bulgakov - majstor i margarita

М И Х А И Л А Ф А Н А С Ј Е В И Ч

БУЈ1ГАКОВМ ајстор

u Маргарита

Ilpebeo с руског Милан Чолић

Д Е Ч Ј Е Н О В И Н Е , 1988

Књта upba

... na ко си ти , на крају?— Ja са м д е о оне си ле, ш т о вечито ж ели зл о a вечито врш и д о бр оч и н ств а .

Г ете, Ф ауст

Никада не pa3ïobapajiue са непознашима

Једном y пролеће, када ce врело сунце клонило смира- ју, y Москви ce, крај Патријаршијских рибњака, поја- више два грађанина. Један од њих, y сивом летњем оде- лу, онижег раста, ухрањен, ћелав, свој више него при- стојан шешир држаше y руци као лепињу, док му пажљиво избријано лице украшаваху неприродно ве- лике наочари са црним рамом од pora. Други — ши- роких рамена, риђокос, куштраве косе, млађи човек са карираним качкетом забаченим на потиљак — имао je на себи карирану кошуљу, беле изгужване панталоне и црне патике.

Први не беше нико други до Михаил Александро- вич Берлиоз, председник управе једног од највећих московских књижевних удружења, скраћено званог МАССОЈ1ИТ, a истовремено и уредник обимног књи- жевног часописа, док je његов млађи сапутник био песник Иван Николајевич Понирјов, познат под псеу- донимом Бездомни.

Доспевши y сенку липа које су тек почеле да зелене, писци одм ах похиташе ка шареном обојеном киоску са огромном рекламом: »Пиво и сокови«.

Да, требало би одмах истаћи прву необичност те језиве мајске вечери. Не само крај киоска, већ ни y читавој алеји, која ce пружала упоредо са М алом Броном улицом, не беше ни живе душе. У доба дана када човек, како ce чинило, једва може и да дише, кад ce сунце, усијавши Москву, y сувој измаглици стрмо- глављује иза Садовог прстена — нико није дош ао под липе, нико није седео на клупама, алеја једноставно беше пуста.

— Дајте нам киселе воде — затражи Берлиоз.— Н ема киселе воде — одговори жена y киоску и

без разлога ce увреди.—. Имате ли пива? — промуклим гласом упита

Бездомни.

7 / Мајсшор u Маршрити

— Пиво ће стићи увече — рече жена.— Па шта онда имате? — упита Берлиоз.— И мам о сок од кајсија, сам о je топао — рече

жена.— Па добро, дајте га, дајте, дајте...Сок од кајсија ce заклобуча богатом жутом пеном,

a y ваздуху ce осети мирис бербернице. Утоливши жеђ, писци истога часа почеше да штуцају, платише и седош е на клупу, лицем окренути рибњаку, a леђима Броној улици.

Тада ce догоди друга необичност, која ce односила само на Берлиоза. Он изненада престаде да штуца, срце поче јаче да му лупа и за тренутак као да je некуда нестало a онда ce вратило, али са заривеном тупом иглом. У за све то, Берлиоза обузе некакав неоснован али толико јак страх, да сместа зажеле да побегне главом без обзира, што даље од Патријаршијских рибњака. Берлиоз ce очајнички осврну око себе, не схватајући шта ra je то толико престрашило. Пребле- девши, обриса чело марамицом и помисли: »Шта ли je то са мном? Никада ми ce раније тако што није деш авало... Срце почиње да отказује... П реморен сам. Да, крајње je време да све пош аљем до врага и одем y Кисловодск...«

У томе ce часу врео ваздух пред њим згусну, и y њему ce појави прозрачан грађанин не може бити чудновати- jer изгледа. Ha маленој глави џокејски качкетић, кари- ран, ваздушаст сако... Грађанин једва хват висок, уских рамена, несхватљиво мршав и, молим да ce то запамти, подсмешљива лица.

Живот Берлиозов одвијао ce тако, да он баш и H u

je био навикао на необичне појаве. Пребледевши још више, он исколачи очи и збуњ ено помисли: »To je немогуће!«

Али, авај, то je ипак било могуће, a издужени грађанин ce, прозрачан, какав je био, не дотичући ногама земљу, њихао пред њим лево-десно.

Тада такав ужас обузе Берлиоза, да он затвори очи. A када их поново отвори — виде да je све већ било готово, да je привиђење нестало, карирани грађанин je

8 / Михаил EymaKob

ишчезао, a из срца je истовремено испала и тупа игла.— Ух, до врага! — узвикну уредник. — Знаш ли,

Иване, да малочас умало не добих топлотни удар! Чак сам имао и нешто налик на халуцинације — покуша да ce осмехне, али му ce y очима још увек видела узнеми- реност, a руке су му дрхтале.

Ипак некако успе да ce смири, поче да ce хлади марамицом и рече доста бодро: »Н о, онда...« и наста- ви да говори тачно на оном месту где raje прекинуло штуцање када je попио сок од кајсија.

Говорио je, како ce то касније сазнало, о Исусу Христу. Ствар je, наиме, била y том е што je уредник поручио од песника за следећи број часописа велику антирелигиозну поему. Ту je поему Иван Николајевич написао, и то за веома кратко време, али уредник њоме, на жалост, није био задовољан. Бездомни je приказао главни лик своје поеме, то јест Исуса, y најцрњим бојама, али je ипак, и поред тога, целу поему, no мишљењу уредника, требало написати наново. И уредник je сада држао песнику нешто попут предавања о Исусу, да би подвукао главну грешку песникову. Тешко je рећи шта je било то што je преварило Ивана Николајевича — да ли снага његовог талента или потпуно непознавање проблема о којем je писао — тек, његов Исус као да je био потпуно жива, али не баш и превише привлачна личност. Берлиоз je хтео да докаже песнику да није најважније то какав je био Исус, лош или добар, већ то да Исус као личност уопште никада није ни постојао на свету, да су све приче о њему — измишљотине, најобичнији мит.

Треба напоменути да je уредник био човек начитан и да ce вешто позивао, док je причао, на старе истори- чаре, на пример на познатог Филона Александријског и изузетно образованог Јосифа Флавија који никада, ни једном једином речју, нису споменули постојање Исусово. Показујући тако солидно знање, Михаил Александрович je песнику рекао између осталог и то да je пасус y петнаестој књизи, y глави четрдесет четвртој познатих Тацитових Анала, где ce говори о погубљењу Исусовом једноставно каспије дописан.

9 / Мајсшор u Маршриша

Песник, за кога je све што му je уредник говорио било сасвим ново, пажљиво je слушао Михаила Алек- сандровича, нетремице га посматрајући својим зеле- ним очима, само je повремено штуцао, проклињући шапатом сок од кајсија.

Не постоји ниједна источњачка религија — рече Берлиоз — y којој, као no правилу, чедна девица не рађа бога. Тако су и хришћани, не измисливши ништа ново, створили свог Исуса, који никада није постојао. To треба истаћи...

Високи тенор Берлиозов одјекивао je y пустој алеји и, како ce Михаил Александрович све више удубљивао y разматрања y која може да ce унесе одиста само изузетно образован човек без опасности да при томе сломи врат — песник je сазнавао све више занимљивих и корисних ствари и о египатском Озирису, богу и сину Неба и Земље, и о феничанском богу Тамузу и о Мардуку, na чак и о мање познатом богу Вицлипуцли- ју, кога су своједобно поштовали Астеци y Мексику.

И управо y тренутку када je Михаил Александро- вич причао песнику о том е како су Астеци месили фигуру Вицлипуцлија од теста, y алеји ce појави првм човек.

Касније, када je, отворено говорећи, већ било касно, разне су институције поднеле своје извештаје са описом тог човека. Поређење тих извештаја, одиста делује запањујуће. Тако ce, на пример, y првом изве- штају говори да je тај човек био онижег раста, да je имао златне зубе и да je храмао на десну ногу. У другом извештају стоји да je човек био огроман, да су му крунице на зубима биле платинске и да je храмао на леву ногу. Трећи извештај лаконски каже да je тај човек био без икаквих особених знакова.

М орамо признати да ниједан од тих описа баш ништа не ваља.

Пре свега: човек о коме je реч није храмао ни на једну ногу, и није био ни ниског ни огромног раста, већ једноставно — висок. Што ce, пак, зуба тиче, са леве стране je имао платинске, a са десне — златне крунице. Носио je скупоцено сиво одело, и иностране ципеле

10 / Михаил Булшкоћ

одговарајуће боје. Сиву je беретку важно нахерио, под руком je носио штап са црном дршком уобличеном y главу пудлице. И мао je, како ce чинило, око четрдесет a мож да и нешто више година. Уста су му била некако искривљена. Био je глатко избријан. Црномањаст. Десно око црно, лево због нечега зелено. Веђе црне, али једна виша од друге. Једном речју — странац.

Прошавши поред клупе на којој су седели уредник и песник, странац их погледа, заустави ce и седе на суседну клупу, на неколико корака од пријатеља.

»Немац«, помисли Берлиоз.»Енглез«, помисли Бездомни. »Пази само, није му

врућина y рукавицама!«A странац баци поглед на високе зграде које су y

виду квадрата опкољавале рибњак, при чему ce одмах видело да ce на том месту нашао први пут, a исто тако и да га оно занима.

Поглед му ce заустави најпре на горњим спратови- ма, где су ce на стаклу поигравали заслепљујући одблесци сунца које ce заувек праштало с Михаилом Александровичем, затим га спусти ниже, где су стакла y сумрак већ почела да тамне, снисходљиво ce нечему осмехну, зажмири, руке положи на главу штапа, a браду ослони на руке.

— Ти си, Иване — говорио je Берлиоз — веома добро и сатирично приказао, рецимо, рођење Исуса, сина божијег, али суштина je y том е што ce пре Исуса родио читав низ синова божијих, као што je, рецимо, фригијски Атис, но ниједан од њих никада није ни био рођен и никада није ни постојао, na je тако и са Исусом, те je зато неопходно да уместо рођења, или, рецимо, доласка мудраца, опишеш бесмислене гласине о том рођењу... A из твоје приче произлази да ce он одиста и родио!

Овде Бездомни покуша да прекине штуцавицу која га je обузела, зауставивши дисање, од чега поче да штуцћ још јаче и теже, и тог истог часа Берлиоз прекиде своју беседу јер странац изненада устаде и запути ce према писцима.

Зачуђено ra погледаше.

11 / Мајстор u Маршрита

— Опростите ми, молим вас — поче придошлица са страним изговором, али не изобличавајући при том е речи — што, иако ме не познајете, допуш там себи... али предмет вашег ученог спора до те je мере занимљив, да...

Учтиво скину беретку, и пријатељима не преостаде ништа друго д о да устану и наклоне ce.

»Не, пре ће бити да je Француз...«, помисли Бер- лиоз.

»Пољак...«, помисли Бездомни.М орамо додати да je странац песнику, о д првих

својих речи био одвратан, a да ce Берлиозу допао, то јест, не баш допао, али... како да кажемо... био му je занимљив, или већ тако некако.

— Допуш тате ли ми да вам ce придружим? — учтиво упита странац и пријатељи ce, хтели — не хтели, размакоше, a странац ce вешто смести између њих и одм ах заподену разговор.

— A k o ce не варам, изволели сте рећи да Исус није постојао? — упита, окрећући према Берлиозу своје лево, зелено око.

— Да, нисте ce преварили — учтиво одговори Берлиоз — управо сам то рекао.

— Ах, како je то занимљиво! — узвикну странац.»Шта ли он то, до врага, хоће?« помисли Бездомни

и натушти ce.— A ви сте ce изволели сложити са својим саговор-

ником? — упита незнанац, окрећући ce удесно, према Бездомном.

— К оједан иједан два! — потврди овај,јерјеволео да ce фигуративно и китњасто изражава.

— Феноменално! — узвикну незвани саговорник и због нечега лоповски ce осврну и, пригушивши свој дубок глас, рече: — Извините, молим вас, што сам наметљив, али ми ce учинило да ви, између осталог, ни y бога не верујете? — У очима му ce појави страх, и одмах додаде: — Кунем вам ce, никоме то нећу рећи!

— Тачно, ми не верујемо y бога — одговори Берлиоз, једва ce осмехнувши страху страног туристе, — али ce о том е мож е говорити саевим слободно.

12 / Михаил ByAidKob

Странац ce завали на наслон клупе и упитатотово узвикнувши од знатижеље:

— Ви сте, значи, атеисти?— Да, ми см о атеисти — одговори осмехнувши ce

Берлиоз, a Бездомни љутито помисли: »Прилепио ce као крпељ, инострани гад!«

— Ох, каква дивота! — узвикну чудновати странац и стаде да врти главом, посматрајући час једног, час опет другог литерату.

— У нашој земљи атеизам никога не чуди — дипломатски учтиво рече Берлиоз. — Већина нашег становништва je потпуно свесно и већ поодавно пре- стала да верује y бајке о богу.

Тада странац уради нешто неочекивано: устаде и запрепаш ћеном уреднику стеже руку, изговоривши при том е следеће:

— Допустите да вам најтоплије захвалим!— Ha чему ми ce то захваљујете? — упита Б ездом -

ни, затрептавши.— Ha веома важном податку, који je мени, путнику

намернику, изузетно значајан — објасни инострани чудак, дигавши значајно прст.

Важан податак je, према свему, одиста оставио на путника снажан утисак, јер je преплашено бацио по- глед на околне куће, као да ce бојао да ће y сваком прозору угледати no једног атеисту.

»Не, није он Енглез«, помисли Берлиоз, a Бездомни помисли: »Где ли ce сам о извештио да тако говори руски, то ме збиљ а занима!« и поново ce натушти.

— Допустите ми да вас упитам — после краћег узнемиреног размишљања поново проговори страни гост — шта je, онда, са доказима божијег постојања, којих, као што je познато, има тачно пет?

— Авај! — одговори Берлиоз са жаљењем y гласу. — Ниједан од тих доказа не вреди ама баш ништа, и човечанство их je већ одавно бацило y архиву. Јер, морате признати да y области разума не може постоја- ти никакав доказ о постојању бога.

— Браво! — узвикну странац. — Браво! Ви, упра- во, y потпуности понављате мисао неспокојног старца


Емануела. Али, незгода je y овоме: он je y прах и пепео претворио свих пет доказа, разнео их, да би потом, као да ce подсмева сам оме себи, створио сопствени, шести доказ.

— Кантов je доказ — успротиви ce уредник, благо ce осмехнувши — такође неубедљив. И није Шилер узалуд говорио да кантовска разматрања овог питања могу да задовољ е само робове, док ce Штраус том доказу једноставно смејао.

Берлиоз je то говорио, a при том je све време ми- слио: »К о ли je овај, y ствари? И како то да тако добро говори руски?«

— Tor Канта би за те и такве доказе требало најурити на једно три године y Соловке! — изненада лупи Иван Николајевич.

— Иване! — прошапта Берлиоз збуњено.Међутим, предлог да ce Кант стрпа y Соловке не

само што није збунио странца, већ raje, пре би ce могло рећи, одушевио.

— Тачно, тачно — повика он, a његово лево, зелено око, окренуто Берлиозу, затрепта. — Тамо му и јесте место! Јер, говорио сам му ja онда, за доручком: »Извините, професоре, али ви сте то некако неприклад- но замислили. To мож да и јесте паметно, али не може бити неразумљивије. П одсмеваће вам ce.«

Берлиоз исколачи очи. »За доручком... Канту?! Шта он то лупета?« помисли.

— Али — настави странац, не збунивши ce ни најмање због Берлиозовог запрепашћења и обрати ce песнику — y Соловке га не може стрпати из простог разлога што он већ више од сто година борави y местима много удаљенијим но што су Соловке, a ода- тле га, верујте ми на реч, никако не мож емо извући!

— Штета, одиста! — одговори песник.— Штета, штета, него шта! — потврди незнанац

севнувши o k o m и настави: — мене, међутим, узнемира- ва друго: ако бог већ не постоји, ваља ce онда приупи- тати ко управља животом људским и чн гавим поре- тком на земљи?

— Сам човек унравЈва Бездомми љутито мохита

14 / Михаил Булшкоh

да одговори на то, мора ce признати, не баш најјасније питање.

— Извините — меким гласом одговори незнанац— али, да би ce могло управљати, потребно je имати тачан план за одређен, колико-толико пристојан вре- менски период. Дозволите ми да вас упитам како може животом да управља човек, ако je сам лишен могућности да направи план не сам о за тако смешно кратак период од, рецимо, неких хиљаду година, већ не може да зајамчи да ће дочекати и сутрашњи дан? Одиста! — Незнанац ce окрену Берлиозу — замислите да почнете да одлучујете, издајете наређења и другима и себи, и уопште, таман уђете y посао, кад Вас наједном задеси хм, хм... рецимо, сарком плућа... — H a то ce странац слатко осмехну, као да му je и сама помисао на сарком плућа причињавала некакво посебно задо- вољство. Да, сарком — жмиркајући као мачак, понови ову звучну реч — и ето, од вашег управљања ништа! Ничија вас више судбина, осим сопствене, не занима. Рођаци почињу да вас лажу, a ви, осећајући да нешто није y реду, јурите код учених лекара, na код шарлата- на, a мож да чак и код гатара. И једно и друго, a и треће— потпуно je бесмислено, то вам je, свакако, сасвим јасно. A све ce завршава трагично: онај, који je доне- давно сматрао да о нечему одлучује, наједном лежи непомично y дрвеном ковчегу, a сви који су ce окупили око њега, схватајући да од њега више не може бити никакве вајде, спаљују га y крематоријуму. A дешава ce и горе од тога: човек ce управо спремио да крене y Кисловодск — ту странац зажмуривши погледа Бер- лиоза — обична ствар, на први поглед, али ни то не може да уради, јер ће ce изненада из непознатих разлога оклизнути и пасти под трамвај! Нећете ми, ваљда, рећи да je тако сам желео? Зар није исправније мислити да je y овом случају одлуку о његовој судбини донео неко други? — изговоривши то, незнанац ce некако чудно засмеја.

Берлиоз веома пажљиво саслуша непријатну причу о саркому и трамвају, и некакве забрињавајуће мисли почеше да ra муче. »Није он странац! Он није никакав

15 / Мајстор u Mapiapuüia

странац... — мислиоје — чудноватје то субјекат... али станите, ко je он онда, y ствари?«

— Вама ce, како видим пуши? — незнанац ce изненада обрати Б ездом ном . — Шта најрадије пуши- те?

— Д а немате код себе м ож да и више врста цигаре- та? — мрачно упита поета, који y џепу више није имао ни једну једину.

— Koje пушите? — понови незнанац.— »Нашу марку«, рецимо — злобно одговори

Бездомни.Н езнанац на то извуче из џепа табакеру и понуди

Бездомног:— »Наша марка«.И уредника и песника није зачудило толико то што

ce y табакери налазила управо »Наш а марка«, колико их je зачудила сама табакера. Била je огромна, од жеженог злата, a на поклопцу joj je, кад ce отворила, плавом и беличастом ватром заблистао брилијантски троугао.

Овде писци помислише сасвим различите ствари. Берлиоз: »Не, ипак je странац«, a Бездомни: »Ах, ђаво нека га носи!«

Песник и власник табакере задимише, a непушач Берлиоз ce захвали.

»Требало би му ce овако, ето, супротставити«, одлучи Берлиоз: — што човек јесте смртан, ту нико ништа не мож е да приговори. Али, ствар je y томе, што...

М еђутим, није успео ни да изговори те речи, јер странац поче:

— Да, човек јесте смртан, али то je још најмање од свих зала. Гадно je то што je он понекад изненада смртан, y том е je, ето, ствар: и што уопште није y стању ни да каже шта ће вечерас радити.

»Глупавопостављ ен проблем...«, помисли Берлиоз и успротиви ce:

— Е, то je већ претеривање. Како hy провести ово вече, то мање или више зиам доста тачно. Наравно, ако ми na Броној пс падне некаква цигла на главу...

16 / Михаил Бул1ако1>

— Цигла ce никада и никоме — убедљ иво ra прекиде странац — још није сручила на главу тек онако. У сваком случају, уверавам вас y то, она вам ни y ком случају неће наудити. Умрећете сасвим другачи- јом смрћу.

— Да мож да не знате и каквом? — с потпуно природном иронијом упита Берлиоз, упуштајући ce y доста неугодан разговор — na ћете ми рећи и то?

— Драге воље — одговори странац. Одмери Бер- лиоза погледом као да ce спремао да му сашије одело, нешто промрмљ а кроз зубе, као »Један, два... Меркур y другој кућици... Месец je заш ао... Шест — несрећа... вече — седам...«, и гласно и радосно изјави: — Одруби- ће вам главу!

Бездомни дивље и злобно исколачи очи према незнанцу, a Берлиоз упита, извештачено ce осмехнув- ши:

A ко то? Непријатељи? Интервенционисти?— Не — одговори саговорник. — Рускиња, комсо-

молка.— Хм... промрмл.а Берлиоз наљућен незнанче-

вом шалом. — Извините, али то je готово немогуће.— Извините, молим вас — одговори странац —

али то je управо тако. Да, хтео сам да вас приупитам шта ћете радити вечерас, ако то није некаква тајна?

— Тајне никакве нема. Прво ћу отићи кући, y Садову, a после тога ћу y десет увече y МАССОЈ1ИТ-у председавати једном састанку.

— Не, то je немогуће — одговори странац.— A зашто?— Зато — одговори странац и полузатвореним

очпма баци поглед на небо no коме су, предосећајући скоро освежење, лебделе црне птичурине — што je Анушка већ купила зејтин и не само што ra je купила, већ raje управо и просула. A то значи да састанка неће бити.

У том часу под липама, као што je и разумљиво, завлада тишина.

— Опростите — после паузе први проговори Бер- лиоз, посматрајући при томе странца који je лупетао


будалаштине - какве везе са свим тим има зејтин... и о којој je то Анушки реч?

- Зејтин са свим тим има ево какве везе — наједном поче да говори Бездомни, одлучивши према свему да незваном саговорнику објави рат. — Д а нисте ви, грађанине, којом приликом боравили некада y душевној болници?

— Иване... — тихо узвикну Миханл Александро- вич.

Странац ce, међутим, нимало не увреди, само ce весело насмеја.

— Јесам, јесам, и то не једном! — узвикну смејући ce, али не скидајући при том поглед са песника. — Где све нисам био! Жалим само што ce нисам сетио да замолим професора да ми објасни шта je то схизофре- нија. Учините то онда ви, Иване Николајевичу!

— Одакле знате како ми je име?— Али молим вас, Иване Николајевичу, ко вас не

познаје? — Странац извуче из џепа јучерашњи број Лишературне Газеше и Иван Николајевич угледа на првој страни своју фотографију, a под њом сопствене стихове. Међутим оно што га je још колико јуче радовало, као доказ славе и популарности, овога пута га није обрадовало.

— Извините — рече и лице му ce смрачи да ли бисте могли да причекате који трен? Х тео бих свом пријатељу да дош анем неколико речи.

— О, са задовољством! — узвикну незнанац. — Овде, под липама je тако дивно, a ja узгред буди речено никуда не журим.

— Знаш шта, Миша — поче да шапуће песник, одвукавши Берлиоза y страну — то није никакав страни туриста, већ шпијун. To je — руски емигрант који je успео да ce провуче овамо. Затражи му исправе, иначе ће умаћи.

— Мислиш? — узнемирено упита Берлиоз, a y себн помисли! »У праву je!«

Веруј ми продахта му песник y уво — прави ce да je глуп, како би од нас нешто извукао. Видиш и сам како говори руски. Песник je говорио и стално бацао

18 / Михаил БулкжоИ

погледе према клупи, како незнанац не би умакао. — Да га ухватимо, иначе ће киднути...

И песник повуче Берлиоза за руку ка клупи.Незнанац није седео већ je стајао крај клупе, држећи

y руци некакву књижицу y тамносивом повезу, дебео коверат од чврстог папира и визиткарту.

— Извините, молим вас, што сам t o k o m нашег жустрог разговора потпуно заборавио да вам ce пред- ставим. Ево моје визиткарте, пасоша и позива да допутујем y Москву на саветовање — озбиљ но рече незнанац, посматрајући писце својим продорним по- гледом.

Ови ce збунише. »Ђаво ra однео, све je чуо...«, помисли Берлиоз и учтивим покретом руке показа да су исправе непотребне. Док je странац гурао y руке уреднику пасош, песник je успео да прочита на визи- ткарти реч »професор«, одпдтампану страним слови- ма, као и почетно слово презимена — »W«.

— Драго ми je — y међувремену промрмља збуњ е- но уредник, док je странац трпао исправе y џеп.

Ela тај су начин односи били поново успостављени, и сва тројица поново седош е на клупу.

— Допутовали сте овамо као саветник, професоре?— упита Берлиоз.

- Да, као саветник.— Ви сте Немац? — упита Бездомни.— Ja?... — упита професор и наједном ce замисли.

— Да, могло би ce рећи да јесам...— Одлично говорите руски — примети Бездомни.

- О, ja сам уопште полиглота, и владам великим бројем језика — одговори професор.

— A која вам je ужа струка? — заинтересова ce Берлиоз.

— Стручњак сам за црну магију.» E to т и сад...«, сину кроз главу Михаилу Алексан-

дровичу.— A јесу ли вас... к нама позвали као стручњака за

ry област? — упита овај замуцнувши.— Да, управо тако — потврди професор и објасни:

- Овде су, y државној библиотеци пронађени ориги-

19 / Мајстор u Mapiapuiîta

налнн рукописи црнога мага Херберта из Аврилака из десетог столећа. Од мене ce захтева да их прегледам. Једини сам стручњак за то на свету.

— Аха! Ви сте, значи, историчар? — са олакшањем и поштовањем упита Берлиоз.

- - Да, историчар — потврди научник и додаде наједном: — В ечерасћесена Патријаршијским рибња- цима одиграти занимљив догађај!

И уредник и песник ce поново зачудише, a професор их прстом позва себи и, када су му ce приближили, прошапта:

- Имајте на уму да je Исус постојао.Видите, професоре — извештачено ce смешкају-

ћи, одговори Берлиоз — ми поштујемо ваше велико знање, али што ce тога тиче, придржавамо ce другог мишљења.

— Није потребно никакво друго мишљење! — одговори чудновати професор. — Једноставно je по- стојао, и ништа више.

— Али, потребан je некакав доказ... — поче Бер- лиоз.

— Нису потребни никакви докази — одговори професор и поче да говори тихо, при чему његов страни изговор y потпуности нестаде: — Све je јако једноставно: y белом плашту...

20 / Михаил ByAiaKob

Поншије Пилаш

У белом плашту крвава наличја, гегавим ходом коња- ничким, y рано јутро четрнаестог дана пролећног месеца нисана, y прекривену колонаду што спајаше два крила дворца И рода Великога, ступи прокуратор Јуде- је Понтије Пилат.

Прокуратор je више од свега на свету мрзео мирис ружиног уља и сада je све говорило да ће дан бити лош, јер je тај мирис почео да ra прогања од ране зоре. Прокуратору ce чинило да ружин мирис луче кипариси и палме y врту, да ce мирису кожне опреме и зноја страже придружује и тај проклети ружин мирис. Од споредних зграда y позадини двора, где je била сме- штена кохорта Дванаестог муњевитог легиона, која je стигла y Јерушалајим заједно са прокуратором, y колонаду je почео да допире дим преко горњега врта; и с горким дим ом , који je говорио о томе да су кувари y центуријама почели да припремају ручак, меш ао ce исти отужни мирис ружа. О богови, богови, заш то ли ме само кажњавате?

»Да, нема сумње, то je она, поново она, непобедива, ужасна болест... хемикранија, од које боли пола гла- ве... Од ње нема лека, од ње нема спаса. Покушаћу да не помичем главу...«

Ha мозаику крај фонтане већ ce налазила припрем- љена фотеља, и прокуратор ce, не гледајући никога, сручи y њу и пружи руКу y страну.

Секретар с поштовањем стави y ту руку комад пергамента. Не могавши да ce уздржи од болне гри- масе, прокуратор баци брзи поглед на оно што беше написано, врати пергамент секретару и једва изустп:

— Ухапшеник je из Галилеје, значи? Јесте ли већ слаЛи предмет тетрарху?

- Јесмо, прокураторе — одговори секретар.— A он?— О дбио je да донесе одлуку о том предмету и

21 /■ Мајстор u МарГарита

смртну пресуду Синхедриона упутио je вама да je потврдите — објасни секретар.

Прокуратору заигра образ и тихо рече:— Доведите оптуженог.Истога часа двојица легионара доведош е са вртне

терасе на балкон, под колонаду, и поставише пред прокураторову фотељу човека од својих двадесет и седам година. Taj човек имаше на себи плави хитон, стар и сав y ритама. Глава му беше покривена белим повезом са каишем око чела, a руке му беху везане на леђима. П од левим je okom имао велику масницу, a y самом углу усана огреботину са запеченом крви. При- ведени са узнемиреном знатижељом посматраше про- куратора.

Овај je ћутао, a онда тихо упита арамејским јези- ком:

— Значи, подбуњ ивао си народ да поруши јеруша- лајимски храм?

Говорећи то, прокуратор je седео као y камену исклесан и само су му ce усне покретале док je изговарао те речи. Прокуратор je био као од камена, јер ce бојао да покрене главу која ra je врашки болела.

Човек везаних руку мало ce наже напред и прозбо-ри:

— Д обри човече! Веруј ми...Ту га прокуратор прекиде и даље ce не покрећући и

не дижући глас:— Зар ти то мене називаш добрим човеком? Вараш

ce. У Јерушалајиму сви шапућу о мени да сам свирепо чудовиште и то je потпуно тачно — и исто тако монотоно добаци: — Центуриона Пацоловца овамо.

Свима ce учинило да ce на балкону смркло када ce центурион Марк, no надимку Пацоловац, који je ко- мандовао првом посебном центуријом, појавио пред прокуратором.

Пацоловац беше за главу виши од највишег војника легиона a рамена му беху тако широка да je сасвим заклонио сунце.

Прокуратор ce обрати центуриону на,латинском:— Преступник ме ословљава са »добри човече«.

22 / Михаил SyAiaxob

Изведите га за тренутак и објасните како треба разго- варати са мном. Али га не сакатите.

И сви, осим непокретног прокуратора, испратише погледом Марка Пацоловца, који je ухапшенику мах- нуо руком, показујући му да крене за њим.

Пацоловца су уопште сви пратили погледима, ма где да ce појавио, због његовог раста, a и због тога што je центурионово лице било унакажено: нос му je својевремено био разлупан ударцем германске ратне палице.

Маркове чизме тешко затрупкаше no мозаику, човек везаних руку оде за њим нечујно, потпуна тишина настаде под колонадом, и чуло ce како голубо- ви гучу на вртној тераси крај балкона и како вода певуши своју милозвучну песму y фонтани.

Прокуратор пожеле да устане, стави слепоочни- цу под млаз воде и да ce притаји. Али, знао je да му ни то неће помоћи.

Пош то je ухапшеног извео из колонаде y врт, Пацо- ловац узе канцију из руке легионара који je стајао крај подножја бронзане статуе и, замахнувши, удари њом ухапшеног no раменима. Центурионов покрет беше немаран и лак, али човек спутаних руку паде истога часа на земљу као да je покошен, изгуби дах, лице му пребледе, очи изгубише свест. Марк левом руком подиже човека лако, као празну врећу, постави ra на ноге и стаде говорити кроз нос, лоше изговарајући арамејске речи:

Римског прокуратора ословљавај са — хегемон. Друге речи не изговарај. Стој мирно. Да ли си ме схватио, или да те ударим?

Ухапшеник ce затетура, али ce прибра, боја му ce поврати y лице, дође до даха и одговори промукло:

— Схватио сам те. Не туци ме.За неколико тренутака поново стајаше пред проку-

ратором.Зачу ce промукао, болешћу измучен глас.— Име?— Moje? — одврати ухапшеник y журби, изражава-

јући целим својим бићем спремност да одговара ра-

23 / Мајсшор u Mapiapuiua

зумно да поново не би изазвао гнев.Прокуратор тихо рече:— Moje ми je име познато. Не прави ce глупљи но

што јеси. Твоје.— Јешуа — брзо одговори ухапшеник.— Имаш ли надимак?— Ханоцри.— Одакле си родом?— Из града Гамале — одговори ухапшеник, гла-

вом показујући да ce тамо, далеко, десно од њега, на северу, налази град Гамала.

— Шта си пореклом?— Не знам тачно — журно одговори затвореник.

— Не сећам ce својих родитеља. Причали су ми да ми je отац био Сиријац...

— Где си стално настањен?— Н емам стално боравиште — стидљиво одврати

ухапшеник. — Путујем из града y град.— To ce може рећи много краће, једном речи —

скитница — рече прокуратор и упита: — Имаш ли рођака?

— Н ем ам никога. Сам сам на свету.— Јеси ли писмен?— Јесам.

- Знаш ли још који језик осим арамејског?— Знам. Грчки.Отечени капак ce подиже, око замућено измагли-

цом патње погледа ухапшеног. Друго око остаде затворено.

Пилат проговори грчки:— Значи, спремао си ce да порушиш зграду храма

и позивао си народ на то?Ту ухапшеник поново живну, из очију му нестаде

страх, и он поче да говори грчки:— Ja, доб ... — тог часа му ce y очима појави ужас,

јер умало није поновио малопређашњу грешку — ja ce, хегемоне, никада y животу нисам спремао да рушим зграду храма и никога нисам наговарао на тако бесмислен корак.

Чуђење ce појави на лицу секретара, повијеног над

24 / Михаил Булшкок

ниским сточићем на коме je записивао изјаве. Дигао je главу, али je одм ах поново саже над пергамент.

— М ноштво разних људи долази y овај град о празнику. Међу њ им асу магови, астролози, пророци и убице — говорио je м онотоно прокуратор — a има и лажљиваца. Ти си, на пример, лажљивац. Записано je јасно: подговарао си да ce разруши храм. Тако сведоче људи.

— Ти добри људи — поче ухапшеник и брзо додаде: — хегемоне — настави — ништа нису научили и побркали су све шта сам ja говорио. Почињем да ce бојим да ће та збрка подуже да потраје. И све стога што je он нетачно бележио.

Завлада тишина. Сада су оба болесна ока посма- трала ухапшеног.

— П онављам ти, али последњи пут, не прави ce, разбојниче, луд — рече Пилат тихо и монотоно. — О теби je записано мало, али сасвим довољ но да будеш обешен.

— Не, не, хегемоне — сав напет, y жељи да га убеди, говорио je ухапшеник. — Тамо ce усходао један са јарећим пергаментом и непрестано бележи. Али једном сам завирио y његов пергамент и ужаснуо ce. Ништа од онога што je тамо записано нисам рекао. М олио сам ra: спали, молим те, спали бога ради тај свој пергамент!... Али, он ми ra сам о истрже из руку и умаче.

— Ko то? — гадљиво упита Пилат и дотаче сле- поочницу руком.

— Леви Матеј — објасни одмах ухапшеник. — Био je скупљач пореза и први пут сам ce са њим срео y Витаги, там о где под углом на пут излази врт смокви, и почео сам да разговарам са њим. Прво ce према мени односио са неповерењем, na ме je чак и вређао, то јест мислио je да ме вређа, називајући ме псом. Ту ce ухапшеник осмехну: — Ja лично не видим ништа лоше y тој животињи да бих ce вређао због те речи...

Секретар престаде да бележи и зачуђено погледа, али не ухапшеника већ прокуратора.

— Али, када ме je саслушао, постао je блажи —

25 / Мајстор u Mapiapuïïia

настави Јешуа — на крају je побацао новац на пут и рекао да ће кренути за мном...

Пилат ce осмехну само једним образом , показавши при том е жуте зубе, окрену ce целим телом према секретару и проговори:

— О, граде Јерушалајиме! Шта ce све неће чути y њему! Јесте ли чули само, скупљач пореза je бацио новац на пут!

Не знајући шта да на то одговори, секретар нађе за сходно да понови Пилатов осмејак.

— Рекао je да му je од тога трена новац постао мрзак — објасни Јешуа чудновате поступке Левија Матеја и додаде: — и од тада постаде мој стални сапутник.

Смешкајући ce и даље саркастично, прокуратор погледа ухапшеног, после тога сунце што ce дизаше над статуама коња код хиподрома, који беше далеко десно испред њега, и наједном помисли да би било најједноставније отерати са балкона овог чудноватог разбојника, изговоривши само две речи: »Обесите га!« Отерати и пратњу, отићи из колонада y дворац, наре- дити да ce соба замрачи, извалити ce на лежај, затра- жити хладне воде, жалостивим гласом позвати пса Бангу, пожалити му ce на хемикранију. И помисао на отров изненада саблажњиво пролете кроз болесну прокураторову главу.

П осм атрао je замиш љеним очима ухапшеног и једно време ћутао, с муком ce присећајући заш то на јутарњ ем немилосрдном јерушалајимском сунцу стоји пред њим ухапшеник лица унакажена батинама, и каква ће још непотребна питања морати да му постав- ља.

— ЈТеви Матеј? — промуклим гласом упита боле- сник и затвори очи.

— Да, Леви Матеј — допре до њега висок глас који га je мучио.

— A ипак, шта си то говорио гомили на пијаци о храму?

Глас који одговараш е као да je napao Пилату слепоочницу, био je неподношљиво мучан, и тај глас

26 / Михаил Бул1акоћ

говораше:— Ja сам, хегемоне, говорио о том е да ће ce

срушити храм старе вере и да ће настати нови храм истине. Рекао сам тако да би било јасније.

— Зашто си, скитнице, на пијаци подбадао народ, причајући му о истини о којој појма немаш? Шта je то истина?

При том е прокуратор помисли: »О, богови моји! Ja питам о нечем ш то je на суду непотребно... ум ми више не служи...« И поново му ce причини чаша са тамном течношћу. »Отрова ми дајте, отрова...«

— Истина je пре свега то да те боли глава, и то те боли тако јако, да малодуш но помишљаш чак и на смрт. Ти не сам о што немаш снаге да говориш са мном, тешко ти je и да ме гледаш. И сада сам ja и нехотице твој крвник, што ми тешко пада. Ти ниси y стању чак ни да мислиш на нешто, и машташ сам о о том е да ти дође твој пас, no свему судећи једино биће за које си везан. Али муке ће твоје ускоро престати, главобољ а ће проћи.

Секретар избечи очи на ухапшеника и не дописа реч коју je почео да пише.

Пилат подиже мученички поглед према ухапшеном и виде да ce сунце налази већ доста високо над хиподромом , да ce зрак сунца пробио y колонаду и да ce примиче излизаним сандалама Јешуе, a да ce овај склања од сунца.

Тада прокуратор устаде из фотеље, стеже главу обема рукама и на његовом жућкастом лицу указа ce ужас. Али ra он одм ах савлада вољ ом и поново ce сручи y фотељу.

Ухапшеник je y међувремену настављао да говори, али секретар више ништа није бележио, већ ce трудио, издуживши врат као гусан, да не пропусти ни једну једину реч.

— E t o , сада je све y реду — рече ухапшеник, благонаклоно погледавши Пилата — и радујем ce због тога. Саветовао бих ти, хегемоне, да напустиш за извесно време дворац и да ce прошеташ мало no околини, макар, рецимо, no вртовима на Маслиновој

27 / Мајстор u Mapiapuûia

гори. Н епогода ће отпочети — ухапшеник ce окрену, зажмури према сунцу — касније, увече. Шетња би ти користила, a ja бих те са уживањем пратио. Пале су ми на ум неке нове мисли које би те, претпостављам, могле заинтересовати, и ja бих ти их драге воље изложио, тим пре што остављаш утисак веома памет- ног човека.

Секретар смртно пребледе и испусти пергамент на под.

— Несрећа je y томе — настави човек везаних руку, кога нико није прекидао — што си сувише затворен y себе и што си сасвим изгубио веру y људе. Јер, мораш ce сложити са мном, немогуће je пренети сву љубав сам о на пса. Твој je живот сиромашан, хегемоне — и ту je ухапшеник допустио себи да ce осмехне.

Секретар je мислио сам о на једно: да ли да верује сопственим ушима или не. М орао je да верује. Тада je покушао да замисли y ком ће ce облику излити гнев пргавог прокуратора на овакву невиђену дрскост ухап- шеног. A то секретар никако није могао да замисли, иако je одлично познавао прокуратора.

У том часу одјекну изнемогао, промукао прокура- торов глас, који проговори на латинском:

— Одвежите му руке.Један од стражара-легионара лупи копљем о под,

предаде га другоме, приђе и смаче конопце са руку ухапшеника. Секретар подиже свитак пергамента, од- лучи да за сада ништа не бележи и ничему ce више не чуди.

— Признај — тихо, грчким језиком упита Пилат — ти си велики врач?

— Не, прокураторе, ja нисам врач — одговори ухапшеник, са уживањем трљајући утрнуле и натекле зглобове руку.

Оштро, испод полуспуштених капака, Пилат je продирао кроз ухапшеника погледом и y тим очима више није било магле, y њима су ce појавиле свима познате искрице.

— Н исам те питао — рече Пилат — да можда, којим случајем, не знаш и латински?


— Да, знам — одговори ухапшеник.Црвенило ce појави на жућкастим образима Пила-

товим, и он упита на латинском:— Како си знао да сам хтео да позовем пса?— To je једноставно — одговори ухапшеник такође

на латинском. Провлачећи руком кроз ваздух — ухапшеник понови покрет Пилатов — као да си хтео нешто да погладиш, a усне...

- Да — рече Пилат.Заћутали су. П осле тога Пилат упита на грчком:— Значи, ти си врач?— Не, не! — живо одговори ухапшеник — веруј ми,

нисам врач.— Па добро, ако хоћеш то да чуваш као тајну, нека

ти буде. To нема никакве директне везе са твојим случајем. Значи, ти тврдиш да ниси подбадао народ да разруши... или потпали, или на неки други начин уништи храм?

— Ja, хегемоне, никога нисам позивао на тако што, понављам... Зар ти личим на малоумника?

— О, да, на малоумника ти не личиш — тихо одговори прокуратор језиво ce осмехнувши. - Закуни ми ce да тога није било.■ — Чиме хоћеш да ти ce закунем? — упита, живнув-

ши, одвезани.— Па, ако ничим другим, a оно својим животом —

одговори прокуратор — сада je право време да ce закунеш y њега, јер ги он виси о концу.

— Да не мислиш, којим случајем, да си ra ти тамо окачио хегемоне? — упита ухапшеник. — Ако je тако, јако ce вараш.

Пилат ce трже и промрси кроз зубе:— М огу да пресечем ту нит.

- Вараш ce и што ce тога тиче — осмехну ce ухапшеник, заклонивши ce руком од сунца. — М ораш ce сложити са мном да ту нит може да пресече сам о онај који je живот о нит и окачио.

— Да, да — осмехнувши ce, рече Пилат — сада више не сумњ ам y то да су беспосличари ишли y Јерушалајиму за твојим петама. Не знам ко je окачио


овај твој језик, али je он одиста више него добр о намештен. Узгред, реци ми да ли je тачно да си дош ао y Јерушалајим кроз Суска врата јашући магарца, праћен гом илом обичног народа, који те je виком поздрављ ао као неког пророка? — ту прокуратор показа на свитак пергамента.

Ухапшеник запањено погледа прокуратора.— Па ja ни магарца немам, хегемоне — рече он. —

Д ош ао јесам y Јерушалајим кроз Суска врата, то je тачно, али y пратњи само Левија Матеја и нико ми ништа није викао, јер ме тада y Јерушалајиму нико није ни познавао.

— П ознајеш ли — настави Пилат, непрестано гледајући ухапшеника — неког Дисмаса, неког Хестаса и трећег: Бар-Абу?

— Te добр е људе не познајем — одговори ухапше- ник.

— Збиља?— Тако je.— A сада ми реци, заш то стално употребљаваш

речи »добри људи«? Зар их све тако називаш?— Све — одговори ухапшеник. — Злих људи на

овоме свету заправо и нема.— Први пут чујем тако што — рече Пилат осмех-

нувши ce. — Н о, м ож да недовољ но познајем живот! М ожете даљ е да не записујете — обрати ce секретару, иако овај ионако ништа није писао и настави да говори ухапшенику: — T o си сигурно прочитао y некој грчкој књизи?

— Не, д о тога сам сам дош ао.— И ти баш то проповедаш?— Да.— A ето, на пример центурион Марк, кога су

прозвали П ацоловац, да ли je и он добар човек?— Д а — одговори ухапшеник — он je, истина,

несрећан човек. Откако су ra добри људи унаказили, постао je суров и безосећајан. Баш ме интересује ко ra je то тако унаказио?

— To м огу да ти кажем — одговори Пилат — јер сам био сведок свега тога. Д обри људи су ce бацили на

30 / Михаил Бул1ако0

њега, као пси на медведа. Германи су му ce дословно бацили на врат, руке и ноге. Пешадијски манипул ce нашао y обручу, и да са крила није улетела коњичка турма којом сам командовао ja, ти, филозофе, не би могао да разговараш са Пацоловцем. To je било за време борби за Идиставизо, y Долини девица.

— A k o би ce са њим поразговарало — наједном замиш љено рече ухапшеник — уверен сам да би ce он сасвим променио.

— Рекао бих — одговори на то Пилат — да баш не би превише развеселио легата легиона, када би ce усудио да разговараш са неким од његових официра или војника. Уосталом, то ce неће ни десити, на општу срећу, јер ћу ja бити први који ће ce побринути за то.

У том часу под колонаду изненада улете ласта, начини круг под позлаћеном таваницом, поче да ce спушта, умало својим оштрим крилом не дотаче лице бронзане статуе y ниши и нестаде иза капитела стуба. М ожда joj je пало на памет да тамо свије гнездо.

Док je летела, y сада бистрој и лакој прокураторо- вој глави јасно ce уобличила одлука. Она je била следећа: хегемон je добро проучио предмет лутајућег филозофа Јешуе, no надимку Ханоцри, и y његовим поступцима није пронашао ништа злочиначко. У ства- ри, он није м огао да утврди да постоји било каква веза између поступака Јешуе и нереда који су ce недавно збили y Јерушалајиму. Лутајући филозоф je душевни болесник. Због тога смртну пресуду Ханоцрију, коју je изрекао Мали Синхедрион, прокуратор не потврђује. Али, пош то безумне утопистичке речи Ханоцрија могу да представљају узрок за немире y Јерушалајиму, прокуратор удаљује Јешуу из Јерушалајима и подврга- ва га заточењу y Кејсарији Стратоновој на Средозем- ном мору, то јест управо тамо где je прокураторова резиденција.

П реостало je још само да ce то издиктира секрета-РУ-

Ластина крила залепршаше над сам ом хегемоно- вом главом, птица прхну према пехару фонтане и одлете на слободу. Прокуратор je дигао поглед на

31 / Мајстор u Mapïapuïüa

ухапшеника и угледао како je крај овога као стуб засјала прашина.

— Je ли то све о њему?- Ha жалост, има још — изненада одговори

секретар и пружи Пилату други комад пергамента.Шта то још има? — упита Пилат и намргоди ce.

Прочитавши написано, лице му ce још више проме- ни. Да ли му тамна крв изби на врату и лицу или ce догоди нешто друго — тек његова кожа изгуби своју жуту боју, потамне, a очи као да нестадошс.

Опет je томе највероватније била крива крв, која појури ка слепоочницама и там о поче да куцка y њима — углавном, нешто ce збило са прокураторовим видом. Учини му ce да je глава ухапшеника некуда одлетела и да ce уместо ње појавила друга. Ha тој ce глави видео златан венац са ретким зупцима; на челу му je била овална рана, која je разједала кожу и била намазана некаквом машћу; безуба, упала уста беху са доњ ом усном инаџије. Пилату ce учини да су нестали ружичасти стубови балкона и кровови Јерушалајима y даљини, да je све нестало y густом зеленилу капрејских вртова. И са слухом му ce деси нешто чудновато — као да су y даљини тихо и претећи почеле да свирају трубе и као да je јасно чуо глас који je уњкаво говорио надмено отежући речи: »Закон о увреди величанства.«

Мисли су биле кратке, неповезане, необичне. »Го- тов je!« A онда опет — »Готови смо!« И некаква глупава мисао између њих о некаквој бесмртности, a при том je та бесмртност изазивала неподношљиву сету.

Пилат ce напрегнуо, отерао привиђење, бацио по- глед на балкон и поново пред собом угледао очи ухапшеника.

— Слушај, Ханоцри — проговори прокуратор, гледајући Јешуу некако чудновато: прокураторово лице беше пуно претње, али му очи беху узнемирене — да ли си некада говорио нешто о великом цезару? Одговарај! Говорио си? Или... ниси... говорио? Пилат отеже своје »ниси« нешто дуже него што би то требало на суду и посла Јешуи y свом погледу неку


мисао, коју као да je хтео да му наметне.— Истину je лако и пријатно говорити — примети

ухапшеник.— Не морам да знам — пригушеним, али срдитим

гласом одговори Пилат да ли ти je пријатно или не да говориш истину. Али ћеш морати да je кажеш. A када je будеш говорио, вагај сваку своју реч, ако не желиш неумитну, али истовремено и мучну смрт.

Нико незна шта ce десило са прокуратором Јудеје, али je он себи допустио да подигне руку, као да ce заклања од сунчаног зрака и иза те руке, као иза штита, упути ухапшенику неки поглед који je нешто говорио.

— Дакле — рече — одговарај, познајеш ли неког Јуду из Кириота и шта си му говорио, ако си ишта говорио, о цезару?

— Било je то овако — поче одм ах да прича ухапшени — прбксиноћ сам ce крај храма упознао са једним младићем који ми je рекао да je он Јуда из града Кириота. П озвао ме je y своју кућу y Доњ ем граду и угостио ме...

— Д обар човек? — упита Пилат, a ђаволска ватри- ца ce појави y његовим очима.

— Веома добар и знатижељан човек — потврди ухапшеник. — Показао je одиста велико интересовање за моје-мисли, дочекао ме гостољ убиво...

— Запалиосветиљке... — истим тоном каоухапш е- ник процеди Пилат кроз зубе, a очи су му при том е светлуцале.

— Да — мало ce зачудивши обавештености проку- раторовој, настави Јешуа — интересовао ce за моје мишљење о државној власти. Њега je то питање јако интересовало.

— И шта си му рекао? — упита Пилат. — Или ћеш ми одговорити да си заборавио шта си му рекао? — y тону Пилатовог гласа већ ce осећало безнађе.

— Рекао сам му између осталог — исприча ухап- шеник — да свака власт представља насиље над људима и да ће настати доба када неће бити нити власти цезара нити било какве друге власти. Човек ће прећи y царство истине и правичности, где уопште неће


бити потребна никаква власт.— Даље!— Даље више ничег није ни било — рече ухапше-

ник. — Тада су утрчали људи, везали ми руке и одвукли ме y затвор.

Трудећи ce да не пропусти ниједну реч, секретар je брзо исписивао речи на пергаменту.

— Ha свету још није било и неће ни бити всће и величанственије власти од власти императора Тибери- ја! — ојача болесни глас Пилатов.

П рокуратор je због нечега са мржњом посматрао секретара и стражу.

— И није теби дато, безумни преступниче, да расуђујеш о њој! — Повика тада Пилат. — Изведите стражу са балкона! — Окренувши ce секретару, дода- де: — Оставите ме са злочинцем насамо, реч je о ства- ри од државне важности!

Стражари дигош е копља и одмерено лупкајући поткованим калигама, изиђоше са балкона y врт, a за шима изиђе и секретар.

Ћутање на балкону je неко време нарушавао само ж убор воде y фонтани. Пилат je видео како ce над цевчицом ствара водени тањирић, како ce одламају његове ивице, како падају надоле y млазу воде.

Први проговори ухапшеник.— Видим да ce десила некаква незгода због тога

што сам говорио са тим младићем из Кириота. Хеге- моне, имам предосећање да ће му ce десити некакво зло, и јако ми ra je жао.

— Мислим — чудновато ce осмехнувши, одговори прокуратор — да постоји неко на свету, кога би требало да пожалиш више од Јуде из Кириота и ко ће проћи rope од Јуде! И тако су Марк Пацоловац, хладан и немилосрдан џелат, сви љ уди који су те, како видим — прокуратор показа унакажено Јешуионо лице — млатили због твојих проповеди, разбојници Д исм аси Хестас, који су са својим љ удим а убили четири војни- ка, и на крају прљави издајник Јуда, сви су они, значи, добри људи?

— Д а — одговори ухапшеник.

34 / Михаил ByAiaKob

— И настаће царство истине?— Настаће, хегемоне — убеђено одговори Јешуа.— Никада оно неће настати! — наједном повика

Пилат тако језивим гласом да Јешуа устукну. Тако je пре више година y Долини девица довикивао Пилат својим коњаницима: »Сеци их! Див Пацоловац je ухваћен!« Повисио je глас, тако да би га чули y врту: — Злочинче! Злочинче! Злочинче!

A после, снизивши глас, упита:— Јешуа Ханоцри, верујеш ли ти y неке богове?— Бог je један — одговори Јешуа — и ja верујем y

њега.— Онда му ce помоли! Што можеш бољ е му ce

помоли! У осталом — ту глас издаде Пилата — то ти неће помоћи. Имаш ли жену? — некако тужно упита Пилат, не схватајући шта ce то са њим збива.

— Не, сам сам...— Мрски град... — наједном због нечега промрм-

ља прокуратор и стресе раменима, као да je прозебао, a руке поче да трља као да их je прао — било би одиста боље да су те преклали пре него што си ce сусрео са Јудом из Кириота.

— A ти ме, хегемоне, пусти — неочекивано замоли ухапшеник и y гласу му ce осети узнемиреност — видим да хоће да ме убију.

Лице П илатово ce искриви y грчу, и он окрену према Јешуи своје упаљене, поцрвенеле беоњаче и рече:

- Ти сматраш, несрећниче, да римски прокуратор може да пусти на слободу човека који je говорио оно што си ти говорио? О, богови, богови! Не мислиш ли мож да да имам намеру да ce нађем на твоме месту? Ja твоје мисли не прихватам! Слушај ме: ако од овог часа прозбориш и једну једину реч, ако je прозбориш са било ким, чувај ме ce добро. Понављам ти: чувај ме ce!

— Хегемоне...— Ћут! — брецну ce Пилат и бесним погледом

испрати ласту, која ce опет појавила на балкону. — Овамо! — повика Пилат.

Када ce секретар и стража вратише на своја места,

35 / Мајсшор u Mapiapuvua

Пилат објави да потврђује смртну пресуду злочинцу Јешуи Ханоцрију, која je донета на скупу Малог Синхедриона и секретар записа Пилатове речи.

Тренутак касније пред прокуратором je стајао Марк Пацоловац. Њему прокуратор нареди да зло- чинца преда начелнику тајне службе и да му при томе саопшти прокураторово наређење да Јешуа Ханоцри мора бити издвојен од осталих осуђеника, као и то, да легионарима тајне страже буде под претњом најстро- же казне забрањ ено да о било чему разговарају са Јеш уом или одговарају на било каква његова питања.

Ha Марков знак око Јешуе ce затвори круг стража- ра, који ra изведоше са балкона.

П осле тога ce пред прокуратором појави светло- бради лепотан са орловим перјем на челенци шлема, a са златним лавовским њушкама што су светлуцале на грудима, са златним плочама на мачу и y обући са троструким ђоном увезаној до колена, и пурпурним плаш том пребаченим преко левог рамена. To je био легат који je командовао легионом. Њега прокуратор упита где ce y том часу налази себастијанска кохорта. Легат ra извести да себастијанци чувају стражу на тргу испред хиподрома, где ће бити обнародована пресуда која je изречена злочинцима.

Тада прокуратор нареди да легат издвоји из римске кохорте две центурије. Једна ће, под командом Пацо- ловца, пратити преступнике, кочије са опремом за погубљењ е и крвнике за време пута на Голготу, a када стигне тамо, поставиће стражу. Друга центурија треба одм ах да буде упућена на Голготу и одм ахje опколи. У исту сврху, то јест за чување брда, прокуратор je зам олио легата да тамо упути помоћни коњички пук — сиријску алу.

К ада je легат напустио балкон, прокуратор нареди секретару да y дворац позове председника и два члана Синхедриона, као и начелника страже јерушалајим- ског храма, али при том е додаде да ra моли да саста- нак буде организован тако да он може поразговарати са председником насамо пре састанка са свим осталим члановима Синхедриона које je позвао.


Наређења прокураторова извршена су брзо и пре- цизно и сунце, које je тих дана са посебном жестином палило Јерушалајим, није успело да ce приближи својој највишој тачки, када су ce на горњој тераси врта, крај два мермерна бела лава који су чували степениште, састали прокуратор и вршилац дужности председника Синхедриона, првосвештеник јудејски Јосиф Кајафа.

У врту je владала тишина. Али, када je изишао испред колонаде на горњу терасу врта са палмама на чудовишним слоновским ногама, терасу са које ce пред прокуратором пружао поглед на мрски му Јерушала- јим са својим висећим мостовима, утврдама и, што je најважније, ča храмом јерушалајимским — мермер- ном гром адом коју je било немогуће описати, заједно са златном гривом дракона уместо крова — својим префињеним слухом прокуратор улови негде испод себе, тамо где je камени зид одвајао доњ е терасе дворскога врта од градскога трга, некакво потмуло брундање, кроз које су с времена на време продирали слаби звуци, нешто као повици или кукњава.

Прокуратор схвати да ce тамо, на тргу већ сакупила неизмерна, огорчена маса становника Јерушалајима, узнемирена последњим нередима, да та маса нестрп- љиво чека изрицање пресуде и да то из ње повикују немирни продавци воде.

П рокуратор поче тиме што позва првосвештеника на балкон да би ce склонили од немилосрдне врућине, али ce Кајафа учтиво извини и објасни да то не може учинити. Пилат намаче капуљачу на своју једва мало проћелаву главу и разговор поче. Taj разговор беше вођен на грчком језику.

Пилат рече да je проучио предмет Јешуе Ханоцрија и да je потврдио смртну пресуду.

Тако су на смртну казну, која je имала да ce изврши тог дана, била осуђена три разбојника: Дисмас, Хестас и Бар-Аба, a поред њих још и тај Јешуа Ханоцри. Прву двојћцу, којима je пало на памет да подбуњују народ против императора, ухватиле су римске власти, што je значило да ce о њима уопште неће ни говорити. Последњег Бар-А бу и Ханоцрија ухватиле су месне

37 / Мајстор u Маршрипла

власти и њих je осудио Синхедрион. Према закону, a исто тако и обичају, једног од та два преступника требало je пустити на слободу y част великог празника пасхе који je почињао управо тог дана.

П рокуратор жели зато да зна кога од двојице преступника има намеру да ослободи Синхедрион: Бар-Абу или Ханоцрија? Кајафа саже главу, показују- ћи на тај начин да му je питање јасно и одговори:

— Синхедрион моли да ce ослободи Бар-Аба.П рокуратор je одлично знао да ће му првосвеште-

ник управо тако и одговорити, али задатак му je био да покаже како je запањен таквим одговором.

Пилат то и учини, и то са великим мајсторством. Ha њ еговом надменом лицу извише ce веђе и прокура- тор запрепаш ћено погледа првосвештеника y очи.

— М орам признати да ме je овај одговор зачудио — меко проговори прокуратор — и бојим ce да није посреди некакав неспоразум.

Пилат поче да објашњава. Римска власт не жели да ce меша y права месне духовне власти, првосвештенику je то добр о знано, али y датом ce случају очигледно ради о забуни. И римска власт je, разумљиво, заинте- ресована да ce та грешка исправи.

И одиста: злочини Бар-Абе и Ханоцрија не могу ce поредити no својој тежини. Други je, очигледно сулуд човек, крив јер je држ ао неразумне говоре no Јерушала- јиму и неким другим местима, али je зато злочин првога мното тежи. Он не само што je допустио себи да позива народ на побуну, већ je уз то убио стражара који je покушао да га ухапси. Бар-Аба je много опаснији од Ханоцрија.

Због свега тога, прокуратор моли првосвештеника да поново размотри одлуку и пусти на слободу онога од двојице осуђеника који je мање опасан, a такав je без сумње Ханоцри. Дакле?

Кајафа погледа Пилата право y очи и рече тихим али чврстим гласом да ce Синхедрион пажљиво упо- знао са предм етом те да он и no други пут изјављује да има намеру да ослободи Бар-Абу.

— Како? Чак и после моје интервенције? П осле

38 / Михаил ByAimob

молбе онога чијим устима говори римска власт? Прво- свештениче, понови и трећи пут.

- И трећи пут саопштавам да ослобађамо Бар- -Абу — тихо рече Кајафа.

Све je било готово, више није имало о чему да ce говори. Ханоцри je одлазио заувек, a страшне, ужасне болове прокураторове неће имати ко да извида, нема средства које би их уклонило, сем мож да смрти. Али није Пилата y том часу поразила та мисао. Сва она неразумљива туга која raje већ обузимала на балкону прожимала je цело његово биће. О дмах je покушао да je објасни и објашњење je било чудновато: прокура- тору ce магловито учини да о нечему није поразгова- рао са осуђеником, a мож да није ни чуо све како треба.

Пилат одагна ову мисао и она одлете y трену као што je и долетела. Одлетела je, a туга je остала необјашњива, јер није могла да je објасни друга мисао која блесну као муња, и одм ах ce потом угаси — »Бесмртност... дош ла je бесмртност...« Чија je то бесмртност дошла? To прокуратор није схватио, али ra je мисао о тој загонетној бесмртности нагнала да ce охлади на врелом сунцу.

— Д обро — рече Пилат — нека буде тако.Онда ce осврну, баци поглед на свет који je гледао и

зачуди ce промени. Нестао je жбун ружа, нестали су кипариси који окруживаху горњу терасу и дрво нара и бела статуа y зеленилу, na и само зеленило. У место свега тога појави ce некаква црвена шикара y којој поче да ce њише водено биље и крену некуда, a са њим крену и сам Пилат. Сада ra je носио, гушећи ra и палећи, најстрашнији гнев, гнев немоћи.

— Осећам ce тескобно — проговори Пилат — тескобно!

Х ладном и влажном руком отрже пређицу са огрлице плашта и она паде на песак.

— Спарно je данас, негде je почела непогода — проговори Кајафа, не скидајући поглед са прокурато- ровог поцрвенелог лица и предвиђајући све муке које још предстоје. — О, како je ове године страшан месец нисан!


— - He — рече Пилат — није то зато што je спарина, већ ми je тескобно с тобом , Кајафа — и сузивши очи, Пилат ce осмехну и додаде: — Причувај ме ce, првосве- штениче.

Тамне очи првосвештеника засјаше и — ништа лошије него малочас прокуратор — он лицем изрази запањеност.

— Шта то чујем, прокураторе? — поносно и мирно одврати Кајафа. — Ти ми претиш после донете пресу- де коју си сам потврдио? Зар je то могућно? Навикнути см о на то да римски прокуратор бира речи, пре него што нешто каже. Да нас ко не чује, хегемоне?

Пилат мртвим очима погледа првосвештеника и осмехну ce, извештачено, искезивши при том е зубе.

— Шта ти je, првосвештениче! Ko може сада овде да нас чује? Зар ja личим на младог луталицу јуроди- вог, који ће данас бити погубљен? Зар сам ja дете, шта ли, Кајафа? Знам где и шта говорим. Опкољен je врт, опкољен дворац, тако да ни миш не мож е да ce провуче. И не само миш, не може да ce провуче чак ни онај, како ce зваше... из града Кириота? Узгред буди речено, познајеш ли га ти, првосвештениче? Да, када би такав успео овамо да ce увуче, горко би ce покајао, то ми сигурно верујеш? Знај онда да од сада нећеш имати мира, првосвештениче! Ни ти ни народ твој — и Пилат показа удесно y даљину, тамо где je y висини пламсао храм — то ти говорим ja, Понтије Пилат, коњаник Златно Копље!

— Знам, знам! — неустрашиво одговори црнобра- ди Кајафа и очи му блеснуше. Он подиже руку к небу и настави: — Зна народ јудејски да ra мрзиш љ утом мрж њ ом и да ћеш му донети многе муке, али га нећеш сасвим уништити! Заштитиће га бог! Чуће нас, чуће свемоћни цезар, заштитиће нас од убице Пилата!

— О, не! — узвикну Пилат и са сваком речи му je бивало све лакше; више није требало да ce претвара, није м орао да бира речи. — Сувише си ce ти жалио цезару на мене и наступио je мој час сада, Кајафа! Сада ће полетети вест од мене, и то не намеснику y Антиохи- ју, и не y Рим, већ право y Капреју, лично императору,

40 / Михаил Бул\ак<Љ

вест о том е какве познате бунтовнике ви y Јерушалаји- му кријете од смрти. И нећу тада напојити Јерушала- јим водом из С оломоновог извора, како сам то хтео за ваше добро, не, нећу водом! Сети ce, како сам због вас морао да скидам штитове са цезаревим грбовима са зидова, да премеш там војску, видиш, морао сам и сам да дођем овамо да видим шта ce то код вас збива! Сети ce мојих речи, првосвештениче! Угледаћеш овде не једну кохорту y Јерушалајиму, не! Доћи ће пред зидине града цео легион Фулмината, доћи ће арапска коњица, тада ћеш зачути горак плач и кукњаву! Сетићеш ce тада спасеног Бар-Абе и пожалићеш што си послао y смрт филозофа са његовом мирном проповеди.

Првосвештениково ce лице прекри мрљама, очи му букнуше. Осмехну ce, попут прокуратора, кезећи при том зубе и одговори:

— Верујеш ли, прокураторе, сам y оно што сада говориш? Не, не верујеш! Није нам донео мир, није нам мир y Јерушалајим донео смутљивац народа, и ти, коњаниче, одлично то схваташ. Хтео си да ra пустиш да би подбуњ ивао народ, наругао ce вери и довео народ под римске мачеве! Али ja, првосвештеник јудејски, док сам жив, нећу допустити да ce неко руга вери, и заштитићу народ! Чујеш ли ме, Пилате! — И ту Кајафа претећи подиже руку: — Ослушни мало, проку- раторе!

Кајафа заћута и прокуратор поново зачу нешто као шум мора што ce приближаваше зидинама врта И рода Великог. Taj шум ce дизао одоздо , од ногу према лицу прокураторовом. A иза његових леђа, тамо иза крила дворца, чули су ce узнемирени звуци трубе, тежак топот стотина ногу, звецкање гвожђа — прокуратор je схватио да je римска пешадија према његовом наређе- њу већ кренула на предсмртну, за бунтовнике и раз- бојнике језиву параду.

— Чујеш ли, прокураторе? — тихо понови првосве- штеДик — зар ћеш ми рећи да je све ово — ту првосвештеник диже обе руке и тамна капуљача спаде му са главе — изазвао бедни разбојник Бар-Аба?

Прокуратор надланидом обриса мокро, ледено

41 / Мајстор u Mapiapuida

чело, погледа y земљу, a после, жмиркајући према небу спази како усијана кугла стоји готово изнад саме његове главе, a сенка ce Кајафина сасвим скупила крај лављег репа, те рече тихо и равнодушно:

— Приближава ce подне. Запричали смо ce, a треба још радити.

Извинивши ce бираним речима првосвештенику, он ra замоли да седне на клупу y хладу магнолије и причека док он позове остала лица која су потребна за последње кратко саветовање и изда још једно наређење y вези са погубљењем.

Кајафа ce учтиво поклони, ставивши руку на срце и остаде y врту, a Пилат ce врати на балкон. Тамо секретару, који га je очекивао, нареди да ce y башту позову легат легиона, трибун кохорте као и два члана Синхедриона и начелник храмовне страже, који очеки- ваху позив на доњој тераси врта y округлој сеници са фонтаном. Пилат додаде да ће и сам одм ах изићи y врт na оде y дворац.

Док je секретар окупљао људе, прокуратор ce y соби замраченој тешким засторима састао с једним човеком чије je лице било напола покривено капуља- чом, иако y соби зраци сунца нису могли да му сметају. Овај састанак беше веома кратак. Прокуратор тихо рече човеку неколико речи, после чега ce овај удаљи, a Пилат кроз колонаду изиђе y врт.

Тамо y присуству свих које je желео да види, прокуратор свечано и суво изјави да потврђује смртну пресуду Јешуи Ханоцрију и званично упита чланове Синхедриона кога од злочинаца желе да ослободе. Добивш и одговор да je то Бар-Аба, прокуратор рече:

— Врло добр о — и нареди секретару да то унесе y записник. Стеже y руци пређицу коју je секретар дигао са песка и свечано изјави: — Време je!

Тада сви присутни кренуше широким мермерним степеништем опкољеним живицом од ружа које су шириле опојан мирис, све ниже и ниже према зидовима дворца, према капији која je водила на велики, глатко поплочани трг, на чијем су ce крају видели стубови и статуе јерушалајимског хиподрома.

42 / Михаил Бу/иакоН

Чим ce група, изишавши из врта на трг, попела на камени подијум са кога ce видео читав трг, Пилат ce, осврћући ce кроз полуспуштене капке, одм ах разабрао. П ростор преко којег je управо прош ао, то јест простор од дворског зида до подијума, био je празан, али зато Пилат више испред себе није видео трг — он je био прекривен масом. Она би преплавила и сам подијум и онај рашчишћени простор да ту није стајао троструки низ себастијанских војника са леве и војника итурејске помоћне кохорте са десне Пилатове стране.

Тада ce Пилат попе на подијум стежући махинално шаком непотребну пређицу и жмиркајући очима. Ж миркао je не због тога што му je сунце засењивало очи, не! Он из неког разлога није хтео да види групу осуђених, коју, што je добро знао, сада за њим изводе на подијум.

Чим ce бели плашт пурпурног наличја појавио y висини, на каменој литици изнад руба људског мора, заслепљеном Пилату допре до ушију громак талас: »Ха-а-а!« Taj талас нестаде негде y даљини, крај хиподрома, после поче да личи на грмљавину, na, одржавши ce тако неколико тренутака, стаде да јења- ва. »Угледали су ме«, помисли прокуратор. Талас није стигао до најниже тачке, кад изненада поново поче да расте, треперећи, подиже ce изнад првог и y другом таласу, као што на морском валу настаје пена, појави ce звиждук и појединачни женски повици који су ce пробијали кроз грмљавину. »Сада су их извели на подијум«, помисли Пилат, »a жене јаучу што je маса неке пригњечила када je јурнула напред.«

Причекао je мало, знајући да ce никаквом силом гомила не може натерати да ућути, све док не избаци из себе све што ce y њој накупило, док не умукне сама од себе.

Када je тај тренутак наступио, прокуратор подиже десну руку и последњи шум нестаде без трага.

Ткда Пилат из све снаге удахну врео ваздух y плућа и повика, a његов промукао глас полете над хиљадама глава:

— У име цезара императора!


Тада му y уши неколико пута удари гвоздени одсечни узвик: y кохортама, подигавши увис копља и стегове, војници повикаше:

— Живео цезар!Пилат забаци главу и загњури je право y сунце. П од

капцима му сину зелена ватра од које ce упали мозак, a над гом илом полетеше промукле арамејске речи:

— Четворица преступника, ухапшена y Јерушала- јиму због убиства, подстицања на побуну и увреде закона и вере, осуђена су на срамну смрт — на разапињање на стубовима! A та смртна казна изврши- ће ce данас на Голготи! Имена злочинаца су Дисмас, Хестас, Бар-А ба и Ханоцри. Ево их пред вама!

Е1илат показа руком на десну страну, не видећи никакве злочинце, али знајући да су они тамо, на месту где су морали бити.

Гомила одговори нескладним брундањ ем чуђења или одобравањ а. Када ce све смири, Е1илат настави:

— Али од њих ће бити погубљена само тројица јер, према закону и обичају, y част празника пасхе, једном од осуђених no избору Малог Синхедриона и no одлуци римске власти великодушни цезар опрашта његов презрени живот!

Е1илат узвикиваше речи a истовремено и ослушки- ваше како грају смењује гробна тишина. Ниједан уздах, ниједан покрет не допре до његових ушију и чак наста тренутак када ce Е1илату учини да око њега ничег нема. Град који м ује био мрзак je умро, сам о он стоји, пржен усправним зрацима сунца, окренут лицем према небу. Пилат још мало поћута, a онда стаде да узвикује:

— Име онога кога ће сада пред вама пустити на слободу јесте...

Начини још једну паузу, не изговарајући име, провери да ли je све рекао, јер знао je да ће мртав град васкрснути када изговори име срећника и да ce тада више неће моћи чути ниједна друга реч.

»F отово je?« нечујно шапну за себе Пилат. »Еотово je. Име!«

И, отегавши слово »р« над градом који je ћутао, узвикну:


— Бар-Аба!Тада му ce учини да je сунце, звекнувши, пукло над

њим и да му je ватра зачепила уши. У тој ватри беснеху урлици, цика, смех, јауци и звиждуци.

Пилат ce окрену и упути ce преко подијума назад ка степеништу, не гледајући никога осим y разнобојне камене плоче под ногама, да ce не би саплео. Знао je да сада за његовим леђима лете на узвишење бронзани новчићи и урме, да ce y гомили која урла, газећи једно друго, људи успињу један другоме на рамена, не би ли видели својим очима чудо — како ce човек који je већ био y рукама смрти, ишчупао из њих! Како легионари скидају са њега конопце нехотице му причињавајући ужасан бол y зглобовима изврнутим приликом саслу- шања, како ce он, мрштећи ce и кукајући, ипак смешка бесмислено, сулудо.

Знао je да y то време стража већ води ка бочним степеницама тројицу везаних руку, како би их извела на пут који je водио на запад, ван града, ка Голготи. Тек када му je подијум остао иза леђа, Пилат отвори очи, знајући да je сада на сигурном — осуђенике више није могао да види.

Ж амору гомиле која ce почела смиривати придру- жише ce продорни повици телала који понављаху — једни на арамејском, други на грчком језику — све оно што je са подијума изговорио прокуратор. Осим тога, до његовог слуха допре и ситан коњски топот који ce приближавао, a исто тако и звук трубе, која нешто кратко и весело затруби. Овим звуцима одговори продоран звиждук дечака са кровова кућа y улици која je водила са тржнице на хиподромски трг и узвици »Чувај ce!«

Војник који je усамљено стајао на празном про- стору трга, са палицом y руци, узнемирено замахну њиме, a прокуратор, легат легиона, секретар и конвој застадош е.

Коњичка ала, прешавши y кас, излете на трг да би ra прешла са стране, обилазећи гомилу народа и уличицом под каменим зидом обраслим виновом лозом , најкраћим путем стигла до Голготе.

45 / Мајстор u Mapiapuvua

Јурећи касом, мали као дечак, тамнопут као мулат, командир але — Сиријац, када ce поравнао са Пила- том, нешто узвикну и исуче мач из канија. Ватрени ознојени вранац ce трже и пропе. Вративши мач y каније, командир ошину канџијом коња no врату, смири ra и појури y уличицу, прешавши y галоп. За њим — no три y реду — пројурише коњаници y облаку прашине, промакоше врхови бамбусових копаља, крај прокуратора пролетеше изразито тамна лица под бе- лим турбанима, весело искежених белих зуба.

Дижући прашину до неба, ала улете y уличицу, a поред Пилата пројаха последњи војник, носећи на леђима трубу која ce пресијавала на сунцу.

Заклањајући ce руком од прашине и незадовољ но ce мрштећи, Пилат крену даље, запутивши ce ка вратима дворског врта, a за њим кренуше легат, секретар и стража.

Било je десет сати пре подне.

46 / Михаил EyAiaxob

Седми доказ

— Да, било je око десет часова пре подне, многопо- штовани Иване Николајевичу — рече професор.

Песник пређе руком преко лица, као човек који ce управо пробудио, и виде да ce на Патријаршијске рибњаке већ беше спустило вече.

Вода y рибњаку je потамнела и лак чамац je већ клизио no њеној површини, чуо ce пљесак весла и смех неке грађанке y чамцу. П о алејама парка појавили су ce људи који су већ седели no клупама, али поново на све три стране квадрата, осим на оној, на којој су ce налазили наши саговорници.

Н ебо над М осквом као да je било избледело, и сасвим ce јасно y висини видео пун месец, али још не златан, већ бео. М огло je лакше да ce дише и гласови су под липама одјекивали мекше, некако вечерње.

»Како то да нисам ни запазио да je успео да измисли читаву причу?...« запањено помисли Б ездом - ни. »Па већ je вече!... A мож да ништа није ни причао, већ сам ja једноставно заспао и све то само сањао?...«

Међутим, треба претпоставити да je професор ипак све то причао, јер би иначе било немогуће прихватити да je то исто сањао и Берлиоз, пош то je проговорио, пажљиво ce загледавши y странчево лице:

— Ваша je прича, професоре, веома занимљива, мада ce уопште не слаже са јеванђелским причама.

— Допустите — снисходљиво ce осмехнувши, од- говори професор — na ви бисте барем морали да знате да ce ништа од онога што пише y јеванђељима никада није ни десило, a ако почнемо да ce позивамо на је- ванђеља као на историјски извор... — још једном ce осмехну, a Берлиоз ce трже, јер je то исто он говорио Бездомном, идући са њим Броном улицом ка Патри- јаршијским рибњацима.

— To je тачно — одговори Берлиоз — али ce бојим да нико не може потврдити да ce и оно што сте ви


испричали одиста десило.— О, не! И ма ко то може потврдити! — прешавши

на лош руски језик, самоуверено одговори професор и изненада тајанствено позва руком двојицу пријатеља да му ce приближе.

Нагоше ce ка њему са обе стране, a он рече, овога пута без икаквог страног изговора који ce код њега, ђаво ће ra знати заш то, час појављивао час опет нестајао:

— Ствар je y томе... — ту ce професор преплашено осврну око себе и пређе на шапат — што сам свему том е присуствовао ja лично. Био сам и на балкону код Понтија Пилата, и y врту сам био када je са Кајафом разговарао, и на каменом сам платоу био, сам о тајно, тако рећи инкогнито, тако да вас молим да то никоме не причате и да то остане међу нама као највећа тајна!... Пст...

Завлада мук, и Берлиоз пребледе.— Ви... колико сте дуго y Москви? — дрхтавим

гласом упита.— Управо сам овога часа допутовао y Москву —

смуш ено одговори професор и пријатељи ce тек тада сетише да му мало бољ е погледају y очи, те ce уверише да му je лево, зелено око — потпуно сумануто, a десно — празно, црно и мртво.

»Е, сада je све јасно!« помисли сметено Берлиоз. »Д опутовао сулуди Немац али je управо скренуо код Патријаршијских рибњака. Ето ти сад!«

Да, сада одиста све беше на своме месту: и чуднова- ти доручак код покојног филозофа Канта, и блесаве речи о зејтину и Анушки, и пророчанство да ће му глава бити одрубљ ена, и све остало — професор je једноставно био луд.

Берлиоз je истога часа знао шта ту треба да ce ради. Заваливши ce на наслон клупе, он иза леђа професора намигну Б ездом ном — не противуречи му — али збуњени песник овај знак није схватио.

— Да, да, да — узбуђено рече Берлиоз — уоста- лом, све je то могуће... чак и лако могуће, и Е1онтије Е1илат, и балкон, и слично... A да ли сте допутовали


сами или са супругом?— Œ m сам, увек сам câM — са горчином y гласу

одговори професор.— A где су вам ствари, професоре? — упита лукаво

Берлиоз — У М етрополу? Где сте одсели?— Ja?... Нигде — одговори сулуди Немац тужно,

дивље прелазећи зеленим o k o m n o Патријаршијским рибњацима.

— Како?.. A... где ћете становати?— У вашем стану — наједном дрско одговори

лудак и намигну.— Ja... драго ми je одиста... — поче да мрмља

Берлиоз — али код мене вам неће бити најзгодније... a y М етрополу су собе заиста одличне, то je прворазре- дан хотел...

— A ђавола исто тако нема? — болесник наједном весело упита Ивана Николајевича.

— Ни ђаво...— Не противуречи му — дош ану само уснама

Берлиоз, правећи гримасе.— Никакав ђаво не постоји! — збуњен целом том

збрком, повика Иван Николајевич, што ни y ком случају није см ео да ради. — Ово je право мучење! Хоћете ли већ једном престати да лупетате!

У том часу лудак стаде да ce смеје тако, да са липе над њиховим главама прхну врабац.

— Е, то je сад већ уистину занимљиво — тресући ce од смеха проговори професор — шта год да човек дохвати, ничег код вас нема! — Е1рестаде да ce смеје изненада и, што je сасвим нормално за душевно оболелог човека, неочекивано ce наљути и сурово повика: — Значи, једноставно га нема?

— Смирите ce, смирите, смирите, професоре — мрмљао je Берлиоз бојећи ce да не узнемири болесни- ка. Останите ви овде за тренутак са другом Бездом- ним, a ja ћу тркнути иза угла, телефонирати на једно местб, a после ћемо вас отпратити куд год желите. Јер ви град не познајете...

Треба признати да je Берлиозов план био исправан: требало je отрчати до најближе телефонске говорнице

49 / Мајстор u Маршриша

и известити биро за странце о томе да je саветник, који je допутовао из иностранства сада крај Патријар- шијских рибњака, очигледно y више него ненормал- ном стању. П отребно je пред_узети одговарајуће мере, јер ce, иначе може свашта десити.

— Да телефонирате? Па добро, телефонирајте - тужно ce сложи болесник и наједном страствено зам о- ли: — Али молим вас, поверујте ми ипак да барем ђаво постоји! Не тражим ништа више од вас! Имајте на уму да за то постоји и седми доказ, и то најсигурнији! A он ће вам сада бити приказан!

— Д обро, добро де — извештачено љубазним гласом одговори Берлиоз и намигнувши збуњ еном песнику, коме ce никако није допадало да чува суману- тог Немца, појури ка излазу из Патријаршијских рибњака, који беше на углу Броне и Јермолајевске уличице.

A професор као да je управо тог трена оздравио и дош ао себи.

— Михаиле Александровичу! — повика за Берлио- зом.

Овај ce трже, осврну, али умири самога себе мишљу да његово име и очево име професор зна сигурно из неких новина. A професор повика, сложивши дланове као трубу:

— Шта велите, да наредим да пошаљу сада теле- грам вашем течи y Кијев?

Берлиоз ce поново стресао. Одакле лудак уопште зна да постоји теча y Кијеву? Јер о том е зацело ни y каквим новинама никада ништа није писало. Ехе, да није Бездомни ипак y праву? A шта ако су исправе лажне? Ех, нема говора, каква чудна птичица... Теле- фонирати, телефонирати! Овога часа телефонирати! Све ће ce бр зо разјаснити.

И не слушајући ништа више, Берлиоз потрча даље.Ту ce крај самог излаза на Брону улицу, y сусрет

уреднику подиже са клупе онај исти грађанин који ce малочас при светлости сунца створио из врелог вазду- ха. Само што сада више није био ваздушаст, већ стваран, обичан и y сумраку који ce спуштао Берлиоз


јасно виде да су му бркови некако као од кокошијег перја, да су му очи ситне, ироничне и полупијане, a панталоне кариране, подигнуте на стомак толико да су ce на ногама виделе прљаве беле чарапе.

Михаил Александрович устукну, али одм ах утеши самога себе помисливши да je то глупава подударност и да сада нема времена да размишља о томе.

— Вртешку тражите, грађанине? — промуклим тенором упита карирани тип. — Овамо, изволите! Уђите право, и отићи ћете тачно там о куда треба. Требало би да частите четврт литра... бившег хорово- ђу, да ce опорави... — правећи гримасе и клиберећи ce, субјект смаче са главе своје џокејско капче.

Берлиоз и не саслуша кукумавчење пренемагала- -хоровође, већ потрча ка вртешци на излазу и ухвати ce руком за њу. Окренувши je, већ ce спремао да закорачи на шине, када му право y лице засја црвена и бела светлост: на семафору ce појавило упозорење: »Пази, трамвај!«

Истога часа дојури и тај трамвај, окрећући ce no новопостављеним шинама које су водиле са Јермола- јевске y Брону улицу. Окренувши ce изненада и изашав- ши на равни део пруге, y њему ce упалише светлости, a он сам појури и поче да урла.

Опрезни Берлиоз, иако je стајао на сигурном месту, одлучи да ce врати иза вртешке-обртаљке, те стави руку на њу и коракну уназад. Tor му ce истога часа рука оклизну и одвоји, нога му ce неумољиво, као на леду, омаче на каменој коцки која je била нагнута ка шинама, друга му нога полете увис и Берлиоз одлете право на шине.

Покушавајући да ce за нешто ухвати, Берлиоз паде наузнак, лупи потиљком о камену коцку и успе да види y висини, али да ли са десне или леве стране — то више није био y стању да схвати — позлаћени месец. Успео je још да ce окрене на страну, наглим покретом подвукав- ши ноге под стомак и, окренувши ce, угледа како на њега незадрживо јури бледо од ужаса лице кочничарке трамваја, са црвеном марамом око врата. Берлиоз не повика ништа, али око њега очајничким женским


гласовима поче да цичи цела улица. Жена-кочничар повуче електричну кочницу, предњи део вагона ce прво зари y земљу, потом подскочи и са звекетом и треском из рамова излетеше стакла. Тада y мозгу Берлиозовом неко очајнички повика: »Зар?...« Још једном последњи пут, промаче месец, али овога ce пута распадајући на комаде, a после тога завлада тмина.

Трамвај je прекрио Берлиоза, a под металну ограду Патријаршијске алеје одлете на калдрму округао, таман предмет. Откотрљавши ce са те стрмине, он поче да скакуће no каменим коцкама Броне улице.

To беше Берлиозова одрубљ ена глава.

52 / Михаил Булшкод

Потера

Смирила ce хистерична женска цика, умукле су мили- цијске пиштаљке, двоја санитарна кола одвезоше: једна — обезглављено тело и одрубљену главу y мртвачницу, a друга — лепотицу кочничарку трамваја повређену срчом; дом ари y белим кецељама почисти- ше комадиће стакла и засуше песком крваве мрље, a Иван Николајевич, онако како ce сручио на клупу, не стигавши до вртешке-обртаљке на улазу y парк, тако и остаде да седи на њој.

Неколико je пута покушавао да устане, али ra ноге нису слушале — Бездомни као да je био парализован.

Песник je потрчао ка обртаљци чим je зачуо први крик и видео како глава одскаче no калдрми. Од свега тога ce толико избезумио, да je, сручивши ce на клупу, сам себе ујео за руку тако јако, да je крв потекла. Суманутог Немца je, разуме ce сасвим заборавио и трудио ce да схвати само једно: како je то могуће — само што je разговарао са Берлиозом, a минут касније — глава...

Узбуђени људи протрчаваху no алеји крај песника нешто узвикујући, али Иван Николајевич није схватао шта су говорили. .

Изненада ce крај њега сударише две жене и једна од њих, ушиљеног носа и гологлава, повика над самим песниковим уветом другој жени:

— ...Анушка, наша Анушка! Из Садове! Њено je то масло... Купила je зејтин y радњи, a флашу разбила о обртаљку! Целу je сукњу измастила, ала je само псовала, псовала... A он ce, јадничак, вероватно окли- знуо и одлетео право на шине...

Из свега што je жена урлала, узнемирени мозак ИваНа Николајевича je схватио једну једину реч: »Ану- шка«.

— Анушка... Анушка... — поче да мрмља песник, узнемирено ce осврћући. — Станите, станите...


Реч »Анушка« ce због нечега повезала са речју »зејтин«, a ова опет — ко зна заш то — са речима »Понтије Пилат«. Пилата песник одбаци, и поче да повезује ланац, почев од речи »Анушка«. И тај ce ланац брзо повеза и одм ах ra одведе до лудог професора.

Станите мало! Па он je био тај ко je рекао да састанка неће бити, јер je Анушка пролила зејтин! И, молим вас лепо, састанак ce одиста неће одржати! Али ни то није довољ но, зар није он јасно рекао да ће Берлиозу главу одрубити жена?! Да, да, да! A зар кочничар трамваја није била жена?! Шта je то сада, кажите ми ви само?

Више није било сумње y то да je тајанствени саветник унапред знао тачно како ће изгледати Бер- лиозова смрт. И тако две мисли пролетеше кроз песников мозак. Прва — »Он уопш те није луд, све су то глупости«, и друга — »Није ли то све његово масло?«

Али, допустите ми да приупитам, на који то начин?— Е, нећеш тек тако! To ћемо ми већ сазнати!Иван Николајевич једва некако устаде са клупе и

потрча назад, ка месту где je разговарао са професо- ром. Испостави ce да овај, насву срећу, још никуда није отишао.

Ha Броној су ce већ упалиле уличне светиљке, a над Патријаршијским рибњацима je сијао златасти месец и на вечито варљивој месечини ce Ивану Николајевичу учини да професор стоји, држећи под руком мач a не штап.

Пензионисани хоровођа-мућкало седео je управо на оном месту где je домалочас седео сам Иван Николајевич. Сада je хоровођа натакао на нос очиглед- но непотребне цвикере — без једног стакла, док je друго било напрсло. Због тога je карирани грађанин био још огавнији него онда када je Берлиозу показивао пут ка шинама.

Иван ce слеђеног срца приближи професору и, погледавши му y лице, увери ce да на њему нема апсолутно никаквих знакова лудила.

— Признајте, ко сте ви? — упита Иван.Странац ce намргоди, погледа ra као да први пут y


животу види песника и одговори нељубазно:— Не разуме... руски гофорит...— Они не разумеју — одговори са клупе хоровођа

иако ra нико није молио да објашњава странчеве речи.— Не претварајте ce! — претећим гласом рече

Иван и осети нешто ледено под плећком. — Малочас сте одлично говорили руски. Нисте ви никакав Немац нити професор. Ви сте убица и шпијун... Исправе! — љутито повика Иван.

Загонетни професор гадљиво искриви ионако кри- ва уста и слеже раменима.

— Грађанине! — поново ce умеша одвратни хоро- вођа — заш то узнемиравате страног туристу? За то ћете најстроже одговарати! — A сумњиви професор погледа ra надмено, окрену ce и поче да ce удаљава.

Иван осети да почиње да ce губи. Тешко дашћући, обрати ce хоровођи:

— Ехеј, грађанине, помозите ми да ухватим зло- чинца! Дужни сте то да урадите!

Хоровођа живну, скочи и поче да урла:— Какав злочинац? Где je? Страни злочинац? —

Очи хоровође радосно почеше да поигравају. — Овај? A k o je он злочинац, онда пре свега треба викати: »Упомоћ!« Јер ће иначе побећи. Но, дајте да заједно вичемо углас — хоровођа отвори уста:

Сметени Иван послуша шаљивџију-хоровођу и по- вика: упомоћ, a хоровођа ra, разуме ce, превари, ништа није повикао.

Усамљен, промукао Иванов повик не даде никакве резултате. Две девојке устукнуше y страну и он зачу реч »пијанац«.

— A, ти си, значи, са њим y друштву! — разбеснев- ши ce, повика Иван. — Подсмеваш ми ce? Окани ме ce!

Иван полете удесно, a хоровођа такође полете удесно. Иван улево — и та битанга такође.

— Н амерно ме потплићеш, повика Иван бесно. — Е1редаћу те милицији!

Иван покуша да ухвати неваљалца за рукав, али промаши и једноставно ништа не ухвати: хоровођа као да je пропао y земљу.


Иван запањено јекну, баци поглед y даљину и угледа одвратног незнанца. Он je већ био крај излаза y Патријаршијску уличицу, a није био ни сам. Више него сумњиви хоровођа успео je да му ce придружи. Али ни то још није било све. Трећи y том друштву беше мачак, који ce бог ће ra знати одакле и како ту створио, огроман као нераст, црн као чађ или гавран, са огромним коњаничким брковима. Тројка скрену y Патријаршијску уличицу, a мачак je при томе ишао на задњ им шапама.

Иван крену за злочинцима и одм ах увиде да ће му бити веома тешко да их стигне.

Тројка je буквално пројурила кроз уличицу и из- ашла на Спиридоновку. Ma колико да je Иван убрза- вао корак, растојање између њих није ce смањивало. Песник није успео ни да дође себи, a већ ce после тихе Спиридоновке наш ао крај Никитске капије, где му je већ било много теже да их прати. Ту je већ била гужва. Иван налете на неког пролазника који ra испсова. Зликовачка бандаодлучи тада да примени начин који бандити најчешће примењују — да ce раздвоје.

Хоровођа вешто улете y аутобус који je јурио ка Арбатском тргу и нестаде. Изгубивши тако једног од оних које je прогањ ао, Иван усредсреди своју пажњу на мачка, и виде како je тај чудновати мачак пришао папучици трамваја »A«, који je стајао на станици, дрско одгурнуо жену која нешто врисну, ухватио ce за рукохват и чак покушао да тутне y руку кондуктерски новчић од десет копејки кроз прозор отворен због спарине.

Понаш ање мачка до те мере запрепасти Ивана, да je као скамењен стао крај бакалнице на углу, a још више ra запрепасти кондуктеркино понашање. Она, чим виде мачка како покушава да ce увуче y трамвај, љутито повика:

— Мачке не могу! Не може с мачкама! Шиц. Си- лази, иначе ћу милицију позвати!

Ни кондуктерку ни путнике није зачудила суштина ствари: то што мачак хоће да уђе y трамвај, ни по'јада; њих je чудило ш то мачак хоће да плати карту.


Мачак не само што je био платежно способан, већ je, исто тако, био и дисциплинована животиња. Чим je кондуктерка повикала, он више и не покуша да ce угура y трамвај већ седе на тротоар, на самој станици, трљајући при том новчићем бркове. Али, чим je кондуктерка повукла звоно, мачак поступи као сваки грађанин кога не пуштају да уђе y трамвај, a којим он, и поред свега, мора да ce вози. Пропустивши најпре сва три вагона, он скочи на папучицу последњег, ухватив- ши ce шапом за некакво црево које je вирило из трамваја, и одвезе ce, уштедевши тако десет копејки.

Заокупљен огавном мачорчином, Иван умало не изгуби главног од тројице — професора. Али, на сву срећу, овај не успе да умакне. Иван спази сиву беретку y гомили, на самом почетку Велике Никитске или Херце- нове улице. У трен ока Иван je већ био тамо. Среће, међутим, није имао. Песник je и корак убрзавао, и трчао, гурајући пролазнике али, и поред тога, није успео да ce ни за центиметар приближи професору.

Ma колико да je био љут, Иван ce ипак чудио неприродној брзини којом су ce кретали. Ни двадесет секунди није прош ло од Никитских вратница, a Ивана Николајевича већ заслепише светлости Арбатског тр- ra. И опет сам о неколико секунди, a већ су били y некој мрачној уличици са искошеним тротоарима, где ce Иван Николајевич спотакао и разбио колено. Поно- во осветљена магистрала - Кропоткинова улица, na опет некаква уличица, a онда Остроженка, na поново уличица, туробна, одвратна и полуосветљена. И упра- во ту Иван Николајевич коначно и^губи онога који му je био толико потребан. Професор беше нестао.

Иван Николајевич ce збуни али закратко, после чега, због нечега, наједном закључи да професор мора да je y згради број 13, и то обавезно y стану број 47.

Улетевши y улаз, Иван Николајевич устрча на први спрат, одм ах пронађе тај стан и поче нестрпљиво да звони. Није м орао дуго да чека: врата му отвори нека петогодишња девојчица и, не упитавши ra ништа, одмах некуда нестаде.

