidljivost, vrsta i debljina linija i dr. Name - Tme sloja. Zadaje se najcesce da podseca na osobinu iii ime dela erteza koji se formira i kasnije egzistira u ovom sloju. Current layer - TekuCi (aktivni) ;;loj. Sarno jedan sloj moze biti aktivan i sa jednim skupom karakteri"stika. Layei control - Dijalog za kontrolu: uspostavljanja, podesavanja i modifikaeiju sloja. Layer group control - Kontrolna grupa slojeva. Layer 0 -Nulti sloj. Uvek je prisutan po otvaranju i zapocinjanju rada sa novim fajIom kod AM. Nulti sIoj ima default (podrazumevanu) karakteristiku erne (bele) boje i neprekidni (Continuous) tip linije. Ovaj sloj se ne moze izbrisati niti preimenov~ti. Freeze - Zamrzavanje slojeva. Ova opeija cini nevidljivim delove erteza ml''iamrznutom sloju. On/OH - Ukljucen, vidljiv iii iskljucen (nevidljiv) sloj. Thaw - Odmrzavanje slojeva. Cini vidljivim pi"ethodno zamrznuti sioj. Lock - Zakljucavanje slojeva. Sprec;ava biranje ili izmenu delova erteza na tom sloju. Color - Boja sloja. Bira se u dijalogu sa paletamastandardnih 9 iii dodatnih (sa ukupno 256) boja. Linetype - Tip linija. Definisan je u posebnom fajlu formata .Iin. Uskladen je prema ISO standardu, a postoji i mogucnos1: njegove izrade iIi modifikaeije shodno internim standardima. Lineweight - Debljina linije. Uskladena je sa JUS ISO standardom (videti fajl L'JlUSO.dwg). Mechanical options - Opeije AM-a na osnovu kojih se mogu podesavati razni parametri programa. Ovo podesavanje omoguceno jeu karticama (tabovima, panelima) Standards, Shaft, Calculation, Standard Parts i Preferences dijaloga Mechanical Options. AutoCAD options - Opeije AuioCAD-a za podesavanje raznih karakteristika i parametara programa (postupkom iz menija Assist ~ AuioCAD Options ... ). Ovo podesavanje omoguceno je, takode, u odgovarajuCim karticama. Draft settings - Skup karakteristika za ertanje. Power snap settings - Dijalog sa kartieama za odabir seta objektno orijentisanih markera (nisana). Alias - Skraceniea (preCica) komande ili sistemske promenljive. Koristi se da bi se ubrzao postupak zadavanja komandi. Skracenice su date u prilogu ili u fajlovima acadm.pgp, acad.pgp.

.. Komande za formiranje slojeva Komanda Layer sluzi za upravljanje slojevima i njihovim karakteristikama. Dijalog za upravljanje slojevima moze se dobiti na vise nacina, a to su:

. CAD masinskih elemenata i konstrukcija 23

o Meni: Assist ~ Layers / Layergroup I> Layers/Layer Group Control. .. o Plllleta alata: ACAD / M Layer Functions (Object Properties Layer) o Komandna linija: amlayer (Ia).

III Mgoritam: formiranje sablon fajla ~ Primer: Formirati sablon - template fajl .dwt formata zapotrebe kasnijeg koriscenja zaglavlja A3 formata pri konstruisanju novih modela.

1. Aktiviranje AutoCAD Mechanical-a i pregled slojeva.

o Aktivirati AM postupkom iz menija Start I> Programs I> Mechanical Desktop. AutoCAD Mechanical Power Pack. Aktiviranje se moze izvesti i putem e1. ikonice sa Desktop-a..

o Otvoriti kontrolni dijalog slojeva, postupeima iz menija: Assist I> Layer J Layergroup ~ Layer/Layer Group Control. .. ili posredstvom komandne Iinije, unosom AMLAYER.

o Izvrsiti pregled slojeva u karticama Layer Control j Layer Group Control (st. 2.2). o Zatvoriti QV~ dijalog kli!rol'Ii na e1. ti'$ter Cancel.

5""" IAI t~1 Ctntro1'll~r &10$ c~rol1

N8ITl6 Ff8et6 -in t!II o AM_O ;;1

.I!iAM 1

Name DAM_O milANU HI AM_2 III AM_3 mi At.C4 i!l AM_5 o AM,.S

jll AM=Z !!ii'l AM_3 I:l AM_4 [J AM_5 DAM_6

ElAM] _

___ ----=~-=E="'=o=bie=,,=

24 CAD masinskih elemenata konstrukcija

2. Pregled opcija u dijalogu Mechanical Options.

o Otvoriti dijalog Mechanical Options, postupcima iz menija: Assist ~ Mechanical Options ... iii posredstvom komandne Iinije, unosom AMOPTIONS (sl. 2.3).

o U prvoj kartici Standards pregledati opcije Standard: gde se mogu prikazati standardi koji su podrzani u AM-u, kao sto su: ISO, DIN, JIS, GB, 8SI, CSN i ANSI.

o Opcija Measurement: omogucuje podesavanje metrickog sistema mera. o Opcijom Model Scale: podeiiava se razmera prikaza crteza 'delova u prostom

modela. o Opcijom Browse ... otvara se dijalog Open koji omogucuje otvaranje prototip fajla

*.dwt ili fajla drugog fbrmata. o Dvoklikom na ikonice u des nom polju dijaloga Mechanical Options otvaraju se

ponaosob dijalozi za podesavanje raznih para,metara pocev od ISO, Layer/Objects do BOM Support-a,

o KIikom na karticu Shaft pojavljuje se sedam polja za podesavanje parametara za podrsku konstmisanju, kao sto su formati fajlova pripremljenih za import i eksport, simboli prekida i prikaza crteza del ova i vrste pogleda na model i s1. (sl. 2.4).