У огромном, ужасно запуштеном предсобљу, једва

57 / Мајсшор u МаршриШа

осветљеном малом сијалицом под високом, поцрне- лом од прљавштине таваницом, на зиду je висио бицикл без гума, била je ту огромна, гвожђем окована шкриња, a са полице je над чивилуком висила зимска капа ушанка са дугачким тракама. Иза једних врата je продоран мушки глас из радио-апарата љутито читао некакве стихове.

Иван Николајевич ce уопште не збуни y непозна- том му стану, улете право y ходник, умујући овако: »Он ce, разуме ce, сакрио y купатилу.« Ходник je био мрачан. Почевши да пипа no зидовима, Иван угледа слабу траку светлости испод једних врата, напипа кваку и притисну je. Реза са друге стране врата попусти и Иван ce нађе управо y купатилу и помисли како je имао среће.

Али ипак није имао онолико среће колико му je било потребно! Ивана запахну влажна топлота и при светлости ватре што je горела y пећи казана, угледа огромна корита која су висила на зиду, и каду, са црним ужасним мрљама на местима где je емајл био обијен. У тој, ето, кади, стајаше гола грађанка, y сапуници и са сунђером y руци. Кратковидо погледа Ивана и, очигледно ce преваривши y пакленом освет- љењу, рече тихо и весело:

— Кирјуша! Оканите ce тога! Полудели сте... Фјо- дор Иванович сам о u i t o ce није вратио. Напоље одавде, овога часа — и замахну сунђером на Ивана.

Било je очигледно да je посреди неспоразум за који je кривац био Иван Николајевич. Али, он то није хтео дапризна, и узвикнувши прекорно: — Ах, развратнице једна! — одједном ce нађе y кухињи. У њој не беше никога, a на плотни штедњака y полумраку беше десетак угашених примуса. Један месечев зрак, про- бивши ce кроз прашњав, годинама неопран прозор, једва ce осветљавао угао где je y паучини висила икона коју je бог зна ко ту заборавио, a иза киота су вириле две венчане свеће. П од великом иконом je прибадачом била закачена мала — папирна иконица.

Нико не м ож е знати шта je y том тренутку поми- слио Иван, али je, пре него што ће истрчати из стана


кроз споредан излаз, присвојио једну од тих свећа и папирну иконицу. Заједно са тим предметима он напу- сти непознати стан нешто мрмљајући, збуњен и при самој помисли на оно шта je управо доживео y купати- лу, трудећи ce да погоди ко би могао да буде тај дрски Кирјуша, и да ли je он власник оне зимске капе ушанке.

У пустој, туробној уличици песник ce осврну, тра- жећи бегунца, али овога нигде не беше. Тада Иван рече сам оме себи:

— Па да, разуме ce, он je на реци Москви! Напред!Требало би свакако приупитати Ивана Николајеви-

ча заш то je закључио да ce професор налази управо на реци Москви a не на неком другом месту. Да, не- срећа ce и састојала управо y томе што није било никога ко би ra то упитао. Одвратна уличица je била потпуно пуста.

За најкраће могуће време Иван Николајевич ce могао видети на гранитним степеницама амфитеатра реке Москве.

Свукавши ce, Иван своје одело повери на чување некаквом брадоњ и пријатног изгледа, који je пушио увијачу седећи крај поцепане беле толстовке и рашни- раних старих ципела. Замахнувши рукама да би ce мало расхладио, Иван скочи y воду. Дах му ce пресече, толико je вода била ледена, и чак му кроз главу пролете мисао да неће моћи да исплива на површину. Али успео je, и фркћући, очију исколачених од ужаса, Иван Николајевич поче да плива кроз црну воду која je мирисала на нафту, између изломљених кривудавих одраза приобалних фењера.

Када je Иван, онако мокар, доскакутао no степени- цама до места на коме je брадоњ и поверио своје одело, испоставило ce да je нестало не само оно већ и он, то јест и сам брадоњ а главом и брадом. Управо на ономе месту, где je на гомили оставио одело, нашао je пругасте дугачке гаће, исцепану толстовку, свећу, икону и кутију шибица. Припретивши некоме y даљи- ни песницом y немоћном бесу, Иван обуче оно што му je било остављено.

Тада поче да ra узнемиравају две ствари: прво,

59 / Мајсшор u Маршрита

нестала му je чланска књижица МАССОЈ1ИТ-а, од које ce никада није одвајао a поред тога raje узнемиравало и нешто друго: да ли ће онакав какав je моћи да ce креће no Москви? Јер, ипак je само y гаћама... Истина, шта ce то кога тиче, али да ипак неко не почне да ra гњави или да ra негде не зауставе...

Иван откину дугмад са гаћа, тамо где су ce ногави- це закопчавале на листовима, надајући ce да ће оне тако почети да личе на летње панталоне, узе икону, свећу и шибице и крену, рекавши самоме себи:

— К од Fpubojegoba! Н ема сумње, он ће, сигурно, тамо бити.

Г радje већ живео вечерњим животом. Кроз праши- НУ СУ јурили, звецкајући ланцима камиони, на којима су, на џаковима, полеђушке, лежали неки људи. Сви прозори су били отворени. У сваком од тих прозора гореле су сијалице под наранџастим абажурима, a из свих прозора, свих врата, свих улаза, са кровова и тавана, из подрума и дворишта — допирали су прому- кли звуци полонезе из опере Ebienuje Оњешн.

Страховања Ивана Николајевича су била y потпу- ности оправдана: пролазници су обраћали пажњу на њега и окретали ce за њим. Због тога одлучи да напусти булеваре и креће ce споредним уличицама, где људи нису тако наметљиви, где постоји мање изгледа да ће неко зауставити босог човека, досађујући му питањима о гаћама, које упорно и никако нису желеле да личе на панталоне.

Иван тако и уради, изгуби ce y тајанственој мрежи арбатских сокака и поче да ce шуња дуж зидова, плашљиво погледајући испод ока, сваког ce часа освр- ћући, повремено ce кријући y улазима кућа и избегава- јући раскрснице са семафорима и раскошне улазе вила y којима су била страна посланства.

A на целом том његовом тешком путу неподнош - љиво ra je због нечега мучио стално присутни орке- стар, уз чију je пратњу дубоки бас певао о својој љубави према Татјани.

60 / Михаил Булшкођ

Збило ce y Грибоједоћу

Једноспратна старинска жућкаста зграда налазила ce на булеварском прстену y дубини запуштеног врта, одвојеног од тротоара оградом од кованог гвожђа. Омањи плато пред зградом беше асфалтиран, зими ce на њему налазио смет снега са забијеном лопатом док ce лети претварао y најлепши део летњег ресторана под платненом пердом.

Кућа je била позната као Дом Грибоједоба, јер je тобож њен власник некада била рођена тетка писца Александра Сергејевича Грибоједова. Али да ли je она била или није била власница — то тачно не знамо. Уколико ce не варамо, чини нам ce чак да Грибоједов уопште није ни имао никакву тетку-кућевласницу... Било како било, зграда ce тако звала. Па чак и више од тога, један московски лажљивац je причао да je, као бајаги, на првом спрату, y округлој сали са стубовима, познати писац читао одломке из свог комада Hebo/be збо1 памети тој тетки која je лежала на софи. Уоста- лом, ђаво ће ra знати, мож да je и читао, то уопш те и није важно!

Важно je tq што je сада власник те зграде био онај исти МАССОЈТИТ, на чијем ce челу налазио несрећни Михаил Александрович Берлиоз, све до часа док ce није појавио крај Патријаршијских рибњака.

Захваљујући члановима М АССОЈШ Т-а, нико овај дом није звао Дом Грибоједоба, већ су сви једноставно говорили — Грибоједоб. »Јуче сам једно два часа провео код Fpubojegoba.« — »Па како je било?« — »Д обио сам Јалту — месец дана.« — »Алал ти вера!« Или: »Отиди до Берлиоза, он данас од четири до пет прима y Грибоједобу...« и тако даље.

М АССОЈШ Т ce y Грибоједобу сместио тако да бољ е и удобније није немогуће ни замислити. Свако ко би улазио код Грибоједоћа, пре свега би ce упознао, хтео-не хтео, са извештајима разних спортских кружо-

61 / Мајсшор u Mapiapuûta

ка и са групним, као и индивидуалним фотографијама чланова М АССОЈШ Т-а, којима je (фотографијама) било украшено степениште што води на први спрат.

Ha вратима прве собе на том горњем спрату видео ce натпис исписан крупним словима »Риболовачко- -летовалишна секција«, a ту je такође био нацртан и караш на удици.

Ha вратима просторије број 2. било je написано нешто не баш сасвим разумљиво. »Једнодневни ства- ралачки службени пут. Обраћати ce М. В. П одлож ној.«

Следећа врата имала су кратак, али већ сасвим неразумљив натпис: »Перелигино«. П осле би случај- ном посетиоцу Грибоједоћа очи почеле да лете на све стране од натписа до натписа, који су ce шаренели на теткиним вратима од ораховине: »Уписивање y списак за хартију код Покољевкине«, »Благајна«, »Лични рачуни скечиста«.

Пробивши ce кроз дугачак ред, који je почињ аојош доле, од портира, посетилац би могао да прочита на вратима кроз која су људи сваки час улазили и излази- ли: »Стамбено питање«.

Иза стамбеног питања био je раскошан плакат на коме je била приказана стена, no којој je јахао коњаник y карираном огртачу и пушком о рамену, као на кутији цигарета »казбек«. Неш то ниже — палме и балкон, на балкону — млађани човек са чуперком како седи и веселим очима гледа негде увис a y руци држи стило. Потпис: »Стваралачки одм ори од две недеље (прича — новела) до једне године (роман — трилогија). Јалта, Суук-Су, Цихидзири, Махинџаури, Лењинград (Зим- ски дворац)«. Испред тих врата такође je стајао ред, али не превелик, сто педесетак људи највише.

Даље су следили, повинујући ce кривинама, успони- ма и нагибима грибоједовског дом а — »Управа М АССО ЛИ Т-а«, »Благајне број 2, 3 ,4 и 5«, »Редакциј- ски колегијум«, »Председник М АССОЛИТ-а«, »Били- јар«, разне споредне просторије и, на крају, управо она сала са стубовима, y којој je тетка уживала y комедији генијалног сестрића.

К ада би ушао код rpu5ojegoba, сваки посетилац би,

62 / Михаил БулшкоН

ако, разуме ce, није био баш сасвим тупав, одмах схватао како дивно живе срећници — чланови МАССОЈ1ИТ-а, и завист би истога часа почињала да ra нагриза. И одм ах би почео да упућује горке прекоре небу што ra од рођења није надарило литерарним талентом, без чега, природно, није требало ни помиш- љати на то да човек поседује чланску књижицу М АССОЛИТ-а, мрке боје, што мирише на скупоцену кожу, са широком златном траком — чланску књижи- цу добро знану целој Москви.

Ko може да каже било шта y одбрану зависти? To je осећање најниже категорије, али ce ипак треба уживети y положај посетиоца. Јер оно што би он видео на горњем спрату није још увек било све. Цело приземље теткине куће заузим ао je ресторан, и то какав ресто- ран! С правом ce сматрало да je најбољи y Москви. И не само због тога што je заузимао две велике засвођене сале, чије су таванице биле исликане љубичастим коњима са асирским гривама, не сам о због тога што ce на сваком сточићу налазила лампа са свиленим абажу- ром, не само што тамо није могао да бане први намерник са улице, већ и стога што je квалитетом своје хране Fpubojegob једноставно тукао сваки ресторан y Москви како je хтео, и што je та храна продавана no веома приступачној, никако папреној цени.

Стога нема ничег чудноватог y оваквом разговору, који je аутор ових истинитих редака једном приликом чуо крај металне, од гвожђа исковане ограде Грибоје- goba:

— Куда ћеш на вечеру, Амброзије?— Какво питање, na овамо, разуме ce, драги мој

Фока! Арчибалд Арчибалдович ми je дош ануо да ће данас за вечеру бити пржени смуђ. Прсте човек да полиже!

— Умеш ти да живиш, Амброзије! — са уздахом одговори мршави, запуштени, са чиром на врату Фока дебеЉушкастом Амброзију — песнику, гиганту злата- сте косе, румених усана и једрих образа.

Нема ту некакве умешности — побуни ce А м брози- је — посреди je обична жеља да људски живим. Ти ћеш,

63 / Мајсшор u Mapiapuiüa

Фока, рећи да смуђ може да ce добије и код Колизеја. Али y Колизеју порција смуђа стаје тринаест рубаља и петнаест копејки, a код нас — пет и педесет. П оред тога, y Колизеју су смуђеви од пре три дана, a уза све то код Колизеја ниси сигуран да те неће no лабрњи одаламити први пијани балавац који улети из П озори- шног пасажа. Не, ja сам одлучно против Колизеја — урлао je гурман Амброзије да ra чује цео булевар. — Не убеђуј ме, Фока!

— Ja те и не убеђујем, Амброзије — пиштао je Фока. — М оже и код куће да ce вечера.

— Х валалепо! — трубио je Амброзије. — М огуда замислим код куће твоју жену како ce мучи да y заједничкој кухињи y шерпици спреми смуђа a naturell! Ха-ха-ха! Оревуар, Фока! — и певушећи нешто, Амброзије крену ка веранди са пердом.

Е-ех-е... Да, билоје, било!... Сећају ce староседеоци Московљани чувеног Грибоједоћа! Па зар су смуђеви нешто! Ситница je то, драги Амброзије! A кечига, кечига y сребрној чинијици, кечига y комадима, обло- жена реповима од ракова и свежим кавијаром? A jaja y чашама пуњена шампињонима? A филе од дроздова није вам ce допао? Са гљивама? A препелице на ђеновски начин? Девет и no рубаља! Па џез, na љ убазна услуга! A y јулу, када вам je цела породица y летњиков- цу, a вас неодложни литерарни послови задржавају y граду, на тераси, y сенци зреле винове лозе, y злата- стим зрацима на најчистијем могућем чаршаву тањир крем-чорбе? Сећате ли ce тога, Амброзије? Али заш то да вас и питамо? По вашим ce устима види да ce сећате. Ma какви там о смуђеви, кечиге! A барске шљуке, препелице, фазани y сезони, голубови? Кисела вода што ce пени y грлу? A сад доста, удаљаваш ce од ствари, читаоче! За мном!

У пола једанаест оне исте вечери, када je Берлиоз настрадао код Патријаршијских рибњака, y Грибоједо- by je на спрату била осветљена једна једина простори- ја, и y њој ce досађивало дванаест писаца који су че- кали Михаила Александровича да одржи састанак.

Свима што су седели no столицама и столовима, na

64 / Михаил Булшкоб

чак и на два прозорска рагастова, y соби управе М АССО ЛИ Т-а озбиљ но je сметао загушљив и тежак ваздух. К роз отворене прозоре није допирало ни најмање струјање свежег ваздуха. Москва je зрачила топлоту коју je преко дана упио y себе асфалт и било je јасно да ноћ неће донети никакво освежење. Мирисао je лук из подрума теткине куће, где беше смештена кухиња ресторана, a сви су били жедни, нервирали ce и љутили.

Писац Бескудњиков — тих, пристојно одевен човек са пажљивим, a истовремено и неуловљивим очима — извуче сат. Казаљке су ce приближавале цифри једа- наест. Бескудњиков лупи ноктом no бројчанику, пока- за ra суседу, песнику Двубратском, који je седео на столу и од досаде млатарао ногама y жутим ципелама са гуменим ђоном.

— Што je много, много je — промрмља Двубрат- ски.

— Момак je сигурно заглавио на Кљазми — дубо- ким гласом проговори Настасја Лукинишна Непреме- нова, московско трговачко сироче, која je постала литерата и писала ратне поморске приче које je потпи- сивала псеудонимом »Навигатор Жорж«.

— Али молим вас! — смело проговори аутор популарних скечева Загривов. — И сам бих сада са задовољ ством попио чај на балкону, уместо да ce овде кувам. Јер, седница je заказана за десет?

— A сада je на Кљазми лепо — поче да подбада присутне Навигатор Жорж, знајући да je насеље писа- ца Перелигино на Кљазми опште болно место. — Сада већ сигурно и славуји певају. Ja, лично, много лакше стварам ван града, нарочито y пролеће.

— Већ трећу годину улажем новац како бих жену, оболелу од базеда, упутио y тај рај, али још ничег на видику — саркастично и горко рече писац новела Јероним Поприхин.

— Све зависи какве je ко среће — промрмља са рагастова критичар Абабков.

Радост засја y маленим очима Навигатора Ж оржа и она рече, умекшавајући свој контраалт:

65 / Мајстор u Mapiapuîüa

— He треба, другови, завидети. Викендица има само двадесет и две, гради ce још седам, a нас je y М АССО ЛИ Т-у три хиљаде.

— Три хиљаде и сто једанаест људи — добаци неко из угла.

— E t o , видите — наставила je Навигатор — шта да ce онда ради? П риродно je да су викендице добили најталентованији међу нама...

— Еенерали! — отворено улете y гужву Глухарјов— сценариста.

Бескудњиков, извештачено зевнувши, изађе изсобе.— Сам je y пет соба y Перелигину — добаци

Елухарјов.— Лаврович je сам y шест — повикао je Денискин

— a трпезарија му je обложена храстовином!— Ех, није сада ствар y том е — промрмља А баб-

ков. — Већ y том е што je сада скоро пола дванаест.Отпоче жамор, стаде да сазрева нешто налик на

побуну. Узеш е да телефонирају y омрзнуто Перелиги- но, али су добили везу са погрешном вилом, са Лавровичевом, сазнали су да je Лаврович отиш ао на реку и, када су то чули, потпуно су ce онерасположили. Позвали су комисију лепе књижевности на локал 930 и, разуме ce да там о нису никога затекли.

— M orao би бар да телефонира! — викали су Денискин, Елухарјов и Квант.

Ах, узалуд су викали: није могао Михаил Алексан- дрович никако да телефонира. Далеко, далеко од Fpuôojegoba, y огромној сали осветљеној јаким сијалицама-рефлекторкама на три цинкана стола ле- жаше оно што je донедавно био Михаил Александро- вич.

Ha првом — голо, са скрамом сасушене крви, тело са преломљ еном руком и згњеченог грудног коша, на другом — глава са избијеним предњим зубима и мутним отвореним очима које ce нису плашиле јаке светлости, a на трећем — гомила крвавих крпа.

Крај обезглављене трупине стајаху: професор суд- ске медицине, патоанатом и његов просектор, пред- ставници истраге и заменик Михаила Александровича


Берлиоза y М АССОЈШ Т-у — књижевник Желдибин, кога je телефоном позвала болесна Берлиозова жена.

Кола су свратила no Ж елдибина и одм ах су ra, заједно са иследницима, одвезла (то je било негде око поноћи) y стан настрадалог, где су запечаћени сви папири покојникови, и тек онда су сви заједно отишли y мртвачницу.

Сада су ce присутни саветовали крај земних остата- ка покојникових: шта ће бити бољ е да ce уради — да ли да ce одрубљ ена глава пришије на врат, или да ce тело изложи y грибоједовској сали, a да ce настрадали једноставно прекрије све до браде црним крепом?

Да, Михаил Александрович никако и ниоткуд није могао да телефонира и узалуд су ce бунили и викали Денискин, Глухарјов и Квант заједно са Бескудњико- вом. Тачно y поноћ свих дванаест литерата напусти горњи спрат и сиђе y ресторан. Тамо поново ружном речју споменуше Михаила Александровича: сви столо- ви на тераси су, природно, већ били заузети, na су морали да седе и вечерају y оним лепим али зато загушљивим салама.

И тачно y поноћ, y првој сали нешто јекну, звекну, расу ce и поче да скаче. И истога часа висок мушки глас очајнички заурла уз пратњу музике: »Алелуја!« To je почео да свира познати грибоједовски џез. Лица обли- вена знојем као да ce почеше цаклити, учини ce да су живнули коњи на таваници, лампе као да јаче засијаше и наједном као да ce отргоше са ланца, заплесаше обе сале, a за њима заигра и тераса.

Поче да игра Глухарјов са песникињом Тамаром Полумесец, заигра Квант, поче да игра романописац Жукупов са неком филмском глумицом y жутој хаљи- ни. Играли су: Драгунски, Чардакчи, мали Денискин сагоростасном Н авигатор-Ж оржом, игралаје лепоти- ца архитекта Семејкина-Гал, чврсто стегнута рукама незнанца y белим платненим панталонама. Играли су домаћи и позвани гости, Московљани и дошљаци, писац Јохан из Кронштата. неки Витја Куфтик из Ростова, према свему судећи режисер, са љубичастим лишајем на образу, играли су најистакнутији представ-

67 / Мајстор u Mapiapuiua

ници песничког одељења МАССОЈ1ИТ-а, то јест Пави- јанов, Богохулски, Слатки, Шпичкин и Аделфина Буз- дијак, играли су млади људи непознатог занимања подшишани »а-ла-брос«, рамена набијених ватели- ном, играо je неки старији човек с брадом, из које je висило перо зеленог лука, играла je са њим малокрвна матора девојка y наранџастој свиленој изгужваној хаљиници.

Обливени знојем, келнери су изнад глава носили замагљене кригле пива и са мржњом y гласу узвикива- ли: »Извините, грађанине! Негде y гласоговорнику глас je командовао: »Карски један! Зубрик два!« A високи глас више није певао, већ je завијао: »Алелуја!« Лупкање златних тасова y џезу понекад je надјачавала лупа посуђа које су судопере спуштале низ нагиб y кухињу. Једном речју: пакао.

A y поноћ ce појави привиђење из пакла. Ha терасу ступи лепотан шпицасте браде y фраку и баци власто- држачки поглед на своје поседе. Говоркали су, шапута- ли мистици, да некада давно лепотан није носио фрак, већ je био опасан широким кожним опасачем за који су били заденути пиштољи, a црна му je коса била повезана црвеном свиленом траком, и пловио je no Карипском мору под његовом командом бриг под црном пиратском заставом с мртвачком главом на њој.

Али не, не! Лажу саблажњиви мистици, никаквих карипских мора нема на свету, не плове no њима храбри гусари, и не јури за њима корвета нити ce диже над таласима дим из топова. Ничега нема, ничега није ни било! Постоји сасушена липа, постоји ограда од кованог гвожђа и иза ње булевар... И топи ce лед y вази, и виде ce за суседним столом нечије закрвављене, биковске очи, и страшно je, страш но... О, богови, богови моји, отрова ми дајте, отрова!

И одједном je за столом прхнула реч: »Берлиоз!« Н аједном џез умуче, као да ra je неко треснуо песни- цом. »Шта, шта, шта?! — Берлиоз!!« — и стадош е да скачу, стадош е да узвикују...

Да, подигао ce талас туге због језиве вести о


Михаилу Александровичу. Неко ce узмувао, викао да сада одмах, не часећи ни часа, треба саставити некакав колективни телеграм и одм ах ra послати.

Али какав телеграм, упитаћемо, и коме? И заш то ra слати? Шта ће некакав телеграм ономе чији размр- скани потиљак сада гњече просекторове руке, чији врат сада боде професор кривим иглама? Он je погинуо и није му више потребан никакав телеграм. Све je готово, не треба више оптерећивати телеграф.

Да, погинуо je, погинуо... Али ми смо ипак живи!Да, подигао ce талас туге, одрж ао ce мало, али

ускоро поче да сплашњава и неко ce већ вратио своме столу и — испрва кришом, a после и отворено — почео да пијуцка вотку и мезети. И одиста, зар тек онако да пропадну пилећи наресци? Чиме ћемо помоћи Михаи- лу Александровичу? Тиме што ћемо остати гладни? Па ми см о ипак живи!

Сасвим природно, клавир су закључали, цез ce разишао, a неколико новинара оде y своје редакције да пише некрологе. Сазнало ce да je из мртвачнице стигао Желдибин. Сместио ce y кабинету покојника на спрату и одм ах ce пронео глас да ће он замењивати Берлиоза. Желдибин позва к себи из ресторана свих дванаест чланова управе и на састанку, који je хитно одржан y Берлиозовом кабинету, поче дискусија о опремању грибоједовске сале са стубовима, о превозу тела из мртвачнице y ту салу, о могућностима приступа посе- тилаца y њу и о свему осталом што je повезано са тужним догађајем.

A ресторан настави да живи својим обичним ноћ- ним животом и живео би њиме све до затварања, то јест до четири часа изјутра, да ce не деси нешто сасвим необично, што je запрепастило госте ресторана много више од вести о Берлиозовој погибији.

Прво ce узнемирише кочијаши, који су дежурали крај капије грибоједовског дома. Зачу ce како један од њих, придигавши ce на свом седишту, повика:

— Фуј! Погледај само!О дмах затим, однекуд крај ограде од кованог

гвожђа појави ce пламичак и поче да ce приближава


тераси. Гости, који су седели за столовима, почеше да устају и тада видеше да ce заједно са пламичком ресторану приближава некаква бела утвара. К ада ce сасвим приближи, сви као да ce скаменише избуљених очију, седећи за сточићима са комадићима кечиге на виљушкама. Портир, који je тада управо изишао из гардеробе y двориште да би попушио цигарету, приг- њечи опушак ногом и крену према привиђењу са очигледном намером да му онемогући приступ y ресторан, али због нечега то не учини већ ce заустави, осмехујући ce глупаво.

И тако утвара, прошавши кроз отвор y живици, несметано ступи на терасу. Тада сви видеше да то и није y ствари никаква утвара већ Иван Николајевич Бездомни, чувени песник.

Био je бос, y исцепаној белој толстовки, на коју je прибадачом била прикачена папирна иконица са из- бледелим ликом неког непознатог свеца и уз то y пругастим белим гаћама. У руци je Иван Николајевич носио запаљену венчану свећу. Десни образ Ивана Николајевича био je свеже изгребан. Тешко je било чак и измерити дубину тишине која завлада на тераси. Видело ce како једном келнеру цури пиво на под из нахерене кригле.

Песник диже свећу изнад главе и гласно рече:- Здраво, пријатељи! — после чега завири под

оближњи сточић и тужно узвикну: — Не, овде ra нема!Зачуше ce два гласа. Бас бездуш но рече:— Готова ствар. Делиријум тременс.A други, женски, преплаш^н, проговори:— Како ra je сам о милиција пустила да овакав иде

улицама?To Иван Николајевич чу и одговори:— Два пута су покушали да ме зауставе. У Ска-

тертној и овде, на Броној, али сам прескочио ограду и, видите, изгребао сам образ!

Тада Иван Николајевич подиже свећу и повика: — Књижевна братијо! (Њ егов сипљиви глас ојача и постаде ватренији). — Слушајте сви! Појавио ce! Крените за њим y потеру, одмах, или ће сваколике


недаће починити!— Шта? Шта? Шта je то рекао? Ko ce то појавио? -

зачули су ce гласови са свих страна.— Саветник — одговори Иван — a тај саветник je

малопре код Патријаршијских рибњака убио Мишу Берлиоза.

Тада из унутрашње сале похрлише на терасу људи; око Ивановог пламичка окупи ce гомила света.

— М олим вас, молим вас будите тачнији — зачу ce изнад Иванове главе тих и љ убазан глас — реците, како то убио? Ko je убио?

— Страни саветник, професор и шпијун — осврћу- ћи ce одговори Иван.

— A како му je име? — тихо ra упита глас изнад главе.

— Да, да, име! — тужно узвикну Иван. — Када бих му знао име! Нисам ra добро видео на посетници... Сећам ce само првог слова — »В«, на »В« почиње презиме! Какво je то презиме на »В« — ухвативши ce руком за чело, сам себе je упитао Иван и наједном je почео да мрмља: — Ве, ве, ве, ва... во... Вашнер? Вагнер? Вајнер? Ваднер? Винтер? — коса на Ивановој глави поче да ce миче од напрезања.

— Вулф? — жалостиво узвикну нека жена.Иван ce наљути.— Г уско! — повика, тражећи жену очима. — Какве

везе са тим има Вулф? Вулф ни за шта није крив! Во, во... Не, не могу да ce сетим! Али знате ли шта, грађани, одм ах телефонирајте милицији да пошаљу пет мотоциклиста са митраљезима да лове професора. И не заборавите да кажете да ce са њим налазе још двојица: некакав карирани дугајлија... цвикер му je напрсао... a са њима je још и црни мачак, дебео. A ja ћу за сада да прегледам Грибоједоба... Предосећам да je он овде!

Иван ce узнемири, он одгурну људе око себе, поче да Màtue свећом поливајући ce воском и завирујући под столове. Тада ce зачу реч: »Доктора!« и нечије ce љубазно, меснато лице, обријано и подгојено, са на- очарима y раму од pora, појави пред Иваном.


— Друже Бездомни — проговори то лице љуба- зним гласом — умирите ce! Растројени сте због смрти општевољеног Михаила Александровича... не, једно- ставно Мише Берлиоза. Ми сви то одлично разумемо. Потребан вам je мир. Другови ће вас отпратити y кревет и ви ћете ce смирити...

— Слушај ти — прекину ra Иван искезивши зубе — да ли ти je јасно да треба ухватити професора? A ти ми досађујеш својим глупостима! Кретенчино!

— Друже Бездомни, опростите... — одговори лице поцрвеневши, 'повлачећи ce уназад и већ ce кајући што ce уопште уплитало y све то.

— Не, ако ћу некоме и да опростим, теби ни y ком случају нећу — са тихом мржњ ом рече Иван Николаје- вич.

Грч му искриви лице, он премести свећу из десне y леву руку, замахну и одалами саосећајно лице no увету.

Тада ce досетиш е да ce баце на Ивана и — бацише ce. Свећа ce угаси, и наочаре ш то падош е са лица одм ах беху изгажене. Иван испусти из грла ужасавајући бојни поклич који ce на општу саблазан чуо чак на булевару и поче да ce брани. Зазвечаше тањири који су падали са столова, жене почеше да вриште.

Док су келнери везивали песника пешкирима, y гардероби ce водио разговор између капетана брига и портира.

— Јеси ли видео да je само y гаћама? — ледено je питао пират.

— Па, Арчибалде Арчибалдовичу — тресући ce одговори портир — како могу да их не пустим, ако су они — члан МАССОЈ1ИТ-а?

— Јеси ли видео да je само y гаћама? — понови питање пират.

— Опростите, Арчибалде Арчибалдовичу — одго- вори портир црвенећи — шта сам могао да радим? И сам схватам, на тераси седе даме...

— Д ам е са тим немају никакве везе, дам ам а je то свеједно — одговори пират дословно сажижући порти- ра очима. — Али зато милицији није свеједно! Човек y


доњ ем рубљу може да ce креће улицама Москве само y једном једином случају — ако je y пратњи милиције, и само ка једном месту — милицијској станици! A ти, ако си портир, м орао би да знаш да, угледавши таквог човека, мораш , не чекајући ни часа, одмах да звиждиш. Јеси ли ме чуо?

Тада портир зачу урлике са терасе, лупање посуђа и женске повике.

— И шта сад да ти радим због тога? — упита пират. Лице портирово пребледе, као да ce разболео од тифуса, a очи му изгубише сјај. Причини му ce да ce преко црне косе, сада очешљане на раздељак, наједном нашла пламено свилена марама. Нестали су пластрон и фрак и за широким ce појасом појави ручица ре- волвера. П ортир замисли себе обеш еног на јарболу. Сопственим очима je угледао свој исплажени језик и мртву главу клонулу на раме, na je чак чуо и шум таласа y мору. Колена портирова почеше да клецају. Али тада ce пират сажали и угаси свој ватрени поглед.

— Пази, Николаје, то ти je последњи пут! Нама такви портири y ресторану нису потребни, na макар радили и бадава. Ступи y цркву као чувар. — И згово- ривши то, капетан издаде наређење тачно, брзо и јасно: — Пантелеја из бифеа. Милиционера. Записник. Кола. У психијатријску. — И додаде: — Звижди!

К роз четврт часа je запањена публика не само y ресторану већ и на самом булевару и no прозорима околних зграда, који су гледали y башту ресторана, угледала како су из врта Грибоједоба Пантелеј, портир, милиционер, келнер и песник Рјухин износили повије- нот као лутку младог човека који je, плачући, пљувао око себе, трудећи ce да пљуне Рјухина и викао да ra je чуо цео булевар:

— Гаде...Шофер камиона љутита лица палио je мотор.

П оред њега je кочијаш лупкао коња дизгинама no сапима и викао:

— Боље кочијама! Ja сам већ возио y душевну!Унаоколо je брундала маса, дискутујући о неочеки-

73 / Мајстор u Mapiaputua

ваном догађају. Укратко, био je то гнусан, одвратан, саблажњив скандал, права свињарија која ce завршила тек онда када je камион одвезао од капије Грибоједоба несрећног Ивана Николајевича, милиционера, Панте- леја и Рјухина.


Схизофренија, као шшо je u било речено

Када je y пријемно одељење чувене психијатријске болнице, недавно саграђене y близини Москве, на самој обали реке, ушао човек шпицасте брадице y белом мантилу, било je већ пола два после поноћи. Три болничара нису ока спуштала са Ивана НиколаЈевича, који je седео на отоману. Ту je био и изузетно узбуђен песник Рјухин. Пешкири, којима je био везан Иван Николајевич, лежали су y гомили на том истом отома- ну. Руке и ноге Ивана Николајевича беху слободне.

Када угледа човека који je ушао, Рјухин пребледе, накашља ce и бојажљиво рече:

— Д обро вече, докторе.Доктор ce наклони Рјухину, али при том е није

гледао њега, већ Ивана Николајевича.Овај je седео потпуно непокретно, љутита лица,

намргођен. Није ce чак ни померио када je доктор ушао.

— E t o , докторе — због нечега тајанственим гла- сом поче да шапуће Рјухин, плашљиво бацајући поглед према Ивану Николајевичу — познати песник Иван Бездомни... E t o , видите ли... Бојимо ce да није делири- јум тременс...

— Je ли много пио? — промрси кроз зубе доктор.— Ela, да je пио, пио je, али не баш тако да би...— Да није м ож да хватао бубаш вабе, пацове, ђаво-

личиће или псе?— Није — одговори Рјухин тргавши ce — ja сам ra

јуче видео, a и јутрос. Био je потпуно здрав...— A заш то je само y доњ ем рубљу? Јесте ли ra

извукли право из постеље?— Он je, докторе, такав дош ао y ресторан...— Axa, аха — задовољ но рече доктор — a одакле

онда огреботина? Д а ce није тукао са неким?— Elao je са ограде, a после je y ресторану одала-

мио једног... и још неког...

75 / Мајстор u MapiapuWa

— Тако, тако, тако — рече доктор и, окренувши ce Ивану, прозбори: — Д обро вече!

— Здраво да си, штеточино! — злобно и гласно одговори Иван.

Рјухин ce до те мере збуни, да није смео да подигне очи и погледа љубазног доктора. Овај ce, међутим, уопште није увредио, већ навикнутим, вештим покре- том скину наочаре, задиже пеш мантила и стрпа их y стражњи џеп панталона, na тек онда упита Ивана:

— Колико вам je година?— Идите ви сви до врага, и оканите ме ce! — грубо

повика Иван и окрену ce.— Зашто ce љутите? Зар сам вам рекао нешто

непријатно?— И мам двадесет и три године — узбуђено поче

Иван — и уложићу жалбу противу свих вас. A посебно ћу ce жалити на тебе, гњидо! — обрати ce Рјухину.

— A због чега ћете ce то жалити?— Зато што су мене, потпуно здравог човека

ухватили и силом довукли y лудницу! — бесно одгово- ри Иван.

Тада ce Рјухин загледа y Ивана и следи ce: y Ивановим очима није било ни трага од некаквог лудила. Од мутних, какве су биле y Грибоједобу, постале су опет оне старе, бистре очи.

»Господе!« преплашено помисли Рјухин. »Па он je, значи, потпуно нормалан! Глупости праве! Заш то ли смо ra онда сам о довукли овамо? Нормалан je, норма- лан, једино ш то му je њушка сва изгребана...«

— Ви нисте — мирно проговори лекар, седајући на белу столичицу — y лудници, већ на клиници, где вас нико неће задржавати ако то одиста није потребно.

Иван Николајевич ra погледа са неверицом, испод ока, али ипак промрмља:

— Хвала нека ти je боже! Наш ао ce, на крају, један нормалан човек међу идиотима, од којих je први: блесава и ненадарена ништарија Сашка!

— K oje та ненадарена ништарија Сашка? — упита лекар.

— Ево овај, Рјухин — одговори Иван и упери

76 / М ихаил Булшко1b

прљави прст према Рјухину.Овај ce трже од негодовања.»Тако он мени уместо захвалности«, горко поми-

сли, »због тога што сам осетио сажаљење према њему! Заиста je гад!«

— Типичан кулак no својој психологији — поче Иван Николајевич, који je очигледно имао намеру да открије истину о Рјухину. — И уз то кулак који ce крије под маском пролетера. Погледајте само његову безиз- разну њушку и упоредите je са оним звучним стихови- ма које je испевао за први мај. Хе, хе, хе... »Раширите се!« и »Вините ce«... завирите му y душу, шта тај тамо мисли... запањићете ce! — И Иван Николајевич ce злослутно насмеја.

Рјухин je тешко дисао, лице му беше црвено и мислио je на једну једину ствар, на то како je y недрима одгајио змију, сажалио ce, ето, што но кажу, над човеком за кога ce испоставило да му je најљући непријатељ. И што je најважније, ништа није могао да предузме: неће, ваљда, да ce расправља са душевно оболелим човеком?!

— A заш то су вас, заправо, довели овамо к нама? — упита доктор, пажљиво саслушавши оптужбе Без- домног.

— Ђаво их однео, клипане! Дограбили су ме, увезали некаквим крпама и довукли овамо камионом.

— Д озволите да вас упитам, a заш то сте y ресто- ран дош ли само y доњ ем рубљу?

— У томе нема ничега чудног — одговори Иван. — Пош ао сам да ce купам y реци Москви, a тамо су ми мазнули одело, a ове рите оставили! Нећу ваљда no Москви го да идем? Навукао сам оно што сам нашао, јер сам журио y ресторан код Грибоједоба.

Доктор упитно погледа Рјухина, a овај натмурено промрмља:

— Ресторан ce тако зове.— Аха — рече доктор — a заш то сте толико

журили? Неки пословни састанак?— Јурим саветника — одговори Иван Николаје-

вич и узнемирено ce осврну.


— Каквог то саветника?— Познајете ли Берлиоза? — упита Иван значајно.— To je... композитор?Иван ce за тренутак збуни.— Какав композитор? Ах, да... не! К ом позитор je

— презимењак Мише Берлиоза!Рјухин би највише волео да ништа не говори, али je

ипак и то м орао да објасни.— Секретар М АССОЈШ Т-а Берлиоз je вечерас

настрадао под трамвајем код Патријаршијских риб- њака.

— Не лажи, ти ништа не знаш! — наљути ce на Рјухина Иван. — Ja сам био присутан a не ти. Он je то намерно средио да овај падне под трамвај!

— Гурнуо ra je?— Какве ту везе има »гурнуо«? — љутећи ce што ra

не схватају, узвикну Иван. — Такав не мора ни да гурне. Он може тако да среди ствари, те човеку преостаје једино да ce за главу ухвати. Унапред je знао да ће Берлиоз под трамвај пасти!

— A да ли je неко, осим вас, видео тог саветника?— У том е и јесте ствар, што см о ra видели само

Берлиоз и ja.— Тако. Какве сте мере предузели да ухватите

убицу? — ту ce доктор окрену и добаци поглед жени y белом мантилу, која je седела за сточићем no страни. Она извуче лист папира и поче да попуњава празне рубрике формулара.

— Мере сам предузео следеће: узео сам из кухиње свећу...

— Ову? — упита доктор, показујући изломљену свећу, која je лежала поред иконице на столу пред женом y белом мантилу.

— Баш њу, и...— A шта ће вам иконица?— A, na да, иконица... — Иван поцрвене. — Икона

их je све највише и преплашила. — П оново упери прстом y Рјухина. — Стварје, наиме, y томе, што je он, саветник, он je... да будем о отворени... повезан са нечастивом силом... и није ra тако лако ухватити.

78 / Михаил Булшко0

Болничари су због нечега били y ставу мирно и нису скидали поглед са Ивана.

— Да — настави Иван — повезан je! To je неоспор- на чињеница! Он je лично разговарао са Понтијем Пилатом. Да, не гледајте ме тако! Тачно вам говорим! Све je видео: и балкон и палме. Укратко: био je код Понтија Пилата, за то вам јамчим.

— Д обро, добро...— Па ето, било je то овако: иконицу сам прикачио

на груди и потрчао...У том часу сат изби два часа после поноћи.— Ехе! — узвикну Иван и устаде са отомана. —

Два сата je, a ja са вама овде губим време! Извините, a где je телефон?

— Пустите ra да телефонира — нареди доктор болничарима.

Иван диже слушалицу, a жена y том тренутку тихо упита Рјухина:

— Je ли ожењен?— Нежења je — преплашено одговори Рјухин.— Члан синдиката?— Да.— Милиција? — повика y слушалицу Иван. —

Милиција? Друже дежурни, наредите да сместа пет мотоциклиста са митраљезима крене y потеру за страним саветником. Шта? Свратите no мене, да кре- нем са вама... Говори песник Бездомни из луднице... Koja je ваша адреса? — ш апатом упита Бездомни доктора, стављајући длан преко слушалице, a после поново повика: — Ало? Чујете ли ме?... Безобразлук! — заурла наједном Иван и тресну слушалицу о зид. Е1осле тога ce окрену доктору, пружи му руку, суво рече »до виђења« и спреми ce да пође.

— Извините, a куд сте ce то сад запутили? — проговори доктор, загледавши ce Ивану y очи. — Касно ноћу, само y доњ ем рубљу... Jlonie ce осећате, останите код нас.

— Пустите ме — рече Иван болничарима који су стали испред врата. — Хоћете ли ме пустити или не? — стражним гласом повика песник.


Рјухин задрхта, a жена притисну дугме на столу, и истог часа из стола на површину излете блештава кутија са ампулом.

— Ах, тако?! — дивље ce осврћући, проговори Иван. — Па добро, онда... Збогом ... и главом ce баци према прозору. Зачу ce ударац, али несаломиво стакло иза завесе издржа и тренутак касније Иван Николаје- вич већ ce отимао y рукама болничара. Хрипао je, покушавао да их уједе, урлао:

— Таква сте стакла, значи, уградили код себе! Пусти ме, пусти, када ти кажем!

Шприц засја y докторовим рукама, жена једним покретом поцепа полутрули рукав толстовке и стеже му руку снагом несвакидашњом за жену. Замириса етар, Иван ce опусти y рукама четворице људи, a вешт лекар искористи тај тренутак и заби иглу Ивану y руку. Ивана су држали y рукама још неколико часака, a онда ra спустише на отоман.

— Бандити! — повика Иван и скочи са отомана, али поново би положен на њега. Чим ra поново пустише, он опет покуша да скочи, али ce овога пута сам спусти на отоман. Заћута, дивље ce осврћући, после неочекивано зевну и зл обно ce осмехну.

— Затворили сте ме ипак — рече, зевну још једном, неочекивано леже, главу стави на узглавље, шаку као дете подметну под образ, и промрмљ а сањивим гла- сом, без злобе: — Е, na добро... Сами ћете платити за све... У позорио сам вас, a ви како год хоћете... Мене сада једино интересује Понтије Пилат... Пилат... — и ту затвори очи.

— Купатило, засебну собу сто седамнаест, болни- чара уз њега — нареди доктор, стављајући наочаре на нос. Тада ce Рјухин поново трже: бела врата ce нечујно отворише, иза њих ce видео ходник, осветљен плавим ноћним сијалицама. Из ходника ce појавише колица на гуменим точковима, на која ставише смиреног Ивана, и овај нестаде y ходнику, a врата ce за њим затворише.

— Докторе — ш апатом упита потресени Рјухин — он je, значи уистину болестан?

— Да, одговори доктор.

80 / Михаил БулГакоћ

— A шта je то ca њим? — бојажљиво упита Рјухин.Преморени доктор погледа Рјухина и малаксало

одговори:— М оторна и говорна узнемиреност... Сумануте

интерпретације... Случај очигледно сложен. Схизофре- нија, очигледно. A уз све то још и алкохолизам...

Рјухин од докторових речи ништа није схватио, осим да ствари с Иваном Николајевичем стоје лоше; он уздахну и упита:

— A што стално неког саветника помиње?— Видео je, очигледно, некога ко je покренуо

његову растројену уобразиљ у... A м ож дасу y питању и халуцинације...

Неколико минута касније камион je возио Рјухина y Москву. Свитало je, и светлост још неугашених улич- них светиљки била je непотребна, чак и непријатна. Возач ce љутио што м ује пропала ноћ, терао je камион што je брже могао и камион ce на кривинама заносио.

Ускоро шума остаде негде за њима, река оде некуд y страну, y сусрет камиону запловише најразличитије слике: некакве ограде ca стражарским кућицама, висо- ки стубови и камаре облица, некакви јарболи, a на јарболима нанизани калемови, гомиле земље и шљун- ка, земља испресецена каналима — укратко, осећало ce да je она, Москва, ту, одмах иза прве кривине и да ће ce сада појавити и пригрлити их.

Рјухин ce труцкао и заносио ca једне стране на другу, a некакав пањ, на коме ce сместио, сваки час je покушавао да исклизне испод њега. Ресторански пе- шкири, што су их убацили y камион милиционер и Пантелеј, који су раније отишли тролејбусом, летели су овамо-онамо no камиону. Рјухин покуша да их скупи, али због нечега само бесно промрмља: »Ђаво их однео! Што ce ja, y ствари, вртим као обична будала«, гурну их ногом и престаде да их гледа.

Осећао ce ужасно. П остало je јасно да je посета кући јада оставила y њему веома тежак траг. Рјухин покуша да схвати шта ra то мучи. М ожда ходник ca плавим лампама, који му ce увукао y памћење? П оми- сао на то да не постоји већа несрећа него да човек

81 I Мајсшор u Mapiapuüta

изгуби разум? Да, да, разуме ce, и то. Али то je, ипак, општа мисао. Било je ту још нечега. Шта то? Увреда, ето шта. Да, да, увредљиве речи које му je Бездомни бацио y лице. И несрећа није била y том е што су оне увредљиве већ што су биле истините.

Песник више није гледао y страну, већ поче нешто да мрмља, јечи, једући ce изнутра, загледавши ce y прљави расклиматани под.

Да, стихови... Тридесет и две су му године! Одиста, шта даље? И даље ће писати no неколико песама годишње. — Д о старости? — Да, до старости. — Шта ће му донети ти стихови? Славу? »Какве глупости! Не заваравај самога себе. Никада славу неће стећи онај ко пише лоше стихове. Зашто су лоши? Истину, истину je рекао!« сурово ce обраћао Рјухин сам оме себи. Не верујем ja ни y шта што пишем!«

Затрован наступом неурастеније, песник ce покре- ну, под престаде испод њега да ce тресе. Рјухин подиже главу и запази да ce већ одавно налази y Москви, na чак и више од тога, да над Москвом већ свиће, да je облак постао златаст, да камион стоји, заставши y колони пред скретање на булевар и да y његовој близини на постољу стоји човек од метала, једва мало накренуте главе и равнодушно посматра булевар.

Некакве чудновате мисли похрлише y главу песни- ка који осети да му није добро. »Ево примера правог успеха...« ту Рјухин стаде на платформу камиона и подиже руку, претећи због нечега тучаном човеку, к о ј и

никога никада није дирао. Ma шта да je урадио y животу, ма шта да му ce десило, све му je ишло y корист, све je ишло y прилог његовој слави! A шта je он урадио? Не схватам... Зар има нечег посебног y речима: 'Бура je м аглом ...’ Ele схватам... И мао je среће, имао!« Наједном бесно закључи Рјухин и осети да je камион под њим почео да ce покреће, »пуцао je, пуцао y њега онај белогардејац и разнео му бутину и обезбедио му бесмртност...«

К олона крену. П отпуно скрхан, na чак и остарео, песник ce два минута касније појави на тераси Грибоје- goba. Она je већ била пуста. У углу je још пило неко


друштванце, a y центру ce мувао познати конференсије ca татарском капицом на глави и флашом вина »абрау« y руци.

Рјухина, натовареног убрусима, дочека Арчибалд Арчибалдович љ убазно и одм ах ra ослободи прокле- тих крпа. Да Рјухина нису толико измучили клиника и камион, он би сигурно уживао, причајући како je све било тамо y болници, украшавајући причу измишље- ним детаљима. Али сада му није било до тога, na ма колико мало поседовао дар запажања — сада, после мучења y камиону, први пут ce загледао y очи пирату и схватио даје овај, иако поставља питања о Бездом ном и чак узвикује »joj, joj, joj«, y ствари потпуно равноду- шан према судбини Бездомног и да ra уопште не жали. »Браво! Тако и треба!« цинички злобно помисли Рју- хин и, прекинувши причу о схизофренији, замоли:

— Арчибалде Арчибалдовичу, ja бих мало во- ткице...

Пират одм ах показа разумевање на лицу и шапну.— Схватам... само часак... — и махну руком келне-

РУ-Кроз четврт часа je Рјухин, сасвим сам, седео

погуривши ce над шараном и пио чашицу за чашицом, схватајући и признајући да y његовом животу више ништа не може да ce поправи, али да зато може да ce заборави. *

Песник je изгубио целу ноћ, док су ce други прово- дили, и сада je схватио да више не може да je врати. Требало je да дигне главу од лампе на столу ка небу, да би схватио да je ноћ неповратно прошла. Келнери су, хитајући, скидали столњаке ca столова. Мачке, које су ce шуњале крај терасе, беху јутарњег изгледа. Ha песника ce незадрживо сручи дан.

83 / Мајстор u Mapiaputua

Уклеши сшан

Д а су следећег јутра Стјопи Лиходејеву рекли овако: »Стјопа! Стрељаће те ако одм ах не устанеш!« — Стјопа би одговорио уморним, једва чујним гласом: »Стрељајте ме, радите ca мном шта хоћете, али устати нећу!«

Не сам о да устане — чинило му ce да не може ни око да отвори, јер ће, ако чак и само то уради, истога часа севнути муња и глава ће му ce распасти на комадиће. У тој глави je одзвањало тешко звоно, између очних јабучица и затворених капака пловиле су мрке мрље ватренозелених ивица, a као врхунац свега, осећао je мучнину, при чему му ce чинило да je та мучнина y некаквој вези ca звуцима који допираху из неког више него наметљивог грамофона.

Стјопа покуша да ce нечега присети, али ce једино могао сетити да je, чини му ce јуче, и то сам бог зна где, стајао ca салветом y руци и покушавао да пољуби неку даму, при чемујој je обећавао да ће joj сутрадан, тачно y подне, доћи y госте. Д ама ra je одвраћала говорећи: »Не, не, нећу бити код куће!« a Стјопа je упорно наваљивао ca својим: »A ja ћу ипак доћи!«

Али ни која je то дама била, ни колико je сада сати, ни који je дан кога месеца — Стјопа ништа није знао и, што je најгоре, никако није могао да схвати где ce налази. П отрудио ce да разјасни бар ово последње и због тога некако успе да отвори слепљене капке левог ока. У полутмини je нешто магловито светлуцало. Стјопа на крају разазна огледало тоалетног сточића и схвати да лежи наузнак y сопственој соби на кревету, то јест на бившем јувелиркином кревету. У том часу нешто му тако груну y главу, да одм ах затвори очи и зајеча.

Разјаснимо одмах: Стјопа Лиходејев, директор позориш та Варијепле, пробудио ce изјутра y својој соби y оном истом стану који je делио напола ca покојним


Берлиозом, y великој петоспратници, ш то отвореном страном ћирилског слова »П« беше окренута према Садовој улици.

Треба одм ах напоменути да je тај стан — број 50 — одавно већ био ако не на лошем, a оно свакако на доста чудноватом гласу. Још колико пре две године, власни- ца стана je била удовица јувелира де Фужереа. Ана Францевна де Фужере, педесетогодиш ња, поштовања достојна и уза све то веома пословна дама, три од пет соба изнајмљивала je станарима: једном е, који ce, ако ce не варам, презивао Беломут и другоме — са изгуб- љеним презименом.

A пре две године y стану ce почеше дешавати необјашњиве ствари: из стана почеше да нестају људи без трага и гласа.

Једне недеље y стан дође милиционер, позва y предсобљ е другог станара, оног са изгубљеним прези- меном, и обавести ra да je замољ ен да за тренутак наврати y милицијску станицу и там о нешто потпише. Станар нареди Анфиси, оданој и старој кућној помоћ- ници Ане Францевне да каже, ако му неко буде којим случајем телефонирао да ће ce вратити кроз десетак минута, a сам изиђе из стана y пратњи више него коректног милиционера y белим рукавицама на рука- ма. Али, не само што ce није вратио кроз десетак минута, већ ce никада више није ни вратио. Најчудно- ватије од свега je то, што je са њим очигледно нестао и милиционер.

П обож на, a да будем о још отворенији — сујеверна Анфиса без икаквог околишења рече узнемиреној, и то јако узнемиреној, Ани Францевној да су то враџбине и да она одлично зна ко je одвукао и станара и милицио- нера, само што о том е не жели да говори пред ноћ. A што ce тиче враџбина, као што je то познато, ако једном почну, ништа их више не заустави. Други станар нестаде, ако ce не варамо, y понедељак, a y среду као да y земљ у пропаде Беломут, али истина под сасвим другачијим околностима. Изјутра су no њега, као и обично, дош ла кола, да ra одвезу на посао и одвезла су ra, али ra више нису вратила, нити су ce

85 / Мајстор u Mapiapuuta

икада појавила.Јад и ужас мадам Беломут немогуће je чак и

описати. Али, на жалост, и једно и друго беше кратког века. Исте ноћи, вративши ce ca Анфисом из кућице ван града, y коју je Ана Францевна због нечега хитно отишла, она више није затекла грађанку Беломут y стану. Па ни то још није било све: врата обеју соба, y којима су живели супружници Беломут, беху запечаће- на.

Два дана су прошла релативно мирно. A трећег дана Ана Францевна, непрекидно патећи од несанице, поново због нечега хитно оде y кућицу ван града... М орамо ли да кажемо да ce није вратила?

Анфиса je, оставши сама и исплакавши ce до миле воље, легла да спава y два сата изјутра. A шта ce ca њом даље деш авало не зна ce, али су станари из других станова причали да су наводно y стану број 50. целе ноћи чули некакву лупњаву и да су наводно до самог јутра прозори били осветљени електричном светлош- ћу. Изјутра ce испоставило да нема ни Анфисе!

О несталима и уклетом стану дуго су ce y целој згради испредале разне приче, као на пример да je мршава и побож на Анфиса носила на својим сасуше- ним грудима y врећици од јеленске коже двадесет и пет великих брилијаната који су наводно припадали Ани Францевној. Д а су наводно y дрвеној шупи y оној истој кућици ван града, y коју je тако хитала Ана Францевна, откривена невиђена богатства y облику оних истих брилијаната, a такође и златника царског кова... И тако даље, све y том смислу. Али што не знамо, то не знамо, na то и не гарантујемо.

Било како било, стан остаде празан и запечаћен само недељу дана, a након тога ce y њега уселише — покојни Берлиоз ca супругом и онај исти Стјопа, такође ca супругом. П отпуно je природно да je међу њима, чим су ce уселили y тај уклети стан, почело да ce дешава бог ће ra сам знати шта. Тачније речено, t o k o m

једног јединог месеца нестале су обе супруге. Али не без трага. О Берлиозовој супрузи ce говоркало да je наводно виђена y Харкову ca некаквим балетмајсто-


ром, a Стјопина je супруга, опет наводно, пронађена на Божедомки, где je, како ce причало, директор Варије- теа, користећи ce својим многобројним познанстви- ма, успео да за њу добије собу, али под једним условом, наиме да о њој не буде ни трага ни гласа y Садовој улици...

И тако, Стјопа застења. Х тео je да позове кућну помоћницу Груњу и затражи од ње пирамидон, али je ипак успео да схвати да су то глупости... да Груња, разуме ce, нема никакав пирамидон. Покушао je да позове y пом оћ Берлиоза, два пута je зајечао: »Миша... Миша...« али, као што и сами схватате, одговор није добио. У стану je владала потпуна тишина.

Промешкољивши прсте на ногама, Стјопа схвати да лежи y чарапама, дрхтавом руком прође преко бутине, како би утврдио да ли лежи y панталонама или не, али му то не пође за руком.

Ha крају, увидевши да су ra сви напустили и да je потпуно сам, да нема никога ко би могао да му помогне, одлучи да устане, ма каквих ra то натчове- чанских напора стајало.

Стјопа успе да отвори слепљене капке и угледа y огледалу човека разбарушене косе, натеченог, лица обраслог црном чекињом, мутних очију, y прљавој кошуљи са оковратником и краватом, y гаћама и чарапама.

Таквог себе угледа y огледалу, a поред огледала угледа непознатог му човека, y црном оделу, са црном беретком на глави.

Стјопа седе на кревет и, колико je могао, разрогачи закрвављене очи према незнанцу.

Ћутање наруши незнанац, изговоривши дубоким тешким гласом, са страним изговором, следеће речи:

—- Д обар вам дан, најдражи мој Степане Богдано- вичу!

Наступи пауза, после које je, учинивши ужасан напор, Стјопа успео да изговори:

— Шта ви желите? — сам ce зачуди, јер није препознао сопствени глас. Реч »шта« изговорио je дискантом, »ви« басом , a реч »желите« ce једноставно

87 / Мајстор u Mapiapuïua

није ни чула.Незнанац ce пријатељски осмехну, извуче велики

златни сат ca дијамантским троуглом на поклопцу, сат откуца једанаест пута, a човек рече:

— Једанаест je! И тачно један сат како чекам да ce пробудите, јер сте ми рекли да будем код вас y десет. И ево ме!

Стјопа напипа на столици крај кревета панталоне, и прошапута:

— Извините... — навуче их и промуклим гласом упита: — Реците, a како ce ви оно презивасте?

Било му je тешко да говори. При свакој речи као да му je неко забијао иглу y мозак, причињавајући му паклени бол.

— Како? Чак сте ми и презиме заборавили? — незнанац ce осмехну.

— Опростите... — промрмља Стјопа, осећајући да му мамурлук поприма нов симптом: учинило му ce да je под поред постеље отишао некуда y страну и да ће ce он истог часа главом стрмекнути y вражју матер, право y пакао.

— Драги мој Степане Богдановичу — проговори посетилац, проницљиво ce смешкајући — ндкакав вам пирамидон неће помоћи. Придржавајте ce старог му- дрог правила: клин ce клином избија. Једино што би сада могло да вас поврати y живот, било би да дрмнете две чашице вотке и презалогајите нешто љуто и топло.

Стјопа беше лукав човек и, ма колико био болестан, схвати да мора све признати када je већ затечен y таквоме етању.

— Да будем искрен — поче преплићући језиком — јуче сам мало...

— Ни речи више! — одговори посетилац и одмаче y страну наслоњачу y којој je седео.

Избуљивши очи Стјопа угледа на сточићу послу- жавник, a на њему исечен бели хлеб, кавијар y чинији- ци, мариниране гљиве на тацни, још нешто y шерпици и најзад вотку y поприличној јувелиркиној кристалној боци. Стјопа ce посебно запрепасти што je боца била ознојена од хладноће. У осталом, то je било разумљи-


во: налазила ce y здели пуној леда. Укратко, све je било сервирано више него изванредно.

Незнанац не допусти да Стјопино запрепашћење достигне болесне размере и вешто му насу пола чаше вотке.

— A ви? — пропишта Стјопа.— Са задовољством!Дрхтавом руком Стјопа принесе чашицу устима, a

незнанац y једном даху искапи своју. Жваћући кавијар, Стјопа једва успе да процеди кроз зубе:

— A ви, овај... нећете ce заложити?— Захваљујем, али ja никада не мезетим — одгово-

ри незнанац и напуни поново обе чаше. Подиже поклопац са зделице, a y њој ce појавише виршле y парадајз-сосу.

И ето, коначно je проклето зеленило пред очима почело да нестаје, почеле су да ce формирају речи и, што je најважније, Стјопа je почео понечега и да ce присећа. Сетио ce да je јуче био на Сходној, y вили писца скечева Хустова, куда ra je тај исти Хустов довезао таксијем. Сетио ce, такође, да су такси ухвати- ли код М етропола 'да je ту са њима био још неки глумац или то и није био глумаи... са грамофоном y коферу. Да, да, да, то je било y вили! Сећа ce још као да су завијали пси из тог грамофона. Само je дама, коју je Стјопа хтео да пољуби, остала неразјашњена... враг ће ra знати ко je она... чини му ce да je запо- слена на радију, a мож да и није.

Јучерашњи дан ce на тај начин мало-помало уобли- чавао, али Стјопу je сада много више занимала данаш- њица, a поготову појава незнанца y спаваћој соби, na још уз то са закуском и вотком. Ето, то заиста не би било лоше разјаснити!

— Е, надам ce да сте ce сада сетили мог презимена?Стјопа ce међутим на то само стидљиво осмехну и

рашири руке.— Ах! Осећам да сте после вотке пили порто. Ela

молим вас, зар ce то ради?— Замолио бих вас да то остане међу нама — рече

Стјопа улагујући ce.


— O, разуме ce, разуме ce! Али за Хустова, сам о ce no себи разуме, не могу да јамчим.

— A зар ви познајете Хустова?— Јуче сам y вашем кабинету имао прилике да y

пролазу видим ту сподобу, и било ми je довољ но да ra само погледам и да ми одм ах буде јасно да je гад, пробисвет, улизица и сплеткарош.

»Сасвим тачно!«, помисли Стјопа, запањен тако прецизном и сажетом карактеристиком Хустова.

Да, јучерашњи дан ce спајао из комадића, али узнемиреност ипак није напустила директора Варије- теа. Ствар je била y том е што ce y јучерашњем дану налазила огромна црна рупа. Tor истог незнанца ca беретком, хтели ви то или не, Стјопа y свом кабинету јуче ни y ком случају није видео.

— Професор црне магије Воланд — озбиљ но рече посетилац, видевши Стјопине муке и исприча му све no реду.

Он je јуче допутовао из иностранства y Москву, одм ах je дош ао код Стјопе и предложио му да наступи y Варијетеу. Стјопа je телефонирао Московској обла- сној позоришној комисији и добио сагласност (Стјопа пребледе и затрепта очима) и сачинио ca професором Воландом уговор за седам наступа (Стјопа зину од чуда), утаначио да ће Воланд доћи к њему да ce договоре о детаљима y десет сати данас пре подне... И ето, Воланд je дошао!

Када je стигао, дочекала ra je кућна помоћница Груња, која му je објаснила да je управо стигла, да не живи ту, да Берлиоз није код куће, a ако посетилац жели да види Степана Богдановича, онда нека пође сам к њему y спаваћу собу. Степан Богданович тако чврсто спава, да ce она не прихвата тога да ra буди. Када je видео y каквом je стању Степан Богданович, послао je Груњу y најближу продавницу no вотку и мезе и y апотеку no лед, и...

— Д озволите ми да ce обрачунамо — зацвиле потпуно убијени Стјопа и поче да тражи новчаник.

— О, то je ситница! — узвикну артиста не хотећи више ни да чује о томе.


Тако су вотка и закуска били објашњени, a ипак je било тешко и погледати Стјопу: апсолутно ce ничега није сећао о уговору и могли бисте да ra убијете, али je могао да ce закуне да јуче није видео тог Воланда. Да, Хустов je био, a Воланда није било.

— Д озволите ми да погледам уговор — тихо замоли Стјопа.

— Изволите, изволите...Стјопа баци поглед на хартију и скамени ce. Све je

било на месту: пре свега својеручни Стјопин разгове- тан потпис! Укосо примедба ca стране, написана руком финансијског директора Римског ca одобрењ ем да ce артисти Воланду, као предујам на тридесет пет хиљада, које треба да прими за седам својих наступа, исплати десет хиљада рубаља. Чак и више од тога: ту je била и Воландова признаница да je тих десет хиљада рубаља већ примио!

»Шта je сад ово?!« помисли несрећни Стјопа и y глави све поче да му ce врти. Да ли то почињу злокобна заборављања? Само ce no себи, међутим, разуме да би изражавање чуђења, пош то je уговор показан, било више него непристојно. Стјопа замоли госта да ra извини што ће ce за тренутак удаљити и, онакав, какав je био, y чарапама, потрча y предсобље ка телефону. Уз пут викну према кухињи:

— Груња!Али му нико не одговори. Баци поглед према

вратима Берлиозовог кабинета, која су била уз улазна врата и тада ce, како ce то каже, скамени. Ha ивици врата угледа огроман печат ca јемствеником.

» E t o т и сад!« одјекну нешто y Стјопиној глави. »Само je још то требало!« и ту су Стјопине мисли кренуле већ двоструким колосеком, али као ш то то увек и бива за време катастрофа — y само једном прав- цу, и уопште, сам ће ra ђаво знати куда. Збрку насталу y Стјопиној глави тешко je пренети на хартију. Па још и та вражја посла ca црном беретком, хладном вотком и невероватним уговором — a свему томе треба додати jotu, молим вас лепо, и печат на вратима! To јест, ако хоћете, можете рећи коме хоћете да je Берлиоз

91 / Мајстор u Mapiapuïüa

нешто починио — нико вам неће поверовати, тако ми бога, неће! Па ипак, печат je ту! Да...

Ha то су y Стјопином мозгу почеле да ce јављају најнепријатније могуће мисли о чланку који je он као за инат недавно тутнуо Михаилу Александровичу y руке да ra објави y свом часопису. A чланак je нек остане међу нама, идиотски, и непотребан, a хонорар тако мали...

Чим ce сетио чланка, одм ах ce сетио и некаквог сумњивог разговора који je вођен, ако ce добро сећа, двадесет и четвртог априла увече, баш овде, y трпеза- рији, када je Стјопа вечерао са М ихаилом Александро- вичем. To јест, y правом смислу те речи тај ce разговор не може назвати сумњивим (никада Стјопа не би ни заподевао такав разговор), али je то ипак био разговор о потпуно непотребној теми. Сасвим слободно сте, грађани, могли да ra и не започињете. Пре печата би, нема сумње, тај разговор могао да ce сматра као најобичнија глупост, али после печата...

»Ах, Берлиоз, Берлиоз!« вртело ce y Стјопиној глави. »To ми никако не иде y главу!«

Али времена за кукњаву није било, те je Стјопа окренуо број телефона y кабинету финансијског дирек- тора Варијетеа Римског. Положај Стјопин био je више него незгодан: пре свега, странац je могао да ce увреди због тога што ra Стјопа проверава пош то ie већ видео уговор, a и са финансијским директором je било необично тешко говорити. Одиста, не можеш ra упита- ти тек овако: »Слушајте, да ли сам ja јуче, са професо- ром црне магије, закључио уговор на тридесет и пет хиљада рубаља?« Тако нешто човек одиста никако не може да пита!

— Да! — одјекну y слушалици оштар, непријатан глас Римског.

— Д обар дан, Григорије Даниловичу — тихо поче Стјопа — овде Лиходејев. Ево y чему je ствар... хм... хм... код мене je сада онај... артиста Воланд... И зато... хтео сам да вас упитам, како стоје ствари за вечерас?

— Ах, професор црне магије? — зачу ce y слушали- ци глас Римског. — Плакате само што нису готове.


— Axa... — слабим гласом рече Стјопа. — Е, онда...

— Хоћете ли скоро доћи? — упита Римски.— За једно пола сата — одговори Стјопа и, спу-

стивши слушалицу, стеже длановима главу која му je горела. Ах, то je стварно лоше! Шта je то ca мојим памћењем, грађани? Кажите!

Како je, међутим, било незгодно да ce дуже задржа- ва y предсобљ у, Стјопа одмах састави план: no било коју цену прикрити своју невероватну заборавност и овога часакао прво сазнати некако од странацаш та то он, y ствари, намерава да приказује y Варијешеу повереном Стјопи?

У том тренутку Стјопа ce окрену од телефонског апарата и y огледалу, које je било y предсобљу, a које већ одавно није ни дотакла лења Еруњина рука, јасно угледа некаквог чудноватог типа, издуженог као мо- тка, ca цвикерима (ах, када би којим случајем овде био Иван Николајевич! Одмах би препознао тог субјекта!) A овај промаче и y огледалу ишчезе његов лик. Стјопа узнемирено погледа дубљ е y предсобље и други пут ce затетура јер y огледалу спази огромног црног мачка који такође одм ах нестаде.

Стјопи срце застаде, затетура ce.»Шта je то сада?« помисли. »Да нисам полудео?

Одакле ови одрази?! — Баци поглед y предсобље и преплашено повика:

— F руња! Какав ce то мачор код нас мува? Одакле? он ту? И ко je то још с њим?

— Не узнемиравајте ce, Степане Богдановичу — одговори глас, али не Еруњин, већ госта из спаваће собе. — М ачакје мој. Не нервирајте ce. A. Еруње нема, послао сам je y Вороњеж, y завичај јер ми ce жалила да joj већ одавно нисте дали одмор.

Ове речи биле су до те мере неочекиване и тако бесмислене да je Стјопа закључио да je погрешно чуо. П отпуно збуњен, врати ce y спаваћу собу и на прагу ce потпуно скамени. Диже му ce коса на глави, a no челу му избише ситне грашке зноја.

Еост y спаваћој соби више није био сам, већ y

93 / Мајстор u Mapiapuïûa

друшгву. У другој наслоњачи седео je онај исги тип који му ce причинио y предсобљу. Сада ce јасно видео: бркови као паперје, једно стакло цвикера светлуца, другог стакла нема. Али, y спаваћој соби су ce могле видети и горе ствари: на јувелиркиној мекој столици комотно ce извалио неко трећи, то јест — црни мачак непојмљиве величине, са чашицом вотке y једној шапи, и виљушком, на коју je успео да набоде маринирану печурку, y другој.

Светлост, ионако слаба y спаваћој соби, поче да ce гаси y Стјопиним очима. »Ето, тако значи човек почиње да скреће!« — помисли и ухвати ce за довратак.

— Видим да сте помало зачуђени, најдражи мој Степане Богдановичу? — упита Воланд Стјопу који je цвокотао зубима. — A y ствари немате чему да ce чудите. To je моја свита.

У том тренутку мачак испи вотку, a Стјопина рука склизну низ довратак.

— A овој свити je потребан животни простор — настави Воланд — тако да je неко од нас y овоме стану сувишан. A мени ce некако све чини да сте тај вишак — управо ви!

— Они, они! — јарећим гласом замекета карирани дугајлија, говорећи о Стјопи y множини. — У послед- ње време они уопш те праве многе свињарије. Пијанче, ступају y везу са женама користећи свој положај, ништа не раде, a ништа и не могу ни да раде, јер ништа не знају о ономе што им je поверено. Својим претпостављенима замазују очи!

— Бадава ce вози државним колима! — оптужи ra мачак, грицкајући печурку.

A четврта и последња приказа појави ce y стану, када Стјопа, сасвим већ склизнувши на под малакса- лом руком поче гребати довратак.

Право из огледала тоалетног сточића изиђе малени човек, али необично широких рамена, са полуцилин- ром на глави, са очњаком који je вирио из уста, na и без тога одвратно лице чинио још одвратнијим. У за све то, био je још и ватрено риђ.

— Ja — ступи y разговор тај нови — уопште не

94 ј Михаил Булшкок

схватам како je он постао директор. Риђи поче да уњка све више и више кроз нос: — Он je исто толико директор, колико ja архијереј!

— Па ти уопште не личиш на архијереја, Азазеле — примети мачак, стављајући себи на тањирић виршле.

— Па то и кажем — проуњка риђи и, окренувши ce Воланду, додаде ca поштовањем: — Допуш тате ли, месире, да ra отерам до сто ђавола из Москве?

— Шиц!! — наједном, накострешивши ce, дрекну мачак.

И тада спаваћа соба поче да ce окреће око Стјопе, он удари главом о довратак и губећи свест помисли: »Умирем...«

Али није умро. Када je отворио очи, виде да седи на нечем каменом. Око њега je нешто хучало. К ада je сасвим отворио очи, схвати да то хучи море и да ce талас, штавише, ваља крај самих његових ногу, да он, будим о кратки, седи на ивици мола, да je под њим плаво, светлуцаво море, a иза њега — диван град y брдима.

Не знајући шта да ради y овој ситуацији, Стјопа устаде на ноге које ra нису слушале и крену м олом ка обали.

Ha молу je стајао неки човек, пушио и пљуцкао y море. Стјопу погледа запањеним погледом и престаде да пљуцка. Тада Стјопа изведе следеће: паде на колена пред непознатим пушачем и рече:

— Реците ми, молим вас, који je ово град?— E t o т и сад — рече бездушни пушач.— Нисам пијан — зајеча Стјопа — болестан сам,

ca мном ce нешто ужасно десило... Где сам? К ојије ово град?

— Па, Јалта...Стјопа тихо уздахну, сручи ce на страну и лупи

главом о угрејани камен мола.


Дбобој између ирофесора u иесника

Управо y тренутку када je свест напустила Стјопу y Јалти, то јест негде око пола дванаест пре подне, она ce вратила Ивану Николајевичу Бездомном, који ce про- будио после дубоког и дугог сна. Једно време je покушавао да схвати на који je то начин доспео y непознату собу белих зидова, са чудноватим ноћним сточићима од некаквог светлог метала и са белом завесом, иза које ce назирало сунце.

Иван протресе главом, увери ce да ra она више не боли и сети ce да je y болници. Ова мисао je опет имала за последицу сећање на погибију Берлиозову, али то данас више није толико потресало Ивана. П ош то ce испавао, Иван Николајевич ce смирио и почео јасније да схвата ствари. Излежавајући ce тако непокретно y чистом, меком и удобном кревету са опругама, Иван покрај себе угледа некакав тастер. По навици да пипа предмете без неке преке потребе, Иван притисну дуг- ме. Очекивао je да ће зачути звоно или да ће ce неко појавити, али ce десило нешто сасвим друго. Крај ногу Ивановог кревета осветли ce некакав цилиндар, на коме ce појавила реч »Воде«! Оставши непокретан једно време, цилиндар поче да ce окреће све док ce не појави реч »Н удиљ а.« Само ce no себи разуме да je овај цилиндар запањио Ивана. Реч »Нудиља« би замењена реченицом »П озовите лекара.«

— Хм... — проговори Иван. не знајући шта да ради са тим цилиндром. Али случајно je имао среће. Иван други пут притисну дугме, кад ce појави реч »Болни- чарка.« Цилиндар тихо зазвони уместо одговора, зау- стави ce, угаси и y собу уђе пуначка симпатична жена y белом чистом мантилу и обрати ce Ивану:

— Д обро јутро!Иван ништа не одговори, јер je сматрао да je тај

поздрав y датим условима неумесан. И заиста, стрпа- ли здравог човека y болницу, na ce још праве да то тако


и мора да буде!Жена y међувремену, не престајући да ce смешка, уз

помоћ само једног јединог дугмета диже завесу и y собу, кроз широку и лаку решетку, која je допирала до самога пода, грану сунце. Иза решетке je био балкон, a напољу je вијугала обала реке на чијој ce супротној обали видео весео боров шумарак.

— Изволите ce окупати — позва ra жена и под њеним рукама отвори ce унутрашњи зид, иза којег ce појави купатило и одлично уређени нужник.

Иако je одлучио да ca женом не разговара, Иван не издржа na када угледа како вода јури y каду широким млазом из блиставе славине, рече иронично:

— Пази само! Kao y Метрополу!— О, не — поносито одговори жена — много боље.

Такве опреме неманигде ни y иностранству. Научници и лекари долазе специјално да би видели нашу клини- ку. К од нас сваког дана долазе страни туристи.

Када зачу »страни туристи«, Иван ce одм ах сети јучерашњег саветника. Смрче ce, погледа натмурено и рече:

— Страни туристи... Како их само сви обожавате! A међу њима, узгред буди речено, има свакојаких. Ja сам ce, на пример, јуче упознао ca таквим: не дао вам бог да ra сретнете!

И умало што не поче да прича о Понтију Пилату, али ce уздржа, схватајући да ти разговори ову жену не интересују, да она ионако не може ништа да му помогне.

Окупаном Ивану je одм ах било дато све што je мушкарцу потребно после купања: испеглана кошуља, гаће, чарапе. Али то није било све: отворивши врата ормана, жена показа унутра и упита:

— Шта желите да обучете — огртач или пижаму?Силом угуран y нови дом , Иван само што не

пљесну рукама због нечувене дрскости жене и ћутке показа прстом пурпурну, фланелску пижаму.

После тога Ивана Николајевича поведоше тихим и пустим ходником и уведоше y огроман кабинет. Одлу- чивши да ce према свему што ce налази y овој више

97 / Мајстор u Mapiapuuta

него фантастично опремљеној згради односи са ирони- јом , Иван овом кабинету одм ах даде име »фабрика- -кухиња«.

A имало je и због чега. Ту су били ормани и стаклене витрине са никлованим инструментима. Биле су ту наслоњаче компликоване конструкције, некакве бокасте сијалице са поклопцима који су ce пресијавали, мноштво флашица и плински пламеници, електричне жице и потпуно непознати прибори.

У кабинету Ивана прихватише њих троје — две жене и један мушкарац, сви y белом. Прво ra одведош е за сточић y углу, са очигледним циљем да од њега нешто извуку. Иван поче да размишља о новонасталој ситуацији. П ред њим су постојале три могућности. Нарочито raje привлачила и саблажњавала прва: да ce баци на све те сијалице и ствари, све их поломи y вражју матер и на тај начин изрази свој протест што je овде силом доведен и задржан. Али садашњи ce Иван no много чему разликовао од јучерашњег Ивана и прва могућност му ce зато чинила сумњивом: на тај би још начин могли да стекну утисак да je, не дај боже, опасан no околину. Због тога Иван прву могућност одбаци. Постојала je и друга: да одм ах почне са причом о саветнику и Понтију Пилату. Али јучерашње искуство му je показивало да таквој причи не верују или да je схватају некако наопачке. Због тога je Иван одбацио и ту могућност, одлучивши да изабере трећу — да ce затвори y себе и надмено ћути.

To y потпуности баш није могао да оствари, јер je, хтео — не хтео, м орао да даје одговоре, иако кратко и натмурено, на читав низ питања.

Од Ивана су извукли све што ce односило на његов претходни живот, чак и то када je и како боловао од шарлаха пре петнаест година. К ад су исписали читаву страницу, преврнули су je, a жена y белом пређе на питања о Ивановим рођацима. Отпоче некаква гњава- жа: ко je умро, када и од чега, да ли je пио, да ли je боловао од венеричних болести, и све y том смислу. Ha крају ra замолиш е да исприча све о јучерашњем догађају који ce збио код Патријаршијских рибњака,


али му нису много досађивали, нису ce ни зачудили када им je испричао за Понтија Пилата.

Тада жена уступи Ивана мушкарцу, овај ce лати посла на сасвим другачији начин и апсолутно ништа није питао. И змерио je Ивану температуру, опипао му било, погледао Ивану y очи, осветљавајући их нека- квом лампом. П осле тога je y помоћ мушкарцу дош ла нека друга жена, Ивана су боцкали нечим y леђа, што није много болело, цртали му на грудима некакве знаке ручицом чекића, лупкали ra чекићима no ко- ленима од чега су Иванове ноге поскакивале, боли су му прст и узимали из њега крв, боли ra y вену на руци, везивали му при томе руке некаквим гуменим цреви- ма...

Иван ce сам о горко смешкао y себи и размиш љао како je све ово глупо и чудновато испало. Помислите само! Х тео je да упозори на опасност која je претила од некаквог саветника, спремао ce да ra ухвати, a пости- гао je само то, да je доспео y некакав тајанствени кабинет, да би лупетао разне глупости о ујаку Фјодору, који ce до изнемоглости напијао y Вологди. Н епод- ношљиво глупо!

Најзад Ивана пустише. Вратише ra y његову собу где доби шољу кафе, два меко скувана јајета и бели хлеб ca маслацем.

Када je појео и попио све што му je било понуђено, Иван одлучи да сачека оног ко je најглавнији y тој установи, na да ce ког тог главног избори за пажњу и правичност према себи.

И дочекао ra je, и то веома брзо, одмах после доручка. Неочекивано ce отворише врата Иванове собе и y њу уђе мнош тво људи y белим мантилима. И спред свих je корачао брижљиво, као глумац, избри- јан човек, стар отприлике четрдесет и пет година, пријатних, али веома продорних очију и љубазног држања. Цела пратња му je указивала пажњу и пош то- вање, и због тога je његов улазак био веома свечан. »K ao Понтије Пилат!« помисли Иван.

Да, то je несумњиво био главни. Ceo je на столичи- цу, a остали су остали да стоје.


— Доктор Стравински — представи ce човек Ива- ну и погледа ra пријатељски.

— Ево, Александре Николајевичу — полугласно рече неко са уред1*ом брадицом и пружи том истом главном исписану Иванову листу.

»Ч итавсудосје склепали!« помисли Иван. Аглавни je брзим погледом прелетео преко листе, промрмљао: »Аха, аха...« и изменио са присутнима неколико рече- ница на непознатом језику.

»Још и латински говори, као Е1илат«, тужно поми- сли Иван. Само ra je једна реч натерала да ce тргне, a то je била реч »схизофренија« — реч коју je јуче изговорио проклети странац крај Патријаршијског рибњака и коју je данас, овде, поновио професор Стравински.

»И то je чак знао!« узнемирено помисли Иван.Елавни je, no свему судећи, поставио себи за

правило да ce слаже са свима, да ce радује свему што су говорили људи око њега и да то изражава речима »Одлично, одлично...«

— Одлично! — рече Стравински, враћајући некоме листу, na ce обрати Ивану: — Ви сте песник?

— Песник — намргођено одговори Иван и први пут осети неко необјашњиво гађење према поезији, a његови сопствени стихови, којих ce тада сетио, учини- ше му ce због нечега одвратни.

Намргођеног лица упита, са своје стране, Стравин- ског:

— Ви сте професор?Ha то Стравински љ убазно климну главом.— И ви сте овде најглавнији? — настави Иван.Стравински и на то потврдно климну главом.— Х тео бих да поразговарам са вама — значајно

рече Иван Николајевич.— Због тога сам и дош ао — одговори Стравински.

- Ствар je y томе — поче Иван, осећајући да jeконачно наступио његов тренутак — што су ме прогла- сили лудим и што нико не жели да ме саслуша!...

— О, не, ми ћемо вас саслушати, и то веома пажљиво — озбиљ но и смирујући ra рече Стравински — и нећемо ни y ком случају допустити да вас неко

100 / Михаил Бул1ак<Љ

проглашава лудим.— Онда ме слушајте: синоћ сам крај Патријаршиј-

ских рибњака сусрео тајанствену личност, био он странац или не, који je унапред знао за Берлиозову смрт и који je лично видео Понтија Пилата.

Свита je без иједне једине речи, не мичући ce, слушала песника.

— Пилата?Пилат — то je онај, који je живео y доба Исуса Христа? — жмиркајући упита Стравински.

— Да, тај.— Аха — рече Стравински — a тај Берлиоз je

настрадао под трамвајем?— Он je на моје очи пао под трамвај код Патри-

јаршијских рибњака, при чему je тај исти загонетни грађанин...

— Познаник Понтија Пилата? — упита Стравин- ски, који ce очигледно одликовао изузетном виспре- ношћу.

— Управо он — потврди Иван, проучавајући Стравинског. — Ето, тај je унапред рекао да je Анушка просулазејтин... A он ce оклизнуо управо на том месту! Како вам ce то допада? — значајним гласом упита Иван, очекујући да ће изазвати изузетан ефекат својим речима.

Али ефекта једноставно није било, a Стравински постави следеће питање:

— A ко je та Анушка?Ово питање мало збуни Ивана, преко лица му пређе

грч.— Анушка уопште није важна — проговори он

узрујавајући ce.— Ђаво ће ra знати ко je она. Једноставно некаква

глупача из Садове улице. Важно je то што je он унапред, схватате ли, унапред знао за зејтин! Да ли ме схватате?

— Одлично вас схватам — озбиљним гласом одго- вори Стравински и дотакавши руком колено песника, додаде: — Не узнемиравајте ce, наставите.

— Е1астављам — рече Иван, трудећи ce да говори истим тоном као и Стравински и знајући из сопственог


горког искуства да само сталоженост може да му помогне — ето, тај страшни тип, a лаже да je саветник, поседује неку необичну моћ!.. Тако, на пример, почнеш да јуриш за њим, a не можеш да ra стигнеш... A са њим ce налазе још двојица, и они су неке сумњиве птичице, али сваки на свој начин: некакав издужени субјекат разбијених цвикера, a поред њега још и мачак неверо- ватне величине који ce сам вози трамвајем. П оред тога, — Ивана нико није прекидао, a он je све више падао y ватру, говорио са све већим одушевљењем и убедљ и- вошћу — он je лично био и на балкону код Понтија Пилата, y шта не треба сумњати. Шта je то онда? Кажите? Н еодлож но ra треба ухапсити, јер ће, иначе, свашта починити.

— Значи, ви желите да ra ухапсе? Да ли сам вас добро схватио? — упита Стравински.

»П аметан je«, помисли Иван, »ваља признати да ce и међу ингелектуалцима понекад могу пронаћи заиста изузетно паметни људи. To ce не може порицати!« и одговори:

— Сасвим тачно! Како да то не желим, помислите и сами! У међувремену су ме овде силом задржали, гурају ми y очи којекакве лампе, купају y кади, испитују о ујаку Феђи! A он je већ одавно блаженопочивши! Захтевам да ме одм ах пусте одавде.

— Па, онда, одлично, одлично! — одговори Стра- вински. — Све je јасно. Уистину, каквог има смисла задржавати y болници здравог човека? Д обро, сада ћу вас одм ах пустити одавде ако ми кажете да сте нормални. Не ако ми докажете, већ ако ми то само кажете. Значи, ви сте нормални?

Тада наступи тишина, a дебела жена, која je јутрос угађала Ивану, са пош товањем погледа професора, a Иван још једном помисли: »Свакако je паметан!«

П рофесоров предлог му ce јако допао, али пре него што ће одговорити дуго je и дуго размиш љао мрштећи ce и на крају одлучним гласом рекао:

— Н ормалан сам.— Одлично! — са олакшањем узвикну професор —

na ако je већ тако, хајде да размиш љ амо логично.

102 / Михаил Булшкок

У змимо ваш јучерашњи дан. — Тада ce окрену и одмах му пружише Иванову листу. — У јурњави за непозна- тим човеком који вам ce представио као познаник Понтија Пилата, ви сте јуче урадили следеће ствари. — Овде je Стравински почео да савија дугачке прсте, гледајући час y лист папира, час y Ивана. — Ставили сте на груди икону. Je ли тачно?

— Тачно je — натмурено ce сложи Иван.— Пали сте ca ограде, озледили лице. Je ли тачно?

Дошли сте y ресторан ca упаљеном свећом y руци, само y доњ ем рубљу и y ресторану сте некога прету- кли. Овамо су вас довели увезаног. Када сте доспели овамо, позвали сте телефоном милицију и молили да пошаљу митраљезе. После тога сте покушали да искочите кроз прозор. Je ли тачно? Поставља ce питање: да ли je могућно, понашајући ce тако, ухвати- ти или ухапсити некога? Ако сте нормалан човек, онда ћете ми сами одговорити: ни y ком случају. Ви желите да одете одавде? Изволите. Али допустите ми да вас упитам: a куда ћете отићи?

— Разуме ce, y милицију — одговори Иван, више не тако поуздано и губећи ce помало под професоро- вим продорним погледом.

— Право одавде?— Аха.— A кући нећете навраћати? — брзо упита Стра-

вински.— Па немам времена за то! Док ce ja будем мајао

no стану, он ће умаћи!— Тако. A шта ћете као прво испричати, када

стигнете y милицију?— Прво ћу испричати све о Понтију Пилату —

одговори Иван Николајевич и очи му ce замутише.— Н о одлично! — узвикну поражени Стравински

и, обраћајући ce ономе ca брадицом, нареди му: — Фјодоре Васиљевичу, пустите, молим вас, грађанина Бездомног y град. Али ову собу не дајте никоме, креветнину такође можете да не мењате. Кроз два сата грађанин Бездомни ће поново бити овде. Н о na шта — обрати ce песнику — нећу вам пожелети успеха, јер y


тај успех ни најмање не верујем. Д о скорог виђења! — И устаде, a његова пратња поче да ce мешкољи.

— A због чега ћу поново доспети овамо? — узне- мирено упита Иван.

Стравински као да je очекивао то питање, те од- мах поново седе и рече:

— Једноставно због тога што ће вас одмах, чим ce y гаћама појавите y милицији и кажете да сте разговарали са човеком који je лично познавао По- нтија Пилата, довести овамо и поново ћете ce наћи y овој истој соби.

— Какве везе имају са тим гаће? — збуњ ено ce осврћући око себе, упита Иван.

— Најважнији je Понтије Пилат. Али и гаће су важне. Јер државно рубље ћемо вам узети и изда- ћемо вам вашу одећу. Овамо сте били доведени сам о y гаћама. A немате намеру ни да свратите y свој стан, иако сам вам дао ту идеју. Даље ће доћи на ред Пилат... и ствар ће бити свршена.

Тада ce са Иваном Николајевичем деси нешто чудно. Његова воља као да ce распала и он осети да je слаб, да му je потребан савет.

— Па шта онда да радим? — упита овога пута већ бојажљиво.

— Е, одлично! — одговори Стравински. — To je питање потпуно на свом месту. Сада ћу вам рећи шта ce то са вама y ствари десило. Јуче вас je неко страшно преплашио и узнемирио причом о Понтију Е1илату и осталим стварима. И ви, изнервиран, ра- стрзан човек, пошли сте no граду, причајући свуда о Е1онтију Е1илату. Сасвим je прородно да вас сма- трају лудим. Ваш je спас сада само y једном: y потпуном миру. И ви, свакако, морате остати овде.

— Али њега на сваки начин треба ухватити! — овога пута молећивим гласом завапи Иван.

— Jleno, али заш то ви лично да трчите? Напи- шите све своје сумње, као и оптужбе против тог човека. Ниш та једноставније него послати вашу из- јаву на одговарајуће место, na ако ce, као што ви сматрате, ради о злочинцу, све ће ce врло брзо ра-


зјаснити. Али уз један услов: не напрежите мозак и трудите ce да што мање мислите на Понтија Пи- лата. Шта све може да ce исприча! A свему ипак не треба веровати.

— Схватио сам! — одлучно изјави Иван. — Мо- лим вас да ми дате хартију и перо.

- Дајте му хартију и оловчицу — нареди Стра- вински дебелој жени, a Ивану рече: — Али, саве- тујем вам да данас не пишете.

— Не, не, још данас, свакако још данас! — узне- мирено узвикну Иван.

— Д обро. Али не напрежите ce. Ако вам не пође за руком данас, поћи ће сутра...

— Умаћи ће.— О, неће! — убедљиво рече Стравински — он

никуда неће умаћи, то вам ja јамчим. И имајте на уму да ћемо вам овде, код нас, свакако помоћи, a без тога вам ништа неће поћи за руком. Чујете ли ме? — наједном значајно упита Стравински и овлаш стегну обе руке Ивана Николајевича. Узевши их тако, он je дуго гледао право Ивану y очи, по- нављајући при томе: —t Овде ће вам помоћи... чу- јете ли ме? Овде ће вам помоћи... биће вам лакше... Овде je тихо, мирно... помоћи ће вам...

Иван Николајевич изненада поче да зева, лице као да му ce опустило.

— Да, да — тихо рече.— Одлично! — no свом обичају заврши раз-

говор Стравински и устаде: — Д о виђења! — Стеже Ивану руку и, излазећи, окрену ce ономе ca брадицом и рече: — Да, пробајте и кисеоник... и купке.

Неколико тренутака касније пред Иваном није било ни Стравинског ни његове свите. Иза решетке на прозору, y подневном сунцу, видео ce радостан, пролетњи боров шумарак на другој обали, a нешто ближе светлуцала je река.


Мајсшорије Kopobjoba

Никанор Иванович Босој, председник савета станара зграде број 302-б y Садовој улици y Москви, y којој je становао покојни Берлиоз, беше заузет преко главе ноћу између среде и четвртка.

У поноћ je, као што већ добр о знамо, y кућу дош ла комисија, y којој je био Желдибин, потра- жила Никанора Ивановича, известила ra о Берли- озовој погибији, и, заједно са њим, кренула y стан број 50.

Т амо je извшено печаћење рукописа и покојни- кових ствари. Ни Груње, кућне помоћнице, ни ла- комисленог Степана Богдановича y то доба y стану није било. Комисија je обавестила Никанора Ива- новича да ће покојникове рукописе понети са собом да их среди, a стамбена површина покојникова, то јест три собе (бивши јувелиркин кабинет, салон и трпезарија) прелазе y власништво савета станара, a покојникове ствари треба да ce чувају на наведеној стамбеној површини све док ce не јаве наследници.

Вест о Берлиозовој погибији раширила ce no целој кући некаквом натприродном брзином и од седам часова изјутра y четвртак, код Босог je почео да звони прво телефон, a после су и лично почели да долазе људи са писменим захтевима, којима су претенденова- ли на покојникову стамбену површину. И за сам о два сата, Никанор Иванович je примио тридесет и два таква захтева.

У њ има су људи молили, претили, клеветали, жалили ce, пријављивали друге, обећавали да ће из- вршити оправке y стану о сопственом трошку, жалили ce на неподнош љиву тескобу и немогућност да ce живи y истом стану са бандитима. И змеђу осталог, ту ce налазио no својој уметничкој снази потресан опис крађе ваљушака, које су нестале y џепу сакоа y стану број 31, две претње сам оубиством и једно признање


прикривене трудноће.Никанора Ивановича су позивали y предсобље

његовог стана, ^укли ra за рукав, нешто му шапутали, намигивали и обећавали да неће остати дужни.

To мучење трајало je све до једног часа поподне када je Никанор Иванович једноставно побегао из свог стана y просторију управе крај улазних врата, али када je видео да ra и там о чекају, побегао je и одатле. Ослободивши ce на једвите јаде некако од оних који су ra дословно пратили y стопу, чак и преко асфалтног дворишта, Никанор Иванович je шмугнуо y шести улаз и попео ce там о на четврти спрат где ce и налазио тај уклети стан број 50.

Дошавши до даха на одмориш ту, дебели Никанор Иванович зазвони, али му врата нико не отвори. Зазвони још једном , почевши да гунђа и тихо да псује. Али му ни тада нико не отвори. Стрпљење поче да издаје Никанора Ивановича и он извуче из џепа свежањ дупликата кључева, који je припадао управи зграде, својеручно откључа врата и уђе.

— Ехеј, кућна помоћнице! — повика Никанор Иванович y полумрачно предсобље. — Ехеј, Груња, или како ce већ оно зваше! Јеси ли ту?

Нико ce не одазва.Тада Никанор Иванович скину ca врата кабинета

печат, извуче из ташне метар на склапање и закорачи унутра.

Д а je закорачио — закорачио je, али ce запањен заустави y вратима, na чак и устукну.

За покојниковим столом седео je непознати, мрша- ви, издужени грађанин y карираном капутићу, ca џокејским качкетићем на глави и цвикерима... укратко, управо онај.

— Ko сте сад na ви, грађанине? — преплашено упита Никанор Иванович.

— Гле! Никанор Иванович! — закрешта дрхтавим тенором неочекивани грађанин и скочивши ca свога места поздрави председника присилним и неочекива- ним стиском руке. Овај поздрав уопште не обрадова Никанора Ивановича.

107 / Мајстор u Mapiapuma

— Извињавам ce — поче он сумњичаво — али ко сте ви? Јесте ли ви званично лице?

— Ех, Никаноре Ивановичу! — пријатељским гла- сом узвикну незнанац. — Шта значи то лице званично или незванично? Све зависи од тога како човек посма- тра ствари. Све je то, Никаноре Ивановичу, условно и несигурно. Данас сам лице незванично, a сутра, да видиш, и званично! A дешава ce и супротно. И те како ce дешава!

Ово размишљање ни y ком случају није задовољ и- ло председника савета станара зграде. П ош то je no својој природи уопште био сумњичав човек, он закљу- чи да je грађанин, који ce распричао пред њим управо незванично, na чак мож да и сувишно лице.

— Ko сте ви? Како ce презивате? — све грубљим тоном питао je председник, na je чак покушао и да крене ка незнанцу.

— Moje презиме je — уопш те ce не збунивши грубош ћу председника одговори грађанин — рецимо, Коровјов. Хоћете ли нешто да презалогајите, Никано- ре Ивановичу! Не устручавајте ce! Шта велите?

— Извините — проговори Никанор Иванович него- дујући — какво вас je само мезе сада спопало? (Треба признати, иако je то мало непријатно, да je Никанор Иванович no природи био пом ало груб човек.) — Забрањено je улазити y покојников део стана! Шта радите овде?

— Ma седите, Никаноре Ивановичу — уопште ce не збуњујући повика грађанин и поче да ce додворава, примичући наслоњачу председнику.

Сасвим разјарен, Никанор Иванович одлучно одби наслоњачу и заурла:

— Ko сте ви?— Ja сам, ето, изволите ли знати, преводилац

једном странцу чија je резиденција смештена y овом стану — објасни човек који ce представи као Коровјов и лупи при том е потпетицама својих риђастих, не- очишћених ципела.

Никанор Иванович зину. Присуство некаквог странца y овоме стану, na уз то још и са преводиоцем,


представљало je за њега право изненађење и он затра- жи објашњење.

Преводилац одм ах по.че да објашњава. Иностра- ног уметника, господина Воланда, љ убазно je позвао управник Варијешеа Степан Богданович Лиходејев да за време свог гостовања, које ће трајати отприлике недељу дана, борави код њега y стану, о чему je он још јуче написао писмо Никанору Ивановичу, ca м олбом да привремено пријави странца, пош то сам Лиходејев путује y Јалту.

— Ништа он мени није писао — запањено рече председник.

— A ви потражите писмо y својој ташни, Никаноре Ивановичу — слаткоречиво предложи Коровјов.

Никанор Иванович, слежући раменима, отвори ташну и, пронађе y њој писмо Лиходејева.

— Како ли сам само заборавио на то? — тупо гледајући отворени коверат, промрмља Никанор Ива- нович.

— Свашта ce дешава на свету, Никаноре Иванови- чу! — поче да тороче Коровјов. — Расејаност, расеја- ност, премор и повеђани крвни притисак, драги наш пријатељу Никаноре Ивановичу! И ja сам ужасно расејан! Једном ћу вам приликом уз чашицу вотке испричати неколико чињеница из моје биографије, црћи ћете од смеха!

— A када Л иходејев путује на Јалту?— Па он je већ отпутовао, отпутовао je већ! —

повика преводилац. — Он, знате, већ путује! С адаje већ ђаво ће ra знати где! — И ту преводилац поче да млатара рукама, као крилима воденице.

Никанор Иванович изјави да мора лично да види странца, али то преводилац категорички одби: то, ето, никако није могућно. Заузет je. Дресира мачора.

— Мачора, ако баш желите, могу и да вам пока- жем — предложи Коровјов.

Ово, опет, ca своје стране, Никанор Иванович одби, a преводилац тог тренутка понуди председнику заним- љив и неочекивани посао.

П ош то господин Воланд ни y ком случају не жели


да живи y хотелу, a навикао je да живи удобно, да ли би му савет станара издао на недељу дана, док буде трајало Воландово гостовање y Москви, читав стан, то јест и покојникове просторије?

— Њему, то јест покојнику, свеједно je — шапутао je Коровјов — њему сада, сложићете ce и сами, Никаноре Ивановичу, овај стан ни за шта није потре- бан, зар не?

Никанор Иванович ce мало збуњ ено успротиви, јер, ето, странци треба да живе y Мешрополу a не no приватним становима...

— Кажем вам, ћудљив je као сам ђаво — прошапта Коровјов. — Ето, једноставно не жели. Не воли хотеле! Ево где су ми засели ти странци — пожали ce Ко- ровјов, показујући при том свој жилави врат. — Ве- рујте ми, душ у су из мене исцедили! Дође... na или шпијунира као последњи кучкин син, или намучи својим зановетањима: ово му не ваља, оно му не ваља... A вашем савету станара, Е[иканоре Ивановичу, чист ћар и сам о корист. Није шкртац! — Коровјов ce осврну, a после тога шапну y уво председнику: — Милионер!

У преводиочевом предлогу je било доста очиглед- ног, практичног смисла, предлог je био уверљив, али je зато било нечег зачуђујуће неуверљивог y начину на који je преводилац говорио, a и y његовом начину одевања na и y том одвратном цвикеру који je одиста био више него бедан. Због свега тога je нешто нејасно тиштало председникову душу, али je он ипак, и поред свега, одлучио да прихвати предлог. Ствар je, наиме, била y том е што je савет станара, на жалост, био y великом дефициту: y јесен je требало куповати мазут за централно грејање, a одакле створити новац — то нико није знао. A ca новцем старог туристе могли су још некако и да ce извуку. Али, послован и опрезан, Никанор Иванович изјави да он то питање мора превасходно решити ca бироом за стране туристе.

— Схватам! — повика Коровјов — никако без усаглашавања, обавезно. Ево вам, Никаноре Ивано- вичу, телефон и одм ах их позовите! A што ce новца


тиче, не будите лажно скромни — шапатом додаде, ву- кући председника y предсобље, ка телефону — од кога узети, ако не од њега! Када бисте сам о видели какву вилу има y Ници! A идућег лета, када пођете y иностранство, свакако навратите да je видите: запањи- ћете ce!

Са бироом за стране туристе ствар je била телефон- ски сређена брзином која je запањила председника. Испоставило ce да тамо већ знају за намеру господина Воланда да живи y приватном стану Лиходејева и да немају ништа против тога.

— Феноменално, одиста! — урлао je Коровјов.П омало омамљен тим торокањем, председник из-

јави да je удружење станара зграде сагласно да изда стан број 50 на недељу дана уметнику Воланду, за суму од... — Никанор Иванович ce мало збуни и рече:

— Од пет стотина рубаља дневно.Тада Коровјов коначно запрепасти председника.

Лоповски намигнувши према спаваћој соби, одакле су ce чули меки скокови тешког мачка, он продахта:

— To значи: за недељу дана три и no хиљаде?Никанор Иванович помисли да ће овај одм ах

додати: »Е, стварно вам je добар апетит, Никаноре Ивановичу!« али Коровјов рече нешто сасвим друго:

— Зар je то нека сума? Затражите пет, даће...Збуњено ce осмехнувши, Никанор Иванович ни сам

не примети како ce нашао крај покојниковог писаћег стола, где Коровјов фантастичном брзином и вешти- ном написа уговор y два примерка. После тога одлете са уговором y спаваћу собу и одм ах ce врати и већ су оба уговора била потписана читким странчевим пот- писом. Потписао je уговор и председник. Тада К оро- вјов затражи признашчцу на пет...

— Словима, словима, Никаноре Ивановичу! Хи- љада рубаља — и речима, које никако нису могле да ce спојесатакоозбиљ ним стварим а: — Ајнс, цвај,драј! — одброја председнику пет нових свежњева новчаница.

Новац je пребројао, уз пратњу Коровјовљевих шала и доскочица, као на пример, »љубав за љубав, сир за nape«, »динар no динар — палача«... и тако


даље, све y том смислу.Пребројавши новац, председник доби од Коровјо-

ва странчев пасош ради привременог пријављивања, стави ra заједно ca уговором и новцем y ташну и, не могавши да ce уздржи, стидљиво затражи пропусницу за представу...

— Па разуме ce! — дрекну Коровјов. — Колико вам треба карата, Никаноре Ивановичу, дванаест, петнаест?

Запањени председник објасни да су му потребне улазнице само за двоје, за њега и Пелагеју Антоновну, његову супругу.

Коровјов одм ах извуче нотес и написа Никанору Ивановичу пропусницу за два лица y првом реду, ту исту пропусницу преводилац левом руком вешто уба- ци y руку Никанору Ивановичу, a десном угура y председникову руку дебели свежањ новчаница које зашушташе. Бацивши поглед на свежањ, Никанор Иванович поцрвене и поче да ra гура од себе.

— To je забрањено... — мрмљ ао je.— Ни да чујем — зашапта y његово уво Коровјов.

— К од нас je забрањено, a код странаца није. Увре- дићете ra, Никаноре Ивановичу, a то није згодно. Ви сте ce помучили...

— To ce строго кажњава — тихо-претихо про- шапта председник и осврну ce око себе.

— A где су сведоци? — шапну му на друго уво Коровјов. — Питам вас: где су? Зашто онда?

И тада ce, како je касније тврдио председник, деси право чудо: свежањ новчаница ce сам увуче y његову ташну. A после тога ce председник, некако сав малак- сао, na чак некако и сломљ ен, нађе на степеништу. У његовој je главибеснео прави ураган мисли. Ту су били и вила y Ници и дресирани мачак, и мисао да сведока заиста нема, и да ће ce Пелагеја Антоновна обрадовати пропусницама. Биле су то, истина, неповезане али, све y свему, пријатне мисли. Па ипак, некаква игла je негде y дубини душ е боцкала председника. Била je то игла немира. Осим тога, ту, на сам ом степеништу, као гром из ведра неба, ошину ra мисао: »A како ce тај

112 / Михаил БулшкоБ

преводилац створио y кабинету ако je на вратима био печат? И како то да он, Никанор Иванович, ништа не упита за то?« Једно време je председник, тупо као ован, посматрао степенице, a онда je одлучио да дигне руке од свега и да ce не мучи нерешивим питањима...

Чим je председник напустио стан, из спавеће собе ce зачу дубок глас:

— Taj ми ce Никанор Иванович никако не допада. О н је — протува и лопов. Д а ли би некако могло да ce удеси да ce више не појављује овде?

— Месире, довољ но je да наредите... — одговори однекуд Коровјов, али не дрхтавим, већ чистим и звонким гласом.

И истог ce часа проклети преводилац нашао y предсобљу, окренуо неки број и због нечега уњкавим гласом почео да говори y слушалицу:

— Ало! Сматрам за своју дужност да известим да наш председник савета станара зграде 302-б y Садовој улици Никанор Иванович Босој шпекулише валутом. У овом тренутку ce y његовом стану број 35, y вентилационој цеви y нужнику, y новинском папиру, налази четири стотине долара, говори вам станар означене зграде из стана број 11, Тимфеј Квасцов. Али, заклињем вас да моје име остане y тајности. Бојим ce освете горенаведеног председника.

И, подлац један, окачи слушалицу.Шта ce даље збивало y стану број 50, не зна ce, али

ce зато зна шта ce даље дешавало код Никанора Ивановича. Закључавши ce y свом нужнику, он извуче из ташне свежањ новчаница, који му je y руке тутнуо преводилац, увери ce да ce y њему налази четири стотине рубаља. Taj свежањ Никанор Иванович зам о- та y комад новина и стрпа y вентилациону цев.

Пет минута касније председник je седео за столом y својој малој трпезарији. Супруга му je донела из кухиње педантно исечену харингу, густо посуту исец- канвм зеленим луком. Никанор Иванович насу чаши- цу вотке, испи, насу другу, искапи je, набоде на виљушку три парчета харинге... и уто неко зазвони на вратима. A Пелагеја Антоновна je управо уносила


шерпу која ce пушила, и већ на први поглед ce могло претпоставити да je y њој, y густишу ватреног боршча, најукуснија ствар на свету — шупља кост пуна сржи.

Прогутавши пљувачку, Никанор Иванович зарежа као псето:

— Враг нека вас носи! Не дају човеку ни даједе... Не пуштај никога, нема ме, нсма. Што ce стана тиче, кажи да престану да досађују, састанак ће ce одржати кроз недељу дана...

Супруга полете y предсобље, a Никанор Иванович кашиком извуче из ватреног језгра њу, напуклу кост. Истога часа y трпезарију бануше два грађанина, a за њима Пелагеја Антоновна због нечега потпуно белог лица. Када je угледао грађане, пребледе и Никанор Иванович и одм ах устаде.

— Где je нужник? — забринуто упита први, y белој кошуљи.

Ha столу за ручавање нешто лупну (то je Никанор Иванович испустио кашпку на мушему).

— Овамо, овамо — брзо проговори Пелагеја Анто- новна.

Дошљаци одмах кренуше y ходник.— У чему je ствар? — тихо упита Никанор Ивано-

вич, кренувши за њима. — К од нас y стану ничег таквог нема... A ваше? исправе... извпњавам ce...

Први y пролазу показа Никанору Ивановичу ис- праве, a други ce истог часа нађе на столичици y нужнику и руку завуче y вентилациони отвор. Никано- ру Ивановичу ce смрче пред очима. Новину су извукли, али y пакету нису биле рубље, већ неки непознат му новац — ни плав, ни зелен, ca ликом некаквог старца. Уосталом, све je то Никанор Иванович видео доста нејасно, пред очима су му пливале некакве мрље.

— Долари y вентилацији... — замиш љено рече први и упита Никанора Ивановича благо и учтиво: — Пакетић je ваш?

— Не! — одговори Никанор Иванович страшним гласом. — П одметнули су ми непријатељи!

— Дешава ce — сложи ce први, a ипак љ убазно додаде: — Па добро, треба и остало да предате.

114 I Михаил Булшкоћ

- Немам ништа више! Немам, кунем ce богом , никада их y рукама нисам држао! — очајнички повика председник.

Појурио je ка комоди, бучно извукао фиоку, a из ње ташну вичући при томе без икакве везе:

— Ево уговора... гад-преводилац ми ra je подмет- нуо... Коровјов онај. са цвикерима!

Отвори ташну, завири, гурну руку y њу, лице му пребледе и испусти ташну y боршч. У ташни није било ничега: ни Стјопиног писма, ни уговора, нп странчевог пасоша. ни новца, ни пропусница. Једном речју — ни- чега. изузев метра на склапање.

Дру!овп! избезумљено повика председник — држте их! У нашој ce кући појавила нечастива сила!

A тада ce, бог ће ra знати шта то причинило Пелагеји Антоновној, тек она, пљеснувши рукама, повпка:

Покај ce, Ивановичу! Узеће ти то y обзир као олакшавајућу околност!

Закрвављених очију, Никанор Иванович подиже песницу изнад женине главе, прокркљавши:

— Ух, глупачо проклета!Тада ce наједном опусти, седе на столицу, очиглед-

но одлучивши да ce покорп судбннн.У том тренутку Тимофеј Кондрагјевнч Квасцовје,

горећи од знатижеље, на одмориш ту степеништа кроз кључаоницу ослушкивао шта ce дешава y председнико- вом стану.

Кроз пет минута су станари зграде, који су ce затекли y дворишту, видели како je председник уз пратњу још два човека, кренуо право ка излазу из куће. Причали су д а je Никанор Иванович био блед као крпа, да ce заносио, пролазећи, као пијан и да je нешто мрмљао.

A кроз један сатје неки непознати грађанин дош ао y стан број 11, тачно y тренутку када je Тимофеј Кондратјевич причао другим станарима, загрцнувши ce од задовољ ства, како су одвели председника и прстом позвао Тимофеја Кондратјевича из кухиње y предсобље, нешто му рекао п нестао заједно са њим.

115 / Мајсшор u Mapiapuma

Весши из Јалше

Управо y време када je Никанара Ивановича задесила несрећа, y непосредној близини зграде број 302-б, y тој истој Садовој улици, y кабинету Римског, финансиј- ског директора Варијешеа, налазиле су ce две лично- сти: сам Римски и администратор Варијешеа —- Ве- ренуха.

Два су прозора огромног кабинета на првом спрату позориш та гледала на Садову, a трећи, тачно иза леђа финансијског директора, који je седео за писаћим столом — y летњу башту Варијетеа, где су ce налазили бифеи, стрељана и отворена позорница. Намештај кабинета, осим писаћег стола, састојао ce од гомиле старих плаката који су висили no зидовима, сточића ca бокалом воде, четири наслоњаче и полице y углу ca запраш еном макетом некакве сцене. Ту ce, сасвим разумљиво, поред писаћег стола Римског, ca његове леве стране налазила и омања, изгуљена и изанђала каса.

Римски, који je седео за столом , био je од самог јутра мрзовољан, a Варенуха je, напротив, био изузет- но живахан и некако узнемирено активан. Међутим, резултат те његове неспокојне енергије никако ce није запажао.

Варенуха ce сада крио y кабинету финансијског директора од људи који су му тражили пропуснице за представе, од људи који су му загорчавали живот, посебно y дане када ce мењао програм. A данас je управо био такав дан.

Чим би зазвонио телефон, Варенуха би дизао слу- шалицу и лагао y њу:

— Kora? Варенуху? Нема ra. Изаш ао je из позори- шта.

Телефонирај, молим те, Лиходејеву још једном — бесно рече Римски.

— Па нема ra код куће. Већ сам и Карпова слао.

116 / Михаил Бул1акоб

Никога нема y стану.— Ђаво ће ra знати шта je то — сиктао je Римски,

лармајући рачунаљком.Врата ce отворише и послужитељ увуче дебео

свежањ управо одш тампаних допунских плаката. Ha зеленим листовима je огромним црвеним словима било одштампано:

Д А Н А С И С В А К О Д Н Е В Н О У ПОЗОРИШ ТУ В А Р И Ј Е Т Е

П О РЕД РЕДО ВН О Е П РО Е РА М А

П Р О Ф Е С О Р В О Л А Н ДСЕАНСЕ Ц РН Е МАЕИЈЕ СА Њ ЕНИМ

П О ТП У Н И М РА С К Р И Н К А В А Њ Е М

Одступивши уназад од плаката, који je пребацио преко макете, Варенуха поче да му ce диви и нареди послужитељу да ce одм ах започне са лепљењем свих примерака no граду.

— Д обро je, пада y очи — рече Варенуха када je послужитељ отишао.

— A мени ce нимало не допада цела ова замисао — јетко гледајући y плакат кроз наочаре са рамом од pora, гунђао je Римски — и све y свему чудим ce како су му уопште и дозволили да тако нешто постави на сцену.

— Не, Григорије Даниловичу, не говори тако! To je вешт потез. Суштина свега je y раскринкавању.

— Не знам, не знам, никакве суштине ту, како ми ce чини нема, и увек он измишља тако нешто! Бар да нам je показао тог мага. Јеси ли ra барем ти видео? Одакле ли ra je само ископао, то ће сам ђаво знати!

И споставило ce, узгред буди речено, да Варенуха, као ни Римски није видео мађионичара. Јуче je Стјопа (»као пош андрцао« — no речима Римског) улетео код финансијског директора са већ написаним нацртом уговора, наредио да ce уговор одм ах начисто прекуца и Воланду исплати новац. A мађионичар je нестао и нико ra није ни видео, изузев, разуме ce, самога Стјопе.


Римски je извадио сат, констатовао да je већ два сата и пет минута и разбеснео ce. Па како и не би, Лиходејев je телефонирао негде око једанаест часова, рекао да ће доћи кроз пола сата, a не само што није дош ао већ je и из стана нестао!

— Послови ми стоје! — сада je већ урлао Римски показујући прстом гомилу непотписаних папира.

— Да није и он, као и Берлиоз, пао под трамвај? — проговори Варенуха, држећи крај увета слушалицу из које су допирали дубоки, отегнути и потпуно безнаде- жни сигнали.

— Не би било ни лоше... — једвачујно кроз зубе процеди Римски.

Tor часа y кабинет уђе униформисана жена, ca шапком на глави, y црној сукњи и патикама. Из мале торбице на појасу жена извуче бели коверат и упита:

— Где je овде Варијете? Хитан телеграм за вас. Потпишите.

Варенуха нешто нашкраба y жениној свесци и само што ce за њ ом залупише врата, отвори коверат.

Прочитавши телеграм, затрепта и пружи коверат Римском.

У телеграму je писало следеће: »Јалта Москви, Варијете. Данас пола дванаест криминалистички одсек дош ао смеђокос y спаваћици панталонама без чизама неуравнотежен представио ce Лиходејев директор Ва- ријетеа. Телеграфишите криминалистичком одсеку Јалте где je директор Лиходејев.«

— E t o т и сад! — узвикну Римски и додаде: — Још једно изненађење!

— Димитрије самозванац! — рече Варенуха и од- мах диже слушалицу телефона: — Телеграф? Ela рачун Варијетеа. Е1римите хитан телеграм. Чујете ли ме? »Јалта криминалистичком одсеку... Директор Лиходе- јев y Москви, Финансијски директор Римски.«

Не обазирући ce на извештај о самозванцу из Јалте, Варенуха поново поче да тражи телефоном Стјопу где je год знао и умео и, разуме ce, нигде ra није могао наћи. Управо y часу када je Варенуха, држећи y рукама слушалицу, размиш љ ао где би још могао да телефони-


pa, уђе она иста жена која je донела први телеграм и уручи Варенухи нови коверат. Отворивши ra брзо, Варенуха ra прочита и зазвижда.

— Шта je сада? — нервозно ce тргнувши упита Римски.

Варенуха му ћутке пружи телеграм и финансијски директор угледа следеће речи: »Верујте молим вас бачен Јалту хипнозом Воланда телеграфишите крими- налистичком одсеку потврду идентитета Лиходејев.«

Римски и Варенуха, дотичући ce главама, стадош е читати телеграм, a када ra напокон прочиташе, ћутке ce згледаше.

— Грађани! — наједном ce наљути жена — потпи- шите na после можете ћутати колико вам драго. Ja телеграме разносим!

Варенуха ce, не скидајући поглед са телеграма, потписа y свесци и жена нестаде.

- Ти си са њим разговарао телефоном око једа- наест? — ништа не схватаЈући, проговори администра- тор.

— Смешно je и говорити! — заурла Римски. — Разговарао ja са њим или не, он сада никако не може да буде y Јалти! To je смешно!

— Пијан je... рече Варенуха.— Ko je то пијан? — упита Римски и они поново

упиљише један y другога.Да je из Јалте телеграфисао некакав самозванац

или лудак, y то није било сумње, али je чудно било ево шта: одакле je мистификатор из Јалте могао да зна за Воланда који je тек јуче стигао y Москву? Одакле он зна за везу између Лиходејева и Воланда?

— »Х ипнозом...« — понављао je Варенуха реч из телеграма. — Одакле ли он само зна за Воланда? — затрепта наједном и одлучним гласом повика: — Ma не! Глупости, глупости!

— Где ли je тај Воланд одсео, ђаво ra однео? -■ упита Римски.

Варенуха je одм ах успоставио везу са бироом за странце и на највеће запрепашћење Римског они му саопштише да je Воланд одсео y Лиходејевљевом


стану. Окренувши потом телефонски број Лиходејев- љевог стана, Варенуха je дуго слушао сигнале из слушалице. Кроз те звуке ce наједном однекуд из даљине зачу тежак, мрачан глас који je певушио: »....стене, склониште моје...« — и Варенуха закључи да ce однекуд y телефонску мрежу укључио глас из радио- -позоришта.

— Нико не одговара - рече Варенуха, спуштајући слушалицу — једино да покушамо да поново телефо- нирамо...

Није успео да доврши. Ha вратима ce појави она иста жена и обојица — и Римски и Варснуха устадоше, док je она извлачила из торбице не бео, већ некакав таман лист папира.

— Ово већ постаје занимљиво — процеди кроз зубе Варенуха, пратећи погледом жену која je брзо одлазила. Лист je први y руке узео Римски.

Ha тамној основи фото-папира јасно су ce видели црни редови исписани руком:

— Доказ мој рукопис мој потпис Телеграфишите потврду успоставите тајну присмотру Воланда Лихо- дејев.«

За двадесет година своје делатности y позоришти- ма Варенуха je видео одиста много тога, али je овог тренутка осетио да му ce ум прекрива као некаквом измаглицом и није успео ништа да каже, осим свакод- невне и потпуно блесаве реченице:

— To je једноставно нсмогуће!Римски није тако поступио. Он устаде, отвори

врата и довикну кроз њих курирки која je седела на столичици:

— Не пуштајте никога осим поштара! — и закључа врата.

П осле тога извуче из писаћег стола хрпу папира и поче пажљиво да пореди дебела слова ca фотограма улево нагнута, ca словима на Стјопиним одлукама и његовим потписима. Варенуха je, наваливши ce на сто, дисао право y образ Римског.

— Рукопис je његов — на крају сигурним и чврстим гласом рече финансијски директор, a Варенуха одгово-


ри као ехо:— Његов je.Загледавши ce y лице Римског, администратор ce

зачуди промени на том лицу. Ионако мршав, финан- сијски директор као да je још више смрш ао, na чак и остарео, a очи y раму од pora више нису пробадале као ripe, y њима ce појавила не сам о узнемиреност већ и нешто попут сете.

Варенуха уради све што чини човек y тренуцима највеће запањености. Он ce и узмувао no кабинету, и два пута je дизао руке као да je разапет и испио je пуну чашу жућкасте воде из бокала, и узвикивао:

— Не схватам! Не-схва-там!Римски je гледао кроз прозор и почео о нечему

напето да размишља. Положај финансијског директо- ра био je изузетно тежак. Требало je одмах, не часећи ни часа, пронаћи прихватљиво објашњење необичним појавама.

Затворивши очи, финансијски директор замисли Стјопу y спаваћици и без чизама како ce тог истог дана негде око пола дванаест пење y неки невиђено брзи авион, a после тога њега, Стјопу, исто тако y пола дванаест, како стоји само y чарапама на аеродрому y Јалти... ђаво ће ra знати уопште шта je то!

М ожда то и није Стјопа данас разговарао са њим телефоном из свог сопственог стана? Не, био je то Стјопа! Зар он да не препозна Стјопин глас? Па ако то није данас Стјопа говорио, зар није Стјопа још колико јуче, негде предвече, из свог дош ао y овај овде кабинет са оним истим блесавим уговором и разбеснео финан- сијског директора својом лакомисленошћу? Како je то могао да отпутује или одлети, не рекавши ником ништа y позоришту? Па и да je синоћ одлетео — до поднева данашњег дана тамо никако не би могао да долети. Или би, можда, и могао?

— Колико има километара до Јалге? — упита Римски.

Варенуха престаде да јурца и заурла:— Размиш љ ао сам! Већ сам размишљао! Д о Сева-

стопоља железницом има око хиљаду и no километа-

121 / Мајстор u МаршриШа

pa, a до Јалте додај још осамдесетак километара. Али ваздуш ном линијом, разуме ce, мање.

Х мм... Да... Ни о каквој железници не може бити ни речи. Али шта je то онда? Ловачки авион? Ko би и y какав то ловачки апарат пустио Стјопу без чизама? И зашто? М ожда je скинуо чизме када je долетео y Јалту? П оново једно те исто питање: зашто? Па и y чизмама ra y ловачки авион неће пустити! a и ловачки авион ca свим тим нема апсолутно никакве везе. Јер писало je да je y криминалитички одсек стигао y пола дванаест пре подне, a телефоном je разговарао из Москве... станите, станите мало... пред очима Римског ce појави бројча- ник његовог сата... Сећао ce шта су показивале сказаљ- ке... Ужас! Па то je било y једанаест часова и дванаест минута. Шта онда све то значи? Ако претпоставимо да je непосредно после разговора Стјопа појурио на аеродром и стигао на њега, за рецимо пет минута, што je, узгред буди речено такође немогуће — онда значи да je авион, полетевши истог часа, за пет минута превалио више од хиљаду километара? A то опет значи да он на сат може да прелети више од дванаест хиљада киломе- тара!! To je немогуће, a то ca своје стране опет значи да он није y Јалти.

Шта то, онда, може бити? Хипноза? Нема на свету такве хипнозе која би могла човека да баци на удаље- ност од хиљаду километара! Д а ли то, онда, значи да ce то њему само причињава да je y Јалти? Њему ce мож да и причињава, a да ли ce криминалистичком одсеку y Јалти такође причињава?! Не, не, извините, али то ипак није могуће!.. Они, међутим, ипак оданде шаљу теле- граме?

Лице финансијског директора било je буквално језиво. Кваку на вратима су y међувремену ca спољне стране вукли и цимали, и чуло ce како курирка иза врата очајнички урла:

— Не може! Не пуштам! Нипошто! М ожете да ме сечете на комаде! Састанак!

Римски je, колио je то био y стању, успео да ce смири, дигао je телефонску слушалицу и рекао:

— Дајте ми хитно Јалту:

122 / Михаил SyAiaxob

»Паметно!« — одобравајући помисли Варенуха.Али разговор са Јалтом није обављен. Римски

спусти слушалицу и рече:— Kao за инат, линија je y квару.Видело ce да ra je квар линије због нечега посебно

узнемирио na чак и натерао да ce замисли. Поразми- сливши мало, поново диже слушалицу једном руком, a другом поче да бележи оно што je говорио y слушали- ЦУ:

— Примите хитан телеграм. Варијеше. Да. Јалта. Криминалистички одсек. Да. »Данас око пола два- наест Лиходејев говорио са мном телефоном Москва стоп после тога посао није дош ао телефоном не мож емо пронаћи стоп рукопис потврђујем стоп мере надзора над поменутим артистом предузимам Финди- ректор Римски.«

»Одиста паметно!« помисли Варенуха, али није успео то ни како треба да помисли, a кроз главу му je већ пролетела друга мисао: »Глупаво! Па не може он никако да буде y Јалти!«

Римски je y међувремену урадио следеће: пажљиво je сложио све телеграме које je примио, као и копију свог телеграма y свежањ, све je то стрпао y коверат, залепио ra, написао на њему неколико речи и уручио ra Варенухи са речима:

-- О дмах ово, Иване Савељевичу, лично однеси. A они нека ce там о сами сналазе.

— »Ово je заиста паметно!« помисли Варенуха и стрпа коверат y своју ташну. После тога, за сваки случај, још једном позва телефоном Стјопин стан, поче да ослушкује и радосно и тајанствено намигује и прави гримасе. Римски истегну врат.

— Да ли бих могао да говорим с уметником Воландом? — умилним гласом упита Варенуха.

— Заузети су — одговори слушалица дрхтавим гласом - A ко ra то тражи?

— Администратор Bapujeuiea Варенуха.- Иване Савељевичу! — Радосно заурла слушали-

ца. — Драго ми je што вам чујем глас! Како сте ми?— Мерси — запрепашћено одговори Варенуха — a


ca ким то имам част?— Помоћник, помоћник његов и преводилац

К оровјов!— трештала je слушалица. — Ha услузи сам вам, најдражи Иване Савељевичу! Тражите од мене шта год хоћете! Шта бих могао да учиним за вас?

— Извините, да ли je Степан Богданович Лиходе- јев мож да код куће?

— Ha жалост, није! Није! — урлалаje слушалица - Отишао je.

— A куда то?— Ван града, да ce провоза колима.— Ka... како? Да ce... провоза? A када ће ce врати-

ти?Рекао je да ће ce надисати мало свежег ваздуха и

вратити.— Тако... — збуњ ено рече Варенуха. — Мерси...

Будите тако добри и пренесите месје Воланду да je његов наступ данас y трећем делу програма.

— Разумем. Како да не. Обавезно. И стога часа. Свакако. Пренећу — одсечно je одговарала слушали- ца.

— Д о виђења — чудећи ce још више рече Варенуха.— М олим вас да примите — трештала je слушали-

ца — моје најсрдачније и најтоплије поздраве и жеље! Успеха! Среће! Радости! Свега!

— Па разуме ce! Јесам ли ти рекао? — узбуђено повика администратор. — Уопште није y питању Јалта, отиш ао je мало ван града.

- Па ако je тако - пребледевши од беса, поче финансијски директор — онда je то таква свињарија да joj нема равне!

Тада администратор скочи и повика тако да ce Римски трже:

— Сетио сам ce! Сетио! У Пушкину je отворена бурегџиница Јалта! Све je јасно! Отишао je тамо, напио ce и сада оданде телеграфише!

— Е то je већ превише — одговори Римски, док му je образ дрхтао a y очима му блистао прави и тешки гнев. — Е, na скупо ће ra стајати та шетња! — Наједном ce трже и неодлучно додаде: - Али ипак, тај кримина-

124 / Михаил ByAiaxob

листички одсек...— To су све глупости! Његове сопствене шале -

прекину ra експлозивни администратор и упита: — A да ли да коверат ипак однесем?

— Свакако — одговори Римски.И поновосе отворише врата и уђе она иста... »Она!«

због нечега тужно помисли Римски. И обојица устадо- ше да дочекају поштарку.

Овога пута y телеграму су биле следеће речи:»Захваљујем потврду хитно пет стотина кримина-

листички одсек мени сутра летим Москва Лиходејев.«— П олудео je... — тихо рече Варенуха.Римски поче да звецка кључевима, извуче из касе

новац, одброја пет стотина рубаља, зазвони, даде куриру новац и посла ra на телеграф.

— Опрости, Григорије Даниловичу — не верујући сопственим очима проговори Варенуха — али no мом мишљењу бадава шаљеш тај новац.

— Д обићем о ra назад — одговори Римски тихо — a он ће одговарати за тај свој пикник. — И додаде показујући на Варенухину ташну: — иди, Иване Саве- љевичу, не губи време.

И Варенуха ca ташном излете из кабинета.Спусти ce y приземље, угледа дугачак ред испред

благајне, сазнаде од благајнице да она очекује да ће кроз један чассве карте бити распродате, јерје публика навалила управо сада, када je угледала допунски плакат, нареди joj да сачува и остави на страну тридесетак најбољих места y ложама и партеру, истрча из благајне, успе да ce одмах отараси гњаватора који су му тражили пропуснице и улете y свој кабинет да узме качкет. Истога часа зазврча телефон.

— Да! — повика Варенуха.— Иван Савељевич? — упита слушалица најод-

вратнијим могућим уњкавим гласом.— Није y позоришту! — повика Варенуха, али ra

слушалица одм ах прекиде.— Не будалите, Иване Савељевичу, већ ме добро

слушајте. Оне телеграме немојте носити никуда и никоме их не показујте.


— Ko то говори? — заурла Варенуха. — Прекини- те, грађанине, са тим шалама! Одмах ће вас пронаћи. Ваш број?

— Варенуха — поново ce зачу исти одвратни глас— Разумеш ли када ти ce говори чистим руским језиком? Не носи никуда телеграме.

— A, значи да нећете да престанете? — повика бесно администратор. — Е, na припазите ce! Скупо ћете то платити! — поче још нечим да прети, али престаде јер je осетио да ra y слушалици више нико не слуша.

Тада y кабинету поче некако брзо да ce смркава. Варенуха истрча, залупи врата за собом и кроз споре- дан улаз излете право y летњу башту.

Администратор je био узбуђен и пун енергије. После другог телефонског позива он више није сумњао да то некаква мангупска банда прави неукусне шале и да су те шале на неки начин повезане са нестанком Лиходејева. Жеља да раскринка злочинце буквално je гушила администратора и, ма како то било чудно, он je почео да предосећа нешто пријатно. To ce дешава када човек тежи да ce нађе y средишгу пажње, да негде поне- се сензационални извештај.

У башти ветар дуну y лице администратору и засу му очи песком, као да му преграђује пут, као да ra на нешто упозорава. Ha спрату ce прозор залупи тако да умало не излете стакло, a лишће y крошњама кленова и липа поче узнемирено да шушти. Смрачило ce и постало свежије. Администратор протрља очи и угле- да како ce над Москвом ниско надноси жућкаст облак. У даљини поче да грми.

Ma колико да je Варенуха журио, неодољива жеља ra натера да за тренутак улети y летњи нужник, да уз пут провери да ли je монтер ставио заштитну мрежу на сијалицу.

Протрчавши поред стрељане, Варенуха улете y густо жбуње јоргована, y коме ce налазила плавичаста зграда нужника. Монтер je био педантан, лампа под самом таваницом y мушком одељ ењу већ je била обавијена металном мрежом, али je администратора

126 / Михаил Бyлшкob

наљутило то што ce чак и y сумраку пред непогоду могло видети да су зидови ишарани угљем и оловком.

— Хеј, каква je сада ово... поче администратор и наједном зачу иза себе глас који као да мјаукну:

— Јесте ли то ви, Иване Савељевичу?Варенуха ce трже, окрену и пред собом угледа

некаквог онижег дебељка, како му ce учини, мачије њушке.

— Да, ja сам — непријатељски одговори Варенуха.— Драго ми je, стварно ми je драго — пропишта

мачкасти дебељко и наједном, окренувши ce, удари Варенуху no увету тако, да овоме качкет слете ca главе и без трага нестаде y отвору клозетске шоље.

Од дебељковог ударца цео нужник као да ce за тренутак осветли јаком, треперавом светлошћу, a небом одјекну тресак грома. После још једном севну и пред аминистратором ce појави други тип — мали, али атлетских рамена, риђ као ватра, једно око ca белом мреном, a из уста му вири огроман очњак. Taj други, који je очигледно био левак, опали администратора no другом увету. Kao одговор на то на небу поново груну и на дрвени кров нужника сручи ce пљусак.

— Шта вам je, друго... — прошапта ошамућени администратор, али одмах схвати да реч »другови« ни y ком случају не може да ce примени на бандите који су напали човека y јавном нужнику, те промрмља: Гра- ђа... — када ce сетио да они не заслужују ни тај назив и од не зна ce кога од двојице доби трећи страшан ударац до те мере јак, да му крв из носа шикну на толстовку.

— Шта имаш y ташни, паразите? — продорно заурла онај, што je личио на мачка. — Телеграме? A јесу ли те телефоном упозоравали да их никуда не носиш? Д а ли су те упозоравали, питам ja тебе?

— У позора... вали... — губећи дах, одговори адми- нистратор.

— A ипак си појурио? Дај овамо ташну, гаде један! - оним истим уњкавим гласом који je чуо y слушали-

ци повика други и истрже ташну из дрхтавих Варену- хиних руку.


П отом обојица подухватише администратора под руке, извукоше ra из баште и појурише са њим Садо- вом. Н епогода je беснела, вода јурила из олука y канализационе сливнике, свуда су ce видели мехури, таласи, са кровова je вода лила мимо олука, из капија сујурили запенушани потоци. Све живо je нестало са Садове и није било никога ко би пом огао Ивану Савељевичу. Скакућући no мутним потоцима и освет- љавани муњама, бандити су за тили час довукли једва живог администратора до зграде број 302-б, улетели са њим y улаз, где су ce уза зид стискале две босоноге жене, држећи своје ципеле и чарапе y рукама. После тога су појурили y шести улаз и већ скоро сасвим полудели Варенуха био je одвучен на четврти спрат и бачен на под добр о му познатог полумрачног ходника стана Стјопе Лиходејева.

Тада оба разбојника нестадош е a уместо њих ce y предсобљ у појави потпуно нага девојка — риђа, очију које су фосфоресцирале.

Варенуха схвати да то и јесте најстрашније од свега што му ce десило и, застењавши одскочи према зиду. A девојка приђе администратору и стави му дланове на рамена. Koca Варенухина ce накостреши, јер je чак и кроз хладну, водом натопљену тканину толстовке осетио да су ти дланови још хладнији, да из њих бије некаква ледена хладноћа.

— Дај да те пољ убим — нежно рече девојка и пред лицем му ce појавише њене светлуцаве очи. У том часу Варенуха изгуби свест тако да пољубац и не осети.


Hbauobo paigbajawe

Шумарак на супротној обали реке, који још пре једног часа беше осветљен мајским сунцем, пече да ce мути, да бледи и на крају нестаде.

Вода je густом копреном прекривала прозор. П о небу су ce сваки час палиле огњене нити, небо ce проламало, болесникову собу je осветљавала трепта- ва застрашујућа светлост.

Иван je тихо плакао седећи на кревету и посматра- јући мутну реку која je кључала и клобучала ce. При сваком ударцу грома жалостиво би зајечао и прекри- вао лице рукама. Листићи папира које je исписао ваљали су ce no поду; разносио их je ветар који je пред саму непогоду улетео y собу.

Покушаји песникови да срочи изјаву о страш ном саветнику нису уродили плодом. Чим je од дебеле болничарке, no имену Прасковја Ф јодоровна добио комадић оловке и хартију, задовољ но je протрљао руке и ужурбано ce сместио за сточић. Почетак je срочио доста добро:

»Милицији. О д члана М АССО ЛИ ТА Ивана Нико- лајевича Бездомног. Изјава. Јуче сам пред смирај дана са покојним М. A. Берлиозом дош ао до Патријаршиј- ских рибњака...«

A даље ce песник одм ах спетљао, и то углавном због речи »покојни«. Испадала je некаква бесмислица: како то — дош ао са покојником? Јер, покојници не ходају! Уистину, још му ce мож е. десити и да ra прогласе лудим!

Размисливши тако мало, Иван Николајевич поче да исправља оно што je написао. Испало je следеће ».. са М. A. Берлиозом, који ce потом упокојио...« Ни тс nnje задовољ авало аутора. М орао je и no трећи пут д. изврши исправку, a ова je испадала joru гора од npn две: »...Берлиозом, који je доспео под трамвај...« a ce умешао још и никоме знани композитор-презим


њак, na je м орао да дода: »који није композитор«.П ош то ce тако намучио ca та два Берлиоза, Иван

све прецрта и одлучи да почне од нечег веома јаког, како би на тај начин одмах привукао пажњу онога који то буде читао, и тако написа да je мачак улазио y трамвај да би ce тек после тога вратио на епизоду ca одрубљ еном главом. Ta глава и пророчанство савет- никово доведош е ra на помисао о Понтију Пилату, na да би био што убедљивији, Иван одлучи да читаву причу о прокуратору изложи y целости од оног часа када je овај y белом плашту крвавог наличја ступио y колонаду И родовог дворца.

Иван je радио марљиво и прецртавао оно што je написао, убацујући нове речи, na je чак покушао и да нацрта Понтија Пилата, a затим и мачка на задњ им шапама. Али ни цртежи нису ништа помогли, те je тако песникова изјава постајала све замршенија и неразум- Бивија.

У тренутку када ce y даљини појавио претећи облак пвица које су ce димиле и прекрио шумарак, a ветар почео да дува, Иван осети да je посустао, да изјаву пикако неће моћи да срочи, те зато није ни почео да диже листове који су ce разлетели, већ тихо и горко заплака.

Д оброћудна болничарка Прасковја Ф јодоровна je обишла песника за време непогоде, узнемирила ce када raje угледала како плаче, спустила завесе како муње не би плашиле болесника, покупила листиће ca пода и ca њима отрчала no лекара.

Овај je дош ао, дао Ивану инјекцију y руку и уверио ra да више неће плакати, да ће сада све проћи, све ce променити и да ће све заборавити.

Лекар je био y праву. Ускоро je шумарак на другој страни реке постао онај одраније. Јасно ce видео до последњег дрвета под небом које ce рашчистило до пређашњег плаветнила, a река ce смирила. Меланхоли- ја поче да напушта Ивана одм ах пош то je примио инјекцију и сада je песник лежао мирно и посматрао дугу, која ce ширила преко неба.

Тако je то потрајало све до вечери, a он чак и не


примети како ce дуга истопила, како je небо почело да тугује и бледи, како je шумарак потамнео.

Напивши ce топлог млека, Иван поново леже и сам ce зачуди том е како су му ce мисли промениле. Некако je избледео y мислима проклети врашки мачак, није ra више плашила одрубљена глава и, напустивши и преставши сасвим да мисли на њу, Иван поче да размишља о томе, да y самој ствари y клиници уопште није лоше, да je Стравински — паметан и знаменит човек и да je више него пријатно говорити ca њим. Уза све то, вечерњи ваздух био je веома пријатан и свеж после непогоде.

Д ом јада лагано je падао y сан. П о тихим ходници- ма гасиле су ce беле, a уместо њих су ce палиле слабе плаве ноћне сијалице, и све ређе су ce иза врата чули опрезни кораци болничарки no гум ом застртим по- довима ходника.

Сада je Иван лежао пријатно изнемогао и посма- трао час лампу под абажуром, која je ca таванице бацала пригушену светлост, час опет месец, који ce помаљао иза црног шумарка, и разговарао сам ca собом .

— Зашто сам ce, заправо,толико узнемирио ш тоје Берлиоз пао под трамвај? — расуђиваше песник. — Ha крају крајева, нека ra враг носи! Ko сам му ja y самој ствари, кум или девер? Ако проанализирамо како тре- ба ово питање, видело би ce да покојника y самој ства- ри нисам ни познавао како ваља. Заиста, шта ja знам о њему? Ништа, осим да je био ћелав и ужасавајуће красноречпв. И још нешто. грађани — настављао je Иван обраћајући ce некоме — размотримо и ово: заш то сам ce то ja, објасните ви то мени, разбеснео због тог загонетног саветника, мага и професора ca празним и црним o k o m ? Чему цело оно одвратно јур- цање за њим y гаћама и свећом y рукама, a потом и она дивља гужва y ресторану?

Чек, чек, чек! — наједном ce сурово обрати или негде изнутра, или изнад самог ува пређашњи Иван новом Ивану. — Ипак je знао унапред да ће Берлиозу бити одрубљена глава. Како ce онда не узнемиравати?


— O чему je, другови, реч — успротиви ce нови Иван скрханом, пређашњем Ивану. — Да су ту посре- ди нечиста посла, јасно je чак и малом детету. Он je несхватљива тајанствена личност, нема шта. Али то и јесте заправо оно најзанимљивије!Човек je лично поз- навао Понтија Пилата, има ли шта интересантније од тога? И уместо да дижем најглупљу могућу гужву код Патријаршијских рибњака, зар није било паметније да ra учтиво запитам шта je било даље са Пилатом и оним ухапшеним Ханоцријем?

A ja почео да ce бавим враг ће ra знати чиме! Уредник часописа прегажен — много важна ствар. Па шта, да неће због тога часопис престати да излази шта ли? Шта ce ту може: човек je једноставно смртан и, ка- ко je то било добр о примеђено, неочекивано смртан. Нека му je онда лака земља! A на његово место ће доћи други, na чак мож да и красноречивији од пређашњег.

Дремнувши мало, нови Иван заједљиво упита старог Ивана: _

— Па шта сам ja онда y том случају?— Будала! — јасно рече некакав бас, који очиглед-

но није припадао ниједном Ивану, a уз то ужасно je личио на саветников бас.

Иван ce због нечега не увреди на реч »будала«, већ joj ce чак и пријатно зачуди, осмехну ce и смири y полусну. Сан ce прикрадао Ивану, већ му ce привиђала палма на нози од слона, мачак прође крај њега — не страшан, већ весео, укратко: Иван само што није утонуо y сан, кад ce решетка наједном, без иједног јединог звука, одмаче y страну, a на балкону ce појави тајанствена приказа која ce крила од месечеве светло- сти, и припрети Ивану прстом.

Иван ce без икаквог страха усправи на кревету и угледа там о, на балкону, човека. A тај човек приневши прст устима, прошапта:

— Псссст!...


Црна машја u њено раскринкабање

Човек онижег раста, са избушеним жутим полуцилин- дром и црвеним носем крушкастог облика, y карира- ним панталонама и лакираним ципелама, изиђе на сцену Варијетеа на обичном бициклу. Уз звуке фок- строта направи круг, a после тога из себе испусти победоносни урлик, од чега ce бицикл наједном пропе на задњи точак. Почевши да ce вози само на задњ ем точку, човек диже ноге увис, успе да ce за време вожње скине предњи точак и баци ra за кулисе, a после тога настави да ce вози на једном точку, окрећући педале рукама.

Ha високој металној шипки са седлом на врху и са једним точком на сцену изјури пуначка плавуша y трикоу и сукњици са сребрним звездицама и поче да ce вози укруг. Сусрећући ce са њом, човечуљак je поздрав- љао узвицима a ногом je скидао са главе полуцилин- дер.

Kao последњи стиже осмогодишњак старачког лица и поче да ce мува међу одраслима на минијатур- ном бициклу, на који je била постављена огромна аутомобилска сирена.

Направивши неколико кругова, цело друштво, уз узнемирујуће пригушено добовањ е из оркестра, приђе самој ивици бине, a гледаоци из првих редова препла- шено устукнуше y своја седишта и јекнуше, јер ce публици чинило да ће цела тројка са својим точкови- ма улетети право y оркестар.

Бицикли ce, међутим, зауставише тачно y тренутку када предњи точкови само што не склизнуше y прова- лију, на главе музичара. Бициклисти са громким узвиком »On« скочише са седишта и поклонише ce публици, при том je плавуша слала публици пољупце a малишан смеш но трубио својом сиреном.

Аплаузи су потресли зграду, плава завеса склизну са обе стране према средини и бициклисти нестадоше

133 / Мајстор u Mapiapuiûa

иза ње, зелене светлости ca натписом »И злаз« крај врата ce угасише, и y паучини трапеза под куполом, као сунце, засјаше беле кугле. Била je то пауза пред последњи део представе.

Једини човек, кога уопште нису интересовала чуда бициклистичке технике породице Џули, био je Григорије Данилович Римски. Потпуно сам седео je y свом кабинету, грицкао танке уснице, и лице му ce непрекидно грчило. Необичном нестанку Лиходејева ce сада придружио потпуно непредвиђени нестанак администратора Варенухе.

Римски je знао куда je овај отишао, али он je отишао и... није ce вратио! Римски je слегао раменима и почео да шапуће сам за себе:

— Али зашто?!И чудновата ствар: тако предузимљивом човеку

какав je био финансијски директор, најједноставније je било, разуме ce, да телефонира тамо куд je отишао Варенуха и сазна шта ce десило ca њим, a он, ето, није могао да натера самога себе да то уради ни до десет часова увече.

A y десет, извршивши над собом формално насиље, Римски диже слушалицу ca апарата и увиде да je телефон мртав. Курир ra извести да су и остали апарати y згради покварени. Овај, само ce no себи разуме, непријатан али не и натприродан догађај због нечега коначно потресе финансијског директора, али ra истовремено и обрадова: није више морао да те- лефонира.

У тренутку када je над главом финансијског дирек- тора почела да ce пали и гаси црвена лампица, што je означавало почетак паузе, уђе курир и обавести ra да je стигао страни артиста. Финансијски директор ce због нечега трже и, натуштивши ce тако да je постао мрачнији од облака, пође иза кулиса да сачека госта, пошто не беше никог другог ко би ra дочекао.

У огромну гардеробу су из ходника, где су већ одзвањала сигнална звона, под разним изговорима улетали знатижељници. Ту су били и мађионичари y шареним халатима и ca чалмама на главама, и човек


на клизаљкама y белом плетеном џемперу, рецитатор лица бледог од пудера и шминкер.

Приспела знаменитост запрепасти све како својим невиђеним no дужини фраком изузетног кроја, тако и црном полумаском на лицу. Али најчудноватији беху сапутници црнога мага: карирани дугајлија ca напр- слим цвикером и црни дебели мачор, који je, ушавши y гардеробу на задњ им шапама, потпуно мирно ceo на отоман, жмиркајући очима према огољеним лампама.

Римски покуша да ce осмехне, од чега му лице постаде још киселије и намргођеније и поклони ce ћутљивом магу, који je седео поред мачка на отоману. Руковања није било. Зато ce карирани тип, и сувише слободног понашања, представи финансијском дирек- тору као »њихов помоћник«. Ова околност je зачудила финансијског директора и то доста непријатно: y уговору ни једном једином речју не беше споменут било какав помоћник. '

Григорије Данилович нељубазно и суво упита ка- рираног типа, који му ce изненада сручио на главу, где je уметникова опрема.

— Дијаманте наш небески, најдражи господине директоре — дрхтавим гласом одговори помоћник мага — наша опрема je увек ca нама, све je ту! Ајнс, цвај. драј! — и почевши да врти прстима испред очију Римског, изненада извуче иза мачковог уха златан сат Римског заједно ca ланцем, сат који ce дотле налазио y џепу прслука кроз чију рупицу je био про- вучен ланац, a испод закопчаног сакоа.

Римски ce и нехотице ухвати за стомак, сви присут- ни кликнуше, a шминкер, који je гледао кроз врата, ca одобравањ ем подригну.

— Bani сат? Изволите ra узети — дрско ce сме- шкајући рече карирани и на прљавом длану пружи збуњ еном Римском његову својину.

— Ca таквим y трамвај не седај — тихо и весело дош ану рецитатор шминкеру.

Тада мачак приказа трик много бољи од трика ca туђим сатом. Скочивши изненада ca отомана, приђе на задњим шапама огледалу, предњом шапом извуче


затварач из боце, нали воду y чашу, попи je, врати затварач y грлић флаше и шминкерском крпом обриса бркове.

Ту сви запањено занемеше, зинуше, a шминкер усхићено прошапта:

— To je класа!У том трену трећи пут зазвони и сви узбуђено, y

ишчекивању интересантне тачке, излетеше из гардеро- бе.

Тренутак касније y гледалишту ce угасише светло- сти, обасја ce црвеном светлошћу рампа и y осветље- ном прорезу завесе пред публиком ce појави пуначак, весео као дете човек обријаног лица, изгужвана фрака и не баш најчистије кошуље. To je био целој Москви добр о познати конферансје Ж орж Бенгалски.

— Грађани — поче Бенгалски, смешкајући ce нека- ко бебасто — сада ћемо вам представити... — ту Бен- галски прекину самога себе и поче да говори сасвим другом интонацијом: — Видим да ce број гледалаца за овај део програма повећао? К од нас je данас скоро пола града! Ових дана сретнем тако пријатеља na му кажем: »Заш то не дођеш к нама? Јуче je код нас била половина града!« A он ми одговара: »A ja ето, живим y оној другој половини!« — Бенгалски ту направи паузу очекујући експлозију смеха, али како ce нико не насме- ја, он настави: — И тако, наступиће познати страни артиста мсје Воланд са тачком црне магије! Али ви и ja барем схватамо — ту ce Бенгалски осмехну мудрим осмехом — да она уопште и не постоји на овом свету и да она није ништа друго до празноверје, док сам маестро Воланд y највећој могућој мери влада техни- ком опсене, што ће ce и видети из најинтересантнијег дела, то јест из раскринкавања те исте технике, a пош то см о сви ми као један и за технику и за њено раскринка- вање, зам олићем о господина Воланда!

Изговоривш и ту абракадабру, Бенгалски стеже дланове обе руке, поче њима да маше према прорезу завесе, од чега ce ова, тихо шуштећи, размаче y страну.

Појава мага, са његовим помоћником дугајлијом и мачором који je на сцену изашао на задњ им шапама,


јако ce допала публици.— Фотељу — тихим гласом нареди Воланд и истог

часа ce, сам бог зна како и одакле, на сцени појави фотеља y коју седе маг. — Реци ми, љубезни мој Фаготе — обрати ce Воланд карираном лакрдијашу, који je очигледно имао и друго име, a не само »К оро- вјов« — шта мислиш, рекао бих да ce становништво Москве доста изменило?

Mar баци поглед на смирену публику, запрепашће- ну појавом фотеље из ваздуха.

— Управо тако, месире — тихо одговори Фагот- -Коровјов.

— У праву си. Грађани су ce јако променили, no спољашњости мислим, као и сам град, уосталом. О оделима да и не говоримо, али појавили су ce они... како ce оно... трамваји, аутомобили...

— Аутобуси — са пош товањем рече Фагот.Публика je пажљиво слушала овај разговор, сма-

трајући ra y ствари за увод y мађионичарске опсене. Кулисе су биле испуњене артистима и сценским радни- цима, a међу њима ce запажало напето, бледо лице Римског.

Физиономија Бенгалског, који ce сместио постран- це на сцени, поче да изражава запањеност. Он једва мало диже веђу и искористивши паузу, поче да говори:

— Страни артиста изражава своје одушевљење Москвом, која ce развила што ce тиче техничке стране, a исто тако и Московљанима — ту ce Бенгалски двапут осмехну, прво партеру, a онда галерији.

Воланд, Фагот и мачак окренуше главе према конферансјеу.

— Зар сам ja то изражавао своје одушевљење? — упита маг Фагота.

— Ни y ком случају, месире, ви нисте изражавали никакво одушевљење — одговори овај.

— Па шта то онда тртља овај човек?— Једноставно je слагао! — гласно, да ra цело

позориште чује, објави карирани помоћник и обра- тивши ce Бенгалском додаде: — Честитам вам, грађа- нине, на лажи!

137 / Мајсшор u Mapiapuuia

Ca галерије ce зачу смејуљење, a Бенгалски ce трже и избечи очи.

— Али мене, разуме ce, не интересују толико аутобуси, телефони и остала...

— Апаратура — додаде карирани.— Управо тако, захваљујем — лагано je говорио

маг дубоким басом — М ногом е више интересује једно важније питање: да ли су ce становници Москве про- менили y својој бити?

— Да, то je најважније питање, господине.И за кулиса сви почеше да ce згледају и слежу

раменима. Бенгалски je био црвен као булка, a Римски блед као крпа. Тада маг, као да je осетио да узнемире- ност расте, проговори:

- Али, ми см о ce овде запричали, драги мој Фаготе, a публика почиње да ce досађује. Покажи нам за почетак нешто једноставно...

У сали ce осети олакшање. Фагот и мачак ce разиђоше на супротне стране рампе. Фагот пуцну прстом о прст и шеретски повика:

— Три, четири! — ухвати из ваздуха шпил карата, промеша ra и као траку добаци мачку. Мачак траку ухвати и баци je назад. Атласна земља полете, Фагот отвори уста као гладни птић и целу je, карту за картом, прогута.

После тога ce мачак поклони, повлачећи no сцени десну задњ у шапу и доби невиђени аплауз. ,

— Класа! Класа! — усхићено су викали иза кулиса.A Фагот показа прстом према партеру и објави:— Шпил je сада, поштовани грађани, y седм ом

реду код грађанина Парчевског, тачно између новча- нице од три рубље и судског позива због неплаћања алиментација грађанки Зељковој.

У партеру су гледаоци почели да ce мешкоље, устају, и на крају некакав грађанин, који ce стварно звао Парчевски, лица црвеног од запрепашћења, изву- че из буђелара шпил карата и поче да ra врти no ваздуху, не знајући шта да ради ca њим.

— Нека вам остане за успомену! — повика Фагот. — Нисте ви синоћ тек онако за време вечере говорили


да би вам живот y Москви био несносан да није покера.- Стари трик — зачу ce са галерије — тај из

партера je из истог друштва.— Мислите? — повика Фагот, зачкиљивши очима

према галерији. — У том случају, и потом y истој банди јер je шпил код вас y џепу!

Ha галерији ce зачу жамор, a потом радостан глас:— Тачно! К од њега je! Овде, овде... Стој! Па то су

’ червонци*!Публика y партеру окрену главе. Ha галерији je

неки потпуно сметени грађанин открио y свом џепу свежањ, увезан онако како ce то ради y банци, са натписом на траци: »Једна хиљада рубаља.«

Суседи навалише на њега, a он je запрепашћено ноктом гребао траку, трудећи ce да разјасни да ли су то прави или некакви волшебни червонци.

— Часна реч, прави! Червонци! — викали су радо- сно са галерије.

- Нашалите ce таквим шпилом и са мном! — весело замоли некакав дебељко y средини партера.

— Авек плезир! — одговори Фагот. — Али заш то само са вама? Сви ће учествовати — нареди. — М олим, гледајте горе!... Један! — y руци му ce створи пиштољ, повика: — Два! — Пиштољ ce окренуо нагоре. Дрекну: — Три! — блесну, пуче и истог часа испод клупе, преврћући ce y ваздуху међу трапезима, почеше да падају y салу бели папирићи.

Окретали ce ce y ваздуху, струјање их je заносило према галерији, бацало y оркестар и на сцену. Кроз неколико тренутака киша новца, све гушћа и гушћа, досегла je до фотеља и гледаоци почеше да лове папириће.

Д изало ce увис на стотине руку, гледаоци су кроз папириће гледали према осветљеној сцени и видели праве и тачне водене жигове. Чак je и мирис говорио да je све право: то je био, неупоредив, диван мирис тек одш тампаног новца. Прво je весеље, a после њега запрепашћење обузело цело позориште. Свуда je одје-

* Новчаница од десет рубаља (прим. прев.)

139 / Мајстор u МарГарита

кивала реч »червонци, червонци«, чули су ce узвици »ах, ах!« и весео смех. Понеко je већ пузао y пролазу између редова, тражећи их под фотељама. Многи су стајали на седиштима, ловећи неуловљиве, ћудљиве папириће.

Ha лицима милиционера ce појави запрепашћење, a артисти су почели, не снебивајући ce нимало, да ce помаљају иза кулиса.

Ca балкона ce зачуо глас: »Шта je хваташ? Moja je! Ka мени je летела!«, и други глас: »M a не гурај ce, јер акоте ja гурнем!« И наједном одјекну шамарчина. Tor истог часа ce на балкону појави милиционерски шлем, ca балкона неког изведоше.

Све y свему, узбуђење je расло и ко зна y шта би ce оно излило да Фагот није прекинуо кишу новца изнена- да дунувши y ваздух.

Два млађа човека,згледавши ce значајно и весело, устадош е ca места и кренуше право y бифе. У позори- шту je одјекивао жамор, свим гледаоцима узбуђено су блистале очи. Да, да, не зна ce y шта би ce све то претворило да Бенгалски није нашао y себи снаге и пренуо ce. Трудећи ce да овлада собом , он no навици протрља руке и гласом што je могао јачим проговори овако:

— E t o , грађани, сада см о видели случај такозване масовне хипнозе. Чисто научан експеримент, који на најбољи могући начин доказује да никаква чуда нити магије не постоје. Замолимо сада маестра Воланда да раскринка овај експеримент. Сада ћете, грађани, виде- ти, како ће ови папирићи, наводно новац, нестати исто онакф изненада као што су ce и појавили.

И поче да аплаудира, али потпуно сам и на њего- вом лицу ce при томе видео самоуверен осмејак, али y очима таквог самопоуздањ а није било, пре би ce могло рећи да ce y њима видела молба.

Публици ce речи Бенгалског нису допале. Завлада- ла je потпуна тишина коју je прекинуо карирани Фагот.

— A ово je, ето, опет био случај такозваног лагања — објави он гласно јарећим тенором — папирићи су, грађани, прави!


— Браво! — повика бас однекуд са висине.— Међу нама буди речено — ту Фагот показа

прстом на Бенгалског — овај ми je дојадио. Стално ce утрпава тамо где ra нико не тражи, лажљивим примед- бама квари представу! Шта да му урадим?

— Откини му главу! — сурово рече неко са галери-је-

— Како рекосте? A? — одм ах ce одазва Фагот на тај одвратни предлог. — Главу да му откинемо? Сјајна идеја! Бехемоте! — дозва он мачка. — Ha посао! Ајнс, цвај, драј!

И тада ce деси невероватна ствар. Длака ce на цр- ном мачку накостреши и он продорно замјаука. После тога ce скупи y клупче и као пантер скочи право на груди Бенгалском, a одатле на главу. Фркћући, дебе- лим шапама мачак дограби ретку косу конферансјеа и, дивље заурлавши, за тили час откину ту исту главу са задриглог врата.

У позориш ту две и no хиљаде људи запањено врисну углас. Крв je шикљала из искиданих артерија на врату и почела да ce слива на фрак и пластрон. Обезглављено тело поче да лупа ногама no поду и стропошта ce. У сали ce зачуше хистерични повици жена. Мачак предаде главу Фаготу, овај je опет диже за косу и показа публици, a та глава очајнички повика:

— Доктора!— Хоћеш ли и надаље да мељеш глупости? —

језивим гласом упита Фагот главу која je плакала:— Нећу више никада! — прохрипта глава.— A k o бога знате, не мучите ra! — наједном,

надјачавши ларму, одјекну из ложе женски глас n маг ce окрену према њему.

— Д обро, грађани, да ли да му опростимо? — упита Фагот, обраћајући ce сали.

— Опростите! Опростите! — одјекнуше прво усам- љени, и то, углавном, женски гласови, који су ce после тога слили y хор са мушким гласовима.

— Шта кажете, месире? — упита Фагот маскира- ног.

— Шта да ce ради — замишљено одговори овај —


људи као људи... Воле новац, али увек je то тако било... Човечанство воли новац, ма од чега да je начињен, од коже, папира, бронзе или злата. Лакомислени су... Па шта онда... и милосрђе понекад затрепери y њиховим срцима... обични људи... и, све y свему, личе на оне пређашње... стамбено питање их je само покварило... — и гласно нареди: — Надените му главу.

Мачак je, нанишанивши што je могао прецизније и тачније набио главу на врат и она ce нашла тачно на своме месту, као да ra никада није ни напуштала. И, што je најважније, чак ни ожиљка није било на врату. Мачак шапом очисти фрак и пластрон Бенгалског и ca њих нестадоше трагови крви. Фагот подиже на ноге, Бенгалског који je седео, стрпа му y џеп од фрака свежањ червонаца и испрати ca сцене речима:

— Губите ce одавде! Без вас je веселије!Бесмислено ce осврћући и поводећи, конферансјс

добауљ а сам о до ватрсч асца, a тамо му позли. Жало- стиво повика:

— Глава, моја глава!Ca осталима ка њему потрча и Римски. Конферан-

сје je плакао, ломио руке, мрмљао:- Вратите ми моју главу! Главу ми вратите! Стан

ми узмите, слике узмите, само ми главу вратите!Курир отрча no лекара. Бенгалског покушаше да

ставе на отоман y гардероби, али он стаде да ce буни, разгоропади ce. Морали су да позову кола хитне помоћи. Када су несрећног конферансјеа одвезли, Римски потрча на сцену и виде да ce на њој дешавају још чудноватије ствари. Д а je, узгред буди речено, истовремено или можда нешто мало раније, маг зајед- но ca својом огрцаном фотељом нестао ca сцене, a ва- ља приметити да то публика уопште није ни запа- зила, омађијана необичним стварима које je Фагот почео да изводи на сценп.

A Фагот je, испративши настрадалог конферансјеа, објавио публици:

— A сада, када см о тог досадњаковића најурили, дајте да отворимо дамску радњу!

И истог часа под сцене би прекривен персијским


ћилимима, појавише ce огромна огледала, осветљена са стране зеленкастим цевима a између огледала излози, a y њима запањени гледаоци угледаше париске дамске тоалете најразличитијих кројева и фазона. To je било y једном , a y другом су ce излогу појавиле на стотине женских шешира са перјем и без њега, и са пређицама и без њих, на стотине ципела — црних, бе- лих, жутих, кожних, свилених, плишаних, са каишићи- ма, a и са каменчићима. Међу ципелама ce појавише кутије парфема и y њима засјаше блиставе површине флашица од брушеног кристала. Беху ту и гомиле ташница од антилопа, јеленске коже, свиле, a међу њима — читаве гомиле издужених златастих футрола са кармином.

Однекуд ce, враг ће ra знати откуд, појави риђокоса лепотица y црној вечерњој хаљини, уистину згодна девојка, да je сам о није ружио одвратан ожиљак на врату, смешећи ce поред излога осмехом домаћице.

Ф аготје, љ убазно ce смешкајући, објавиода фирма потпуно бесплатно врши замену старих женских хаљина и ципела за париске моделе и париску обућу. Рекао je да то исто важи и за ташне и остале ствари.

Мачак je почео да повлачи no поду задњу шапу, клањајући ce a предњим je шапама правио некакве покрете, својствене портирима када отварају врата.

Девојка je благо промуклим гласом запевала не- што не баш сасвим разумљиво, али судећи no женским лицима y партеру, веома саблажњиво:

— Герлен, Шанел пет, Мицуко, Нарсис ноар, ве- черње хаљине, коктел хаљине...

Фагот ce извијао, мачак клањао, девојка отварала стаклене излоге.

— Изволите само! — урлао je Фагот. — Без ика- квог снебивања и устезања.

Публика je била узбуђена, али ce ипак нико није усуђивао да изађе насцену. Ha крају je некаква црнка изашла из десетог реда партера и, смешкајући ce тако као да joj je дословно потпуно свеједно, и да je баш брига за све, бочним степеништем ce попела на позор- иицу.


- Браво! — повика Фагот. — П оздрављ ам првог посетиоца! Бехемоте, фотељу! Почећемо од ципела, мадам.

Црнка седе y фотељу и Фагот одм ах изручи на тепих испред ње читаву гомилу ципела.

Црнка скину своју десну ципелу, одабра љубичасту, обу je и лупи ногом о ћилим, погледа штиклу.

- A неће ме стезати? — упита замишљено.Ha то Фагот увређено узвикну:— Шта вам je, шта вам je! — a мачак увређено

замјаука.— У зимам овај пар, мсје — рече црнка достојан-

ствено, обувајући и другу ципелу.— Старе црнкине ципеле беху бачене иза завесе, a

тамо крену и она сама y пратњи риђе девојке и Фагота, који je носио преко рамена неколико модела хаљина. Мачак ce мувао, помагао и да би изгледао што важнији, око врата je пребацио кројачки центиметар.

Кроз који час иза завесе je изишла црнка y таквој хаљини да je цео партнер напросто јекнуо. Х рабра же- на, фантастично пролепшана, заустави ce крај огледа- ла, промешкољи обнажена рамена, поправи косу на потиљку и изви ce, трудећи ce да ce види y огледалу и ca леђа.

— Фирма вас моли да примите ово као успомену — рече Фагот и пружи црнки отворену кутију ca флашицом.

- Мерси — охоло одговори црнка и крену низа степенице y партер. Док je корачала, гледаоци су скакали ca својих места додирујући кутију.

И тада настаде права навала, и ca свих страна на сцену нагрнуше жене. У опш тем узбуђеном говору, смеху и уздасима зачу ce мушки глас: »To ти нећу допустити!« и женски: »Деспоте један и малограђани- не, не ломите ми руку!« Жене су нестајале иза завесе, остављале там о своје хаљине и излазиле y потпуно новим тоалетама. Ha столицама ca позлаћеним ножи- цама седео je читав низ дама, које су енергично лупкале о ћилим новим ципелама. Фагот ce спуштао на колена, баратао рожнатом кашиком, мачор je посустајао под


гомилама ташница и ципела, јурцао од излога ка столичицама и назад, девојка унакажена врата ce час појављивала a час опет нестајала, na je на крају почела да брбљ а само на француском и жене су je, зачудо, разумевале, na чак и оне које нису знале ниједну француску реч.

Опште запрепашћење изазва један мушкарац, који ce однекуд појави на сцени. Изјави да му супруга има грип и да због тога моли да joj преко њега нешто поклоне. Kao доказ да je заиста ожењен, грађанин je био спреман да покаже чак и исправе. Изјава брижног супруга дочекана je смехом. Фагот повика да му и без исправа верује као сам оме себи и уручи грађанину два napa свилених чарапа, a мачак ca своје стране додаде још и кутијицу ca некаквом помадом.

Жене које су закасниле јуриле су на сцену, ca сцене су силазиле срећнице y балским тоалетама, y пижама- ма ca змајевима, y строгим костимима, ca шеширићи- ма навученим на једно око.

Тада Фагот објави да ce радња, јерје већ јако касно, затвара до сутра увече, и то тачно кроз један минут, и на сцени завлада неописива гужва. Жене на брзу руку, без икаквог пробањ а, почеше да грабе ципеле. Једна je, као прави оркан, улетела иза завесе, збацила тамо свој костим и дограбила прво што joj je доспело под руку — свилену кућну хаљину ca огромним цветовима, a поред тога je још успела да шчепа и две кутије парфема.

Тачно кроз један минут одјекну пуцањ из пиштоља, огледала нестадош е, нестадоше излози и столичице, ћилим ce истопи y ваздуху као и завеса. Последњ а je нестала гомила старих хаљина и обуће, a сцена после тога опет постаде пуста и празна.

A тада ce y све то умеша нова личност.Пријатан, звучни и упоран баритон зачу ce из ложе

број 2:— Ипак би било пожељно, грађанине артисто, да

одмах пред гледаоцима раскринкате технику ваших опсена, нарочито трик ca новчаницама. Пожељан je, такође, и повратак конферансјеа на сцену. Његова судбина узнемирава гледаоце.

145 / Мајсшор u Mapiapuüta

Баритон није припадао никоме другоме до поча- сном госту вечери, Аркадију Аполоновичу Семплеја- рову, председнику Акустичке комисије московских по- зоришта.

Аркадиј Аполонович je седео y ложи са две даме: старијом, богато и пом одно дотераном и другом — млађом и лепушкастом. одевеном нешто једноставни- је. Прва je била, како ce ускоро испоставило приликом састављања записника, супруга Аркадија Апостолови- ча, a друга — његова даља рођака, надобудна глумица почетница која je допутовала из Саратова и живела y стану Аркадија Аполоновича и његове супруге.

- Пардон! — одговори Фагот. — Извињавам ce, али овде нема шта да ce раскринкава, све je јасно.

— Не, извините! Раскринкавање je неопходно! Без тога све ове ваше одличне тачке остављају мучан утисак! Гледалачка маса захтева објашњење!

— Гледалачка маса — прекину Семплејарова др- ска битанга — као да ништа није изјављивала, ако ce не варам? Али узимајући y обзир вашу многопош товану жељу, Аркадије Аполоновичу, ja ћу, нека вам буде, извршити раскринкавање. Али смем ли да изведем још једну кратку тачку?

— Како да не — покровитељски одговори Аркадиј Аполонович. — Али обавезно са раскринкавањем.

— Разумем, разумем. Но, допустите ми онда да вас упитам где сте ви били синоћ, Аркадије А полоно- вичу?

При том неумесном, na чак и више него дрском питању, лице Аркадија Аполоновича ce промени, и то јако.

— Аркадиј Аполонович je синоћ био на састанку Акустичке комисије — више него надмено одговори супруга Аркадија Аполоновича — али ja не схватам какве то везе има са магијом.

— Уи, мадам, — потврди Фагот. — Разуме ce да не схватате. што ce тиче тог састанка, ви сте y потпуној заблуди! Кренувши на поменути састанак, који за јуче, узгред буди речено, није ни био заказан, Аркадиј Аполонович je отпустио свог шофера испред зграде


Акустичке комисије код Чистих Рибњака (цело по- зориш те je замрло), a сам je аутобусом отишао y Јелеховску улицу глумици путујућег рејонског позори- шта Милици Андрејевној Покобатковој и провео код ње y гостима око четири часа.

- Joj! — повика неко паћенички y потпуној тиши-ни.

М лада рођака Аркадија Аполоновича наједном поче да ce смеје дубоким и језивим смехом.

- Све je јасно! — узвикну. — Одавно сам то предосећала. Сада ми je јасно заш то je то неталенто- вано ништавило добило улогу Лујзе!

И замахнувши изненада руком, дебелим љубича- стим сунцобраном одалами Аркадија Аполоновича no глави.

A подли Фагот, илити Коровјов. повика:— Ево, поштовани грађани, један од случајева

раскринкавања које je Аркадиј Аполонович толико прижељкивао!

— Како си ce усудила, ништавило, да такнеш Аркадија Аполоновича? — грозним гласом упита супруга Аркадија Аполоновича, дижући ce y ложи y свој својој гигантској величини.

Други кратак напад сатанског смеха савлада младу рођаку.

— A k o кога смем — одговори смејући ce — онда њега барем смем да такнем! — na и други пут одјекну ударац сунцобраном, који одскочи од главе Аркадија Аполоновича.

— Милиција! Ухапсите je! — тако страшним гла- сом повика супруга Шемплејарова да ce многима сте- же срце.

Тада мачак скочи на рампу и наједном дрекну људским гласом да ra цело позориште чује:

— Е1редстава je завршена! Маестро! Распалите марш!

Ошамућени диригент, не знајући ни сам шта ради, замахну палицом и оркестар не да засвира, не да загрме, забубњ а, већ je према одвратном изразу мачка, распалио некакав невероватап марш који no својој

147 / Мајстор u Mapiapuiüa

разузданости ни на шта није личио.Ha тренутке ce причињавало као да су некада, под

јужним звездама, y кафешантану, могле да ce чују мало разумљиве, али бестидне речи тог марша:

Његово превасходство Вољаше дом аће птичице Вечито зато скупљаше Лепушкасте девојчице!!!A мож да речи и нису биле такве већ су то биле неке

друге речи на ту исту музику, некакве чак јако непристојне. Да, није то важно, али je зато важно то што je y Варијешеу после тога почело нешто налик на пропаст Вавилона. Према ложи Семплејарова по- трчала je милиција, на просценијум су ce верали радозналци, чуле су ce паклене експлозије смеха, бесни урлици, које je заглушивала ларма бубњева из оркестара.

И видело ce како ce позорница изненада испразнила и како су подвалаџија Фагот, као и дрски мачорчина Бехемот изненада нестали, исто као што je пре тога нестао маг y фотељи са отрцаним наслоном.


Tlojaba xepoja

и тако, незнанац припрети Ивану прстом и про- шапта: — Пст!

Иван спусти ноге с постеље и запањено ra погледа. Са балкона je y собу опрезно завиривао човек обријан, тамнокос, шиљаста носа, немирних очију и с праменом косе који му je падао на чело, стар отприлике тридесет и осам година.

Уверивши ce да je Иван сам и ослушнувши пажљи- во, тајанствени посетилац ce охрабри и уђе y со б у . Тада Иван спази да je дошљак y болничкој одећи. Ha себи je имао доњ е рубље, ципеле навучене на босе ноге, a преко рамена му je био пребачен мрки болнички огртач.

Дошљак намигну Ивану, стрпа y џеп свежањ кључева, шапатом упита: »М огу ли да седнем?« и, пош то доби потврдан одговор, смести ce y фотељу.

— Како сте доспели овамо? — повинујући ce мр- шавом прљавом прсту, ш апатом упита Иван — јер, решетке су на балкону закључане?

— Решетке јесу закључане — потврди гост — али je Прасковја Ф јодоровна, истина дивна, али, авај, исто тако и расејана жена.

— Када већ имате могућност да излазите на бал- кон, онда мож ете и да киднете. Или je високо? — заинтересова ce Иван.

— Не — одлучно одговори гост — не могу да побегнем одавде не зато што je високо, већ зато што немам куда да бежДм. — После паузе додаде: — Значи, спетљали нас?

— Спетљали — одговори Иван, загледавши ce y кестењасте и веома немирне дошљакове очи.

-1- Да... — ту ce гост наједном узнемири — али надам ce да нисте немиран болесник? Јер, знате, не подносим буку, гужву, насиље и остале сличне ствари. Нарочито мрзим људски урлик, na био то урлик пат-


ње, беса или некакав други крик. Умирите ме, реците, нисте немирни?

— Јуче сам y ресторану једног типа одаламио no њушди — храбро признаде преображени песник.

— С разлогом? — строго упита гост.— М орам да признам, без разлога — збуњ ено

одговори Иван.— Свињарија — осуди гост Ивана и додаде: —

Осим тога, заш то ce тако изражавате: одаламио no њушци... јер, није баш сасвим јасно шта, y ствари, човек има, њушку или лице. Рекао бих да je то ипак лице. Тако да, знате, песницама... Не, оканите ce тога заувек.

Очитавши на тај начин Ивану вакелу, гост ce заинтересова:

— Занимање?— Песник — због нечега преко воље признаде

Иван.Дошљак ce огорчи.— Е, баш немам среће! — узвикну, али ce одм ах

трже и упита: — A како ce презивате?— Бездомни.— Ex, ех... — рече гост, намргодивши ce.— A што, зар вам ce моји стихови не допадају? -

радознало упита Иван.— Уопште ми ce не допадају. Ужасни су.— A које сте читали?— Уопште нисам читао никакве ваше стихове! -

нервозно ускликну посетилац.— Зашто онда тако говорпте?

- A заш то да не? одговори гост. — Kao да нисам читао друге? Уосталом... једино ако није y питању мож да чудо? Д обро, пристајем да поверујем y то. Реците сами, јесу ли ваши стихови добри?

— Одвратни су! — наједном смело и отворено рече Иван.

— Не пишите их више! — замоли молећиво дош - љак.

— Обећавам и кунем ce! — свечано рече Иван.Заклетву потврдише стиском руке, a тада ce y


ходнику зачуше меки кораци и гласови.Пст! — прошапта гост и, искочивши на балкон,

повуче за собом решетку.Отворивши врата Прасковја Фјодоровна провири,

упита како ce Иван осећа и жели ли да спава y мраку или ca упаљеном светлошћу. Иван je замоли да му остави светлост и Прасковја Фјодоровна ce удаљи, пожелевши болеснику лаку ноћ. A када ce све смирило, гост ce поново врати.

Шапатом обавести И ванада су y собу 119 довели новог — некаквог дебељка црвене физиономије, који стално мрмља нешто о некаквој валути y вентилацио- ном отвору и који ce куне да ce код њих, y Садовој улици, настанила нечастива сила.

Пушкина псује на сва уста и стално виче: »К уро- љесов, бис, бис!« — исприча гост узнемирено ce трзајући. П ош то ce умири, седе и рече: — У осталом, нека ra враг носи — u настави разговор ca Иваном. - И због чега сте ви доспели овамо?

— Због Понтија Пилата - noi ледавши натмурено y под, одговори Иван.

— Како?! — заборавивши на опрезност, викну гост и сам себи руком зачепи уста. — Потресна подудар- ност! М олим вас, молим, причајте!

Осећајући због нечега поверење према незнанцу, y почетку замуцкујући и снебивајући ce, a потом ce ослободивш и. Иван поче да прича шта ce јуче збило код Патријаришијских рибњака. Да, захвалног je слу- шаоца добио Иван Николајевич y тајанственом крад- љивцу кључева! Гост није сматрао Ивана лудим, по- казао je пзузегно интсресовање за причу п, како ce она одвијала, бивао je све више и впше одушевљен. Стално je прекидао Ивана усклицима:

Но, но! Даље, даље, молим вас. И само вас молим, преклпњем вас свим што вам je свето, не пропуштајте ништа!

Иван ништа не пропусти, било му je и самоме лакше тако да прича и лагано je стигао до тренутка када je Понтије Пилат y белом плашту крвавог наличја изашао на балкон.


Тада гост склопи руке као да ће ce молити богу и прошапта:

— О, како сам погодио! О, како сам све погодио!Опис ужасне Берлиозове смрти слушалац проко-

ментариса загонетном примедбом, при чему му очи злобно засјаше:

— Жалим само што ce на месту тог Берлиоза нису нашли или критичар Латунски или књижевник Мсти- слав Лаврович! — и бесно али безвучно узвикну: — Даље!

— Прича о мачору који je кондуктерки плаћао карту јако je разгалила госта и он ce гушио од тихог смеха, посматрајући како je Иван, обрадован успехом своје приче, тихо скакутао чучећи, представљајући мачка са новчићем од десет копејки — гривеником крај бркова.

— И ето — испричавши и оно што ce збило код rpuôojegoba, Иван тужно и замиш љено заврши: — тако сам и стигао овамо.

— Несрећни поето! Али ви сте, драговићу мој, сами криви за све. Нисте смели да ce понашате са њим тако слободно, na чак и дрско. Зато сте и платили. Требало би још да кажете и хвала што сте тако јефтино прошли.

— Па ко je он, коначно? — узбуђено млатарајући песницама, упита Иван.

Гост ce загледа y Ивана и одговори му питањем:— Ми см о овде сви људи непоуздани... Јесте ли

сигурни да вам неће бити потребни никакви лекари, инјекције и остале гужве?

— Не, не! — узвикну Иван. — Реците ми, ко je он?— Па добр о — одговори гост и јасно и разговетно

делећи речи на слогове, рече: — Јуче сте, крај Патри- јаршијских рибњака, срели Сатану.

Иван ce (како je и обећао) није узнемирио, али je ипак био више него запањен.

— To je немогуће! Он не постоји.— Али молим вас! Ако ико то и може да каже, то

ни y ком случају не би требало да сте ви. Ви сте, очигледно, били један од првих, који je од њега


настрадао. Ви сте, као што то и сами схватате, y психијатријској болници, a овамо непрекидно понав- љате да он не постоји. Заиста чудно!

Потпуно збуњен, Иван ућута.— Чим сте почели да ra описујете — настави гост

— одмах сам почео да нагађам ca ким сте то јуче има- ли задовољ ство да разговарате. И одиста, чудим ce Берлиозу! Ви сте, разуме ce, што ce тога тиче, недужни— ту гост готово да ce извини — a он je, колико сам барем о њему чуо, ипак нешто и читао! Прве речи тог професора развејале су све моје сумње! Њега je немо- гуће не препознати, драги мој! Уосталом, ви... изви- ните ме поново, али, ако ce не варам, ви сте необра- зовани?

— Свакако — сложи ce Иван кога je било апсолут- но немогуће препознати.

— Па ето... чак и лице које сте описивали... разли- чите очи, веђе! Опростите, мож да чак ни оперу Фауст нисте слушали?

Иван ce због нечега ужасно збуни и поцрвеневши y лицу поче да мрмља о некаквом путу y санаторијум, y Јалти...

— Па ето, ето... и не чудим ce уопште! A Берлиоз ме, понављам, одиста запањује... Он je не само начитан већ и веома лукав. Иако y његову одбрану морам рећи да Воланд, разуме ce, може да замаже очи и човеку много лукавијем од њега.

— Зар?! — повика овога пута Иван.— Тише!Иван ce, замахнувши лупи no челу и просикта:— Схватам, схватам. К од њега je слово »В« било

на посетници. Jao, jao, значи тако ствари стоје! — једно je време ћутао потпуно збуњен, загледавши ce y месец, који je пловио иза решетке и на крају проговори: — Значи, он je збиљ а могао да буде код Понтија Пилата? Јер, он ce тада већ био родио? A мене овде проглашава- ју лудим! — додаде Иван, озлојеђено показујући врата.

Ha уснама госта појави ce горак осмејак.— Да погледамо истини y очи — и гост ту окрену

лице према ноћном светилу које je летело кроз облаке.


- И ви и ja јесмо луди, заш то то да негирамо! Видите, он вас je потресао и ви сте пошандрцали јер je за то, очигледно, постојало погодно тло. Али оно што при- чате, доиста ce и збило. To je све до те мере неуобичаје- но, да чак ни Стравински, генијални психијатар, раз- уме ce, није могао да вам поверује. Да ли вас je прегледао? (Иван климну главом). Ваш саговорник je био и код Пилата, и на доручку код Канта, a сада je посетио Москву.

— Па он ће овде, враг ће ra сам знати шта све починити! Ha неки би ra начин ипак требало уловити?- не баш сасвим убеђено y новом Ивану диже главу

стари, још недотучени Иван.— Ви сте већ покушали. од вас ce више ништа не

очекује — иронично одговори гост — и другима не са- ветујем да покушавају. A да ће свашта починити — y то будите сигурни! Ах, ах! Како ми je само криво што сте ce са њим срели ви, a не ja! Иако je све и изгорело и угљевље ce претворило y пепео, кунем ce да бих за тај сусрет предао овај свсжањ кључева Прасковја Фјодо- ровној, јер нема шта друго да joj дам. Ja сам сиро- машак.

— A заш то вам je он потребан?Гост ce дуго мрштио и трзао, али на крају прозбо-

ри:— Видите, то je одиста чудновато, али ja сам овде

због исте ствари због које и ви, односно због Понтија Пилата — ту ce гост пажљиво осврну и рече: - Ствар je, наиме, y томе, што сам пре годину дана написао роман о Пилату.

— Ви сте писац? — заинтересовано упита песник.Гост ce намргоди, припрети Ивану песницом, a

онда рече:— Ja сам мајстор — постаде наједном суров и

извуче из џепа огртача потпуно замашћену црну капи- цу са словом »М « извезеним жутом свилом. Стави je на главу и окрену Ивану најпре профил a потом лице да би доказао како je он мајстор. — Својим рукама ју je сашила за мене — додаде тајанствено.

— A како ce презивате?


— Ja више немам презпмена — ca мрачни.м прези- ром одговорп чудновати гост. — Одрекао сам ra ce, као, уосталом п свега y животу. Заборавимо ra.

—Онда ми барем о роману причајте — опрезно замоли Иван.

— A k o желите. Moja прича, морам вам то рећи, није баш најобичнија — поче гост.

... Историчар no образовању, он je још до пре две године прилежно радио y једном московском музеју, a поред тога ce бавио још и превођењем.

— Ca ког језика? — заинтересовано ra прекину Иван.

— Г оворим петјезикаосим м атерњ ег — одговори гост — енглески, француски, немачки, латински и грчки. A поред тога ce још служим и италијанским.

— Види ти! — ca завишћу прошапта Иван.Историчар je живео усамљено, без икаквих рођака

i i скоро да није имао ни познаника y Москви. И замислите само, једном ja на лутрији добио сто хи- љада рубаља.

- Замислите само моју запањеност — шапуташе гост ca црном капицом — када сам гурнуо руку y корпу ca прљавим рубљем и видим — на срећки исти број као и y новинама! ЈЈоз сам — објасни — добио y музеју.

П ошто je на тај начин дош ао до сто хиљада, загонетни Иванов гост je учинио следеће: купио je књиге, напустио своју собу y Мјасњицкој...

— Ух, проклета јазбина! — прогунђа гост.... И изнајмио од неког предузпмача, уједној уличи-

ци y близини Арбата...— Знате ли шта су то предузимачи? — упита гост

Ивана и одм ах објасни: — To je малобројна група варалица, која je на неки начин успела да опстане y Москви...

Изнајмио je од предузимача две собе y сутерену једне кућице ca вртом. П осао y музеју je напустио и почеб да пише роман о Понтију Пилату.

— Ах, било je то златно доба — блиставих очију шапуташе приповедач — потпуно одвојен стан, a уз то још и предсобљ е, a y њему лавабо ca водом — из

155 / Мајстор u Mapiapuîua

неког разлога то поносито нагласи — прозорчићи над сам ом стазом која je водила од капије. Преко пута, само четири корака од мене, крај плота, јоргован, липа и клен. Ах, ах, ах! Зими сам ретко када кроз прозор видео нечије црне ноге и слушао шкрипутање снега под њима. A y пећи ми je вечито буктала ватра! Али, изненада наступи пролеће и кроз мутна стакла угледа испрва голо, a после озеленело жбуње јор- гована. И тада, прошлога пролећа, догоди ce нешто много узбудљивије од премије од сто хиљада рубаља. A то je, морате признати, огромна свота новца!

— To je тачно — признаде Иван који raje пажљиво слушао.

— Отворио сам прозорчиће и седео y другој, сасвим мајушној соби. — Гост поче да одмерава рукама: овако... тује отоман... a преко пута њега други отоман, и међу њима сточић, a на њему предивна стона лампа, крај прозорчића књиге, овде мали писаћи сто, a y првој, отромној соби, четрнаест квадратних метара! — књиге, књиге и пећ. Ах, како je код мене било дивно! Чудесно мирише јоргован! Глава ми je постајала лакша од зам ора, a и Пилат ce приближавао крају...

— Бели огртач, црвено наличје! Схватам! — узвикну Иван.

— Управо то! П илатсе приближавао крају и ja сам већ знао да ће последње речи романа бити: »... пети прокуратор Јудеје, коњаник Понтије Пилат.« Али излазио сам каткад и да ce прошетам. Сто хиљада je заиста огромна свота и имао сам предивно сиво одело. Или сам одлазио на ручак y неки јефтинији ресторан. Ha Арбату ce налази један диван ресторан, не знам да л ијош увек постоји.

Ту ce очи госта широм отворише и он настави да шапуће, гледајући месец:

— Н осилаје y рукама одвратно, жуто цвеће које je узнемиравало. Ђаво ће ra знати како ce то цвеће зове, али ce оно због нечега прво појављује y Москви. И то ce цвеће јасно истицало на њеном црном пролећном капуту. Н осила je жуто цвеће! Злокобна боја. Скренула je са Тверске y уличицу и тада ce обрнула. Тверску


сигурно знате? Тверском су ce кретале хиљаде људи, али вам јамчим да je она видела само мене, погледала ме je, не бих могао да кажем да ме je погледала узнемирено, пре би ce могло рећи некако болећиво. И освојила ме je не толико њена лепота, колико необич- на, невиђена дотад усамљеност y њеним очима!

— Повинујући ce том жутом знаку, и ja скренух y исту уличицу и кренух за њом. Ишли см о no кри- вудавој, досадној уличици ћутке, ja једном, a она другом страном. И замислите само, y уличици није било ни живе душе. Мучио сам ce, јер ми ce чинило да морам да поразговарам ca њ ом, a плашио сам ce да нећу изговорити ни једну једину реч, да ће она отићи и да je више никада нећу видети.

— И, замислите само, она изненада проговори:»Д а ли вам ce допада моје цвеће?«— Јасно ce сећам како je зазвучао њен глас, некако

дубок, али неуједначен и ма колико то било глупо, учинило ми ce да je ехо одјекнуо y уличици и да ce одбио од жутог, прљавог зида. Брзо сам прешао на њену страну и, прилазећи joj, одговорио:

»He.«— П огледала ме je зачуђено, a ja сам наједном, и то

потпуно неочекивано схватио да сам целог живота волео управо ту жену! Како вам ce то допада, шта велите? Рећи ћете, разуме ce, да сам луд?

— Ништа ja не кажем — узвикну Иван и додаде: — Молим вас, наставите!

И гост настави:— Да, зачуђено ме je погледала, a онда ме je

упитала:»He волите цвеће?«— У њеном Гласу, како ми ce учинило, било je

нечег непријатељског. Ишао сам поред ње, трудећи ce да идем укорак с њ ом и на своје највеће чуђење нисам био збуњен.

»He, цвеће волим, али не ово«, рекох.»A које волите?«»Волим руже.«— Тада сам пожалио што сам то рекао, јер ce она

157 / МајсШор u Маршрита

осмехну са изразом кривца, и баци своје цвеће поред тротоара на коловоз. Збунивши ce мало, ипак ra дигох и пружих joj ra, али je она, осмехнувши ce, одгурнула цвеће и ja ra понех y руци.

— Тако см о извесно време ишли ћутке, све док ми није истргла цвеће из руке и бацила ra на улицу, после чега je своју руку y црној рукавиди провукла под моју и ми кренусмо једно крај другог.

— Даље — рече Иван — и не пропуштајте, молим вас, ништа!

— Даље? — понови гост. — Па шта, даље бисте могли да погодите и сами. — Наједном обриса неочекивану сузу десним рукавом и настави: — Љубав ce појавила пред нама као што испод земље искаче убојица y уличици и оборила нас обоје.

— Тако убија муња, тако убија бодеж!— Она je, уосталом, тврдила касније да то није

тачно, да см о ce ми волели одавно и не познајући ce још, a да ce никада нисмо ни видели д а je она живела са другим човеком... и јасам тамо, тада... са оном, како ce само зваше...