MoooI5.Q~:

.-QDrowingSh DelartVlew ~V- SUlfaceTexlure ~.-r< Welding :--@ID Feah,ne Cof)trol Frame t..--}- EdgesolworkDieces ~: g::: ;~;~atu,e Ide~~~' '_-Im PartsLI$t \--0.. Balloon

;.--~ BOMSupport

QANSI Q BSI o CSN Q. DIN Q G8 OOilml OJIS"

CUllent(T~lateJ 1000:1 500:1 2{)O:1 100:1 50:1 20:1 10:1 .,

" U 1;5 1:10 1;20 1:50 1:100 1:200 1:500 1:1000

Sl. 2.3 Dijalog Mechanical Options sa tabom Standards i odgovarajuCim kaskadnim opcijama


t?:j='mttrt#;[.rt,j, d iii#f'f~~tJ~;;}l;~;;::"~!:;;~ -S~andiJld~: S~t -I~rnl Slan&1dP~t1~J pjd~lmOlsl

.1liJ

Sl. 2.4 Dijalog Mechanical Options sa karticol11 Shaft

CJ Kartica Calculation sluzi za podesavanje parametara prilikom primene proracuna i nacina prikaza rezultata proracunavanja. Ova kartica saddi standardne i izvedene jedinice mere (npr. N, mm i sI.), FEA parametre itd.

Sl. 2.5 Dijalog Mechanical Options sa karticom Calculation

25


o Otvoriti karticuStandard Parts za podesavanje parametara za podrsku konstruisanja i naCina prikaza rezultata konstruisanja. .. -- ~ __

0. Ova kartica sadrzj opcije: standarda;importa.;eksporta, metode prikaza crteZa i s1.

$u.ndald Sethngs-' A;tailoble Stoll.:klrd

I~ 2e1ecllfld SlClndd/d J50 JUS ANSI DIN

2.J-OJ/ Svrr,boiic

81. 2.6 Dijalog Mechanical Options sa opcijama kunice Standard Parts

o Otvoriti karticu Preferences zapodesavanje parametara objektno orijentisanih nisana.

o Pregledati opcije .snap Defaults .. . (Power Snap Settings) i System ... (System Editor). o Elektronskim tasterom OK iIi Cancel zatvoriti dijalog Mechanical Options.

L===~;:+=:-:~.-=~=,,==Jj p ~O!Jil,ct-SeWfOl'l p T1Jtr,uI!l.: 420,297.(.J) -Command: '_zoom Specify corner of window, enter a scale factor (nX or nXP), or [AIl/Center/Dynamic/Extents/Previous/Scale!Wlndow] : _aH Regenerating model. Command: 'Cancel'

o Otvoriti dijalog Save Drawing As, postuptima iz menija: File ~ Save As ... iIi posredstvom komandne linije unosom SAVEAS.

o U polju File name: uneti am.jus, a u polju Files of type: podesiti ekstenziju (*.dwt). o Klikom na eL taster Save i u novootvorenom dijalogu Template Description upisati

tekst prema sl. 2.9b, a zatim kliknuti na OK. Ovim je kreiran sablon fajI am.jus:dwt.


( ....

a) b)

S1. 2.9 Dijalog Save Drawings As i dijalog Template Description za un os podataka 0 sablon fajlu

o Ovaj fajl je sada snimljen u omotnici template i moze se izmectu ostalog pronaci u kartici Create Drawings dijaloga AutoCAD Mechanical Power Pack Today (Meni Design ~ AutoCAD Mechanical Today) (sf. 2.10).

o Iskljuciti sve otvorene dijaloge AM-a.

Use- th15 buHeHn board to post your own Web content. CAD,n)omagers tar) use ihis feature to communicate with 1heir .design team and provi~EJ il~kS 10,blopk libraries, CAD standards, or -other files and folders ,available on the company mlrat:eL Edit Ihis'cJ,?fa~~ view by choosing the Edi! button:cEnlarge tn~' view by selectmg 1he + button. " " To acce~$.~n HTM~ template t1;a~ dynamic.ally ~dapts' to both views, here.

Is your software up to date?

81. 2.10 Dijalog AutoCAD Mechanical Power Pack Today sa karticom Create Drawings


Konstrukcija detalja objekta

Konstruisanje u AM-u se izvodi na osnovu poznatih principa tehnickog crtanja i nacrtne geometrije. Pri tome treba voditi racuna da je ovaj proces umnogome podr2'an alatima kojima se u znacajnoj meri omogucuje automatizacija postupaka konstruisanja. Skup programski razvijenih metoda tipa Object Snap - "precizno nisanjenje i vezivanje za objekat" obezbectuje efikasnu asistenciju u resavanju grafickih problema u konstruisanju. NaroCito se ova podrska uocava u domenu 20 konstruisanja. Lakim definisanjem konstrukcije, bez upisivanja koordinata iIi nepotrebnog racunanja, formira se precizna geometrija jer je povezivanje tacaka za objekat omoguceno specijalnim alatima: "magnetnim" markerima, i s1., koji na "inteligentan" nacm pronalaze lokacije pojedinacnih delova crteza, potrebnih konstruktoru. Pored toga, ove metode se mogu konzistentno odr2'avati za sve vreme konstruisanja.

!!Ill Referentni pojrnovnik: alati za crtanje i rnodifikovanje crteZa ACAD/M Draw toolbar - Paleta alata za crtanje. Pored ove u ACAD/M-u postoji jos EX_Draw toolbar i klasicna AutoCAD-ova paleta Draw. ACADfM Modify too!bar - Paleta alata za izmenu i modifikaciju crteza. Pored ove na raspolaganju su i ACAD/M EX_MODIFY toolbar i AutoCAD-ove palete Modify i Modify II. Line - Linija-duz. Spline - Splajn (glatka kriva). Centerline - Centralna, osna linija. Construction line - Konstrukciona (pomocna) linija. Symmetrical line - Simetricna linija. Break out line - Prekidna linija na izlazu. Zig-zag line - Cik-cak linija. Section line - Linija presecanja. Ray- Prava. Insert block - Umetanje bloka. Multyline - Multilinija. Block - Blok (delova crteza). Rectangle - Pravougaonik. Point - Tacka. Polygon - Poligon. Hatch - Srafura. Arc - Luk. Region - Region (specijalno podrucje crteza). Circle - Kruznica. Text - Tekst. Ellipse - Elipsa. Break - Prelom entiteta. Contour finder - Konturni nalaz. Construction edit - Uredivimje konstrukcije (linije). Erase - Brisanje delova crtda. Scale X,V - Skaliranje crteza po X,Y osi.