— Са ким то? — упита Бездомни.— Са оном, но... са оном... но... — одговори гост

пуцкетајући прстима.— Били сте ожењени?— Да, због тога и пуцкетам... Са оном... Варењ-

ком... Мањечком... не, Варењком... пругаста хаљи- на... музеј... уосталом, не сећам ce.

— И ето, причала ми je онда како je тога дана изашла са жутим цвећем y руди да бих je на крају пронашао, a да ce то није десило, онда би ce отровала, толико joj je живот био празан.

— Да, љубав нас je покосила y једном трену. Знао сам то већ истога дана, кроз један час, када ce нађосмо, не запажајући град, на кеју крај кремаљских зидина.

— Разговарали смо као да см о ce растали јуче, као да смо ce годинама познавали. Договорили см о ce да ce сутрадан нађемо на истом месту, на реци Москви и састали см о ce. Мајско сунце je сијало. И брзо, веома брзо, та жена постаде моја тајна супруга.

158 / Михаил Булгакоћ

- Долазила je к мени сваки дан a почињао сам да je чекам од самога јутра. Чекање ce састојало y томе што сам премеш тао предмете на столу. Десет минута пре одређеног времена седао бих крај прозорчића и почињао да ослушкујем да ли ће лупити стара капија. И замислите само: до мог састанка ca њом, y наше двориште je мало ко долазио, може ce чак рећи да нико није ни долазио, a сада ми ce чинило да je цео град кренуо y њега. Лупи капија, залупа срце и, замислите, y висини мог лица, ca друге стране прозорчића обавезно бих угледао нечије прљаве чизме. Оштрач. Па коме je y нашој кући потребан оштрач? Шта да ce оштри? Какви ножеви?

—Улазила je кроз капију једном, a ja сам пре тога најмање десетак пута осетио како ми лупа срце, не лажем вас. A после, када je наступао њен час и када би сказаљка сата показивала да je подне, оно je чак престајало да куца, све док ce без лупања, тако рећи нечујно, крај прозорчића не би појавиле ципелице ca црним антилопским тракама, стегнутим металним пређицама.

Понекад би ce нашалила и, зауставивши ce крај другог прозорчића, лупкала врхом ципеле о стакло. Ja бих ce истога часа нашао крај тог прозора, али je ципелица нестајала, црна свила која je заклањала прозор би нестајала — и одлазио сам да joj отворим врата.

- Нико није знао за нашу везу, то вам гарантујем, иако ce то никада не дешава. Није знао њен муж, нису знали ни познаници. У старој кућици, y којој je био мој подрум, разуме ce да су знали, видели су да код мене долази нека жена, али joj нису знали име.

— A ко je она? — упита Иван, јако заинтересован за ову љубав.

Гост начини покрет који je говорио да то никада и никоме неће рећи и настави своју причу.

Иван сазнаде да су ce мајстор и његова незнанка заволели толико, да ce готово нису ни растајали. Иван je јасно замиш љ ао две собице y подруму кућице, y којима je увек владао сумрак због јоргована и тарабе.


Стари намештај од махагонија, писаћи сто, сат који je одзвањ ао свако пола часа, књиге, од офарбаног пода до зачађене таванице, пећ.

Иван je сазнао да су његов гост и његова тајна супруга још првих дана своје везе дошли до закључка да их je, према свему, сама судбина саставила на углу Тверске и оне споредне уличице и да су они занавек створени једно за друго.

Иван je сазнао из приче свога госта како су заљубљени проводили дан. Она je долазила, и одмах би везивала прегачу, још y уском предсобљу, y којем ce налазио онај лавабо којим ce због нечега поносио ја- дни болесник, на дрвеном столу je палила примус и припремала доручак и постављала ra y првој соби на округлом столу. За време мајских непогода поред полуслепих прозора бучно je хучала вода продирући испод прага, претећи да потопи последње уточиште, a заљубљени би потпаљивали пећ и пекли y њој кромпир. О д кромпира ce дизала napa, прсти су ce прљали од црне кромпирове љуске. У подруму je одзвањао смех, дрвеће y врту je после кише збацивало са себе поломљ ене гранчице и беле цветове. Када су непогоде престале и када je наступило загушљиво лето, y вази су ce појавиле руже, које су обоје толико волели.

Онај што je себе називао мајстором радио je грозничаво на свом роману, a она je, забивши y косу танке прсте са ош тро дотераним ноктима, читала написано, a пош то би прочитала, шила би ову капицу. Понекад би чучнула крај доњ их полица или стајала на столици крај горњих и крпом брисала стотине запрашених корица. Прорицала му je славу, пожуривала ra и тада почела да ra зове мајстором. Са нестрпљењем je очекивала последње речи о петом прокуратору Јудеје које joj je обећао певушећи и наглас понављајући поједине реченице које су joj ce посебно допадале и говорила да je y том роману њен живот.

Роман je био завршен y августу и дат некој непознатој дактилографкињи која raje прекуцала y пет примерака. И, на крају, наступио je тренутак када je


требало напустити тајно скровиште и закорачити y живот.

— И закорачио сам y живот држећи ra y рукама, a тада ce мој живот и завршио — прошапта мајстор и обори главу, a тужна црна капица ca жутим словом »М «још дуго ce њихала. Н аставиоj e своју причу, алиje она постала помало невезана. М огло je да ce схвати само једно, односно да ce тада ca Ивановим гостом десила некаква катастрофа.

— Први пут сам доспео y свет литературе, али сада, када je све завршено и када je моја пропаст више него очигледна, сећам ra ce ca ужасавањем! — свечано прошапта мајстор и диже руку: — Да, он ме je уистину поразио и то како само поразио!

— Ko то? — једва чујно прошапта Иван, бојећи ce да прекида узбуђеног човека који je причао.

— Па уредник, кажем вам, уредник! Да, он je прочитао роман. П огледао ме je тако као да ми je образ отекао, гледао je y угао и чак ce збуњ ено смешкао. Без икакве потребе je гужвао рукопис и подригивао. Питања која миje постављао изгледала су ми сулуда. He говорећи ништа о садржају романа, питао ме je о том е ко сам, одакле сам дош ао, да ли одавно пишем и заш то ce о мени ништа није знало раније, na ми je чак поставио, no моме мишљењу, потпуно идиотско питање: ко ме je то подстакао да напишем роман на тако чудновату тему?

— Ha крају ми je сасвим дојадио, na сам ra отворено упитао да ли ће роман штампати или неће.

Тада ce он збуни, поче нешто да мрмља и изјави да он лично то питање не може да реши, да ca мојим делом треба да ce упознају и други чланови реда- кцијског колегијума, односно критичари Латунски и Ариман и књижевник Мстислав Лаврович. Замолио ме je да навратим кроз две недеље.

— Д ош ао сам кроз две недеље и примила ме je некаква девојка чије су очи од непрекидног лагања биле приљубљене уза сам нос.

— To je Лапшјоњикова, секретар редакције — осмехнувши ce рече Иван, који je одлично познавао тај


свет, што je са толико гнева описивао његов гост.— Лако je могуће — одсечно одговори овај — и

ето, од ње сам добио свој роман замаш ћен и изгужван. Трудећи ce да ми не гледа y очи, Лапшјоњикова ме je обавестила да je редакција обезбеђена материјал има за две године унапред и да зато питање о штампању мога романа, како ce то она изразила, отпада.

— Чега ce сећам после тога? — мрмљ ао je мајстор, трљајући слепоочницу. — Да, сећам ce још црвених латица на насловној страни и очију моје пријатељице. Да, тих очију ce сећам.

Прича Ивановог госта постајала je све замршенија, све пунија некаквих недоречених ствари. Говорио je нешто о косој киши и очајању y подрумском уточишту и о томе како je ишао још некуда. Шапатом je узвикивао да њу, која raje терала да ce бори, уопште не криви, о, не, он je уопште не криви!

— Сећам ce, сећам ce тог проклетог уметка из новина — мрмљао je гост, цртајући са два прста руке y ваздуху новински лист и Иван схвати из непоовезаних реченица да je други уредник објавио велики одломак из романа онога који je себе називао мајстором.

По његовим речима није прош ло више од два дана, a y другим новинама ce већ појавио чланак критичара Аримана, под насловом: »Непријатељ под крилом уредника«, y којем je писало да je Иванов гост, користећи ce лакомисленошћу и незнањем уредника, покушао да y штампу протури апологију Исуса Христа.

— A, сећам ce, сећам! — повикао je Иван. — Али сам заборавио ваше презиме!

— Оставимо, понављам, моје презиме, њега више нема — одговори гост. — Ствар није y презимену. Дан касније ce y другом листу, са потписом Мстислава Лавровича, појавио други чланак, y којем je аутор предлагао да ce удари, и то јако удари no пилатштини и оном ништавилу, које je смислило да je протури (поново та проклета реч!) y штампу.

— Скаменивши ce од нечувене речи »пилатштина«, отворио сам треће новине. Ту су била два чланка: један


ЈТатунског, a други потписан иницијалима »H. E.« Уверавам вас да су написи Аримана и Лавровича представљали обичну шалу y поређењу ca оним што je написао Латунски. Довољ но je да вам кажем да ce чланак Латунског звао »Ратоборни староверац.« То- лико сам ce занео читањем чланка о себи, да нисам ни запазио како ce она (врата сам заборавио да затворим) појавила преда мном ca мокрим кишобраном и поква- шеним новинама y руци. Из очију joj je севала ватра, руке су joj ce тресле и биле ледене. Е1рво je почела да ме љуби, a после тога je промуклим гласом и лупајући рукама no столу, рекла да ће отровати Латунског.

Иван je нешто збуњ ено промрмљао, али ништа није рекао.

— Е1аступили су дани без икакве радости. Роман je био написан, више није имало шта да ce ради и обоје смо живели тако што смо седели на ћилимчету крај пећи на поду и посматрали ватру.Уосталом, сада смо ce више растајали него раније. Она je почела да одлази y шетњу. A ca мном ce десило нешто несвакидашње, нешто што ce и раније дешавало y моме животу... Неочекивано сам стекао пријатеља. Да, да, замислите само, ja баш нисам много склон зближавању ca људи- ма, поседујем заиста вражју особину: тешко ce зближа- вам ca људима, неповерљив сам, сумњичав. И, зами- слите само, при томе ми обавезно y душу продре неко непредвиђен, неочекиван, a no обичају бог зна чему налик и управо ми ce он допадне највише од свих.

И ето y то проклето доба отворила ce једном капија нашег врта, још je, сећам ce, био дан, и то пријатан, јесењи дан. Она није била код куће. И на капији ce појавио човек, уш ао y кућу некаквим послом с мојим предузимачем, после je сишао y врт и неочекивано ce брзо спријатељио ca мном. Представио ми ce као новинар. Д опао ми ce толико, замислите само, да ra ce и данас још понекад сећам и тугујем за њим Што je време више пролазило. све чешће je навраћао к мени. Сазнао сам да je нежења, да живи y близини y отпри- лике истом таквом стану, да му je тамо тесно и та- ко даље. Себи ме некако никада није звао. Mojoj ce

163 / Мајстор u Mapïapuïua

жени никако није допадао. A ja сам ce за њега заузи- мао. Рекла ми je:

»Ради како год хоћеш, али ти кажем да ме тај човек нечим одбија.«

— Насмејао сам ce. Да, али чиме je он мене, y ствари, привукао? Ствар je y том е што je човек без унутрашње искрице y самој ствари, неинтересантан. A такву je искрицу y себи Алојзије (да, заборавио сам да кажем да ce мој нови познаник звао Алојзије Могарич) имао. Управо, никад до тада нисам срео, a убеђен сам да никада нећу ни срести, човека таквога ума какав je поседовао Алојзије. Ако нисам схватао смисао некакве белешке y новинама, Алојзије je успевао да ми je објасни дословно y једном трену, при чему ce видело да ra то објашњавање уопште није стало напора. Али ни то није било све. Алојзије м еje освојио својом љубављу према књижевности. Није ce смирио све док није успео да ме наговори да му прочитам свој роман од корица до корица, при чему je о роману говорио ласкаво, али je ca дирљивом тачношћу, као да je присуствовао свему, изложио све уредникове примедбе које су ce односиле на роман. Успевао je да погоди апсолутно све. П оред тога, потпуно ми je тачно објаснио, a ja сам нагађао да то није погрешно, заш то мој роман није могао бити објављен. Отворено ми je говорио: »П о- главље то и то не може да иде...«

— Осврти нису престајали да излазе. Првима сам ce смејао. Али што их je било више, тим ce више мењао и мој однос према њима. Други стадијум je био стадијум чуђења. Неш то изузетно лажно и несигурно ce осећало дословно y сваком ретку тих написа, без обзира на њихов језив и самоуверени тон. Стално ми ce чинило, a тога никако нисам могао да ce ослободим , да аутори тих чланака не говоре y ствари оно што би желели да кажу и да je њихов бес изазван управо тиме. A после je, замислите само, наступио и трећи, стадијум страха. He, не страха од тих чланака, схватите, већ страха од других ствари које нису имале апосолутно никакве везе ни ca њима ни ca романом. Тако сам, на пример, почео да ce бојим помрчине. Укратко, насту-


пио je стадијум душевног обољењ а. Чим бих пред спавање угасио лампу y собичку, одм ах би ми ce чинило да ce кроз прозорче, иако je оно затворено, увлачи некаква хоботница дугачких и ледених пипака. И морао сам да спавам са упаљеним светлом.

— Moja ce љубљена јако изменила (о хоботници joj, разуме ce, нисам говорио, али je она увиђала да ce са мном нешто дешава), смршала je и побледела, престала да ce смеје и стално ме молила да joj опростим што ми je саветовала да штампам одломак. Предлагала ми je да ce оканем свега и одем на југ, на Црно море и потрош им на тај пут све што ми je преостало од оних сто хиљада рубаља.

— Била je веома упорна, a ja сам joj, да ce не бих препирао са њ ом (a нешто ми je говорило да нећу отпутовати на Црно море), обећао да ћу то и учинити тих дана. Међутим, она je рекла да ће ми сама купити карту. Тада сам извукао сав свој новац, то јест око десет хиљада рубаља и предао joj ra.

»Зашто тако много?« зачудила ce.— Рекао сам joj нешто y том смислу да ce бојим

лопова и да je молим да ми сачува новац до мог одласка. Узела je новац, стрпала ra y ташну, почела да ме љуби и говори да би joj било лакше да умре, него да ме y таквом стању напусти и остави самог, али њу чекају, она ce покорава неминовности, али ће доћи сутра. М олила ме je да ce ничега не бојим.

— To je било y сумрак, половином октобра. И отишла je. Jlerao сам на отоман и заспао, не палећи лампу. П робудио сам ce од осећања да ce хоботница налази негде крај мене. Пипајући y помрчини једва сам успео да упалим сијалицу. Џепни сат je показивао два сата после поноћи. Легао сам полуболестан, a пробу- дио ce сасвим болестан. Наједном ми ce учинило да ће јесења помрчина избити стакла, улетети y собу и да ћу ce y њој угушити као y мастилу. Устао сам као човек који више не влада собом . Узвикнуо сам, појавила ce мисао да одјурим некоме, макар и предузимачу изнад мене. Борио сам ce против самога себе као сулуд. Смогао сам толико снаге да ce довучем до пећи и


потпалим y њој дрва. Када су она запуцкетала a вратанца почела да лупају, као да ми je постало нешто лакше. Појурио сам y предсобље и тамо упалио светлост, нашао флашу белог вина, отворио je и почео да пијем вино из ње. Страх као да je од тога мало отупео, толико да нисам потрчао предузимачу већ ce вратио до пећи. Отворио сам враташца од пећи, тако да je врелина почела да ми пече лице и руке и шапутао:

»Осети да сам y невољи. Дођи, дођи, дођи!«Али нико није долазио. У пећи je буктала ватра, a о

прозоре добовала киша. Тада ce десило оно последње. Извукао сам из ладице стола тешке преписе романа и свеске ca рукописом и почео да их спаљујем. To je било веома тешко радити, јер исписана хартија тешко гори. Ломећи нокте цепао сам свеске, гурао их међу угљевље и жарачем лупао no листовима. Пепео ме je засипао, гушио ватру, али сам ce борио против њега, и роман je, упорно пружајући отпор, ипак лагано умирао. Позна- те речи су ми промицале пред очима, жутило ce незадрживо дизало no страницама, али су ce речи ипак пробијале и кроз њега. Нестајале су тек онда, када je хартија постајала црна и ja сам их жарачем бесно уништавао.

— У том часу неко тихо поче да гребе no прозору. Moje срце јекну и стрпавши и последњу свеску y ватру, потрчах да отворим. Степенице од цигала водиле су из подрума ка вратима y двориште. Спотичући ce, притр- чао сам вратима и тихо упитао:

»К о je?«— И глас, њен глас ми одговори:»Ja сам.«— He знам ни сам како сам успео да изиђем накрај

с ланцем икључем. Чим je крочила унутра, приљубила ce уз мене, сва' мокра, влажних образа и косе разбару- шене од кише, дрхтала je. M orao сам да изговорим само једну једину реч:

»Ти... ти?« и глас ми ce пресече и стрчасмо доле. У предсобљу скиде капут и брзо уђосмо y собу. Тихо крикнувши, голим рукама je избацила из пећи на под последње што je остало, свежањ који ce налазио на дну.


Дим намах испуни собу. Ногама почех да гасим ватру, a она ce сручи на отоман и незадрживо, грозничаво, заплака.

— Када ce смирила, рекао сам:»Омрзнуо сам тај роман и бојим ce. Болестан сам.

Страх ме je.«— Устала je и рекла:»Боже мој, како си сам о болестан. Али заш то,

зашто? Ja ћу те спасти, спашћу те. Па шта je сада ово?«— Видео сам њене очи поцрвенеле од дима и

плача, осетио како ми њене хладне руке прелазе преко чела.

»Ja ћу те излечити, излечићу те«, мрмљала je, припијајући ce уз мене. П оново ћеш ra написати. Зашто, заш то један примерак нисам оставила код себе!«

— ЈЈице joj ce искривило од беса, говорила je још нешто неразумљиво. После je, стегнувши уснице, поче- ла да скупља и слаже нагореле листове. To je било неко поглавље из средине романа, не сећам ce више које. Пажљиво je сложила нагореле листове, завила их y папир, увезала траком. Сви њени покрети су показива- ли да je пуна одлучности и да je успела да савлада саму себе. Затражила je вина и отпивши мало, почела да говори већ много мирније.

» E t o како ce плаћа лаж«, говорила je, »и више нећу да лажем. Остала бих код тебе и сада, али нећу то да урадим на овакав начин. Нећу да му занавек остане y сећању да сам од њега побегла ноћу. Никада ми ништа нажао није учинио. Позвали су ra изненада, y фабрици je избио пожар. Али брзо ће ce вратити. Објаснићу ce с њим сутра изјутра, рећи ћу му да волим другога, и заувек ћу ce вратити теби. Реци ми, можда то нећеш?«

»Јаднице моја, јаднице,« рекао сам joj, »нећу допу- стити да то урадиш. Са мном ће ce ствари лоше завршити и не желим да страдаш заједно са мном.«

»‘Само због тога?« упита и приближи своје очи мојима.

»Само због тота.«— Живнула je, приљубила ce уза ме, грлећи ме око

167 / Мајстор u Mapiapuwa

врата, и рекла:»Страдаћу заједно с тобом . Ујутру ћу бити код

тебе.«— И последње чега ce сећам y свом животу јесте

трака светлости из мог предсобља, и y тој траци расплетена коса, њена беретка и очи пуне одлучности. Сећам ce још и црне силуете на прагу спољних врата и белог свежња.

»Испратио бих те, али више немам снаге да ce сам враћам назад, бојим ce.«

»He бој ce. Стрпи ce још неколико часова. Изјутра ћу поново бити код тебе.« To су истовремено биле и последње њене речи y мом животу.

— Пст! — наједном je сам себе прекинуо болесник и дигао прст — данас je неспокојна ноћ пунога месеца.

Н естао je на балкокну. Иван je чуо како су ce прокотрљали точкови no ходнику, неко je зајечао и тихо узвикнуо.

Када ce све смирило, гост ce вратио и известио ra да јесо б а број 120 добила пацијента. Довели су некога и тај стално моли да му главу врате на место. Саговор- ници узнемирено поћуташе, али су ce, смиривши ce, вратили прекинутој причи. Гост отвори уста, али je ноћ уистину била неспокојна. У ходнику ce поново зачуше гласови, и гост поче да шапуће нешто толико тихо Ивану y ухо, да оно што je он причао зна само песник, ca изузетком прве реченице:

— Четврт часа пош то ме je напустила, на мој прозор су закуцали...

Оно што je болесник шапутао Ивану y уво, no свему судећи, јако ra je узнемиравало. Лице му ce сваки час грчило. Из очију су му ce преливали и врцали страх и бес. Атек када ce гласови споља више нису чули, гост ce одмаче од Ивана и поче да говори гласније:

— И тако сам половином јануара, ноћу, y том истом капуту, али ca искиданим дугмадима, дрхтао од хладноће y свом дворишту. И за мене сметови снега, који су прекрили жбуње јоргована, a испред мене и доле: слабо осветљени, прекривени завесама моји прозорчићи; приљубио сам ce уз први и почео да


ослушкујем — y мојим собам а je свирао грамофон. To je све што сам чуо, али ништа нисам м огаода видим. Постојавши мало, изашао сам кроз капијицу y уличи- цу. Фијукала je вејавица. Преплашио ме je пас, који ми ce наједном нашао крај ногу и од њега сам побегао на другу страну улице. Хладноћа и страх, који су постали моји стални сапутници, доводили су ме до лудила. Нисам имао куда да идем, a најједноставније од свега je било, разуме ce, да ce бацим под трамвај на булевару на који je излазила моја уличица. Из даљине сам видео те слеђене сандучиће пуне светлости и чуо како одврат- но шкрипе на мразу. Али, драги мој суседе, ствар je била y томе што je страх овладао сваким дам аром мога тела. A исто као и пса, бојао сам ce и трамваја. Да, y овој згради заиста нема, уверавам вас y то, теже болести од моје.

— Али могли сте да joj ce јавите — рече Иван, осећајући сажаљење према болеснику. — Осим тога, код ње je и ваш новац, зар не! Јер она raje, разуме ce, сачувала?

— Не сумњајте y то, сигурно raje сачувала. Али ви ме вероватно не схватате. Или тачније: изгубио сам способност да описујем било шта, дар који сам раније поседовао. У згред буди речено, ja и не жалим толико за њом, пош то ми она више никада неће бити потреб- на. ГТред њ ом би ce, гост ce блажено загледа y ноћну тмину, нашло писмо из луднице. Зар неко може да шаље писмо са таквом адресом? Душевни болесник? Шалите ce, драги мој! Да je унесрећим? Н е,за тако што нисам способан.

Иван није имао шта да каже против тога, али je ћутљиви Иван саосећао са својим гостом. A овај je од тежине својих успомена климао главом са црном капицом и говорио овако:

— Јадна жена. У осталом, надам ce да ме je забора- вила!

— А л ивим ож етедаоздр ави те... — речеснебивају- ћи ce Иван.

— Неизлечив сам — мирно одговори гост. — Када Стравински каже да ће ме вратити y живот, ja му не

169 / Мајстор u Mapiapuîüa

верујем. Он je хуман и једноставно хоће да ме утеши. He поричем, уосталом, мени je сада много боље. Да, где сам оно застао? Мрак, трамваји који јуре. Знао сам да je ова клиника већ отворена, и кроз цео град сам пешице кренуо y њу. Безумље! Ван града бих ce сигурно смрзнуо, али ме je спасла случајност. Камион ce покварио, пришао сам возачу, то je било четири килиметра од градске трошарине и на моје запрепаш- ћење, он ce сажали нада мном. Камион je ишао овамо. П овезао ме je. Д обро сам прош ао — промрзли су ми сам о прсти на левој нози. Али то су излечили. И већ четврти месец сам овде. И знате ли, налазим да овде и није баш тако лоше. He треба ce заносити великим плановима, мој драги суседе, стварно! Ja сам ето, на пример, хтео да обиђем целу Земљину куглу. Али показало ce да ми то није суђено. Видим само незнатан део те кугле. Мислим да оно што je на њој и није баш најбоље, али, понављам, није то баш ни тако лоше. Л ето ce приближава, на балкону ће почети да ce вије пузавица, како то обећава Прасковја Фјодоровна. Кључеви су проширили моје могућности. Н оћу ће сијати месечина. Ах, месец je већ зашао! Свеже je. П оноћ je већ прошла. Време je да кренем.

— Реците ми, a шта je било даље ca Јешуом и П илатом — замоли Иван — молим вас, хтео бих то да знам.

— Ах, не, не — нервозно ce тргнувши одговори гост — не могу без дрхтања да ce сетим свога романа. A ваш познаник ca Патријаршијских рибњака свакако би могао да то исприча бољ е од мене. Хвала вам на друштву. Д о виђења.

И пре но што je Иван могао да дође себи, решетка ce затвори уз тихо звекетање и гост нестаде.


Жибео иеђац!

Нерви, што би рекли, нису издржали, и Римски није сачекао да записник буде састављен до краја већ je побегао y свој кабинет. Ceo je за сто и поцрвенелих очију посматрао магичне червонце пред собом . Финан- сијски директор више ништа није схватао. Споља ce чула равномерна бука. Публика ce као река изливала из зграде Варијетеа на улицу. Д о крајње изоштреног слуха Римског наједном допре звук милицијске пи- штаљке. Сам no себи он никада не обећава ништа добро. A када ce звиждук понови и када му ce придру- жи и други, много оштрији и дужи, a после ce томе придружи и јасан и гласан кикот, na чак и нешто као фрктање — финансијски директор одм ах схвати да ce на улици десило нешто скандалозно и гадно, и да je то, ма колико он хтео да ce тога одбрани, y најтешњој вези ca одвратном представом коју je извео професор црне магије ca својим помоћницима. Предосећање ra није варало.

Чим je бацио поглед кроз прозор који je гледао на Садову улицу, лице му ce искриви, и он не прошапта већ просикта:

— Знао сам!У јаркој светлости најјачих могућих уличних све-

тиљки он угледа на тротоару испод себе даму само y комбинезону и гаћицама љубичасте боје. Ha глави je дама, истини за вољу, имала шеширић, a y рукама je држала сунцобран.

O ko те даме, која je била y стању потпуне сметено- сти и час je чучала, час опет покушавала некуда да побегне, окупљала ce гомила, смејући ce грохотом , од чега ce финансијском директору јежила кожа на леђи- ма. Крај даме ce мувао некакав грађанин који je скидао ca себе кишни мантил и од узбуђења никако није могао да извуче руку из рукава.

Повици и експлозије смеха допираху и ca другог


места — односно од левог улаза и, окренувши главу y том правцу, Григориј Данилович угледа другу даму, y доњ ем рубљу ружичасте боје. Она je скочила са коло- воза на плочник, трудећи ce да ce сакрије y улазу, али joj je публика која je излазила преградила пут, и јадна жртва сопствене лакомислености и страсти за дотери- вањем, коју je преварила фирма одвратног Фагота, маштала je сам о о једноме — да што пре пропадне y земљу. Милиционер je хитао ка несрећници, непреста- но дувајући y пиштаљку, a за милиционером су журили некакви разуздани младићи са качкектима на главама. Грохотом су ce смејали и фрктали.

Мршав бркат кочијаш прилете првој обнаженој и y месту заустави кошчату рагу. Бркајлијино лице ce радосно смешкало.

Римски ce лупи шаком no глави, пљуну и одскочи од прозора.

Једно je време седео тако крај стола, ослушкујући шта ce дешава на улици. Звиждуци y неким тренуцима достигош е невиђену снагу, a после тога почеше да ce смирују. Скандал je, на велико чуђење Римског, ликви- диран неочекивано брзо.

Д ош ло je време да ступи y акцију, требало je попити горку чашу одговорности. Телефони су били поправ- љени за време трећег дела представе, требало je телефонирати, известити о свему што ce десило, тра- жити помоћ, правдати ce, бацати сву кривицу на Лиходејева, ограђивати ce од свега и тако даље. Фуј, до врага! Два пута je потпуно растројени директор став- љао руку на телефонску слушалицу и два пута ју je скидао са ње. И наједном y мртвој тишини кабинета апарат сам од себе поче да зврји право y лице финансиј- ском директору, a овај ce трже и следи: »Ала су ми живци попустили«, помисли и диже слушалицу. Одмах ce трже од ње и постаде блеђи од хартије. Тих, a истовремено улагљив и развратан женски глас про- шапта y слушалицу:

— Не телефонирај, Римски, никоме, лоше ће ce то завршити.

Слушалица одм ах ућута. Осећајући како му жмар-


ци иду низ леђа, финансијски директор спусти слуша- лицу и због нечега ce још осврну према прозору иза својих леђа. Кроз ретке и још слабо зеленилом покри- вене кленове гране угледа месец који je промицао y прозрачном облачићу. Загледавши ce због нечега y гране, Римски их je нетремице посматрао, a што их je дуже гледао, страх je бивао све јачи.

Натеравши самога себе, финансијски директор ко- начно одвоји поглед од месеца и устаде. Више није могло бити говора о томе да телефонира и сада je размишљао само о томе како да што пре оде из позоришта.

Почео je да ослушкује: зграда театра je ћутала. Римски схвати да je већ одавно потпуно сам на спрату и некакав дечији, несавладиви страх обузе ra при поми- сли на то. Није био y стању да без дрхтања помисли како ће сада морати потпуно сам да иде кроз пусте ходнике и силази степеницама. Грозничаво дограби ca стола хипнотизерове червонце, стрпа их y ташну и накашља ce како би охрабрио сам себе. Кашаљ je био промукао, слаб.

A тада му ce учини да je испод врата кабинета почео да ce осећа задах влажне трулежи. Финансијски дирек- тор претрну. Уза све то сат потпуно неочекивано поче да откуцава поноћ. Чак и од те звоњаве финансијски директор уздрхта. Коначно, срце му обамре када зачу како ce y вратима лагано окреће кључ. Грчевито стегнувши ташну влажним, слеђеним рукама, финан- сијски директор je осећао да неће моћи да издржи и да ће почети продорно да вришти, ако ово шкљоцање y кључаоници потраје још који трен.

Ha крају врата попустише под нечијим притиском, отворише ce, и y кабинет нечујно уђе Варенуха. Римски ce онако како je стајао сручи y фотељу, као да су му ce ноге одсекле. Удахнувши ваздух, осмехну ce као кри- вац и тихо проговори:

— Боже мој, како си ме само препао!И заиста тако изненадна појава могла би да пре-

падне било кога, али je ипак, истовремено, и радовала: појавио ce барем један крај овог запетљаног клубета.

173 / Мајстор u Mapiapuîua

— Хајде, говори, говори брже! Но! Но! — прода- хта Римски, хватајући ce за тај крај нити. — Шта све то значи?

— Извини, молим те — потмулим гласом одгово- ри придошлица, затварајући за собом врата. — Ми- слио сам да си већ отишао.

И Варенуха, не скидајући качкет са главе, приђе фотељи и седе са друге стране стола.

Треба рећи да ce y одговору Варенухе осећало нешто чудновато, нешто што je одмах пало y очи финансијском директору који je no својој осетљивости могао да ce упореди са сеизмографом било које нај- боље сеизмографске станице. Шта je све то могло да значи? Зашто je Варенуха ушао y кабинет финансијског директора ако je сматрао да он није ту? Па он има свој кабинет. To je — прво. A друго: ма кроз који улаз да je ушао, Варенуха je морао да сретне некога од ноћних чувара, a они су били обавештени да ће Григориј Данилович остати неко време y свом кабинету.

Али о свим тим необичностима финансијски дирек- тор није ни размишљао — није му било до тога.

— Зашто ниси телефонирао? Шта значе све оне лудорије са Јалтом?

— Па управо оно што сам и говорио — цокнувши уснама, као да ra боли зуб, одговори администратор — нашли су ra y крчми y Пушкину.

- Како y Пушкину?! na то je крај Москве? A телеграми су из Јалте?

— Какве Јалте, до врага! Напио je телеграфисту y Пушкину и обојица су почели да праве свињарије, na су, између осталог, слали и телеграме са ознаком »Јалта«...

— Axa... Аха... Па добро, добро... — није изгово- рио, већ као да je отпевао Римски. Очи почеше да му блистају жућкастом светлошћу. У глави му ce појави- ла празнична слика срамног Стјопиног отпуштања са посла. Ослобођење! Дуго очекивано ослобођењ е фи- нансијског директора од те несреће y облику Лиходеје- ва! A мож да ће Степан Богданович проћи још и горе, мож да неће бити само смењен... — Појединости! —


рече Римски, лупивши упијачем no столу.И Варенуха поче да прича појединости. Чим je

отишао тамо, где ra je упутио финансијски директор, одм ах су ra примили и саслушли на најпажљивији могући начин. Нико, разуме ce, није ни допуш тао могућност да би Стјопа могао да буде y Јалти. Сви су ce одм ах сложили ca Варенухином претпоставком да ce Лиходејев налази сигурно y пушкинској Јалти.

— A где je сада? — прекину администратора узбуђени финансијски директор.

— A где би могао да буде — одговори администра- тор иронично ce насмејавши — природно, y одељењу за трежњење.

— Пази, пази! Е na, хвала!A Варенуха настави ca својом причом. Што je даље

причао, тим ce јасније пред финансијским директором одвијао ланац Лиходејевљевих свињарија и безобра- злука, a сваки следећи беочуг y том ланцу био je гори од претходног. К оликоje само вредело пијано ђускање y загрљају ca телеграфистом y бари пред телеграфом y Е1ушкину, уз звуке некакве тамо полупијане хармони- ке! Трка за неким грађанкама, које вриште од ужаса! Е1окушај да ce потуче ca крчмаром y самој Јалти. Разбапана пера зеленог лука no поду y тој истој Јалти. Е1олупаних осам флаша белог вина »Јој-Данила«. Разбијање таксиметра такси-шоферу који није хтео да Стјопи уступи кола. Е1ретња да ће похапсити грађане који су покушали да онемогуће Стјопине свињарије. Укратко, прави ужас!

Стјопа je био добр о познат y позоришним круго- вима Москве, и сви су знали да тај човек није — светац. Али je, ипак, оно што je администратор причао о њему било превише чак и за Стјопу. Да, превише. Чак и више него превише...

Е1родорне очи Римског преко стола ce унесоше y администраторово лице и што je овај даље говорио, те су оЧи постајале урочније. Што су живописније и живље биле појединости којима je администратор украшавао своје приче... тим je мање финансијски директор веровао приповедачу. Када je Варенуха ис-

175 / М ајст ор u M apïapuîûa

причао да ce Стјопа до те мере осмелио да je покушао да пружи отпор онима који су no њега дош ли из Москве да би ra y њу вратили, финансијски директор je већ поуздано знао да je све оно што му je причао администратор који ce вратио y поноћ обична лаж! Лаж од прве до последње речи.

Варенуха није ишао y Пушкино, na ни сам Стјопа такође није био y Пушкину. Није постојао ни пијани телеграфиста, a није било ни срче y крчми. Стјопу нису везали конопцима... свега тога уопште није било.

Чим je финансијски директор закључио y себи да администратор лаже, страх поново поче да гамиже no њ еговом телу, почев од ногу, и два пута му ce учини да под почиње да заудара на маларичну мочвару. Ни за тренутак не скидајући поглед са администратора, који ce некако чудно згрчио y фотељи, трудећи ce стално да ce не помаља испод плавичасте сенке стоне лампе, чудновато ce некако кријући иза новина од светлости која му je тобож сметала — финансијски директор je мислио на једну једину ствар: шта ли све то треба да значи? Заш то ra тако дрско лаже y пустој и ћутљивој згради администратор који je дош ао тако касно? И осећање опасности, непознате али језиве опасности, поче Римском да мучи душу. Правећи ce да не запажа Варенухине врдаламе и његове трикове са новинама, финансијски директор je разгледао његово лице, скоро и не слушајући његово блебетање. П остојало je још нешто што je изгледало много необјашњивије од необјашњивог измишљања клеветничке приче о дога- ђајима y Пушкину, a то нешто била je промена y спољашњости и понашању администратора.

Ma колико овај навлачио ширит качкета на очи да би на тај начин бацио сенку на лице, финансијском директору je ипак пошло за руком да види велику модрицу на десној страни лица, крај самога носа. Осим тога, обично пунокрван, администратор je овога пута био некако нездраво бледе боје, a око врата je ове загушљиве ноћи због нечега имао обавијен стари пругасти шал. A k o томе додам о jotu и одвратну навику да мљаска и цмокће, навику која ce појавила изненада,


промену y гласу који je постао некако потмуо и груб, подмуклост и кукавичлук y очима — могло би ce смело рећи да ce Иван Савељевич Варенуха толико променио да ra je једноставно било немогуће препознати.

Join нешто je јако узнемиравало финансијског ди- ректора, али шта je то било, то никако није могао да схвати, ма колико напрезао свој мозак, ма колико бленуо y Варенуху. У сваком случају, могао je да тврди да je било нечег дотле невиђеног, неприродног, y том споју администратора и добр о му познате фотеље.

— Али савладали су ra и на крају стрпали y кола — тртљао je Варенуха, вирећи иза новина и дланом прикривајући масницу.

Римски наједном испружи руку, и као махинално, a истовремено добујући прстима no столу, притисну дланом дугме електричног звонцета и претрну.

У пустој згради je требало да одјекне реска звоња- ва. Али звоњаве није било, a дугме je као мртво упало y даску стола. Дугме je било мртво, звонце покварено.

Лукавство финансијског директора није измакло Варенухином оку, који ra, лецнувши ce, упита ca злурадим сјајем y очима:

— Зашто звониш?— Махинално — тупо одговори финансијски ди-

ректор, тргавши руку, и ca своје стране упита несигур- ним гласом: — Шта ти je то на лицу?

— Кола ce занела, na сам ce лупио о кваку - - одговори Варенуха, скрећући поглед.

»Лаже!« узвикну y себи финансијски директор. A тада му ce очи наједном исколачише, постадош е пот- пуно сумануте, и он ce загледа y наслон фотеље.

И за фотеље су ce, no поду, пружале две укрштене сенке, једна гушћа и тамнија, друга слаба и сивкаста. Ha поду су ce јасно виделе сенке наслона фотеље и оштре ножице, али под наслоном на поду није било сенке Варенухине главе, као што ни под ножицама фотеље није било администраторових ногу.

»Он нема сенке!« очајнички повика y себи Римски. Поче да дрхти као y грозници.

Варенуха ce опрезно осврну, пратећи суманути


поглед Римског, баци поглед иза наслона фотеље и схвати да je раскринкан.

Устаде из фотеље (то исто уради и финансијски директор) и повуче ce од стола за један корак, стежући ташну y рукама.

— Досетио си ce, проклет био! Увек си био домиш - љат — рече Варенуха, осмехујући ce злобно право y лице финансијском директору, неочекивано одскочи од фотеље према вратима и брзо притисну наниже дугме сигурносне браве. Финансијски директор ce y очајању осврну, повлачећи ce ка прозору који je гледао y башту, и y том прозору, осветљеном месечином, угледа лице голе девојке приљубљено уза само стакло и њену голу руку, провучену кроз прозорчић како покушава да отвори горњу резу. Доњ а je већ била отворена.

Римском ce учини да ce светлост стоне лампе гаси, и да ce писаћи сто нагиње. Обли ra ледени зној, али je, на своју срећу, успео да ce савлада и није пао. И мао je још толико снаге да прошапће, али не и да повиче:

— Упомоћ...Варенуха je, чувајући врата, скакутао крај њих, дуго

лебдећи y ваздуху и заносећи ce y њему. Згрченим прстима je махао према Римском, сиктао и цоктао, намигивао девојци на прозору.

Ова пожури, увуче риђу главу кроз прозорчић, испружи руку колико je могла, ноктима поче да гребе горњу резу и тресе рам. Рука joj ce поче истезати као од гуме и прекривати мрвачким зеленилом. Зелени прсти покојнице коначно дохватише резу, окренуше je и рам поче д а ce отвара. Римски тихо јекну, наслони ce на зид, a ташну стави испред себе као штит. Схватио je да му je то крај.

П розор ce широм отвори, али уместо ноћне свежи- не и мириса липа y просторију улете задах гробнице. Покојница закорачи на прозорски рагастов. Римски je јасно видео мртвачке мрље на њеним грудима.

И, управо y том часу, радостан, неочекиван крик петла долете из баште, из оне ниске зграде иза стреља- не, где су ce чувале птице које су учествовале y


програму. Грлат дресиран петао закукурика, објављу- јући да ce Москви ca истока приближава зора.

Дивљи бес унакази девојчино лице, она промукло промрси кроз зубе некакву псовку, a Варенуха крај врата запишта и сручи ce из ваздуха на под.

Кукурикање певчево ce понови, девојка шкљоцну зубима и риђа joj ce коса накостреши. Ca трећим кукурикањем певца она ce окрену и излете напоље. И одмах за њом. поскочивши и истегнувши ce хоризон- тално y ваздуху, налик на летећег Купидона, излете лагано кроз прозор, преко писаћег стола, и Варенуха.

Сед као снег, без иједне једине црне длаке на глави, старац који je донедавно био Римски, притрча врати- ма, притисну дугме, отвори врата и појури кроз мрачан ходник. Крај окретишта на степеништу он, стењући од страха, напипа прекидач и степениште ce осветли. Ha степеништу дрхави старац паде, јер му ce причини да ce одозго на њега меко сручио Варенуха.

Стрчавши доле, Римски угледа дежурног који je спавао на столици крај благајне y холу. Римски на прстима прође крај њега и изиђе на главна врата. Ha улици му би нешто лакше. Д ош ао je себи толико да je, ухвативши ce за главу, могао да схвати да му je шешир остао y кабинету.

Само ce no себи разуме да ce no њега није вратио, већ je, задуван, претрчао преко широке улице до су- протног угла, крај биоскопа, где je горела слаба цр- венкаста светлост. Тренутак касније већ je био поред ње. Нико није успео да му преотме кола.

-- За лењинградски експрес, даћу напојницу — држећи ce за срце, проговори старац задихано.

— И дем y гаражу — мрзовољ но одговори возач и окрену ce.

Тада Римски отвори ташну, извуче из ње педесет рубаља и пружи их шоферу кроз отворени предњи прозор.

Кроз неколико тренутака, ужасно тандрчући, кола као вихор пролетеше прстеном Садове улице. Путник ce труцкао на седиш ту и y комадићу огледала, обеш е- ном испред возача, Римски je видео час радосне


возачеве, час опет своје сумануте очи.Изјуривши из кола, испред зграде железничке ста-

нице, Римски добаци првом носачу y белом мантилу и са бројем на значки, на кога je налетео:

За прву класу, једно место, дајем тридесет — гужвајући их, извлачио je из ташне червонце — ако нема прве, дај другу, ако нема, узми трећу!

Човек са бројем, бацивши поглед на осветљени сат, дограби из руку Римског червонце.

У брзо испод стаклене куполе пројури експресни воз и нестаде y помрчини. Са њим нестаде и Римски.


Сан Никанора Mbanobma

Није тешко погодити да je дебељ ко зајапуреног лица, који je на клиници смештен y собу број 119, био Никанор Иванович Босој.

Он, међутим, није одм ах доспео до професора Стравинског већ je претходно био на једном другом месту.

Од тог другог места je y памћењу Никанора Ивано- вича остало мало шта. Сећао ce само писаћег стола, ормана и отомана.

Тамо су ca Никанором Иванобичем, пред чијим ce очима све некако мутило од навале крви и узбуђења, почели да разговарају, али je разговор испао некако чудан, смушен, или тачније речено, од разговора није ништа ни испало.

Прво питање, постављено Никанору Ивановичу, гласило je:

— Ви сте Никанор Иванович Босој, председник савета станара y згради број 302-б y Садовој улици?

Ha то Никанор Иванович, почевши да ce смеје језивим смехом, одговори дословно овако:

— Ja јесам Никанор, разуме ce да сам Никанор! Али, какав сам то ja, само, до врага, председник?

— Како то? — упиташе Никанора Ивановича, зачкиљивши очима.

— Једноставно — одговори овај — ако сам већ тамо неки председник, требало je одм ах да утврдим да je он нечастива сила! Јер шта je то? Цвикер напрсао... сав y ритама... Какав он може да буде странчев преводилац?

— О коме ви то? — упиташеНиканора Ивановича.— О Коровјову! — повика Никанор Иванович. —

Увалио ce код нас y стан 50. Пишите: Коровјов! О дмах треба да ra ухватите! Пишите: шести улаз, тамо je.

— Одакле ти валута? — пријатељски упиташе Никанора Ивановича.


— Бог je истинит, Бог je свемогућ — поче Никанор Иванович — он све види, a и мој пут ка њему води. У рукама je никада нисам држао, a нисам ни знао каква je то валута! Господ ме кажњава за грехе моје — осећајно настави Никанор Иванович, час закопчавајући кошу- љу, час je раскопчавајучи, час ce опет крстећи. — Да сам узимао, узимао сам! У зим ао јесам, али y нашем, совјетском новцу! И пријављивао сам станаре за новац, не спорим, дешавало ce. Ни наш секретар Пролежњ ов, такође није цвећка. Отворено да кажемо, сви су y савету станара лопуже. Али валуту нисам узимао!

Ha м олбу да ce не прави луд, већ да исприча како су долари доспели y вентилациони отвор, Никанор Ива- нович ce спусти на колена и поче да ce клања, отварају- ћи уста, као да жели да прогута паркет:

— A k o желите — промумла — земљу ћу јести да бих доказао да нисам узимао! A Коровјов je — ђаво.

Сваком стрпљењу постоје границе те за столом повисише глас, напоменувши Никанору Ивановичу да je време да почне да говори људским језиком.

Тада y соби са оним истим отом аном одјекну дивљи урлик Никанкора Ивановича који ce диже са колена:

— E h o ra! Ено ra иза ормана! Ено, смешка ce! И цвикер његов... Д рж ’те ra! Пошкропите светом води- цом просторију!

Крв нестаде из лица Никанора Ивановича, он je, дрхтећи крстио ваздух, трчао до врата и назад, стао да запева разне молитве и, најзад, почео да лупета разне глупости.

П остало je потпуно јасно да ce са Никанором Ивановичем једноставно не може разговарати. Изве- ли су ra, сместили y посебну просторију, где ce мало смирио и где ce само молио и јецао.

У Садову улицу су, разуме ce, отишли и посетили стан број 50. Али нити су тамо нашли некаквог Коровјова, нити raje y згради било ко знао или видео. Стан y коме су становали покојни Берлиоз, као и Лиходејев, који je отпутовао y Јалту, био je празан, a y


кабинету су мирно висили нетакнути печати на орма- нима. Тако су и отишли из Садове, a ca њима je отишао и збуњени и потиштени секретар савета Пролежњов

Увече je Никанор Иванович био пребачен на клини- ку Стравинског. Тамо ce понашао ло те мере немирно, да су му морали дати инјекцију no рецепту Стра- винског и тако je тек после поноћи Никанор Ивано- вич заспао y соби број 119, мумлајући с времена на време тешко, страдалнички.

Сан му je, међутим, постајао све лакши и лакши. Престао je да ce no постељи тум ба и да стење, почео je да дише лако и равномерно; тек тада су ra оставили самога y соби.

Тада je Никанор Иванович уснио сан, y чијој je основи, y то нема сумње, било оно што je тог дана преживео. Све je почело од тога што су наводно некакви људи ca златним трубама y рукама почели да ra приводе, и то веома свечано, некаквим великим, ла- кираним вратницама. Испред тих вратница сапутни- ци као да су одсвирали туш Никанору Ивановичу, a затим je продоран бас ca небеса весело рекао:

- Д обр о дош ли, Никаноре Ивановичу! Предајте валуту!

Јако ce зачудивши, Никанор Иванович над собом угледа црни звучник.

П осле тога ce због нечега нашао y позоришној сали, где су ce под позлаћеном таваницом пресијавали кристални лустери, a no зидовима свећњаци. Све je било како и доликује y неком истина омањем, али веома богатом театру. Била je ту и сцена, ca спуште- ном завесом, на којој су ce на пурпурној основи виделе, као звездице, увеличане златне десетице, била je ту и шаптачница, na чак и публика.

Никанор Иванович ce зачуди што je сва та публика била истог пола — мушког, и што су сви гледаоци због нечега имали браде. П оред тога, чудио ce и што y целом гледалишту није било столица и што су сви гледаоци седели no поду, фантастично изгланцаном и клизавом.

Збунивши ce мало y новом и великом друштву,


Никанор Иванович ce, после кратког колебања и снебивања угледа на остале и седе на паркет, прекр- стивши ноге као Турчин, сместивши ce између једног риђег брадоњ е што пуца од здравља и још једног, бледог и y косу јако зараслог грађанина. Нико од оних који су седели уопште не обрати никакву пажњу на новог гледаоца.

Тада ce зачу пригушени звук звона, светлост ce y сали угаси, завеса ce размаче и појави ce осветљена сцена са фотељом, сточићем на коме je било златно звонце и дрним, плишаним риквандом y позадини.

Иза кулиса ce тог часа појави глумац y смокингу, глатко избријан и са раздељком, млад и изузетно пријатне спољашности. Публика y сали живну, и сви ce окренуше према сцени. Глумац приђе шаптачници и поче да трља руке.

— Седите, значи? — упита пријатним баритоном и осмехну ce гледаоцима.

— Седимо, седимо — y хору му одговориш е из сале тенори и басови.

— Хм... — замиш љено поче глумац — и како вам само, питам ce ja, не дојади, никако то да схватим? Сви људи, као људи, шетају сада улицама, уживају y пролећном сунцу и топлоти, a ви овде no поду седите y загушљивој сали! Зарје могуће да je програм толико интересантан? Уосталом, колико људи, толико ћуди — филозофски закључи глумац.

После тога промени и боју гласа и интонацију, na весело и громко објави:

— Следећа тачка нашег пограма je Никанор Ива- нович Босој, председник савета станара и шеф мензе за дијеталну исхрану. Да зам олимо Никанора Иванови- ча!

Бучни аплауз одговори глумцу. Запањени Никанор Иванович избечи очи, a конферансје ra, заклонивши лице рукама од светлости са рампе, пронађе погледом међу љ удима који су седели и љ убазно позва прстом да изађе на сцену. И Никанор Иванович ce тако, заправо ни сам не знајући како, нађе на сцени.

Очи му je одозд о и спреда одм ах засенила светлост


обојених лампи, због чега je цела сала заједно ca публиком одм ах пропала y помрчину.

— Па, Никаноре Ивановичу, пружите нам пример— пријатељски поче да говори млади глумац — и предајте валуту.

Завлада тишина. Никанор Иванович једва дође до даха и тихо поче:

— Тако ми бога...Али није успео ни да изговори све што je хтео, a y

сали поче да одјекује жамор негодовања. Никанор Иванович ce збуни и ућута.

— Уколико сам вас добро схватио — проговори водитељ програма — хтели сте да ce богом закунете да немате валуту? — и ca саучешћем погледа Никанора Ивановича.

— Управо тако, немам je — одговори Никанор Иванович.

— Д обро — одговори глумац — извините онда што ћу вам поставити питање: одакле оне четири стотине долара, пронађене y нужнику онога стана чији сте једини станари ви и ваша супруга?

— Чаролије! — иронично проговори неко y мрач- ној сали.

— Управо тако, чаролије — неодлучно одговори Никанор Иванович, не обраћајући ce никоме одређено, нити глумцу нити мрачној сали и разјасни: — нечасти- ва сила, карирани преводилац ми je то подметнуо.

И y сали поново почеше да гунђају с негодовањем. A када завлада тишина, глумац рече:

— E to какве све Лафонтенове басне морам да слушам! Е1одметнули му четири стотине долара! Ето вам: сви ce ви овде бавите препродајом валуте! Обра- ћам вам ce као стручњацима — да ли je то могућа ствар?

- Ми нисмо препродавци валуте — зачуше ce појединачни увређени гласови y гледалишту — али je то ипак немогућа ствар.

— У потпуности ce придружујем вашем мишљењу— помирљивим гласом рече водитељ — и питам вас: шта може човеку да ce подметне?

185 / Мајстор u Mapiapulua

— Дете! — повика неко из сале.— Сасвим тачно — потврди водитељ програма —

дете, анонимно писмо, прокламација, паклена маши- на, и још много штошта, али четири стотине долара вам нико неће подметнути, јер такав идиот на свету једноставно не постоји — и, окренувши ce Никанору Ивановичу, глумац додаде прекорно и тужно: — Разочарали сте ме, Никаноре Ивановичу! A ja сам ce управо y вас понадао! Значи, тачка нам није успела.

У сали ce зачуше звиждуци упућени Никанору Ивановичу.

— Он je препродавац валуте! — повикаше y сали. — И због таквих као што je он и ми, невини, страдамо!

— Не грдите ra — меко рече конферансје — он ће ce jotu и покајати. — И окренувши ка Никанору Иванови- чу плаве очи пуне суза, додаде: — Д обро, Никаноре Ивановичу, идите на место!

— П осле тога глумац зазвони y звонце и гласно објави:

— Пауза, гадови!Никанор Иванович, поставши тако, неочекивано за

самога себе, учесник некаквог позориш ног програма, поново ce, потресен нађе на свом месту на поду. Тада je уснио да ce сала потпуно замрачила и да су ce на зидовима појавиле црвене, пламене речи: »Предајте валуту!« Завеса ce после поново размаче и конферансје позва:

— Замолио бих на сцену Сергеја Герардовича Дунчила.

Дунчил je био пријатне спољашности, али јако запуштен педесетогодишњак.

— Сергеје Герардовичу — обрати му ce конферан- сје — већ више од месец и no дана седите овде, упорно одбијајући да предате валуту која вам je преостала, a која je земљи преко потребна, док je вама она потпуно непотребна. И поред тога, ви сте упорни. Ви сте човек интелигентан, одлично све схватате, na ипак не журите да ми изиђете y сусрет.

— Ha жалост, ништа не могу да предам, пош то валуте више немам — мирно одговори Дунчил.


— Па имате ли мож да, ако ништа друго, бар брилијанте? — упита глумац.

— Н емам ни брилијанте.Глумац сагну главу и замисли ce, a потом лупи

дланом о длан. Иза кулиса на сцену изађе дама средњих година, обучена no последњој моди, то јест y капуту без оковратника и ca маленим шеширићем. Д ама je изгледала узнемирено, a Дунчил баци поглед на њу, не покренувши при томе чак ниједну веђу.

— Ko je ова дама? — упита водитељ програма Дунчила.

— To je моја супруга — достојанствено одговори Дунчил, и погледа ca гађењем издужени врат даме.

— Узнемирили смо вас, мадам Дунчил — обрати ce дами конферансје — ево због чега: хтели см о да вас упитамо, има ли ваш супруг још валуте?

— Све je предао још онда — одговори мадам Дунчил узбуђено.

— Тако — рече глумац — но добро, када ствари већ тако стоје, онда значи да je тако. A ако je све предао, онда морам о одмах, шта да ce ради, да ce растанемо од Сергеја Герардовича. Ако хоћете, може- те да напустите позориш те, Cepreje Герардовичу — и глумац начини величанствени покрет руком.

Дунчил ce мирно и достојанствено окрену и пође ка кулисама.

— Само тренутак! — заустави ra конферансје. — Д озволите ми да вам уместо опроштаја прикажем још једну тачку из нашег програма — и поново лупи дланом о длан.

У позадини ce размаче црни рукванд и на сцени ce појави млада лепотица y балској хаљини, која je y руци држала златан послужавник ca дебелим свежњем нов- чаница увезаних траком од бомбоњ ере, и брилијант- ску огрлицу ca које су на све стране врцале плавичасте, жућкасте и црвенкасте светлости.

—1 Дунчил устукну за један корак, лице му пре- бледе. Сала je замрла.

— Осамнаест хиљада долара и огрлица y вредно- сти од четрдесет хиљада y злату - свечано објави


глумац — чувао je Сергеј Герардович y граду Харкову y стану своје љубавнице И де Херкулановне Ворс, коју управо имамо част да видимо и која нам je љ убазно помогла да откријемо то непроцењиво, али y рукама приватног лица, безвредно богатство. Велика вам хвала, Ида Херкулановна.

Осмехнувши ce, лепотица шкргутну зубима, a тре- павице joj затрепташе.

— A под вашом маском пуном достојанства — обрати ce глумац Дунчилу — крије ce грамзиви паук и запањујућа варалица и лажов. П унихсте нас месец и no дана учили својом глупавом упорношћу. Идите сада кући и нека вам онај пакао, који ће вам приредити ваша супруга, буде казна.

Дунчил ce затетура и сигурно би пао да ra не придржаше нечије руке пуне саучешћа. Тада ce спусти завеса и сакри све који су били на сцени.

Бесни аплаузи толико су потресли салу да ce Никанору Ивановичу учинило да je y лустерима свет- лост почела да трепери. A када ce завеса поново дигла, на сцени није било више никога, осим глумца. Преки- нуо je други талас аплауза, поклонио ce и почеода говори:

— У лицу овог Дунчила, пред вама ce y нашем програму појавио типичан магарац. Јер, ја са м имао то задовољ ство да вам jotu колико јуче говорим да je тајно чување валуте обична бесмислица. Нико, увера- вам вас y то, не може никада и ни y ком случају да je користи. У зм им о као пример тог истог Дунчила. Плата му je фантастична и има све што му je потребно. И ма одличан стан, жену и лепотицу љубавницу. Али не, уместо да живи тихо и мирно, без икаквих непријат- ности, предавши валуту и драго камење, тај користо- љубиви блесан ипак je доживео да буде раскринкан пред свима, a уз то je jotu зарадио и породичне неприлике. Дакле, ко ће да преда валуту? Таквих нема? У том случају, следећа тачка нашег програма je — чувени драмски таленат, глумац Курољесов Сава Потапович, кога см о специјално позвали, a који ће извести одломке из Вишеза mbpguife песника Пушкина.

188 / Михаил EyAiaKob

Најављени Курољесов није пустио да ra чекају и испоставило ce да je то висок и подгојен, глатко обријан мушкарац y фраку и белој кравати.

Без икаквих увода он ce намргоди, натмури веђе и поче да говори непрекидним гласом, погледајући ис- коса на златно звонце:

- Док млади бадаваџија чека састанак с разврат- ницом неком вештом...

Курољесов je испричао о себи много тога одврат- ног. Никанор Иванович je Луо како je Курољесов признао да je некаква несрећна удовица клечала пред њим на киши, али није успела да дирне сурово срце глумца. Никанор Иванович до свога сна уопште није познавао дела песника Пушкина, али je њега самога одлично познавао и сваки дан je no неколико пута изговарао фразе као: »A хоће ли мож да то Пушкин да плати станарину?« или »Сијалице на степеништу нема, - да je Пушкин није мож да здипио?« и »Нафту ће, значи, Пушкин да купује?«

A сада, када ce упознао ca једним његовим делом, Никанор Иванович ce смркао, замислио жену на коле- нима, ca сирочићима под кишом и нехотице помисли: »A типчина je ипак тај Курољесов!«

A овај, стално подижући глас, настави да ce каје и коначно je потпуно збунио Никанора Ивановича, јер наједном поче да ce обраћа још некоме, кога на сцени није било, a за тог кога није било je и одговарао, на- зивајући, при томе, самога себе час »господаром«, час »бароном«, na »оцем« a понекад и »сином«, час je ca собом био на »ви«, a час опет на »ти.«

Никанор Иванович je схватио само једно, да je глумац умро језивом смрћу, повикавши: »Кључеве! Moje кључеве!« сручивши ce после тога на под, хропћу- ћи и опрезно смичући кравату.

П ош то je умро, Курољесов устаде, отресе прашину ca панталона, поклони ce, осмехнувши ce извештачено и нестаде испраћен слабим аплаузом. A конферансје поче:

— Чули смо y изванредном извођењу Саве Пота- повича Витеза шбрдицу. Taj витез ce надао да ће неста-

189 / М ајспор u Mapiapuiua

шне нимфе појурити ка њему и да ће му ce догодити још много сличних пријатних ствари. Али, као што видите, ништа му ce од свега тога није догодило, никакве нимфе к њему нису појуриле, и музе му данак нису донеле, никакве палаче он није дигао, већ je, напротив, завршио врло бедно, пресвиснуо je од срча- ног удара на свом сандуку са валутом и драгим камењем. Упозоравам вас да ће ce и вама догодити нешто слично, ако не и горе, ако не предате валуту!

Д а ли je Пушкинова поезија оставила утисак, или прозни говор конферансјеа, не зна ce, али ce наједном из сале зачу један стидљив глас:

— Ja предајем валуту.— Изволите само на сцену! — учтиво позва конфе-

рансје, загледавши ce y мрачну салу.И на сцени ce појави светлокоси грађанин онижег

раста који ce, судећи no лицу, једно три недеље није бријао.

— Извините, како ce презивате? — упита конфе- рансје.

— Канавкин Николај — стидљиво одговори при- дошлица.

— Аха! Одиста ми je драго, грађанине Канавкине. Дакле!

— Предајем — тихо рече Канавкин.— Колико?— Хиљ аду долара и двадесет златних десетица.— Браво! Све што имате?Водитељ програма ce загледа право Канавкину y

очи и Никанору Ивановичу ce чак учинило да су из тих очију засјали некакви зраци који су продирали кроз Канавкина као да су рендгенски. У сали je свима застао дах.

— Верујем! — узвикну коначно глумац и угаси свој поглед — верујем! Ове очи не лажу. Јер, колико сам вам пута сам о говорио да je основна ваша грешка y томе што потцењујете значење људских очију. Схвати- те, језик мож е да сакрије истину, a очи никада! Постав- љају вам изненадно питање, ви чак и не задрхтите, y једном трену успевате да ce савладате и знате шта je


потребно рећи да бисте сакрили истину, веома убедљи- во говорите, ниједна бора ce на вашем лицу неће помаћи, али, на жалост, узнемирена питањем, истина ca дна ваше душе за трен скаче y очи и: све je готово. Она je запажена, a ви сте ухваћени!

Изговоривши, и то уистину ватрено, овај убедљиви говор, глумац љ убазно упита Канавкина:

— A где сте их сакрили?— К од моје тетке, Пороховњикове, на Пречистен-

ки...— Аха! To je... станите... то je код Клавдије Иљи-

ничне, шта ли?— Да.— Ах, да, да, да! Мала вила! A преко пута ње сквер?

Како да не, знам! A где сте их там о стрпали?— У подрум, y кутију од Ејнема...Глумац лупи дланом о длан.— Јесте ли чули само? — огорчено повика. — Па

новац ће ce там о убуђати, овлажити!Па зар ce таквим људима може поверити валута? Шта велите? Kao права деца, тако ми бога!

Канавкин je и сам схватиодаје починиоглупостда ra треба казнити и он погну своју ћубасту главу.

— Новац — настави глумац — треба да ce чува y државној банци, y специјалним сувим и добро чуваним просторијама, a ни y ком случају y теткином подруму, где, између осталог, могу да ra униште и пацови! Стварно, срамота, Канавкине! Па ви сте барем одра- стао човек.

Канавкин више није знао где да ce дене, и сам оје прстом увртао пеш свога капутића.

— Д обро де — одобровољ ио ce глумац — ко старо спомене... — И наједном неочекивано додаде: — Да, узгред буди речено: да једним ударцем, две муве убијемо, да два пута колима бадава не идемо... та тетка такође има? Зар не?

Канавкин, који никако није очекивао да ће ствари попримити такав обрт, наједном ce трже и y позори- шту завлада мук.

— Ех, Канавкине — прекорно-љубазно рече кон-

191 / Мајстор u Mapiapuwa 4

ферансје — a ja сам вас још и похвалио! Ето ти сад, упрскао си наједном све! Не ваља тако,Канавкине! Јер, управо сам говорио о очима. Зашто ли нас само бадава мучите?

— Има! — пркосно повика Канавкин.— Браво! — узвикну конферансје.— Браво! — језиво заурла сала.Када ce све стишало, конферансјечеститаКанавки-

ну, стеже му руку, понуди му да ra одвезе колима кући, a истовремено je некоме иза кулиса наредио да истим колима оду no тетку и замоле je да изволи доћи на програм y женско позориште.

— Да, да не заборавим — да није тетка којим случајем причала где крије своје драгоцености? — упита конферансије, љ убазно нудећи Канавкина цига- ретом и палећи шибицу. Овај ce, припаљујући цигаре- ту, осмехну некако тужно.

— Верујем вам, верујем — рече глумац уздахнув- ши — та стара тврдица ни црном ђаволу то не би рекла, a камоли сестрићу. Па шта, покушаћемо да y њој пробудимо људска осећања. М ожда још ипак нису иструлеле све струне y њеној зеленашкој душици. Све најбоље, Канавкине!

И срећни Канавкин оде. Глумац упита има ли још некога ко би желео да преда валуту, али му одговори мук.

— Баш сте прави чудаци, тако ми бога! — слегав- ши раменима проговори глумац и завеса ra прогута.

Лампе ce угасише, једно време je владала помрчи- на, a из даљине ce y њој чуо нервозан тенор, који je певао:

»Тамо гомиле злата леже и мени оне припадају!«П осле ce однекуд из даљине два пута зачуо аплауз.— У женском позориш ту некаква дамица предаје

валуту — неочекивано проговори риђи брадати сусед Никанора Ивановича и уздахнувши, додаде: — Ех, када не бих имао гусане! Драги мој, имам праве борбене гусане y Лијанозову. Црћи ће без мене, бојим ce. To je борбена живина, нежна, потребна joj je нега. Ex, када не бих имао гусане! Е1ушкином ме нећеш


задивити — и поново поче да уздише.Тада ce сала обасја јарком светлошћу и Никанор

Иванович поче да сања да кроза сва врата y салу почињу да улазе кувари ca белим капама и кутлачама y рукама. Помоћници кувара увукоше y салу огроман казан ca чорбом и пуну корпу исеченог хлеба. Гледао- ди живнуше. Весели кувари почеше да ce мувају међу гледаоцима, да сипају чорбу y чиније и деле хлеб.

— Ручајте, момци — викали су кувари — и предај- те валуту! Зашто бадава овде да чамите? Зар вам ce баш једе ова мећа? A код куће попијеш чашицу како треба, нрезалогајише, то je живот!

— E t o , заш то си ти, на дример, овде засео, татице? — обрати ce депосредно Никанору Ивановичу дебели кувар црвеног врата пружајући му чинију, y којој je y течности пливао лист купуса.

— Немам! Немам! Ja немам! — језивим гласом повика Никадор Иванович — Схваташ ли, немам!

— Немаш? — језивим гласом заурла кувар. — Немаш? — упита нежним женским гласом. — Немаш, немаш — поче да говори, смирујући ra, претварајући ce y болничарку Прасковју Фјодоровну.

Ова je нежно дрмала за раме Никанора Ивановича, који je стењао y сду. Тада су дестали кувари и нестало je позориште ca завесом. Никанор Иванович je кроз сузе угледао своју собу y болници и двојицу y белим мантилима, али то ни y ком случају нису били дрски кувари који су безобразно делили људима своје савете, већ доктори, a ту je била и Е1расковја Ф јодоровна која je y рукама држала не чинију, већ тацну прекриведу газом, да којој je лежао шдриц.

— Ах, шта je ово сада — горко проговори Е1иканор Иванович, док су му давали инјекцију — немам je ja и немам! Нека им Пушкин да валуту! Ja немам!

— Немаш, немаш — смиривала ra je добродуш на Е1расковја Фјодоровна — a ако немаш, одда je стварно и немаш.

Е[иканор Иванович после инјекције осети олакша- ње, a потом заспа без икаквих сновиђења.

Међутим, због његових повика, његов ce немир

193 / Мајсшор u MapiapuiUa

пренесе и на собу 120, где ce пацијент пробуди и поче да тражи своју главу, a онда и на собу број 118, где ce узнемири непознати мајстор и потиштено поче да крши руке посматрајући месец, сећајући ce при том последње јесење ноћи y животу, траке светлости испод врата y подруму и опуштене косе.

Из собе 118. немир ce преко балкона пренео на Ивана; он ce пробуди и заплака.

ЈТекар брзо смири све узнемирене, умоболне, и они брзо почеше да тону y сан. Последњи je заспао Иван, када je над реком већ почињало да свиће. П осле лека који je прострујао кроз цело његово тело, мир му je дош ао као талас који raje прекрио. Тело м у je постало лакше, a на главу je почео да му ce као топао ветрић спушта дрем еж .Заспаојеи последње што je чуо, као на јави, било je цвркутање птица пред зору y шумарку. Али су и оне ускоро ућутале, a он je уснио да ce сунце над Г олготом већ клонило западу, a да брег беше опкољен двоструким обручем страже...


ПоГубљење

Сунце ce над Голготом већ клонило западу, a брег беше опкољен двоструким обручем страже.

Она коњичка ала, што je прокуратору пресекла пут око подне, касом je стигла до Хебронских врата града. Пут je за њу већ био рашчишћен. Пешадија кападокиј- ске кохорте потиснула je y страну гомиле људи, мазги и камила, и ала je, касом, до неба дижући стубове пра- шине, стигла на раскрсницу где су ce сусретала два пута: јужни, који je водио y Витлејем и северозападни — y Јафу. Ала je појурила северозападним путем. Исти

ти Кападокијци беху расути дуж пута и благовремено су ca њега терали y страну све караване који су хитали на празник уЈерушалајим. Гомиле богомољ аца стајале су иза Кападокијаца, напустивши своје привремене пругасте шаторе на трави.Прешавши отприлике један километар, ала je престигла Другу кохорту Муњеви- тог легиона, a прешавши отприлике још један килиме- тар, прва je пришла подножју Голготе. Ту су сјахали. Командир подели алу на водове, и ови опколише цело подножје онижег брега, оставивши слободан само један прилаз ca јафскога пута.

К роз извесно време за алом брегу приђе Друга кохорта, попе ce нешто више и другим прстеном опојаса брег.

П оследњ а стиже центурија под командом Марка Пацоловца. Она ce кретала развијена y два ланца no ивицама пута, a између тих ланаца, под пратњом тајне страже, на таљигама стајаху тројица осуђеника ca белим даскама о врату, a на свакој од њих било je написано »Разбојник и бунтовник« на два језика — арамејском и грчком. Иза таљига ca осуђеницима кретало ce још неколико кола, натоварених тек истеса- ним стубовима ca пречкама, конопцима, лопатама, кофама и секирама. Њима ce возило и шест крвника. За њим су на коњима јахали центурион Марк, начелник


страже јерушалајимског храма и онај човек са капуља- чом, са којим je Пилат одрж ао кратак састанак y замраченој соби дворца. Ha зачељу процесије налазио ce одред војника, a за њима ce кретало око две хиљаде радозналаца који ce нису уплашили паклене врућине и који су желели да присуствују занимљивом призору.

Овим радозналцима из града придружили су ce сада знатижељни богомољ ци, које су без икаквих сметњи пуштали да ce придруже зачељу процесије. Уз повике телала, који су пратили колону и извикивали оно што je око подне обзнанио Пилат, процесија ce запути ка Голготи.

Ала je пропуштала све који су дошли до другог обруча, a друга центурија je пуштала горе само оне који су имали везе са погубљењем, a после тога je, брзо маневришући, распоредила целу гомилу око брега, тако да ce маса нашла између пешадијског обруча горе и коњичког y подножу брега. Сада je гомила могла да посматра погубљење кроз не баш тако густ ланац пешадинаца.

Тако je прош ло више од три часа од тренутка када je поворка пошла на брег, сунце над Голготом ce већ клонило западу, али je врућина била неподношљива, те су војници y оба ланца патили од ње, мучили ce од досаде и y себи проклињали тројицу разбојника, искре- но им желећи што бржу смрт.

Командир але, маленог раста, мокра чела и беле кошуље, на леђима потамнеле од зноја, y самом подножју брега сваки час je прилазио кожном ведру y првоме воду, грабио из ње шакама воду, пио je и квасио свој турбан. После тога би ce осећао боље, одлазио и поново почињао да одмерава корацима напред и назад пређени пут који je водио до врха брега. Његов дугачак мач лупкао je no увезеној кожној чизми. К ом андирje желео дапруж и својим коњаници- ма пример издржљивости, али им je, сажаљевајући војнике, дозволио да пободу копља y земљу, сложе их y купе и пребаце преко њих свој беле кабанице. П од тим шаторима Сиријци су ce крили од немолосрдног сунца. Ведра су ce брзо празнила, a коњаници из разних


водова, један no један, одлазили су под воду y увалу под брегом, где je мутан поток y слабој сенци сасуше- них дудова проживљавао своје последње дане на тој врашкој жези. Ту су стајали, кријући ce y слабој сенци, и досађивали ce коњовоци, држећи смирене коње на улару.

Измученост војника и њихове псовке упућене раз- бојницима били су схватљиви. Страховања прокура- торова, да би за време извршења погубљења y Јеру- шалајиму, граду који je он мрзео, могло да дође до нереда, на срећу ce нису оправдала. И када je отпочео четврти час погубљења, између два обруча, између два ланца, пешадије rope и коњице крај подножја, није остао, и поред свих очекивања, ни један једини човек. Сунце je опалило масу и отерало je назад y Јерушала- јим. Иза ланца две римске центурије нашла су ce само два, ко зна чија пса, која су бог зна заш то и како доспела на брег. Али и њих je врућина савладала, и они су легли, исплазивши језике, тешко дашћући и не обраћајући уопште пажњу на зелене гуштере, једина бића која ce нису бојала сунца и која су јурцала између усијаног камења и неког растиња ca великим бодљ ама, које je вијугало no земљи.

Нико није ни покушао да отме осуђенике ни y самом Јерушалајиму, пуном војске, a ни овде, на опкољеним брегу и гомила ce вратила y град, јер, уистину, y том погубљењу није било ничег занимљи- вог, a там о су ce, y граду, већ вршиле припреме за велики празник пасхе, који je почињао те вечери.

Римска пешадија ce y другом обручу мучила још више него коњаници. Центурион Пацоловац допустио je војницима једино да скину шлемове и покрију главе белим марамама натопљеним водом, али им je наре- дио да остану y стојећем ставу ca копљима y рукама. Он сам, ca истом таквом марамом пребаченом преко главе, али не поквашеном, већ потпуно сувом, шетао ce y близини групе крвника, не скидајући ca своје кошуље чак ни сребрне лавље њушке, опасач, мач ни нож. Сунце je сијало право y центуриона, не шкодећи му нимало, a y лавље њушке није ce смело ни погледати,

197 / Мајсшор u Mapiapuïüa

jep je очи заслепљивала светлост сребра које као да ce топило на сунцу.

Ha унакаженом Пацоловчевом лицу нису ce запа- жали ни зам ор ни незадовољ ство, и чинило ce да би центурион дивовског раста могао тако да корача читав дан, читаву ноћ и још један дан — укратко, онолико колико то буде потребно. Непрекидно тако да корача, с рукама на тешком појасу са бронзаним копчама, гледајући увек тако сурово час стубове са осуђеници- ма, час војнике y ланцу, стално равнодушно одбацују- ћи врхом чупаве чизме побелеле од времена људске кости, или ситне каменчиће који би му ce нашли под ногама.

Онај човек са капуљачом сместио ce y близини стубова, на тронош цу и седео je доброћудно непокре- тан, понекад, уосталом, од досаде шарајући гранчи- цом no песку.

Оно што je било раније речено, наиме да иза ланца легионара није било ниједног човека, није било баш сасвим тачно. Био je тамо један човек, али нису ra сви видели. Он ce није сместио на оној страни где беше отворени успон на брег, одакле ce најбоље могло видети погубљење, већ са северне стране, где није било благог успона и где брег није био доступан, где су биле провалије и пукотине, тамо где je, упијено y раселину за небом проклету безводну земљу, покушавало да живи кржљаво смоквово дрво.

Управо под тим дрветом које није давало никакву сенку, сместио ce тај једини посматрач, a не учесник погубљења, и седео je на камену од самог почетка, то јест већ четврти сат. Да, због тога да би видео смакнуће, он je изабрао не најбоље, већ најгоре место. Али су ce са њега ипак видели и стубови, виделе су ce иза ланца и две светлуцаве мрље на грудима центурио- на, a то je, очигледно, човеку који je желео да остане непримећен и неузнемираван било више него довољ но.

Али пре четири часа, на самом почетку погубље- ња, овај ce човек понашао сасвим другачије, na je лако могао да буде запажен, због чега je, вероватно, и променио своје понашање и издвојио ce од осталих.

198 / Михаил Бул1акод

O h ce први пут појавио онда, када je поворка управо стигла на врх брега и одм ах ce јасно видело да je закаснио. Тешко je дисао и није корачао, већ je трчао узбрдо, гурао ce, a када je видео да ce пред њим, као пред свима осталима, ланац затворио, покушао je наивно, правећи ce да не схвата љутите узвике, да ce пробије између војника до самог места смакнућа, где су осуђенике већ скидали ca тарница. За то je добио јак ударац y груди тупом страном копља те je устукнуо од војника, крикнувши више од очаја него од бола. Легионара који ra je ударио погледао je мутним и очигледно потпуно равнодушним погледом, као човек који не осећа физички бол.

Кашљуцајући и губећи дах, држећи ce за груди, он je оптрчао брдо, трудећи ce да на северној страни пронађе некакву брешу y ланцу страже, кроз коју би могао да ce провуче. Али, било je већ касно. Обруч je био затворен. И човек лица искривљеног од несреће морао je да ce одрекне својих покушаја да ce пробије до таљига ca којих су већ скидали стубове. Ти покушаји не би уродили никаквим плодом, осим што би човек био ухваћен, a бити ухапшен тог дана — то никако није улазило y његове планове.

И тако je отиш ао y страну, према раселини, где je било мирније и где му нико није сметао.

Сада je тај црнобради човек, седећи на камену, очију поцрвенелих од несанице и сунца био сетан. Час je уздисао, отварајући свој y скитњама излизан талит, од плавог претворен y прљавосив, разголићујући при томе груди повређене копљем, низ које ce сливао прљави зној, час je опет y неподношљивој муци дизао очи према небу, пратећи погледом три лешинара, која су већ одавно лебдела y висини, правећи велике круго- ве и предосећајући богату гозбу, да би нешто касније безнадежно погледао жуту земљу и видео на њој полураспалу псећу лобању и гуштере који су јурцали око ње.

Муке су његове биле тако велике те je повремено почињао да говори сам ca собом .

— О, ja будала... — мрмљао je, њишући ce на


камену y душ евном болу и ноктима гребући преплану- ле груди — будала, неразумна жена, кукавица! Ништа- вило сам, a не човек.

Заћутао би, спуштао главу, после тога би, напивши ce из дрвене чутуре топле воде, поново живнуо и хватао час нож, сакривен испод талита на грудима, час опет комад пергамента, који je лежао на камену пред њим поред штапића и бочице ca тушем.

Ha тај пергамент већ je било набачено неколико записа:

»П ролазе минути, и ja ce, Леви Матеј налазим на Голготи, a смрти још увек нема.«

Даље:»Сунце залази, a смрти нема.«Сада Леви Матеј записа безнадежно својим ош-

трим штапићем:«Боже? Зашто ce љутиш на њега? П одари му смрт!«Написавши то, он без суза зајеца и поново ноктима

поче да раздире своје груди.Узрок Левијевог очајања састојао ce управо y тој

страшној несрећи која je задесила Јешуу и њега, a осим тога и y оној тешкој грешци коју je он Леви, барем како je он мислио, починио. Прекјуче су Јешуа и Леви преко дана били y Витанији крај Јерушалајима, где су били y гостима кодједног баштована, коме су ce јако допале Јешуине проповеди. Чиваво јутро оба госта су радила y башти, помажући домаћину, a увече су ce спремали да no хладовини крену y Јерушалајим. Али Јешуа због нечега поче да ce жури, рече да y граду мора да обави неки неодложан посао и крену око подне câM. У томе ce и састојала прва грешка Левија Матеја. Зашто, заш то ra je пустио самога?

Увече Матеј није могао да крене y Јерушалајим. Савладала raje нека изненадна и ужасна бољка. Почео je да ce тресе, тело му ce испунило ватром, цвокотао je зубима и сваког часа je тражио воде. Никуда није могао да иде. Свалио ce на хашу y баштовановој шупи и остао на њој све до петка y зору, када je болест напустила Левија исто онако изненадно као што raje и савладала. Иако je још био слаб и ноге му ce тресле,


он ce, мучен некаквим предосећањем несреће, опро- стио од домаћина и кренуо y Јерушалајим. Тамо je сазнао да ra предосећање није преварило. Несрећа ce збила. Леви je био y гомили и чуо када je прокуратор прочитао пресуду.

Када су осуђенике повели на брег, Леви Матеј je трчао поред стражарског ланца y гомили радозналаца, трудећи ce да неприметно стави Јешуи на знање да je он, Леви, ту са њим, да ra није напустио на његовом последњем путу и да ће ce молити да смрт савлада Јешуу што пре. Али Јешуа, који je гледао некуда y даљину, тамо куда су ra возили, разуме ce да није ни запазио Левија.

A кад je поворка прошла путем око пола врсте, Матеја je, док су ce тискали y гомили крај самог стражњег ланца, озарила проста и генијална мисао, и одмах je, онако како je био брзоплет, почео да прокли- ње сам себе што му та мисао није пала на памет раније. Војници ce нису кретали y баш прегустом ланцу. Били су доста удаљени један од другога. Вештином и тачним прорачуном je, сагавши ce, могао да протрчи између два легионара, стигне до кола и скочи на њих. Тада би Јешуа био спасен од мучења.

Један тренутак je довољ ан да Јешуу удари ножем y леђа и довикне му: — Јешуа! Спасавам те и одлазим заједно са тобом! Ja, Матеј, твој верни и једини ученик!

A ако би ra бог благословио jotu једним слободним треном могао би да убије и себе, избегавши на тај начин мучну смрт на стубу. У осталом, ово последње je мало интересовало Левија, бившег скупљача пореза. Било му je свеједно како ће умрети. Хтео je само једно: да Јешуу, који y животу никада и никоме ни најмање зло није учинио, спасе мучења.

План je био веома добар, али je ствар била y томе што Леви није имао нож. A није имао ни пребијене nape.

Бесан на самога себе, Леви ce извуче из гомиле и потрча назад y град. У његовој усијаној глави постоја- ла je једна једина грозничава мисао о томе да сада, на било који начин, мора y граду да дође до ножа и наново


стигне поворку.Дотрчао je до градске капије, пробијајући ce кроз

караване који су улазили y град и угледао, ca леве стране, отворена врата пекаре. Тешко дишући после трчања no вреломе путу, Леви дође себи, достојанстве- но закорачи y радњу, поздрави газдарицу која je стајала за тезгом, замоли je да скине ca полице горњи хлеб, који му ce због нечега допадао више од осталих и, када ce она окренула, ћутке и брзо дограби ca тезге оно од чега нема ничег бољег — нож за хлеб оштар као бријач, и одм ах изјури из пекаре. К роз неколико минута поново je већ био на путу за Јафу. Али, поворка ce више није видела. Потрчао je. С времена на време je морао да пада право y прашину и лежи непокретно да би дош ао себи. Док je тако лежао, запрепашћивао je пролазнике на мазгама и оне који су пешице ишли y Јерушалајим. Л ежао je, слушајући како му лупа срце не само y грудима, већ и y глави и ушима. A када би ce мало смирио, скакао je на ноге и настављао да трчи, али све спорије и спорије. Када je на крају угледао дугачку поворку која je y даљини дизала прашину, она ce већ налазила y подножју брда.

— О, бож е... — простења Леви, схватајући да касни. И уистину, закаснио je.

П о истеку четвртог часа смакнућа, мукеЛевијеве постадош е такве, да je почео да бесни. Уставши ca камена, бацио je нож који je, како je сада мислио, потпуно непотребно украо, изгазио чутурицу ногом, оставши без воде, бацио ca главе кефу, ухватио ce за ретку косу и почео да проклиње самога себе.

Проклињао je себе, узвикујући бесмислене речи, урлао и пљувао, псовао оца и мајку који родише будалу.

Увидевши да псовке и клетве ништа не помажу и да ce од њих на неподнош љивом сунцу ништа не мења, стегао je суве песнице, дигао их зажмуривши према небу, према сунцу које ce спуштало све ниже, да би пало y Средоземно море, од чега су сенке постајале све дуже и дуже, и затражио од бога да начини чудо. Захтевао je да бог истог часа пошаље Јешуи смрт.


Отворивши очи, увидеоje да ce на брду ништа није променило, осим што су нестале мрље, које су сијале на центурионовим грудима. Сунце je бацало своје зраке y леђа осуђенима, који лицима беху окренути Јерушалајиму. Тада Леви повика:

— Проклињем те, о боже!Промуклим гласом je очајнички урлао да ce уверио

y неправедност божију и да више нема намере да му верује.

— Глув си! — урлаше Леви. — Да ниси био глув, чуо би ме и убио би ra истога часа.

Зажмуривши, Леви je очекивао ватру која ће ce сручити на њега са неба и уништити ra. To ce, међутим, не догоди и, не отварајући очи, Леви настави да узвикује увредљиве и искрене речи упућене небу. Викао je да je разочаран, викао да постоје и други богови и друге религије. Да, други бог то не би допустио, никада не би допустио да човека, сличног Јешуи, жеже сунце на стубу.

— П огреш ио сам! — викао je сада већ сасвим промукао Леви. — Ти си бог зла! Или je твоје очи сасвим затворио дим из кадионица храма, a уши су твоје престале да чују све осим звукова свештеничких труба? Ти ниси свемогући бог. Ти си црни бог. Нека си проклет, бож е разбојника, покровитељу њихов и душ о њихова!

У том часу нешто дуну y лице бившем скупљачу пореза и нешто поче да шушка под његовим ногама. Дуну још једном и тада Леви, када отворивши очи, угледа да ce све на свету, да ли под утицајем његових клетви или нечег другог, променило. Сунце je нестало, не стигавши до мора y које je тонуло сваке вечери. Прогутавши ra, no небу ce са запада језиво и неумитно примицао олујни облак. Ha ивицама му je већ кипела белапена, a црна трбушина му ce жућкасто пресијава- ла. Облак je брундао, a из њега су ce с времена на време истрзале огњене нити. Путем за Јафу, сиромаш ном Хионском долином, над шатрама богомољ аца, тера- ни изненадним ветром, летели су стубови прашине. Леви ућута, трудећи ce да схвати да ли ће непогода,


која ће сада прекрити читав Јерушалајим, донети некакву промену y судбини несрећног Јешуе. И одмах je, гледајући огњене нити које су раздирале облак, по- чео да моли да муња удари y Јешуин стуб. Кајући ce, гледао je чисто небо које још није прождерао облак, a no коме су стрвинари хитали да би побегли од непого- де. Леви помисли да je безумно пожурио ca својим клетвама. Сада ra бог више неће услишити.

Окренувши поглед према подножју брега, Леви ce загледа на место на којем je стајао расут коњички пук и запази да je там о дош ло до значајних промена. Ca висине je Леви могао добро да види како су ce војници узмували, извлачећи копља из земље, како су огртали кабанице, како су коњовоци касали ка путу, водећи за собом коње за дизгине. Пук je кретао, то je било јасно. Штитећи ce руком од прашине која му je ударала y лице, пљујући, Леви ce трудио да схвати шта би то требало да значи, када ce коњица спрема да пође. П омерио je поглед навише и угледао фигуру y скерлет- ној војној хламиди како ce пење ка самом губилишту. Тада ce срце бившег скупљача пореза следи од радо- сног предосећања.

Човек који ce пењао на брег петог часа патњи разбојника био je командир кохорте, који je дојахао из Јерушалајима y пратњи ордонанса. Ланац војника ce no команди Пацоловца раздвоји и центурион одаде част трибуну. Овај, одвевши Пацоловца y страну, поче нешто да му шапуће y уво. Центурион други пут поздрави трибуна и крену према групи крвника који су седели на камењу y подножју стубова. Трибун пође ка оном што je седео на троношцу, a овај учтиво устаде и крену y сусрет трибуну. И њему трибун нешто тихо рече и они обојица кренуше ка стубовима. Придружио им ce и начелник храмовне страже.

Бацивши гадљив поглед на прљаве крпе које су лежале на земљи крај стубова, a које су донедавно представљале одећу злочинаца коју чак ни крвници нису хтели да узму, Пацоловац позва двојицу од њих и нареди им:

— За мном!


Ca најближег ce стуба чула промукла бесмислена песма. Разапет на њему, Хестас je крајем трећег сата смакнућа полудео од мува и сунца и сада je тихо певушио нешто о винограду, али je главу покривену чалмом, ипак покаткад мицао, a тада су ce муве лагано дизале ca његовог лица и поново ce враћале на њега.

Дисмас je на другом стубу патио више од друге двојице, јер није изгубио свест и он je њихао главом често и одмерено, час удесно, час улево, да би уветом ударио раме.

Најсрећнији од свих био je Јешуа. Већ првог сата погубљења почео je повремено да губи свест, a после ce сасвим изгубио, опустивши главу ca размотаном чал- мом. Муве и обади потпуно су ra прекрили, тако да му ce лице изгубило под црном масом која ce покретала. Ha слабинама и на стомаку и под вратом седели су дебели обади и сисали жуто, обнажено тело.

Повинујући ce заповестима човека y капуљачи, један од крвника узе копље, a други принесе стубу кофу и спужву. Први крвник диже копље и поче њиме да удара прво no једној, a после no другој Јешуиној руци, истегнутим и привезаним конопцима за попречну пречку стуба. Тело испалих ребара ce трже. Крвник врхом копља пређе преко стомака. Тада Јешуаприди- же главу и муве почеше зујећи да ce дижу, a појави ce лице разапетог, надувено од уједа, отеклих очију, лице које није могло да ce препозна.

Одлепивши капке, Ханоцри погледа надоле. Њего- ве обично бистре очи, сада беху мутне.

— Ханоцри! — рече крвник.Ханоцри поче да покреће отекле усне и одговори

промуклим разбојничким гласом:— Шта хоћеш? Зашто си ми пришао?— Пиј! — рече крвник и натопљена водом спужва

на врху копља приближи ce Јешуиним уснама. Радост му засја y очима, он уснама дограби спужву и поче да увлачи влагу. Ca суседног стуба ce зачу глас Дисмаса:

— To није право! И ja сам разбојник као и он!Дисмас ce напе, али није могао да ce помери, руке су

му на три места држали за попречну пречку конопци.


Увукао je стомак, ноктима ce закачио за крајеве пречки, главу je држао окренуту према Јешуином стубу, злоба je горела y Дисмасовим очима.

Облак прашине прекри узвишење, смркну ce. К ада ce прашина слеже, центурион повика:

— Тишина на другом стубу!Дисмас ућута. Јешуа ce одвоји од спужве и трудећи

ce да му глас звучи љ убазно и убедљиво, али не постигавши то, промукло замоли крвника:

— Дај и њему да ce напије.П остајало je све мрачније. Црни je облак већ

прекрио пола неба, хитајући ка Јерушалајиму, бели узнемирени облачићи летели су испред црног облака пуног црне влаге и огња. Муња сину и пуче изнад самог брега. Крвник скину спужву ca копља.

— Слави великодушног хегемона! — свечано про- шапта и хитро удари копљем Јешуу право y срце. Овај ce трже, прошапта:

— Хегемон...Крв му потече низ стомак, доњ а вилица му y грчу

задрхта a глава клону.При другом ударцу грома крвник je већ напајао

Дисмаса и с истим речима:— Слави хегемона! — уби и њега.Хестас, потпуно луд, преплашено узвикну, када ce

крвник нађе крај њега, али када му спужва дотаче усне, прогунђа нешто и стеже спужву зубим а.К роз неколико тренутака je и његово тело клонуло, онолико колико су то допуш тали конопци.

Човек y капуљачи je ишао за крвником и центурио- ном, a за њим je корачао начелник храмовне страже. Зауставивши ce крај првог стуба, човек ca капуљачом пажљиво погледа окрвављеног Јешуу, дотаче му бе- лом руком стопало и рече сапутницима:

— Мртав je.To ce исто понови и код следећа два стуба.П осле тога трибун даде знак центуриону и, окре-

нувши ce, поче да ce спушта ca врха брега заједно ca начелником храмовне страже и човеком y капуљачи. Наступио je сумрак a муње стадош е да парају црно


небо. Из њега наједном сукну пламен и узвик центу- риона »Крећи!« изгуби ce y тутњави. Срећни војници појурише ca брега, навлачећи шлемове. Помрчина прекри Јерушалајим.

Пљусак поче изненада и затече центурију на пола пута низ брег. Вода ce сручила с таквом силином, да су за војницима, када су ce стуштили наниже, већ јурили бесни потоци воде. Војници су ce клизали и падали no расквашеној глини, журећи да избију на раван пут којим je — већ ce једва назирући кроз водену завесу — мокра до голе коже, коњица јурила y Јерушалајим. К роз неколико тренутака y задимљеној мешавини воде, непогоде и пламена на брегу остаде само један човек. Млатарајући no ваздуху ножем који ипак није бадава украо, спотичући ce no клизавом камењу, хватајући ce за шта je стизао, понекад пузећи на коленима, он крену ка стубовима. Час je нестајао y густој магли, час бивао осветљен дрхтавом бледом светлошћу.

Стигавши коначно до стубова, ногу већ до члана- ка y води, он смаче ca себе тежак талит натопљен водом, остаде сам о y кошуљи и ухвати руком Јешуине ноге. Пресече конопац на коленима, попе ce на доњ у пречку, загрли Јешуу и ослободи руке од горњих веза. Голо и влажно Јешуино тело сручи ce на ЈТевија и обори ra на земљу. ЈТеви одм ах хтеде да ra пребаци преко рамена, али ra некаква мисао заустави. Он остави на земљи и y води тело забачене главе и раширених руку, na потрча, клизајући ce no глини, ка другим стубовима. Пресече конопце и на њима, те ce два тела сручише на земљу.

П рош ло je неколико минута и на врху брега остадо- ше само та два тела и три празна стуба. Вода je навирала и окретала та тела.

Ни Левија, ни Јешуиног тела y том часу не беше B u rne на врху брега.

207 / Мајсшор u Маргарита

Немиран дан

У петак изјутра, то јест сутрадан noc.ie проклете представе. сви присутии служ бетпш Bapujeiiteci — шеф књиговодства Василиј Степанович Ласточкин, дво- јица рачуновођа, три дактилографкиње, обе блага- јнице, курири, разводници и спремачице — укратко сви који су били присутни — уместо да ce налазе на својим радним местима, седели су no рагастовима прозора окренутих према Садовој улици и посма- трали шта ce дешава испред Варијетеа. Испред њега ce, y две линије, протезала дугачка редина од неко- лико хиљада људи, чији ce крај губио негде према Кудринском тргу. Ha челу тог реда налазило ce и двадесетак тапкароша, добр о познатих y позоришној Москви.

Ред je био јако узнемирен, привлачио je пажњу грађана који су пролазили крај њега и бавио ce препричавањем догађаја ca јучерашње нечувене пред- ставе црне магије. Ове приче су збуњивале књиговођу Василија Степановича, који јуче није присуствовао представи. Разводници су трућали бог ће ra знати шта, na, између осталог, и то да су после завршене чувене представе неке грађанке, непристојно одевене, јурцале no улици и тако даље све y том стилу. Скроман и тих, Василиј Степанович je само трептао очима, слушајући казивања о свим тим чудесима и уопште није знао шта да предузме, a нешто je, свакако, требало предузети, и то je требало да уради управо он, јер je сада он био најстарији no дужности међу особљ ем y Варијетеу.

У десет сати изјутра ред оних који су чекали карте толико je порастао да je за то сазнала и милиција, и невероватном брзином су биле послате како обичне, тако и коњичке патроле, које су тај ред колико-толико средиле. Али и тако сређена змија, читав километар дугачка, већ je сама no себи представљала велику саблазан и запрепашћивала je грађане Садове улице.


To je било напољу, a изнутра, y Варијетеу, исто тако није баш све бпло y најбољем реду. Од раног јутра почели су да зврје телефони y кабинетнма Лихо- дејева, Римског, y рачуноводству, y благајни и кабине- ту Варенухе. Василије Степановичje y први мах нешто и одговарао, одговарала je и благајница, одговарали су и мрмљали нешто y телефон и разводници, a после су сасвим престали да одговарају, јер на питање где су Лиходејев, Варенуха'и Римски нису уопште знали шта да одговоре. Прво су покушавали да ce извуку одгова- рајући »Лиходејев je код куће«, a из града су на то добијали одговор да су му телефонирали и y стан, и да су тамо добили одговор да je Лиходејев y Варијетеу.

Телефонирала je једна узбуђена дама, тражила je Римског, и њој су посаветовали да телефонира његовој жени, на шта je ова, јецајући одговорила да она и јесте његова жена и да Римског нигде нема. Отпочињало je нешто — бог ће ra сам знати шта. Спремачица je већ свима испричала како je, дошавши y кабинет финансиј- ског директора да спрема, затекла врата широм отво- рена, сијалице упаљене, прозор према башти разбијен, фотељу како лежи на поду a кабинет - празан.

У десет сати je y ВаријеШе дош ла мадам Римска. Ридала je и кршила руке. Василиј Степанович ce потпуно збунио и није знао шта да joj каже. A y пола једанаест дош ла je милиција. Прво и потпуно разум- љиво питање које су поставили било je:

— Шта ce ту код вас дешава, грађани? У чему je ствар?

Службеници су ce повукли, изгуравши напред пре- бледелог и узнемиреног Василија Степановича. Треба- ло je ствари назвати правим именима и признати да je администрација ВаријеШеа, y лицу директора, финан- сијског директора и администратора, нестала и да ce налази бог сам зна где, да je конферансје после јучерашње представе пребачен y душевну болницу и да je, најкраће речено, јучерашња представа била напро- сто скандалозна.

М адам Римску, која je непрестано ридала, a пош то су je претходно смирили, колико je то било могуће,


послаше кући, a милиција ce више од свега заинтересо- вала за причу спремачице о том е y каквом je стању затечен кабинет финансијског директора. Службеници су замољени да оду на своја места и да приону на свој посао, a после извесног времена y ВаријеШеу ce појави- ше иследници уз пратњу дугоухог, мишићавог, пепе- љастог пса веома паметних очију. Међу службеницима Варијетеа одм ах ce прочуло да je тај пас — познати Кец-Каро. И заиста, то je био он. Његово понашање запрепастило je све. Ч имје К ец-К аро улетео y кабинет финансијског директора, он je зарежао, искезивши огромне жућкасте очњаке, после чега je легао на стомак и ca неким изразом очаја и беса y очима почео да пузи ка разлупаном прозору. Савладавши страх, наједном je скочио на рагастов и подигавши издужену њушку увис, почео да завија дивље и љутито. Huje хтео да напусти прозор, урлао je и трзао ce и покуша- вао да искочи кроз њега.

Пса су извукли из кабинета и пустили ra y хол, одакле je кроз главни улаз изашао на улицу и одвео своје пратиоце до такси-станице. Ту ce траг, који je дотле пратио, изгубио, после чега су К ец-К ароа одве- ли.

Истражни органи су ce сместили y кабинету Варе- нухе, где су почели да позивају, једног no једног, службенике Варијетеа, који су били сведоци јучераш- њих догађаја за време представе. Треба рећи да je истрага била принуђена да на сваком кораку савлађује непредвиђене тешкоће. Нит ce сваки час кидала и губила.

Јесу ли постојале плакате? Јесу. Али, преко ноћи су преко њих биле залепљене нове, a сада нема ниједне, na макар их убили. Одакле ce створио сам маг? Ko то зна. Значи, ca њим je закључен уговор?

— П о свему судећи — одговори узбуђени Василиј Степанович.

— A ако je закључен, онда je морао да прође кроз књиговодство?

— Свакако — одговори узнемирени Василије Сте- панович.


— Па где je онда?— Нема ra — одговори шеф књиговодства, бледе-

ћи све више и ширећи руке. И, стварно, ни y фасцикла- ма књиговодства ни код финансијског директора, ни код Лиходејева, ни код Варенухе није било трага од било каквог уговора.

Како ce презива тај маг? Василиј Степанович не зна, није био јуче на представи. Разводници такође не знају, благајница ce дуго мрштила, борала чело, раз- мишљала, размишљала и на крају рекла:

— Во.. чини ми ce, Воланд.A мож да и није био Воланд? М ожда и није Воланд.

М ожда je Фаланд.Испоставило ce да y бироу за странце ни о каквом

Воланду, na ни о Фаланду, магу, појма немају...— Курир Карпов je саопш тио да je тај маг одсео y

стану Лиходејева. У стан су, разуме ce, одм ах отишли. Никаквог мага там о није било. Па ни самог Лиходеје- ва. Кућне помоћнице Груње такође није било и нико није знао где je. Председника удружења станара Ника- нора Ивановича нема. Пролежњова такође нема!

Дешавало ce нешто непојмљиво. Нестало je читаво руководство администрације, синоћ je одржана скан- далозна представа, a ко ју je организовао и no чијем наређењу — није ce знало.

У међувремену ce приближавало подне, када je требало да ce отвори благајна. Али о томе, разумљиво, није могло бити ни говора. Ha вратима Варијетеа одм ах ce појави огроман комад картона на коме je писало: »Данаш ња представа ce отказује.« У реду испред благајне поче комешање, али после мале узне- мирености, ред поче да ce растура и отприлике кроз један сат од њега на Садовој више није било ни трага. Иследници и истражни органи су отишли да наставе свој рад на другом месту, службеници су пуштени кућама, остављени су само дежурни и врата Варијетеа су закључана.

Књиговођа Василиј Степанович хитно je морао да обави два задатка. Пре свега да оде y комисију за позоришта и забаве ca извештајем о јучерањим догађа-

211 / MajciUop u Маршрита

јима, a онда да оде y финансијски сектор да би предао јучерашњи пазар — 21.711 рубаља.

Уредан и савестан, Василиј Степанович зави новац y комад новина, увеза ra канапом унакрст, стрпа y ташну и одлично познајући инструкције, крену, разуме ce не према аутобусу или трамвају, већ према такси- -станици.

Чим су возачи три аутомобила угледали путника који je хитао према станици ca набијеном таш ном, сва тројица му испред носа дословно умакоше празних кола, при чему су ce због нечега љутито освртали.

Запањен тиме, књиговођа je дуго стајао као скаме- њен, размишљајући шта би то требало да значи.

К роз једно три минута стиже празан такси, a лице возача ce одм ах искриви чим спази путника.

— Да ли сте слободни? — запрепашћено ce накаш- љавши упита Василиј Степанович.

— Покажите прво новац — љутито одговори шо- фер, не гледајући путника.

Запањивши ce jotu више, књиговођа, стегавши дра- гоцену ташну под мишком, извуче из новчаника чер- вонац — новчаницу од десет рубаља и показа ra шоферу.

— He идем! — кратко одговори овај.— Али молим вас... — поче рачуновођа, али ra

возач прекину:— И мате ли ситнине?П отпуно збуњен, шеф рачуноводства извуче из

новчаника две новчанице од no три рубље и показа их возачу.

— Седите — повика овај и тако лупи no заставици таксиметра, да je умало не поломи.

— Ви то кусур немате да вратите или шта? — бојажљиво упита рачуновођа.

— Пун ми je џеп ситнине! — повика возач и y огледалцету ce појавише његове закрвављене очи. — Трећи случај ca мном већ данас. A и другима ce дешавало. Даје неки кучкин син червонац и ja му кусур враћам — четири и педесет... Изађе, гад! A кроз пет минута гледам: уместо червонца етикета од киселе

212 / Михаил Бyлiaкob

воде! — ту шофер изговори неколико нецензурисаних речи. — Други, на Зубовској. Червонац. Вратим му кусур три рубље. Он оде! Ja да отворим новчаник, a одатле пчела и уједе ме за прст! Ах, до врага! — шофер поново убаци неколико нецензурисаних израза. — A червонца нема. Јуче je y оном Варијетеу (поново нецензурисани изрази) некакав пробисвет од мађиони- чара приказивао трикове ca тим червонцима (непри- стојни изрази).

Књиговођа ућута, скупи ce и поче да ce претвара као да и саму реч Варијете чује први пут y животу, a сам y себи помисли: »Ето ти сад!«

Стигавши там о куда je кренуо и исплативши такси- сту, књиговођа уђе y зграду и крену ходником према кабинету шефа и још уз пут схвати да није стигао y најзгоднији час. Некаква збрка je владала y П озори- шној комисији. Е1оред књиговође протрча курирка избуљених очију и ca марамом која joj je пала на врат.

— Нема, нема, нема, драги моји! — викала je, обраћајући ce бог зна коме — капут и панталоне су ту, али y капуту никога нема!

Нестала je иза некаквих врата и одм ах су ce зачули звуци разлупаног посуђа. Из секретаријата излете шеф првог сектора Комисије, али je овај био y таквом стању, да књиговођу и не препознаде и нестаде без трага.

Узрујавши ce због свега тога, књиговођа стиже до секретаријата који ce налазио испред кабинета пред- седника Комисије, где ce коначно запањи.

Кроз затворена врата одјекивао je грозан глас, који je, y то није било сумње, припадао П рохору Петрови- чу, председнику Комисије. »Чита вакелу некоме, ваљ- да«, помисли књиговођа збуњен, те осврнувши ce, угледа нешто друго: y кожној фотељи, забацивши главу на наслон, јецајући и ридајући, ca мокром марамицом y руци, лежала je испруживши ноге скоро до средине канцеларије, секретарица П рохора Е1етро- вича — лепотица Ана Ричардовна.

Брада Ане Ричардовне била je сва измазана карми- ном, a no руменим образима боје кајсије текли су ca


трепавица потоци растопљеног туша.Спазивши да je неко ушао, Ана Ричардовна скочи,

потрча ка књиговођи, ухвати ra за пешеве капута, поче да ra дрмуса и виче:

— Хвала богу! Нашао ce барем један јунак! Сви су побегли, сви су издали! Хајдемо, хајдемо к њему, не знам шта да радим! — И настављајући и даље да јеца, повуче књиговођу y кабинет.

Када je закорачио y кабинет, књиговођа прво испусти из руку ташну и све мисли y његовој глави окренуше ce наглавце. A треба одм ах рећи да je за тако што било довољ но разлога.

За огромним писаћим столом ca масивном мастио- ницом седело je празно одело и, неумоченим y масти- ло, сувим пером превлачило преко хартије. О дело je било ca краватом, из малог џепа сакоа вирило je стило, али над оковратником није било ни врата ни главе, као што из манжета нису вириле шаке. Одело je било јако запослено, и уопште није запажало гужву око себе. Када je зачуло да je неко ушао, одело ce завали y фотељу и над оковратником ce зачуо шефу књиговод- ства добр о познати глас прохора Петровича:

— У чему je ствар? Ha вратима je јасно написано да никога не примам!

Л епотица секретарица врисну и, кршећи руке, по- вика:

— Видите ли? Видите? Н ема ra! Нема! Вратите ra, вратите!

Тада неко промоли главу кроз врата кабинета, јекну и излете напоље. Књиговођа осети да су ноге почеле да му клецају na седе на ивицу столице, али при томе није заборавио да дигне ташну. Ана Ричардовна je скакутала око шефа књиговодства, вукући ra за пеш капута и узвикујући:

— Увек сам ra, увек заустављала, када je све терао до врага! Ето, сада je, ето, сам нашао врага — ту лепотица притрча писаћем столу и музикалним не- жним гласом, мало промуклим од плача, узвикну:

— Проша! Где сте?— Ko вам je то овде »Проша«? — надмено упита

214 / М ихаил Булгакоћ

одело, још дубљ е ce заваљујући y фотељу.— He препознаје ме! He препознаје ме! Схватате

ли? — секретарица поче да рида.— He цмиздрите y кабинету! — падајући y ватру,

љутито рече одело и рукавом привуче нову хрпу папира, ca очигледном намером да на њих стави своје одлуке.

— He, не могу то да гледам, не, не могу! — повика Ана Ричардовна и истрча y своју канцеларију, a за њом, као метак, излете и књиговођа.

— Замислите само, седим тако — причала je дрхте- ћи од узбуђења Ана Ричардовна, поново дограбивши рукама књиговођин рукав — кад улази мачак. Црн, огроман, као бехемот*. Ja му, разуме ce, кажем »Шиц!« Излети он напоље, a уместо њега улази дебељ ко мачје њушке и каже: »Зашто ви то, грађанко, говорите посетиоцима ’шиц'«? И упути ce право П рохору Пе- тровичу. Ja, разуме ce, идем за њим, вичем: »Јесте ли полудели?« A он, безобразник, право П рохору Петро- вичу и седа преко пута њега y фотељу. A он... диван човек, алинервозан. Побеснеоје! He спорим! Нервозан човек, ради као магарац... побеснео je. »Зашто«, каже, »без најаве улазите?« A онај, дрзак неки створ, зами- слите само, завалио ce y фотељу и говори, смешкајући ce: »Хоћу«, каже, »ca вама о једном послићу да поразговарам.« П рохор Петрович поново експлодира: »Заузет сам!« A онај безобразник, замислите само, одговара: »Уопш те ви ничим нисте заузети...« Шта велите? Е, ту je, разуме ce, П рохора Петровича стрпље- ње издало и он дрекну: »Па шта je сад ово! Избаците ra напоље, ђаво ме однео!« A онај. замислите само, осмехну ce и говори: »Ђаво те однео? Зашто да не, може!« И, паф, нисам успела ни да викнем, видим: нема онога ca мачијом њушком, a ce... седи.... одело! Joj! — разјапивши уста која су изгубила сваки облик, поче да запомаж е Ана Ричардовна.

Загрцнувши ce од ридања, она дође мало себи, али при том поче да меље нешто потпуно неразумљиво:

* бехемот — неман, огромна животиња, y Библији нилски коњ (прим. прев.)


— И пише, пише, пише. Д а човек једноставно полуди! И телефонира! Одело! Сви су киднули као зечеви!

Књиговођа je само стајао и дрхтао. Али тада ra je спасла судбина. У секретаријат je мирно, пословним кораком ушла милицијска патрола од два човека. Угледавши их, лепотица поче да рида још јаче, показу- јући руком према кабинету.

— Хајде, престаните да цмиздрите, грађанко — мирно рече први, a књиговођа, осећајући да je ту сувишан, излете из секретаријата и кроз један минут je већ био на свежем ваздуху. У глави као да му je дувала некаква промаја, брујало je као y димњаку, a y том брујању чули су ce одломци прича разводника о јучерашњем мачору који je учествовао y представи. »Ехе-хе! Да то којим случајем, није онај наш мачак?«

Не обавивши посао y комисији, Василиј Степано- вич одлучи да оде y њену филијалу, која ce налазила y Ваганковској уличици. A да би ce мало смирио, крену пешице.

Ерадска позориш на филијала била je смештена y оронулој негдашњој вили y дубини дворишта и била je позната no својим порфирним стубовима y холу.

Али тога ce дана посетиоци нису дивили стубовима већ ономе што ce под њима дешавало.

Неколико посетилаца je запањено стајало као ска- мењено и посматрало госпођицу која je седела плачући за сточићем, на коме je лежала стручна позориш на литература коју je продавала. Tor тренутка госпођица није никоме ништа нудила од те литературе a на сажаљива питања само je одмахивала главом, док je истовремено одозго, одоздо, слева и здесна, из свих одељ ења филијале, одјекивала звоњава најмање дваде- сетак помахниталих телефонских апарата.

Исплакавши ce мало, госпођица ce трже и хистерич- но повика:

— И ево, опет! — и изненада запева дрхтавим сопраном:

»Славно je море пресвети Бајкал...«Курир, који ce појавио на степеништу, припрети


некоме песницом и поче да пева заједно ca госпођицом промуклим, немузикалним баритоном:

»Славан je брод, буре младица!«Гласу курира придружише ce удаљени гласови, хор

поче да ce повећава и на крају je песма одјекивала no свим угловима филијале. У најближој соби број 6, где ce налазила рачуноводствена контрола, истицала ce нечија јака, мало прозукла октава. Х ор je пратила све јача звоњава телефонских апарата.

— Хеј, Баргузине... брже ce крећи — викао je курир ca степеништа.

Сузе су ce сливале no девојчином лицу; она je покушавала да стисне зубе, али су joj ce уста отварала сама од себе и она je певала за октаву више од курира:

»Јуначина мора да je близу!«Занемели посетиоци филијале нађоше ce y чуду, јер

су чланови хора, иако су ce налазили на разним местима, певали веома складно, као да je цео хор стајао, не скидајући погледа ca невидљивог хоровође.

Пролазници y Вагановској уличици су ce заустав- љали крај гвоздене ограде виле, чудећи ce весељу y филијали.

Чим ce прва строфа завршила, певање изненада умукну, као да ce хор повиновао диригентској пали- ци. Курир тихо опсова и нестаде. Тада су ce отворила главна врата и y њима ce појави грађанин y летњем мантилу испод којег су вирили пешеви белог мантила a за њим милиционер.

— П редузмите нешто докторе, молим вас! — хистерично повика девојка.

Ha степениште истрча секретар филијале и збуњ е- но, црвенећи од стида, поче да говори, замуцкујући:

— Видите, докторе, код нас ce десио случај некакве масовне хипнозе, тако да je неопходно... — Није ни доврш ио реченицу, a већ поче да ce дави речима и наједном запева тенором:

Шилка и Нерчинск...— Будалчино! — повика девојка, али не објасни

коме ce то руга, и уместо тога изведе усиљену колора- туру и сама запева о Шилки и Нерчинску...


— Д рж ’те ce! Престаните да певате! — обрати ce доктор секретару.

П о свему ce видело да би секретар дао све на свету када би могао да престане да пева, али то никако није могао да учини, и заједно ca хором обавестио je пролазнике уличице о том е како ra y дивљини није дотакла прождрљива зверка и како ra ни метак стрел- ца није сустигао.

Чим ce строфа завршила, девојка je прва добила од лекара порцију валеријане, a после тога лекар потрчао за секретаром осталима — да и њих, такође, напоји.

— Извините, грађанко — наједном ce обрати Васи- лиј Степанович девојци — да није код вас наврћао црни мачор?

— Какав мачор? — бесно повика девојка. — Мага- рац код нас седи y филијали, магарац! — Затим додаде: — Нека ме чује, све ћу испричати — и одиста исприча све што ce збило.

Испоставило ce да je шеф градске филијале »уни- штивши коначно лаку разоноду« (no речима девојке), патио од маније организовања разноразних кружока.

— Очи je замазивао руководству! — викала je бесно девојка.

За годину дана шеф je успео да организује кружок за проучавање Љ ермонтова, шаховску и пинг-понг сек- цију као и кружок љубитеља јахања. За лето je претио организовањем кружока веслања no мирним водам а и кружоком алпиниста.

A данас, за време прекида за ручак, излази он, шеф...

— И води под руку некаквог кучкиног сина — причала je девојка — који ce бог зна одакле довукао, y карираним панталонама, напрслим цвикерима... a њу- шка му потпуно немогућа!

И тада ra je шеф, no речима девојке, представио свима који су ручали y мензи филијале као истакнутог стручњака за организацију хорских кружока.

Лица будућих алпиниста су ce смрачила, али их je шеф све позвао да не клону духом , a стручњак ce нашалио, почео да прича вицеве и заклевши ce, почео


да их уверава да певање одузима најмање времена, a да од тог певања има веома много користи.

И, разуме ce, како je испричала девојка, први су излетели Фанов и Косарчук, познате филијалске до- дворице и изјавили да ce уписују y хор. Тада су ce и остали службеници уверили да ce неће моћи извући од певања, те су тако и они морали да ce упишу y кружок. Дозвољ ено им je да певају y прекиду за ручак, пош то je остало време било испуњено Љ ермонтовом и шахом. Шеф je, да би дао пример, објавио да он има тенор и даље je све кренуло као y неком одвратном сну. Карирани стручњак-хоровођа je повикао:

— До-ми-сол-до! — и извукао оне најстидљивије иза ормана, где су ови покушали да ce сакрију и извуку од певања. Косарчуку je рекао да има апсолутан слух, почео je да кука, мољака да поштују старог хоровођу- -певача, лупкао je камертоном no прстима, молећи да запевају Сла0но je море.

И запевали су ra. И дивно су ra запевали. Карирани je уистину био стручњак. Отпевали су прву строфу. Тада ce хоровођа извинио, рекао: »О дмах ce враћам!« и... нестао je. Мислили су да ће ce убрзо вратити. Али прош ло je десет минута a њега није било. Радост je обузела службенике филијале, мислили су да je — побегао!

И наједном су некако сами од себе почели да певају другу строфу. Све je повукао за собом Косарчук, који мож да и није имао апсолутан слух, али je зато имао доста пријатан високи тенор. Отпевали су другу стро- фу. Хоровође ни од корова! Отишли су на своја радна места, али нису успели ни да седну, када су и против своје воље поново запевали. Хтели су да ce зауставе — али нису могли. Заћуте једно три минута и поново дрекну. Заћуте na — гракну! Тада су схватили да ce догодила несрећа. Шеф ce закључао y свој кабинет од стида!

Овде ce прича девојке прекину — валеријана joj није ништа помогла.

К роз четврт сата су ce пред оградом од кованог гвожђа y Ваганковској уличици зауставила три камио-


на и y њих су утоварили све службенике филијале на челу ca шефом.

Чим je први камион, цимнувши ce y капији, отиш ао и нестао y уличици, службеници, који су стајали на њему и држали ce за руке, отворише уста и уличицом одјекну популарна песмица. Други камион je прихва- ти, a за њим и трећи. Тако су и отишли. Пролазници који су хитали својим послом бацали су на камионе само брзе погледе, не чудећи ce уопште и сматрајући да je то некаква екскурзија кренула ван града. Путовали су, истина, ван града, али не на екскурзију, већ y клинику професора Стравинског.

П ола сата касније je књиговођа, који je већ сасвим био изгубио главу, стигао до финансијског сектора, сматрајући да ће на крају успети да ce отараси држав- ног новца. Већ поучен искуством, он, пре свега, опре- зно баци поглед y дугачку салу, где су иза непрозирних стакала ca златним натписима седели службеници. Књиговођа ту није открио никакве знаке узнемирено- сти или нечег другог. Било je тихо, како и доликује озбиљној установи.

Василиј Степанович гурну главу кроз прозорче над којим je писало: »Пријем новца«, поздрави неког њему непознатог службеника и учтиво затражи формулар за предају новца.

— A шта ће вам? — упита службеник y прозорчету.Књиговођа ce запањи.— Х оћу да предам новац. Ja сам из Варијетеа.— Један тренутак — одговори службеник y про-

зорчету и брзо решетком затвори отвор y стаклу.»Чудновато!« помисли књиговођа. Његова запање-

ност je била сасвим природна. Први пут ce y животу срео ca нечим таквим. Сви знају како je тешко доћи до новца; ту увек може да ce пронађе некаква препрека. Али, y тридесетогодишњој пракси књиговође није било случаја да je неко, било то правно или приватно лице, одбило да прими новац.

Ha крају ce решетка отвори, и књиговођа ce поново приближи отвору.

— A имате ли много? — упита службеник.


— Двадесет једну хиљаду седам стотина и једа- наест рубаља.

— Охо! — због нечега иронично одговори службе- ник и пружи књиговођи зелени листић.

Књиговођа за тили час попуни добр о му познати формулар и поче да одвезује канап на пакету. К ада je отпаковао свој пакет, пред очима му све заигра и он поче нешто неразумљиво да мрмља.

Угледао je страни новац. To су били свежњеви канадских долара, енглеских фунти, холандских гулде- на, латвијских лата, естонских круна...

— Ево још једног од шаљивџија из Варијетеа — зачу ce претећи глас над занемелим књиговођом. И Василије Степанович би истога часа ухапшен.

221 / Majciuop u МаршриШа

Злехуди посешиоци

Управо y доба када je прилешни књиговођа јурио таксијем да би налетео на одело које само пише — из луксузног путничког вагона број 9, кијевског експреса, који само што je стигао y Москву, између осталих изађе и достојанствени путник ca картонским коферче- том y руци. Taj путник не беше нико други до теча покојног Берлиоза, Максимилијан Андрејевич П о- плавски, економиста-планер, који je живео y Кијеву, y бившој Институтској улици. Разлог за долазак Макси- милијана Андрејевича y Москву био je телеграм следе- ће садржине који му je био уручен касно прексиноћ:

yüpabo ме премзио трамбај код Патријаршијских рибњака. Сахрана петак три сата. Долази. Берлиоз.

Максимилијан Андрејевич je сматран, и то не без разлога, за једног од најразборитијих људи y Кијеву. Али и најпаметнијег човека овакав телеграм мож е да збуни. К ада човек шаље телеграм да ra je прегазио трамвај, онда je јасно да ra није прегазио »намртво«. Али чему, онда, сахрана? Или ce осећа јако лоше, a предосећа да ће умрети? To je могуће, али je уистину више него чудновата поузданост — како он то може да зна да ће сахрана бити y петак, y три часа no подне? Чудноват телеграм, нема збора!

Међутим, паметни људи због тога и јесу паметни, што умеју да ce сналазе y запетљаним стварима. Ствари су биле једноставне. Д ош ло je до грешке, и текст телеграма je испреметан. Реч »ме« je, без сумње, доспела из другог телеграма уместо речи »Берлиоза«, која je добила облик »Берлиоз«, na као таква доспела на крај телеграма. Ca таквом исправком смисао теле- грама постајао je јасан, али, разуме ce и трагичан.

Када je утихнуо први налет жалости који je погодио супругу Максимилијана Андрејевича, он одм ах поче да ce спрема за пут y Москву.

Треба открити једну тајну Максимилијана Андреје-


вича. Он je, y то немаспора, жалио жениног нећака који je настрадао y најбољим годинама живота. Али, раз- уме ce, као практичан човек, он je схватао да његово присуство на погребу није баш неопходно. A Макси- милијан Андрејевич je ипак похитао y Москву. Због чега? Због једне једине ствари — због стана. Стан y Москви? To je већ више него озбиљна ствар. Бог ће ra знати заш то, али Кијев ce Максимилијану Андрејеви- чу никако није допадао и помисао на прелазак y Москву толико ra je y последње време опседала да je чак почео лоше да спава. Нису ra више радовала про- лећна изливања Дњепра, када ce, потапајући острва уз ниску обалу, вода спајала ca хоризонтом. Није ra ра- довао ни пејзаж изузетан no својој лепоти, који ce откривао од подножја споменика кнезу Владимиру. Није ra веселила ни игра сунчане светлости, која je дочаравала пролеће на стазама Владимировог брега. Ништа од свега тога он није хтео, он je хтео само једно — да ce пресели y Москву.

Огласи y новинама о замени стана y Институтској улици y Кијеву за мању стамбену површину y Москви нису уродили никаквим плодом. Ha огласе ce нико није јављао, a ако би ce ипак понекад и јавио, понуде су биле сумњиве.

Телеграм je уздрм ао Максимилијана Андрејевича. Био би прави грех пропустити такав тренутак. Послов- ни људи знају да ce такви случајеви не понављају.

Укратко, без обзира на све тешкоће, требало je свакако наследити нећаков стан y Садовој улици. Да, то je било компликовано, јако компликовано, али je те компликације требало пребродити no било коју цену. Максимилијан Андрејевич je прош ао сито и решето и добр о je знао да први његов корак мора бити следеће: требало je, барем привремено, не обазирући ce на било шта, пријавити ce y три собе покојног нећака.

У петак пре подне Максимилијан Андрејевич je крочИо преко прага просторије удружења станара зграде број 302-б y Садовој улици y Москви.

У уској собици, где je на зиду висио стари плакат који je y неколико слика приказивао начине спасавања


дављеника y реци, за дрвеним столом и потпуно сам, седео je човек средњих година, необријан и немирних очију.

— Да ли бих могао да видим председника удруже- ња станара? — учтиво упита економиста-планер, ски- дајући шешир и стављајући своје коферче на празну столицу.

To, на први поглед сасвим обично питање, због нечега до те мере узнемири човека који je седео, да му ce чак и лице промени. Осврћући ce узнемирено на све стране, он неразумљиво промрмља да председника нема.

— Да ли je y своме стану? — упита Поплавски — Ствар je хитне природе.

Човек који je седео одговори на то питање поново нешто неразумљиво, али je из тога ипак могло да ce схвати да председник није код куће.

— A када ће бити?Човек који je седео на то ништа не одговори и

некако тужно погледа кроз прозор.»Аха!« рече сам себи паметни Поплавски na упита

за секретара.Чудновати човек за столом чак и поцрвене од

напетости и промрмља поново неразумљиво да ни секретара нема... Када ће доћи не зна ce и... секретар je болестан...

»Аха«, рече сам себи Поплавски — Али неког из удружења станара ипак мора бити?

— Ja сам — слабим гласом одговори човек.— Видите — поче Поплавски значајно — ja сам

једини наследник покојног Берлиоза, мог нећака, који je погинуо, као што вам je то познато код Патријар- шијских рибњака и ja сам обавезан, према закону, да преузмем наследство које ce налази y нашем стану број педесет...

— Нисам упућен y то, друже — гласом пуним сете прекиде ra човек.

— Али, допустите — звучним гласом рече Поплав- ски — ви сте члан удружења станара и дужни сте...

У том тренутку y собу уђе неки грађанин. К ада ra


угледа, човек за столом пребледе.— Члан управе Пјатнашко? — упита ra придошли-

ца.— Ja — једва чујно одговори овај.Грађанин нешто прошапта човеку за столом , и

овај, потпуно збуњен, устаде ca столице; кроз неколико тренутака Поплавски остаде потпуно сам y празној просторији управе.

»Ех, какве компликације! И зар су морали да их све истовремено...« кивно помисли Поплавски прелазећи преко асфалтираног дворишта и хитајући y стан број 50.

Само што je економиста-планер зазвонио, врата ce отворише и Максимилијан Андрејевич ce нађе y полу- мрачном предсобљу. Зачудио ce унеколико што му није било јасно ко му je отворио врата: y ходнику није било никог, до огромног црног мачора, који je седео на столици.

Максимилијан Андрејевич ce накашља, стаде да трупка ногама и тада ce отворише врата кабинета a y предсобљ е уђе Коровјов. Максимилијан Андрејевич му ce поклони учтиво, али достојанствено и рече:

— Ja сам Поплавски. Ja сам теча...Није стигао ни да доврши, a Коровјов je већ

извукао из џепа прљаву марамицу, забио нос y њу и наглас почео да рида.

— ...покојног Берлиоза...— Како да не! Како да не! — прекиде ra Коровјов,

скидајући марамицу ca лица. — Чим сам вас угледао, одмах сам схватио да сте то ви! — Поче да ce тресе од плача и да нариче: — Несрећа, шта велите? Шта ce то сада све дешава, кажете?

— Трамвај ra прегазио? — шапатом упита П о- плавски.

— Начисто! — узвикну Коровјов, a сузе му пот- оком линуше испод цвикера. — Начисто. Био сам сведок свега. Верујте, док бисте дланом о длан, глава му одлете, десна нога: крц напола, лева: крц напола! E t o шта раде трамваји! — и пош то вероватно више није могао да издржи, Коровјов заби нос y зид поред


огледала и поче да ce тресе јецајући.Берлиозов теча je био искрено зачуђен понашањем

незнанца. »Ето«, a кажу да y наше време нема душев- них људи!« помисли, осећајући да и њега почињу да сврбе очи. Али y том часу некакав непријатан облачић прекри његову душу и као змија појави ce сумња да Ce овај душевни човек није већ којим случајем пријавио y покојниковом стану, јер ce и такве ствари y животу дешавају.

— Извините, да нисте којим случајем били прија- тељ мог покојног Мише? — упита, бришући рукавом лево суво око, a десном проучавајући Коровјова, обрваног тугом. Али овај ce до те мере расплака да je било немогуће схватити ништа друго до речи које су ce понављале »крц« и »напола!« Изридавши ce тако до миле воље, Коровјов ce напокон одвоји од зида и проговори:

— Ele, не могу више! И дем и узећу три стотине капљица валеријане! — окренувши Е1оплавском пот- пуно уплакано лице, додаде: — Ето, то су вам трамва- ји!

— Извињавам ce, јесте ли ми ви послали телеграм? — упита Максимилијан Андрејевич, непрекидно и мучно размишљајући о томе ко би могао да буде овај чудновати плачљивко.

— Он! — одговори Коровјов и показа прстом на мачка.

Поплавски избечи очи, сматрајући да je погрешно чуо.

— Ele, не могу више, немам снаге — настави Коровјов шмркћући. — Када ce само сетим: точак преко ноге... a точак има пуних десет пудова... Крц! И дем да легнем, да ce заборавим y сну — и нестаде из предсобља.

Мачак ce протегну, скочи ca столице, стаде на задњ е шапе, подбочи ce, отвори њушку и рече:

— Но, телеграм сам послао ja. Ela шта онда?Максимилијану Андрејевичу све поче да ce врти

пред очима, руке и ноге му ce одузеш е, он испусти куферче и сручи ce на столицу преко пута мачка.


— Ja, чини ми ce, чистим руским језиком питам — сурово прозбори мачак. — Па шта онда?

Али Поплавски ништа не одговори.— Исправе! — дрекну мачак и пружи дебелу шапу.Ништа не схватајући и ништа не видећи до две

искре које су гореле y мачковим очима, Поплавски извуче из џепа исправе као да извлачи бодеж. Мачак узе ca сточића под огледалом наочаре y дебелом црном раму, стави их на њушку, од чега постаде још надменијд и дограби из дрхтаве руке Поплавског исправе.

»Баш ме занима, да ли ћу пасти y несвест или нећу?« помисли Поплавски. Повремено ce чуо Коровјовљев плач, цело предсобљ е ce испунило мирисом валерија- не, етера и још некакве загушљиве гадости.

— Koje je одељење издало исправе? — упита ма- чак, разгледајући страницу. О дговор није добио.

— Четири стотине дванаест — сам себи одговори мачак, прелазећи шапом преко исправа, које je држао наопако — na да, разуме ce! To одељење одлично познајем. Т амо свакоме дају исправе! A ja, на пример, никада не бих дао исправе таквоме као што сте ви! Ни no коју цену их не бих дао! П огледао бих само једном y лице и одбио бих! — Мачак ce толико наљути na баци исправе на под. — Ваше ce присуство на погребу отказује — настави мачак званичним гласом. — Пот- рудите ce да ce вратите y место становања. — И заурла према вратима: — Азазеле!

Ha његов позив y предсобље улете човек онижег раста, хром, y црном трикоу, ca ножем затакнутим за кожни опасач, риђокос, ca жутим очњаком и мре- ном на левом оку.

Поплавски осети да губи дах, устаде ca столице и затетура ce, држећи ce за срце.

— Азазеле, испрати ra! — нареди мачак и изиђе из предсобља.

— Поплавски — тихо проуњка придошлица — на- дам ce да вам je све јасно?

Поплавски климну главом.— Враћај ce одм ах y Кијев — настави Азазел. -


Буди там о тиши од бубице, мањи од маковог зрна и не маштај ни о каквим становима y Москви. Јасно?

Овај човек онижег раста, који je смртно препла- шио Поплавског својим очњаком, ножем и врљавим o k o m , допирао je економисти једва до рамена, али je деловао енергично, складно и мирно.

Он прво диже исправе и пружи их Максимилијану Андрејевичу, a овај прихвати књижицу обам рлом руком. П осле тога именовани Азазел једном руком подиже куфер, другом отвори врата и, узевши под руку Берлиозовог течу, изведе ra на одмориш те сте- пеница. Поплавски ce там о наслони на зид. Без ика- квог кључа отворивши кофер, Азазел извуче из њега огромну печену кокош без једног батака, умотану y замашћене новине и остави je на одмориш ту. Затим извуче два napa доњег веша, каиш за оштрење бри- јача, некакву књижицу и футролу и све то, изузев кокошке, гурну y отвор степеништа. Тамо одлете и испражњени куфер. Чуло ce како je доле лупио и, судећи no звуку, при том е му ce одвалио поклопац.

П осле тога риђи разбојник дограби кокошку за батак и целом том кокошком пљоштимице одалами Поплавског no врату тако јако и страшно да тело кокошке одскочи a батак остаде y А зазеловим ру- кама. Све ce измеш ало y кући Облонских, како ce то тачно изразио писац Лав Толстој. Управо би то исто он рекао и y овом случају. Да! Све ce измеш ало y очима Поплавског. Дугачка искра ce појави и промаче пред његовим очима, после тога je смени нека жалосна змија која je за трен угасила мајски дан и — Поплав- ски je полетео низа степенице држећи y рукама испра- ве. Када je стигао до окретишта, он je на следећем одмориш ту избио ногом стакло и ceo на степенице. П оред њега je проскакутала кокошка без ногу и стро- валила ce y отвор степеништа. Азазел, који je остао rope за тили час оглода батак, кост стрпа y бочни џепић трикоа, врати ce y стан и бучно залупи врата за собом . У том часу одоздо ce зачуше опрезни ко- раци човека који ce пео уза степениште.

Спустивши ce jotu један спрат, Поплавски седе на


дрвену клупу на одмориш ту, не би ли дош ао к себи.Некакав човек онижег раста y годинама, необично

тужнога лица, y старинском оделу од бурета и ca жирадо шеширом ca зеленом траком на глави, пењући ce уза степенице заустави ce пред Поплавским.

— Дозволите да вас упитам, грађанине — жало- стивим гласом упита човек y бурету — где je овде стан број педесет?

— Горе! — одсечно одговори Поплавски.— Најлепше вам захваљујем, грађанине — исто

тако жалостиво рече човечуљак и крену горе, a По- плавски устаде и сјури ce надоле.

П оставља ce питање да ли je Максимилијан Ан- дрејевич похитао y милицију да ce пожали на раз- бојнике који су над њим извршили дивље насиље y no бела дана? He, ни y ком случају, то мож емо рећи ca сигурношћу. Ићи y милицијску станицу и рећи да je малопре, ето, мачор ca наочарима на носу читао исправе, a после тога човек y трикоу, ca ножем... не, грађани, Максимилијан Андрејевич je заиста био па- метан човек!

Већ je сишао сасвим доле кад крај самог улаза примети врата која су водила y некакав собичак. Стакло на вратима било je избијено. Поплавски стрпа исправе y џеп, осврну ce, надајући ce да ће угледати бачене ствари. Али, од њих не беше ни трага. П о- плавски ce и сам зачуди колико ra je то мало озло- једило. О бузела ra je друга занимљива и саблажњива мисао — проверити на оном човечуљку jotu једном проклети стан. И одиста: ако ce распитивао где ce тај стан налази, онда je, значи, ишао онамо први пут. A то, опет, значи да je он сада одлазио право y шапе оне банде која je засела y стану број 50. Неш то je говорило Поплавском да ће тај човечуљак из стана изаћи веома брзо. Ни на какву сахрану никаквог не- ћака ce Максимилијан Андрејевич, разуме ce, није ни спремао да оде, a до воза за Кијев имао je jotu доста времена. Економиста ce осврну око себе и шму- гну y собичак. Управо y том тренутку ce негде rope залупише врата. »Уш ао je!« обамрлог срца помисли

229 / Мајсшор u Mapiaiuuiua

Поплавски. У собичку je било свеже, осећао ce задах мишева и старих чизама. Максимилијан Андрејевич седе на неки пањ и одлучи да чека. Положај je био погодан, из собичка су ce директно видела врата шестог улаза y зграду.

Али чекање потраја дуже него што je то мислио Кијевљанин. Степениште je због нечега било непре- кидно пусто. Све ce чуло одлично и на крају ce на петом спрату залупише врата. Поплавски je претр- нуо. Да, његови кораци. »Силази...« Отворише ce вра- та један спрат ниже. Кораци умукоше.- Женски глас. Глас тужног човека... да, то je његов глас... И зговорио je нешто као »остави, Христа ради...« Уво Поплавског било je крај самог разлупаног стакла. Зачу ce женски смех затим брзи и енергични кораци надоле; и ево, промакоше женска леђа. Жена ca торбом од муш еме y рукама изађе y двориште. A кораци оног човечуљка поново ce зачуше! »Чудновато, враћа ce назад y стан! Да није и он из исте банде? Да, враћа ce. Ево, горе су ce поново отворила врата. Н о na шта, да приче- камо још мало.«

Овога пута није морао дуго да чека. Врата ce отворише. Кораци ce утишаше. Очајнички урлик. Мја- укање. Брзи ситни кораци, све ниже, ниже и ниже!

Ko чека, дочека. Е1оплавски je дочекао. Крстећи ce и нешто мрмљајући, пролете тужни .човечуљак, без шешира, потпуно избезумљена лица, изгребане ћеле и сасвим мокрих панталона. Поче да дрмуса кваку излазних врата, y страху не схватајући на коју ce страну врата отварају, да ли их треба вући или гурати — на крају их савлада и излете y двориште, на сунце.

Провера стана била je извршена, и не мислећи ви- ше ни на покојног рођака ни на стан, дрхтећи и при самој помисли на опасност којој ce излагао, Макси- милијан Андрејевич je, шапућући само две-три речи: »Јасно je! Све je јасно!« истрчао y двориште. К роз неколико минута тролејбус одвезе економисту-пла- нера према Кијевској железничкој станици.

A оном су ce човечуљку, док je економиста седео


y собичку крај степеништа, догодиле заиста веома непријатне ствари. Taj човек je био бифеџија y Вари- јет еу и звао ce Андреј Фокич Соков. Док je трајала истрага y Варцјетеу, Андреј Фокич ce држао no страни од свега што ce тамо деш авало, и било je запажено само то да je постао још туробнији него иначе, a поред тога ce још распитивао код курира Карпова где je одсео маг.

Опростивши ce на одмориш ту од економисте, би- феџија je стигао до четвртог спрата и зазвонио на вра- тима стана бр. 50.

Врата су ce одм ах отворила, али ce бифеџија тргао, устукнуо и није одм ах ушао. To je било разумљиво. Врата му je отворила девојка на којој није било ни- чега, изузев заводљиве чипкасте прегаче и беле капице на глави. Ha ногама je још , додуш е, имала златне ципелице. Девојка je била грађена више него савршено, a једино што ce могло сматрати маном њене спо- љашности, био je црвени ожиљак на врату.

— Па, добро, улазите, када сте већ звонили! — рече девојка, погледавши бифеџију зеленим распусним очима.

Андреј Фокич јекну, поче да трепће и уђе y пред- собље, скидајући при том шешир. Управо тада y пред- собљ у поче да звони телефон. Бестидна собарица, ставивши једну ногу на столицу, скину слушалицу ca виљушке и рече:

— Хало!Бифеџија није знао куд поглед да дене, премеш тао

ce с ноге на ногу и мислио: »Какву собарицу само има странац! Фуј, каква гадост!« И, да би ce спасао од те гадости, поче да баца поглед y страну.

Читаво огромно и мрачно предсобље било je испу- њено необичним предметима и одећом. Тако je преко наслона био пребачен црни плашт постављен скерлет- ном поставом, a на сточићу под огледалом лежао je дугачак мач ca блиставим златним балчаком. Три M a

na ca сребрним балчацима стајала су y углу као да су то били некакви кишобрани или штапови. A на је- ленским роговима су висиле беретке ca орловским


перима.— Да — говорила je собарица y телефонску слу-

шалицу — како? Барон Мајгел? Изволите. Да. Госпо- дин артиста je данас код куће. Да, биће му драго да вас види. Да, гости... Фрак или црно одело. Молим? У поноћ. — Завршивши разговор, собарица спусти слу- шалицу и окрену ce према бифеџији. Шта желите?

— Требало би да видим грађанина артисту.— Како? Баш њега лично?— Њега — одговори бифеџија тужно.— Упитаћу — проговори собарица очигледно ко-

лебајући ce и отворивши врата кабинета покојног Берлиоза, објави: — Витеже, дош ао je некакав чове- чуљак, каже да му je потребан месир лично.

— Нека уђе — зачу ce из кабинета прозукао глас Коровјова.

— Уђите y салон — рече девојка тако једноставно, као да je била најпристојније одевена, отвори врата од салона a сама напусти предсобље.

Ушавши, бифеџија чак заборави заш то je дош ао, до те ra je мере запањио намештај y соби. Кроз шарена стакла великих прозора (фантазија јувелирке која je нестала без трага и гласа) пробијала ce нео- бична светлост, налик на светлост y цркви. У старом огромном камину, без обзира на врео пролећни дан, пламтеле су цепанице. A y соби уза све то уопште није било вруће, чак би ce пре рекло супротно; чо- века који je ушао споља као да je запахнуо задах гробнице. П ред камином je на тигровој кожи седео, блажено жмиркајући према ватри, црни мачак. Био je ту и сто, због чијег изгледа ce богобојажљиви бифе- џија трже: сто je био застрт црквеним брокатом. Ha брокатном чаршаву je било мнош тво боца — бо- кастих, буђавих и прашњавих. Међу боцама ce преси- јавао тањир и одм ах ce видело да je тај тањир био од жеженог злата. Крај камина je мали риђи човек, ca ножем за опасачем, на дугачком челичном мачу пекао комаде меса, сок je падао y ватру, и кроз димњак одлазио дим. Осећао ce мирис не сам о печења, већ и некаквих јаких зачина и тамјана, због чега je бифе-


џија, који je из новина већ знао за Берлиозову поги- бију, као и где je он становао, помисли да то, можда, којим случајем, није служено црквено опело, али од- мах одбаци ту мисао као очигледно глупу.

Забезекнути бифеџија неочекивано зачу дубок бас:— Реците, чему треба да захвалим за ову посету?Тада бифеџија откри y сенци онога који му je био

потребан.Црни жрец je лежао заваљен на некаквом необич-

ном ниском отоману no коме су били разбацани јастучићи. Како ce учини бифеџији, артиста je на себи имао само црно рубље и исто тако црне шпицасте ципеле.

— Ja сам — горко поче бифеџија — шеф бифеа y Варијетеу...

Артиста пружи напред руку, на чијим je прстима светлуцало камење, као да je хтео бифеџији да затвори уста, и проговори енергично:

— He, не, не! Ни речи више! Ни y ком случају и никада! У уста ништа нећу узети y том вашем бифеу! Ja сам, многопош товани, јуче пролазио поред вашег шанка и до дана данашњег не могу да заборавим ни јесетру ни сир! Драговићу мој! Сир ни y ком случају и никада не мож е да буде зелене боје, то вас je неко преварио. Он мора да буде бео. Да, a чај? Па то су помије! Својим сам очима видео како je нека неспретна девојка сипала из кофе y ваш огроман самовар некува- ну воду, a чај je y међувремену и даље продаван! He, драги мој, то je одиста немогуће!

— Извињавам ce — поче, запањен таквим изненад- ним нападом, Андреј Фокич — нисам дош ао због тога и јесетра ca тим нема апсолутно никакве везе.

— To јест, како то нема никакве везе, ако je покварена?

— Послали су ми јесетру другог степена свежине — рече бифеџија.

— To су обичне глупости, драги мој!— Какве глупости?— Други степен свежине: то je глупост! Постоји

само једна једина свежина: то je уједно и прва и

233 / Мајстор u Mapiapuüta

последња! A ако je јесетра друге свежине, онда je, значи, покварена!

— Извињавам ce... — поче поново бифеџија, не знајући како да ce отараси артисте који ce закачио за њега као крпељ.

— Не примам извињење — одлучно рече овај.— П аја због тога нисам ни дошао! — већ потпуно

збуњен проговори бифеџија.— Нисте због тога? — зачуди ce страни маг. — A

шта би друго могло да вас доведе к мени? Ако ce не варам, од лица блиских вама no занимању, познавао сам само једну продавачицу, али и то je било јако давно, још док вас није ни било на свету. Уосталом, драго ми je. Азазеле! Столицу господину шефу бифеа.

Онај који je пекао месо ce окрену, при чему уплаши бифеџију својим очњацима и вешто му подметну једну од тамних ниских храстових табурета. Других седи- шта y соби није ни било.

Бифеџија проговори:— Најпокорније захваљујем — и седе на столичицу.

Задња ножица ce одм ах сломи и бифеџија јекнувши лупи болно задњ ицом о под. Падајући, докачи ногом другу столичицу, која je стајала пред њим и ca ње просу себи на панталоне пуну чашу џрног вина.

Артиста узвикну:— Joj! Д а ce нисте којим случајем озледили?Азазел помож е бифеџији да устане, привуче му

другу столичицу. Гласом пуним сете бифеџија одби предлог домаћинов да скине панталоне и осуши их испред ватре, и осећајући ce ужасно нелагодно y мокром рубљу и панталонама, опрезно седе на другу столичицу.

— Волим да седим на ниском — проговори артиста — ca ниског није тако опасно пасти. Да, зауставили см о ce, ако ce не варам, на јесетри? Голубе мој! Свежина, свежина и свежина, ето шта би требало да буде девиза сваког бифеџије. Да, да не заборавим, да ли бисте пробали...

Тада ce y црвенкастој светлости камина испред бифеџије засја мач и Азазел стави на златан тањир


комад меса који je још цврчао, прели ra лимуновим соком и пружи бифецији двозубу златну виљушку.

— Захваљујем ce... ja...— He, не, свакако морате пробати!Бифеџија пристојности ради стави комадић y уста и

одмах схвати да je то заиста нешто сасвим свеже и, што je најважније, јако укусно. Али жваћући миришљаво, сочно месо, бифеџија ce умало није загрцнуо и пао no други пут. Из суседне просторије излете огромна црна птичурина и једва мало додирну крилом бифеџијину ћелу. Када ce спустила на камену плочу камина поред сата, испоставило ce да je то била сова. »Господе боже мој!« помисли Андреј Фокич, ервозан као све бифеџи- је, »ала je ово неки стан!«

— Пехар вина? Белог, црног? Из које земље најра- дије пијете вино y ово доба дана?

— Најпокорније ce захваљујем... не пијем...— A требало би! Шта кажете онда за партију

домина? Или мож да волите неке друге игре? Даме, карте?

— He играм — већ преморен, одговори бифеџија.— To већ заиста није y реду — закључи домаћин —

јер нешто ce лоше, хтели ви то или не, крије y мушкарцима који избегавају вино, коцку, друштво пријатних жена, разговор за столом. Такви су људи или тешко болесни или тајно y себи мрзе околину. Истина, изузеци су ипак могући. Међу личностима које су седеле ca мном за гозбеним столом , налазили су ce покаткад невероватни подлаци! Н о, да чујем због чега сте дошли.

— Јуче сте изволели правити трикове...— Ja? — узвикну запрепашћени маг. — Али молим

вас! Па то чак и не пристоји м ом лицу!— Извините — рече потпуно збуњени бифеџија —

али сеанса црне магије...— Ах na да, да! Драги мој! Открићу вам тајну: ja

у о п т т е нисам артиста, једноставно сам зажелео да видим Московљане y маси, a било je најзгодније учинити то y позоришту. И ето, моја je свита — климну главом према мачку — приредила ту сеансу, a ja сам


само седео и посматрао Московљане. Али не мењајте израз лица већ реците, шта вас je y вези ca том сеансом довело к мени?

— Изволите ли видети између осталог су и папири- ћи падали ca таванице — бифеџија снизи глас и збуњ ено ce осврну. — Али све су их похватали. И ето, долази ми y бифе један младић, даје ми червонац, a ja му враћам кусур осам и no рубаља... A онда долази други.

— И сто тако младић?— Не, старији човек. Трећи, четврти. И ja им

стално враћам кусур. A данас, када сам почео да проверавам благајну, уместо новца — комадићи папи- ра. Бифе je оштећен за сто девет рубаља.

— Јој-јој-јој! — узвикну артиста. — Па зар су они мислили да je то прави новац? Не могу ни да помислим да су то они свесно учинили.

Бифеџија ce некако сетно и преко воље осврну, али ништа не рече.

— Зар je могуће да су то варалице? — маг узнемире- но упита госта. — Зар међу М осковљанима има варалица?

Уместо одговора бифеџија ce тако горко осмехну да су отпале све сумње: да, међу Московљанима има варалица.

— To je ниско! — гневно ће Воланд. — Ви сте човек сиромашан... јер, ви сте... сиромашни?

Бифеџија увуче главу y рамена, тако да ce одм ах видело да je он човек сиромашан.

— Колико сте уштедели?Питање je било постављено тоном пуним сажаље-

ња, али ипак, питање није могло да ce не схвати као индискретно. Бифеџија ce збуни.

— Две стотине четрдесет и девет хиљада рубаља y пет штедионица — одговори из суседне собе промукао глас — и код куће испод патоса две стотине златних десетица.

Бифеџија као да ce залепи за столичицу на којој je седео.

— Па да, заиста, то и није нека свота — покрови-


тељски рече Воланд своме госту — иако вам она, y ствари, није ни потребна. Када ћете умрети?

Ту ce бифеџија побуни:— To нико не зна, нити ce то икога тиче.— Пази да не, не зна ce — зачу ce онај исти

одвратни глас из кабинета — помисли само, Њутнов бином! Умреће кроз девет месеци, фебруара идуће године, од рака јетре на Првој клиници М ГУ, y четвртој соби.

Бифеџија пожуте.— Девет месеци... — замиш љено израчуна Воланд.

— Две стотине четрдесет и девет хиљада... то значи тачно двадесет и седам хиљада месечно?.. Мало, али за скроман живот сасвим довољ но. Па још и оне златне десетице.

— Златне десетице неће моћи да потроши — одговори онај исти глас, ледећи бифеџијино срце. — После смрти Андреја Фокича кућу ће одмах порушити и десетице ће бити пронађене и предате Државној банци.

— He бих вам баш саветовао да идете на клинику — настави артиста — каквог има смисла умирати y болесничкој соби уз стењање и ропац болесника којима више нема спаса? Зар није боље приредити гозбу за тих двадесет и седам хиљада и, попивши отров, отићи на онај свег уз звуке музике, опкољен припитим лепоти- цама и бахатим друговима?

Бифеџија je седео непокретан и одмах je некако јако остарео. Тамни подочњаци му ce појавише око очију, образи му ce отромбољ иш е a доњ а вилица му ce опусти.

— У осталом, замајали см о ce — узвикну домаћин— на посао. Покажите ми тај ваш исечени папир!

Бифеџија извуче, нервирајући ce, из џепа пакетић,отвори ra и скамени ce: y комаду новина су лежали червонци.

— Драги мој, ви сте уистину болесни — рече Воланд, слежући раменима.

Бифеџија, смешкајући ce глупаво, устаде ca клупи-це.


— A — муцајући проговори — a ако они поново...— Х м... — замисли ce артиста — но, тада поново

дођите к нама. Само изволите! Драго ми je што см о ce упознали!

Тада из кабинета излете Коровјов, дограби руку бифеџије, поче да je тресе и моли Андреја Фокича да свима, свима, пренесе поздраве. He схватајући ништа, бифеџија крену y предсобље.

— Хела, испрати! — повика Коровјов.И поново она риђокоса бестидница y предсобљу!

Бифеџија излете кроз врата, промумла »до виђења« и крену као пијан. Спустивши ce један спрат, заустави ce, седе на степениште, извади пакет, провери — червонци су били на своме месту.

Тада из стана, који je излазио на то одмориш те, изађе жена ca зеленом торбом . Угледавши човека који je седео на степеницама и тупо гледао y червонце, она ce осмехну и рече замишљено:

— Какваје ово кућа! И овај јесабајлепијан. Стакло су поново разбили на степеништу. — Загледавши ce пажљивије y бифеџију, додаде: — Ехеј, грађанине, да вам то кокошке којим случајем не носе червонце? Да поделимо, шта велите?

— Оставите ме, Христа ради — преплаши ce би- феџија и брзо стрпа новац y џеп. Жена поче да ce смеје.

— Иди до врага, цицијо! Нашалила сам ce... — и крену наниже.

Бифеџија лагано устаде, диже руку да поправи шешир, али утврди да ra нема на глави. Није му ce никако враћало, али му je било жао шешира. Почевши да ce колеба, ипак ce врати и зазвони.

— Шта сад хоћете? — упита ra проклета Хела.— Шешир сам заборавио — прошапта бифеџија,

показујући прстом на своју ћелу. Хела ce окрену, бифеџија y себи пљуну и затвори очи. Када их je отворио, Хела му je пружала његов шешир и мач ca гамним балчаком.

— Није мој — прошапта бифеџија, одгурнувши мач од себе и стављајући брзо шешир на главу.

- Зар сте дош ли без мача? — зачуди ce Хела.


Бифеџија нешто промрмља и брзо крену доле. Али, осећао je нешто необично на глави, a и било му je некако претопло ca шеширом на глави, те ra скину и, поскочивши од страха, тихо узвикну. У рукама je држао сомотску беретку ca искрзаним петловим пе- ром. Бифеџија ce прекрсти. Истог часа беретка замјау- ка, претвори ce y црно маче и, скочивши на главу Андреја Фокича, канџама ce ухвати за његову ћелу. Дрекнувши очајнички, бифеџија појури надоле, a маче му паде ca главе и шмугну уза степенице.

Истрчавши напоље, бифеџија касом потрча ка излазним вратима да занавек напусти ђавољу кућу број 302-б.

Д обро je познато шта ce ca њим даље догађало. Истрчавши кроз улазна врата, бифеџија ce дивље осврну, као да je нешто тражио. К роз један минут већ je био на другој страни улице y апотеци. Само што je изговорио речи: »Реците ми, молим вас...« a жена за тезгом узвикну:

— Грађанине! П а цела вам je глава изгребена!Пет минута касније бифеџијина глава je била преви-

јена, a он сам je сазнао да ce за најбоље стручњаке за болести јетре сматрају професори Бернадски и Ку- змин. Упитао je ко станује ближе и обрадовао ce када je сазнао да Кузмин живи дословно y суседној кући, y маленој белој вили, и за непуна два минута већ je био тамо. Зграда je била старинска, али изузетно комфор- на. Бифеџија je запамтио да je прво сусрео стару болничарку, која je хтела да му узме шешир, али пош то шешира није имао, онда je крезуба болничарка, жваћући нешто y устима, некуда отишла.

У место ње ce код огледала и, како му ce барем учинило, испод некаквог свода налазила жена средњих година која му je одм ах рекла да може да му закаже преглед за деветнаести, не раније. Бифеџија одм ах схвати y чему лежи спас. Бацивши поглед који ce гасио негде1 иза стуба, где су y чекаоници чекала три човека, прошапта:

— Смртно сам болестан...Жена запањено погледа уфачловану бифеџијину


главу и поколебавши ce рече:— Па онда... — и пусти бифеџију да пође иза стуба.Tor истог часа отворише ce врата преко пута, y

њима засја златни цвикер и жена y мантилу рече:— Грађани, овај болесник ће ући преко реда.И није бифеџија успео ни да дође себи, a већ ce

нашао y кабинету професора Кузмина. Ничег стра- шног, свечаног и медицинског није било y тој издуже- ној просторији.

— Шта je то ca вама? — упита изузетно пријатним гласом професор Кузмин и мало узнемирено погледа уфачловану главу.

— Малочас сам из сигурног извора сазнао — одговори бифеџија, посматрајући унезвереним погле- дом неку групну фотографију испод стакла — да ћу y фебруару идуће године умрети од рака јетре. Молим вас да то спречите.

П рофесор Кузмин ce, седећи и даље, завали на високи готски наслон фотеље.

— Извините, не схватам вас... Били сте... код лекара? Заш то вам je глава y завојима?

— Какав лекар?.. Када бисте само видели тог лекара! — наједном поче да цвокоће зубима. — A на-. главу не обраћајте пажњу, она ca свим тим нема никакве везе. М олим вас да спречите рак јетре.

— Д озволите, a ко вам je то рекао?— Верујте му — ватрено замоли бифеиија. — Он

сигурно зна!— Ништа не схватам — слежући раменима и

одгурнувши фотељу од стола рече професор. — Како може да зна када ћете умрети? Тим пре ако није лекар!

— У четвртој соби — одговори бифеџија.Тада професор погледа свог пацијента, његову

главу, мокре панталоне и помисли: »Само ми je још ово требало! Лудак!«

— Пијете ли вотку?— Никада je нисам ни окусио — одговори бифеџи-

ја.Минут касније био je свучен, лежао je на хладној

мушеми отом ана и професор му je гњечио стомак.


Тада je, треба одм ах рећи, бифеџија постао веселији. П рофесор je категорички тврдио да, барем за сада, нема никаквих знакова рака код бифеџије. Али, када ствари већ тако стоје... када ce он толико боји и када ra je некакав шарлатан толико престрашио, потребно je извршити све анализе... П рофесор je исписивао листи- ће папира, објашњавајући бифеџији куда да оде, куда шта да однесе. Осим тога дао му je и писамце за професора неуропатолога Буреа, рекавши бифеџији да су му нерви сасвим пропали.

— Колико сам вам дужан, професоре? — нежним и дрхтавим гласом упита бифеџија, извлачећи дебели буђелар.

— Колико хоћете — одсечно и суво одговори професор.

Бифеџија извади тридесет рубаља и стави их на сто, a после неочекивано меким покретом, као мачјом шапом, стави преко червонаца звецкави стубић y новинском папиру.

— A шта je то? — упита Кузмин и поче да увија брк.

— Не устручавајте ce, грађанине професоре — прошапта бифеџија — молим вас, спречите рак.

— Макните сместа своје злато — рече професор, поносећи ce самим собом — бољ е би било да припази- те мало на своје живце. Сутра однесите мокраћу на анализу, не пијте много чаја и једите све без соли.

- Чак ни супу да не солим? — упита бифеџија.— Ништа не солите — нареди Кузмин.— Ех! — тужно узвикну бифеџија, заљ убљ ено

посматрајући професора, узимајући десетице и леђима ce повлачећи према вратима.

Te вечери професор није имао много пацијената, a када ce спустио сумрак, отишао je и последњи. Скида- јући мантил, професор баци поглед на место где je бифеџија оставио червонце и констатова да там о нема никаквих червонаца, већ да тамо леже три етикете од вина »А брау-Дурсо«.

— Bpar ће ra знати шта je то! — прогунђа Кузмин, вукући мантил no поду и пипајући папириће. — Он je,

241 / Мајстор u Mapiapuxaa

значи, не сам о схизофреничар већ и варалица! Али, шта je, онда, хтео од мене, то не могу да схватим! Зар само упут да му ce изврши анализа мокраће? Ау! Па он je капут сигурно украо! — И професор појури y предсобље, ca мантилом из којег није извукао једну руку. — Ксенија Никитишна! — продорно повика y вратима предсобља. — Погледајте да ли су сви капути на своме месту?

Испоставило ce да су сви капути на своме месту. Али зато , када ce професор вратио столу, скинувши коначно мантил, он као да ce залепи за паркет, не могавши да одвоји поглед од свог писаћег стола. Ha месту где су лежале етикете, седело je црно маче- -сироче жалосне њушчице и мјаукало над тацном ca млеком.

— Па шта je сада ово, молим вас лепо! To je већ... — осети како му ce потиљак следио.

Ha тих и жалостив повик професора дотрча Ксени- ја Никитишна и одмах ra смири, рекавши му да je то сигурно неко од пацијената подметнуо маче, што ce иначе често дешава професорима.

— Сигурнонекисиромаш ак — објаснилаје Ксенија Никитишна — a код нас, разуме ce...

Почели су да размишљају и нагађају ко ли je могао да ra подметне. Сумња je пала на старицу ca чиром на желуцу.

— Она je, сигурно — говорила je Ксенија Никити- шна — она мисли овако: ja ћу ионако умрети, a мачета ми je жао.

- Али молим вас! — повика Кузмин. — A шта ћемо ca млеком?! Да ли je и њега такође донела? A тацницу?!

— Донела ra je сигурно y флашици, a овде ra je сипала y тацну — објасни Ксенија Никитишна.

— У сваком случају склоните и маче и тацну — рече Кузмин и испрати Ксенију Никитишну до врата. Када ce вратио, ситуација ce била променила.

Качећи мантил на ексер, професор зачу y дворишту некакво кикотање. Када je погледао, скаменио ce. Кроз двориш те je према кућици преко пута трчала


дама само y комбинезону. Професор je чак знао и како ce она зове — Марија Александровна. Кикотао ce дечачић.

— Шта je сада ово? — презриво рече Кузмин.У том часу иза зида, y соби професорове кћери,

грамофон поче да свира фокстрот Алелуја и истога часа иза професорових леђа зацвркута врабац. Он ce окрену и угледа на столу великог врапца како скакуће.

»Хм... мирно«... помисли професор, »улетео je када сам ce удаљио од прозора. Све je y реду«, нареди сам себи професор, осећајући да, y ствари, ништа није y реду и разуме ce, углавном због овог врапца. Загледав- ши ce мало бољ е y њега, професор одм ах увиде да тај врабац и није баш сасвим обичан врабац. Безобразан врапчић je ћопао на леву ногу, очигледно ce измотавао, вукући je, скакутао je y синкопама, укратко — играо je фокстрот уз звуке грамофона као пијаница крај шанка, посматрајући, при томе, дрско професора. Кузмину ce рука спусти на телефон и он ce већ спреми да телефонира свом колеги ca студија Буреу да ra упита шта треба да значе такви врапчићи y шездесетој години живота, и када ce, уз то, човеку jotu почне изненада да врти y глави.

Врапчић je y међувремену ceo на поклоњену ма- стионицу, опоганио ce y њу (не шалим ce), после чега je узлетео увис, зауставио ce y ваздуху, онда je из залета, кљуном као од челика кљуцнуо стакло фотографије која je представљала апсолвенте 1894. године, разбио стакло y комадиће и излетео кроз прозор.

П рофесор je окренуо други телефонски број и, уместо да телефонира Буреу, телефонирао je y биро за пијавице, рекао да зове професор Кузмин и да моли да му одм ах пош аљу кући пијавице.

Спустивши слушалицу на виљушку апарата, про- фесор ce ипак поново окренуо према столу и јекнуо. За столом je седела ca капицом милосрдне сестре жена ca торбом на којој je писало: IJujabuge. Заурлао je профе- сор, загледавши joj ce y уста: онасу била мушка, крива, до ушију, ca једним очњаком. Очи милосрдне сестре биле су мртве.


— Новац ћу ja узети — мушким гласом проговори сестра — заш то овде да ce ваља. — Зграби ca стола птичјом ножицом етикете и поче да нестаје y ваздуху.

П рош ла су два сата, П рофесор Кузмин je седео y спаваћој соби на постељи, при чему су му пијавице висиле на слепоочницама, иза ушију и на врату. Крај његових ногу, на свиленом прекривачу, седео je се- добрки професор Буре, сажаљиво посматрао Кузмина и тешио ra да су све то глупости. Напољу je била ноћ.

Шта ce даље те ноћи y Москви необично деш авало, ми не знамо и, разуме ce, нећемо ни да истражујемо — утолико пре, што je дош ло време да пређемо на други део наше истините приче. Читаоче, за мном!

244 / Михаил Булгакоб

МарГариша

Читаоче, за мном! Ko ти je рекао да на свету не постоји права, верна, вечита љубав? Нека таквоме лажљивцу одсеку његов погани језик!

За мном, читаоче мој, и само за мном, a ja ћу ти показати такву љубав!

Не! М ајстор je грешио, када je ca горчином причао Иванушки y болници, y ономе часу када je поноћ већ била прошла, да ra je она заборавила. To joj ce није могло догодити. Разуме ce да ra она, није заборавила.

П ресвега, откријмо тајну, коју мајстор није желео да открије Иванушки. Његова љубљена звала ce Мар- гарита Николајевна. Све што je мајстор о њој говорио јадноме песнику била je сушта исти.на. Верно je описао своју љубљену. Она je била лепа и паметна. Томе треба додати још једну ствар — ca сигурношћу ce може рећи да би многе жене дале све, све што имају, када би могле да замене свој живот за живот Маргарите Николајев- не. Тридесетих година, без деце, Маргарита je била жена истакнутог стручњака, који je уза све то начинио изузетно важно откриће од државног значаја. Муж joj je био млад, леп, добар, поштен и обож авао je своју жену. М аргарита Николајевна je ca својим мужем живела на целом горњем спрату виле ca вртом y једној уличици y близини Арбата. Предивно место! Свако може да ce увери y то, ако пожели да оде y тај врт. Нека ми ce сам о обрати, даћу му адресу, показаћу му пут — вила je и дан-данас тамо.

Маргарита Николајевна y новцу није оскудевала. Маргарита Николајевна je могла да купи све што би joj ce прохтело. Међу познаницима њеног мужа било je занимљивих људи. Маргарита Николајевна никада није пришла варјачи и лонцу. Маргарита Николајевна није знала за ужасе живота y заједничком стану. Једном речју... била je, значи, срећна? Ниједног часа! Откако ce као деветнаестогодишња девојка удала и

247 / МајсШор u Mapiapuma

ушла y ову вилу, она није знала шта je то срећа. Богови, богови моји! Па шта je, онда, било потребно тој жени? Шта je било потребно тој жени, y чијим очима као да je вечито тињао некакав тајанствени пламичак, шта je требало тој вештици с једва мало разроким o k o m , која ce оног пролећа украсила мимозом? He знам. To уистину не знам. Према свему, говорила je истину, био joj je потребан он, мајстор, a не готска вила, засебан врт и новац. Волела je њега, говорила je истину. Чак ce и мени, истинољубивом приповедачу, али човеку ca стране, стеже срце при помисли на то шта je све осећала Маргарита када je сутрадан дош ла y мајсто- рову кућицу, на сву срећу не успевши да поразговара ca мужем, који ce није вратио кући онда када je рекао, и сазнала да мајстора више нема.

Учинила je све да сазна нешто о њему, али разуме ce, није успела да сазна апсолутно ништа. Тада ce вратила y вилу и наставила да живи својим пређаш- њим животом.

— Да, да, да, управо иста грешка! — говорила je Маргарита, седећи зими крај пећи и посматрајући ватру — заш то сам оне ноћи отишла од њега? Зашто? Па то je било право безумље! Вратила сам ce сутрадан, онако како сам и обећала, али je већ било касно. Да, вратила сам ce као несрећни Леви Матеј, прекасно!

Све су те речи биле, само ce no себи разуме, бесмислене, јер, y ствари, шта би ce променило, да je оне ноћи остала код мајстора? Зар би ra она спасла? Смешно! — узвикнули бисмо, али то нећемо учинити пред женом доведеном до очајања.

У таквим мукама Маргарита Николајевна je пре- живала целу зиму и дочекала пролеће. Оног истог дана, када je настао сав бесмислени метеж изазван појавом црнога мага y Москви, y петак, када je Берлиозов теча био најурен назад y Кијев, када je био ухапшен књиговођа и када ce збило још мнош тво других глупавих и неразумљивих ствари, Маргарита ce пробудила око поднева y својој спаваћој соби y кули виле ca еркером.

П робудивш и ce, Маргарита није почела да плаче,


као што ce то често деш авало, јер ce пробудила ca предосећањем да ће ce тог дана најзад нешто десити. Осетивши то, она настави да гаји то предосећање y својој души, бојећи ce да je оно не напусти.

— Верујем! — шаптала je Маргарита свечано — верујем! Неш то ће ce десити! He може да ce не деси, јер чему, онда, дож ивотно мучење? Признајем да сам лагала и варала и живела тајним животом, прикриве- ним од других, али ме, ипак, не треба тако сурово кажњавати... Неш то ће ce, свакако, десити, јер ништа не може вечито да траје. A осим тога, мој сан je био пророчански, то посигурно тврдим.

Тако je шаптала Маргарита Николајевна, посма- трајући пурпурне завесе које су ce преливале y зрацима сунца, узбуђено ce облачећи, чешљајући пред тродел- ним огледалом кратку, увијену косу.

Сан, који je те ноћи уснила Маргарита, б и о je заиста необичан. Ствар je била y томе што за време својих зимских мука она никада није сањала мајстора. Он ју je ноћу напуштао и мучиоje само дању. A овога пута raje уснила.

Уснила je Маргарита непознати joj предео — без- надан, тмуран, под намргођеним небом раног проле- ћа. Уснила je то сиво небо no коме промичу паперјасти облачићи a под њима немо јато гачаца. Некакав јадан мостић. П од њим мутна пролећна речица, тужно, осиромаш ено, полуголо дрвеће, усамљена јасика, a нешто даље — међу дрвећем, иза неке баште — брвнара, или посебна кухиња, или купатило, или ђаво ће ra знати шта друго. Унаоколо све некако мртво и до те мере туробно, да човека некако вуче да ce обеси о ону јасику крај мостића. Ни дашка ветра, ни облак да ce помери, нигде живе душе. Прави пакао за живог човека.

И ето, замислите, отварају ce врата те брвнаре и појављује ce он. Д оста je удаљен, али ce јасно види. У ри^ама je, не може човек да разазна y шта je обу- чен. Koca му разбарушена, необријан je. Очи му бо- лесне, узнемирене. Маше joj руком, зове je. Гушећи ce мртвим ваздухом, Маргарита преко стрњике јури


ка њему и управо y том часу ce пробуди.»Овај сан може да значи сам о једну од две ства-

ри«, разговарала je сама ca собом Маргарита Нико- лајевна, »ако je мртав a позива ме, то значи да je долазио no мене, и да ћу ускоро умрети. To je добро, јер би тада дош ао крај мојим мукама. Или je жив, и тада сан мож е означити само једно: да ми ce он јавља! Хоће да ми каже да ћемо ce још видети. Да, ускоро ћемо ce видети!«

Још увек узбуђена, Маргарита ce обукла и почела себе да уверава да ce, y суштини, све одвија, не може бити бољ е, a такве срећне тренутке треба умети ухва- тити и искористити. Муж joj je службено отпутовао на три дана. Ta три дана препуштена je сама себи, нико joj неће сметати да мисли о чему хоће, да машта о ономе што joj ce допада. Свих пет соба на горњем спрату виле, цео овај стан, на коме би y Москви позавиделе десетине хиљада људи, стоје joj на распо- лагању.

И тако, добивш и слободу од читава три дана, од целог тог раскошног стана Маргарита није одабрала баш најлепше место. Попивши чај, отишла je y мрачни собичак без прозора, где су били смештени кофери и разна друга стареж y два огромна ормана. Чучнувши, отворила je доњ у фиоку првог ормана и испод гомиле комадића свиле извукла ону једину вредну ствар коју je имала y животу. У рукама Маргаритиним ce обре стари албум од мрке коже, y коме je била мајсто- рова фотографија, штедна књижица ca улогом од десет хиљада рубаља на његово име, латице сасушене руже стављене између комадића цигарет-папира и део свеске великог формата, исписане писаћом маш ином и нагореле доњ е ивице.

Вративши ce с тим благом y своју спаваћу собу, Маргарита Николајевна je на троделно огледало по- ставила фотографију и одседела je испред ње отпри- лике један сат, држећи на коленима свеску начету огњем, прелиставајући je и читајући оно чему после огња не беш е ни почетка, ни краја: »...помрчина што ce спуштала ca Средоземног мора прекри прокуратору


мрски град. Н естадош е висећи мостови што спајаху храм ca страш ном Антонијевом кулом, ca неба ce спусти бездан и прекри крилате богове над хиподро- мом, Хашмонејски дворац ca магазама, пијаце, кара- ван-сараје, уличице, рибњаке... Н естаде Јерушалајим, велики град, као да ra на свету никад и не бејаше...«

Маргарита je хтела да чита даље, али даље није било ничег, изузев неравне угљенисане ивице.

Бришући сузе, Маргарита Николајевна остави све- ску, налакти ce на тоалетни сточић и, огледајући ce y огледалу, дуго je тако седела, не спуштајући поглед ca фотографије. Сузе потекоше. Маргарита брижљиво сложи своје благо и кроз неколико тренутака ra поно- во прекри свиленим крпицама, и y мрачном собичку ca звекетом ce затвори брава.

Маргарита Николајевна je y предсобљу облачила капут, да би кренула y шетњу. Лепотица Наташа, њена кућна помоћница, упита шта да припреми за ручак и добивш и одговор да je то свеједно, a да би саму себе позабавила, ступи y разговор ca својом газдарицом и поче да трућа разне глупости, као на пример то, да je синоћ y позориш ту мађионичар при- казивао таква чудеса да су сви били запањени, свима je поделио no две флашице страних парфема и чарапе бесплатно, a после, када ce представа завршила и публика изишла на улицу — хоп! — сви голи! Мар- гарита Николајевна ce сручи на столицу испред огле- дала y предсобљ у и закикота ce.

— Наташа! Како вас само није срамота — го- ворила je М аргарита Николајевна — ви сте писмена, паметна девојка, a no редовима причају бог те пита шта, a ви те лажи понављате!

Наташу обли црвенило, и она поче да ce буни да нико ништа не лаже и да je она данас сама лично y деликатесној радњи на Арбату видела неку грађан- ку која je там о дош ла ca ципелама на ногама, a чим je на благајни почела да плаћа, ципеле joj нестадоше, na je остала сама y чарапама. Очи исколачене, на пети рупа!. A те зачаране ципеле беху управо ca те пред- ставе.


— И тако je отишла?— Тако je отишла! — узвикивалаје Наташа, црве-

нећи све више и више што joj ce не верује. — Па ноћас je, Маргарита Николајевна, милиција ухапсила једно стотинак људи. Грађанке су ca те представе трчале no Тверској само y гаћицама.

— To су, разуме ce, Дарјине приче — рече Марга- рита Николајевна — одавно сам већ запазила да воли да лаже.

Смешан разговор заврши ce no Наташу пријатним изненађењем. Маргарита Николајевна оде y спаваћу собу и врати ce држећи y рукама пар чарапа и флашицу колоњске воде. Рекавши Наташи да жели да изведе трик, Маргарита Николајевна joj поклони чарапе и флашицу и рече joj да je моли сам о за једну ствар — да не трчи сам о y чарапама no Тверској и не слуша Дарју. Пољубивши ce на крају, газдарица и кућна помоћница ce растадоше.

Заваливши ce на удобан, мек наслон фотеље y тро- лејбусу, Маргарита Николајевна ce возила no Арба- ту и час je мислила своје мисли, час je опет ослушки- вала оно о чему су шаптали грађани на седиш ту испред ње.

A ови су, осврћући ce покаткад y страну да виде да их ко не чује, шапутали некакве глупости. Крупни, меснати дебељко, живих, свињских очију, који je седео крај прозора, тихо je говорио свом маленом суседу о томе како je сандук морао да ce прекрије црним покровом...

— Ma то je немогуће — запањено je шаптао мали — то je одиста нечувено! A шта je предузео Желдибин?

К роз буку тролејбуса поново ce зачу од прозора:— Криминалистичка управа... скандал... ама

стварно, права мистика!Из тих неповезаних делова разговора Маргарита

Николајевна je успела понеш то и да повеже. Грађани су шапутали о том е да су неком покојнику, a коме — то нису рекли, тог јутра из мртвачког ковчега украли главу! Управо ce због тога тај Ж елдибин сада и нервира. A ова двојица што шапућу y тролејбусу,

252 / Михаил Булхакоб

такође имају некакве везе ca покраденим покојником.— Х оћем о ли стићи да свратимо no цвеће? —

узнемиравао ce малени. — Кремација je, кажеш, y два?Маргарити Николајевној на крају дојади да

слуша то тајанствено блебетање о глави украденој из ковчега и обрадова ce што joj je време да изађе из тролејбуса.

Неколико минута касније М аргарита Николајевна већ je седела на клупи под зидинама Кремља, сместив- ши ce тако да види мањеж.

Маргарита je жмиркала према јарком сунцу, присе- ћала ce сна који je уснула претходне ноћи, присећала ce како je пре тачно годину дана, тог истог дана, тог истог сата, седела на овој клупи крај њега. Овог дана ra није било крај ње, али je Маргарита Николајевна y мислима ипак разговарала ca њим: »Ако су те прогнали, заш то ce, онда, не јављаш? Јер, други ce ипак јављају. Не волиш ме више? Не, због нечега y то не могу да поверујем. Значи, прогнан си и умро си... Онда ме, молим те, пусти, дај ми, најзад, слободу да живим, да диш ем...« Маргарита Н иколајевнајесамасеби одгова- рала за њега: »С лободна си... зар те ja држим?« После му je противуречила: »Не, какав je то одговор? Не, напусти моје памћење, тек тада ћу постати слободна.«

Људи су пролазили поред Маргарите Николајевне. Један мушкарац баци поглед на лепо одевену жену, привучен њ еном лепотом и усамљ енош ћу. Накашља ce и седе на ивицу исте клупе на којој je седела Маргарита Николајевна. Сакупивши одважност, поче:

— Данас je, неоспорно, лепо време...Маргарита ra, међутим, погледа тако мрко, да он

одмах устаде и покупи ce.»Ево примера«, y себи ce обрати Маргарита ономе

y чијој ce власти налазила, »заш то сам, y ствари, отерала оног мушкарца: досадно ми je, a y оном женскарошу није било ничег лошег, изузев мож да глупаве речи »неоспорно«? Зашто седим овде као буљина, сама под овим зидинама? Зашто сам искључе- на из живота?«

Сасвим ce растужила и снуждила. Али, наједном joj


онај исти јутарњи талас ишчекивања и узбуђења за- пљусну груди. »Да, десиће ce!« Талас груну no други пут и она тада схвати да je то звучни талас. К роз буку града све јасније су ce чули и приближавали ударци бубњ а и звуци погребних труба које су помало фалши- рале.

Први ce појавио милиционер на коњу, који je кораком пролазио поред ограде парка, a за њим су ишла пешице три милиционера. П осле тога je наишао, лагано ce крећући, камион ca музичарима. И за њега су ce лагано кретала нова, отворена погребна кола, a на њима мртвачки сандук прекривен венцима a на углови- ма кола стајало je њих четворо, три мушкарца и једна жена. М аргарита je видела да су лица људи који су стајали y погребним колима и пратили покојника на последњи пут некако чудновато збуњена. To ce посеб- но јасно видело no лицу грађанке, која je стајала y левом задњ ем углу. Дебеле образе те грађанке изнутра као да je још више надимала некаква пикантна тајна, y подбулим, y сало зарасле очи двосмислено су искриле. Чинило ce да ће грађанка сваког часа, не могавши више да издржи, намигнути покојнику и рећи му: »Јесте ли икада видели нешто налик овоме? Права правцата мистика!« И сто тако беху збуњ ена лица и оних y пратњи, y којој je око три стотине људи ишло лагано за погребним колима.

М аргарита je испратила очима погребну поворку, почела да ослушкује како ce y даљини губе сетни звуци таламбаса, који je стално понављао једно те исто: »бум, бум, бум« и мислила: »Каква чудновата сахра- на... и како je сам о тужно то бум! Ах, уистину, и ђаволу бих сам ом душ у продала само да сазнам — да ли je жив или не... Занимљиво би било знати кога то тако зачуђених лица сахрањују...«

— Берлиоза Михаила Александровича — зачу крај себе пом ало уњкав мушки глас — председника М АССОЛИТ-а.

Зачуђена Маргарита Николајевна ce окрену и угле- да на својој клупи грађанина који je очигледно нечујно ceo оног тренутка, када ce Маргарита загледала y


погребну поворку и када je, no свој прилици, наглас поставила своје последње питање.

Поворка y међувремену поче да ce зауставља, вероватно je чело поворке застало на семафору.

— Да — настави непознати грађанин — заиста су чудновато расположени. Прате покојника, a мисле само на то куд ли му ce дела глава.

— Каква глава? — упита Маргарита, загледавши ce y незваног суседа. Taj сусед беше онижег раста, пламе- но риђ, ca очњаком, y уштирканој кошуљи и пристој- ном пругастом оделу, y лакованим ципелама и с полуцилиндром на глави. Кравата му je била јарких боја. Чудно je било што je из малог џепа сакоа, y коме мушкарци обично носе марамицу или стило, овоме грађанину вирио оглодан кокошији батак.

— Да, видите — објасни риђи — јутрос су y Грибоједођљебој сали украли покојникову главу из ковчега.

— Како je то могло да ce деси? — и нехотице упита Маргарита, сетивши ce, истовремено, дошаптавања y тролејбусу.

— Сам ће ra ђаво знати како! — одговори благо- глагољиво риђи. — Уосталом, мишљења сам да би за то Бехемот м огао да ce приупита. Збиља су je вешто здипили. Прави скандал! И, што je најважније, никоме није јасно, коме je и заш то била потребна та глава!

Ma колико била обузета својим мислима, Марга- рита Николајевна ce ипак зачудила чудноватим лага- ријама непознатог joj грађанина.

— Допустите! — наједном ускликну. — Kor то Берлиоза? Оног што су данас y новинама...

— H ero како, управо њега...— Значи, то писци иду за ковчегом? — упита

Маргарита, и наједном ce искези.— Јасно, они!— A ви их лично познајете?— Све доједнога, — одговори риђи.— Реците — проговори Маргарита и глас joj по-

стаде промукао — налази ли ce међу њима критичар ЈТатунски?


— Како да не! — одговори риђи. — Ено ra ca краја y четвртом реду.

— Онај плавокоси? — упита Маргарита жмирка- јући.

— Е1епељаст... Видите, очи je дигао према небу!— Е[алик на католичког свештеника?— Аха! Управо он!Маргарита више ништа није питала, пажљиво

гледајући Латунског.— A ви, како видим — смешкајући ce, проговори

риђи — мрзите тог Латунског.— Ja још понеког мрзим — процеди кроз зубе

Маргарита — али то није занимљиво.ЕГроцесија y том часу крену даље, за пешацима су

углавном ишли празни аутомобили.— Да, да разуме ce, Маргарита Николајевна, шта

y том е мож е бити занимљиво?Маргарита ce зачуди:— Е1ознајете ме?У место одговора риђи смаче пулуцилиндер с главе

и наклони ce.»Права разбојничка њушка!« помисли Маргарита,

загледавши ce y свог саговорника ca улице.— A ja вас не познајем — хладно рече Маргарита.— A откуд бисте ме и могли знати? A мене су,

ето', послали вама због једног послића.М аргарита побледе и трже ce.— Од тога je одм ах требало да почнете — рече

— a не да причате којешта о одрубљеној глави! Хоћете ли да ме ухапсите?

— Ни говора — узвикну риђи — na шта би то требало да значи: ако сам вам пришао, одм ах хоћу да вас хапсим! Једноставно треба да обавим један послић ca вама.

— Ниш та не схватам, какав то послић?Риђи ce осврну и рече тајанствено:— Замољен сам да вас вечерас позовем y госте.— Шта лупате, какви црни гости?— К од једног чувеног странца — значајно рече

риђи зачкиљивши једним o k o m .


Маргарита побесне.— Појавио ce, значи нови сој: улични подводач!

— рече устајући, спремна да оде.— Захваљујем ce, одиста, на оваквим порукама!

— узвикну риђи увређено и прогунђа y леђа Марга- рити која ce већ удаљавала:

— Глупачо!— Гаде! — одговори ова, окренувши ce, и тада

за собом зачу глас риђег!— Помрчина што ce спуштала ca Средоземног

мора прекри прокуратору мрски град. Нестадош е ви- сећи мостови што спајаху храм ca страш ном Анто- нијевом кулом... Нестаде Јерушалајим, велики град, као да ra никад на свету и не бејаше... Па идите онда бестрага и ви, ca вашом нагорелом свеском и пресованом ружом! Седите овде на клупи сами и молите ra да вам подари слободу, да вас пусти да дишете, да нестане из вашег сећања!

Лица бела као креч, Маргарита ce врати клупи. Риђи ју je посматрао кроз полуспуштене капке.

— Ништа не схватам — тихо проговори Марга- рита Николајевна. — За листове папира сте још и могли некако да сазнате... могли сте да ме уходите, пратите... Наташ у сте поткупили, зар не? Али, како сте могли да сазнате моје мисли? — Намршти ce паћенички и додаде: — Реците ми, ко сте ви? Из које сте установе?

— Како je сам о досадна — прогунђа риђи и про- говори наглас: — Извините, али већ сам вам рекао да нисам ни из какве установе. Седите, молим вас.

Маргарита ce повинова, без иједне речи, али ипак, седајући, упита jotu једном:

— Ko сте ви?— Па добр о , нека вам буде, име ми je Азазел,

али вам то, свеједно, ништа не говори.— A да ли ћете ми рећи одакле сте сазнали за

листове папира и моје мисли?— To вам нећу рећи — хладно одговори Азазел.— Знате ли нешто о њему? — молећиво прошапта

Маргарита.

257 / Мајстор u Mapiapuffia

— Па, рецимо да знам.— М олим вас: реците ми сам о једно — да ли je

жив? Не мучите ме!— Д обро де, жив je, жив — преко воље одговори

Азазел.— Боже мој!— М олим вас, само без узбуђења и вике — мр-

годно рече Азазел.— Извините, извините — мрмљ ала je сада потпу-

но послушна Маргарита — ja сам ce, наравно, на- љутила на вас. Али, сложићете ce ca мном, када на улици позивају жену некуда y госте... Немам пред- расуда, уверавам вас — М аргарита ce тужно осмехну — али ja ce никада не виђам ни ca каквим стран- цима, немам воље да ce дружим ca њима... a осим тога и мој муж... Moja ce драма састоји y том е што живим ca човеком кога не волим, али сматрам да je недостојно да му уништим живот. Од њега нисам видела ништа друго сем добра...

Азазел ca очигледном досадом саслуша тај непо- везани монолог и сурово проговори:

— Замолио бих вас да за тренутак умукнете.Маргарита покорно ућута.— П озивам вас код потпуно безопасног странца.

И нико живи никада ништа неће сазнати за ту по- сету. Јамчим вам за то.

- A заш то сам му потребна? — улагивачки упита Маргарита.

— To ћете сазнати касније.— Схватам... М орам да му ce подам — рече Ма-

ргарита замишљено.Ha то Азазел некако надмено фркну и одговори:— Свака би жена на овоме свету, уверавам вас

y то, само могла да машта о тако нечем — њушка ce Азазелова искриви y осмех — али да вас разоча- рам: тога неће бити.

— Какав je то странац? — потпуно збуњена уз- викну М аргарита тако гласно да су ce шетачи, који су пролазили поред клупе, осврнули — И заш то бих ja ишла к њему?


Азазел ce наже према њој и шапну joj значајно:— Заинтересовани сте за то, и то веома... Иско-

ристите прилику...— Шта? — узвикну Маргарита и очи joj ce раши-

рише. — A k o сам вас правилно схватила, ви као да наговештавате да бих тамо могла да сазнам нешто о њему?

Азазел ћутке климну главом.— Идем! — одлучно повика Маргарита и ухвати

Азазела за руку. — И дем куд год хоћете!Азазел ce, уздахнувши с олакшањем, завали на на-

слон клупе, заклони леђима крупно урезано име »Њу- ра« и проговори иронично:

— Жене су ти тежак сој! — завуче руке y џепове и испружи ноге — Зашто су, на пример, послали овамо мене? Боље да je кренуо Бехемот, он je нео- дољив...

Маргарита проговори горко ce смешкајући:— Престаните да мистификујете и да ме мучите

својим загонеткама... Ja сам несрећна жена и ви то користите. Улазим y некакву чудну историју, али, кунем ce, сам о због тога што сте ме намамили ре- чима о њему! Завртело ми ce y глави од свих тих нејасних ствари...

— Само без драме, само без драме — одговори Азазел правећи гримасу — треба и ви да имате ра- зумевања за мене. Измлатити администратора, изба- цити рођака из куће, убити некога. или обавити не- какву другу ситницу, за то сам вам одиста стручњак. Али разговарати ca заљубљеним женама: хвала вам лепо. Салећем вас већ пола сата. Значи, идете?

— И дем — једноставно одговори Маргарита Ни- колајевна.

— Онда изволите примити — рече Азазел и, изву- кавши из џепазлатну кутијицу, пружи je Маргарити ca речима: — Склоните je што пре, јер пролазници гледају. Д обр о ће вам доћи, Маргарита Николајевна. Ви сте прилично остарели од туговања за последњих пола године. (М аргарита ce зајапури, али ништа не одговори, a Азазел настави: — Вечерас, тачно y пола

259 / Мајсшор u Mapiapuilta

десет, потрудите ce, скинувши ce претходно потпуно наги, да овом пом адом намажете лице и цело тело. Даљ е радите шта хоћете, али ce не удаљујте од те- лефона. У десет ћу вам телефонирати и рећи шта треба даље да радите. Нећете морати ни за шта да бринете, одвешће вас куд треба, и неће вас ничим узнемиравати. Je ли вам јасно?

Маргарита поћута, a онда одговори:— Јасно ми je. Ова je стварчица од чистог злата,

судећи барем no тежини. Па добр о , схватам да желе да ме подмите и увуку y некакву погану, прљаву ствар, због које ћу скупо платити.

— Шта je то сада? — скоро да засикта Азазел. — П оново почињете?

— He, чекајте!— Дајте назад ту помаду!Маргарита чвршће стеже кутијицу y руци и на-

стави:— He, чекајте... Знам на шта идем. Али пристајем

на све сам о због њега, јер ce ничему више на овом свету не надам. Али хоћу да вам кажем да треба да вас je срамота ако ме упропастите! Да, срамота! Гинем због љубави! — и, лупивши ce y груди, Марга- рита погледа према сунцу.

— Дајте то овамо — бесно просикта Азазел. — Вратите ми помаду, и нека све иде до врага. Нека шаљу Бехемота!

— О, не! — узвикну Маргарита, запрепастивши при том пролазнике. — Пристајем на све, пристајем да одиграм ту комедију ca мазањ ем пом адом , при- стајем и да идем врагу на рогове! He дам!

— Гле! — наједном заурла А зазел и, исколачивши очи према огради парка, показа нешто прстом.

М аргарита ce окрену y правцу y коме je пока- зивао А зазел, али ништа нарочито тамо није запазила. К ада ce окренула према А зазелу, желећи да добије објашњење за оно одвратно »Гле!« више није било никога ко би могао да joj да то објашњење: тајан-

260 / Михаил Булткоб

ствени саговорник Маргарите Николајевне je нестао. Маргарита брзо завуче руку y ташну где je пре тог повика стрпала кутијицу ca пом адом и увери ce да je она тамо. Тада, не размишљајући више ни о чему, Маргарита потрча из Александровског парка.