CAD masinskih elemelzata ; "konstrukcija 30

-------. nje deiova crteza. COPV -:: Kopiftb duZa~ deIGva crteza (entiteta).

Lengt"A~ - Pro .' v . ,,,.,,... '~nO >rnnwanJe crteza

. S ewe, "''1:'"- , li/linor - 1111. . entireta na crtefu. . SkraCl vanJe . . Trim - kopiranje crteza (entiteta).

Offset - Of set ..,ziJa do delova crteZa .. E d Ekste,. den - : 'po redosledu.

K ptranJc Array - o. .ct (krive) u dYe tacke. -2 points - prek1 J'~ crteza iIi njegovih delova U odnosu na koordinatni sistem. pomcran '-' . ove - Obaranje ivice na modem. Chamfer - . . crteZa R U"anJe . Rotate - 0 ~ anJ'e ivice na delovima modela.

.. Z b1'aV 1 Fulet - ao oj tavljanje crteza na entltet~: Explode - R~ vailJ'e translacijom i rotac!jom. Argo podesa .' v

, I -. Spajanje entlteta I crteza. Join entitlfl)$ - niP duZine na crtezu ivan njega.

~efC J- , Measure - , 'c crteza (entiteta). D!vide - DelJi~J1inije. Definisan je u pc:~ebnim faj~ovim~ formata *:Iin. U.skladen je ~rema I..metype - T, posto'j i m()O'uCnost nJlhove modlfikaClje shodno mtermm standardlma,' d du a J to> , 150 stan ar D~bljina linije. Definisane su JUS odnosno ISO standardom.

L~neweight - st~janje izmedu del ova crteza. Distance - Rda venJ'= delova crteZa (entiteta). ~ 1z uZ ,. v extents - gO kotiranje ugla. Angular - Ug , r .. ,' Baseline' _ Bazna. Im~a.

_ ,'" NadoveZlvanJe. Cham - " arna (kotal' Linear - LIne vnik kru&a iii kruznog segmenta. "" t r Prec '" . / .. """="'A\ '1 uiame e --: _ Zumiranje (uvelicavanje umanJenJe v,.......aJ urea nornv"emelllf. Zoom realtl'::~. 'dela _ komanda za formiranje detalja crteza. Detail- DeL:uj

' '~;omande polyline .. OpClone ...

1 rg' ACADrl'll Draw .. Polyline a Paleta'g a, . . , , ,-, Design ~ polyhne o Mem, dna linija:pline. a Koman .

komande Oetelif .. OpClOne

1 tn- ACAD/M Design l> Detail n pal eta a a 1;1. ~ '. Design ~ DeTail. .. a Me!11 . ..' d tail o Komandng llillJa: am e .

komande ConstructiQ,n U~ .. OpClilne

I ta' ACAOIM Draw ~ Construction Line :-t Pafeta a a . " ~ - n'. Design " ConstructIOn lines ... a Me .. l . dna linija: amconstlines. a Koman


.. Opcione komande Osnap

Cl Paleta alata: ACAD/M Power Snap ... Cl Melli: Assist ~ Drafting Settings .... o Komandna liriija: ampowersnap.

.. Opcione komande Hatch

~"J Paleta alata: ACAD/M Draw .. h'atch ... o Meni: Design ~ Hatch ... a Komandna linija: amassohatch.

.. Opcione komande Powerdim

a Paieta alata: ACAD/M Dimensioning. :::1 Meni: Ann()tate " Power Dirnensionitlg a Kornandna linija: ampowerdim.

II Algorltmn: konstrukcija poDlioijskih crteia sa kotinmjem deruija

31

~ Primer: Za crtez PloCa sa otvoromprema CA. 2.11, za koj~ Sil definisane spoljne konture primeniti metode: kreiranja polilinijskog otvora, srafiranja, kotiranja i formiranja detalja. prj tome, koristiti pretezno komande padajuCeg menija AM-a. _

1. Priprema rad~og fajla. o Otvoriti fajl PLOCA .dwg (sl. 2.11) iz omotnice PROTOTIP. a Pooesiti cmu boju radne povrmne, postupcima iz menija: Assist ~ AutoCAD

OpOOns ..... kartica Display ~ Colors ... lista Color: Black. Apply & Close J OK.

b

e

SL 2-11 Pripremni crtei (PLOCA.dwg)


o Podesiti set objektno orijentisanih niSana postupkom iz menija Assist ~ Drafting Settings ~ Power Snap Settings 1-4.

o U otvorenom dijalogu izabrati karticu 0 Settings 1, a zatim dijalog zatvoriti eL tasterom OK (sl. 2.12).

~ .~Eerpendicujar r Tangen! r Neared r- Apparenl iot r Parejlel 'r'$,!,!mmetry

____ 5_._~_tA_II __ ~I_ ____ c_I _r~_I __ ~

51, 2.12 Dijalog Power Snap Settings

2. Konstrukcija polilinijskog otvora na crteZu.

o Aktivirati metode formiranja konstrukcionih (pomocnih) linija postupcima iz menija: Design ~ Construction Lines ~ Draw Construction Lines ... nakon cega se otvara paleta Constrllction Lines.

o Izabrati treCi el. taster prvog reda za konstruisanje Iinije sa ortogonalnim ukrstanjem (sf. 2.13).