A 3 a3 eAoba иомада

Ha чистом вечерњем небу сијао je пун месец и проби- јао ce кроз кленово грање. Jlnne и багремови исцртали су земљ у y врту сложеном ш аром сенки. Трокрилни прозор y еркеру, отворен али прекривен завесом, беше осветљен суманутом електричном светлошћу. У спаваћој соби Маргарите Николајевне гореле су све сијалице, осветљавајући ужасан неред y соби. П о ћебету на кревету беху разбацане блузе, чарапе и рубље, згужвано рубље ваљало ce no поду поред кутије цигарета згњечене од узбуђења. Ципеле стајаху на ноћном сточићу поред неиспијене шољице кафе и пепељаре y којој ce димио опушак, a преко наслона столице беше пребачена црна вечерња хаљина. y соби je мирисало на парфеме, a поред тога je y њу однекуд допирао и мирис угрејане пегле.

Маргарита Николајевна je седела пред тоалетним сточићем, сам о y огртачу за купање пребаченом преко голог тела и y црним антилопским ципелама. Златна наруквица ca сатом стајала je пред М аргаритом Нико- лајевном поред кутије коју je добила од Азазела, a Маргарита није скидала поглед ca бројчаника. Пока- ткад joj ce чинило да ce сат покварио и да ce казаљке не покрећу. Оне су ce међутим покретале, мада веома споро, као да су ce лепиле једна за другу и најзад ce дужа казаљка зауставила на девет часова и двадесет и девет минута. Маргаритино срце тако јако закуца, да чак није била y стању ни одм ах да узме кутију. Прибравши ce, Маргарита отвори кутијицу и угледа y њој масну жућкасту помаду. Учици joj ce да пом ада мирише на мочвару. Врхом прста Маргарита стави мало пом аде на длан, при чему je запахнуо мирис мочварних и шумских трава, a после дланом поче да размазује пом аду no челу и образима. П ом ада ce лако размазивала и, како ce бар учинило Маргарити, одм ах je испаравала. Начинивши неколико покрета руком,

262 / Михаил Бул1акоБ

Маргарита баци поглед y огледало и испусти кутијицу право на стакло сата, од чега ово одм ах напрсну. Маргарита затвори очи, баци још једном поглед y огледало и поче сулудо да ce смеје.

Пинцетом очупане no ивицама, обрве налик на нит, наједном постадош е густе и као црни лукови ce надви- ше над позеленеле очи. Танка усправна бора, на средини чела, која ce појавила онда, y октобру, када je мајстор ишчезао, нестаде без трага, као да je никада није ни било. Нестадош е и жућкасти подочњаци и две једва приметне борице крај спољних ивица очију. Кожа образа доби равномерну румену боју, чело постаде бело и чисто, a ситне локне ишчезоше.

Тридесетогодиш њу Маргариту je из огледала по- сматрала природно коврџава, црнокоса двадесетого: дишња жена, необуздано ce кикоћући и откривајући зубе.

П ош то ce исмејала до миле воље, Маргарита смаче једним покретом огртач за купање, захвати шаком лаку масну помаду и широким покретима стаде да je утрљава y кожу тела. Она одм ах постаде румена и препланула. П отом , као да joj je неко извадио иглу из мозга, смири ce слепоочница која ју je тиштала цело вече после сусрета y Александровском парку, мишићи ногу и руку очврснуше, a после свега тога Маргарити- но тело изгуби тежину.

Она поскочи и остаде да лебди y ваздуху изнад тепиха, a потом лагано поче да ce спушта и на крају ce сасвим спусти на под.

— Каква дивна помада! Ах, каква дивна помада! — повика Маргарита, бацајући ce y фотељу.

П омада joj није изменила само спољашност. Сада je y њој, y сваком дамару њеног тела киптела радост коју je осећала као мехуриће што joj голицају цело тело. Маргарита ce осећала слободном , слободном од свега. Осим тога, потпуно je јасно схватала да ce догРдило управо оно што je тог јутра предосећала, односно да напушта вилу и ранији живот заувек. Али од тог ранијег живота ипак je остала помисао на то да мора да изврши још један дуг пре почетка нечег новог,


несвакидашњег, што je вуче увис, y ваздух. И онаква каква je била, нага, непрекидно узлећући y ваздух, отрча y мужевљев кабинет и, упаливши светло, прима- че ce писаћем столу. Ha листу папира, истргнутом из нотеса, написа оловком без исправки, брзо и крупним словима:

»Опрости ми и заборави ме што пре. Напуш там те заувек. Не тражи ме, то je бескорисно. П остала сам вештица од недаћа и патњи које су ме снашле. Време ми je. Збогом. Маргарита.«

Олакшане душе Маргарита долете y спаваћу собу, a одмах за њ ом утрча Наташа, натоварена стварима. И истог трена све те ствари — дрвене вешалице ca хаљином, мараме од чипке, плаве свилене ципеле на калупима и појас — полетеше на под и Наташа пљесну слободним рукама.

— Јесам ли лепа! — узвикну Маргарита прому- клим гласом.

— Шта je то? — прошапута Наташа, устукнувши према вратима. — Шта сте то урадили, Маргарита Николајевна?

— To je помада! П омада, помада! — одговори Маргарита, показујући златну кутијицу и окрећући ce пред огледалом.

Заборавивши на изгужвану хаљину која ce ваљала на поду, Наташа притрча тоалетном сточићу и грам- зивим, ужагреним очима поче да посматра оно што je остало од помаде. Усне су joj нешто шапутале. П оново ce окрену према Маргарити и проговори ca некаквим страхопоштовањем:

— A кожа? Каква кожа! Маргарита Николајевна, na ваша кожа светли. — У том ce часу освести, притрча хаљини, диже je и поче да je отреса.

— Баците je! Баците! — викну Маргарита — баци- те све до ђавола. У осталом не, узмите je за успомену. Кажем вам, узмите je за успомену. Узмите све што je y соби.

Kao да je шенула, непокретна Наташа je још неко време посматрала Маргариту, a онда joj ce обисну око врата, љубећи je и вичући.


— Атласна! Светла! Атласна! A веђе, какве су само веђе!

— Узмите све крпице, узмите парфеме и носите све y свој сандук, сакријте — викала je Маргарита — али накит не дирајте, јер ће вас иначе оптужити за крађу.

Наташа завеза y бошчу све што joj je доспело под руку, хаљине, чарапе и рубље и истрча из спаваће собе.

У том часу однекуд ca друге стране уличице, кроз отворен прозор излетеше и полетеше громогласни звуци велелепног валцера, и зачу ce бректање аутомо- била који ce заустави пред капијом.

— Сада ће телефонирати Азазел! — повика Марга- рита, слушајући валцер који je одјекивао y уличици. — Телефонираће! A странац није опасан. Да, сада схва- там да je безопасан!

Аутомобил затандрка, удаљавајући ce од улаза. Капија ce залупи и no поплочаној стази зачуше ce кораци.

»To je Николај Иванович, no корацима ra препо- знајем«, помисли Маргарита, »треба приредити за опроштај нешто смешно и забавно!«

Маргарита размаче завесу и седе на рагастов по- странце, обухвативши колено рукама. Месечина ју je осветљавала ca десне стране. Маргарита диже главу према месецу a лице joj поприми замишљен и песнички израз. Кораци одјекнуше још два пута, a онда најед- ном умукоше. Још једном погледавши према месецу и уздахнувши реда ради, Маргарита окрену главу према башти и угледа Николаја Ивановича, који je живео y приземљу исте виле. Месец je осветљавао Николаја Ивановича. Седео je на клупи и према свему ce видело да ce на њу потпуно неочекивано сручио. Цвикери му ce на лицу некако искосише, a ташну je стезао рукама.

— A, добр о вече, Николаје Ивановичу — тужним гласом прозбори Маргарита. — Д обро вече! Ви ca седнице?

Николај Иванович joj на то ништа не одговори.— A ja — настави Маргарита, све више и више ce

нагињући према башти — седим сама, као што видите, досађујем ce, посматрам месец и слушам валцер.


Маргарита левом руком пређе преко слепоочнице, поправи прамен косе, a онда љутито рече:

— To je неучтиво, Николаје Ивановичу! Ha крају крајева, ja сам ипак жена! Н еуљудно je не одговарати, када неко разговара ca вама.

Николај Иванович, коме ce на месечини видело свако дугме на сивом прслуку, свака длачица y шиља- стој брадавици, наједном ce глупаво осмехну, устаде ca клупе и, очигледно не знајући шта да ради од збу- њености, уместо да скине шешир, замахну ташном y страну и сави ноге, као да ce спрема да заигра казачок.

— Ах, какав сте ви само досадан тип, Николаје Ивановичу — настави Маргарита. — Сви сте ми ви, уопште, дојадили до те мере, да то не могу ни да вам искажем, и толико сам срећна што ce растајем од вас! Н осите ce сви y вражју матер!

Tor часа иза Маргаритиних леђа y спаваћој соби поче да зврји телефон. Маргарита слете ca рагастова и, заборавивши на Нпколаја Ивановича, подиже слуша- лицу.

— Овде Азазел — зачу y слушалици.— Драги, драги мој Азазеле! — повика Маргари-

та.— Време je! Полећите — проговори А зазел из

слушалице, a no тону његовог гласа ce видело да му прија Маргаритин искрени, радосни повик. — К ада будете прелетели капију, узвикните: »Невидљива!« П осле летите мало над градом да ce привикнете, a онда право на југ, ван града, и право према реци. Чекају вас!

Маргарита спусти слушалицу, a тада y суседној соби нешто дрвено паде и стаде ударати о врата. Маргарита их отвори, дрвена четка за под ca дугачком m o t k o m , окренута према горе, цупкајући улете y спава- ћу собу. Четка je дршком лупкала no поду и примица- ла ce прозору. Маргарита врисну од одуш евљења и скочи на четку. Тек тада ce јахачица сети да je y тој журби заборавила да ce обуче. Трком прилете кревету и дограби прву ствар која joj дође под руку, некакву плаву блузу. Замахнувши њ ом као заставом, излете


кроз прозор. A валцер над баш том поче да одјекујејош јаче него пре.

Ca прозора Маргарита склизну надоле и угледа на клупи Николаја Ивановича. Он као да ce скаменио на њој и потпуно омађијан ослушкивао je узвике и ларму која je допирала из осветљене спаваће собе суседа ca горњега спрата.

— Збогом, Николаје Ивановичу! — повика Марга- рита, играјући пред Николајем Ивановичем.

Овај јекну и поче да пузи no клупи, премећући no њој рукама и оборивши, при томе, на земљу своју ташну.

— Збогом заувек! Одлећем — викала je Маргари- та, надјачавајући звуке валцера. Тада je схватила да joj блуза није ни потребна и, одвратно ce насмејавши, спусти je на главу Николаја Ивановича. Обневидео, Николај Иванович ce сручи ca клупе на цигле којима je била поплочана стаза.

Маргарита ce окрену, да би последњи пут погледа- ла вилу y којој ce тако дуго мучила и тада угледа y пламтећем прозору искривљено од запрепашћења На- ташино лице.

— Збогом , Наташа! — повика Маргарита и трже четку увис. — Невидљива, невидљива! — још јаче повика и кроз гране клена, које je ошинуше no лицу, прелете капију и излете y уличицу. A за њ ом крену помахнитали валцер.


Леш

Невидљива и слободна! Невидљива и слободна! Пре- летевши своју уличицу, Маргарита доспе y другу, која je пресецала прву под правим углом. Ову закрпљену, заштопану, кривудаву и дугачку уличицу ca нахере- ним вратима продавнице петролеја, y којој ce на лнтар продају гас и течност против паразита y флашицама, она за трен пресече и одм ах схвати да, иако je сасвим слободна и невидљива, ипак мора бити разумна и y уживањима. Само зато што je правим чудом прикочи- ла није ce разлупала о стару искривљену бандеру на углу. Заобишавши je, Маргарита чврш ћестеже четку и настави спорије, загледајући електричне жице и фир- ме које су висиле над плочницима.

Трећа уличица je водила право према А рбату. Ту je Маргарита потпуно овладала управљањем четком, схватила да четка слуша сваки њен, и најмањи додир ногом или руком и да, летећи над градом, мора бити опрезна и да не сме баш превише да лудује. Осим тога, она je још y својој уличици схватила да je пролазници не виде. Нико није дизао главу, нико није викао »види, види!«, није скакао y страну, није вриштао нити падао y несвест, нико ce није дивље кикотао.

Маргарита je летела нечујно, веома лагано и ниско, отприлике на висини првог спрата. Али чак и лагано летећи, управо када je наишла на заслепљујуће светло- сти Арбата, она мало промаши и раменом лупи некакав осветљени диск, на коме je била нацртана стрела. To наљути Маргариту. О буздала je непослу- шну четку, полетела y страну, a онда je, бацивши ce изненада, ивицом четке разбила тај диск y комадиће. Стакло ce уз звекет распршта, пролазници ce тргош е y страну, неко поче да звижди, a Маргарита после овог потпуно непотребног поступка, поче да ce смеје. »Ha Арбату ћу морати да будем још опрезннја«, помисли Маргарита, »овде je све толико запетљано, да човек


једноставно не може ни да ce снађе.« Почела je да ce провлачи између жица. П од М аргаритом су промица- ли кровови тролејбуса, аутобуса и лимузина, a no плочницима су, како je Маргарити одозго изгледало, пловиле читаве реке качкета. О д тих река ce одвајаху поточићи и уливаху ce y ватрене чељусти ноћу отворе- них дућана. »Ех, каква гужва!« љутито помисли Мар- гарита. »Човек нема куд да ce окрене!« Е1ресекла je Арбат, попела ce мало више, отприлике, на висину трећег спрата и поред блештевих неонских цеви, на згради позориш та на углу, упловила y узану уличицу ca високим зградама. Сви су прозори на њима били отворени и свуда ce из тих прозора чула музика из радио-апарата. Маргарита je из радозналости зави- рила y један од тих прозора. Угледала je кухињу. Два примуса су хучала на плотни, крај њих су стајале жене ca варјачама y рукама и препуцавале ce.

— Светлост треба гаспти за собом y нужнику, молићу лепо, ето шта ћу вам рећи. Пелагија Петровна — говорилаје жена, пред којом je била шерпа ca неким јелом, из којег ce дизала napa — иначе ћемо затражити да вас иселе.

— A и ви сте ми нека цвећка — одговори друга.— Обе сте цвећке — гласно рече Маргарита, пре-

скочивши рагастов и ушавши y кухињу. Обе жене што су ce свађале окренуше ce и замреше на месту ca прљавим варјачама y рукама. Маргарита опрезно пружи руку између њих, окрену славине оба примуса и угаси их. Жене сам о јекнуше и зинуше од чуда. Али, Маргарити већ би досадно y кухињи и она поново излете назад, y уличицу.

Њену пажњу привуче раскошна громада очигледно недавно доврш ене седмоспратнице на самом крају уличице. М аргарита поче да ce спушта, a када ce спустила на тло, виде да je фасада зграде обложена црним м рам ором , да су улазна врата широка, да ce кроз стакло види шапка ca златним гајтаном и дугмета портира и да je над вратима златним словима исписа- но: 3ipaga Драмлита.

Маргарита je пиљила y натпис, размишљајући шта


би могла да значи реч »Драмлит«. Ставивши четку под мишку, Маргарита уђе y зграду, ударивши вратима запањеног портира и угледа крај лифта на зиду огром- ну црну таблу, на којој беху исписани белом бојом бројеви станова и имена станара. Натпис изнад списка »Д ом драматурга и литерата« натера Маргариту да испусти из себе дивљи поклик. Подигавши ce више y ваздух, поче да чита презимена: Хустов, Двубратски, Квант, Бескудњиков, Латунски...

— Латунски! — врисну Маргарита. Латунски! — Латунски! Па то je он! Он je уништио мајстора.

Портир крај врата je, исколачивши очи, na чак и поскочивши од запрепашћења, посматрао црну таблу, покушавајући да схвати чудо: заш то je то наједном списак станара почео да цичи? A Маргарита ce y међувремену већ брзо пела степеништем понављајући као y некаквом заносу:

- Лагунски — осамдесет и четири! Латунски — осамдесет и четири...

Ево, ca леве стране je — 82, ca десне 83, a мало више, улево 84. Овде. Ево и плочице О. Лашунски.

Маргарита скочи ca четке и њене загрејане табане пријатно расхлади камени под. Маргарита зазвони једанпут, два пута. Али нико joj није отварао. Марга- рита поче јаче да притиска дугме и сама чу звоњаву, која je одјекивала y стану Латунског. Да, до саме своје смрти треба да буде захвалан покојном Бер- лиозу станар стана бр. 84 на седм ом спрату што je председник М АССО ЛИ Т-а доспео под трамвај и што je комеморативна седница поводом његове смрти би- ла заказана управо за то вече. П од срећном звездом ce родио критичар Латунски. Седница ra je спасла од сусрета ca М аргаритом која je заправо тог петка постала вештица!

Врата нико није отварао. Тада Маргарита полете наниже, бројећи спратове, стиже доле, излете на улицу и, гледајући увис, одброја и провери спратове споља, размишљајући о томе који би могли да буду прозори стана Латунског. Нема сумње, то ће бити пет мрачних прозора на седм ом спрату, на самом углу зграде.

270 / Михаил Бул1акоБ

Уверивши ce y то, Маргарита полете увис и кроз неколико секунди већ je кроз отворен прозор улазила y неосветљену собу y којој ce пресијавала само уска стаза месечине. К роз њу појури Маргарита, напипа преки- дач. У брзо je цео стан био осветљен. Четка je стајала y углу. Уверивши ce да y стану нема никога, Маргарита отвори улазна врата и провери да ли je ту и плочица ca именом. Плочица je била на месту. Маргарита ce налазила управо тамо где je и требало да буде.

Да, прича ce да критичар Латунски бледи и сада, сећајући ce те језиве вечери, a да и сада још увек ca захвалношћу изговара Берлиозово име. Уопш те ce не зна каквим би ce гнусним и мрачним злочином за- вршило то вече y тренутку када ce Маргарита вратила из кухиње ca тешким чекићем y рукама.'

Hara и невидљива летачица ce уздржавала и убеђи- вала саму себе, руке су joj ce тресле од узбуђења и не- стрпљења. Пажљиво нанишанивши, Маргарита уда- ри no диркама клавира, те no целом стану одјекну пр- ви жалостиви урлик. Лудачки je урлао невини пијани- но марке »бекер«. Дирке су пропадале y њега, пло- чице од слоноваче летеле на све стране. Инструмент je брујао, хрипао, јечао, одзвањао. Ca звуком револ- верског хитца пуче под ударцем чекића горњи поли- рани поклопац. Задихана, Маргарита je кидала и гњечила чекићем жице. Уморивши ce на крају, одвоји ce од клавира и сручи y фотељу да ce одмори.

У купатилу и кухињи шикљала je вода. »Чини ми ce да je већ почела да ce прелива на под«, помисли Маргарита и додаде гласно:

— Али, заседела сам ce.Из кухиње je y ходник већ текао прави поток.

Шљапкајући босим ногама no води, Маргарита je кофама довлачила воду из кухиње y критичарев каби- нет и сипала je y фиоке његовог писаћег стола. После тога je, разваливши чекићем врата ормана y тој истој радној соби, појурила y спаваћу собу. Разлупавши орман за одела ca огледалом, извуче из њега критича- рево одело и потопи ra y каду. Пуну флашицу мастила, коју je узела из кабинета, просу y раскошно намештен

271 / МајсШор u Маршриша

брачни кревет y спаваћој соби. Разарање y које ce упустила причињавало joj je задовољ ство, али joj ce при том стално чинило да je резултат њеног рада некако недовољан. Зато je почела да ради све што би joj пало на памет. Разбијала je саксије ca фикусима y соби y којој ce налазио клавир. Али, не довршивши то, вратила ce y спаваћу собу и кухињским ножем распара- ла постељину, почела да разбија урамљене фотографи- је. Замор није осећала, само joj ce зној y потоцима сливао низ тело.

Управо je тада y стану број 82, тачно испод стана Латунског, кућна помоћница драматурга Кванта пила чај y кухињи, не схватајући каква ce то ларма, трка и јека чују одозго. Подигавши поглед према таваници, спазила je како ова на њене очи поче да мења своју белу y некакву мртвосиву боју. Мрља ce ширила и на њој су ce изненада појавиле и прве капи. Једно два минута je кућна помоћница тако седела, чудећи ce тој појави, све док на крају ca таванице није почела да сипи права киша и добује no поду. Тада je скочила и ставила под млаз воде лавор, што није много помагало јер je киша почела да ce шири и залива и плински штедњак и сто ca посуђем. Тада je, Квантова кућна помоћница вриснула и излетела из стана на степениште и истога je часа y стану Латунског почело да одјекује звоно.

— Н о, почели су да звоне, време je да ce пакујем — рече Маргарита. Седе на четку и поче да ослушкује како женски глас виче кроз кључаоницу.

— Отворите, отворите! Дусја, отвори! Да ли то код вас тече вода? К од нас je права поплава!

Маргарита ce уздиже један метар увис и удари no лустеру. Две сијалице пукоше, a на све стране полетеше комадићи стакла. Повици кроз кључаоницу престадо- ше, на степеништу ce зачу бат корака. Маргарита излете кроз прозор, нађе ce ca друге стране стакла, замахну благо чекићем и лупи no прозорском стаклу. Оно зајеча и no зиду обложен мрам ором срча полете y слапу надоле. Маргарита прилете следећем прозору. Далеко доле на плочнику људи ce узмуваше, један од два аутом обила који je стајао крај улаза затруби и


одјури. Завршивши ca прозорима Латунског, Марга- рита полете ка суседном стану. Ударци постадош е још учесталији, уличица ce испуни звекетом и буком. Из првог улаза излете портир, баци поглед увис, поче да ce двоуми, очигледно не схватајући шта треба да предузме, гурну y уста звиждаљку и сумануто запишта. Ca посебним задовољ ством, уз звук тог звиждука разлупавши последњи прозор на седмом , Маргарита ce спусти до шестог спрата и поче да раз- бија стакла и на њему.

Измучен дугим нерадом иза биљурних врата улаза, дом ар je y звиждук уносио целу своју душу, при чему je, као музичка пратња, тачно пратио Маргариту. У паузама, док je она летела од једног до другог прозора, увлачио je ваздух, a при сваком М аргаритином ударцу би, надувши образе, запиштао, сврдлајући тако ноћни ваздух све до самог неба.

Његови напори, удружени ca напорима разјарене Маргарите, дали су одиста изванредне резултате. У кући завлада паника. Отварали су ce још читави прозори, y њима су ce појављивале главе људи и одмах нестајале, a отворени прозори су, напротив, затварани. У зградама преко пута, на прозорима су ce на осветље- ној позадини појављивале тамне силуете људи који су покушавали да схвате како и заш то, без икаквог разлога, пуцају стакла на новој згради Драмлита.

H a уличици пролазници појурише ка кући Драмли- та, a унутра су ce no свим степеништима бесциљно мували људи као муве без главе. Квантова кућна помоћница довикивала je онима што су јурили no степеништу да je код њих прави потоп, a њој ce ускоро придружила и кућна помоћница Хустова, из стана број 80, који је б и о испод Квантовогстана. К од Х устовихје вода шикнула ca таванице и y кухињи и y нужнику. Ha крају ce код Кванта y кухињи срушио ca таванице огроман комад малтера, разбивши све прљаво посуђе, послС чега ce одозго сручио прави пљусак: кроз мрежу мокре трске линуло je као из кабла. Тада су ce на степеништу првог улаза зачули повици. Летећи поред претпоследњег прозора четвртог спрата, Маргарита je


завирила кроз њега и угледала човека, који je y паници на главу навукао rac маску. Ударивши чекићем no стаклу, Маргарита ra препаде и он нестаде из собе.

Изненада, дивље разарање престаде. Спустивши ce до трећег спрата, Маргарита баци поглед кроз крајњи прозор, ca навученом лаком тамном завесом. У соби je под абаж уром горела слаба сијалица. У малом кревецу ca мрежом седео je дечак од око четири године и преплашено ослушкивао. Никога од одраслих y соби није било. Очигледно су сви били истрчали из стана.

- Разбијају стакла — проговори дечко и позва: — Мама!

Нико му не одговори, a он тада рече:— М ама, бојим ce.Маргарита одмаче завесу и улете кроз прозор.— Бојим ce — понови дечачић и поче да дрхти.— He бој ce, не бој ce, малиша — рече Маргарита,

трудећи ce да умекша свој злочиначки глас, промукао на ветру — то су деца разбијала прозоре.

— Из праћке?— Из праћке, него шта, из праћке — потврди

Маргарита — a ти спавај.— To je Ситник — рече дечко — он има праћку.— Разуме ce да je он!Дечко погледа лукаво некуда y страну и упита:— Тето, a где си ти?— Мене нема — одговори Маргарита. — Сањаш

ме.— To сам и мислио — рече дечко.

- Лези — нареди Маргарита — стави руку под образ, и сањаћеш ме.

— Хајде, да те сањам, хајде да те сањам — сложи ce дечко, одм ах леже и стави руку под образ.

— Испричаћу ти бајку — проговори Маргарита и стави врелу руку на ошишану дечакову главу. — Била једном једна тета. Није имала деце и уопште није била срећна. И прво je плакала, a после je постала зла... — Маргарита ућута, склони руку — дечко je већ спавао.

Маргарита тихо стави чекић на рагастов и излете кроз призор. И спод куће je била права гунгула. П о


асфалтном тротоару, препуном срче, трчали су и нешто узвикивали људи. Међу њима су промицали и милиционери. Изненада je почело да одјекује звоно и ca Арбата y уличицу улетеше црвена ватрогасна кола ca мердевинама...

Али, оно што ce даље деш авало Маргариту више није занимало. Пазећи да не закачи неку жицу, она чвршће стеже четку и за који трен већ je била изнад злехуде зграде. Уличица ce под њ ом исхери и нестаде негде доле. У место ње, под Маргаритиним ногама пови ce гомила кровова, под угловима испресецана сјајним стазицама. Све je неочекивано полетело y страну и линије светлости измешаше ce и спојише.

Маргарита начини још један трзај, a тада читава гомила кровова нестаде као да je y земљу пропала и уместо ње појави ce језеро треперавих електричних светлости; то језеро ce изненада вертикално уздиже, a затим ce појави изнад Маргаритине главе, a под ногама joj засја месец. Схвативши да ce окренула, Маргарита заузе нормалан положај и, окренувши ce, констатова да више нема ни језера, a да je тамо, далеко иза ње, на сам ом хоризонту остао само црвенкасти одсјај. За који трен и он нестаде, a Маргарита опази да je сама ca месецом који лети изнад њене леве стране. Маргаритина коса je већ одавно била разбарушена, a месечина joj je, фијучући, запљускивала тело. П о томе како су ce доле два реда ретких светлости сливала y две непрекидне ватрене црте, како су оне брзо остајале за њом — Маргарита je схватила да лети фантастичном брзином и зачудила ce да при том е уопш те не губи дах.

П ош то je тако прош ло неколико секунди, далеко доле, y земаљској тмини, појави ce ново језеро елек- тричне светлости и нађе ce под њеним ногама, али одмах поче да ce врти y ковитлацу и нестаде без трага. Још неколико секунди и — поновила ce иста појава.

— Градови! Градови! — повика Маргарита.После тога још два-три пута виде под собом

некакве сабље које су ce нејасно пресијавале, a које су лежале y отвореним црним кутијама, и схвати да су то реке.

275 / Мајстор u Mapiapuuia

Окрећући главу нагоре и улево, летачица ce чудила што месец изнад ње промиче као суманут назад, према Москви, a истовремено чудновато стоји и y месту, тако да ce на њему јасно види нешто загонетно — да ли змај или коњић-грбоњић, окренут заш иљеном њушком према граду који je напустила.

Тада Маргарита помисли да она, заправо, потпу- но непотребно тако сулудо тера четку. Да лишава себе могућности да било шта види како треба, да једностав- но ужива y лету. Нешто joj je говорило да ће je тамо, куд je кренула, сачекати и да не мора баш да ce досађује таквом лудачком брзином и висином.

Маргарита окрену четку надоле, тако да joj ce мотка диже увис и, успоривши кретање, запути ce ка земљи. И то клизање као на ваздушним саоницама, причини joj велико уживање. Земља поче да ce диже ка њој и y потпуној безобличној, до тада црној тами, открише joj ce њене тајне и лепоте y ноћи с месечином. Земља ce кретала ка њој и Маргариту je већ запахнуо мирис шуме која je почињала да зелени. Маргарита je летела прво над сам ом измаглицом орошене ливаде, потом над рибњаком. П од М аргаритом су y хору крекетале жабе, a негде y даљини хуктао je воз узнеми- равајући јако због нечег срце. Маргарита ra ускоро угледа. К ретао ce лагано, као гусеница, расипајући no ваздуху искре. Сустигавши ra, Маргарита прелете jotu једно водено огледало, y коме joj je под ногама промаче други месец; спусти ce jotu ниже и полете готово дотичући ногама врхове огромних јела.

Д убоко брундање ваздуха, кроз који je нешто летело, зачу ce иза ње и поче да сустиже Маргариту. П остепено ce шуму тог нечега што je за њ ом летело као метак, придружи и женски кикот који ce надалеко чуо. М аргарита ce осврну и угледа како je сустиже некакав чудноват таман предмет. Приближавајући ce Марга- рити све ce јасније назирао: видело ce да то неко на нечему лети кроз ваздух. И, на крају ce све јасно уобличило. Успоравајући лет, Маргариту je стигла Наташа.

Она je гола као од мајке рођена, рашчупане косе

276 / М ихаил БулГакоћ

што ce вијорила no ваздуху летела јашући дебелог нераста, који je предњим папцима стезао ташну, a задњим жустро лупао no ваздуху. Светлуцајући пока- ткад y месечини, поред нераста je летео цвикер закачен за узицу, a шешир je сваки час падао нерасту на очи. Загледавши ce мало боље, Маргарита y нерасту препо- знаде Николаја Ивановича, a тада и њен кикот одјекну над ш умом, мешајући ce ca Наташиним.

— Наташа! — продорно повика Маргарита. — Намазала си ce помадом?

— Душице! — будећи својим крицима заспалу четинарску шуму одговори Наташа. — Краљице моја француска, и њему сам ћелу намазала, и њему!

— Принцезо! — заторока наглас плачно нераст, јурећи галопом ca својом јахачицом.

— Душице! Маргарита Николајевна! — викала je Наташа, јашући поред Маргарите — признајем, узела сам помаду. Јер и ми желимо да живимо и летимо! Опростите ми, господарице, али ja ce нећу вратити, ни y ком случају ce нећу вратити! Ах, како je дивно, Маргарита Николајевна! Руку ми je запросио — Ната- ша поче да лупа руком no врату збуњеног вепра — руку! Како си ме оно назвао, a? повика, нагињући ce ка нерастовом увету.

— Богињо — заурла овај — не могу ja тако брзо да летим! Могу важна документа да изгубим. Наталија Прокофјевна, ja протестујем.

— Иди ти до врага ca својим документима! — дрско ce клиберећи повика Наташа.

— Шта вам je, Наталија Прокофјевна! Може још неко и да нас чује! — молићиво заурла нераст.

Летећи галопом поред Маргарите, Наташа je, кикоћући ce, причала о томе шта ce десило y вили када je Маргарита Николајевна одлетела преко капије.

Наташа признаде да je, не дотакавши ниједну поклоњену joj ствар, смакла ca себе хаљину, дограбила помаду и одм ах ce њоме намазала. И ca њом ce десило исто што и ca њеном газдарицом. Док ce Наташа, кикоћући ce од радости, дивила y огледалу својој лепоти, врата ce отворише н пред Н аташ ом ce појави


Николај Иванович. Био je узбуђен, y рукама je држао блузу Маргарите Николајевне и сопствени шешир и ташну. Угледавши Наташу, Николај Иванович ce скамени. Дошавши себи, црвен y лицу као рак, изјави да je сматрао за своју дужност да подигне блузу и лично je донесе...

— Шта си говорио, бедниче! — цичала je и кикота- ла ce Наташа. — Шта си говорио, шта си, y ствари, желео? Какав си новад нудио? Говорио си да Клавдија Петровна никада и ништа неће сазнати. Шта, нећеш рећи да лажем? — викала je Наташ а нерасту, a овај je само збуњ ено окретао њушку на другу страну.

Задовољивши ce шалама y спаваћој соби, Наташа намаза пом адом Николаја Ивановича и запањи ce. Лице уваженог станара из приземља ce смањи и издужи, a руке и ноге му ce претворише y папке. Погледавши ce y огледалу, Николај Иванович очајнич- ки и дивље зацича, али, било je већ касно. Неколико секунди касније je, оседлан, већ летео из Москве некуда к врагу, ојађено јецајући.

— Захтевам да ми ce врати мој нормалан лик! — наједном побеснело a истовремено молећиво продахта и загрокта нераст. — Н емам намеру да летим на незаконити скуп. Маргарита Николајевна, морате да смирите своју кућну помоћницу!

— Ах, сада сам ти кућна помоћница? Кућна по- моћница? — узвикиваше Наташ а, штипајући нераста за уво. — A била сам ти богиња? Како си ме оно звао?

— Венеро! — плачљивим гласом одговори вепар, летећи над потоком који je ж уборио међу камењем и додирујући папцима лесково жбуње.

— Венера! Венера! — победничким гласом повика Наташа, подбочивш и ce једном руком, a другу пружа- јући ка месецу. — Маргарита! Краљице! Замолите, молим вас, да ме оставе да будем вештица. Вама ће све услишити, вама je власт дата!

И М аргарита одговори:— Д обро, обећавам!— Хвала! — повика Наташа и наједном узвикну

оштро и некако чежнутљиво: — Ехеј! Ехеј! Брже!


Брже! Нагари! — Стегла je петама нерастове боко- ве, смршале y бесомучној јурњави и овај јурну тако дивљачки да je нешто поново запарало ваздух и за трен ока Наташ а већ беше далеко напред; видела ce као црна тачка, a онда je и сасвим нестала, и звук њеног лета ce изгубио.

Mapi apu ra je летела као и раније лагано y пустом и непознатом пределу, над брежуљцима прекривеним ретким камењем које je лежало између огромних јела. Маргарита je летела и помишљала даје , највероватни- је, далеко од Москве. Четка више није летела над врховима јела, већ између самих стабала, ca једне стране посребрених месечином. Њена лака сенка кли- знула je no земљи испод ње — сада je месец сијао y Маргаритина леђа.

Mapi арш а je осећала близину воде и нагађала je да je циљ њеног лета близу. Јеле ce разредише и Маргари- та лагано долете до обронка од иловаче. Иза њега je y сенци била река. Магла ce хватала за жбуње на обронку, a супротна обала беше ниска. Ha њој су ce, под усамљеном групом некаквог разгранатог дрвећа, могли разабрати пламени језичак и некакве фигуре које су ce мувале. Маргарити ce учинило да ce одатле чује некаква весела музика. Даље, докле je поглед допирао no посребреној равници није ce видео никакав знак насеобине или људи.

Маргарита скочи ca обронка доле и брзо ce прибли- жо води. Вода ју je привлачила после јурњаве no ваздуху. Одбацивши четку, потрча и баци ce наглавце y њу. Њено лако тело као стрела улете y воду и водени стуб ce диже скоро до самог месеца. Вода je била топла, као y купатилу, и изронивши из дубине, Марга- рита ce до миле воље напливала потпуно сама те ноћи y реци.

П оред Маргарите није било никога, али нешто даље, иза жбуња, чуло ce брчкање и бректање, там о ce такође неко купао.

Маргарита истрча на обалу. Тело joj je бридело после купања. Није осећала никакав зам ор и радосно je поигравала no влажној трави. Н аједном престаде да


игра и трже ce. Бректање je почело да ce приближава и иза врбовог жбуња ce појави некакав потпуно наг дебељко ca црним свиленим цилиндром забаченим на потиљак. Стопала му беху умазана муљем, тако да je изгледало као да купач на ногама има црне ципеле. Судећи no том е како je дахтао и штуцао, био je поприлично припит, што ce, узгред буди речено, могло потврдити и тиме што je река наједном замирисала на коњак.

Угледавши Маргариту, дебељ ко ce загледа y њу, a онда радосно повика:

— Шта je то? Да ли то добр о видим? Клодина, na то си ти, неуморна удовице? И ти си овде? - - и крену да ce здрави.

Маргарита устукну и достојанствено одговори:— Носи ce y вражју матер. Нисам ja никаква Кло-

дина! Пази с ким говориш — и, поразмисливши мало, додаде тим својим речима дугачку нецинзури- сану псовку. Све то остави на лакомисленог дебељка такав утисак да одм ах поче да ce трезни.

— Joj! — тихо ускликну и задрхта — опростите великодушно, светла краљице Марго! Преварио сам ce. A за све je крив коњак, нека je сто пута проклет! — Дебељ ко ce спусти на једно колено, цилиндер ру- ком одмаче y страну, поклони ce и поче да меље, мешајући руске речи еа француским, некакве глу- пости о крвавој свадби свог пријатеља Хесара y Паризу, о коњаку и о том е како je утучен због овог неспоразума.

- M orao би барем панталоне да навучеш, кучкин сине — рече Маргарита милостиво.

Дебељ ко ce радосно искези, видећи да ce Маргари- та не љути много и одуш евљено рече да je остао без панталона y датом тренутку само због тога u i t o их je због своје расејаности заборавио на реци Јенисеју, где ce малочас купао, али да одм ах лети назад, јер je то ту одмах, близу, a онда препоручивши ce њеној благона- клоности и покровитељству, поче да ce повлачи натра- шке и повлачио ce тако све док ce није оклизнуо и наузнак сручио y воду. Али и падајући, успео je да

280 / Михаил Булгакоб

сачува на лицу, уоквиреном омањ им залисцима, осме- јак одушевљења и оданости.

После тога Маргарита продорно звизну и, узјахав- ши четку која joj прилете, одјури преко реке на супрот- ну обалу. Сенка обронка од иловаче није досезала донде и целу обалу je преливала месечина.

Чим je Маргарита дотакла влажну траву, музика под врбама поче да свира јаче, и веселије полете сноп искрица из ватре. П од гранама врба, украшеним нежним, ваздушастим минђушицама које су ce јасно виделе на месечини, седеле су y два реда дебељушкасте жабе и напињући ce као да су од гуме, свирале су на дрвеним фрулицама бравурозни марш. Светлуцава трулеж, што je висила на врбовим гранчицама пред музичарима, осветљавала je ноте, a на њушчицама жаба поигравала je светлост која je допирала од ватре.

Марш je свиран y Маргаритину част. Дочек je приређен на најсвечанији могући начин. Прозрачне русалке зауставише своје коло над реком и почеше да машу Маргарити воденим травама, и надалеко су ce разлегали њихови поздрави над усамљеном зеленка- стом обалом. Hare вештице су ce, излетевши из врбака, постројиле y ред, и почеле да ce клањају no свим прописима дворског церемонијала. Неки козоноги joj прилете и пољуби joj руку, распростре no трави свилу и упита да ли ce краљица добро искупала, те joj понуди да легне и одм ори ce.

Маргарита то и учини. К озоноги joj принесе чашу шампањца, она je испи и срце joj ce загреја. Упитавши за Наташу, доби одговор да ce она већ окупала и да je одлетела на своме нерасту напред, y Москву, да најави скори Маргаритин долазак a и да помогне да joj ce припреми одора.

Кратак боравак Маргаритин под врбама био je обележен још једним догађајем. У ваздуху ce зачу звиждање и црно тело ce, очигледно промашивши, сручи y воду. К роз неколико тренутака пред Маргари- том ce појави онај исти дебељко ca залисцима који joj ce тако несрећно представио на оној другој обали. Он je, судећи no свему, успео да одјури до Јенисеја, јер


je сада био y фраку, али зато мокар од главе до пете. Коњак ra je преварио no други пут: атерирајући ипак je упао y воду. Али свој осмејак није изгубио ни y овој тужној прилици и насмејана Маргарита му допусти да joj пољуби руку.

П осле сви почеше да ce спремају. Русалке су за- вршавале свој плес на месечини и y њој су ce расплину- ле. К озоноги je учтиво упитао Маргариту на чему je стигла на реку; сазнавши да je стигла на четки, рече:

— О, заш то, na то je неудобно! — и за тили час од две гранчице начини некакав сумњиви телефон и затражи од некога да сместа пошаљу кола, што ce и догоди истога часа. Ha острво ce сручи риђасти ка- бриолет, сам о што за воланом није седео обичан возач, већ дугокљуни гачац ca качкетом од мушеме и дугач- ким рукавицама. Острво ce празнило. Ha месечини су ce растапале вештице што су одлетале. Ватра je дого- ревала и угљевље ce прекри сивим пепелом.

Онај ca залисцима и козоноги дигоше Маргариту и спустише je на широко задњ е седиште кола. М отор заурла, кола поскочише и дигош е ce скоро до самог месеца, река нестаде a Маргарита полете y Москву.


При cbeiuAociuu cbeha

Уједначено бректање аутомобила који je летео високо над земљ ом успављивало je Маргариту, a месечина ју je пријатно грејала. Затворивши очи, препустила je своје лице ветру и мислила ca некаквом тугом о управо напуштеној и непознатој joj обали реке коју, како je то осећала, више никада неће видети. После свих чуда и чаролија ове вечери, она je већ нагађала код кога je то воде y госте, али je то није ни најмање плашило. Скривена нада да ће joj тамо поћи за руком да поново дође до своје среће, чинила ју je неустрашивом. Уоста- лом, y колима није могла дуго ни да машта о тој срећи. Или je гачац одлично возио или су кола била одлична, било како било, тек ускоро Маргарита, отворивши очи, угледа под собом не помрчину шуме, већ устреп- тало језеро московских светлости. Црна птица-шофер y лету скину предњи точак, a онда спусти кола на неко потпуно напуштено гробље y рејону Дорогомилова. П ош то je Маргариту, која ништа није питала, искрцао крај једног надгробног споменика заједно ca њеном четком, гачац поново упали м отор кола, усмеривши их право y јендек иза гробља. Тамо ce кола сручише и слупаше. Гачац им салутиравши одаде последњу почаст, седе на точак и одлете.

Tor ce часа иза једног надгробног споменика појави црни плашт. Очњак засја на месечини и Маргарита препознаде Азазела. Он покретом руке показа Марга- рити да седне на четку, сам скочи на дугачак мач, обоје узлетеше и неколико тренутака касније спустише ce непримећени крај куће број 302-б y Садовој улици.

Када су, носећи под мишком четку и мач, пролази- ли кроз капију, Маргарита спази човека y качкету и дубоким чизмама, који je, очигледно, неког чекао и досађивао ce. Ma колико били лагани кораци Азазела и Маргарите, усамљени човек их je ипак чуо и узнеми- рено ce тргао, не могавши да схвати чији су.

283 / МајсШор u МаршриШа

Другог човека, зачуђујуће сличног првом, затекоше крај шестог улаза. И опет ce понови иста прича. Кораци... човек ce узнемирено осврну и намршти. Када су ce врата отворила и затворила, он појури напред за невидљивим љ удима који су улазили, завири y улаз, али разуме ce, није видео, ништа.

Трећи, тачна копија другог, a то значи и оног првог, дежурао je на одмориш ту другог спрата. Пушио je јаке цигарете и Маргарита ce накашља, пролазећи крај њега. Пушач, каода raje неко боцнуо, поскочиca клупе на којој je седео, стаде узнемирено да ce осврће, приђе огради степеништа, баци поглед доле. Маргарита je већ y том часу ca својим пратиоцем била испред врата стана бр. 50. Нису звонили. Азазел нечујно отвори врата својим кључем.

Прва ствар која je запањила Маргариту била je помрчина y којој ce нашла. Није ce видео ни прст пред o k o m , као y паклу, и Маргарита ce нехотице ухвати за Азазелов плашт страхујући да ce не спотакне. Али тада негде y даљини и негде горе затрепта пламичак нека- квог кандила који поче да ce приближава. Азазел уз пут извуче четку Маргарити испод мишке и четка потпуно нечујно нестаде y помрчини. Тада почеше да ce пењу неким широким степеништем и Маргарити ce учини да му нема краја. Чудила ce како то y пред- собљ е обичног московског стана може да ce смести тако необично, невидљиво, али опипљиво бесконачно степениште. Успон коначно би савладан, a Маргари- та схвати да стоји на одмориш ту. Пламичак ce сасвим приближи и Маргарита угледа осветљено лице мушкарца, високог и црног, који je y руци држао кандило. Они који су тих дана имали несре- ћу да му ce нађу на путу, препознали би ra, разуме ce, чак и при слабој светлости тог кандила. Био je то Коровјов илити Фагот.

Д одуш е, треба признати да ce спољашност К оро- вјова увелико изменила. Треперава светлост није ce одражавала y напуклом цвикеру, који je већ одавно требало бацити y смеће, већ y моноклу, који je, истини за вољу такође био напрсао. Брчићи на дрском лицу


беху уфитиљени и напомађени, a црнило Коровјова објашњавало ce једноставно — био je y фраку. Белео му ce само пластрон.

Mar, хоровођа, мађионичар, преводилац или враг ће ra знати шта je y ствари био, једном речју - Коровјов, поклони ce и, широко размахнувши канди- лом no ваздуху, позва Маргариту да ra следи. Азазел нестаде.

»Уистину чудно вече«, мислила je Маргарита, »све сам очекивала, али ни y ком случају ово! Да им, којим случајем, није нестало струје? Најчудноватија je, међу- тим, величина ове просторије. H a који начин све то може да стане y обичан московски стан? Једноставно — не може баш никако.«

Ma колико слабо светлело Коровјовљево кандило, Маргарита je схватила да ce налази y неизмерно великој сали, na уз то још и ca колонадом, мрачној и, према првом утиску, бесконачној. Крај једног отоман- чића Коровјов ce заустави, стави кандило на некакво постоље, понуди покретом Маргарити да седне, a сам ce смести крај ње y живописну позу — налактивши ce на постоље.

— Допустите да вам ce представим — прошкрипу- та Коровјов. — Коровјов. Чудите ce што нема светла? Штедња, сигурно сте помислили? He, не! Нека ми први крвник на кога наиђемо, или бар један од оних који ће данас, нешто касније, имати ту част да пољубе ваше колено — нека ми на овом постољ у одруби главу, ако je то тачно. Месир једноставно не воли електрично светло, a упалићемо ra тек y последњем тренутку. И тада ће ra, верујте ми, бити више него довољно. Чак би, рекао бих, било боље, када би ra било нешто мало мање.

Коровјов ce допао Маргарити и његово торокање на њу je деловало умирујуће.

— He — одговори Маргарита — више од свега запањује ме где je све ово стало — показа руком око себе, истичући тиме величину дворане.

Коровјов ce слатко осмехну, од чега ce y борама крај његовог носа покренуше сенке.


— Ништа једноставније! — одговори. — Онима што добр о познају пету димензију није тешко да повећавају било коју просторију д о жељених размера. Рећи ћу вам и нешто више, милостива госпођо, ђаво ће ra знати чак до каквих размера! Ja сам, уосталом, — настави да блебеће Коровјов — познавао људе, који не само што нису никада ни чули за пету димензију, већ који уопште ништа нису ни знали, a ипак су при томе правили права чудеса y смислу ширења свог животног простора. Тако je, на пример, један грађанин, како су ми причали, добио трособан стан на Земљаном валу и без икакве пете димензије и осталих ствари, од којих ce човеку може завртети y глави, претворио тај стан y четворособан, преградивши једну собу.

— После тога je тај стан заменио за два засебна стана y различитим рејонима Москве: за један тросо- бан и други двособан. М орате ce сложити ca мном д а je то већ, сам о no себи, представљало пет соба. Трособни je заменио за два одвојена — двособна и на тај начин je постао власник шест соба, које су, истини за вољу, биле разбацане без икаквог реда no читавој Москви. Већ ce спремао да изврши последњу и највећу чаролију, објавивши y новинама оглас да мења шест соба y разним рејонима Москве за један петособан стан на Земљаном валу, када му ce делатност прекинула из разлога који нису зависили од њега. Лако je могуће да он и сада има некакву собу, али вас смем уверити да ce она ни y ком случају не налази y Москви. Ето, такав je то вештак, a ви сте још изволели причати о некаквој там о петој димензији.

Иако није ни речју споменула пету димензију, већ je о њој говорио сам Коровјов, Маргарита весело поче да ce смеје, саслушавши причу о доживљајима стамбеног вештака. Коровјов настави:

— Али да пређемо на посао, на посао, Маргарита Николајевна. Ви сте жена изузетног ума, и сигурно сте већ погодили ко je наш домаћин.

М аргаритино срце поче јаче да куца и она климну главом.

— И ето, тако — говорио je Коровјов — ми см о

286 / М ихаил Булшкоб

непријатељи било каквих скривених и тајанствених ствари. Сваке године месир приређује no један бал. Он ce назива пролећни бал пуног месеца, или бал стотину краљева. A шта je ту само гостију! — ту ce Коровјов ухвати за образ, као да raje заболео зуб. — Уосталом, надам ce да ћете и сами имати прилике да ce y то уверите и, као што то, вероватно, и сами схватате, месир je нежења. Али, потребна je домаћица — Коро- вјов рашири руке — морате признати и сами, да je без домаћице...

Маргарита je слушала Коровјова, трудећи ce да не испусти ниједну реч, не осећајући више хладноћу око срца и од наде да ће повратити срећу, све поче да joj ce врти y глави.

— П остало je традиција — настави даље Коровјов — да домаћица бала обавезно мора да ce зове Марга-

рита, то je прво, a друго: да обавезно мора бити родом из места y коме ce бал приређује. A ми, као што сте то и сами изволели видети, путујемо и y датом ce тренутку налазимо y Москви. Сто двадесет и једну Маргариту см о пронашли y Москви, и верујете ли — ту ce Коровјов очајнички лупи no глави — ниједна нам не одговара. И, на крају, на нашу срећу...

Коровјов ce осмехну наклонивши ce a Маргарити- но срце поново ce следи.

— Д а будем краћи! — повика Коровјов. — Сасвим кратак: нећете нам одбити молбу да преузмете на себе ту обавезу?

— Нећу одбити — чврстим гласом одговори Мар- гарита.

— Готово! — рече Коровјов и, дигавши кандило, додаде: — М олим вас, пођите за мном.

Прошли су између стубова и на крају су стигли y неку другу дворану где ce због нечега осећао јак мирис лимунова, где су ce чули некакви шумови и где je нешто додирнуло М аргариту no глави.

— He бојте ce — сладуњавим гласом умири К оро- вјов Маргариту хватајући je под руку — то су само Бехемотове балске смицалице и ништа више. И, све y свему, допуш там себи слободу да вам посаветујем,

287 / Мајстор u Mapiapuuia

Маргарита Николајевна, да ce никада и ничега не плашите. To није разумно. Бал ће бити раскошан, нећу то да кријем од вас. Видећемо на њему личности чија je власт својевремено била изузетно велика. Али, заиста, када човек помисли на то, како су микроскопски мале његове могућности y поређењу ca могућностима онога y чијој свити имам част да ce налазим, онда све то постаје смеш но, a рекао бих чак и тужно. A уза све то, и ви сами сте краљевске крви.

— Како то: краљевске крви? — преплашено про- шапта Маргарита, приљубивши ce уз Коровјова.

— Ах, краљице — живахно je блебетао Коровјов — питања крви су најсложенија питања на свету! И, ако бисмо преслишали неке прабабе, a посебно оне што су уживале репутацију повучених и смирених жена, откриле би ce зачуђујуће тајне, многопош тована Маргарита Николајевна. Нећу уопште погрешити, ако, говорећи о томе, споменем шпил карата који ce дели и меша на најчудноватији могући начин. П остоје ствари код којих нису уопште важне сталешке границе, na чак ни границе међу државама. Да кажем овако: једна француска краљица, која je живела y шеснаестом веку, била би одиста више него запањена када би joj неко рекао да ћу њену предивну прапрапрапрапрапра- праунуку после много-много година управо ja водити под руку кроз балске дворане y Москви. Н о, стигосмо!

Тада Коровјов угаси своје кандило, оно му нестаде из руке и Маргарита угледа на поду пред собом траку светлости, траку која je допирала испод неких тамних врата. Ha та врата Коровјов тихо закуца. Тада ce Маргарита толико узнемири, да зуби почеше да joj цвокоћу, и она осети како жмарци почеше да joj прелазе преко леђа. Врата ce отворише. С оба није била велика. Маргарита угледа широк храстов кревет ca изгужваним и смотаним прљавим чаршавима и јасту- ком. Испред кревета je стајао храстов сточић ca изрезбареним ножицама, на коме je стајао свећњак ca гнездима y облику птичијих ногу. У тих седам златних птичијих ногу гореле су дебеле воштане свеће. Осим тога, на сточићу ce налазила и огромна шаховска


табла ca веома вешто урађеним фигурама. Ha малом излизаном ћилимчету беше ниска скамијица. Био je ту још један сто ca некаквим златним пехаром и другим свећњаком, чији су краци били начињени y облику змија. У соби je мирисало на сумпор и смолу, сенке од свећњака укрштале су ce no поду.

Маргарита je међу присутнима одмах препознала Азазела, који je сада већ био y фраку и стајао крај узглавља постеље. Дотерани Азазел више није личио на оног разбојника, који ce појавио пред М аргаритом y Александровском парку и овога пута он ce збиља веома галантно наклони Маргарити.

Hara вештица, она иста Хела, која je толико збуњи- вала пош тованог бифеџију Варијетеа, и, на жалост, она иста, коју je на сву срећу преплашио певац оне ноћи после чувене сеансе, седела je на ћилимчету крај кревета, мешајући y шерпи нешто из чега ce дизала сумпорна napa.

Осим њих, y соби je jotu био и огроман црни мачак који je седео на високој столици испред шаховског сточића и држ ао y десној шапи фигуру коња.

Хела ce придиже и поклони ce Маргарити. To исто уради и мачак, ђипивши ca столице, повлачећи десну задњу шапу, испусти коња и завуче ce под кревет да ra тамо потражи.

Све je то Маргарита, претрнувши од страха, једва некако разазнала y сабласним сенкама свећа. Њен поглед привлачила je постеља, на којој je седео онај кога je сасвим недавно сиромашак Иван крај Патри- јаршијских рибњака убеђивао како ђаво не постоји. Taj непостојећи je управо седео на постељи.

Два ce ока загледаше y Маргаритино лице. Десно ca златном искрицом на дну, које je продирало кроз свакога до дна душе, и лево, празно и црно као ушица игле, као отвор што води y бездан кладенца свеколике таме и сенки. Воландово лице беше искривљено y страну, десни угао усана опуштен, на високом проће- лавом челу виделе су ce, паралелне ca веђама, дубоке боре. Кож а на Воландовом лицу као да je била засвагда препланула.


Воланд je лешкарио опуштен на постељи, на себи je имао само дугачку ноћну кошуљу, прљаву и закрпље- ну на левом рамену. Једну je голу ногу подвио под себе, другу je испружио на клупицу. Колено те преплануле ноге Хела je управо мазала некаквом машћу која ce димила.

Маргарита још виде на Воландовим раздрљеним грудима без иједне длачице вешто изрезбарену бубу од тамног камена ca некаквим словима урезаним на леђима, која je висила на златноме ланцу. Испред Воланда, на постељи, на тешком постољу, налазио ce чудноват глобус, као жив, осветљен ca једне стране сунцем.

Неколико тренутака потраја ћутање. »Проучава ме«, помисли Маргарита и снагом воље натера себе да савлада дрхтање ногу.

Воланд на крају проговори, осмехнувши ce, од чега његово искричаво око као да блесну.

— П оздрављ ам вас, краљице, и молим вас да ме извините што вас дочекујем овако дом аће одевен.

Воландов глас беше до те мере дубок, да je y неким слоговима прелазио y ропац.

Воланд дограби ca постеље дугачак мач и нагнув- ши ce, поче да шара њиме испод кревета, рекавши:

— Излази! Партија ce одлаже. Стигла je гошћа.— Ни y ком случају... — поче Маргарита.— Месире... — дош ану joj Коровјов y уво.— Ни y ком случају, месире — савладавши ce, тихо

али разговетно одговори Маргарита и, осмехнувши ce, додаде: — М олим вас да не прекидате партију. Ми- слим да би шаховски часописи дали силне своте новца када би им ce пружила прилика да je објаве.

Азазел ce тихо и с одобравањ ем накашља, a Во- ланд, пажљиво погледавши Маргариту, рече као да говори сам ом е себи:

— Да, y праву je Коровјов! Како ce ћудљиво мешају карте y шпилу! Крв није вода!

Он пружи руку и позва Маргариту к себи. Она му приђе, не осећајући патос под босим ногама. Воланд стави своју тешку, као од камена руку, a истовремено и


врелу као ватра, на Маргаритино раме, привуче je себи и посади на кревет поред себе.

— Н о, ако сте већ тако очаравајуће љубазни — проговори — a ja нешто друго нисам ни очекивао, онда нећемо околишати. — П оново ce саже према ивици кревета и повика: — Х оће ли дуго трајати тај циркус и шенлучење под креветом? Излази, проклети Хансе!

— He могу никако да пронађем коња — пригуше- ним и извештаченим гласом одговори испод кревета мачак — откасао je некуда, a уместо њега сам прона- шао некакву жабу.

— Да не мислиш, можда, да си на вашару? — упита Воланд, правећи ce да je љут. — Никакве жабе није ни било под креветом! Остави те јевтине трикове за Варијете. Ако ми ce овога часа не појавиш пред очима, сматраћемо да си ce предао, проклети дезертеру.

— Ни за шта на свету, месире! — повика мачак и истога ce часа појави испод кревета, држећи коња y шапи.

- П редстављам вам... — поче Воланд, али преки- ну самога себе: — He, нисам y стању да гледам овог лакрдијаша. Погледајте само како ce унакарадио под креветом.

Мачак ce y међувремену, стојећи прашњав на задњ им шапама, клањао Маргарити. Сада je око мачковог врата била везана бела лептир-кравата која ce носи уз фрак, a на грудима му je о каишу висио дамски позоришни доглед од седефа. Осим тога, бркови мачорови беху позлаћени.

— Шта je сада ово? — повика Воланд. — Зашто си позлатио бркове? И ког ће ти, само, врага та кравата, ако већ немаш панталоне?

— Мачору панталоне не приличе, месире — досто- јанствено одговори мачак — да ми, можда, нећете наредити да и чизме навучем? Мачак y чизмама, месире, постоји сам о y бајкама. Али, да ли сте икада видели било кога на балу без кравате? Н емам намеру да дођем y комичну ситуацију и ризикујем да ме најуре! Свако ce дотерује како уме. Сматрајте да ce то односи i i на доглед, месире!

291 / Мајсшор u MapiapuWa

— Али бркови?— Не схватам — леденим ce гласом побуни мачак

— заш то су данас, бријући ce, Азазел и Коровјов могли да напудеришу лице белим пудером и no чему je он бољи од златног? Напудерисао сам бркове и то je све. Друга би ствар била да сам ce обријао! Обријани мачак, то je одиста свињарија, no хиљаду ћу ce пута, што ce тога тиче, сложити ca вама. Али, све y свему — ту мачков глас поче увређено да дрхти — видим да ми ce проналазе разне зачкољице и видим да ce преда мном налази веома озбиљан проблем: да ли уопште да присуствујем балу? Шта ћете ми рећи на то, месир?

И од увређености мачак ce тако наду, да je изгледа- ло како ће тог часа пући.

- Ах, варалице, варалице — одмахујући главом проговори Воланд — сваки пут, када ce нађе y безизла- зној ситуацији на шаховској табли, он почиње да заварава противника, као последњи шарлатан на мо- сту. Да си овога часа ceo и прекинуо то баљезгање.

— Сешћу — одговори мачак, седајући — али ћу ce побунити што ce тиче оног последњег. Moje речи ни y ком случају не представљају баљезгање, како сте ce изволели изразити y присуству даме, већ један низ чврсто повезаних силогизама, које би достојно могли да оцене сам о такви зналци као што су Секст Емпирик, Марцијан Капела, na чак мож да и сам Аристотел.

— Шах краљу — рече Воланд.— М олим, молим — одговори мачак и поче кроз

доглед да разгледа шаховску таблу.— Ela — обрати ce Воланд Маргарити — препору-

чујем вашој пажњи своју свиту и представљам вам je. Овај, што ce прави блесавији но што јесте, то je мачак Бехемот. Ca А зазелом и Коровјевом сте ce већ упозна- ли, препоручујем вашој пажњи и моју служавку Хелу. Брза, хитра, паметна, и нема услуге коју не би могла да вам учини.

Лепотица Хела ce смешкала, окренувши према Маргарити своје зеленкасте очи, не престајући да шаком узима маст и ставља je на Воландово колено.

— E t o , to je све — заврши Воланд и намршти ce


када му Хела јаче притисну колено — друштво je, као што видите, мало али одабрано. — Ућута и поче да окреће пред собом свој глобус, начињен тако вешто да су ce плави океани на њему померали, a капа леда на полу беше као права, ледена и бела.

Ha шаховској je табли y међувремену дош ло до праве збрке. Краљ y белом плашту, збуњен до крајно- сти скакутао je no једном пољу, очајнички дижући руке. Три бела пешака-ландскнехта ca хелебардама збуњ ено су гледала свог официра-ловца који je витлао мачем и наређивао да ce крене напред, где су ce на суседним пољима, белом и црном, видели Воландови црни коњаници на два жустра вранца, који су копити- ма рили шаховска поља.

Маргариту je заинтересовало и запањило што су шаховске фигуре биле живе.

Мачак je, одвојивши доглед од очију, лагано мунуо свог краља y леђа. Овај очајнички прекри лице рукама.

- Лоше стоје ствари, драги мој Бехемоте — тихо рече Коровјов саркастичним гласом.

— Положај je озбиљан, али ни y ком случају не и безизлазан — одговори Бехемот — na чак и више од тога: убеђен сам y потпуности y коначну победу. Треба само добр о проанализирати ситуацију.

Ту анализу поче да обавља на више него чудан начнн: стаде да прави гримасе и намигује свом краљу.

— Ништа не помаже — примети Коровјов.— Ау! — повика Бехемот — папагаји су ce разлете-

ли, како сам и предвиђао!И стварно, негде y даљини ce зачуло лепетање

многобројних крила. Коровјов и Азазел појурише напоље.

— Нека вас враг носи заједно ca свим тим вашим балским ујдурмама! — брецну ce Воланд, не одвајајући ce од свог глобуса.

Чим су Коровјов и Азазел нестали, Бехемотово намигивање поприми невиђене размере. Бели краљ коначно схвати шта ce од њега очекује, брзо смаче ca себе плашт, баци ra на своје поље и нестаде ca табле. Официр-ловац брзо навуче краљевску одору и заузе


краљево место. Коровјов и Азазел ce вратише.— Лажи, као и обично — прогунђа Азазел, бацају-

ћи искоса поглед на Бехемота.— Причинило ми ce — одговори мачак.— Дакле, шта je, хоће ли то још дуго потрајати? —

упита Воланд. — Шах краљу.— Вероватно сам погрешно чуо, маестро — одго-

вори мачак — шаха нема, a не може ra ни бити.— П онављам, шах краљу.— Месире — лажно узнемиреним гласом одгово-

ри мачак — очигледно сте преморени: шаха нема!— Краљ je на пољу Г-2 — не гледајући на таблу

рече Воланд.— Месире, одиста сам ужаснут — поче да завија

мачак глумећи ужас — али на том пољу нема краља.— Шта je то сад? — y недоумици упита Воланд и

поче да посматра таблу, где ce официр-ловац, који je стајао на краљевом пољу, окретао и лице прекривао руком.

— Ах, подлаче један — замиш љено рече Воланд.— Месире! П оново ce обраћам логици — поче да

меље мачак, приносећи шапе грудима — ако играч објави шах краљу, a краља већ одавно нема на табли, онда ce шах не признаје.

— Предајеш ли ce или не? — заурла језивим гласом Воланд.

— Д озволите ми да размислим — смирено одгово- ри мачак, налакти ce на сто, уши стрпа међу шапе и поче да размишља. Размиш љао je дуго и на крају рече: — Предајем ce.

— Убити тврдоглаву битангу — прош апута Аза-зел.

— Да, предајем ce — рече мачак — али ce предајем само због тога што не могу да играм y атмосфери застрашивања од стране завидљиваца! — Устаде и шаховске фигуре полетеше y фиоку.

— Хела, време je — рече Воланд и Хела нестаде из собе. — H ora поче да ме боли, a сада jotu и тај бал — настави Воланд.

— Д озволите мени — тихо замоли Маргарита.


Воланд je пажљиво погледа и примаче joj колено.Маст врела као лава прљила joj je руке, али ју je

Маргарита не мрштећи ce, трудећи ce да не причини бол, утрљавала y колено.

— Моји најближи тврде да je то реуматизам — говорио je Воланд, не скидајући погледа ca Маргарите - али ja не верујем y то, јер нагађам да ми je тај бол y

колену оставила једна очаравајућа вештица, ca којом сам ce поближе упознао хиљаду пет стотина седамде- сет и прве године y Брокенским планинама, на Ђаво- љој катедри.

— Ах, зар je то могуће! — рече Маргарита.— Ситница! К роз једно три стотине година све ће

то проћи! Препоручивали су ми многе лекове, али ce ja, no старом обичају, придржавам бапских рецепата. Фантастичне траве ми je y наслеђе оставила моја баба, погана старица. Узгред буди речено, да не патите, можда, од нечега? М ожда вас мори некаква туга, која вам трује душу, која вас тишти?

— Не, месире, ничега од свега тога нема — одгово- ри паметна Маргарита — a сада, када сам крај вас, осећам ce одиста изванредно.

— Крв je велика ствар — ко зна због чега весело рече Воланд и додаде: — Видим да вас интересује мој глобус?

— О, да, никада до сада нисам видела такву стварчицу.

— Jlena je то играчка. Да будем искрен, не волим последње вести преко радија. Читају их увек некакве девојке, које неразумљиво изговарају имена градова. Осим тога, свака трећа од њих муца, као да их намерно такве бирају. Moj je глобус много згоднији, тим пре што све догађаје морам да знам до танчина. Ето, на пример, видите ли овај комадић земље што ra запљу- скује океан? Е1огледајте само како ra захвата огањ. Тамо je почео рат. Ако приближите очи, видећете и детаЉе.

М аргарита ce наднесе над глобус и виде да ce квадрат земљ е раширио, ишарао разним бојама и као да ce претворио y рељефну карту. A потом угледа и


трачицу реке и неко село крај ње. Кућица, величине зрна грашка, поче да расте и постаде као кутија од шибица. Изненада и без иједног звука кров те кућице одлете y ваздух, диже ce облак црног дима, a зидови ce порушише, тако да од једноспратне кућице не остаде ништа до гомилица рушевина што ce дими. Прибли- живши очи још ближе, Маргарита угледа сићушну женску прилику, која лежаше на земљи, a крај ње, y локви крви, малено дете раширених руку.

— To je све — рече, смешкајући ce Воланд — није успео да погреши. Авадона je непогрешив.

— He бих желела да будем на оној страни против којеје тај Авадона — рече Маргарита — a на чијој je он страни?

— Што више говорим ca вама, све више увиђам — љ убазно рече Воланд — да сте одиста умна жена. Умирићу вас. Он je ретко непристрасан и саосећа ca обем а зараћеним странама. Због тога су и исходи рата увек, на обе стране, исти. Авадона! — тихо позва Воланд и y том ce часу од зида издвоји фигура некаквог мршавог човека ca тамним наочарима. Te наочари оставише на Маргариту тако јак утисак да она, тихо јекнувши, заби лице y Воландову ногу. — Престаните!

- повика Воланд. — Ала су нервозни ови савремени људи! — Замахну и лупи Маргариту no леђима, тако да све одјекну. — Kao што видите, он има наочаре. Осим тога, није ce десило, a неће ce ни десити, да ce Авадона пре времена појави пред неким. A на крају крајева, и ja сам овде. У гостима сте код мене! Једно- ставно, хтео сам сам о да вам ra покажем.

Авадона jc мепокретно стајао.— A мож е ли он за секунду да скине наочари? —

упита Маргарита, приљубљујући ce уз Воланда и цептећи, али овога пута од радозналости.

— To већ не може — озбиљ но одговори Воланд, махну руком Авадони и овај нестаде. — Шта си хтео да кажеш, Азазеле?

— Месире — одговори Азазел — дозволите ми да вам кажем да овде имамо два страна лица: лепотицу која кука и моли да je задрж им о ca госпођом, a осим


тога, ca њом je, да извините, и њен нераст.— Чудновато ce понашају лепотице — примети

Воланд.— To je Наташа, Наташа! — узвикну Маргарита.— Д обро, задржите je ca госпођом. A нераста —

куварима.— Да ra закољете? — преплашено узвикну Марга-

рита. — Извините, месире, али то je Николај Ивано- вич, он станује испод нас. To je неспоразум, она ra je , знате намазала пом адом...

— Али молим вас! — рече Воланд — a ко мисли, до врага, да ra коље? Нека седи ca куварима, то je све! Сложићете ce ca мном да ипак не могу да ra пустим y балску дворану!

— Да, то би стварно — додаде Азазел и извести: — Поноћ ce приближава, месире.

— Аха, одлично. — Воланд ce окрену Маргарити: — Дакле, изволите! Унапред вам захваљујем. Не збуњујте ce и ничега ce не плашите. Ништа не пијте осим воде, јер ћете иначе изнемоћи и биће вам јако тешко. Време je!

— Маргарита устаде ca ћилимчета и y том ce часу на вратима појави Коровјов.

297 / Мајсшор u Mapiapuuia

Велики бал код сашане

П оноћ ce приближавала, требало je пожурити. Марга- рита je као y измаглици видела шта ce збива око ње. Запамтила je свеће и базен од полудрагог камења. Када je стала на дно тога базена, Хела, и Наташа која помагаш е Хели, прелише Маргариту некаквом вре- лом, густом и црвеном течношћу. Маргарита осети слан укус на уснама и схвати да je то купају крвљу. Крвави огртач je сменио други — густ, прозрачан, ружичаст, и Маргарити поче да ce врти y глави од мириса ружиног уља. П осле тога Маргариту ставише на лежај од кристала и почеше да je трљају некаквим великим зеленим лишћем све док није почела да ce пресијава. Тада улете и поче да им помаже мачор. Чучнуо je крај Маргаритиних ногу и почео да их трља онако како чистач ципела глача чизме. Маргарита није запамтила ко joj je сашио ципеле од латица бледе руже нити како су ce те ципеле саме од себе закопчале златним пређицама. Некаква сила повуче Маргариту до огледала, a y коси joj засја краљевска брилијантска дијадема. Однекуд ce појави Коровјов и окачи на Маргаритине груди фигуру црне пудлице y овалном раму на тешком ланцу. Овај украс je био веома тежак за краљицу. Ланац je одм ах почео да joj жуљи врат, a фигура ју je терала да ce погне. Али нешто je ипак наградило Маргариту за неугодности које joj je причи- њавао ланац ca црном пудлицом. To je било пош това- ње, које су почели да joj указују Коровјов и Бехемот.

— Ништа, ништа, ништа! — мрмљ ао je Коровјов крај врата одаје ca базеном. — Шта да ce ради, мора ce ето, мора, мора. Дозволите, краљице, да вам дам последњи савет. Међу гостима ће бити различитих, ох, и те како различитих људи, али никоме, краљице M apro, никоме никакве предности! Ако вам ce неко и не допадне... схватам да ви, разуме ce, то нећете показати на своме лицу. Не, не, чак и не помиш љам на

298 / Михаил Бyлlaкob

тако што. Запазиће, запазиће тог истог трена! Треба ra заволети, заволети, краљице. Стоструко ће зато бити награђена домаћица бала! И jotu: не пропустите, ни- кога! Барем осмејак, ако немате времена да добаците реч, барем мали наклон главом! Све што хоћете, са- мо никако непажња. Од тога би ce разболели...

После тога Маргарита y пратњи Коровјова и Бехемота закорачи из собе ca базеном y потпуну тмину.

— A ja, ja ћу — прошапута мачак — дати знак!— Хајде! — одговори y помрчини Коровјов.

- Бал! — продорно врисну мачор, a Маргарита истог трена узвикну и на неколико часака затвори очи. Бал ce обруш ио на њу y виду светлости, a уједно и звукова и мириса. Док ју je Коровјов водио под руку, Маргарита виде да je y тропској шуми. Папагаји зелених репова и црвених груди заглуш но су викали качећи ce за лијане и скакућући no њима: »Усхићен сам!« Али шума ce брзо заврши, њену спарину замени хладноћа балске дворане ca стубовима од неког жутог искричавог камена. Дворана je, као и шума, била потпуно пуста, и само су крај стубова стајали наги црнци ca сребрним тракама око главе. Лица им поста- дош е прљаво-црвена од узбуђења, када y дворану улете Маргарита ca својом свитом y којој ce однекуд створио и Азазел. Тада Коровјов пусти Маргаритину руку и прошапта:

— Право на лале!Низак зид белих лала израстао je пред Маргари-

том, a за њим она угледа бесконачне светлости под абажурима a пред њима беле груди и црна рамена људи y фраковима. Тада Маргарита схвати одакле су допирали звуци бала. Ha њу ce обруши бука труба и звуци виолина испод њих, који као да су joj тело облили крвљу. Оркестар од сто педесет људи свирао je полонезу.

Када човек y фраку на узвишењу испред оркестра угледа Маргариту, он пребледе, поче да ce осмехује и наједном једним покретом руке диже на ноге цео оркестар. Ни за тренутак не престајући да свира,


оркестар je, стојећи, запљускивао Маргариту звуцима. Човек окрену оркестру леђа и дубоко ce поклони, широко раширивши руке, a Маргарита му, смешкају- ћи ce, махну руком.

— Не, то je мало, мало — прошапта Коровјов — он неће спавати целе ноћи. Довикните му: »П оздрав- љам вас, краљу валцера!«

Маргарита то и повика и зачуди ce како њен глас, снажан као звоњава, надјача свирање оркестра. Човек од среће задрхта и леву руку принесе грудима, настав- љајући десном да маше оркестру белим жезлом.

— М ало, то je мало — дош апну joj Коровјов — погледајте улево, прве виолине, и климните главом тако да свако помисли да сте ra препознали из даљине. To су све светске знаменитости. Ево овај, за првим пултом — то je Ветан! Тако, врло добро. Сада даље.

— A ко je диригент? — јурећи упита Маргарита.— Јохан Штраус — повика мачак. — И нека ме

обесе y тропском врту за лијану, ако je на било ком балу до сада свирао овакав оркестар! Ja сам ra лично позвао! И погледајте, ниједан ce није разболео, ни један није одбио.

У следећој дворани није било стубова, уместо њих беху ту зидови црвених, ружичастих, млечнобелих ружа ca једне стране, a ca друге — зид двоструких јапанских камелија. Између тих зидова избијали су жуборећи водоскоци a шампањац je врцао мехурићи- ма y три базена, од којих je први био прозрачнољуби- част, други — боје рубина, a трећи — кристалан. Око њих су ce мували црнци опасани пурпурним прегача- ма, пунећи сребрним кутлачама из базена плитке ча- ше. У зиду од ружа појави ce пролаз, a y њему ce на естради знојио човек y црвеном фраку. П ред њим je неподношљиво бучно свирао џез оркестар. Само што je диригент угледао Маргариту, он ce наклони пред њом тако да рукама дотаче под, потом ce исправи и продорно повика:

— Алилуја!Лупи ce no колену једанпут, после унакрст други

пут, истрже из руку крајњег музичара месингане тасо-


ве, лупи њима no стубу.Одлећући даље, Маргарита je видела сам о да je

виртуоз-џезиста, борећи ce ca полонезом која je дувала Маргарити y леђа, ударао no главама цезиста својим тасовима и да су ови y комичном страху приседали na устајали да би поново присели на своја места.

Ha крају, стигоше на оно место где ју je, како je појмила Маргарита, y помрчини дочекао Коровјов ca кандилом y руци. Сада су на том одмориш ту очи сузиле од светлости која ce лила из кристалних гроздо- ва. Маргариту су поставили на њено место и под левом руком joj ce нашао онизак стуб од аметиста.

— Руку можете ставити на њега, ако вам буде теш ко— прош апта Коровјов.

Неки црнопути човек подметну Маргарити под ноге јастуче ca златом извезеном пудлицом и на њега она, повинујући ce нечијим рукама, постави своју десну ногу, савивши je y колену. Маргарита покуша да ce осврне. Коровјов и Азазел свечано су стајали крај ње. П оред А зазела била су ту још три млађа човека који су Маргариту нечим подсећали на Авадону. У леђа joj je пиркао хладан поветарац. Осврнувши ce, Маргарита угледа да из мраморног зида иза ње избија пенушаво вино и слива ce y ледени базен. Крај леве ноге осећала je нешто топло и длакаво. To je био Бехемот.

Маргарита ce налазила на узвишењу, a испод њених ногу ce надоле спуштало огромно степениште, прекривено ћилимом. Доле, тако далеко, да ce Марга- рити чинило као да ra посматра кроз доглед окренут наопако, видела je пространи хол ca огромним ками- ном y чију je ледену и црну чељуст комотно могао да стане теретњак петотонац. Хол и степениште, осветље- ни толико да су од тога очи болеле. беху потпуно пусти. Звуци труба допирали су сада до Маргарите однекуд из даљине. Тако су непомично стајали отпри- лике један минут.

— A где су гости? — упита Маргарита Коровјова.— Стићи ће, краљице, стићи ће, само што нису

стигли. Неће недостајати. И стварно, више бих волео да сечем дрва, него да овде, на одмориш ту дочекујем


госте.— Какво цепање дрва, — прихвати торокало ма-

чак — пре бих пристао да будем кондуктер y трамвају, a од тог посла нема roper на свету.

— Све мора бити спремно унапред, краљице - објашњавао je Коровјов, док му je око светлуцало кроз напрсли монокл. — He постоји ништа одвратније него када гост, који je први стигао, не зна куд да ce дене, a његова законита медена му шапатом звоца што су стигли пре осталих. Такве балове треба бацати на буњиште, краљице.

— Ha буњиште, јакако — сложи ce мачак.— Д о поноћи није остало више од десет секунди —

рече Коровјов — сада ће почети.Тих десет секунди учинише ce Маргарити необично

дугим. Према свему, тих десет секунди већ je било и прошло, a ништа ce није десило. Тада наједном нешто лупи доле y огромном камину и из њега излетеше вешала ca полураспаднутим труплом које ce клатило на њима. To трупло ce откачи ca конопца, лупи о под и претвори ce y црнокосог лепотана y фраку и лакованим ципелама. Из камина затим излете полутрули мртвач- ки ковчег, поклопац му ce отвори и из њега изађе друго трупло. Лепотан му галантно приђе и пружи руку. Друго трупло ce претвори y нагу врцкасту жену ca црним ципелицама и истим таквим перјем на глави a онда ce обоје, и мушкарац и жена, упутише уза степенице.

— To су први! — ускликну Коровјов. — Господин Жак ca супругом. Препоручујем вашој пажњи, краљи- це, једног од најинтересантнијих мушкараца. Убеђени ковач лажног новца, државни издајник, али доста добар алхемичар. Прославио ce тиме — шапну Коро- вјов на уво Маргарити — што je отровао краљеву љубавницу. A то не може свакоме да ce деси! Погледај- те само како je згодан!

Пребледела Маргарита, зинувши, погледа доле и виде како y неком бочном ходнику нестају и вешала и мртвачки ковчег.

— Усхићен сам — продра ce мачак право y лице


господину Жаку који ce успињао степеницама.У том тренутку ce из камина појави безглави скелет

откинуте руке, лупи о земљу и претвори ce y мушкарца y фраку.

Супруга господина Жака ce већ спустила на једно колено испред Маргарите и, бледа од узбуђења, целива Маргаритино колено.

— Краљице — промрмља супруга господина Жа-ка.

— Краљица je усхићена — урлао je Коровјов.— Краљице... — тихо прозбори лепотан, господин

Жак.— Усхићени см о — арлаукао je мачак.Млади људи, Азазелови сапутници, смешкали су ce

беживотним, али зато пуним добродош лице осмеси- ма, и већ су гурали господина Жака ca супругом y страну. ка чашама ca там пањ пем које cv прнпи држа- ли y рукама. Степеништем ce трком пео једноруки фрак.

v — Гроф Роберт — шапну Маргарити Коровјов — још увек интересантан. Обратите пажњу како je ово смешно, краљице — супротан случај: овај je био краљичин љубавник и отровао je своју жену.

— Драго нам je, грофе — повика Бехемот.Из камина су један за другим испала, растурајући

ce и распадајући, три мртвачка ковчега, после њих неко y црном плашту, кога јс следећи што je излетео из црних чељусти ударио ножем y леђа. Д оле ce зачу пригушени крик. Из камина истрча скоро већ сасвим распаднути леш. Маргарита зажмури a нечија рука принесе њеном носу флашицу ca миришљавом сољу. Маргарити ce учини да je то била Наташина рука. Степениште je почело да ce пуни. Сада су скоро на сваком степенику стајали, из даљине потпуно једнаки људи y фраковима и ca њима голе жене, које су ce разликовале једна од друге сам о no боји перја на глави и боји ципела.

Маргарити ce приближавала, храмљући, ca чудно- ватом дрвеном ципелом на левој нози, дама оборена погледа као што то чине монахиње, мршава, смерна и због нечега ca широком зеленом траком око врата.


— Како je само зелена! Ko je она? — махинално упита Маргарита.

— Веома шармантна и веома солидна дам а — прошапта Коровјов — представљам вам je: госпођа Тофана. Била je веома популарна међу младим див- ним Наполитанкама, као и женама Палерма, a нарочи- то међу онима којима су дојадили њихови мужеви. Јер, дешава ce, краљице, да и муж дојади.

— Д а — потмуло одговори Маргарита, истовреме- но ce смешкајући двојици y фраковима, који су ce, један за другим, поклонили пред њ ом, љубећи joj колено и РУку.

— Па ето — Коровјов je успевао да шапће Марга- рити a истовремено и да довикне некоме: — Војводо, чашу шампањца! Усхићен сам! Да, и тако ce, ето, госпођа Тофана уносила y положаје тих јадних жена и продавала им je некакву водицу y флашицама. Жена би сипала ту водицу супругу y супу, овај би супу појео, захвалио би на ручку и одлично ce осећао. Истина, неколико часова касније би почео да осећа ужасну жеђ, после чега би морао да легне y постељу, a дан касније би прелепа Наполитанка, која je нахранила свога супруга супом, била слободна као пролећни ветар.

— A шта joj je то на нози? — упита Маргарита, не престајући да пружа руку гостима, који су претицали хрому госпођу Тофану. — И какво joj je то зеленидо око врата? Спарушкан врат?

— Усхићен сам, кнеже! — урлао je Коровјов, a истовремено шапутао Маргарити: — Диванјој je врат, али joj ce десила непријатност y затвору. Ha нози joj je, краљице, шпанска чизмица, a трака je ево одакле: када су затворски кључари сазнали да je око пет стотина несрећно одабраних мужева заувек напустило Напуљ и П алермо они су, онако бесни, задавили госпођу Тофану y затвору.

— Како сам срећна, црна краљице, што ми je указана част — смерно попут монахиње шаптала je Тофана, трудећи ce да ce спусти на колено. Шпанска чизмица joj je сметала. Коровјов и Бехемот су joj помогли да устане.


— Драго ми je — одговори joj Маргарита, истовре- мено пружајући руку другима.

Сада ce уза степенице већ успињала права бујица. Маргарита више није могла да види шта ce дешава y предворју. Механички je дизала и спуштала руку и на исти начин ce смешкала свим гостима. У ваздуху je, на месту где je стајала, брујало као море, a из балских дворана које je напустила Маргарита, допирали су звуци музике.

— A ово je досадна жена — више није шапутао, већ je гласно говорио Коровјов, знајући да ra y општој буци нико неће чути — обожава балове, стално машта да ce пожали на своју марамицу.

Маргарита je међу онима што су ce пели пронашла погледом ону о којој je говорио Коровјов. To je била млада жена двадесетих година, изузетно лепо грађена, али ca некако немирним и наметљивим очима.

— Какву марамицу? — упита Маргарита.— Била joj je додељена дружбеница — објасни

Коровјов — и тридесет година joj je она преко ноћи стављала на сточић марамицу. Чим ce пробуди: мара- мица je ту. Она je ту марамицу и спаљивала y пећи и бацала je y реку, али ништа није помагало.

— Какву то марамицу? — шаптала je Маргарита дижући и спуштајући руку.

— Ca плавом ивицом. Ствар je y том е што ју je, док je радила y кафани, газда одвукао y магацин, a девет месеци касније родила je дечка, однела ra y шуму, стрпала му y уста марамицу, a после тога закопала малишана y земљу. Ha суду je говорила да није имала чиме да храни дете.

— A где je газда крчме? — упита Маргарита.— Краљице — наједном одоздо зашкрипута мачак

— дозволите ми да вас упитам: какве везе ca свим тим има газда? Није, ваљда, он задавио дете y шуми?

Маргарита, не престајући да ce смешка и пружа десну руку, оштре нокте леве руке заби y Бехемотово уво и просикта:

— A k o т и , гаде један, још једном допустиш себи да ce петљаш y разговор...


Бехемот некако небалски запишта и продахта:— Краљице... уво ће ми отећи... Зашто да кваримо

бал натеклим уветом! Говорио сам чисто правнички... ca правничког аспекта... Ћутим, ћутим... М ожете сма- трати да нисам мачак већ риба, само ми оставите уво на миру.

Маргарита пусти уво и пред њ ом ce нађоше намет- љиве, мрачне очи.

— Срећна сам, краљице-домаћице, што сам позва- на на велики бал пуног месеца.

— A мени je драго што вас видим — одговори Маргарита. — Веома ми je драго. Волите ли шампа- њац?

— Шта то радите, краљице?! — очајнички, али нечујно повика Маргарити на уво Коровјов. — Доћи ће до застоја!

— Волим — молећивим гласом рече жена и најед- ном поче механички да понавља: — Фрида, Фрида, Фрида! Зовем ce Фрида, о, краљице.

— Онда ce напијте данас, Фрида, и не мислите ни на шта — рече Маргарита.

Фрида пружи обе руке према Маргарити, али je Коровјов и Бехемот вешто дохватише подруке и она нестаде y гомили.

Сада су већ одоздо надирали људи, који као да су јуришали на одмориш те где je стајала Маргарита. Гола женска тела дизала су ce између мушкараца y фраковима. Ha Маргариту су нагрнула њихова пре- планула, и бела, и боје кафе, na и сасвим црна тела. У коси риђој, црној, кестењастој, светлој као лан — y потоку светлости драго камење je играло и разасипало искре, преливало ce. И, као да je неко капљицама светлости пошкропио колону мушкараца који су јури- шали — брилијантске копче су ca њихових груди бацале одблеске на све стране. Сада je Маргарита сваког трена осећала додир усана на своме колену, сваког трена je пружала руку за пољубац, лице joj ce претворило y непомичну маску поздрава.

— Усхићен сам — м онотоно je певао Коровјов — усхићени см о, краљица je усхићена.


— Краљица je усхићена — уњкао je за њеним леђима Азазел.

— Усхићен сам — узвикивао je мачак.- М аркизаје — м рм љ аоје Коровјов — отровала

оца, два брата и две сестре због наслеђа! Краљица je усхићена! Госпођа Минкина, ах, како je само згодна! Мало je, додуш е, нервозна. Зашто je морала да опече собаричино лице колмајзом? Јасно je да y таквим случајевима прекољу! Краљ ицаје усхићена! Краљице, тренутак пажње: император Рудолф, чаробњак и алхе- мичар. Још један алхемичар: обеш ен je. Ах, ево и ње! Ах, какву je сам о дивну јавну кућу имала y Страсбуру! Усхићени смо. Московска кројачица, сви je волимо због њене доиста неисцрпне маште, имала je атеље и смислила одиста јако смешну ствар: пробила je две округле рупице y зиду...

— A даме нису знале? — упита Маргарита.— Све одреда су знале, краљице — одговарао je

Коровјов — усхићен сам. Овај двадесетогодиш њи дечак од најранијег детињства ce одликовао чуднова- том маш том, б и о je прави сањар и чудак. Заволела raje једна девојка, a он ју je повео и продао y јавну кућу.

О доздоje сада текла права река. Краја joj није било. Њен извор, огромни камин, наставио je да je храни. Тако je прош ао један, a за њим и други сат. Тада je Маргарита почела да осећа како je ланац постао тежи него раније. Н еш то чудновато joj ce десило ca руком. Сада je, пре него што ће да je дигне, Маргарита морала да ce намргоди. Занимљиве примедбе Коровјова више нису забављале Маргариту. Постала je равнодушна и према косооким монголским лицима и према лицима белим и црним; она су ce повремено сливала једна y друга, a ваздух je међу њима због нечега подрхтавао и треперио. Оштар бол, као од забијене игле, прожимао je Маргаритину десну руку и она je, стиснувши зубе, наслонила лакат на стуб. Некакав шум, као да крила додирују зидове, допирао je из дворана и било je јасно да тамо играју непрегледне гомиле гостију и Маргари- ти ce чинило да чак и масивни мраморни, мозаични и кристални подови y тој чудноватој сали ритмично


пулсирају.Ни Taj Ц езар Калигула ни Месалина нису више

могли да заинтересују Маргариту, као што je више није интересовао нико од краљева, војвода, каваљера, са- моубица, тровачица, обешених, сводница, кључара и варалица, џелата, доушника, издајника, лудака, ухода, развратника. Сва су joj ce њихова имена измеш ала y глави, лица су им ce претворила y огромну лепињу и само je једно лице остало y сећању, уоквирено правом огњеном брадом , лице Маљуте Скуратова. Маргари- тине ноге су клецале, бојала ce да ce сваког тренутка не расплаче. Највеће патње joj je причињавало десно колено, које су joj сви целивали. Отекло joj je, кожа на њему je помодрела, иако ce крај њега неколико пута нашла Наташина рука која raje сунђером премазивала нечим миришљавим. Крајем трећег часа Маргарита баци надоле потпуно безнадежни поглед и радосно ce трже: река гостију поче да пресахњује.

— Закони бала су увек истоветни, краљице — шапну joj Коровјов — сада ће навала попустити. Кунем вам ce да су ово последњи тренуци наших мука. Ево групе брокенских бекрија. Они увек последњи стижу. Па да, то су они. Два пијана вампира... готово? Ах не, ево jotu једнога, не двојица су!

У за степенице су ce пела два последња госта.— Па то je неки новајлија — говорио je Коровјов,

чкиљећи кроз своје стаклашце — ах, na да, да. О номад ra je А зазел посетио и за чашицом коњака му тихо дош ануо савет како да ce отараси једног човека, чијих ce раскринкавања јако бојао. И он je наредио своме познанику, који je зависио од њега, да зидове испрска отровом.

— Како ce зове? — упита Маргарита.— To стварно још ни сам не знам — одговори

Коровјов — треба упитати Азазела.— A ко je онај ca њим?— To je извршилац, његов потчињени. Усхићен

сам! — повика Коровјов последњој двојици.Степенице опустеше. Опрезности ради сачекали су

jotu мало. Али из камина више нико није излазио.


Кроз који трен, не схватајући како ce то десило, Маргарита ce нашла y оној истој одаји ca базеном и тамо ce, заплакавши одм ах од бола y руци и нози, сручила право на п о д . Али Хела и Наташа су je, тешећи je, поново одвукле на крваву купку, поново су joj раздрмале тело и Маргарита живну.

— Још, још , краљице М арго — ш апутаоје К оро- вјов који ce нашао крај ње — треба обићи дворане, да ce поштовани гости не би осећали усамљени.

И Маргарита поново излете из одаје ca базеном. Ha сцени иза лала, где je свирао оркестар краља валцера, сада ce лудирао мајмунски џез-оркестар. Огроман горила ca разбаруш еним залисцима и трубом y руци, дириговао je тешко трупкајући. У реду су, као под конац, седели орангутани и дували y блештаве трубе. Ha њиховим су раменима седеле веселе чимпанзе ca мелодикама. Два мандрила, ca гривама попут лавов- ских, свираху на клавирима, a ти клавири ce нису ни чули од грохота, писке и буке саксофона, виолина и бубњева y шапама гибона, мандрила и дрекаваца. П о поду што ce пресијавао као огледало вртели су ce многобројни парови, који као да су ce слили, запањују- ћи вештином и чистотом покрета, вртећи ce y једном правцу, као зид, претећи да униште све на свом путу. Живи атласни лептири летели су над играчима y ројевима, ca таванице je падало цвеће. У капителима стубова, када би ce гасиле електричне светиљке, палиле су ce милијарде свитаца, a y ваздуху je треперила барска светлуцавост.

П отом ce Маргарита нашла y чудовишно великом базену окруженом стубовима. Огроман црни Нептун избацивао je из чељусти широки ружичасти млаз. Омамљујући мирис шампањца дизао ce из базена. Овде je владало право, ничим неометано весеље. Д аме су, смејући ce, скидале ципеле, предавале ташнице својим каваљерима или црнцима који су трчали ca чаршавима y рукама и скакале y базен уз повике. Стубови пене су ce дизали увис. Кристално дно базена пламтело je светлошћу која ce пробијала кроз дебео слој вина, и y њему су ce видела сребрнаста тела


пливача. Из базена су искакале потпуно пијане жене. Кикот je одјекивао под стубовима и одзвањ ао као y парном купатилу.

У читавој тој гунгули Маргарита je запамтила једно потпуно пијано женско лице ca бесмисленим, али y својој бесмислености молећивим очима и сетила ce једне речи — »Фрида!« У Маргаритиној глави све поче да ce врти од мириса вина и она већ хтеде да крене, када мачак приреди y базену тачку која je задржала Марга- риту. Бехемот je нешто почео да чара no Нептуновим чељустима и тог часа je, уз шуштање и тутњаву узбуркана маса шампањца нестала из базена, a Нептун je почео да избацује млаз тамножуте боје који није ни врцао нити ce пенио. A даме запишташе и завапише:

— Коњак! — и полетеше од ивица базена ка стубовима. К роз неколико секунди базенje већ био пун и мачак ce, три пута ce преврнувши y ваздуху, сручио y немирну површину коњака. Изишао je напоље, фркћу- ћи, поквашене кравате, изгубивши, при томе, позлату ca својих бркова и доглед. Бехемотов пример усудила ce да понови сам о једна дама, она иста вешта кројачи- ца и њен каваљер, непознати млади мулат. Обоје су ce бацили y коњак, али y том часу Коровјов ухвати Маргариту под руку и они напустише купаче.

Маргарити ce учинило да je пролетела још негде, где je y огромним каменим пећинама видела читава брда острига. П осле je летела над стакленим подом ca пламтећим пакленим ватрама испод њега и вражјим белим куварима који су ce мували између њих. После je негде, преставши већ било шта да поима, видела мрачне подруме, где су гореле некакве светиљке, где су девојке нудиле месо испечено на жару, где су joj наздрављали из огромних пехара. Онда je угледала беле медведе који су свирали на хармоникама и играли на бини руску камаринску игру; мађионичара- -даждевњака, који није ropeo y камину... И no други пут снага поче да je издаје.

— П оследњ и кораци — прошапта забринуто Ко- ровјов — и слободни смо!

У пратњи Коровјова поново ce нашла y балској


дворани, али сада y њој нико више није играо и гости су ce y гомилама мували око стубова, ослободивш и средину сале. Маргарита ce није сећала ко joj je помогао да ce успне на узвишење што ce појавило на средини слободног пространства. Када ce успела на њега, на своје највеће запрепашћење зачу како негде избија поноћ, која je no њеном рачуну већ одавно прошла. Ca последњим ударцем сата, који ce чуо бог зна одакле, ћутање као да ce сручило на гомилу гостију. Тада Маргарита поново угледа Воланда. Ишао je y пратњи Авадоне, А зазела и још неколицине сличних Авадони — препланулих и младих. Маргари- та тада спази да ce преко пута њеног узвишења налази друго, намењено Воланду. Али он ra није искористио. Маргариту je запрепастило то што ce Воланд појавио на самом крају бала одевен исто онако као и y спаваћој соби. Ha раменима му je висила она иста прљава, закрпљена спаваћица, на ногама je имао старе кућне папуче. Воланд je имао мач, али ce тим обнажним мачем користио као штапом, ослањајући ce на њега. Храмљући на једну ногу, Воланд ce заустави крај свог узвишења и тог истог часа ce пред њим нађе Азазел ca послужавником, a на том послужавнику Маргарита угледа одрубљ ену људску главу ca избијеним предњим зубима. Тишина je владала као и малопре, a прекинуло ју je само звоно које ce зачуло однекуд из даљине, неразумљиво y овим услрвима, онако као кад неко звони на главном улазу.

— Михаиле Александровичу — тихо ce обрати Воланд глави, и тада ce капци убијеног подигоше, и на мртвом лицу Маргарита, тргавши ce, угледа живе очи, пуне разумевања и патње. — Све ce обистинило, зар не? — настави Воланд, гледајући глави право y очи. — Главу je одрубила жена, састанак није одржан, a ja живим y вашем стану. To су чињенице. A чињенице су најтврдоглавије ствари на свету. Нас сада, међутим, интересује оно даље, што ће ce тек десити, a не чињенице које су ce већ збиле. Ви сте увек били ватрени проповедник теорије, да no одсецању главе живот y човеку престаје, да ce човек претвара y прах и одлази y


небитисање. П осебно ми je драго што могу да вам саопштим, и то y присуству својих гостију, иако они представљају доказ управо супротне теорије, да je ваша теорија и чврста и ош троумна. У осталом, све теорије су, y ствари, истоветне. Међу њима постоји и таква, no којој ће свакоме бити дато према његовом убеђењу. Нека буде тако! Ви одлазите y небитисање, a ja ћу бити срећан да из пехара, y који ћете ce ви претворити, испијем за битисање. — Воланд подиже мач. И стог трена капци главе почеше да тамне и збрчкаше ce, отпадош е y комадима, очи нестадош е, и Маргарита убрзо угледа на послужавнику жућкасту лобању, на златној ножици, ca смарагдним очима и бисерним зубима. Поклопац лобање ce отвори на шаркама.

— Само часак, месире — рече Коровјов, запазив- ши упитан Воландов поглед — и он ће ce појавити пред вама. Чујем y овој гробној тишини како шкрипе његове лаковане ципеле и како одзвања чаша, коју je ставио на сто, напивши ce шампањца последњи пут y своме животу. Ево и њега.

Запутивши ce ка Воланду, y дворану je улазио нов, усамљен гост. П о својој спољашности ce ни no чему није разликовао од осталих гостију-мушкараца, изузев једне ствари: гост ce дословно заносио од узбуђења, што ce видело чак и из даљине. Ha образим а су му ce виделе црвене мрље и очи су узнемаирено шарале. Еост je био запањен што je било потпуно природно: њега je запрепастило све, a највише одора самога Воланда.

Еост je, међутим, био дочекан више него љубазно:— A, најдражи бароне Мајгеле — смешкајући ce

пријатељски, обрати ce Воланд госту, који разрогачи очи — срећан сам што могу да препоручим вашој пажњи — обрати ce Воланд гостима — поштовања достојног барона Мајгела, који ради y Позориш ној комисији где je задужен за упознавање странаца ca знаменитостима престонице.

Ту je М аргарита замрла, јер je препознала Мајгела. Неколико ra je пута видела y позоришним ресторани-


ма Москве. »Станите«, помисли Маргарита, »na и он je, значи, такође... шта ли... преминуо?« Али ствари су ce одм ах разјасниле.

— Драги барон je — настави Воланд радосно ce смешкајући — био тако љубазан да ми je, сазнавши за мој долазак y Москву, одмах телефонирао, понудивши ми своје услуге, то јест понудивши ми ce да ме упозна ca знаменитостима. Само ce no себи разуме да сам био срећан што ми ce пружила прилика да ra позовем y госте.

У том тренутку Маргарита виде како Азазел преда- де послужавник ca лобањ ом Коровјову.

— Да, узгред буди речено, бароне — наједном интимно снизивши глас проговори Воланд — пронеле су ce гласине о вашој изузетној радозналости. Говоре да je она, y споју ca вашом ништа мањ ом благоглаго- љивошћу, почела да привлачи општу пажњу. Па чак и више од тога, зли језици су већ испустили речи: доушник и жбир. И још више од тога, постоје претпо- ставке да ћете због тога трагично завршити, најкасније кроз месец дана. Н о ето, да бисмо вас избавили тог мучног ишчекивања, одлучили см о да вам помогнемо, искористивши околност што сте ми ce сами натурили за госта ca циљем да видите и чујете све што ce може чути и видети.

Барон постаде још блеђи од Авадоне, који je био изузетно блед no својој природи, a после тога ce деси нешто чудновато. Авадона ce нађе пред бароном и за тренутак скину своје наочаре. Tor истог часа нешто плану y А зазеловим рукама, нешто јекну, као када ce удари дланом о длан, барон поче да пада, црвена крв му шикну из груди и зали уштиркану кошуљу и прслук. Коровјов подметну пехар под млаз и предаде напуњен пехар Воланду. Беживотно бароново тело y том трену- тку већ je било на поду.

— Пијем y ваше здравље, господо — тихо рече ВолаПд, и дигавши чашу, додирну je уснама.

Тада наступи метаморфоза. Н естадош е закрпљена спаваћица и старе папуче. Воланд наједном би y некаквој црној хламиди ca челичним мачем о бедру.


Брзо ce приближи Маргарити, пружи joj пехар и нареди:

— Пиј!Маргарити ce заврте y глави, она поче да ce заноси,

али je пехар већ био крај њених усана и нечији гласови, a чији — то није могла да разазна, шапнуше joj y оба увета:

— He бојте ce, краљице... He бојте ce, краљице, крв je већ одавно отишла y земљу. A тамо где ce она пролила, сада већ расте винова лоза.

He отварајући очи, Маргарита отпи један гутљај и сладак сок проструја њеним жилама, y ушима joj зазвони. Учини joj ce да продорно кукуричу петлови, да ce негде чују звуци марша. Гомиле гостију почеше да губе свој облик. И мушкарци y фраковима и жене распадоше ce y прах. Распадање Маргарити наочиглед обухвати целу салу, y њој поче да ce осећа устајали задах гробнице. Стубови ce распадоше, угасише ce светлости, све ce скупи и није више било никаквих фонтана, камелија и лала. Једноставно je постојало само оно што je и било: скроман јувелиркин салон, a кроз полуотворена врата y њега je падала трака светлости. И Маргарита закорачи y та полуотворена врата.


Cuacabaibe мајсшора

У Воландовој спаваћој соби je све било као и пре бала. Воланд je y спаваћици седео на кревету, само што му Хела више није трљала ногу, већ je на столу, где су раније играли шах, постављала за вечеру. Коровјов и Азазел су, скинувши фракове, седели за столом , a поред њих je, јасно, био и мачак који никада није желео да ce растане од своје кравате, иако ce она претворила y обичну прљаву крпу. Маргарита, поводећи ce, приђе столу и ослони ce о њега. Тада je Воланд позва да му приђе, као и пре бала, и посади je крај себе.

— Дакле, јесу ли вас много намучили? — упита Воланд.

— О, не, месире — одговори Маргарита, али једва чујно.

- Н облес оближ — примети мачак и насу Марга- рити некакву прозрачну течност y чашицу ca ножицом.

— Je ли то вотка? — слабим гласом упита Марга- рита.

Мачак увређено поскочи на столици.— М олим вас, краљице — продахта — зар бих ja

могао себи допустити да једној дами сипам вотку? To je најчистији алкохол!

Маргарита ce осмехну и покуша да одмакне чаши- цу од себе.

— Х рабро пијте — рече Воланд, и Маргарита одмах узе чашицу y руке. — Хела, седи — нареди Воланд и објасни Маргарити: — Н оћ пуног месеца je празнична ноћ и ja тада вечерам y најужем кругу најближих ми људи и послуге. Дакле, како ce осећате? Како je прош ао овај заморни бал?

— Изврсно — затртља Коровјов. — Сви су усхиће- ни, заљубљени, уништени, колико je само било такта, вештине, љупкости и чари!

Воланд ћутке диже чашу и куцну ce ca М аргаритом. Маргарита покорно искапи чашицу, мислећи да ће


одмах прецрћи од алкохола. Али, није ce десило ништа лоше. Жива топлота joj проструја кроз стомак, нешто je меко лупи y потиљак и она осети да joj ce враћа снага, као да je устала после дугог, освежавајућег сна, a осим тога осети вучју глад. A када ce сетила да ништа није јела од јучерашњег јутра, глад постаде још јача. Поче халапљиво да гута кавијар.

Бехемот исече комад ананаса, посоли ra, посу бибером, поједе и после тога тако мангупски искапи другу чашицу алкохола да сви почеше да му аплауди- рају.

П осле друге чашице коју je Маргарита испила, свеће y чирацима почеше јаче да rope, a и y камину као да ce пламен појача. Никакво пијанство Маргарита нијеосећала. Кидајући бел им зуби м ам есо, Маргарита je уживала y соку који je текао из њега и истовремено гледала како Бехемот маже остригу сенфом.

— M orao би још преко тога да ставиш и које зрно грожђа — тихо рече Хела, мунувши мачка y слабине.

— He учите ме, молим вас — одговори Бехемот — седео сам већ за столом, не секирајте ce, имао сам прилике!

— Ах, како je пријатно вечерати овако, крај ками- на, једноставно — блебетао je Коровјов — y уском кругу...

— He, Фаготе — побуни ce мачак — бал има своје дражи и ширину.

— Н ема y њему никаквих дражи, a ни ширине, a они блесави медведи и тигрови y бару умало ме својим урлицима нису довели до мигрене — рече Воланд.

- Разумем, месире — рече мачак — ако ви сматра- те да нема ширине и ja ћу такође одм ах почети да ce придржавам истог мишљења.

— Пази само! — оте ce на то Воланду.— Наш алио сам ce — смирено рече мачак — a што

ce тиче тигрова, наредићу да их одмах испеку.— Тигрови ce не смеју јести — рече Хела.— Зар? У том вас, онда, случају молим да ме

саслушате — одговори мачак и жмиркајући од задо- вољства, поче да прича о том е како je једном пуних

316 / Михаил Бу/uaKob

деветнаест дана лутао no пустињи и свакодневно убијао no једног тигра, који му je представљао једину храну. Сви су ca интересовањем саслушали ту заиста занимљиву причу, a када je Бехемот завршио, сви углас повикаше:

— Jlarapnje!— A y тој лажи je најинтересантније то — рече

Воланд — што je y питању лаж од прве до последње речи.

— Ах, тако? Лаж? — узвикну мачак и сви помисли- ше да ће одм ах почети да протестује, али он само тихо рече: — Историја ће већ пресудити.

— Реците — обрати ce М арго Азазелу, живнувши мало после вотке — ви сте ra убили, тог бившег барона?

— П риродно — одговори Азазел — a како и да ra не убијем? Њега je свакако требало убити.

— Тако сам ce узбудила! — узвикну Маргарита — Све ce одиграло неочекивано.

— У том е нема ничег неочекиваног — побуни ce Азазел, a Коровјов закука и застења:

— Па како и да ce не узбуди? И мени су клецнула колена! Бум! Паф! И барон на поду!

— Замало да добијем хистерични напад — додаде мачак, облизујући кашику ca кавијаром.

— A мени je нешто друго нејасно — проговори Маргарита, a златасте искрице од кристала поиг- равале су joj y очима — зар ce напољу није чула музика и бука ca овога бала?

— Разуме ce да ce није чула, краљице — објасни joj Коровјов — то све треба урадити тако да ce ништа не чује. To ce све мора јако пажљиво радити.

— Па да, na да... Јер, ствар je y томе што онај човек на степеништу... К ада см о Азазел и ja про- лазили... И други крај улаза... Мислим да они држе под присмотром ваш стан...

— Тачно, тачно! — повика Коровјов. — Тачно je, драга моја Маргарита Николајевна! Ви потвеђујете моје сумње. Да, он je држао на оку стан. У први сам мах помислио да je то некакав расејани доцент или


заљубљени човек који дрежди на степеништу, али не, није! Неш то je говорило мом е срцу! Ах, na да! Он je држао стан под присмотром! И други крај улаза y зграду, такође! И онај, који je био на капији исто!

— A шта ће бити ако дођу да вас ухапсе? — упита Маргарита.

— Свакако ће доћи, очаравајућа краљице, свакако! — одврати Коровјов. — П редосећа моје срце да ће доћи, али не сада, разуме ce, али ће једном свакако доћи. Али мишљења сам да ce ништа интересантно неће догодити.

— Ах, како сам ce узнемирила, када ce онај барон стропоштао! — говорила je Маргарита, према свему преживљавајући још увек убиство које je видела први пут y животу. — Ви сигурно добр о гађате?

— Пристојно — одговори Азазел.— A на колико корака? — постави Маргарита

А зазелу не баш сасвим јасно питање.— Зависи од тога y шта гађам — логично одго-

вори Азазел — јер једно je погодити чекићем про- зор- критичара Латунског, a нешто сасвим друго: њега право y срце.

— У срце! — узвикну Маргарита, хватајући ce због нечега за своје срце. — У срце! — понављала je потмулим гласом.

— Ko je тај критичар Латунски? — упита Воланд, зачкиљивши према Маргарити.

Азазел, Коровјов и Бехемот некако стидљиво обо- рише очи, a Маргарита одговори поцрвеневши:

— Тако ce зове један критичар. Вечерас сам му демолирала стан.

— E t o т и сад! A заш то то?— Он je, месире — објасни Маргарита — уни-

штио једног мајстора.— A заш то сте морали сами да ce мучите? —

упита Воланд.— Допустите мени, месире — повика мачак ра-

досно скочивши ca места.— Седи ту — прогунђа Азазел устајући — лично

ћу сада тркнути...


— He! — узвикну Маргарита. — Не, молим вас, месире, то je непотребно!

- Како год хоћете, како хоћете — одговори Воланд, a Азазел седе на своје место.

— Д обро, где см о оно стали, драга краљице M apro? рече Коровјов — Ах, да, срце. Он може да погоди y срце — Коровјов испружи свој дугачак прст и упери ra y Азазела — a и то no жељи, y било коју преткомору или комору.

Маргарита не схвати одмах, a када je схватила, узвикну ca чуђењем:

— Па оне су затворене!— Драга моја — тртљао je Коровјов — y томе

и јесте ствар што су затворене! У том е и јесте су- штина! Отворен предмет може свако да погоди!

Коровјов извуче из фиоке седмицу пик, пружи je Маргарити, замоливш и je да ноктом обележи једну фигуру. М аргарита обележи десну горњу. Хела завуче карту под јастук, узвикнувши:

— Готово!Азазел, који je седео окренут леђима јастуку, из-

вуче из џепа свечаних панталона црни аутоматски пиштољ, стави цев на раме и не окрећући ce према кревету опали, изазвавши код Маргарите весео страх. И спод прострељеног јастука извукоГпе седмицу. Фи- гура коју je обележила Маргарита била je прост- рељена.

— Не бих желела да ce сретнем ca вама када вам je y рукама револвер — заводљиво гледајући Азазела, рече Маргарита. Обожавала je све људе који су било шта радили првокласно.

— Драга моја краљице — блебетао je Коровјов — ja никоме не препоручујем да ce сусретне ca њим, na чак и кад нема револвер y руци! Дајем реч бившег хоровође и солисте, хора, да нико не би могао да честита ономе кога би он срео.

Мачак je седео натмурен за време експеримента ca пуцањем и тада наједном изјави:

— Тврдим да ћу премашити рекорд ca седмицом.У м есто одговора, Азазел na то нешто промумла.


Али мачак je био упоран и затражи не један, већ два револвера. Азазел извуче други револвер из дру- ror задњег џепа својих панталона и заједно ca првим пружи ra хвалисавцу, презриво искрививши уста. Обе- лежили су два пика на седмици. Мачак ce дуго при- премао, окренувши ce на другу страну од јастука. Маргарита je седела, запушивши прстима уши и по- сматрала сову којаje дремала на плочи камина. Мачак опали из оба револвера, после чега одм ах заурала Хела, убијена сова паде ca камина, a разлупани сат ce заустави. Хела, ca једном руком обливеном крви, урлајући, дограби мачора за крзно a он њу за косу и почеше да ce ваљају no поду претворивши ce y једно клупче. Једна чаша паде ca стола и разби ce.

— Одвојте од мене ову побеснелу ђаволицу! — завапи мачак, бранећи ce од Хеле, која je седела на њему. Раздвојили су их, Коровјов дуну на Хелин прострељени прст и овај ce одм ах зацели.

— He могу да пуцам када ми неко блебеће над главом! — викао je Бехемот и трудио ce да стави на место ишчупан комад крзна ca леђа.

— Смем да ce кладим — рече Воланд, смешкајући ce М аргарити — да je све ово намерно извео. Иначе сасвим пристојно гађа.

Хела и мачак ce помирише, и y знак тог поми- рења ce и пољубише. Извукли су карту испод јас- тука, проверили. Ниједна фигура, осим оне коју je прострелио Азазел, није била ни дотакнута.

— To je немогуће — тврдио je Мачак, гледајући карту према светлости свећњака.

Весела ce вечера настави. Свеће су ce топиле y свећњацима, no соби ce y таласима ширила сува, миришљава топлота од камина. Засићену М аргариту обузе осећање блаженства. П осматрала je како сиви колутови дима ca А зазелове цигаре улећу y камин и како их мачак ниже на врх мача. Није joj ce одлазило, иако je, no њ еном рачуну, већ било јако касно. Искори- стивши паузу, М аргарита ce обрати Воланду и рече неодлучно:


— Време ми je... Касно je...— К уд то толико журите? — упита Воланд љу-

базно, али ледено. Остали су ћутали, правећи ce да ce интересују само за колутове дима од цигаре.

— Да, време ми je — сасвим ce збунивши због тога, понови Маргарита и окрену ce, као да je тражила огртач или плашт. Наједном поче да joj смета њена голотиња. Устаде од стола. Воланд ћутке смаче ca кревета свој умашћени, искрзани халат, a Коровјов ra пребаци Маргарити преко рамена.

— Захваљујем вам, месире — једва чујно рече Маргарита и упитно погледа Воланда. Овај joj одго- вори љ убазним и равнодушним осмехом. Црна туга као да ce некако изненада увукла y Маргаритино срце. Осетила ce превареном. Никакве награде за све њене услуге на балу нико joj, судећи no свему, неће ни понудити, као штб je нико није ни зауста- вљао да остане. A њој je било потпуно јасно да нема куда да иде. И сама помисао на то да ће морати да ce врати y вилу изазивала je y њој очајање. Да замоли сама, како joj je, нскушавајући je, саветовао Азазел y Александровском парку? »Не, ни no коју цену«, рече сама себи.

— Желим вам све најбоље, месире — рече гласно, a y себи помисли: »Само да ce извучем одавде, a онда ћу већ некако стићи до реке и y њој ce уто- пити.«

— Седите! — наједном заповедничким гласом прозбори Воланд. Маргаритино лице ce промени и она седе. — М ожда бисте желели нешто да кажете приликом опроштаја?

— Не, ништа, месире — поносито одговори Марга- рита — осим што сам спремна да урадим све што хоћете, ако сам вам потребна. Уопште нисам умо- рна и лепо сам ce провела на балу. Ако би он још потрајао, драге бих воље препустила моје колено да ra целивају хиљаде обешењака и убица — Марга- рита je посматрала Воланда, видећи ra као кроз копрену, јер очи почеше лагано да joj ce пуне су- зама.


— Тачно! Сасвим сте y праву! — одсечно и језиво заурла Воланд — тако и треба да буде!

— Тако и треба да буде — понови као ехо Во- ландова свита. •

— Искушавали смо вас — рече Воланд — никада и ништа немојте молити! Никада и ништа, наро- чито не од оних који су јачи од вас. Сами ће по- нудити и сами ће све дати. Седите, поносита жено! — Воланд смаче тежак халат ca Маргарите, и она ce поново нађе поред њега на постељи. — Е na, Mapro — настави Воланд, умекшавши свој глас — шта желите да добијете зато што сте данас били моја домаћица? Шта желите зато што сте све време бала били наги? Колико цените своје колено? Какве сте губитке претрпели од мојих гостију, које сте малочас назвали обешењацима? Еоворите! И гово- рите не снебивајући ce, јер сам вам то сам понудио.

Срце Маргаритино закуца снажније, она тешко уздахну смишљајући нешто.

— Па хајде, не устежите ce! — храбрио ју je Воланд. — П робудите своју машту, мамузајте je! Већ због самог присуствовања убиству оног ништа- вила барона вреди да човек буде награђен, a посе- бно ако je тај човек жена. Дакле?

Маргарита престаде да дише и већ je хтела да изговори заветне и y души припремљене речи, када наједном пребледе, отвори уста и избуљи очи. »Фрида! Фрида! Фрида!« повика joj y ушима неки досадан, наметљив, молећив глас. »Зовем ce Фрида!« И Марга- рита замуцкујући, проговори:

— Значи, могу да замолим за једну ствар?— Да захтевате, захтевате, драга моја госпо —

одговори Воланд, смешкајући ce ca разумевањем — да захтевате једну ствар.

Ах, како je само вешто и јасно Воланд подвукао, понављајућп речи саме Маргарите — »једну ствар«!

Маргарита уздахну jotu једном и рече:— Хтела бих да Фриди престану да дају мара-

мицу којом je задавила своје дете.Мачак диже поглед према небу, бучно уздахну,


али ништа не рече, сећајући ce, очигледно, ува ушти- нутог на балу.

— П ош то je — проговори Воланд осмехнувши ce— могућност да вас je та глупача Фрида подмитила, разуме ce, потпуно искључена — јер би то било неспојиво ca вашим краљевским достојанством — не знам шта да радим. Остаје, према свему, једно: да ce снабдем крпицама и запушим њима све пукотине своје спаваће собе!

— О чему ви то говорите, месире? — запрепасти ce Маргарита, саслушавши ове, њој уистину нера- зумљиве речи.

— У потпуности ce слажем ca вама, месире — умеша ce y разговор мачак — управо крпицама!— и бесно лупи шапом no столу.

— Говорим о милосрђу — Воланд објасни своје речи не спуштајући ca Маргарите своје ватрено око— понекад ce оно неочекивано и преваром провлачи кроз најуже пукотине. Зато и говорим о крпицама.

— И ja говорим о томе! — узвикну мачак и за сваки случај ce удаљи од Маргарите, прекривши своје шпицасте уши шапама измазаним кремом од торте.

— Губи ce напоље! — рече му Воланд.— Нисам још ни кафу попио — одговори мачак —

како онда да одем? Зар je могуће, месире, да y празничној ноћи госте за столом деле на две кате- горије? Једни су прве, a други, како то рече онај тужни шкртац бифеџија, друге свежине?

— Умукни! — нареди му Воланд и, обративши ce Маргарити, упита: — Ви сте, судећи no свему, створење изузетне доброте? Високоморално створе- ње?

— He — одговори храбро Маргарита — знам да ca вама човек мож е да говори само отворено и зато ћу вам отворено и рећи: лакомислена сам. Замолила сам вас за Фриду само стога што сам била толико неопрезна да joj пружим извесну наду. Она чека, месире, она верује y моју моћ. И ако буде преварена, наћи ћу ce y ужасном положају. Нећу имати мира целог живота. Шта могу да радим када je већ тако


испало!— Axa — рече Воланд — то je разумљиво.— Хоћете ли то онда урадити? — тихо упита

Маргарита.— Ни y ком случају — одговори Воланд — ствар

je, наиме, y томе, драга краљице, што je ту дош ло до мале збрке. Свака канцеларија треба да ce бави само својим пословима. Не спорим, наше могућности су заиста изузетно велике, оне су веће него што то мисле многи, не баш далековиди људи...

— Да, много веће — не могавши да ce уздржи, убаци мачак очигледно ce поносећи тим могућно- стима.

— Умукни, ђаво те однео! — брецну ce Воланд и настави, обраћајући ce Маргарити: — Али каквог има смисла радити оно што спада y надлежност друге, како сам ce већ изразио, канцеларије? To нећу радити ja, то ћете урадити ви сами.

— A зар ће ce то испунити no мојој жељи?Азазел иронично погледа Маргариту својим вр-

љавим okom, неприметно поче да одмахује својом риђом главом a онда прасну y смех.

— Па радите већ једном, ово je већ право му- чење! — промрмљ а Воланд и, окренувши глобус, загледа ce y неки детаљ на њему, бавећи ce, no све- му судећи, другим пословима за време разговора ca Маргаритом.

— Па, Ф ридо... — дош ану Коровјов.— Фридо! — продорно повика Маргарита.Врата ce отворише a y собу улете рашчупана,

гола жена избезумљених очију али већ без икаквих знакова пијанства и пружи руке према Маргарити, a ова joj достојанствено рече:

— Опрош тено ти je. М арамицу више нећеш до- бијати.

Зачу Фридин вапај, она паде на под и простре ce испред Маргаритиних ногу. Воланд махну руком и Фрида нестаде.

— Захваљујем вам, збогом — рече Маргарита и устаде.


— Д обро, Бехемоте — проговори Воланд — не- ћемо да стичемо капитал на грешци непрактичне жене, и то y празничној ноћи.— Окрену ce ка Маргарити. — Ово ce не рачуна, ja ништа нисам радио. Шта хоћете за себе лично?

Наступи тишина, a прекину je Коровјов, који поче да шапуће Маргарити на уво.

— Дијамантска госпо, овога пута вам саветујем да будете разумнпји! Иначе срећа може да исклизне из руку!

— Хоћу да ми овога часа, овога трена вратите мог љубавника, мајстора — рече Маргарита и лице joj ce искриви y грчу.

Tor часа y собу улете вихор, тако да су пламичци свећа y чирацима полегли, тежак застор на прозору ce помери, прозор ce широм отвори и y далекој висини ce појави пун, али не јутарњи, већ поноћни месец. П о поду ce расу зеленкасти сноп ноћне све- тлости и y њему ce појави ноћни Иванов гост, који му ce представио као мајстор. Ha себи je имао болни- чко одело — огртач, папуче и црну капицу, од које ce није растајао. Необ.ријано му ce лице грчило, он ce сумануто плашљиво освртао на светлости свећа, a бујица месечеве светлости киптела je око њега.

Маргарита ra одм ах препознаде, јекну, пљесну рукама и притрча му. ЈБубила ra je y чело, уста, припијала ce уз његове необријане образе и дуго задржаване сузе сада су joj текле низ лице. Говорила je само једну реч, бесмислено je понављајући:

— Ти... ти... ти...Мајстор je одгурну од себе и потмулим гласом

проговори:— He плачи, Mapro, не мучи ме. Тешко сам бо-

лестан. — Ухвати ce за рагастов руком, као да ce спремао да искочи кроз прозор и побегне и загле- давши ce y присутне, повика: — Бојим ce, Mapro! Понбво су ми почеле халуцинације.

Јецање je гушило Маргариту, она je шаптала, гу- шећи ce речима:

— He, не, не, не бој ce ничега! Ja сам с тобом!


Ja сам c тобом!Коровјов вешто и неприметно подметну мајстору

столицу, овај ce сручи на њу a Маргарита ce баци на његова колена, припи ce уз бок болесника и тако ce смири. У свом узбуђењу није ни запазила да je њена голотиња некако изненада нестала, да je на себи имала свилени црни плашт. Болесник je оборио главу и почео да гледа y земљу тужним, болесним очима.

— Да — проговори после краће паузе Воланд — добр о су ra удесили. — Онда нареди Коровјову: — Витеже, дај овом човеку нешто да попије.

Маргарита je нагововарала мајстора дрхтавим гласом:

— Попиј, попиј. Бојиш ce? Не, не, веруј ми, овде ће ти помоћи.

Болесник узе чашу и испи оно што je било y њој, али му руке задрхташ е и испражњена чаша ce разби крај његових ногу.

— За срећу! За срећу! — поче да шапће Коровјов Маргарити. — Пазите, он већ долази себи.

И одиста, поглед болесника више није био онако дивљи и узнемирен.

— To си ти, Mapro? — упита месечев гост— Не сумњај y то, ja сам то — одговори Ма-

ргарита.— Још! — нареди Воланд.Када je мајстор испразнио другу чашу, очи му

постадош е живахне и разумне.- - Е, ово je сада већ нешто сасвим друго — рече

Воланд жмиркајући — a сада да поразговарамо. Ko сте ви?

— Сада сам нико — одговори мајстор, a осмејак му искриви уста.

— Одакле сте дошли?— Из дом а јада. Ja сам — душевни болесник — од-

говори дошљак.Te речи Маргарита није могла да поднесе и поново

зајеца. П осле, обрисавши очи, повика:— Ужасне речи! Ужасне речи! Он je мајстор месире,

упозоравам вас на то! Излечите ra, достојан je тога!


— Знате ли ca ким сада говорите — упита дошљака Воланд — и код кога сте?

— Знам — одговори мајстор — мој сусед y лу- дници био je онај дечак, Иван Бездомни. Он ми je причао о вама.

— Како да не, како да не — одговори Воланд— имао сам то задовољ ство да ce сретнем ca тим младићем крај Патријаршијских рибњака. У м ало и мене није довео до лудила, доказујући ми да не постојим! Али, да ли ви верујете да сам ja, стварно ja?

— М орам да верујем — рече дошљак — мада би, разуме ce, било много бољ е сматрати вас за плод халуцинације. Опростите ми — тргнувши ce, додаде мајстор.

— Па, ако je тако боље, онда тако и сматрајте— љ убазно одговори Воланд.

— He, не — преплашено прозбори Маргарита и поче да тресе мајстора за рамена. — Освести ce! Пред тобом je збиљ а он!

Мачак je м орао да ce и ту умеша:— A ja стварно личим на халуцинацију. Обратите

пажњу на мој профил y месечевој светлости — Мачак стаде y сноп месечине и хтеде да дода још нешто, али би замољен да ућути, na одврати: — Д обро, добро, спреман сам да ћутим. Бићу ћутљива ха- луцинација — и ућута.

— Реците, a заш то вас Маргарита назива мајсто- ром? — упита Воланд.

Овај ce осмехну и рече:— To je слабост која joj ce може опростити. И

сувише je високо ценила роман који сам написао.— A о чему je тај роман?— О Понтију Пилату.Тада поново почеше да скакућу и полежу пла-

мичци свећа, поче да звецка посуђе на столу, Воланд поче грохотом да ce смеје, али никога није ни пре- плашио нити зачудио тим смехом. Бехемот због нечега поче да аплаудира.

— О чему, о чему то? О коме? — проговори Во-

327 / Мајсшор u Mapïapuma

ланд, коначно преставши да ce смеје. — Сада? Па то je уистину потресно! И нисте могли да прона- ђете другу тему? Дајте ми да ra погледам — Во- ланд испружи руку дланом окренуту нагоре.

— Ha жалост, то не могу да учиним — одговори мајстор — јер сам ra спалио y пећи.

— Извините, али y то не верујем — одговори Воланд — јер то ce не дешава. Рукописи не горе. — Окрену ce према Бехемоту и рече: — Хајде, Бехе- моте, дај роман овамо.

Мачак истога часа скочи ca столице и сви видеше да je седео на дебелом свежњу рукописа. Горњи примерак мачак, поклонивши ce, предаде Воланду. Маргарита задрхта и повика, поново узнемирена до суза:

— Ево рукописа! Ево ra!П олете ка Воланду и усхићено додаде:— Свемогући! Свемогући!Воланд узе примерак рукописа који му je пружен,

окрену ra, остави на страну и ћутке ce, без осмеха, загледа y мајстора. Али овај ce, не зна ce због че- ra, наједном онерасположи, узнемири, устаде ca сто- лице, поче да ломи руке и обраћајући ce далеком месецу, дрхтећи, промрмља:

— Ни ноћу, када je месечина, немам мира, заш то сте ме узнемирили? О, богови, богови....

Маргарита ce окачи о болнички мантил, приљуби ce уз њега и сама поче да мрмљ а тужно, обливена сузама:

— Боже мој, заш то ти лекови не помажу?— Ништа, ништа, ништа — шапташе Коровјов,

мувајући ce крај мајстора — ништа, ништа... Још једну чашицу, a и ja ћу ca вама, друштва ради.

И чашица намигну, засја на месечини. Ta чашица je помогла. Мајстора посадиш е на његово место и лице болесниково ce смири.

— Е, сада je све јасно — рече Воланд и лупи дугачким прстом no рукопису.

— Сасвим јасно — потврди мачак, заборавивши на своје обећањ е да ће постати ћутљива халуцина-


ција. — Сада ми je главна линија тог дела потпуно јасна. Шта ти кажеш, Азазеле? — обрати ce ћутљивом Азазелу.

— A ja кажем — проуњка овај — да би било најбоље кад бисмо те задавили.

— Буди милосрдан, А зазеле — одговори му ма- чак — и не наводи мог господара на ту помисао. Поверуј ми да бих ти ce сваке ноћи јављао y истој таквој месечевој одори као и јадни мајстор и климао бих ти главом и звао те за собом . Како би ти онда било, о, Азазеле?

— Д обро, Маргарита — поново поче разговор. Воланд — реците шта вам je све потребно?

Маргаритине очи засјаше и она ce молећиво об- рати Воланду:

— Смем ли нешто да му шапнем?Воланд климну главом, a Маргарита, прибли-

живши ce мајсторовом увету, поче нешто да шапуће. Чуло ce како joj овај одговори:

— He, касно je. Ништа више не желим y животу. Једино да те гледам. Али поново ти саветујем: остави ме. Пропашћеш ca мном. .

— He, нећу те напустити — одговори Маргарита и обрати ce Воланду: — М олим вас да нас вратите y подрум, y уличици на Арбату, и да ce лампа упали, и да све буде како je некада било.

Ту ce мајстор насмеја и, обгрливши Маргаритину главу ca већ одавно разбаруш еном косом, рече:

— Ах, не слушајте јадну жену, месире! У том подруму већ одавно живи други човек и никада ce не дешава да све буде онако како je некада било. — Приљуби свој образ уз главу своје пријатељице, загрли Маргариту и поче да мрмља: — Јаднице, јаднице...

— He дешава ce, кажете? — рече Воланд. — To je тачно. Али да покушамо. — И позва: — Азазеле!

Иетог часа ce однекуд ca таванице сручи смушени и близак лудилу грађанин, само y доњ ем рубљу, али због нечега ca куфером y руци и качкетом на глави. Од страха, тај ce човек стално тресао и клањао.

329 / Мајсшор u MapiapuUta

— Могарич? — упита Азазел оног који je пао с неба.

— Алојзиј Могарич — одговори овај дрхтећи.— To сте ви, прочитавши чланак Латунског о

роману овог човека, написали пријаву против њега да чува илегалну литературу? — упита Азазел.

П ридош лица пом одре и обли ce сузама покајања.— Хтели сте да ce уселите y његов стан? — што

je могао пријатељскије проуњка Азазел.Фрктање побеснеле мачке зачу ce y соби и Марга-

рита ће урличући:— Ево ти да видиш шта je вештица, ево ти! —

заби нокте y лице Алојзија Могарича.Сви ce збунише.— Шта то радиш? — паћенички повика мајстор. —

Марго, не срамоти ce!— Протестујем, то није срамота — урлао јемачак.М аргариту одвуче Коровјов.— Купатило сам дози дао — цвокоћући зубима,

викао je окрвављени Могарич и, ужаснут, почео да лупета — сам о кречење... галица...

— Па то je одлично што си доградио купатило — одобравајући рече А зазел — њему су баш купке потребне — и дрекну: — Напоље!

Тада Могарича нешто окрену ногама нагоре и он излете из Воландове спаваће собе кроз отворен прозор.

М ајстор избуљи очи шапћући:— Па то je стварно фантастичније од свега онога

што je причао Иван! — Освртао ce потпуно запањен и на крају ce обратио мачку: — A извините... то си ти... то сте ви... збунио ce, не знајући како да ce обрати мачку, ca »ти« или ca »ви« — ви сте, значи, онај мачак који je улазио y трамвај?

— Ja — потврди поласкани мачак и додаде: — Пријатно je чути да ce тако љ убазно понашате према једном мачку. Мачкама ce обично због нечега сви обраћају ca »ти«, иако ce ниједан мачак никада и ни ca ким није братимио.

— Чини ми ce некако да ви и нисте баш сасвим


обичан мачак — неодлучно рече мајстор. — Али мене ће почети да траже y болници — молећиво ce обрати Воланду.

— A заш то би вас тражили! — умири ra Коровјов и некакви папири и књиге ce обреш е y његовим рукама.— Да ли je ово историја ваше болести?

— Јесте.Коровјов баци историју болести y камин.— Нема папира, нема ни човека — задовољ но

рече Коровјов. — A ово je књига станара вашег пре- дузимача?

— Да....— Ko je уписан y њој? Алојзије Могарич? Ко-

ровјов дуну на страницу књиге станара — један-два и нема ra, и молим да обратите пажњу на то да ra никада није ни било. A ако ce предузимач зачуди, реците му да je тог Алојзија сањао. Могарич? Ko je то Могарич? Никакав Могарич никада није ни посто- јао. — Тада тврдо укоричена књига нестаде из ру- ку Коровјова — A сада je она већ y предузимаче- вом столу.

— Тачно сте то рекли — рече мајстор, запањен беспрекорношћу рада Коровјова — кад нема папира, значи нема ни човека. Ето, управо тако ни мене нема, јер немам никакве исправе.

— Извињавам ce — повика Коровјов — то je управо халуцинација, ево ваших исправа — и Ко- ровјов пружи мајстору исправе. П осле тога диже поглед и слатко прошапта Маргарити:— A ево и ваших ствари, Маргарита Николајевна — и уручи Маргарити свеску нагорелих ивица, сасушену ружу, фотографију и ca посебном пажњом штедну књижицу:— десет хиљада, које сте изволели уложити, Марга- рита Николајевна. Туђе нам није потребно.

— Elpe ће ми ce шапе сасушити, но што ћу туђе додирнути — накострешивши ce узвикну мачак, ска- чући no куферу, како би стрпао y њега све примерке злехудог романа.

— И ваше исправе, такође — настави Коровјов, пружајући М аргарити исправе, a онда, обраћајући ce

331 / МајсШор u Mapiapuwa

Воланду, ca пош товањем рече: — Све je готово, месире!

— Не, није све — одговори Воланд, одвајајући ce од глобуса. — Шта ћете наредити, драга моја ročno, да ce ради ca вашом свитом? Мени лично она није потребна.

Тада кроз отворена врата улете Наташа, онако нага, и повика Маргарити, пљеснувши рукама:

— Будите ми срећни, Маргарита Николајевна!— Климну главом мајстору, и поново ce обрати Маргарити: — У ствари сам знала куда сте ишли.

— Кућне помоћнице све знају — примети мачор, значајно дижући шапу. — Погрешно je сматрати да су оне слепе.

— Шта хоћеш, Наташа? — упита Маргарита. — Врати ce y вилу.

— Душице, Маргарита Николајевна — молећиво поче Наташ а и клекну: — Замолите их — баци поглед на Воланда — да ме оставе да будем вештица. Не желим више y вилу! Ни за инжењера, ни за техничара нећу поћи! Јуче ме je на балу запросио господин Жак.— Наташа отвори песницу и показа некакве новчиће.

Маргарита упитно погледа Воланда. Овај климнуглавом. Тада ce Наташ а обисну о врат Маргарити, звучно je пољуби и, победоносно узвикнувши, одлете кроз прозор.

Ha Н аташ ином месту ce нађе Николај Иванович. Он je поново имао свој ранији људски лик, али je био упадљиво натмурен, na чак и љутит.

— A овога ћу ca великим задовољ ством пустити— рече Воланд, ca гађењем посматрајући Николаја Ивановича — ca изузетним задовољ ством, јер je овде више него сувишан.

— Најлепше молим да ми издате потврду — пре- плашено ce осврћући око себе проговори Николај Иванович, али ca великом упорношћу — где сам провео претходну ноћ.

— У коју сврху? — сурово упита мачак.— Д а бих je поднео милицији и супрузи — чврстим

гласом рече Николај Иванович.


— П отврде обично не издајемо — одговори мачак надувши ce — али за вас ћемо, кад већ тако желите, направити изузетак.

Николај Иванович није успео ни да трепне, a гола Хела je већ седела за писаћом машином, a мачак joj je диктирао.

— Овим потврђујем да je подносилац овога, Нико- лај Иванович, провео поменуту ноћ на балу код са- тане, куда je био допремљен као превозно средство... стави, Хела, заграду! A y загради напиши »нераст«. Потпис — Бехемот.

— A датум? — пропишта Николај Иванович.— Датум не стављамо, ca датум ом je документ

неважећи — одговори мачак, махнувши папиром. После однекуд извуче печат, дуну на њега no свим правилима, отисну на папиру реч »плаћено« и уручи папир Николају Ивановичу. П осле тога Николај Ива- нович нестаде без трага, a на његовом ce месту појави нови, неочекивани човек.

— Ko je сад na овај? — гадљиво упита Воланд, руком ce заклањајући од светлости свећа.

Варенуха обори главу, уздахну и тихо рече:— Пустите ме назад. He могу да будем вампир.

Јер, ономад, ca Хелом, умало Римског нисам послао на онај свет! A ja нисам крвожедан. Пустите ме.

— Какво je ово бунцање? — мрштећи ce упита Воланд. — Какав сад Римски? Каква су то блебетања?

— He узнемиравајте ce, месире — одговори Азазел и обрати ce Варенухи. — He треба бити дрзак преко телефона. He треба лагати преко телефона. Јасно? Нећете ce више тиме бавити?

У Варенухиној ce глави све збрка од радости, лице му сину и он не схватајући шта говори, стаде да мрмља:

— Истиним бо... то јест, хоћу да кажем... ваше ве... одмах после ручка... — Варенуха je стезао руке на грудима, молећиво гледајући Азазела.

— Д обро, кући! — рече овај и Варенуха нестаде.— Сада ме оставите насамо ca њима — нареди

Воланд, показујући мајстора и Маргариту.


Наређење Воландово одм ах би извршено. П осле краће паузе, Воланд ce обрати мајстору:

— Значи, y арбатски подрум? A ко ће онда да пише? A машта, a надахнућа?

- Н емам ja шта више да маш там, a и надахнућа такође немам — одговори мајстор — ништа ме више не интересује осим ње — и поново стави руку на М аргаритину главу. Сломили су ме, тешко ми je, и желим назад y подрум.

— A ваш роман, Пилат?— М рзим ra, тај роман — одговори мајстор —

сувише сам тога препатио због њега.— М олим те — жалостиво замоли Маргарита —

не говори тако. Зашто ме тако мучиш? Па ти знаш да сам цео свој живот уложила y то твоје дело.— М аргарита jotu додаде, обраћајући ce Воланду:— Не слушајте ra, месире, преморен je.

— Али, нешто ипак треба описивати? — говорио je Воланд — A k o сте завршили ca прокуратором, онда почните да описујете барем оног Алојзија.

Мајстор ce осмехну.— Такво нешто Лапшоњикова неће објавити, a уза

све то, то je и неинтересантно.— A од чега ћете онда живети? М ораћете да жи-

вите y беди.— Драге воље, драге воље — одговори мајстор,

привуче себи Маргариту, загрли je око рамена и до- даде: — Она ће ce већ уразумити, напустиће ме...

— Н е бих рекао — процеди кроз зубе Воланд и настави: — Значи, човек који je написао историју Понтија Пилата одлази y подрум, y намери да седећи тамо крај лампе једва саставља крај с крајем?

Маргарита ce одвоји од мајстора и поче ватрено:— Урадила сам све што сам могла и још сам му

дош анула оно најсаблажњивије. A он ce одрекао чак и тога.

— Шта сте му дош анули то знам — побуни ce Воланд — али то ипак није оно најсаблажњивије. A вама ћу рећи — обрати ce мајстору, осмехнувши ce при том — да ће вам ваш роман донети jotu


нових изненађења.— To je јако жалосно — одговори мајстор.— He, не то није жалосно — рече Воланд — јер

ce ништа страш но неће десити. Па, Маргарита Нико- лајевна, све je урађено. Има ли још нешто што бисте желели од мене?

— Али не, шта вам je, месире!— Онда узмите ово од мене као успомену —рече

Воланд и извуче испод јастука омању златну по- тковицу, посуту брилијантима.

— He, не, не, a чему то?— Хоћете да ce свађате ca мном? — упита Воланд

с осмехом.Маргарита je, пош то плашт није имао џепова,

ставила потковицу y салвету и увезала je. Тада je нешто запањи. Баци поглед кроз прозор y коме ce пресијавао месец, и рече:

— Ево шта не разумем... Како то: стално je поноћ и поноћ, a већ би одавно требало да буде јутро?

— Пријатно je понекад празничну ноћ мало и продужити — одговори Воланд. — Но, желим вам много среће!

Маргарита испружи обе руке према Воланду као да ce моли, али ce није усудила да му ce приближи, већ тихо ускликну:

— Збогом! Збогом!— Д о виђења — рече Воланд.Тако су Маргарита y црном плашту и мајстор y

болничком мантилу изашли y ходник јувелиркиног стана y коме je горела свећа и где их je чекала Воландова свита. Када су кренули из ходника, Хела je понела куфер ca романом и оскудном имовином Маргарите Николајевне, a мачак joj je при том по- магао. Испред улазних врата Коровјов ce поклони и нестаде, a остали су кренули да их испрате низа степенице. Степениште je било пусто. Када су били на одНориш ту другог спрата, нешто пригушено лупи, али на то нико не обрати пажњу. Крај самих из- лазних врата шестог улаза Азазел дуну увис и чим су изашли y двориште, где месечина није светлела,


угледаше крај врата човека y чизмама и ca качкетом на глави који je, очигледно, спавао мртвачким сном, a такође и велику црну лимузину ca угашеним фаро- вима. К роз предње стакло нејасно ce назирала силуета гачца.

Већ су ce спремали да уђу y кола, када Маргарита тихим, очајничким гласом узвикну:

— Боже мој, изгубила сам потковицу!— Седите y кола — рече Азазел — и причекајте

ме. О дмах ћу ce вратити, само да видим y чему je ствар. — И нестаде y улазу y зграду.

A ствар je била ево y чему: непосредно пре из- ласка Маргарите и мајстора ca њиховим пратиоцима, из стана број 48, који ce налазио тачно испод јуве- лиркиног стана, изашла je на степениште мршава жена ca кантом за млеко и торбом y руци. To je била она иста Анушка која je y среду, на Берлиозову несрећу, просула, зејтин крај вртешке.

Нико није знао, a исто тако сигурно нико никада неће ни сазнати, чиме ce бавила y Москви ова жена и од чега je живела. О њој ce знало само то да je свакодневно могла да ce види час ca кантом за млеко, час и ca торбом и ca кантом за млеко, истовремено, или y продавници петролеја, или на пијаци, или испред врата зграде, или на степеништу, a најчешће y кухињи стана број 48, где je та иста Анушка и становала. Осим тога, ca сигурношћу ce знало и то да ма где ce она нашла или појавила — одм ах би на том месту започео некакав скандал, a уза све то, она je имала још и надимак »Чума«.

Ануш ка-Чума je због нечега устајала јако рано, a тог je дана устала још y цик зоре, одм ах после поноћи. Окренуо ce кључ y вратима, Анушкин нос ce промолио кроз њих, a после тога појавила ce и она цела, залупила врата за собом и већ ce спремила да некуда крене, када су ce на горњем одмориш ту залупила врата, неко ce сјурио низа степениште и, налетевши на Анушку, одбацио je y страну тако, да je лупила потиљком о зид.

— К уд си то, к врагу, кренуо само y гаћама?


— пропишта Анушка, ухвативши ce за потиљак. Чо- век, само y доњ ем рубљу, ca кофером y руци и ка- чкетом на глави, затворених очију одговори Анушки дивљим сањивим гласом:

— Котао! Галица! A колико je сам о кречење ста- јало! — и заплакавши, дрекну: — Напоље! — Тада појури, али не доле, низа степенице, већ горе, тамо где je био прозор који je разбио економиста, и кроз тај прозор главом надоле излете y двориште. Анушка заборави чак и на потиљак, јекну и сама полете ка прозору. Легла je потрбушке на одмориш те и про- молила главу y двориште, очекујући да ће на асфалту, осветљеном двориш ном сијалицом, угледати мртвог човека ca куфером. Али, на асфалту дворишта не беше ничега.

Преостајало je само да ce претпостави како je сањива, невероватно чудна личност одлетела из куће као птица, не оставивши за собом никаквог трага. Анушка ce прекрсти и помисли: »Да, заиста je цвећка тај стан број педесет! He говоре људи бадава! Станчић и no, нема збора!«

Није успела ни да помисли то како ваља, a врата ce горе поново отворише, и неко други ce стушти низа степениште. Анушка ce приљуби уза зид и угледа како неки грађанин прилично пристојног изгледа, ca брадицом али ca прасећим лицем, како ce чинило Анушки, пролете поред ње и као и први, напусти зграду кроз прозор, a да му, при томе, исто тако ни на крај памети није било да ce разлупа о асфалт. Анушка je већ и заборавила на циљ свог изласка и остала je на степеништу, крстећи ce, стењући и ра- зговарајући сама ca собом .

Трећи, без браде, овалног, избријаног лица, y ко- шуљи-толстовки, истрча одозго после краћег времена и исто тако одлете кроз прозор.

Анушки y прилог треба рећи још и то да je била радознала и да je одлучила да попричека још мало, да види хоће ли бити још некаквих чуда. Горе су ce врата поново отворила и сада je одозго почело да ce спушта читаво друштванце, али не трком, већ нор-


мално, онако како обично иду сви људи. Анушка отрча од прозора, спусти ce ка својим вратима, брзо их отвори, сакри ce иза њих и кроз узану пукотину пришкринутих врата засветлуца њен од знатижеље помахнитао поглед.

Некакав човек, нити болестан, али ни здрав, већ чудан, блед, зарастао y браду, ca црном капицом на глави и y некаквом мантилу, силазио je низа сте- пенице несигурним кораком. Опрезно ra je под руку водила некаква дамица y црном огртачу, како ce то причинило Анушки y полумраку. Дамица je била или боса, или y некаквим прозрачним, очигледно страним, исцепаним ципелама. Фуј! Ma какве ципеле! Па дама je била гола, као од мајке рођена! Па да, огртач joj je био пребачен преко голог тела! »Станчић и no, нема збора!« У Анушкиној души све je почињало да пева уживајући унапред због онога што ће сутра моћи да прича суседима.

И за чудновато одевене дамице ишла je друга, по- тпуно гола дамица ca куферчетом y руци, a поред куферчета ce мувао црн, огроман мачак. Анушка само што не врисну, трљајући очи.

Ha крају процесије кретао ce странац онижег раста, хром, врљав, без сакоа, y белом пластрону од фрака и ca краватом. Ц ело то друш тво прође поред Анушке надоле. Тада на одмориш ту нешто лупи. Када je чула да су ce кораци утишали, Анушка као змија излете из врата, канту за млеко постави уза зид, леже на стомак и поче да пипа рукама. У рукама joj ce одједном нађе салвета ca нечим веома тешким. Анушки умало не испадоше очи када je развила смотуљак. Анушка принесе својим очима драгоце- ност, a очи joj засјаше правим вучјим сјајем. К роз Анушкину главу поче да пролеће као мећава: »Знам — ништа не знам, видим — ништа не видим! К од рођака? Или да je исечем на комаде... Каменчићи ce могу извадити... И no један продати — један на Петровки, други на Смоленској... И ништа не знам, ништа нисам ни видела!«

Анушка стрпа y недра оно што je нашла, дограби

338 / Михаил БулгакоВ

канту за млеко и већ ce спремала да улети назад y стан, одложивши свој одлазак y град, кад ce пред њом створи, ђаво ће ra знати одакле, онај исти странац y белом пластрону, без сакоа, који тихо прошапта:

— Дај овамо потковицу и салвету!— Какву то салвету-потковицу? — упита Анушка,

правећи ce луда — никакву салвету нисам ни видела. Шта вам je, грађанине, да нисте м ож да пијани?

Белогруди тврдим, као ручице аутобуса, a исто тако и леденим прстима, ништа више не говорећи, стеже Анушки грло тако да ваздух више није могао да joj улази y груди. Канта за млеко испаде из Анушкиних руку на под. Држећи тако једно време Анушку без ваздуха, странац без сакоа попусти стисак прстију око њеног врата. Дошавши до ваздуха, Ану- шка ce осмехну.

— Ах, потковичицу — проговори — одмах, одмах! To je, значи, ваша потковица? A ja гледам, лежи y салвети... Н амерно сам je узела, да je неко не здипи, јер иначе: тражи ветар no пољу!

Добивш и потковицу y салвету, странац поче да ce клања Анушки, чврсто joj стеже руку и поче да ce захваљује бираним речима ca јаким страним ак- центом:

— Најдубље сам вам захвалан, мадам. Ta потко- вица ми je драга успомена. И дозволите ми да вам за то, што сте je сачували, уручим две стотине ру- баља. — Tor истог часа извуче новац из цепића на пластрону и стрпа ra Анушки y руку.

Ово je, смешкајући ce, само узвикивала:— Ах, најпокорније вам ce захваљујем! Мерси!

Мерси!Странац широке руке y једном скоку склизну низ

читаво степениште, али пре него што ће коначно нестати, од о зд о повика, али овог пута без икаквог акцента:

— Ти, матора вештице, ако икад дигнеш ca зе- мље туђу ствар, носи je y милицију, a не криј je y недрима!

Осећајући како joj y глави све одзвања и бруји,


и збуњена свим овим догађајима на степеништу, Анушка je још дуго no инерцији узвикивала:

— Мерси! Мерси! Мерси! — a странца већ одавно није било.

Није било ни кола y дворишту. Вративши Ма- ргарити Воландов поклон, Азазел ce опрости од ње, упита да ли ce удобно сместила, a Хела ce звучно пољуби ca М аргаритом, мачак joj пољуби руку; сви који су je пратили махнуше мајстору који je непо- кретно, као мртав седео заваљен y углу, махнуше гачцу и одм ах нестадоше y ваздуху, сматрајући да нема потребе да ce муче и пењу уза степенице. Гачац je упалио фарове и изашао кроз улазну капију поред човека који je мртвачким сном спавао y улазу. Све- тлости кола ce изгубише између других светлости вечито будне и бучне Садове улице.

К роз један сат y подруму мале куће, y једној од уличица на Арбату, y првој соби, где je све било исто као пре оне страшне јесење ноћи прошле године, за сточићем прекривеним столњ аком од броката, под лампом ca абажуром, крај које je стајала вазница ca ђурђевком, седела je Маргарита и тихо плакала од преживљених потреса и среће. Свеска, нагорела од ватре, лежаше пред њ ом, a поред ње беше гомила нетакнутих свезака. Кућица je ћутала. У суседној маленој собици, на отоману, покривен болничким мантилом, спавао je дубоким сном мајстор. Његово равномерно дисање било je нечујно.

Исплакавши ce, Маргарита дограби нетакнуте све- ске и пронађе оно место које je читала пред саста- нак ca А зазелом испод кремаљских зидина. Марга- рити ce није спавало. Миловала je рукопис нежно, као што ce глади мачка која ce воли, окретала ra y рукама, разгледајући ra ca свих страна, час ce заустављајући на насловној страни, час, опет, отва- рајући крај. Н аједном ју je обузела ужасна помисао да je све то враџбина, да ће свеске тог истог часа нестати, да ће ce наћи y својој спаваћој соби, y вили, и да ће морати, када ce пробуди, да оде и да ce утопи. Али то je била последња страшна мисао, то


je био одјек дугих, дубоко преживљених патњи. Ни- шта није нестајало, свемогући Воланд уистину je био свемогућ те je Маргарита могла колико je хтела, na и до зоре, да преврће странице свезака, да их разгледа и љуби и да чита речи:

— Помрчина што ce спуштала ca Средоземног мора прекри прокуратору мрски град... Да, помр- чина...


Како je ирокурашор иокушао ga спасе Јуду из Кириоша

Помрчина што ce спуштала ca С редоземног мора прекри прокуратору мрски град. Н естадош е висећи мостови што спајаху храм ca страш ном Антонијевом кулом, ca неба ce спусти бездан и прекри крилате богове над хиподромом , Хашмонејски дворац ca ма- газама, пијаце, караван — сараје, уличице, рибњаке... Нестаде Јерушалајим, велики град, као да ra никад на свету и не бејаше. Све прогута помрчина која преплаши и старо и младо y Јерушалајиму и околини. Чудни облак долете од мора y смирај четрнаестога дана пролећног месеца нисана.

Он ce већ спушташе својом трбушином на Гол- готу, где су џелати на брзу руку клали осуђенике, он ce спусти на храм y Јерушалајиму, спусти ce y облику потока дима ca брега и потопи Доњ и град. Улетао je y прозорчиће и терао ca кривудавих ули- чица људе y куће. Није хитао да испусти своју влагу, испуштао je сам о светлост. Тек када би задимљ ено црно вариво просекао огањ, из паклене помрчине би ce дизала увис огромна гром ада храма ca светлу- цавим крљуштима крова. Али и он би ce гасио y магновењу, те би тако и храм нестајао y мрачном бездану. Неколико je пута тако израстао из њега и поново нестајао, a сваки je пут то нестајање било пропраћено грмљавином катастрофе.

Друге дрхтаве искре извлачиле су из бездана дво- рац И рода Великога који ce налазио ca супротне стране храма, на западноме брегу, a стравичне безоке златне статуе полетале би ка црноме небу, пружајући руке према њему. П оново би, међутим, нестајао небе- ски огањ и тешки удари грома гонили би златне идоле y тмину.

Пљусак отпоче изненада, a тада ce непогода пре- твори y ураган. Ha оном истом месту, где су око подне, y близини мермерне клупе y врту, разговарали


прокуратор и првосвештеник, гром попут топовског пуцња преломи кипарис као трску. Заједно ca воденом прашином и градом, на балкон под колонаде падале су искидане руже, лишће магнолије, ситне гранчице и песак. Ураган je мучио врт.

У том тренутку под колонадом ce налазаше један једини човек, a то беше прокуратор.

Сада није седео y фотељи, већ je лежао на лежају крај онижег малог сточића претрпаног разноразним јестивом и вином y крчазима. Други лежај, празан, беше ca друге стране стола. И спод прокуратових ногу била je неизбрисана црвена локва као од крви и разбацани комади разбијеног крчага. Слуга који je пред непогоду постављао сто за прокуратора због нечега ce преплашио његовог погледа, узнемирио због помисли да му нечим није угодио, a проку- ратор je, наљутивши ce на њега, разбио крчаг о мозаик пода с речима:

— Зашто не гледаш y лице док служиш? Да ниси нешто украо?

Црно Африканчево лице посиве, y очима му блесну смртни страх, он задрхта и умало не разби и други крчаг, али гнев прокураторов због нечега нестаде исто онако брзо као што и дође. Африканац појури да покупи комадиће и обрише локву, али прокуратор махну руком и роб побеже. A локва остаде.

Сада ce Африканац за време урагана крио крај нише, y којој je била статуа беле наге жене пови- јене главе, страхујући да y незгодан час не доспе прокуратору на очи, a истовремено ce бојећи да не пропусти тренутак када ra овај позове.

Опружен на лежају y полутами непогоде, про- куратор je сам себи сипао вино y пехар, пио ra дугим гутљајима, повремено узимао хлеб, комадао ra, гутао малим залогајима, с времена на време би посркао покоју остригу, жвакао лимун и поново пио. *

Да није било хучања воде, да није било удара громова, који као да су претили да ће поломити кров дворца, да није било звука туче која je до-


бовала no степеницама балкона, могло би ce чути како прокуратор нешто мрмља, разговарајући сам ca собом . A да ce краткотрајно треперење небеског огња могло претворити y сталну светлост, посматрач би могао да види како прокураторово лице, очију црвених од несанице и вина, изражава нестрпљење, да прокуратор не посматра само две беле руже, које су утонуле y црвену бару, већ да стално окреће своје лице према врту y сусрет воденој прашини и песку, да некога чека, нестрпљиво чека.

Време je протицало, и завеса воде пред очима прокураторовим поче да ce проређује. Ma колико да ураган био јак, он je постепено јењавао. Гра- нчице више нису пуцкетале нити падале. Ударци гро- ма и муње постајаху све ређи. Н ад Јерушалајимом више није пловио љубичасти покров ca белом ивицом, већ обичан сив облак одступнице. Н епогода ce уда- љавала ка М ртвоме мору.

Сада су већ могли потпуно одвојено да ce чују и шум кише и хучање воде што ce сливала низ олуке и степенице, којима je тог дана силазио про- куратор да би на тргу обнародовао пресуду. A на крају ce зачула и фонтана дотле загушена другим звуцима. Почињало je да ce раздањује. У сивој ко- прени, која je одлазила према истоку, појавише ce плавичасте пукотине.

Тада, из даљине, пробијајући ce кроз добовањ е кише која je почела да јењава, до ушију прокура- торових допреш е слаби звуци труба и топот неко- лико стотина копита. Зачувши то, прокуратор ce по- мери и лице му живну. Ала ce враћала ca Голготе и, судећи no звуку, управо je y том часу пролазила преко оног истог трга где je била обнародована пресуда.

Ha крају прокуратор зачу и одавно очекиване кораке, и бат ногу no степеништу које je водило ка горњем врту, пред самим балконом. Прокуратор издужи врат и очи му засјаше, изражавајући радост.

И змеђу два мраморна лава појави ce прво глава ca капуљачом, a после тога и потпуно мокар човек


y плашту залепљеним за тело. To je био онај исти човек који ce нешто дош аптавао ca прокуратором пред изрицање пресуде y замраченој одаји дворца и који je за време извршења пресуде седео на тро- ношцу, поигравајући ce штапићем.

Не обазирући ce на баре, човек ca капуљачом прође преко врта, ступи на мозаик балкона и, по- дигавши руку, прозбори високим пријатним гласом:

— Нека je прокуратор здрав и весео. — Човек je говорио на латинском.

— Богови! — узвикну Пилат. — Покисли сте до голе коже! Какав ураган, шта велите? М олим вас да одмах одете y моје одаје. Пресвуците ce, учините ми то.

Придошлица смаче капуљачу, обнаживши пот- пуно мокру главу, косе слепљене на челу и ca уч- тивим осмејком на лицу поче да одбија да ce пре- свуче, тврдећи да кишица не мож е никако да му нашкоди.

— Ни да чујем — одговори Пилат и лупи дланом о длан. Тиме дозва слуге које су ce криле од њега и нареди им да ce побрину за његовог госта, a да после тога одм ах изнесу топло јело. Д а би осушио косу, пресвукао ce и уопште дотерао, прокураторовом госту je било потребно врло мало времена и он ce ускоро појави на балкону y сувим сандалама, сувом војном гримизном плашту и уредно зачешљане косе.

У то ce доба већ и сунце вратило y Јерушалајим и, пре него што ће да оде и утоне y Средоземно море, оно je слало опроштајне зраке прокуратору мрском граду и позлаћивало степенице балкона. Фон- тана je потпуно оживела и запевала пуним гласом, голубови су ce спустили на песак, гугутали, прес- какали сломљ ено грање, нешто кљуцали no мокром песку. Црвена бара била je обрисана, комадићи кр- чага уклоњени, на столу ce димило месо.

— Слушам прокураторова наређења — рече при- дош лица, прилазећи столу.

— Ништа нећете чути док не седнете и не попијете вино — љ убазно одговори Пилат и показа на други

345 / Majcluop u Маршриша

лежај.Гост прилеже, слуга му y пехар нали густог цр-

веног вина. Други слуга, опрезно ce нагињући над П илатово раме, напуни прокураторов пехар. П осле тога овај покретом руке удаљи обојицу слугу. Док je придошлица пио и jeo, Пилат je, пијуцкајући вино посматрао свог госта кроз полузатворене капке. Човек који je дош ао Пилату био je средњих година, веома пријатна овална и уредна лица, меснатог носа. Koca му je била некако неодређене боје. Сада, док ce сушила, постајала je све светлија. Националност при- дош лице било je тешко одредити. Основно, што ce видело на његовом лицу, била je доброћудност, коју су реметиле само очи, или тачније не очи, већ начин на који je придошлица гледао саговорника. Своје ситне очи он je обично држ ао под полуспуштеним, мало чудноватим, као натеклим капцима. Тада би y прорезима тих капака почињало да искри благо лукавство. П рема свему судећи, прокураторов гост je волео хумор. Али, повремено, потпуно гушећи тај искричави хумор из зеница, садашњи прокура- торов гост je широко отварао очи и бацао поглед на свог саговорника изненада, право y очи, као да je желео да што бољ е види некакву неприметну мр- љу на саговорниковом носу. To би потрајало само који трен, после чега би ce капци поново спуштали, прорези ce сужавали и њима би поново почињали да светлуцају доброћудност и лукави ум.

Придош лица не одби ни другу чашу вина, ca очигледним задовољ ством поједе неколико острига, проба барено поврће, поједе комадић меса.

П ош то ce најео, похвалио je вино:— Одиста изванредно, прокураторе, да то није

»фалерно«?— »Цекуба«, тридесетогодиш њ е — љ убазно од-

говори прокуратор.Гост стави руку на срце, одби да још нешто

поједе, изјавивши да je сит. Тада Пилат напуни свој пехар, гост учини исто. Обојица одлише мало вина из својих пехара y тањир ca месом и прокуратор

346 / Михаил БулшкоВ

рече наглас, дижући пехар:— За нас, за тебе, цезаре, оче Римљана, нај-

дражи и најбољи од свих људи!После тога вино испише, a Африканци уклонише

ca стола јела, оставивши на њему воће и крчаге. Прокуратор поново одм ах манувши руком удаљи слуге и остаде под стубовима сам ca својим гостом.

— Дакле — поче тихо Пилат — шта бисте могли да ми кажете о расположењу y овоме граду?

И нехотице управи свој поглед тамо где су иза тераса врта, доле, догоревале и колонаде и равни кровови, позлаћени последњим зрацима сунца на смирају.

— Мишљења сам, прокураторе — одговори гост — да je расположење y Јерушалајиму сада y по- тпуности задовољавајуће.

— Такво да ce може гарантовати да до нереда више неће доћи?

— Може ce гарантовати — умилно посматрајући прокуратора одговори гост — само једна ствар на свету, a то je моћ великог цезара.

— Нека му богови подаре дуг живот — одмах прихвати Пилат. — И мир. — П оћута мало и на- стави: — Значи, ви сматрате да војска сада може да ce повуче?

— Мишљења сам да кохорта муњевитог легиона може да оде — одговори гост и додаде: — Не би било лоше када би она, за опроштај, продефиловала мало no граду.

— Одлична мисао — одобри прокуратор — пре- косутра ћу je пустити и сам ћу отићи и, кунем вам ce гозбом дванаест богова, ларима ce кунем: дао бих не знам шта, када бих могао да то урадим још колоко данас.

— П рокуратор не воли Јерушалајим? — добро- ћудно упита гост.

— М олим вас — узвикну прокуратор смешкајући ce — не постоји несигурније место на земљи. Не говорим сада о природи! Болестан сам сваки пут када морам овамо да дођем. A то je тек пола не-


среће. Али ови празници: врачеви, магови, чаробњаци, ове гомиле богом ољ аца... Фанатици, фанатици! Ко- лико je стајао само онај месија, кога су наједном почели да ишчекују ове године! Сваког тренутка оче- кујеш да будеш сведок најнепријатнијег крвопролића. Стално пребацивати војску, читати пријаве и доставе, од којих je половина написана против тебе самога! М орате признати да je то више него досадно. О, када не би било императорске службе!

— Да, празници су овде тешки — сложи ce гост.— Од свег срца желим да ce што пре заврше

— енергично додаде Пилат. — Пружиће ми ce на крају могућност да ce вратим y Кесарију. Верујете ли, ово сулудо дело И родово — прокуратор махну руком низ колонаду, тако да je одм ах било јасно да говори о дворцу — доводи ме одиста до лудила. Овде не могу чак ни да спавам. Свет не виде чу- дноватије архитектуре. Али да ce вратимо на наш разговор. Пре свега, тај проклети Бар-Аба вас не узнемирава?

Н ато гост упути свој посебни поглед према про- кураторовом образу. Али овај je погледом који ce досађивао гледао y даљину, гадљиво зажмуривши и посматрајући део града који му je лежао под ногама и гасио ce y предвечерју. Угаси ce и поглед госта, и капци му ce спустише.

— Н адајмо ce да je Бар сада безопасан као ja rme — проговори гост и боре ce појавише на ње- говом овалном лицу. — Н езгодно му je да сада диже побуну.

— Сувише ce прочуо? — упита Пилат, осмехну- вши ce.

— Прокуратор, као и увек одлично схвата y чему je ствар.

— Али y сваком случају — забринуто примети прокуратор и танак, дугачак прст ca црним каменом y прстену подиже ce увис — биће потребно...

— О, прокуратор може бити сигуран да Бар, све док ja будем y Јудеји, неће начинити ниједан корак a да не буде праћен.


— Сада сам миран, као што сам, уосталом, увек миран када сте ви овде.

— Прокуратор je сувише добар!— A сада вас молим да ме обавестите о погу-

бљењу — рече прокуратор.— A шта, наиме, интересује прокуратора?— Да ли je гомила покушала да протестује? To je,

разуме ce оно најважније.— Није — одговорио je гост.— Врло добро. Д а ли сте лично констатовали

да су мртви?— Прокуратор може бити сигуран y то.— Реците... да ли су им давали напитак пре него

што су били разапети о стубове?— Јесу. Али, он je — ту гост затвори очи —

одбио да ra попије.— Ko то? — упита Пилат.— Извините, хегемоне! — узвикну гост. — Зар

нисам рекао? Ханоцри!— Лудак! — рече Пилат, правећи због нечега

гримасе на лицу. П од левим o k o m поче да му ска- куће жила. — Умирати од сунчевих зрака! Зашто одбијати оно што човеку no закону припада? Којим je речима то одбио?

— Рекао je — поново затварајући очи одговори гост — да ce захваљује и не окривљује због тога што му je одузет живот.

- Kora то? — тихо упита Пилат.To он, хегемоне, није рекао.

— A да ли je покушавао нешто да проповеда y присуству војника?

— Не, хегемоне, овога пута он није био благо- глагољив. Једино je рекао да кукавичлук сматра за најтежи од свих људских порока.

— Ha шта ce то односило? — гост зачу глас који изненада постаде прозукао.

— To ce не зна. Он ce, све y свему, чудновато понашао, као и увек, уосталом.

— У чему ce састојало то његово чудновато по- нашање?

349 / Majcutop u Mapiapuiüa

— Стално je покушавао да гледа y очи час је- дном час опет другом човеку крај себе и при томе ce стално смешкао некаквим смушеним осмехом.

— И ништа више? — упита прозукао глас.— Ништа више.Прокуратор звекну пехаром о крчаг, сипајући себи

вино. Испивши ra, проговори:— Ствар je, наиме, y следећем: иако не м ож ем о да

пронађемо, барем не за сада, било какве његове присталице или следбенике, ипак ce не може никако јамчити да они уопште не постоје.

Гост je пажљиво слушао, сагнувши главу.A да бисмо избегли било каква изненађења

— настави прокуратор — молим вас да одмах, без много буке, уклоните ca земље лешеве тројице погу- бљених и сахраните их y највећој тајности и тишини, тако да ce о њима више никада и ништа не чује

— Разумем, хегемоне — рече гост и устаде, ca речима: — Због тежине и одговорности посла, до- пустите ми да одм ах кренем.

- He, седите jotu — рече Пилат, покретом руке зауставивши госта — морам о да решимо још два питања. Д руго од њих су ваше изванредне заслуге на положају начелника тајне службе код прокуратора Јудеје, и оне ми пружају пријатну могућност да о томе известим Рим.

Ту ce лице госта зацрвене, он устаде и поклони ce прокуратору ca речима:

— Вршим само своју дужност y императоровој служби.

- Али, ja бих хтео да вас замолим — настави хегемон — ако вам понуде премештај одавде ca унапређењем, да ra одбијете и да останете овде. Ни y ком случају не бих хтео да ce растанем од вас. Нека вас награде на неки други начин.

- Срећан сам да служим под вашом командом, хегемоне.

— To ми je драго. И, треће питање. Оно ce тиче оног... како ce зваше... Јуде из Кириота.

Ту гост упути прокуратору свој посебан поглед


и одмах ra, како и приличи, угаси.— Веле да je он — спуштајући глас, настави

прокуратор — тобож е добио новац због тога што je тако гостољ убиво дочекао y свом дом у тог бе- зумног филозофа.

— Добиће ra — тихо поправи Пилата начелник тајне службе.

— A да ли je сума велика?— To нико не зна, хегемоне.— Па чак ни ви? — рече хегемон, изражавајући

својим запрепашћењем похвалу.— Ha жалост, чак ни ja — мирно одговори гост.

— Али да ће вечерас добити свој новац, то знам сасвим поуздано. Позван je да вечерас дође y Ка- јафин дворац.

— Ах, незајажљиви старац из Кириота — с осме- хом примети прокуратор — јер он je старац, зар не?

— Прокуратор никада не греши, али je овога пута ипак погрешио — учтиво одговори гост — јер човек из Кириота je младић.

— Немојте ми рећи! Да ли бисте могли да ми дате његову карактеристику? Фанатик?

— О, не, прокураторе.— Тако. Још нешто?— Веома je згодан.— И још? М ож да има некакву страст?— Тешко je знати баш све тако тачно y овоме

огромном граду, прокураторе.— A, не, не, Афраније! He умањујте своје заслуге!— Он има само једну страст, прокураторе. — Гост

направи кратку станку. — Обожава новац.— A чиме ce бави?Афроније подиже поглед, размисли и одговори:— Ради y мењачници једног свог рођака.— Ах, тако, тако, тако. — Ту прокуратор ућута,

осврну ce да види има ли неког на балкону, a онда тихо рече: — Ево y чему je ствар: добио сам данас обавештење да ће ra ноћас преклати.

Овде гост не само што погледа прокуратора, већ ra једно време и посматраше, a после тога узврати:


— Ви сте, прокураторе, сувише похвалног миш- љења о мени. П о моме, нисам заслужио да о мени извештавате Рим. Ja таквих обавести немам.

— Достојни сте највеће награде — одговори про- куратор — али такве обавести ипак постоје.

— Усуђујем ce да упитам, a од кога je стигло то обавештење?

— Допустите ми да вам то за сада не кажем, тим пре што су ти подаци случајни, непоуздани и сумњиви. Али обавезан сам да све предвидим. Таква ми je дужност, a ja највише од свега верујем свом предосећању, јер ме оно до сада још никада није преварило. Подаци кажу да ce неко од тајних при- јатеља Ханоцрија, бесан због чудовишне издаје тог мењача, договорио ca својим једномиш љеницима да ra ноћас убију, a да новац, добијен за издају, по- дметну првосвештенику ca цедуљом: »Враћам про- клети новац!«

Начелник тајне службе више није бацао на хе- гемона своје неочекиване погледе, већ je наставио да ra слуша зажмуривши, a Пилат настави:

— Шта мислите, хоће ли првосвештенику бити пријатно да ове празничне ноћи добије такав поклон?

— Не сам о што ће му то бити непријатно — осме- хнувши ce, одговори гост — већ сматрам, проку- раторе, да ће то изазвати велики скандал.

— И ja сам тог мишљења. Због тога вас и молим да ce побринете за то, то јест да предузмете све мере да Јуда из Кириота буде под паском.

— Х егемоново наређење ће бити извршено — рече Афраније — али морам да умирим хегемона: замисао злочинаца je необично тешко изводљива. Помислите само — гост ce, говорећи окрену и настави: — пра- тити човека, преклати ra, na још и сазнати колико je добио, a уза све то још и бити тако вешт и вра- тити новац Кајафи, све y истој ноћи? Данас?

— A њега ће данас ипак преклати — би упоран Пилат — предосећање ми то говори, кажем вам! Још ce није десило да ме je оно преварило — лице прокураторово ce згрчи и он поче да трља руке.


— Разумем — покорно одговори гост, устаде, исправи ce и наједном сурово упита: — Значи, пре- клаће ra, хегемоне?

— Да — одговори Пилат — и могу ce ослонити само на вашу предузимљивост, која je заиста више него запањујућа.

Гост поправи тежак опасач под плаштом и рече:— Част ми je да вам пожелим здравља и радости.— Ах, да — тихо повика Пилат — скоро сам

сасвим и заборавио! Па ja сам остао ваш дужник!Гост ce запањи.— О, прокураторе, ви ми, одиста, ништа нисте

дужни.— Како да не! При мом уласку y Јерушалајим,

сетите ce, гомила сиромаха... хтео сам да им бацим ситниш, али ra нисам имао и узео сам ra о д 'в а с .

— Прокураторе, na то je стварно ситница!— И ситнице треба памтити.Пилат ce окрену, подиже плашт који лежаше на

фотељи иза њега, извуче испод њега кожну врећицу и пружи je госту. Овај ce поклони узимајући je и стрпа je под плашт.

— Чекам — проговори Пилат — извештај о са- храни, a исто тако и о ономе Јуди из Кириота још ноћас, чујете ли ме, Афраније, још ноћас. Стражи ће бити издато наређење да вас пусти чим ce поја- вите. Чекам вас!

— Част ми je — рече начелник тајне службе и, окренувши ce, оде ca балкона. Чуло ce како му мокар песак шкрипи под ногама, после ce чуо бат његових чизама no мермеру између лавова. П отом су му биле одсечене најпре ноге, na тело, a на крају je нестала и капуљача. Тек тада прокуратор спази да сунца више нема и да ce сумрак већ спустио.


Сахрана

М ожда je управо тај сумрак и био разлог што ce спољашност прокураторова нагло променила. Kao да je наједном остарео, погурио ce, a поред свега тога постао некако и узнемирен. Једном ce осврнуо u због нечега стресао, бацивши поглед према празној фотељи, преко чијег наслона беше пребачен плашт. Приближавала ce празнична ноћ, вечерње сенке иг- рале су своју игру и премореном прокуратору ce највероватније причинило да неко седи y празној фотељи. Допустивши себи ту малодуш ност да до- дирне плашт, прокуратор ra остави и поче да шета no балкону, час трљајући руке, час прилазећи столу и узимајући пехар, час ce, опет, заустављајући и почињући бесмислено да разгледа мозаик пода, као да je хтео да на њему прочита некаква писмена.

Tor дана ra je већ no други пут обузимала поти- штеност. Трљајући слепоочницу y којој je од пакле- ног јутарњег бола остала само тупа успомена која ra je помало тиштала, прокуратор ce стално трудио да открије узрок сопствених душевних мука. И брзо ra je схватио, али ce потрудио да сам себе завара. Било му je јасно да je тог дана нешто неповратно испустио, a да сада то испуштено жели да надокнади некаквим ситним и ништавним, a што je најважније, закаснелим делима. Заваравање самога себе састо- јало ce y том е што je прокуратор покушавао да убеди себе да та дела његова, садашња, вечерашња, нису ништа мање важна од јутраш ње пресуде. Али то прокуратору никако није полазило за руком.

Када ce једном, шетајући тако, окренуо, нагло ce заустави и зазвижда. Kao одговор на овај зви- ждук y сумраку одјекну дубок лавеж, a из врта дојури на балкон огроман сив пас шиљатих ушију, с огр- лицом на којој су ce налазиле плочице.

— Банга, Банга — тихо повика прокуратор.


Пас ce пропе на задњ е шапе, a предње стави своме газди на рамена, тако да ra умало не обори на под и лизну ra no образу. Прокуратор седе y фотељу. Банга ce, исплазивши језик и дашћући, сме- сти крај газдиних ногу, a радост y псећим очима озна- чаваше да je непогода завршена, једина ствар које ce на овоме свету неустрашиви пас бојао, a такође и то, да je он поново ту, крај човека кога обожава, поштује и сматра за најмоћнијег на свету, за госпо- дара свих људи, захваљујући коме ce осећао повла- шћеним и вишим, значајнијим бићем. Али сместивши ce крај ногу, na чак и не гледајући свога господара, већ посматрајући вечерњи врт, пас одмах схвати да ce његовом господару догодила некаква несрећа. Због тога промени положај, устаде, приђе му ca стране и предње mane и главу стави на колена прокура- торова, исрпљавши му пешеве плашта мокрим пе- ском. Бангини поступци вероватно je требало да зна- че да то теши свог господара и како je спреман да заједно ca њим подели несрећу. To покуша да изрази својим очима, окренутим према господару и начуљеним ушима. Тако су обојица, пас и човек, који су ce узајамно волели, дочекали празничну ноћ на балкону.

У то доба прокураторов гост беше јако запослен. Напустивши горњи део врта пред балконом, он ce степеништем спусти на следећу терасу врта, скрену удесно и стиже до касарни које су ce налазиле на територији дворца. У тим касарнама биле су сме- штене две центурије, које су стигле заједно ca про- куратором за празнике y Јерушалајим, a исто тако и тајна пратња прокураторова, којом je командовао овај исти гост. Гост ce y касарнама задрж ао веома кратко, не дуже од десетак минута, a када je прошло тих десетак минута, из дворишта касарне изиђоше троја кола, натоварена алатом за копање шанчева и буретом воде. Кола je пратило петнаест коњаника огрнутих сивим плаштевима. У њиховој пратњи кола напустише територију дворца кроз задњ у капију, кре- нуше ка западу, изађоше кроз капију градских бе-

355 / Мајстор u Mapiapuwa

дем а и скренуше стазом ca десне стране ка Витле- јемском путу, a после њиме на север, стигош е до раскрснице крај Хебронских врата и одатле кренуше путем за Јафу, којим ce дању кретала поворка ca осуђеницима на смрт. У то доба ce већ било сасвим смрачило, и на хоризонту ce појавио месец.

У брзо за колима која су отишла ca пратњом територију дворца напусти на коњу и прокураторов гост који ce пресвукао y таман, изношен хитон. Гост није напустио град, већ je сишао y њега. П осле из- весног времена могао je да ce види како прилази Антонијевој кули која ce налазила на северу a y непосредној близини великога храма. У кули ce гост, такође, задрж а веома кратко, a после тога ce његов траг појави y Доњ ем граду, y његовим кривудавим и запетљаним уличицама. Овамо, пак, гост стиже јашући мазгу.

П ош то je добро познавао град, гост лако про- нађе улицу која му je била потребна. Звала ce Гр- чка, јер je y њој било неколико грчких дућана, a међу њима и један y коме су продавани теписи. Управо код тог дућана гост заустави своју мазгу, сјаха ca ње и привеза je за халку крај капије. Ра- дња je већ била затворена. Гост уђе кроз капијицу и нађе ce y омањ ем квадратном дворишту, опко- љеном на покој магазама. Скренувши y дворишту за угао, гост ce нађе крај камене терасе стамбене кућице, обавијене пузавицом и осврну ce. И y кући и y ма- газама владала je помрчина, светиљке још нису биле упаљене. Гост тихо позва:

— Низа!Ha његов позив зашкрипаше врата, и y вечерњем

сумраку ce на тераси појави млада жена без зара. Нагла ce преко ограде терасе, узнемирено ce загле- давши, не би ли видела ко je то дош ао. К ада пре- познаде госта, пријатељски му ce осмехну, климну главом, махну му руком.

— Јеси ли сама? — тихо je на грчком упита Афраније.

— Сама — прош апта жена на тераси — муж ми

356 / М ихаил Булшкоћ

je јутрос отпутовао y Кесарију — ту ce жена осврну према вратима и ш апатом додаде: — Али je зато служавка код куће. — Тада начини покрет руком, који je означавао: »уђите«. Афраније ce осврну и за- корачи на камене степенице. П осле тога жена и он нестадоше y кући.

К од те ce жене Афраније задрж а сасвим кратко — не дуже од пет минута. П осле тога je напустио и кућу и терасу, навукао капуљачу на очи и изашао на улицу. У кућама су y то време већ паљене све- тиљке, претпразнична гужва je још увек била велика и Афраније ce на својој мазги изгуби y бујици про- лазника и коњаника. Куда je даље отишао, то ни- коме није знано.

A када je жена, коју je Афраније ословио ca »Низа« остала сама, почела je да ce пресвлачи, при чему je јако журила. Ma колико joj, међутим, беше тешко да тражи потребне ствари y мрачној соби, светиљку није палила, a служавку није позивала. Тек када je била спремна, и када je преко главе већ пребацила таман зар, y кући ce зачу њен глас:

— A k o ме неко тражи, реци да сам отишла да да посетим Енанту.

У помрчини ce зачу гунђање старе служавке:— Енанту? Ех, и та Енанта! Забранио ти je муж

да одлазиш к њој! Подводачица je та твоја Енанта. Рећи ћу ти мужу...

— Де, де, де, ћути — одговори Низа и као сенка нестаде из кућице. Низине сандале почеше да луп- кају no каменим плочама дворишта. Служавка гу- нђајући затвори врата која су водила на терасу. Низа напусти свој дом .

У исто време из друге уличице y Д оњ ем граду која ce терасасто спуштала ка једном од градских рибњака, уличице кривудаве, из капијице неугледне куће, која je својим задњ им делом гледала y уличицу a прозорима y двориште, изађе млад човек брижљиво подшишане брадице y белој чистој кефи која му падаше на рамена, y новом плавом празничном та- литу ca кићанкама и новим сандалама које су шкри-


путале. Грбоноси лепотан, који ce дотерао за велики празник, корачао je бодро, обилазећи пролазнике, који су хитали кућама на свечану трпезу, гледао како ce један за другим осветљавају прозори. М ладић je кре- нуо путем што je водио поред тржнице ка дворцу првосвештеника Кајафе, који ce налазио y подножју брега на коме ce налазио храм.

После извесног времена могло ce видети како улази на врата Кајафиног двора, a нешто касније, како ra напушта.

П осле посете дворцу, где су већ гореле светиљке и бакље и где je владала празничка гужва, младић крену још чилијим, радоснијим кораком и пожури назад y Доњ и град. Ha оном истом углу где ce улица сливала y тржишни трг, y гужви и буци пре- стиже ra жена која je ишла врцкастим кораком, под црним заром намакнутим на саме очи. Престижући младог лепотана, ова жена за тренутак мало поди- же зар, баци поглед према њему, али не успори корак, већ ra чак и убрза, као да хтеде да ce са- крије од онога кога je престигла.

Младић не само што примети жену, већ je и по- знаде, a препознавши je, задрхта, заустави ce посма- трајући je y недоумици с леђа и одмах покуша да je престигне. У мало не оборивши неког пролазника ca крчагом y руци, младић сустиже жену и позва je тешко дишући од узбуђења:

— Низа!Жена ce окрену, зачкиљи очима, при чему joj ce

на лицу појави ледени израз и надмено одговори грчким језиком:

— Ах, то си ти, Јудо? Нисам те одмах препо- знала. У осталом, то je добро. К од нас постоји ве- ровање да ће ce онај кога не препознаш обогатити...

Узбуђен до те мере да му je срце скакало као y птице под црним покривачем, Јуда упита испре- киданим ш апатом, бојећи ce да ra не чују пролаз- ници:

— К уд си кренула, Низа?— A заш то би ти то морао да знаш? — одговори

358 ј М ихаил БулшкоН

Низа, успоравајући корак и надмено посматрајућиЈуду-

Тада ce y Јудином гласу зачуше некакве као де- чје интонације и он поче расејано да шапуће

— Па како?... Договорили см о ce. Хтео сам да навратим к теби. Рекла си да ћеш цело вече бити код куће...

— Ах, не, не — одговори Низа и ћудљиво ис- тури доњ у усну, због чега ce Јуди учинило да joj лице, најлепше лице које je икада видео y животу, постаде још лепше — било ми je досадно. К од вас je празник и шта би ти хтео да радим? Да седим и слуш ам како ти уздишеш на тераси? И уз то да страхујем да ће служавка испричати све мужу? He, не, одлучила сам да одем ван града и слушам сла- вује.

— Како то ван града? — упита изненађени Јуда. Сама?

— Разуме ce, сама — одговори Низа.— Допусти ми да те пратим — задихано замоли.

Јуда. У глави му настаде збрка, заборави на све на свету и молећиво погледа плаве Низине очи које су сада изгледале потпуно црне.

Низа му ништа не одговори и само убрза корак.— Зашто ћутиш, Низа? — жалостивим гласом

упита Јуда, равнајући корак с њеним.— A да ми не буде досадно ca тобом? — наје-

дном упита Низа и заустави ce. Тада y Јудиној глави настаде права правцата збрка.

— Па, добр о — на крају ce открави Низа. — Пођимо.

— A куда, куда?— Причекај... свратићемо y ово двориште и до-

говорићемо ce, јер ce бојим да ме неко од позна- ника не види и не исприча после мужу да сам ca љубавником била на улици.

И тада Низа и Јуда нестадоше ca трга. Дош а- птавали су ce y капији једног дворишта.

— Иди y маслињак — шаптала je Низа, нами- чући покров на очи и окрећући ce од неког човека,


који je ca кофом улазио y двориште — y Гетсе-манију, иза Кидрона, јеси ли схватио?

— Да, да, да...— Ja ћу поћи напред — настави Низа — али

ти не иди за мном, заостани мало. Ja ћу поћи на- пред... Када пређеш поток... знаш ли где je пећина?

— Знам, знам...— Прођи узбрдо поред жрвња за маслине a онда

скрени ка пећини. Бићу тамо. Али не смеш ни y ком случају да пођеш одм ах за мном, имај стрп- љења, причекај овде — и ca тим речима Низа изађе из капије, као да није ни говорила ca Јудом.

Јуда постоја неко време сам, трудећи ce да ceусредсреди. Између осталих мисли, и глави му ceврзмала и мисао о томе како да објасни рођацима заш то није присуствовао празничној трпези. Јуда ста- јаше и смишљаше некакву лаж, али од узбуђења ништа паметно није смислио и ноге ra саме и про- тив његове воље изведоше из капије.

Сада je променио пут: није више ишао према Д оњ ем граду већ je кренуо назад, према Кајафи- ном дворцу. Празник je већ био стигао y град. Око Јуде y прозорима не само што су светлуцали пла- мичци већ ce чуо и жамор молитви. П о улици су последњи закаснели пролазници терали магариће, ши- бали их, викали на њих. Hore су саме носиле Јуду и он није ни запазио како су поред њега пролетеле страшне, обрасле маховином зидине Антонијеве куле, није чуо ни завијање труба y тврђави, није обратио пажњу на коњичку римску патролу ca бакљом која му je немирном светлошћу осветљавала пут. Прошавши поред куле, Јуда je, осврнувши ce, угледао како су ce на страшној висини над храмом упалила два џиновска петокрака свећњака. Али, и њих je Јуда видео као y магли, причинило му ce да ce над Јеру- шалајимом упалило десет невиђених no величини ка- ндила, која су ce такмичила ca светлошћу јединог кандила које ce све више и више дизало над Јеру- шалајимом — месечевог кандила. Сада Јуду више ништа није занимало, он je журио ка Гетсеманској

360 / Михаил Бутакоћ

капији, хтео je да што пре напусти град. С времена на време чинило му ce да ce испред њега, између леђа и лица пролазника појављује заводљива фигура, да ra води за собом . Али то je била варка — Јуда je знао да je Низа далеко испред њега. Јуда про- трча поред мењачница и стиже напокон до Гетсе- манске капије. У њој je, дрхтећи од нестрпљења, ипак био принуђен да ce заустави. У град су улазиле камиле, за њима je ушла сиријска војна патрола.коју Јуда y себи прокле...

Али све има крај. Нестрпљиви Јуда je већ био ван градских зидина. Ca леве стране од себе Јуда угледа мало гробље, a крај њега неколико пругастих бого- мољачких шатора. Прешавши прашњави пут који je осветљавао месец, Јуда крену ка Кидронском потоку да би прешао преко њега. Вода je тихо жуборила под Јудиним ногама. Прескачући ca камена на камен, он на крају стиже на супротну, гетсеманску обалу и ca радош ћу угледа да je пут над воћњацима пуст. У близини ce видела полуразрушена капија масли- њака.

После загушљивог града, Јуду запахну заносан мирис пролећне ноћи. Из врта ce преко ограде осе- ћао мирис мирти и багрема ca гетсеманских поља.

Капију нико није чувао, никога y њој није било и кроз неколико минута Јуда je већ трчао под тајан- ственом сенком огромних гранатих маслина. Пут je водио узбрдо, Јуда ce успињао тешко дашћући, с времена на време доспевајући из помрчине на шарене месечеве тепихе који су му личили на тепихе које je видео y радњи љ убоморног Низиног мужа. После извесног времена, ca леве стране, Јуда угледа пресу за маслине ca тешким каменим жрвњем и гомилу некакве буради. У врту не беше нокога. Радови су завршени y смирај дана, y врту не беше ни живе душе, и сада ce над Јудом разлегала песма хора славуја.

Јуда je већ био надомак циљу. Знао je да ће ca десне стране y помрчини ускоро зачути тихи шапат воде која пада y пећини. Тако ce и десило, зачу ra.


Постајало je свежије.Тада успори корак и тихо позва:— Низа!Али, уместо Низе, одвојивши ce од дебелог ма-

слиновог стабла, на пут искочи снажна мушка фи- гура, нешто joj засја y руци одм ах ce угаси.

Јуда устукну и тихо јекну:— Ах!Други човек му препречи пут.Први, онај испред њега, упита Јуду:— Колико си сада добио? Говори, ако ти je жи-

вот мио!Н ада ce појави y Јудином срцу, и он очајнички

повика:— Тридесет тетрадрахми! Тридесет тетрадрахми!

Све што сам добио код мене je! Ево новца! Узмите ra, али ми живот оставите!

Човек испред Јуде брзо му истрже из руку кожну кесу. Истог ce часа иза Јудиних леђа диже бодеж и заби ce заљ убљ еном младићу под плећку. Јуду нешто одбаци напред и он диже y ваздух згрчене руке. Човек испред њега дочека Јуду на свој нож и до балчака ra заби y Јудино срце.

- Ни... за... — туђим, не високим и јасним мла- далачким, већ дубоким и прекорним гласом прого- вори Јуда и више не испусти ни звука. Тело му тако снажно лупи о земљу, да она зајеча.

Тада ce на путу појави трећа прилика. Taj трећи je на себи имао плашт ca капуљачом.