C~ncel c I Help I

SI. 2.13 Dijalog Construction Lines


o Na zahtev u komandnoj liniji: Command: amconstlines Specify insertion point: metodom Endpoint-a i klikom levog tastera misa definisati tacku (sl. 2.14).

o Izvrsiti Esc (Command cancelled).

,1

81. 2.14 Definisanje ortogonalnih konstrukcionih linija

.0 Klikom na desni taster misa izvrsiti regeneraciju palete Construction Lines (Repeat Draw Constructions Lines ... ) iIi taj postupak izvesti posredstvom menija Design ~ Construction Lines ~ Draw Construction Lines ...

o Aktivirati metodu paralelnog definisanja konstrukcionih linija u odnosu na referentnu liniju, prvim el. tasterom u drugom redu dijaloga. Ovaj postupac,:: predstavlja tzv. multi ofsetiranje (amconstpar). Izabrati vertikalnu konstrukcionu liniju c (sl. 2.15a). Na zahtev: Command: AMCONSTLINES Select line, ray or xline: (se1ektovati liniju c) Specify insertion point or Distance(xxlxxlxx .. ) : (uneti vrednosti 48194 (.J))

33

o Na zahtev: Specify point on side to offset: (pomeriti pointer proizvoljno leva od linije c i kliknuti levim tasterom misa). Rezultat ofsetiranja na rastojanjima Llx= 48 i Lly=94mm od c je dat na sl. 2.15b.

( ....

a) b)

51. 2.15 Faze vertikalnog ofsetiranja


o Izabrati horizontalnu konstrukcionu jiniju b (st. 2.16a). Na zahtev: Select tine, ray or xHne: (selektovati liniju b) Specify insertion point or Distance(xxlxxlxx .. ) : (uneti vrednosti 38186 (.J

o Na zahtev: Specify point on side to offset: pomeriti pointer dole od lirrije b, kliknuti levim tasterom misa i izvrsiti Esc. Rezultat ofsetiranja na rastojanjima Llx= 38 mm i i1y= 86 mm je predstavljen na sf. 2.l6b.

(.-a)

b) S1. 2.16 Faze horizontalnog ofsetiranja

o Podesiti set Osn.ap-a posredstvom menija: Assist ~ Drafting Settings~ Power Snap Configuration 2. Algoritam komandne linije je sledeCi: Command: '_ampsnap2 Power Snap configuration 2 loaded: END,INT,PER,EXT,PAR

o Otvoriti paletu Construction Lines posredstvom menija Design ~ Constru.ction Lines ~ Draw Construction Lines ...

o Aktivirati metodu paralelnog definisanja konstrukcionih linija (amconstpar) u odnosu na referentnu liniju i presecnu tacku. Postupak izvesti na osnovu cetvrtog el. tastera u prvom redu palete.

o Na zahtev u komandnoj liniji: Command: AMCONSTLINES Specify first point: (definisati Osnap-om i klikom misa presecnu tacku 1, sl. 2.17a).

o PrivuCi pointer do kose linije-konture a, do pojave poruke Parallel (sl. 2.17b) i bez pritiska tastera milia odmaknuti pointer, sve dok se ne pojavi poruka 0 uspostavljenoj paralelnosti konture i nove konstrukcione linije, trasirane iz prethodne tacke 1 (sl. 2.18a).

o Na zahtev: Specify second point or Angle (xxlxxlxx .. ) : kliknuti levim tasterom misa, pod uslovom da se pojavila poruka 0 trazenom ugJu trasiranja od 54d11 '1 0". Izvrsiti Esc.

CAD maSinskih elemenata i konstrukcija

(G'"

lUnter;;e.::tiOh! a) Sl. 2.17 Faze pamlelnog ojsetiranja

b

-LI /'JI"",,,,,,,,~a.zs


S" Formiranje unutrasnje polilinijske konture.

o Iz Layer liste (paleta Standard Properties) postaviti sloj KONTURE kao tekuCi. o Aktivirati metodu polilinije postupkom iz menija: Design ~ Polyline. o Algoritam formiranja polilinijske konture je sledeci:

Command: _pline Specify start point: (kliknuti na presecnu tacku 1, sl. 2.20a) Current line-width is 0.00 Specify next point or [Arc/Halfwidth/Length/UndolWidth]: Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Lengthl UndolWidth]: A (..1) Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Directionl Halfwidth/Line/Radius/Second ptiUndolWidth]: Specify endpoint of arc or [Angle/CEnter/CLose/Directionl Halfwidth/Line/Radius/Second ptiUndolWidth]: L (..1) Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/UndolWidth]: Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Length/UndolWidth]:

(kliknuti na tacku 2)

(prelazak na rezim lukova)

(kliknuti na tacku 3)

(prelazak na rezim linija) (definisati tacku 4) (definisati tacku 5)

Specify next point or [Arc/Close/Halfwidth/Lengthl UndolWidth]: C (..1) (zatvoriti polilinijsku konturu).

o Iskljuciti sloj konstrukcionih linija AM_CL (iIi ga obrisati postupkom iz menija MOdify ~ Erase ~ Erase all Construction Lines).

/

(..- (..-

1 /Intersection I a) c)

j)

S1. 2.20 Faze jormiranja polilinijske konture na osnovu rejerentnih tacaka


4. Formiranje linijske konture.

o Podesiti novi set Osnap-a posredstvom menija: Assist ~ Drafting Settings ~ Power Snap Configuration 3. Algoritam komandne linije je sledeci: Command: '_ampsnap3 Power Snap configuration 3 loaded: CEN,QUA,TAN,EXT.

37

o Aktivirati komandu za crtanje linija Design ~ Line. Po odzivu: Command: _line Specify first point: kombinacijom tastera Shifi+desni taster misa iz iskacuceg menija izabrati nisan Intersection.

o Postaviti pointer (Extended Intersection) i pritisnuti levi taster misa na konturu a (st. 2.21a).

o Posle poruke: Command: _line Specify first point: _int of and pomeriti pointer oko sredine konture b, sve do pojave poruke Intersection (sl. 2.21b). Kliknuti levim tasterom miSa.

b

(..-a) b)

SI. 2.21 Faze preciznog jormiranja preseene tacke na konturi b

o Na z

38 CAD'l1Ulsinskih elemenata i konstrukcija

5. Odsecanje linijskih segmenata na crteiu.

o Aktivirati komanoo odilecanja postupkom iz memja: Modify P Trim. Algoritam komandne linije za ovaj sillcaj je sledeci:

Command: _trim Current settings: ProJection=UCS, Edge=None Select cuttfng edges ... Select objects: 1 found (odabrati iiniju u-iaCki i, a -zatim j Select objects: 1 iOUnd, 2 total horizQIltalnu liniju u taCh 2, sf. 2.23a)

a Izbor potvrditi tasterom Enter, a zatim na zahtev: Select object tot.rim or shift-select to extend or PmjectlEdge/Undo}: (izvrSiti odsecanje desnog linijskog regIDf'....l1ta U taeki 3) Sel?Ct object to .trim Of Shift~~Iec,t4Q.~end or ProjectlEdgeJUndoj: (izvftiiti odsecanje gornjeg linijskog segmenta u tac'184)

o Komandu Trim prekimJtl tas~l;7m Esc (sl. 2.23c).

b

- Sl. 2.23 Faze selekcije i eliminisanja Mprebnih ktontura crteza

6. Zaobljavanje ivica na crtezu.

o Aktivirati komandu za zaobljavanje ivica postupkom iz menija: fJ4odify. Fillet. o Na zahtev u komandnoj liniji:

Command: amfillet2d (Dimension mode:OFF)(Trim mode) Current fillet radius = 10 Select first object or [Polyline/Setup/Dimension]: (izvrsiti Enter)

o Ovim se otvara dijalog Fiilel Radius (sl. 2.24). Podesiti radijus zaobljavanja na 17,5 mm i potvrditi unos el. tasterom OK. Odziv je sledeCi: (Dimension mode:OFF)(Trim mode) Current fillet radius = 17.5.

29 Se/oct < I

r Dimension Mode P" Trim Mode

Input 117.5 ! Ic=tirf} ~ ~tlolP !

SL 2.24 Dijalog Fillet Radius za podcSavanje vrednost poluprecnika zaobljenja


o Na zahtev: Select first olJject or [Polyline/Setup/Dimension]: izabmti vertikal.nll iiniju (u tatki 1) i nakon Select second object or : izabrnti horizontalnu konturu u tacki 2 (sf. 2.25a).

o Nakon odziva: Select object to creat.e original length: izvrsiti Esc.

b a)

t1 8 2 --t d / n b

Sl. 2.25 Faze odabira i zaobljavanja ivica

7 .. Obaranje ivica na o"6jektu.

[3 Aktivirati komandu za obaranje ivica postupkom iz menija: Modify. Chamfer. o Na zahtev u komandnoj liniji:

Command: amcham2d (Distances method)(Dimension mode:OFF)(Trim mode) Current chamtersetting = 32,20 Select first Object or [Polyline/Setup/Dimension]: (izvrsiti Enter).

o Ovimse otvara dijalog Chamfer (51. 2.26), o Podesiti leva polje Input-a sa 32 mm, a zatim i desno sa 20 mm i potvrditi ove

vrednosti el. tasterom OK. a Odziv je. sledeCi: (Distances methodHDimension mode:OFF)(Trim mode) Current

chamfer settillg = 32,20. o Na zahtev: Select first object or [Polyline/Setup/Dimension]: izabrati donju

kmuurnu liniju e u tacki i i Select second object or : desmJ U tacki 2.

CJ Nakon odziva: Select object to create original length: izvrsiti Esc.

firs!. Chbmfet L~h ~ ....

0.2 0.25 0.5 1 2 2.5 5 .

20 25 50

IIIrrQ~:Y~~i~~i'i~'"~ ~ Secord Chamfer length Ihp1.lt Angle 1 0.2 025 0.5 1 2 2.5 5

20 25 50

P Tfim Mode

r [)imemlOrl Mode

---=11. cd-1 !. ~w

Select ( I , L.::.cc:::: ..... l...._~~~.; j:-ln-pU\:-. -;1:;20~======::;1;

Select (

~ ~ C:'ncel I Help I

SI. 2..26 Dijalog Chamfer za poddavanje vrednosti obaranja ivica


51. 2.27 Faze izbora i obaranja ivica

8 .. Srafiranje povrsine crteZa.

o Aktivirati komandu za srafiranje po~tupkom iz menija: Design ~ Hatch ~ Hatch 45 deg 2.5 mm/0.1 inch (st. 2.28).

:~;e,t~lI~ .. :.".:' '-"1 :.;SG' j/ '''Assoclatlve Hatch .. ,

Boundary t

IiH~.t~Ch~4~5d~.~g.ij5~~;O~.2~2i~~miiii~ii~ Hatch 45 cleO. 13 mm/O,S inch Hatch 135 deg. 1,1 mm/O.12Inch Hatch 1.35 deo. 4.1 tnm/O:19ind"t" Hatch 135 deg, U mrn,tO,4 ind"r DOI..lble Hatch 45{135 deg. 2.3 mm 1-0,09 inch

51. 2.28 Postupak izbora parametara srafiranja

o Na zahtev u komandnoj liniji: Command: amhatch_ 45_2 Select additional boundary or point in area to be hatched or [Select objects]: (izabrati deo crteza u jednoj tacki unutar kontura, st. 2.29a)

b

(fill"

a) e

SI. 2.29 Faze izbora povrsine i srafiranja crteia

CAD masinskih etemenata i konstrukcija

9'. Kotiranje bocnog izvoda ploce. o Podesiti prvi set nisana Osnap-a posredstvom menija: Assist ~ Drafting Settings ~

Power Snap Configuration 1. Algoritam komandne linije je sledeCi: Command: '_ampsnap1 Power Snap configuration 1 loaded: END,MID,CEN,INT

41

o Aktivirati komandu kotiranja postupcima iz menija: Annotate ~ Power Dimensioning. o Na odziv: Command: _ampowerdim

(Single) Specify first extension line origin or Angular/Options/Baseline/ Chain/Update] : (izvrsiti kotiranje izvoda, prema sl. 230) Specify second extension line origin: Specify dimension line location or [Options/Pickobj]: (pomeriti pointer udesno do pojave crvene

boje kotne linije i kliknuti levim tasterom misa)

(..-=

S1. 2.30 Faze kotiranja debljine izvoda objekta

o Po otvaranju dijaloga Power Dimensioning posredstvom opcije Add Tolerance podesiti sledece parametre: gornje odstupanje 0,25 mm, donje odstupanje -0,15 mm Precision Primary: 2 (st. 231b).

.Aoply 10;' .copy Irem < 1+0.2s---1 ! ~-O.lS I, c==

Apply t~ ~ op}' from < ~'f

a) b) Sl. 2.31 Dijalog Power Dimensioning, osnovni -(I) i prosireni -b)


o Nakon unosa parametara komi broj se automatski aiurira kao na slici st. 232_ o Zatvoriti rekuti dijalog kl.ikom na eL taster OK_

S+O.25 -0.15

SI.232 Konacna vrednost kote debljine izvoda na crteiu

a IzvrSiti zumiranje crteZa postupcima iz menijCl View " Zoom ~ Extents i po potrebi izvrsiti Esc.

o Postaviti sloj AM_O kao tekuci. o Otkljucati sloj KOTE, a zakljucati sloj OZNAI


'., '.1.l29 Genera! 1 ~ Geometw -~ Unitt' I

A 12,11

( ....

b)

a) OK Cancel Help

S1. 2.35 Faze izbora polupreenika i kotiranje zaobljenja na detalju crteia

o Dijalog Power Dimensioning zatvoriti e1. tasterom OK i izvrsiti Esc. o Izvrsiti Zoom Extents kako bi se dobio prikaz kao na sl. 2.36. o Sa statusne linije ukljuciti rezim LWT. o Snimiti fajl na adresi D:\AMESH\KONSTRUKCIJE\PLOCA.dwg.

122 -

63.2l,.

80

128

SI. 2.36 Crtei Ploce sa otvorom sa detaljem A (PLOCA.dwg)

/

A 12.11

c)

A (2:1)

CAD masinskih elemenata i konstrukcija .. ,,: ; 45

3. KOTIRANJE SA PROPISIV ANJEM. ~~L~R~NCIJA-~-.

Masinski deto-vi -predstavljaju razlicite- KDmbinacije?' geometrijskih entiteta ogranicenih nivnim:, cilindri~fli!p.,konusnim, zavojnim- i slicnim povrsinama. Da bi SC: obezbedila odgovarajuca funkcija, zadovoljila cvrstoca i dr., moraju se propisati dimenzije i granice dopustene vaIijacije dimenzija i oblika masinskih delova. Ove dimenzije se predstavljaju kotama, a to su vrednosti koje se upisuju na crtezu. Nazivne mere su osnova za odredivanje granica stvarne mere kojojse tezi. Njihovim propisivanjem se ustanovljava potreban nivo tacnosti, vodeCi racuna 0 funkciji delova, kao i 0 prihvatljivosti proizvodnih troskova ostvarenja takve tolerancije [35]. Tolerancije u masinstvu predstavljaju oblast od visokog znacaja za proizvodnju, stanje u masinskom sistemu, ekonomicnost, ispravnu funkciju i konkurentnost proizvoda na trzistu.

ill Algoritam: primena metode automatskog kotiranja ~ Primer: Na crtezu Caure (sl. 3.1) uneti kote i propisati tolerancije u skladu sa nacinom izrade i funkcijom masinskog dela.

1, Priprema objekta za primenu postupaka kotiranja.

o Otvoriti fajl PROTOTIP\CAURA.dwg (sf. 3.1). o Sa statusn~ linije ukljuciti rezim LWT, a uspostaviti mod OS NAP sa nisanima tipa:

Endpoint i Midpoint. o Podesiti cmu boju radne povrsine, postupcima iz menija: Assist ;. AutoCAD

Options ... ~ kartica Display ~ Colors ... ~ lista Colors: ~ Black ~ Apply & Close ~ OK.

SL 3.1 Masinski deo koji je potrebno kotirati (CAURA.dwg)


2. Formiranje paralelnih kota.

o Iz menija Annotate kliknuti oa komandu Automatic Dimensioning ... cime se otvara istoimeni dijalog.

o Iz kartice Parallel kliknuti oa el. taster OK (sl. 3.2), kako bi se aktivirala komanda za parale1no kotiranje (paraJiel- baseline).

>~

C r tRi'I.~[oi~Jj~;;SOii.Qi;;i~

SI. 3.2 Dijalog Automatic Dimensioning

r Re.f.lIJ~into~NewS~,!e r ~~~l'-;t':{',(.,::h~"'Ib.-c:(',,-:.!

HeJp

o Na zahtev Sele.ct objo;lcts [Blockf. izabrati celokupni crtez, IzuzimajuCi osne linije. Izbor se moze izvesti; npr. "okvirom za biranje" (Using Window) ad tacaka 1 do 2 (s1. 3.3a). Izbor ovih entiteta potvrditi Enter-om.

o Na zahtev First extension line origin: Endpoint-om locirati tacku 1 (st. 3.3c). o Na zahtev Specify dimension line location or [Options/Pickobjj: povuCi pointer na

desno u smeru formiranja pomocnih kotnih linija. Kada linije promene boju zllaCi da je postignuto potrebno rastojanje od crtda (definisano u Dimension Style-u u paleti Dimension). .

a Izvrsiti klik levim tasterom misa i posIe poruke Starting pOint for next extension line: paraJelne kote se automatski formiraju (sl. 3.4).

SL 3.3 Faze jormiranja parale1nih kota


[!~~~i!1~ Kotiranje na sl. 3.4 3.7 nije u sladu sa standardnim nacmom kotiranja. Medutim, one je rezultat primene komande "automatskog kotiranja" te ce se u kasnijim fazama izvrsiti korekcija iIi brisanje neodgovarajucih kota.

51. 3.4 Formirane paralelnih kota

3. Formiranje simetricnih kota.

a Izvrsiti Enter, iii desnim tasterom misa otvoriti iskacuCi meni (sl. 3.5). Kliknuti na opciju Repeat Automatic Dimensioning ... cime se ponovo otvara dijalog Automatic Dimensioning.

o Aktivirati karticu Shaft! Symmetric, a zatim kliknuti na el. taster OK (si. 3.6).

Repeat Automatic Dimensioning . Pan . .~ ..... Zoom 3D Orbit Part

_51. 3.5 /skacuci meni sa opcijom Repeat Automatic Dimensioning ...

o Izvrsiti izbor crteza i potvrditi ga desnim taste(om misa. Izbor se moze izvesti kao i u prethodnom slucaju.

o Midpoiat-om locirati sredisnju tacku (sl. 3.7(0), a zatim povuCi pointer na dole. L7 IZVrsitildik posle promene boje kote. a Sest sim.etrtcnih kota automatsld je formirano (sl. 3.7b). Izvrsiti Esc.


~~r~E&6NFH;;Jt}t!J;-;r;r.B." . '_~t; ~:~:.-2j:;~2SJ ':>~~.;~~,r,~iin;o1.(~~~~cJl!t ,. .........;:\~. '"

-. . ,;-.:.">t{.; ..... . IVPe' :) ShaftfFront ~ewl . ~_3 rH.~shail

-~ ::.( .... ,' ...... ,. :


Sl. 3.9 lzbor konture konusnog otvora

o Algor-Ham komandne linije je sledeCi: Command: _ampowerdim (Single) Specify first extension line origin or [Angular/Options/Baseline /Chain/Update] : A (..1) (Single) Select arc, circle, line or [Linear/Options/Baseline/Chain/Update] : _mid_of (tacka 1) Select second line: mid_of (tacka 2) Specify dimension arc line location: Command: *Cancel*

(1IifIr (..,..

Apply to, c"",,,,,,,, II Q=:J~~

20 a) b)

S1. 3.10 Faze U odabiranju nazivne mere i specijalnog simbola

o Izvrsiti Esc.

c)


90"10'

(1IifIr

zo a) )4 b)

46

51. 3.1 1 Upis tolerancije ugla

o Desnim tasterom misa izvrsiti Repeat AMPOWERDIM. o Endpoint-om oznaciti krajnje tacke 1 i 2 (sl. 3.l2a). IzvuCi kotu 62 iznad kote

ugla.

a) 6Z b) 90",10' (..,..

SI. 3.12 Kotiranje preenika gomje baze

62 g6

90"10'

(1IifIr

SI. 3.13 Unosenje oznake tolerancije

51


o Kliknuti na kotni broj 62 u dijalogu Power Dimensioning i podesiti simbol precnika 0.

o Iz istog dijaloga kliknuti na el. taster Add Tolerance, i podesite oznaku tolerancije g6 (sf. 3.J3b) Zatvoriti dijalog el. tasterom OK.

o Izvrsiti komandu AMPOWERDIM. o Endpoint-om selektovati crtez u tackama 1 i 2. Izvuci vertikalnu kotu desno od

konture (sl. 3.14b).

'1>62 g6 '1>62 g6

90"10' a) 90"10' b)

c..-

51. 3.14 Formiranje kote dubine konusnog otvora - upusta

o Kliknuti na novoformirani kotni broj 9 i u otvorenom dijalogu Power Dimensioning pritisnuti el. taster Add Tolerance.

o U polju Deviation podesiti gornje granicno odstupanje na 0,15 mm, i donje na - 0,25 mm. (sf. 3.15b), zatim izvrsiti OK.

S1. 3.15 Unosenje granicnih odstupanja dubine konusnog otvora


o Slicnim postupcima, na osnovu dijaloga Power Dimensioning izvrsiti uredivanje ostalih kota dodavanjem simbola tolerancija, odnosno ugla obaranja ivica (sl. 3.16a).

6. Formiranje tabele sa tolerancijama.

o Iz menija Annotate aktivirati komandu Fits List. o Uneti tablicu, npI. u tacki (340,45). Ovim postupkom se formira tablica vrednosti

tolerancija kao na si. 3.16b.

62 96

90'10'

20 H7

l4 f7

46 n7

/r''l-~-----r 'C ~ ~ ~ .,

~ ~.

a)

c ...

Sl. 3.16 Formiranje tablice granicnih odstupanja

7. Promena vrednosti tolerancija na crtezu i u tablici:

75 h8 062 g6 046 n7 44 h7 034 f7 26 h7 020 H7 Dimen. Fit

b)

0 1S -0,04-6 74.151.

~\l.il1 61.99 -0,029 61.971 +O.()4Z' 4Ut.2 -(jon 46017 0

" .{l2'5 4-3.975 -O,02S 33.975 -O:(lS :H.95

" -0,021 ZS.9J9 .. 1J.021 20.021 0

"

53

o Ako se, npr. zeli izvrsiti izmena oznake tolerancije 44h7, treba kliknuti na taj kotni tekst.

o U dijalogu Power Dimensioning izvrsiti izmenu. Umesto h7 upisati m7 i kliknuti na el. taster OK. Na pitanje: Update the fits list now? potvrditi sa Yes.

o Azuriranje je izvrseno automatski i na crtezu i u tablici tolerancija. o Komandom Zoom Realtime-om podesiti poziciju crteza na radnoj povrsini. o Sacuvati fajl kao CAURA.dwg u omotnici KONSTRUKCIJE.

~~i'j,iti Vise 0 kotiranju i stilovima kotiranja zastupljenih u ISO sistemu, pogledati u referenci [6].

54 CAD mafinskih elemenata i konstrukcija

"'61 g6

75 h8 ~ 7> -0,0'-6 14.954-062 g6 -O.{Jl 61.99

-0,029 61.971

046 n7 +0.042 46.042 -O,


8. Graficko predstavljanje tolerancija.

o Aktivirati dijalog Power Dimensioning klikom na jedan kotni broj. o U polju Fit aktiv'irati el. taster sa tri tacke u horizontalnom redu (sl. 3.18) cime se

otvara dijalog Fits. o Ovaj dijalog sadr'Zi dye kartice sa parametrima. tolerancije za rupu (Hole) i za

osovinu (ShaH). o Izvrsiti pregled kartica gde se mogu prezentovati grafici odredenih tolerancijskih

polja.

Performmatingc"lcu


... Primena simbola' pri kotiranju i ozna~~mjH c~ Simboli za upustimjei:c,du~}illl 9JY-Ora takode se mogu generisati iz plete simbola. Pri ov~me .se korist~ komaJ;ida Leaper 'ilimetode kotiranja: precnika, odnosno poluprecnika, duzmskrh meta 1 sl. FOnt GDT u dijalogu Unicode Character map obezbeduje sirok izbor

simb~1a kod 0znacavanja ili uredivanja crteza, a koristi se u siucaju Ga,; konstruktor ne pronilde odgovarajucu oznaku u dijalQfu Special Characters (sf. 3.21). U tu svrhu, upot'reba simbola olaksava komunikaciju i predstavlja potrebu za usaglasenim oznacavanjem.

m Referentni pojmovi simboia i oznake u kotiranju Arc length - Duzina luka. Basic dimension - Osnovna kota. Kotni broj uokviren pravougaonikom predstavlja teorijsku (bez tolerancije) meru nekog karakteristienog detalja, sto je prakticno tesko ostvarljivo, ali se u konstrukciji propisuje. Conic taper - Konus. Simbol za konicnost se koristi kada je potrebno oznaCiti promenu konicnosti po jedinici duzine. Velicina konicnosti odreduje se kao kolicnik, npr. promene preenika prema promeni bazne duzine objekta iIi njegovog dela. Ovaj simbol se postavlja ispred velicine konienosti (sl. 3.21j). COl.lnterbore or spotface - Zabusivanje iIi upust. Zabusivanje je malo veCi deo vee izbusenog Otvora. Prvo se prikazuje precnik prolaznog otvora, a zatim konacnog. Kod upusta prikazuje se simbol upustanja i preiScik upustanja. Pored toga postavlja se i omaka za dubinu (st. 3.21h). .. , Countersink - Konicni upust. Konieno upustanje je metod obrade kojim se dobija konus V-oblika. Svrha konicnog upustanja je smestanjc z{tvrtnja sa ravnom glavom i poravnanje glave zavrtnja sa gornjom povrsinom deja sa simbolom konicnog upustanja. Postavlja se sa uglom konusa u stepenima (sl. 3.211). Deep or depth - Na dubini iIi dubina. Ako otvor ne prolazi kroz ceo objekat, upotrebljava se simbol kao na sf. 3.21 m. Prvo se unese preenik otvora, zatim simbol za dubinu, a na kraju dub in a do koje treba izbusiti otvor. U dmgom slueaju, pored dubine zabusivanja, unosi se i ugao zabusivanja. Diameter - Preenik. Kruznica precrtana dijagonalnom linijom 0 predstavlja simbol za precnik. Svi otvori prikazani simbolom za precnik podrazumevaju se kao otvori koji prolaze kroz ceo deo. . Dimension not to scale - Kota nije u razmeri. Ona se prikazuje u crteZu podvucena, da bi se razlikovala od obiene kote. Uvodi se zbog potrebe da se i ona prikaze, iako njen prikaz nije srazmeran (st. 3.21c) u odnosu na mem stvarnog objekta. Number of times-places - Broj puta. Kada se zeli eliminisati kotiranje velikog broja istih detalja, npr. ugJa, koristi se aJgebarska oznaka proizvoda broja istorodnih kota sa vrednoseu ugla. Radius - Polupreenik, radijus. Oznaka R za poluprecnik je potrebna uvek kada se radi 0 delovima crteza, koji se mogu definisati ovom vrednoseu kao parametrom. Cruss section - Kruini presek.

CAD masinskih elemenatai konstrukcija 59

Reference dimension - Referentna dimenzija. Ove kote nisu neophodne u prikazu, nego se postavljaju kao informativne i precistavljaju se u zagradama. Spherical diameter - Precnik sfere. Koristi se pri kotiranju sferne povrsine ad potpuno Ioptastog model~ do obIika kupole.

SW:terical.radius~ Polupre.cnik ~er. Sheno prethodnoj oznaci, s tim da je ova vrednost cfva puta manja nego prethodna. Slope - Nagib (kosina). Simbol za nagib primenjujese na zakosene povrsine, gde se prikazuje i odnos vi sine i sirine u smeru rasta sirine. Porast (smanjenje) nagiba se definise kao promena vi sine po jedinici duzine osnove ... Simbo1 se prikazuje ispred kolicnika (odnosa) promene visine. i jedinice duzine osnove (sf. 3.21k). Square - Kvadrat. Koristi se kao simbol pri kotiranju preseka kvadratnog oblika. Postavlja se pre numelicke vrednosti duzine stranice. Unicode character - Grupa karaktera koji nisu uobieajeni u abecednoj grupaciji karaktera. Cube - Kub, kocka. Circular - Okmgao, kruzni. Cone - Kruzna kupa. BevellingcC. Koso srezivanje, zakosenje

cad mašinskih elemenata i konstrukcija

Documents