— Пожурите! — нареди тај трећи. Убице брзо запаковаше кожну врећицу заједно ca цедуљом, коју им даде трећи y кожу и увезаше je врпцом. Други стави смотуљак y недра, потом убице потрчаше ca пута y страну и помрчина их прогута међу масли- нама. Трећи клече поред убијеног и загледа му ce y лице. У сенци му ce учини да je оно бледо као креч и некако продуховљ ено лепо. Е1осле неколико тре- нутака на путу не беше никог живог. Мртво тело лежаше раширених руку. Лево стопало ce нашло y мрљи месечине, тако да ce јасно видео сваки каишић

362 / Михаил Бу.иакоћ

сандале.У целом гетсеманском врту y то ce доба раз-

легала песма славуја. Куда су отишла она двојица што су преклала Јуду, не зна ce, али je пут трећег човека ca капуљачом познат. Напустивши стазу, он крену кроз густ маслињак према југу. Прескочио je ограду врта далеко од главне капије, y јужном углу, тамо где je испало горње камење ограде. Ускоро ce већ налазио на обали Кидрона. Тада уђе y воду и једно време корачаше кроз њу, све док y даљини не спази силуете два коња и човека крај њих. Коњи такође стајаху y потоку. Вода je текла и прала им копита. Коњ оводац седе на једног коња, човек ca ка- пуљачом на другог, na лагано кренуше кроз поток и чуло ce како камење крцка под коњским копитима. П отом коњаници изјахаше из воде, попеше ce на јерушалајимску обалу и кренуше кораком дуж гра- дских бедема. Тада ce коњоводац одвоји, појури на- пред и нестаде, a човек ca капуљачом заустави свог коња, сјаха с њега на пустом путу, скиде свој плашт, изврну ra на наличје, извуче испод плашта плитак шлем без челенке, стави ra на главу. Сада на коња скочи човек y војној хламиди ca кратким мачем о бедру. Повуче узде и немиран војнички коњ закаса, труцкајући јахача. Сада пут више није био дуг. Ко- њаник приђе јужној капији Јерушалајима.

П од сводом капије поигравао ce и подрхтавао немиран пламен буктиње. Стражари из друге центу- рије Муњевитог легиона седели су на каменим клу- пама и коцкали ce. Када угледаше официра који je улазио, војници скочише ca места, официр им махну руком и уђе y град.

Град je био обасјан празничним светлостима. У свим прозорима поигравали су пламичци светиљки и одасвуд су ce, сливајући ce y нескладни хор, чуле празничне молитве. Бацајући поглед y прозоре што су гледали на улицу, коњаник je покаткад могао да види људе за празничном трпезом ca јарећим месом, где пехари ca вином стајаху између тањира ca трпким травама. Звиждућући некакву тиху мелодију, коњаник


ce лаганим касом провлачио кроз пусте уличице Д о- њег града, ка Антонијевој кули, повремено погле- дајући дотле невиђене на свету петокраке свећњаке који пламтеху над храмом или месец који беше још виши од тих свећњака.

Дворац И рода Великог није ни на који начин уче- ствовао y свечаној ноћи празника пасхе. У споредним одајама дворца, окренутим према југу, где су ce сместили официри римске кохорте и легат легиона, гореле су светлости и тамо су ce могли наслутити не- какви покрети и живот, a предњи део, y коме ce налазио једини и принудни становник дворца — про- куратор — као да je цео, ca својим колонадама и златним статуама био ослепео подјарком месечином. Овде, y унутрашњости дворца, владале су помрчина и тишина. И тамо, како je то и рекао Афранију, прокуратор није желео да уђе. Наредио je да му ce постеља намести на балкону, тамо где je и ручао, a јутрос обављ ао саслушање. Прокуратор je легао на припремљени лежај, али му сан није долазио. Огољени месец лебдео je y чистом небу и проку- ратор није скидао поглед ca њега пуних неколико часова.

Негде око поноћи сан ce коначно смиловао на хегемона. Грозничаво зевнуши, прокуратор откопча и смаче плашт, скину појас ca широким челичним сечивом y канијама који je опасивао кошуљу, стави ra на фотељу крај лежаја, смаче сандале и испружи ce. Банга одм ах устаде, леже крај њега на лежај, главу уз главу, и прокуратор, ставивши псу руку око врата, најзад затвори очи. Тек тада заспа и пас.

Лежај je био y полумраку, заклоњен од месеца стубом, али ce од степеништа балкона ка постељи пружала трака месечине. И чим je прокуратор из- губио везу ca стварношћу око себе, одм ах je кренуо осветљеним путем нагоре, право ка месецу. Чак ce и насмејао y сну од радости, до те je мере све било дивно и непоновљиво на прозрачном плавом путу. Корачао je уз пратњу Банге, a крај њега je ишао лутајући филозоф. Расправљали су о нечем веома

364 / Михаил BvAiaKob

сложеном и важном, при чему ниједном није пола- зило за руком да y нешто убеди оног другог. Ни y чему ce нису слагали и због тога je њихов спор био занимљив и бесконачан. Само ce no себи ра- зуме да je данашње погубљење представљало најо- бичнији неспоразум — јер je тај филозоф, који je измислио тако невероватно глупаву ствар као што je то да су сви људи добри, корачао поред њега, што je, свакако, значило да je жив. И, разуме ce, било би више него ужасно чак и помислити на то, да би такав човек могао да ce погуби. Погубљ ења није било! Није ra било! Ето y чему ce састојала лепота тог путовања увис, no месечевом степеништу.

С лободног времена су имали онолико колико им je било потребно a непогода ће почети тек увече, и кукавичлук je, y то нема сумње, један од најго- рих порока. Тако говораше Јешуа Ханоцри. Не, фи- лозофе, противим ce: то je најстрашнији порок.

E t o , на пример, садашњи прокуратор Јудеје и бивши трибун y легиону не беше кукавица онда, y Долини девица, када бесни Еермани замало нису убили горостаса Пацоловца. Али, опростите ми, фи- лозофе! Зар ви, ca вашим умом, можете чак и по- мислити да ће прокуратор Јудеје жртвовати своју каријеру због човека који je извршио злочин про- тив цезара?

— Да, да — стењао je и јецао y сну Пилат.Разуме ce, жртвоваће je. Tor јутра je jotu, мо-

жда, и не би жртвовао, a сада, ноћу, одвагнувши све, пристаје да je жртвује. Учиниће све што je y његовој моћи да спасе од погибије безумног сањара и врача који апсолутно ни за шта није ни најмање крив!

— О д сада ћемо заувек ^ити скупа — говорио му je y сну филозоф-луталица, који ce на бог зна који начин наш ао на путу коњаника ca златним ко- пљекТ — К ад je ту један, значи да je ту и дру- ги! Када спомену мене, одмах ће споменути и тебе! Мене, нахоче, сина непознатих родитеља, и тебе, сина краља-звездочаца и лепотице Пиле, млинарове кћери.

365 / Мајстор u Mapiapuvüa

— Да, сам о ме не заборави, сети ce мене, сина звездочаца — молио je Пилат y сну. И обезбедивш и ce y сну климањем главе просјака из Ен-Сарида што корачаше крај њега, сурови прокуратор Јудеје од ра- дости je плакао и смејао ce y сну.

Све je то било лепо, али je зато утолико стра- шније било хегемоново буђење. Банга зарежа на ме- сец и плави пут клизав, као намазан маслом, нес- таде пред прокуратором. Отворио je очи и прво чега ce сетио било je да je погубљење обављено. Прво што je прокуратор ураДио, било je да ce на- викнутим покретом ухвати за Бангину огрлицу, noćne чега болесним очима поче да тражи месец и виде да ce он померио мало y страну и да je по- стао сребрнаст. У његову светлост умешала ce не- пријатна, немирна светлост, која je трепернла на бал- кону пред самим очима. У рукама центуриона Па- цоловца пламтела je и димила ce бакља. Он je ca страхом и злобом y очима бацао погледе на оп- асну животињу која ce припремала за скок.

— Мир, Банга — рече прокуратор гласом боле- сног човека и накашља ce. Заклањајући ce од пла- мена руком, настави: — Ни ноћу, na месечини не- мам мира! О, богови! A и ваша дужност je лоша, Марк. Војнике сакатите...

Крајње запрепашћен, Марк je гледао прокуратора, a овај дође себи. Да би загладио непотребне речи, које je онако сањив изговорио, прокуратор рече:

— He вређајте ce, центурионе. Moj положај je, понављам, још гори. Шта вам je потребно?

— Стигао je начелник тајне страже — мирно извести Марк.

— Пустите ra, пустите — прочишћавајући каш- љањем грло, нареди прокуратор и поче босим но- гама да тражи сандале. Пламен заигра no стубо- вима, центурионове калиге залупкаше no мозаику. Центурион изађе y врт.

— И на месечини немам мира — зашкрипавши зубима рече прокуратор сам себи.

Ha балкону ce, уместо центуриона, појави човек


ca капуљачом.— Банга, мир — тихо рече прокуратор и стеже

главу псу.Пре но што ће почети да говори, Афраније ce,

no свом обичају, осврну и оде y сенку и, уверивши ce да осим Банге на балкону нема никога, тихо рече:

— М олим да ме предате суду, прокураторе. Били сте y праву. Нисам успео да сачувам Јуду из Ки- риота, преклали су ra. Тражим да будем изведен пред суд и подносим оставку.

Афранију ce учинило да ra посматрају четворе очи: псеће и вучје.

Афраније извуче испод хламиде врећицу укрућену од сасушене крви, запечаћену ca два печата.

— Ево, ову врећицу ca новцем су подметнуле убице y кућу првосвештеника. Крв на тој врећици je крв Јуде из Кириота.

— Колико ли тамо има? — упита Пилат, на- дневши ce над врећицу.

— Тридесет тетрадрахми.Прокуратор ce осмехну и рече:— Мало.Афраније je ћутао.— Где ce налази убијени?— To не знам — ca мирним достојанством одго-

вори човек који ce никада није растајао од своје ка- пуљаче — истрагу ћемо отпочети ујутру.

Е1рокуратор ce стресао, оканио ce каиша сандале, који никако није могао да закопча.

— Али ви сигурно знате да je убијен?Ha то прокуратор доби сув одговор:— Ja, прокураторе, радим пуних петнаест година

y Јудеји. Почео сам да радим за време Валерија Гра- тија. Не морам да видим леш, да бих рекао да je човек убијен, na вас сада извештавам да je онај који 'се звао Јуда из Кириота пре неколико сати избоден.

— Опростите ми, Афраније — одговори Пилат - још ce нисам пробудио како треба, због тога


сам то онако и рекао. Лоше спавам — прокуратор ce осмехну — и стално y сну видим месечев зрак. Тако смеш но, замислите само. Kao да ce шетам no том зраку. Но, хтео бих да чујем ваше миш- љење о свему томе. Где ce спремате да ra тражите? Седите, начелниче тајне службе.

Афраније ce поклони, примаче фотељу ближе кре- вету и седе, звекнувши при том мачем.

— И мам намеру да ra тражим y близини пресе за маслине y Гетсеманском врту.

— Тако, тако. A заш то управо тамо?— Хегемоне, no моме мишљењу Јуда није био

убијен y сам ом Јерушалајиму, a исто тако није уби- јен ни далеко од њега. Он je убијен y близини Је- рушалајима.

— Сматрам вас за једног од истакнутих стру- чњака y вашем послу. У осталом, не знам како стоје ствари y Риму, али y колонијама премца немате. Објасните, зашто?

— Ни y ком случају не допуш там помисао — говорио je тихо Афраније — да je Јуда доспео y руке некаквим сумњивим људима y градском под- ручју. Ha улици je немогуће некога тајно заклати. A то значи да су морали да ra намаме негде y подрум. Међутим, служба ra je већ тражила y Д о- њем граду и свакако би ra там о и пронашла. Га- рантујем вам да није y граду. A да су ra убили далеко ван града, ова врећица ca новцем не би била подметнута тако брзо. Убијен je негде y близини града. Успели су да ra одм аме ван града.

— He схватам на који je то начин било могуће урадити.

— Да, прокураторе, то je најтеже питање y целој тој ствари, a ja чак и не знам да ли ћу успети да ra одгонетнем.

— Одиста, загонетно! У празнично вече верник одлази не зна ce заш то ван града, напустивши па- схалну трпезу и тамо гине. Ko ra je то и чиме могао да намами? Да то није учинила нека жена? — наједном надахнуто упита прокуратор.


Афраније одговори мирно и одмерено:— Ни y ком случају, прокураторе. Ta могућност

je y потпуности искључена. Треба расуђивати логично. Ko je био заинтересован за погибију Јуде? Некакви лутајући фанатици, некакав кружок y коме, пре свега, није било ниједне жене. Да би ce човек оженио, про- кураторе, он мора да има новац, a да би довео на свет човека, он му je исто тако потребан. Али да би ce човек преклао уз помоћ жене, потребан je велики новац, a те скитнице новца немају. Жене y свему том е није било, прокураторе. Чак и више од тога, рећи ћу да такво тумачење убиства може само да заметне трагове, завара истрагу a мене лично омета.

— Видим да сте сасвим y праву, Афраније — про- збори Пилат — ja сам само себи дозволио да иска- жем своју претпоставку.

— Она je, прокураторе, на жалост, погрешна.— Па шта je онда посреди? — узвикну проку-

ратор радознало ce загледавши y Афранијево лице.— Мишљења сам да je посреди поново тај исти

новац.— Одлична мисао! Али, ко je и за шта могао

да му понуди новац ноћу na још ван градског по- дручја?

— О, не, прокураторе, то није тако. Имам једну једину претпоставку, и ако она није тачна, друго об- јашњење, како ми ce барем чини, нећу успети ни да нађем. — Афраније ce наже ближе прокуратору и шапатом рече: — Јуда je хтео да сакрије свој новац на тајном, само њему познатом месту.

- Веома лукаво објашњење. Тако je очигледно и било. Сада вас схватам: измамили су ra из града не људи, већ сопствена мисао. Да, то je очигледно тако и било.

— Тако je. Јуда je био неповерљив. Крио je новац од људи.

— Да, рекли сте, y Гетсеманији. A заш то управо тамо имате намеру да ra тражите — то, морам да при- знам, не схватам.


— Па то je, прокураторе, најједноставније од свега. Нико неће крити новац на путу, на отвореном и пустом месту. Јуда није био на Хебронском путу, ни на путу y Витанију. Он je м орао да буде на заш тићеном и скровитом месту ca дрвећем. To je заиста једноставно. A других таквих места, осим Гетсеманије, y близини Јерушалајима нема. Није M o rao далеко да оде.

— П отпуно сте ме убедили. A шта сада треба да ce ради?

— О дмах ћу почети да тражим убице које су пронашле Јуду ван града, a сам ћу, y међувремену, како сам већ известио, предати пријаву противу себе суду.

— Зашто то?— Moja стража ra je испустила из вида синоћ

на тржници, пош то je напустио Кајафин дворац. Ни- како ми не иде углаву како ce то десило: тако не- што ми ce y животу још није догодило. Узет je под присмотру одм ах после нашег разговора. Али y ре- јону тржнице наједном ce негде прикрио, зам ео траг, тако да je једноставно нестао.

— Д обро. Изјављујем да не сматрам да вас треба предавати суду. Учинили сте све што сте могли и нико на свету — ту ce прокуратор осмехну — не би успео да уради више од вас! П озовите на од- говорност жбирове који су изгубили Јуду. Али ни ту, молим вас, не бих желео да казна буде пре- строга. Ha крају крајева, учинили см о све да би- см о ce побринули за то ништавило! Да, заборавио сам да вас упитам — прокуратор поче да трља чело — како су успели да Кајафи подметну новац?

— Видите, прокураторе... To и није било баш посебно тешко. Осветници су пришли Кајафином дворцу ca задњ е стране, тамо где уличица пролази изнад самог задњег дела дворишта. Смотуљак су пребацили преко зида.

— Ca цедуљом?— Да, управо онако како сте и претпостављали,

прокураторе. Да, узгред буди речено — Афраније


смаче печате ca врећице и показа њену садржину Пилату.

— Шта то радите, Афраније, na печати су сигу- рно из храма!

— Прокуратор не мора да ce узнемирава због тога — одговори Афраније, затварајући врећицу.

— Зар имате све печате? — упита насмејавши ce Пилат.

— Другачије не би могло ни да буде, прокура- торе — без икаквог смеха, грубо одговори Афраније.

— М огу да мислим како je било код Кајафе!— Да, прокураторе, то je изазвало одиста ве-

лику пометњу. О дмах су ме позвали.Чак ce и y помрчини видело како Пилатове очи

светлуцају.— To je занимљиво, занимљиво...— Бићу тако слободан, прокураторе, да кажем

како то и није било баш тако занимљиво. Досадан и заморан посао. Ha моје питање да ли je некоме y двору Кајафином исплаћиван новац, категорично ми je одговорено да није.

— Ах, тако? Па добро, ако новац није исплаћиван, значи да није ни исплаћиван. Тим ће теже бити пронаћи убице.

— Сасвим тачно, прокураторе.— Да, Афраније, изненада ми je пало на памет:

да није, мож да, извршио самоубиство?- О, не, прокураторе — одговори Афраније, за-

валивши ce чак од изненађења y фотељу — изви- ните, али то je, уистину више него невероватно!

— Ах, y овом je граду све могуће! Спреман сам да ce опкладим ca вама, да ће кроз најкраће време такве гласине почети да колају no целоме граду.

Афраније ту упери свој поглед y прокуратора, поразмисли и одговори:

— To ce лако може десити, прокураторе.П рокуратор очигледно није могао да ce ослободи

тог питања о убиству човека из Кириота, иако je већ све било сасвим јасно, na чак упита ca изве- сном дозом маштања y гласу:


— Желео бих да видим како су ra убијали.— Убијен je ca одиста изузетном умешношћу, про-

кураторе — одговори Афраније, помало иронично посматрајући прокуратора.

— Одакле то знате?-- Изволите обратити пажњу на врећицу, про-

кураторе — одговори Афраније — гарантујем вам да je Јудина крв шикнула y млазу. Јер, имао сам прилике, прокураторе, да видим доста убијених y своме животу!

— Тако да он, разуме ce, неће васкрснути?— Не, прокураторе, он ће васкрснути — одго-

вори Афраније филозофски ce смешкајући — када труба Месије, кога овде чекају, одјекне над њим. Али пре тога неће!

— Доста, Афраније, питање je јасно. Да пређемо на сахрану.

— Погубљени су сахрањени, прокураторе.— О, Афраније, био би заиста злочин предати

вас суду. Достојни сте највише награде. Како je било?Афраније поче да прича и исприча да je за време

док je он био заузет Јудом, јединица тајне страже, којом je руководио његов моћник, стигла до врха брега када ce већ спустило вече. Једно тело на брду није пронађено. Пилат ce трже, упита промукло:

— Ах, како то нисам предвидео!— Не вреди ce узнемиравати, прокураторе — рече

Афраније и настави да прича: — Тела Дисмаса и Хестаса којима су грабљивице искљувале очи, узета су a људи су одм ах почели да траже трећи леш. Пронашли су ra убрзо. Неки човек...

— Леви Матеј — не упитно већ пре потврдно рече Пилат.

— Да, прокураторе...Леви Матеј ce крио y пећини на северном делу

Голготе, чекајући да ce спусти мрак. Голо тело Јешуе Ханоцрија било je ca њим. Када je стража ушла y пећину ca бакљом, Леви je почео да бесни и оча- јава. Викао je да није починио никакав злочин и да сваки човек, према закону, има право, ако то жели,


да сахрани погубљеног злочинца. Леви Матеј je го- ворио да не жели да ce растане од тог тела. Био je узбуђен, узвикивао je нешто неповезано, час je мо- лио, a час претио и проклињао...

— Морали су да ce ухвате укоштац с њим? — мрачно упита Пилат.

— He, прокураторе, не — умирујући ra, рече Афраније. — дрског безумника су успели да умире, објаснивши му да ће тело бити сахрањено.

Када je Леви схватио шта je речено, смирио ce, али je изјавио да нигде неће отићи и да жели да присуствује сахрани. Рекао je да неће отићи, чак ако почну и да ra убијају, na je чак предлагао за ту сврху нож за сечење хлеба, који je имао крај себе.

— Отерали су ra? — пригушеним гласом упита Пилат.

— He, прокураторе, нису. Moj помоћник му je дозволио да присуствује сахрани.

— Ko je од ваших помоћника руководио свим тим? — упита Пилат.

— Толмај — одговори Афраније и додаде узне- мирено: — Д а није мож да нешто погрешио?

— Наставите — одговори Пилат — грешке није било. Почињем да ce збуњујем, Афраније, јер очи- гледно, имам посла ca човеком који никада не греши. Taj човек сте ви.

Левија Матеја су стрпали на таљиге заједно ca лешевима погубљених и кроз два сата они су стигли y усамљени кањон северно од Јерушалајима. Тамо су војници, радећи на смену, за један сат ископали дубо- ку јаму y коју су сахранили сва три погубљена.

— Голе?— He, прокураторе, војници су понели ca собом

y ту сврху хитоне. Ha прсте погубљенима стављено je прстење. Јешуи ca једним зарезом , Дисмасу ca два и Хестасу ca три. Јама je затрпана камењем. Знак распбзнавања зна само Толмај.

— Ах, да сам то могао да предвидим! — мр- штећи ce, проговори Пилат — јер, било би потре- бно да видим тог Левија Матеја...


— Oh je овде, прокураторе!Пилат једно време посматраш е разрогачених оч-

ију Афранија, a онда рече:— Захваљујем вам на свему што je урађено y

вези ca овим случајем. М олим вас да ми сутра по- шаљете Толмаја, претходно му рекавши да сам за- довољан њиме, a вас, Афраније — ту прокуратор из џепа опасача, што лежаше на столу, извуче пр- стен и пружи ra начелнику тајне службе — молим да ово примите као успомену.

Афраније ce поклони, проговоривши:— To je велика почаст, прокураторе.— М олим вас да људе који су обавили сахрану

наградите. У ходе, који су испустили Јуду из вида, укорите. A Левија Матеја одм ах пошаљите к мени. П отребне су ми појединости о Јешуином случају.

— Разумем, прокураторе — одговори Афраније и поче да ce повлачи и клања, a прокуратор лупи дланом о длан и повика:

— Овамо! Светиљку y колонаду!Афраније je већ одлазио вртом, a иза леђа Пи-

латових y рукама слугу већ засветлуцаху светлости. Три ce свећњака нађоше на столу пред прокуратором и месечева ноћ ce одмах повуче y врт, као да ју je Афраније понео ca собом . Уместо Афранија на балкон ступи непознат мали и мршав човек, праћен огромним центурионом. Овај други, ухвативши про- кураторов поглед, одмах оде y врт и тамо нестаде.

Прокуратор je проучавао придошлицу заинтере- сованим и пом ало преплашеним очима. Тако ce по- сматра онај о коме смо много тога слушали, о коме смо и сами размишљали и ко ce, коначно, појавио пред нама.

Придошлица, човек четрдесетих година, беше црн- пураст, y ритама, прекривен сасушеном кором прљав- штине и гледаше испод ока као вук. Укратко, био je више него неугледан и најпре би ce могло рећи да je личио на градског просјака, каквих има много no терасама храма или тржницама бучног и прљавог Доњег града.


Ћутање потраја, и би нарушено чудноватим пона- шањем доведеног човека. Он ce промени y лицу, поче да ce заноси и да ce није ухватио прљавом руком за ивицу стола, сигурно би пао.

— Шта ти je? упита ra Пилат.— Ништа — одговори Леви Матеј и направи

покрет као да je нешто прогутао. Мршав, разголићен његов врат ce наду и поново спласну.

— Шта ти je, одговори! — понови Пилат.— Уморан сам — одговори Леви и мрачно по-

гледа y под.— Седи — проговори Пилат и показа према фо-

тељи.Леви неповерљиво погледа прокуратора, крену

према фотељи, преплашено погледа позлаћене ручке и седе не y фотељу, већ поред ње на под.

— Објасни: заш то ниси ceo y фотељу? — упита Пилат.

— Прљав сам, испрљаћу je — рече Леви, гледа- јући y земљу.

— Сада ће ти донети да једеш.— Нисам гладан — одговори Леви.— Зашто лажеш? — тихо упита Пилат. — Ниси

ништа jeo целога дана, a мож да и више. Д обро, не мораш да једеш. П озвао сам те да би ми показао нож који си имао код себе.

— Војници су ми ra одузели, када су ме уво- дили овамо — одговори Леви и мрачно додаде: — Вратите ми ra, треба да ra однесем власнику, украо сам ra.

— Зашто?— Д а бих пресекао конопце — одговори Леви.— Марк! — повика прокуратор и центурион ce

појави под колонадом. — Дајте ми његов нож.Центурион извуче из једне од двеју канија на по-

јасу прљав нож за сечење хлеба и предаде ra про- кура!тору a сам ce удаљи.

— A од кога си узео нож?— У пекари крај Хебронске капије, чим ce уђе

y град, одм ах с леве стране.


Пилат погледа широко сечиво, испроба прстом због нечега да ли je нож оштар, и рече:

— Што ce ножа тиче, не узнемиравај ce, нож ће бити враћен. A сада ми je потребно нешто друго: покажи ми пергамент који носиш ca собом и на коме су записане Јешуине речи.

Леви с мржњ ом погледа Пилата и осмехну ce таквим језивим осмехом, да му ce лице потпуно искриви.

— Хоћете да ми ra одузмете? И последње што имам? — упита.

— Нисам ти рекао: дај — одговори Пилат — већ рекох: покажи.

Леви завуче руку y недра и извуче свитак пер- гамента. Пилат ra узе, одм ота, рашири између све- тиљки и жмиркајући поче да проучава нејасне знаке. Тешко je било схватити шкработине и Пилат ce на- мршти и наже над сам пергамент превлачећи прстом преко редака. Ипак му пође за руком да разазна да записано представља, y самој ствари, неповезани ланац некаквих изрека, домаћинских бележака и пе- сничких одломака. П онеш то je Пилат и прочитао: »... Смрти нема... Јуче см о јели слатке пролећне бакуроте.«

Правећи гримасе од напрезања, Пилат je чкиљио, читао: »Угледаћемо чисту реку воде живота... Чо- вечанство ће гледати на сунце кроз прозрачни кри- стал...«

Ту Пилат уздрхта. У последњим рецима перга- мента разабра речи: »... већег порока... кукавичлука.«

Пилат ум ота пергамент и одсечно ra пружи Ле- вију.

— У зми — рече и после краће паузе додаде: — Ти си, као што видим, књишки човек и нема потребе да усамљен идеш овакав y просјачким прњама без куће и огњишта. Ja y Кесарији имам огромну библи- отеку, јако сам богат и хоћу да радиш код мене. Сређиваћеш и чуваћеш папирусе, бићеш сит и оде- вен.

Леви устаде и одговори:


— He, нећу.— Зашто! — црвенећи y лицу, упита прокуратор.

— Непријатан сам ти, бојиш ме ce?Исти непријатан осмејак искриви Левијево лице и

он рече:— He, већ због тога што ћеш ce ти бојати мене.

Неће ти бити лако да ми гледаш y лице, јер си ra ти убио.

— Ћути — одговори Пилат — узми новац.Леви одречно одмахну главом, a прокуратор на-

стави:— Знам да самога себе сматраш за Јешуионог

ученика, али ћу ти рећи да ниси усвојио ништа од онога чему те je он учио. Јер, да јеси, свакако би узео нешто од мене. Имај на уму да je он пред саму своју смрт рекао да никога не оптужује. — Пилат значајно диже прст, Пилатово лице ce згрчи. — A он сам би свакако нешто узео. Ти си суров, a он није био суров. Куда ћеш поћи?

Леви ce наједном приближи столу, ослони о њега обема рукама и гледајући прокуратора очима које су пламтеле, поче да шапће:

— Хегемоне, знај да ћу ja y Јерушалајиму пре- клати једног човека. Х тео сам да ти то кажем, како би знао да ће бити још крви.

— Ja такође знам да ће je још бити — одго- вори Пилат — својим ме речима ниси зачудио. Ти, разуме ce, хоћеш да убијеш мене?

— Тебе нећу моћи да прекољем — одговори Леви смешкајући ce — ja нисам тако глуп да бих на тако нешто и помислио. Али ћу заклати Јуду из Кириота и том е ћу посветити остатак свог живота.

Ту ce израз задовољ ства појави y очима про- кураторовим и он, позвавши прстом ближе Левија Матеја, рече:

— To нећеш моћи да урадиш, не мучи ce бадава. Ове ноћи Јуду су већ преклали.

Леви одскочи од стола, унезверено ce осврћући и повика:

— Ko je то урадио?


— He буди љубоморан — одговори, искесивши ce, Пилат и стаде да трља руке — бојим ce да je он имао и друге обожаваоце осим тебе.

— Ko je то урадио? — ш апатом понови Леви.Пилат му одговори:— To сам ja урадио.Леви отвори уста, унезверено погледа прокура-

тора, a овај рече:— Разуме ce да то и није баш тако много, али

сам то барем урадио ja. — И додаде: — A да ли ћеш сада узети нешто?

Леви ce замисли, опусти и на крају рече:— Нареди да ми дају комад чистог пергамента.П рош ао je један сат. Левија више није било y

дворцу. Сада je тишину зоре нарушавао сам о тихи шум корака стражара y врту. Месец je брзо бледео, на другом крају неба ce видела бела мрља Зорњаче. Светиљке су ce одавно угасиле. Ha лежају je лежао прокуратор. Ставивши руку под образ,спавао je тихо и дисао. П оред њега je спавао Банга.

Тако дочека зору петнаестог нисана пети проку- ратор Јудеје Понтије Пилат.


Пропасш сшана број 50

Када je Маргарита стигла до последњих речи по- главља »...тако дочека зору петнаестог нисана пети прокуратор Јудеје Понтије Пилат«, било je већ јутро.

Чуло ce како y дворишту y грању врбе и липе врапци весело и узбуђено воде јутарњи разговор.

Маргарита устаде из фотеље, протегну ce и тек онда осети до које joj je мере тело ломно и како joj ce и колико спава. Занимљиво je истаћи да je Маргарита y души била потпуно мирна. Мисли joj нису биле несре- ђене, уопште je није потресло то што je ноћ провела натприродно. Нису je узнемиравале успомене на бал код сатане, ни то што joj je неким чудом враћен мајстор, што je из пепела васкрснуо роман, што je поново све било на своме месту y подруму y малој уличици, одакле беше отеран потказивач Алојзије Могарич. Укратко, познанство ca Воландом joj није психички ни најмање нашкодило. Све je било управо онако како и треба да буде. Маргарита оде y суседну собу, увери ce да мајстор спава чврстим и мирним сном, угаси непотребну стону лампу и сама ce испружи крај супротног зида на отоман покривен старим, исцепаним ћебетом. Тренутак касније већ je спавала и ништа тог јутра није уснила. Ћутале су сутеренске собе, ћутала je цела предузимачева кућица a y забаче- ном сокаку владала je тишина.

Али y то исто доба, то јест y суботу рано изјутра, није спаваочитав спрат y једној московској установи, и његови прозори, окренути ка великом тргу прекриве- ном асфалтом, који су специјалне машине, лагано ce крећући, чистиле четкама, беху обасјани светлошћу која je пресецала светлост сунца што ce рађало.

Чктав ce спрат бавио истрагом Воландовог случаја и сијалице су гореле целе ноћи y десет кабинета.

У самој ствари, цео je случај постао јасан још од јучерашњег дана, од петка, када je морао да ce затвори

379 / МајсШор u Mapiapuïïta

Варијете јер je нестала целокупна његова управа, a и због разних свињарија до којих je дош ло дан пре тога, за време знамените представе црне магије. Ствар je, наиме, била y томе што je на спрат који целе ноћи није ни тренуо, стално и непрекидно стизао нов материјал.

Сада je истрага, посвећена овом чудноватом случа- ју који je мирисао на очигледну ђаволштину, уз приме- су хипнотичке опсене и више него очигледног кримина- ла, требало да повеже све разноврсне и запетљане случајеве који су ce одиграли y разним деловима Москве.

Први који je морао да посети обасјан електричном светлошћу бесани спрат био je Аркадије Аполонович Семплејаров, председник Акустичке комисије.

У петак после ручка je y његовом стану y згради крај Каменог моста зазвонио телефон, и мушки глас je затражио Аркадија Аполоновича. Супруга Аркадија Аполоновича, која je пришла апарату, одговорила je надмено да ce Аркадиј Аполонович лоше осећа, да je легао да отпочине и да не може ла разговара. Али, Аркадиј Аполонович je ипак морао да устане. Ha пи- тање одакле то траже Аркадија Аполоновича, глас из телефона дао je веома кратак одговор.

— О дмах... овога часа... одмах... само тренутак — поче да муца обично врло надмена супруга председни- ка Акустичке комисије и као стрела полете y спаваћу собу да дигне Аркадија Аполоновича из постеље, y којој je овај лежао, паклено ce мучећи и при самој помисли на синоћну представу и ноћашњи скандал, који je био пропраћен протеривањем из стана његове рођаке из Саратова.

И не за часак, не ни за минут, већ за непуну четвртину минута, Аркадије Аполонович, само y јед- ној папучи, и то на левој нози, и само y доњ ем рубљу, већ je стајао крај апарата муцајући y њега:

— Да, то сам ja... Разумем, разумем...Његова супруга, која je y тим тренуцима заборави-

ла сва његова одвратна кршења верности y којима je несрећни Аркадије Аполонович био ухваћен, препла- шеног лица вирила je кроз врата од ходника, махала


папучом кроз ваздух и шаптала:— Папучу обуј, папучу... ноге ћеш прехладити —

на шта je Аркадиј Аполонович, одмахујући жени босом ногом и бесно je посматрајући, мум лао y телефон:

— Да, да, да, како да не, схватам... О дмах кре- ћем.

Цело вече je Аркадије Аполонович провео на оном истом спрату на коме je вођена истрага. Разговор je био мучан, непријатан, јерје м орао потпуно искрено да исприча све не само о оној одвратној представи и тучи y ложи, већ уз пут, што je одиста и било нужно, и о Милици Андрејевној П окобатко из Јелоховске улице, о рођаци из Саратова и о многим још другим ствари- ма, што je све Аркадију Аполоновичу било веома мучно.

Само ce no себи разуме да су искази Аркадија Аполоновича, паметног и културног човека, очевица срамотне представе, сведока квалификованог и разум- ног, који je одлично описао како самог тајанственог мага ca маском, тако и два његова гада-помоћника, који je одлично запамтио да je презиме мага управо Воланд — y великој мери помогли истрази. Поређење исказа Аркадија Аполоновича ca исказима других особа, међу којима су биле и неке даме које су имале неприлике после представе (она, y љубичастом доњ ем вешу, која je запањила Римског и, на жалост, још многе друге) и слање курира Карпова y стан број 50 y Садовој улици — одмах je открило место где треба тражити кривца за све ове догађаје.

Стан број 50 je посећен, и то не једном, и не само што je био прегледан изузетно пажљиво већ je при томе куцкано и no зидовима, проверавани су димњаци, тражена тајна скровишта. Али све те мере нису дале апсолутно никакве резултате, и y стану нико није откривен, иако je било више него очигледно да ce y стану неко налази, без обзира на то што су сва лица, која су ce на овај или онај начин бавила питањима боравка страних уметника y Москви, одлучно и кате- горично тврдила да никаквог мађионичара Воланда y


Москви нема нити ra y њој може бити.Он није био нигде пријављен приликом доласка,

никоме није показао свој пасош или неке друге испра- ве, уговоре и споразуме и нико о њему ништа није ни чуо! Шеф програмског одељења позоришне комисије Китајцев клео ce и богатао да никакав програм пред- ставе никаквог Воланда нестали Стјопа Лиходејев њему није слао на одобрењ е и да му о доласку некаквог Воланда Стјопа ништа није телефонирао. Тако да он, Китајцев, не зна и не може да схвати накојије начин то Стјопа могао да допусти такву представу y Варијешеу. К ада му je речено да je Аркадиј Аполонович својим очима видео тог мага на представи, Китајцев je само ширио руке и дизао очи ка небу. И no очима Китајцева могло ce видети и закључити да je чист као суза.

Па и сам П рохор Петрович, председник главне позоришне комисије...

Узгред буди речено: он ce одмах вратио y своје одело, чим je милиција ушла y његову радну собу, a на велику радост Ане Ричардовне и велико запрепашћење непотребно узнемирене милиције. Још je, узгред буди речено, вративши ce на своје место, y своје пругасто одело, П рохор Петрович одобрио све одлуке које je одело написало за време његовог краткотрајног одсу- ствовања.

... и тај исти П рохор Петрович ништа, апсолутно ништа није знао о тамо некаквом Воланду.

Све je испадало некако, како год да човек окренуо, заиста наопако: хиљаде гледалаца, све особљ е Варије- шеа, na чак и сам Семплејаров Аркадиј Аполонович, веома образован човек, сви су они видели тог мага, као и његове три пута проклете помоћнике, али ra нико нигде није м огао пронаћи. Шта je то, допустите да вас упитам: да ли je он пропао, шта ли, y земљ у одм ах после своје више него одвратне представе, или то он, како тврде неки, y Москву никада уопште није ни долазио? A ko , међутим, допустимо прву могућност, онда je несумњиво да je он, нестајући, повео ca собом целокупну управу Варијешеа, a ако, опет, прихватимо другу могућност, онда према свему испада да je сама


управа злохудог театра, починивши претходно разно- разне свињарије (сетимо ce само разлупаног прозора y кабинету као и понашања Кец-Кароа!) без трага нестала из Москве.

Треба одати дуж но признање ономе који je водио целу истрагу. Нестали Римски пронађен je одиста фантастичном брзином. Требало je само повезати појаву К ец-К ароа на такси-станици крај позориш та ca неким одређеним временским периодима, као што je време када je завршена представа и када je могао да нестане Римски, да би одм ах био упућен теле- грам y Лењинград. Кроз непуни сат стигао je одго- вор (у петак увече), да je Римски пронађен y соби број четири стотине и дванаест хотела Aciuupuja на четвртом спрату, y соби до оне y којој je одсео шеф репертоара једног московског пазоришта, које je y то доба гостовало y Лењинграду, y оној истој соби y којој ce налази сиво-плави намештај ca позлатом и дивним купатилом.

Када je пронађен како ce крије y шифоњеру собе број четири стотине дванаест хотела Асторија, Римски je одм ах био ухапшен, и још y Лењинграду саслушан. После тога je y Москву стигао телеграм који je извештавао да je финансијски директор неурачунљив, да на питања није y стању да пружи сувисле одговоре и да моли сам о једно, a то je да ra сместе y оклопну ћелију и доделе му наоружану стражу. Москва je на то телеграфски наредила да Римског стражарно спро- веду y Москву u такоје Римски још y петак увече кре- нуо ca таквом пратњом вечерњим возом.

У петак увече био je пронађен и траг Лиходејева. У све градове били су упућени телеграми ca питањи- ма о Лиходејеву и из Јалте je добијен одговор да ce Лиходејев налазио y Јалти, али да je већ аеропланом одлетео y Москву.

Једини човек чији траг нико није могао да пронађе био je? Варенуха. П ознат целој Москви, чувени админи- стратор позориш та као да je y земљу пропао.

И стовремено, иследници су морали да ce муче и ca догађајима y другим крајевима Москве, не само y


Варијетеу. Требало je разјаснити необичан случај ca службеницима који су певали C/iabno море (узгред буди речено, професору Стравинском je пошло за руком да их за само два сата смири некаквим инјекцијама), ca лицима која су давала другим лицима или установама уместо новца сам ће ra бог знати шта, a такође и ca лицима која су настрадала од примања тог и таквог новца.

Како ce већ само no себи разуме, најнепријатнији a истовремено и најскандалознији случај била je крађа главе покојног књижевника Берлиоза, која je извршена усред бела дана из мртвачког ковчега y грибоједовској сали.

Дванаест je људи водило истрагу, скупљајући, као на иглу за плетење, проклете петље тог сложеног случаја, раштрканог no целој Москви.

Један од иследника je отиш ао y клинику професора Стравинског и зам олио да му, као прво, покажу списак пацијената примљених на клинику t o k o m последња три дана. Ha тај начин су пронађени Никанор Ива- нович Босој и несрећни конферансје, коме je била откидана глава. За њих ce нису много ни интере- совали. Сада je већ било лако установити да су и та двојица постала жртве једне те исте банде, на чијем ce челу налазио онај тајанствени маг. Али Иван Николајевич Бездомни je иследника посебно заинтере- совао.

Врата Иванушкине собе број 117 отворише ce y петак пред вече, и y собу уђе млад човек овалног лица, миран и изузетно пријатног понашања, који уопште ни no чему није личио на иследника, али који je, и поред свега тога, био један од најбољих московских ислед- ника. Угледа побледелог и оронулог човека који je лежао на постељи, очију y којима ce огледало непосто- јање било каквог интересовања за оно што ce дешава око њега, очију које су биле уперене час некуд y даљину, преко свега што ra je окруживало, час, опет некуд y душу самог младог човека.

Иследник ce учтиво представи и рече да je дош ао Ивану Николајевичу да поразговара ca њим о догађа-


јима који су ce прекјуче одиграли крај Патријаршиј- ских рибњака.

О, како би само ликовао Иван да ce иследник јавио раније, na барем y четвртак ноћу, када je Иван стра- ствено и ватрено инсистирао да ce саслуша његова прича о Патријаршијским рибњацима! Сада ce оства- ривала његова жеља да помогне y хватању саветника, он више није м орао никуда да трчи, они су сами дошли управо због тога да би саслушали његову причу о том е шта ce одиграло y среду увече.

Али, на жалост, Иван ce потпуно изменио од смрти Берлиозове. Он je био спреман да љ убазно и y по- јединостима одговара на сва питања иследника, али ce равнодушност осећала како y погледу Ивановом тако и y начину на који je говорио. Песника више није интересовала Берлиозова судбина.

Пред долазак иследников Иванушка je дремао лежећи, и пред очима су му промицала некаква виђе- ња. Тако угледа чудноват град, несхватљив, непостоје- ћи, ca громадам а мрамора, извајаним колонадама, ca крововима који су ce пресијавали на сунцу, ca црном, мрачном и немилосрдном Антонијевом кулом, ca дворцем на западном брегу, загњуреним скоро до кро- вова y тропско зеленило врта ca бронзаним статуама које су тако рећи пламтеле y заласку сунца над тим зеленилом, видео je римске, y оклоп оковане центурије које су ce кретале под бедемима древнога града.

У полусну ce пред Иваном појави непокретан човек y фотељи, обријана, измучена пожутела лица, човек y белом плашту црвеног наличја, који je с погледом пуним мржње посматрао раскошан и туђ врт. Видео je Иван и голи жути брег без иједног стабла, ca пустим стубовима с пречкама.

A оно што ce десило код Патријаршијских рибња- ка, песника Ивана Бездомног више није интересовало.

— Реците, Иване Николајевичу, да ли сте били далеко од вртешке, када je Берлиоз пао под трамвај?

Једва приметан, равнодушан осмејак због нечега пређе преко Иванових усница и он одговори:

— Био сам далеко.


— A тај карирани je стајао крај саме вртешке?— He, он je седео y близини на клупи.— Да ли ce добро сећате да није прилазио вртешки

y тренутку када je Берлиоз падао?— Сећам ce. Није прилазио. Седео je заваљен на

клупи.Ово су била последња питања иследника. После

њих он устаде, пружи руку Иванушки, пожеле му да ce што пре опорави и изрази наду да ће ускоро поново имати прилике да чита његове стихове.

— He — тихо одговори Иван — стихове више никада нећу писати.

Иследник ce љ убазно осмехну, допусти себи да изрази мишљење да ce песник сада сигурно налази y стању депресије, али да ће то ускоро сигурно проћи

— He — одговори Иван не гледајући иследника, већ уперивши поглед негде y даљину, y небо које je постајало све тамније — то код мене никада неће проћи. Стихови које сам писао су лоши, a то сам тек сада схватио.

Иследник ce опрости од Иванушке, дошавши до веома важног материјала. Крећући ce no нити догађаја од краја ка почетку, коначно ce дош ло до извора од кога су и започели сви догађаји. Иследнику je било јасно y потпуности да су сви догађаји почели од убиства код Патријаршијских рибњака. Разуме ce, ни Иванушка ни онај карирани тип нису гурнули под трамвај несрећног председника М АССОЛИТ-а, фи- зички, да тако кажемо, нико није изазвао његов пад под точкове трамваја. Али иследник je био убеђен да ce Берлиоз бацио под трамвај (или да je пао под њега) пош то je био хипнотисан.

Да, материјала je већ било прикупљено и превише, и већ ce знало кога и где треба ловити. Али ствар je била y том е што нико није уопш те био y стању да ra ухвати. У три пута проклетом стану број 50, треба то поновити, неко ce, y то нема сумње, налазио. С време- на на време из тог ce стана одговарало, час дрхтавим, час уњкавим гласом на телефонске позиве, понекад je y стану отваран прозор, na чак и више од тога, из ста-

386 / Михаил Бyлшкob

на су ce чули звуци грамофона. Међутим, сваки пут, када би иследници отишли тамо, никога y њему не би нашли. A били су тамо више пута, и то y најразличити- ја доба дана. Па и више од тога, no стану су ce кретали ca раширеном мрежом, проверавајући све кутове. Стан je већ одавно био под присмотром. П од присмо- тром je држан не само пут који je водио y двориште кроз главни улаз већ и споредан улаз; na ни то није било довољ но, на крову je, крај димњака, била постав- љена стража. Да, стан број 50 je терао шегу, и ту, одиста, ништа није могло да ce уради.

Тако je то било све до поноћи између петка и суботе, када je барон Мејгел, y вечерњем оделу и лакованим ципелама на ногама свечано ушао y стан број 50. Чуло ce како je барон ушао y стан. Тачно десет минута после тога, без претходног звоњења на врати- ма, стан je посећен, али y њему не само што нису пронађени трагови домаћина, већ, ш то je било сасвим непојмљиво, нису пронађени ни било какви знаци присуства барона Мејгела.

E t o тако ce, као што би речено, ствар отезала све до суботе y зору. Тада ce појавише нови и веома занимљи- ви подаци. Ha московски аеродром спустио ce путнич- ки шестосед који je долетео ca Крима. Између осталих, из њега ce искрцао и један чудан путник. Био je то млађи човек, зарастао y браду, који ce једно три дана није умивао, упаљених и преплашених очију, без прт- љага и мало неуобичајено обучен. Грађанин je на гла- ви имао кавкаску шубару, кожух преко ноћне кошу- ље и плаве, тек купљене кућне кожне папуче. Чим ce овај грађанин спустио низ степенице којима су ce путници спуштали из кабине авиона, одмах су му пришли. Tor грађанина су већ очекивали, и убрзо ce незаборавни директор Варијетеа Степан Богданович Лиходејев нашао пред иследницима. Он je додао нове податке. Сада je било јасно да je Воланд успео да ce увуче y Варијете као артиста, хипнотисавши претход- но Стјопу Лиходејева, да би после тога успео да најури тог истог Стјопу из Москве на удаљеност од сам ће ra бог знати колико километара. Материјал ce, на тај


начин, обогатио, али од тога никоме није било лакше, чак би ce пре могло рећи и теже, јер je било очигледно да неће бити лако ухватити личност која прави такве шале као што je ова a чија je жртва постао Степан Богданович. Лиходејев je, на сопствену молбу, био затворен y добр о чувану ћелију, a пред иследницима ce појавио Варенуха, који je управо био ухапшен y своме стану, y који ce вратио после неразјашњеног одсуство- вања које je трајало скоро пуна два дана.

Не водећи рачуна о обећању које je дао А зазелу да више неће лагати, администратор je почео управо од лажи. У осталом, за то ra не треба баш тако строго осуђивати. Јер, Азазел му je забранио да лаже и буде дрзак када телефонира, a y овом случају администра- тор није водио разговор пом оћу тог апарата. Немир- них очију, Иван Савељевич je тврдио да ce y четвртак y свом кабинету y Варијетеу потпуно сам напио као тресак, после чега je некуда отишао, a куда — не сећа ce, још je негде пио старку, a где — не сећа ce, негде je лежао под тарабом, a где — тога ce такође не сећа. Тек када су администратору рекли да он својим глупавим и идиотским понашањем омета истрагу која ce води no важном предмету и да ће за то одговарати — Варенуха поче да рида и шапће дрхтавим гласом и стално ce при томе осврћући, да лаже искључиво из страха, бојећи ce освете воландовске банде, y чијим ce рукама већ налазио и да моли, да жели само једно, a то je да буде затворен y сигурну, оклопљену ћелију.

— Фуј, до врага! Ha главу су нам ce попели ca том оклопљеном ћелијом! — прогунђа један од оних који су водили истрагу.

— Te хуље су их стварно преплашиле — рече иследник који je био код Иванушке.

Варенуху су смирили како су знали и умели, рекли му да ће ra чувати и без ћелије и тада ce испоставило да никакву старку он није пио под плотом, већ да су ra тукла двојица, један ca очњаком и риђ, a други дебео...

— Ах, налик на мачка?— Да, да, да — шапташе администратор, умирући

од страха и сваки час ce осврћући и излажући даље


појединости о томе како je живео скоро пуна два дана y стану број 50 као вампир, како умало није изазвао смрт финансијског директора Римског...

У том часу управо су уводили Римског, који je спроведен лењинградским возом. Али тај психички растројен седи, изгубљени старац, који ce тресао од страха, y коме je било веома тешко препознати оног некадашњег финансијског директора, ни за шта на свету није хтео да говори истину и што ce тога тиче, био je веома упоран. Римски je тврдио да никакву Хелу y прозору свог кабинета ноћу није видео, као ш то није видео ни Варенуху, већ да му je наједном позлило и да je помраченог ума отпутовао y Лењинград. Није по- требно ни поменути како je евоје исказе финансијски директор завршио м олбом да ra стрпају y оклопљену ћелију.

Анушка je била ухапшена y тренутку када je поку- шавала да подметне благајници робне куће на Арбату новчаницу од десет долара. Анушкина прича о људима који су излазили кроз прозор зграде y Садовој и о потковици коју je Анушка, no њеним речима подигла да би je однела y милицију, била je саслушана више него пажљиво.

— Д а ли je потковица одиста била златна и ca брилијантима? — питали су Анушку.

— Ваљда ce ja разумем y брилијанте! — одговори на то Анушка.

— Али он вам je дао червонце, барем како ви кажете?

— Ваљда ce ja разумем y червонце! — одговори Анушка.

— Ho, a када су ce они претворили y доларе?— Ништа не знам! Какви сад na долари, нисам

уопште видела некакве доларе! — закрешта Анушка — то je наше право! Нас су наградили, ми за тај новац купујемо циц — и ту поче да лупета о томе да она не одговара за управу к-уће која je на пети спрат пустила нечастиву силу од које не може да ce живи.

Ту иследник поче да маше пером Анушки, јерје већ свима била више него дојадила, и написа joj на зеленом

389 / МајсШор u МаЏарита

папиру пропусницу за излазак, после чега je, на опште задовољ ство, Анушка нестала из зграде.

После тога je продефиловао читав низ људи, a међу њима и — Николај Иванович, кога су управо ухапсили захваљујући само глупости његове супруге, која je пред зору обавестила милицију дајој je муж нестао. Николај Иванович није много зачудио истрагу када je на сто ставио лакрдијашку потврду о том е да je време провео на балу код сатане. У својим причама о томе како je на себи носио no ваздуху потпуно голу кућну помоћницу Маргарите Николајевне некуда, на некакву реку да ce тамо купа, где je и сам ђаво рекао лаку ноћ, и о појави голе Маргарите Николајевне на прозору, што je прет- ходило свему томе, Николај Иванович ce мало удаљио од истине. Тако, на пример, није сматрао за потребно да спомене да je ушао y спаваћу собу ca блузом y руци, и да je Наташу назвао Венером. Из његових речи je испадало да je Наташа излетела кроз прозор, оседлала ra и повукла напоље из Москве...

— ПовинуЈући ce насиљу, био сам принуђен да ce потчиним — причао je Николај Иванович и завршио своју причу м олбом да ce о свему томе ниједна реч не исприча његовој супрузи, што му и би обећано.

Изјава Николаја Ивановича дала je могућност да ce утврди да су Маргарита Николајевна, a исто тако и њена кућна помоћница Наташа нестале без трага и гласа. Биле су предузете потребне мере да ce пронађу.

Тако je рано јутро суботњег дана било обележено истрагом која ce ни за тренутак није прекидала. По граду су ce y то доба почеле да шире потпуно немогуће гласине, y којима je делић истине допуњаван и дотери- ван раскошним лажима. Говоркало ce о том е да je y Варијетеу одржана представа после које je две хиљаде посетилаца излетело на улицу као од мајке рођено, да je откривена штампарија лажних папирића волш ебног типа y Садовој улици, да je некаква банда киднаповала пет руководилаца сектора забаве, да их je милиција сместа све пронашла и још много штошта, што човек пожели да и не понови.

У међувремену ce приближавало време ручку и y


том часу тамо, где je вођена истрага, поче да звони телефон. Из Садове су извештавали да je проклети стан поново почео да даје знаке живота. Било je речено да ce y стану изнутра отварају прозори, да из њега допиру звуци пијанина и певања и да je y прозору виђен црни мачак како седи на рагастову и греје ce на сунцу.

O k o четири сата no подне тог истог дана овећа група мушкараца y цивилним оделима изађе из три аутомобила, нешто пре зграде број 302-б y Садовој улици. Ту ce група одм ах подели на две омање, при чему je једна прошла кроз улазна врата куће право y шести улаз, a друга je отворила обично стално забрав- љена мала врата која су водила на степениште за послугу и обе почеше да ce пењу различитим степени- штима ка стану број 50.

У том су часу Коровјов и Азазел (Коровјов y свом свакодневном оделу, a не y фраку) седели y трпезарији стана завршавајући доручак. Воланд je no свом обича- ју био y спаваћој соби, a где je био мачак — не зна ce. Међутим, судећи no лупњави посуђа која je допирала из кухиње, могло ce претпоставити да je Бехемот био управо тамо, изводећи no свом обичају разне керефеке.

— Какви ли ce то сада кораци чују на степеништу? — упита Коровјов, окрећући кашичицу y шољици црне кафе.

— Д олазе да нас похапсе — одговори Азазел и испи чашицу коњака.

— Аха, е na нека, нека — одговори на то Коровјов.Људи који су ce пели главним степеништем y

међувремену су ce већ налазили на трећем спрату. Тамо су два водоинсталатера нешто петљала око радијатора. Група ca њима измења значајне погледе.

— Сви су код куће — шапну један од водоинстала- тера, лупајући чекићем no цеви.

Тада онај који je био на челу извуче испод капута црни маузер, a други, поред њега, калауз. Све y свему моЖе ce рећи да су они који су кренули y стан број 50 били опремљени више него добро. Двојица су y џепо- вима имала танке свилене мреже које су ce лако бацале. Један je имао — ласо, a други — маске од газе и ампуле


ca хлороформом.За тили час беху отворена главна улазна врата од

стана број 50 и сви ce нађоше y предсобљу, a врата која ce y кухињи залупише, показаше да je и друга група, ca споредног степеништа исто тако стигла на време.

Овога пута, ако не и потпун, известан успех je био ипак више него очигледан. П о свим собама су ce моментано разлетели људи и нигде никога нису на- шли, али су зато y трпезарији на столу пронашли остатке управо напуштеног доручка, a y салону je на плочи изнад камина, поред кристалног бокала, седео огроман црни мачак. У шапама je држао примус.

Људи који су ушли y салон дуго су, y потпуној тишини, посматрали тог мачка.

— Д а...одиста je огроман — прошапта један од њих.

— Миран сам, никога не дирам, поправљам примус - непријатељски нарогушено проговори мачак — и

сматрам још за своју дужност да упозорим да je мачак древна и неприкосновена животиња.

— Нема говора, чист посао — шану један од придошлица, a други рече гласно и јасно:

— Е na, неприкосновени трбухозборни мачоре, изволи доћи овамо.

Свилена мрежа ce рашири и полете, али онај који ју je бацио на опште запрепашћење свих промаши, ухва- ти сам о бокал, који одм ах паде и разби ce уз звекет.

— П озор — повикамачор — ура! — тада, оставив- ши на страну примус, иза леђа извуче браунинг. У трену ra упери y оног који му je био најближи, али y рукама тога, пре него што je мачак успео да опали, плану огањ, a истовремено ca пуцњем из маузера мачак полете наглавачке ca плоче камина на под, испустивши при томе браунинг и бацивши примус.

— Све je готово — слабим гласом прозбори мачак и распростре ce y крвавој бари — удаљите ce од мене за трен, дајте ми да ce опростим од земље. О, мој друже Азазеле! - простења мачак док je крварио — где си? — Мачак баци поглед који ce гасио према вратима која су водила y трпезарију. - Ниси ми притекао y помоћ y


тренутку неравноправне борбе. Напустио си јадног Бехемота претпоставивши му чашицу, истина одлич- ног, коњака! Па добро, нека ти моја смрт падне на душу, a ja ти завештавам свој браунинг...

— Мрежу, мрежу, мрежу — узнемирено почеше да шапућу око мачка. Али мрежа ce, ђаво ће je знати због чега, запетљала код некога y џепу и није одатле могла никако да ce извуче.

— Једино што може да спасе смртно рањеног мачора — проговорио je мачак — јесте гутљај бензи- на... — И, искористивши краткотрајну забуну, принесе устима округао отвор примуса и напи ce бензина. Tor ce истог трена крварење испод предње леве шапе заустави. Мачак, жив и бодар, дограбивш и примус под мишку, ђипи ca њим назад на камин, a одатле, цепајући тапете, стаде ce верати уза зид и кроз неколико секунди ce нађе високо изнад осталих — седео je на металној карниши.

Док би човек дланом о длан, руке дограбиш е завесу и смакоше je заједно ca карнишом, од чега сунце грану y замрачену собу. Али ни мачак, који je преварантски оздравио, ни примус нису пали доле. Мачак je, не растајући ce од примуса, успео да полети кроз ваздух и скочи на лустер, који je висио на средини собе.

— Мердевине! — повикаше одоздо.— Изазивам на двобој! — заурла мачак, летећи

над њиховим главама на лустеру који ce њихао и тада му ce y шапама поново створи браунинг, a примус je сместио између кракова лустера. Мачак нанишани и летећи као клатно, над главама придошлица, отвори паљбу no њима. Пуцњи буквално потресош е стан. Ha под почеше да падају комадићи кристала од лустера, на огледалу крај камина појави ce зракаста напрслина, полетеше комадићи малтера, no поду почеше да одска- чу чахуре, попуцаше стакла y прозорима, из метком пробијеног примуса зашикља бензин. Сада више није моглб бити ни речи о томе да ce мачак ухвати жив, a придошлице су прецизно и бесно пуцале маузерима овоме право y главу, стомак, груди и леђа. Пуцњава изазва панику y асфалтираном дворишту.


Али, ова пуцњава не потраја дуго и сама од себе поче да јењава. Ствар je, наиме, била y томе што ни мачак ни људи испод њега нису били погођени. He само што нико није био убијен, већ није био ни рањен: сви су, na међу њима и мачак, били читави и нетакнути. Неко од придошлица, да би то коначно проверио испали пет метака y главу проклете животиње, a мачак на то хитро одговори читавим шаржером. И опет — ником ништа! Мачак ce њихао на лустеру који ce смиривао, дувајући због нечега y цев браунинга и пљуцкајући себи на шапу. Ha лицима људи, који су ћутке стајали испод њега, појави ce израз потпуне запањености. To je био једини, или мож да један једини случај, када je пуцњава била неефикасна. Лако je, разуме ce, могло да ce претпостави да je браунинг y шапама мачка — некаква играчка, али о маузерима људи испод њега то ни y ком случају није могло да ce каже. Прва рана мачкова, y шта није било никакве сумње, није била ништа друго до трик и обична варка, као, уосталом, и испијање бензина.

Покуш ало ce још једном да ce мачак ухвати. Бачен je ласо, он ce запетљао око једне сијалице на лустеру и лустер je пао. Ударац лустера je, изгледа, потресао целу кућу, али од тога није било никакве користи. Присутне засу срча од лустера, a мачак пролете кроз ваздух и смести ce високо под таваницом, на горњи део позлаћеног рама огледала над камином. Чак ce није спремао ни да бежи, већ je, напротив, налазећи ce y релативној безбедности, почео чак да држи говор.

— Уопште не схватам — говорио je одозго — заш то ce ca мном тако сурово поступа...

И y том часу и на самом његовом почетку, тај говор прекину тежак, дубок глас, који ce ко зна одакле зачу:

— Шта ce то дешава y стану? Ометају ме y раду.Други, непријатан и уњкав глас му одговори:— Јасно je да je то Бехемотово масло, ђаво ra

однео!Трећи, дрхтав, мекетав глас рече:— Месире! С убота je. Сунце залази. Време je.— Извините, не могу више да разговарам ca вама


— рече мачак ca огледала — време нам je. — Баци свој браунинг и изби оба стакла y прозору. После одозго проли бензин, и тај бензин ce сам од себе запали, избацивши пламене језике све до саме таванице.

Све je букнуло некако неочекивано брзо и јако, што ce не дешава чак ни ca бензином. О дмах ce задимише тапети, запали ce оборена завеса на поду и почеше да тињају рамови разбијених прозора. Мачак ce скупи, мјаукну, скочи ca огледала на прозорски рагастов и нестаде кроз њега заједно ca својим примусом. Споља ce зачуше пуцњи. Човек који je био на ватрогасном степеништу y висини прозора јувелиркиног стана отвори паљбу на мачка, док je овај скакао ca симса на симс, крећући ce према олуку који ce налазио на углу зграде што беше, како je већ речено, саграђена на покој. Уз тај ce олук мачак узвера на кров.

Тамо на њега, али на жалост опет без икаквог резултата, отвори паљбу стража која je чувала димња- ке, и мачак нестаде y сунцу које je y смирају обасјавало град.

Тада ce y стану под ногама придошлица упали паркет, и y ватри, на оном месту где je лежао тобож е рањени мачор, појави ce све тамнији и тамнији леш негдашњег барона Мејгела, браде окренуте нагоре, стакластих очију. Он више није могао да ce извуче из стана. Скакућући no дашчицама паркета које су плам- теле, лупајући ce длановима no раменима и грудима, људи који беху y салону повлачили су ce y кабинет и предсобље. Они који су били y трпезарији и спаваћој соби истрчаше кроз ходник. Дотрчаше и они што беху y кухињи, појурише y предсобље. A салон je већ буктао и био пун дима. Неко je на брзу руку успео да теле- фоном позове ватрогасну бригаду, кратко повикавши y слушалицу:

Садова, три стотине два б...Више ту нису могли да ce задржавају. Пламен сукну

и y предсобље. Дисало ce све теже и теже.Чим су кроз разбијене прозоре зачараног стана

излетели први праменови дима, y дворишту ce зачуше очајнички повици људи:

395 / МајсШор u Маршриша

— П ожар, пожар, горимо!По разним становима зграде људи почеше да

урлају y телефоне:— Садова! Садова, три стотине два!У тренутку када ce y Садовој зачула застрашујућа

звоњава ca црвених издужених кола што су јурила из разних делова града, људи y дворишту, који су избе- зумљено трчали тамо-амо, угледаше како су заједно ca дим ом из прозора четвртог спрата излетеле три тамне, како ce чинило мушке силуете, и силуета једне наге жене.


Последње goiogobiuium e Kopobjoba u Бехемота

Да ли су то стварно биле силуете, или ce то само причинило престрашеним становницима злехуде згра- де y Садовој улици, то ce, разуме ce, не може тачно рећи. A k o и х je, уистину, и било, нико не зна куда су отишле. Где су ce раздвојиле такође не мож емо тачно да кажемо, али зато знамо да су ce отприлике четврт часа после почетка пожара y Садовој, испред биљур- них врата Торгсина, на Смоленској тржници, појавили дугајлија y карираном оделу и ca њим огроман црн мачак.

Вешто ce провлачећи између пролазника, грађанин отвори спољна врата радње. Али му тада мали, кошчат и дозлабога зловољан портир препречи пут и љутито рече:

— Ca мачкама не може.— Опростите — зауњка дугајлија и принесе чвор-

новату руку увету као да je наглув — ca мачкама, кажете? A где ви овде видите мачку?

П ортир избуљи очи, a имао je и зашто: никаквог мачка крај грађанинових ногу више није било, већ ce иза рамена његовог, уместо мачка, помаљ ао и наваљи- вао y радњу дебељ ко поцепаног качкета, чија je њушка заиста пом ало подсећала на мачију. Дебељ ко je y рукама носио примус.

Ова ce два посетиоца због нечега нису допала портиру—мизантропу.

— К од нас може само за валуту — проговори он промукло, љутито чкиљећи испод чупавих, сивих веђа, које као да су нагризли мољци.

— Драги мој, замекета дугајлија, док му ce око иза напрслог цвикера пресијавало — a одакле ви знате да je немам? Судите no оделу? Никада то не чините, најдра- жи мој чувару! М ожете да погрешите, и то одиста тешко да погрешите! Прочитајте барем још једном историју познатог калифа Харун-ал-Рашида. Али y


датом случају, остављајући ту причу привремено no страни, желим да вам кажем да ћу ce жалити на вас вашем пословођи и да ћу му испричати о вама такве ствари, да вам ce може догодити да морате да напусти- те своје место чувара између блиставих биљурних врата.

— A мој je примус м ож да пун валуте — жустро ce уплете y разговор мачколики дебељко, који je навалио да уђе y рању. Отпозади су ce гурали и љутили купци. Ca мржњом и сумњичаво посматрајући чудновати пар, портир ce помери y страну и наши ce познаници, Коровјов и Бехемот, нађоше y радњи.

Овде ce прво осврнуше око себе, a затим Коровјов звонким гласом, који ce чуо y сваком углу, објави:

— Дивна радња! Одиста, дивна, дивна радња!Људи који су ce мували око тезги ce окренуше и

због нечега запањено погледаше човака који je то говорио, иако су за хваљење радње постојали сви разлози.

Ha стотине бала цица свих могућих боја беху поређане no рафовима. И за њих су ce видели габардени и шифони и сукно за фракове. У перспективи су ce губили читави низови кутија ca ципелама, a неколико грађанки je седело на ниским столичицама, држећи на десној нози стару, изношену ципелу, a на левој — нову салонку која ce пресијавала и којом су забринуто лупкале о тепих. Негде y дубини, иза угла, певали су и свирали грамофони.

Прошавши, међутим, поред свих тих предивних ствари, Коровјов и Бехемот ce запутише право према месту где су ce спајала одељења деликатеса и слатки- ша. Тамо je било много пространије, грађанке ca марамама и береткама на главама нису наваљивале на тезге онако како су то радиле y одељењу за цицеве.

Онижег раста, потпуно четвртаст човек, избријан до модрине, ca наочарима y рожнатом раму и с потпуно новим шеширом, још неизгужваним и без масних мрља око траке, y мантилу боје јоргована и црвенкастим кожним глазе-рукавицама, стајао je крај тезге и нешто мумлао. Продавац, y чистом белом


мантилу и с плавом капицом услуживао je јоргована- стог купца. Оштрим ножем што je необично подсећао на нож који je украо ЈТеви Матеј, он je скидао ca масне, ружичасте и нежне лососовине сребрнасту кожу, налик на змијску.

— И ово одељење je такође предивно — свечано признаде Коровјов — a и странац je симпатичан — благонаклоно показа прстом јоргованаста леђа.

— He, Фаготе, не — замиш љено одговори Бехемот— ти ce, пријатељу мој, вараш: нешто недостаје, no моме мишљењу, лицу јоргованастог џентлмена.

Јоргованаста леђа ce тргнуше, али вероватно слу- чајно, јер није странац могао да схвати оно што су на руском језику говорили Коровјов и његов сапутник.

— Топра? — строго je питао јоргованасти купац.— Фантастична! — одговарао je продавац, вешто

баратајући ош трицом ножа испод коже.— Топра фолим, ложе не — грубо прозбори стра-

нац.— Него како! — одушевљено je одговарао прода-

вац.Тада ce наши познаници одвојише од странца ca

његовом лососовином и одош е до тезге ca слаткиши- ма.

— Спарно je данас — обратио ce Коровјов младој продавачици црвених, зајапурених образа и од ње на то не доби никакав одговор. — П ош то су мандарине?— упита тада Коровјов.

— Тридесет копејака килограм — одговори прода- вачица.

- Папрено — примети, уздахнувши, Коровјов. — Ex... ех... — размисли мало и позва свог сапутника: — Једи, Бехемоте.

Дебељко стрпа свој примус под мишку, дограби горњу мандарину на пирамиди и прогутавши je истога часа заједно ca кором, дограби другу.

Продавачица ce следи од ужаса.— Полудели сте! — повика, губећи своје

црвенило — рачун ми дајте! Рачун! — и испусти из руке штипаљку за колаче.


— Душице, мила моја, лепотице наша — поче сипљиво Коровјов, нагавши ce преко тезге и намигују- ћи продавачици — немамо данас валуту... шта да ce ради? Али кунем вам ce, следећи пут, и то најкасније y понедељак, све ћемо вам, до послење nape платити! Ми смо y близини, y Садовој, где je пожар...

Бехемот, прогутавши и трећу мандарину, завуче руку y дивну грађевину од чоколадних табли, извуче доњу, због чега ce, сасвим разумљиво, цела грађевина сручи и он тада прогута чоколаду заједно ca златастим станиолом.

Продавци иза тезге ca рибама као да ce скаменише ca својим ножевима y рукама, и тада ce испоставило да Бехемот није био y праву: јоргованастом не да није нешто недостајало на лицу, већ je, напротив, нешто било сувишно — опуштени^образи и очи које су ce немирно кретале.

Потпуно пожутевши y лицу, продавачица препла- шено повика преко целе радње:

— Павеле Јосиповичу! Пал Осичу!Купци који су ce налазили y одељењу за циц

појурише на тај повик, a Бехемот ce удаљи од слатких саблазни и спусти шапу y кацу на којој je писало: »Харинга из Керча, првокласна«, извуче одатле неко- лико харинги и прогута их, испљунувши репове.

— Палосичу! — поново ce зачу очајнички повик иза тезге ca слаткишима, a за тезгом ca рибама повика продавац ca беретком на глави:

— Гаде један, шта то радиш?Павел Јосифович je већ хитао ка месту догађаја. To

je био достојанствен мушкарац y белом чистом манти- лу, налик на хирурга, с оловком која му je вирила из џепа. Павел Јосифович je, очигледно, био искусан човек. Угледавши y Бехемотовим устима реп треће харинге, он y једном трену одм ах процени ситуацију, све схвати и, не ступајући ни y какве дискусије ca дрипцима, поче да маше руком, наредивши:

— Звижди!Из биљурних врата na угао Смоленског булевара

истрча портир и поче из петних жила злокобно да


звижди. Људи почеше да ce окупљају око битанги, a тада на сцену ступи Коровјов.

— Грађани! — високим дрхтавим гласом повика он — шта je сада ово? A? Д озволите да вас упитам? Један човек — Коровјов додаде мало ватре y свој глас и показа Бехемота, чије лице на мах постаде тужно — јадан човек no цео дан поправља при- мусе. Огладнео je... a одакле му валута?

Павел Јосифович на то, обично уздржан и миран, повика сурово:

— Ma немој! — и замахну руком, овога пута већ нестрпљиво. Трилери испред врата почеше да одзва- њају још веселије.

Коровјов, међутим, нимало ce не збуњујући због иступања Павла Јосифовича, настави:

— Одакле? — To питање постављам свима вама! Измучен je глађу и жеђу, врућина му je! И, узео je, кукавац сињи, да проба мандарину. И цела та манда- рина једва да вреди некакве тамо бедне три копејке! A сада, ето, они већ звижде као славуји y пролеће y шуми, узнемиравају милицију, одвајају je од посла. A онај може, зар не? — и ту Коровјов показа на јоргованастог дебељка, a овом есе одтогали цеузнем и ри . — К ојеон ? A? Одакле je стигао? Зашто? Je ли нам мож да било досадно без њега? Јесмо ли ra, коначно, звали? Разуме ce — саркастично кривећи уста урлао je на сав глас бивши хоровођа — он je, видите ли, y свечаном љубичастом оделу, од лососовине ce надуо, пун je валуте, a нашем човеку, нашем, шта? О, јада! О, јада! О, јада! — поче да рида Коровјов, као y стародавна времена стари сват на свадби.

Ц ео тај глупави, нетактични и, према свему, поли- тички штетни говор натера Павла Јосифовича да ce бесно стресе, али, ма како то било чудно, no очима окупљених људи ce видело да je тај говор код многих изазвао сажаљење. A када je Бехемот, приневши прља- ви, иСцепани рукав очима трагично узвикнуо:

— Хвала ти, о, верни друже, заузео en ce за мене, јадника! — деси ce чудо. Пристојан и миран старац, обучен чисто али доста јадно, старац који je куповао


три колача ca бадем ом y одељ ењу слаткиша, наједном ce преобрази. Очи му засјаше борбеним жаром, он баци кесу ca колачима на под и повика дечијим пискавим гласом:

— Истина! — Затим дограби послужавник, зба- цивши ca њега остатке Ајфелове куле од чоколадних табли коју je срушио Бехемот, махну њиме, левом руком смаче ca странца шешир a десном замахнувши, лупи послужавником пљоштимице тог истог странца no ћелавој глави. Одјекну као када ce ca камиона бацају на земљ у листови железа. Дебељко, побледев- ши, паде и сручи ce y кацу ca харингом из Керча, избацивши из ње водоскок пресолца. Тада ce деси и друго чудо. Јоргованасти, павши y кацу, на најчисти- јем руском језику, без икаквог акцента повика:

— Туку! Милиција! Бандити ме напали! — очи- гледно од шока савладавши језик који дотле уопште није знао.

Тада умуче звиждук портира и кроз гомилу узнеми- рених купаца промакоше, приближавајући ce, два милиционерска шлема. Али, покварени Бехемот je, онако како y парном купатилу из кофе поливају запећак, полио из примуса тезгу бензином, и она ce упали сама од себе. Пламен сукну увис и прошири ce дуж тезге, гутајући папирне траке на корпама ca воћем. Продавачице уз вриску одјурише од тезги и само што су ce удаљиле од њих, упалише ce и платнене завесе на прозорима, и на поду ce запали бензин. Купци су, дигавши ужасну ларму, појурили из одељења слатки- ша, изгазивши сада већ потпуно сувишног Павла Јосифовича, a иза тезге ca рибом продавци су један за другим, ca својим оштрим ножевима, касом појурили ка вратима споредног излаза. Јоргованасти ce грађа- нин, извукавши ce из каце, сав измашћен харингом, пребаци преко тезге ca јесетром и појури за њима. Зајечаше и y парампарчад ce распадоше стакла y излазним биљурним вратима која избише људи ко- ји су Ce спасавали, a оба ништавила, и Коровјов и ждероњ а-Бехемот нестадоше некуд, a куда, то je било потпуно несхватљиво. Касније су очевици, који су

402 / Михаил Бyлlaкob

присуствовали почетку пожара y Торгсину на Смолен- ском булевару причали да су наводно, оба мангупа узлетела нагоре под таваницу, где су, наводно, обојица експлодирала као дечији балони. Разуме ce да je сумњиво да су ствари могле управо тако д а ce одвијају, али шта не знамо — то стварно не знамо.

Знамо, међутим, да су ce тачно један минут после догађаја на Смоленском булевару и Бехемот и Коро- вјов нашли на тротоару булевара, управо крај зграде Грибоједовљеве тетке. Коровјов ce заустави крај огра- де од кованог гвожђа и поче:

— Пази само! Па то je дом писаца! Знаш ли, Бехемоте, много сам тога доброг и похвалног чуо о овоме дому. Обрати пажњу, драги мој, на ту зграду! Пријатно je мислити да ce под тим кровом налази и сазрева читав буљук талената.

— Kao ананаси y стакленицима — рече Бехемот, a да би бољ е могао да види кућу жућкасте боје ca стубовима, попе ce на бетонску основу гвоздене реше- тке.

— Сасвим тачно — сложи ce ca својим нераздвој- ним сапутником Коровјов — и човек осећа слатку језу када помисли да y овој кући сада сазрева будући аутор Дон Кихота, Фауста или, ђаво ме однео, Mpiübux gyiua! Шта велиш на то?

- Језа ме подухвата већ и при самој помисли — потврди Бехемот.

— Да — настави Коровјов — чудновате ce ствари могу очекивати y стакленицима овакве куће, која под својим кровом окупља неколико хиљада подвижника, који су одлучили да несебично положе свој живот служећи Мелпомени, Полихимнији и Талији. Можеш ли да замислиш каква ће ce бука подићи када неко од њих за почетак прочита публици Pebiaopa или, ако ништа друго, a оно барем Ebiem ja Оњегина?

— И те како — поново потврди Бехемот.— Д а — настави Коровјов и забринуто диже прст

- Али, кажем ja и понавља то »али«! Ако те нежнебиљке y топлим лејама не нападне некакав микроорга- низам, ако им корен не нагризе, ако не иструну! A то ce

403 / Мајсшор u Mapïapütua

ананасима дешава! И те како само!— Узгред буди речено — упита Бехемот, провла-

чећи своју округлу главу кроз отвор на решетки — шта то они там о раде на тераси?

— Ручају - објасни Коровјов — додаћу уза све то, драги мој, да je овде сасвим пристојан и не баш прескуп ресторан. A ja, међу нама буди речено, као и сваки туриста пред далек пут, осећам жељу да нешто преза- логајим и попијем велику ледену криглу пива.

— И ja, такође — одговори Бехемот и обе хуље кренуше асфалтираном стазом под липама право ка тераси ресторана који није ни сањао несрећу што ће ra снаћи.

Бледа грађанка y белим сокнама и ca белом бере- тком ca репићем седела je досађујући ce на бечкој столици крај улаза на терасу на самоме углу, там о где ce y живици налазио пролаз. Пред њом je, на најобич- нијем кухињском столу, лежао дебели деловодник, y који je грађанка, из непознатих разлога, уписивала имена оних који су улазили y ресторан. Управо та грађанка и заустави Коровјова и Бехемота.

— Ваше чланске књижице? — ca чуђењем ce загле- дала y цвикере Коровјова као и примус Бехемота и његов подерани лакат.

— Извините хиљаду пута, али какве то књижице? — упита Коровјов, чудећи ce.

— Ви сте писци? — упита грађанка ca своје стране.— Свакако — достојанствено joj одговори Коро-

вјов.— Ваше чланске карте? — понови грађанка.— Лепотице моја... — поче нежно Коровјов.— Ja нисам лепотица — прекиде ra грађанка.— Ох, одиста штета — разочарано рече Коровјов

и настави: — Па добро, ако не желите да будете лепотица, што би, узгред буди речено било веома пријатно, можете то и да не будете. Али реците ми, молим вас, да бисте ce уверили да je Достојевски писац, зар бисте му тражили чланску књижицу? Узми- те било којих пет страница његовог романа, и увериће- те ce без икакве чланске књижице да je пред вама писац.


Лично сам мишљења да он није ни имао никакве чланске књижице. Шта мислиш? — упита Коровјов Бехемота.

— Смем да ce кладим да je није имао — одговори овај, стављајући примус на сто поред деловодника и бришући руком зној ca загарављеног чела.

— Ви нисте Достојевски — рече грађанка, коју je Коровјов потпуно збунио.

— A како знате, како знате? — одговори овај.— Достојевски je умро — рече грађанка, али нека-

ко не баш и превише сигурним гласом.— Протестујем! — узвикну Бехемот. — Достојев-

ски je бесмртан!— Ваше чланске карте, грађани — рече грађанка.— М олим вас, na ово je, на крају крајева, већ и

смешно! — није ce предавао Коровјов — Писац није писац због тога што поседује чланску књижицу, већ због тога што je писац. Одакле ви знате какве ce мисли роје y мојој глави? Или y овој овде глави? — он показа на главу Бехемота, ca које овај одм ах смаче качкет како би грађанка могла бољ е да je види.

— Места, грађани — рече она нервозно.Коровјов и Бехемот ce измакоше и пропустише

неког писца y сивом оделу, y летњој кошуљи без кравате, чији je оковратник био извучен преко ревера сакоа и ca новинама под мишком. Писац климну главом грађанки, уз пут нешто нажврља y књизи и оде на веранду.

— Ha жалост, не ми, не ми — тужно поче Коровјов — већ je он доби о ону ледену криглу пива, о којој смо ми, бедне луталице, толико маштале и положај je наш тужан и јадан, и не знам шта да чиним.

Бехемот сам о горко рашири руке и натуче качкет на округлу главу, зараслу густом косом, налик на мачје крзно. И управо y том часу тих, али заповеднички глас одјекну над главом грађанке:

^ Пустите их, Софија Павловна.Грађанка ca књигом ce запањи: y зеленилу живице

појавише ce бели жабо и шпицаста пиратова брадица. Он гостољ убиво посматраше два сумњива одрпанца и,


штавише, позва их покретом руке да уђу. Ауторитет Арчибалда Арчибалдовича je била ствар која ce на најозбиљнији могући начин пош товала y ресторану којим je он руководио и Софија Павловна покорно упита Коровјова:

— Ваше презиме?— Панајев — учтиво одговори овај. Грађанка je

забележила ово презиме и упитно погледала Бехемота.— Скабичевски — пропишта овај, због нечега

показујући свој примус. Софија Павловна записа и то и пружи књигу посетиоцима да ce потпишу. Коровјов поред презимена ” Панајев” написа ” Скабичевски” , a Бехемот поред Скабичевског ” Панајев” . Арчибалд Арчибалдович остави запањену Софију Павловну и, очаравајуће ce смешкајући, поведе госте до најбољег стола на супротном крају терасе, тамо где je била дебела хладовина, ка сточићу крај којег je весело играло сунце y једном прорезу густог зеленила. Софија Павловна je, трепћући од чуђења, дуго проучавала чудновате потписе, које су y књизи оставили неочеки- вани посетиоци.

Келнере je Арчибалд Арчибалдович зачудио коли- ко и Софију Павловну. Он лично одмаче столицу од сточића, позивајући Коровјова да седне, намигну једном, нешто дош ану другоме и два ce келнера узмуваше око нових гостију, од којих један спусти примус крај својих прашњавих ципела на земљу. Истог часа ca стола нестаде стари чаршав ca жутим мрљама, и y ваздуху ce, шкрипућући од штирка, појави други, не може бити бељи, налик на бедуински бурнус, a Арчи- балд Арчибалдович je већ шаптао тихо али веома разговетно, нагињући ce над само уво Коровјова:

— Чиме да вас услужим? Кечигу сушену имам изванредну... Преостала ми je од конгреса архитека- та...

Ви... хм ... дајте нам да нешто мезнемо... овај... — благонаклоно промрмља Коровјов, заваливши ce y столици.

— Схватам — затварајући очи, значајно одговори Арчибалд Арчибалдович.


— Када су видели како ce шеф ресторана опходи према сумњивим посетиоцима, келнери ce оканише било каквих нагађања и озбиљ но ce латише посла. Један je већ приносио шибицу Бехемоту који je из џепа извукао опушак и ставио ra y уста, други je прилетео, лупкајући стаклом, стављајући крај прибора за јело чашице, винске чаше и чаше ca ножицама од танког стакла, из којих ce тако дивно пије нарзан, кисела вода ca Кавказа под пердетом... не, пожуривши напред, рећи ћемо: из којих ce некада пио нарзан под пердетом незаборавне терасе Грибоједоба.

— М огу вас понудити филеом од лештарке — мелодично замјаука Арчибалд Арчибалдович. Гост ca напуклим цвикером одобри y потпуности предлог капетана брига и благонаклоно ra погледа кроз непо- требно стаклашце.

Белетриста Петраков-Суховеј, који je седео за су- седним столом заједно ca супругом и управо заврша- вао своју порцију свињских крменадли, ca свим писци- ма својственим даром запажања, одм ах примети пона- шање Арчибалда Арчибалдовича и јако ce зачуди. A његова супруга, поштовања достојна дама поче да бива љ убом орна због пиратовог понашања према Коровјову, na чак и кашичицом поче да лупка... — na шта то треба да значи, нас, ето, заобилазе... Време je и сладолед да донесу. У чему je ствар?

Упутивши, међутим, Петраковој заносан осмејак, Арчибалд Арчибалдович посла за њен сто келнера, a сам не напусти своје драге госте. Ах, паметан je био тај Арчибалд Арчибалдович! A имао je и моћ запажања ништа мању од писаца! Арчибалд Арчибалдович je знао и за представу y Варијетеу, и за многе друге догађаје тих дана je чуо, али за разлику од других, мимо ушију није пропустио ни реч »карирани« нити реч »мачак«. Арчибалд Арчибалдович je одм ах схва- тио ко су његови посетиоци. A схвативши то, сасвим, природно, није ни помислио да ce ca њима свађа. A Софија Павловна je заиста прави чудак! Ето шта je само наумила — да не пусти на терасу ову двојицу! Уосталом, шта би na човек од ње друго могао и да


очекује.Н адмено забадајући кашичицу y млечни сладолед

који ce топио, Петракова je незадовољним погледом посматрала како ce сточић испред те двојице лакрдија- ша, обучених као да су последњи одрпанци, пуни јелима као неком чаролијом. Блиставо опрано лишће салате већ je вирило из чинијице ca кавијаром... још који тренутак и на посебном одвојеном сточићу ce појави сребрна посудица ознојена од леда...

Тек када ce уверио да je све урађено да боље бити не може, тек када je y рукама келнера стигла затворена чинија y којој ce нешто крчкало, тек тада Арчибалд Арчибалдович допусти себи да напусти два загонетна посетиоца, претходно им дошанувши:

— Извините! За тренутак да лично погледам како стоје ствари ca филеом!

О длетео je од сточића и нестао y ресторану. Д а je неко могао да прати даље поступке Арчибалда Арчи- балдовича, они би му y сваком случају изгледали више него загонетни.

Шеф ресторана уопште није отишао y кухињу да види шта ће бити ca филеом, већ je отишао y магацин ресторана. Откључао ra je својим кључем, извукао из ледњака пажљиво, да не упрља манжете, две позама- шније сушене кечиге, запаковао их y новине, пажљиво увезао канапом и оставио на страну. П осле тога je y суседној просторији проверио да ли ce на месту налази његов летњи капут ca свиленом поставом и шешир, и тек je после тога отишао y кухињу, где je кувар пажљиво припремао филе, који je пират гостима обећао.

Треба рећи да y поступцима Арчибалда Арчибал- довича није било ничег чудноватог или неразумљивог и да je те и такве поступке могао да сматра чудним само површан посматрач. Поступци Арчибалда Арчи- балдовича логично су произлазили из свега онога што ce раније деш авало. Познавање ранијих догађаја, a што je најважније — феноменалан нос Арчибалда Арчибалдовича дош ануо je шефу грибоједовског ре- сторана да ручак његова два посетиоца, иако ће бити и


обилан и раскошан, неће дуго потрајати. И то предосе- ћање, које никада није изневерило некадашњег пира- та, није ra преварило ни овога пута.

Док су ce Коровјов и Бехемот куцали другом чашицом дивне, ледене, два пута пречишћене москов- ске вотке, на веранди ce појави ознојени и узнемирени хроничар Боба Кандалупски, познат y Москви no томе што je све знао, и одмах седе поред Петракових. Ставивши своју набреклу ташну на сточић, Боба одмах наби своја уста y уво Петракова и поче да му шапуће некакве, рекло би ce, веома саблажњиве ства- ри. М адам Петракова je, умирући од знатижеље, подметнула и своје уво под дебеле, похотљиве Бобине усне. A овај je, покаткад ce лоповски осврћући, стално шаптао и шаптао, и могле су да ce чују поједине речи, као на пример:

— Својом ce чашћу кунем! У Садовој, да y Садо- вој! — Боба ту још више снизи свој глас — меци не могу ништа да им науде! Меци... меци... бензин... пожар... меци...

— E t o , такве би лажљивце, који шире одвратне гласине требало — негодујући нешто гласније него што je то хтео Боба, поче да брунда својим контраал- том мадам Е1етракова — требало би их, кажем, y ствари, раскринкати! Но, ништа тако ће бити, до- вешће их већ y ред! Какве одвратне лагарије!

— Какве лагарије, Антонида Порфиревна! — узви- кну огорчен неповерењем пишчеве супруге Боба и поново поче да шушка: — Кажем вам, меци им ништа не могу! A сада и пожар... они кроз ваздух... кроз ваздух! — Боба je шушкао, не слутећи да су они о којима je причао поред њега и да уживају y његовом шушкању. У осталом, то уживање ускоро je било прекинуто. Из ресторана на терасу излетеше три човека ca опасачима утегнутим око струкова, ca ко- жним гамаш нама на ногама и револверима y рукама. Први повика језиво и јако:

— He мичи ce! — и тог тренутка сва тројица отпочеше паљ бу no тераси, нишанећи Коровјову и Бехемоту y главу. Обојица на које je отворена паљба


истог часа нестадоше y ваздуху, a из примуса сукну стуб ватре право y надстрешницу. Огромна рупа црних ивица појави це на пердету и поче да ce шири на све стране. Пробивши ce кроз њу, ватра ce подигла до самог крова грибоједовске куће. Фасцикле ca рукопи- сима-редакције, које су стајале на прозорској дасци на првом спрату наједном букнуше, a за њима букну и завеса, и тада ватра, тутњећи као да je неко раздувава, y језицима поче да ce шири no теткиној кући.

Неколико секунди касније no асфалтним стазама које су водиле ка гвозденој огради булевара, одакле je y среду увече дош ао Иванушка, први весник несреће кога нико није схватио, сада су трчали писци који нису довршили свој ручак, келнери, Софија Павловна, Пе- ракова, Петраков.

Благовремено напустивши зграду кроз споредан улаз, никуда не бежећи и никуда не хитајући, као капетан који последњи мора да напусти запаљени бриг, стајаше достојанствено миран Арчибалд Арчи- балдович y летњем капуту ca свиленом поставом, ca две скочањене кечиге под мишком.


Судбина мајстора u Mapiapuiue je pe- шена

У смирај сунца, високо над градом, на каменој тераси једне од најлепших зграда y Москви. зграде саграђене пре неких сто педесет година стајаху двојица: Воланд и Азазел. Нису ce могли видети ca улице, од радозна- лих погледа скривала их je балустрада ca гипсаним вазама и цветовима. Али су зато они могли да виде цео град, тако рећи као на длану.

Воланд je седео на столичици на склапање, a на себи je имао своју црну сутану. Његов дугачки и широки мач беше вертикално забоден између две размакнуте плоче на тераси, тако да je, y ствари, представљао сунчани сат. Сенка мача je лагано и неумитно постаја- ла све дужа, приближавајући ce црним ципелама на сатаниним ногама. Ослонивши шпицасту браду на песницу, погуривши ce на столичици и подавивши једну ногу пода ce, Воланд je нетремице посматрао необухватан скуп двораца, гигантских здањ а и уџе- рица, осуђених на рушење. Азазел je, раставши ce од своје савремене одеће, то јест сакоа, полуцилиндра, лакованих ципела и одевен као и Воланд y црно, непомично стајао y близини свог господара, не ски- дајући, као ни он поглед с града.

Воланд проговори:— Интересантан град, зар не?А зазел ce помери и одговори ca поштовањем:— Месире, више ми ce допада Рим.— Да, то je ствар укуса — одговори Воланд.После извесног времена поново ce зачу његов глас:— A какав je оно тамо дим, там о на булевару?— To гори rpu5ojegob — одговори Азазел.— Значи ли то, онда, да ra je посетио нераздвојан

пар: Коровјов и Бехемот?— У тако нешто не треба ни сумњати, месире.П оново завлада тишина и обојица што беху на

тераси посматрала су како ce y прозорима окренутим


према западу, на горњим спратовима грдосија, пали изломљено заслепљујуће сунце. Воландово око ce пресијавало као један од тих прозора, иако je Воланд био леђима окренут смирају сунца.

Тада нешто натера Воланда да ce окрене од града и обрати пажњу на округлу кулу на крову иза његових леђа. Из њеног зида одвоји ce испрљан глином и сав y прњама црнобради човек мрачног изгледа, y хитону и сандалама своје ручне израде.

— Гле! — узвикну Воланд, подсмешљиво посма- трајући придошлицу. - Од свега најмање сам тебе могао овде да очекујем! Зашто си изволео Доћи незва- ни, али очекивани госте?

— Д ош ао сам теби, о, душе зла и господару сенки — одговори овај, испод ока непријатељски погледају- ћи Воланда.

— A k o с и дош ао к мени, заш то c e , онда, ниси поздравио c a мном, бивши скупљачу пореза? - - прого- вори Воланд грубо.

— Зато што ти не желим здравља — одговори дрско придошлица.

— М ораћеш да ce помириш ca тим — побуни ce Воланд и осмејак му искриви лице. — Ниси успео ни да ce појавиш на крову, a већ си извалио глупост и рећи ћу ти y чему ce она састоји: y твојој интонацији. Изго- ворио си своје речи као да не признајеш ни сенке ни зло. Д а ли би био тако добар да поразмислиш мало о следећем питању: шта би радило твоје добр о када зло не би постојало и како би изгледала Земља када би ca ње нестале сенке? Јер, сенке настају од предмета и људи. Ево сенке од мојега мача. Али постоје и сенке од дрвећа и живих бића. Да нећеш, можда, да згулиш целу земаљску куглу, смичући ca ње све дрвеће и све живо само y жељи да уживаш y голој светлости? Глуп си.

— Нећу да раправљам ca тобом , стари софисто — одговори Леви Матеј.

— Ти не можеш да расправљаш ca мном из про- стог разлога који сам већ споменуо: глуп си — одгово- ри Воланд и упита: — EIo, буди кратак, не замарај ме, заш то си дошао?

412 / Михаил БулГакод

— Он ме je послао.— Шта ти je наредио да ми пренесеш, робе?— Ja нисам роб — све више падајући y ватру,

одговори ЈЈеви Матеј — ja сам му ученик.— Ми говоримо, као и увек, различитим језицима

— одговори Воланд — али ce ствари о којима говоримо, због тога не мењају, Но?

— Прочитао je мајсторово дело — проговори ЈЈеви Матеј — и моли те да поведеш ca собом мајстора и наградиш ra вечитим покојем. Зар ти je то тешко да урадиш, о, душе зла?

— Ништа мени није тешко да урадим — одговори Воланд — и то ти je добро познато. — Заћута и додаде:— A заш то ra не узмете к себи, y светлост?

— Он није заслужио светлост, заслужио je вечити покој — тужним гласом проговори ЈЈеви.

— Пренеси да ће све бити учињено — одговори Воланд и додаде, a при томе му око плану: — И напусти ме сместа.

— Он моли да и ону која raje волела и патила због њега такође поведете — први пут ce молећиво обрати ЈЈеви Воланду.

— Без тебе ce тога не бисмо никако сетили. Одла-зи.

Леви Матеј после тога нестаде, a Воланд позва Азазела и нареди му:

— Лети к њима и среди све.Азазел напусти терасу, a Воланд остаде сам. Али,

његова усамљеност не беше дугог века. По плочама терасе зачуше ce бат корака и бучни глг£ови, и пред Воландом ce појавише Коровјов и Бехемот. Дебељко, међутим, сада није носио примус, већ je био натоварен разним другим предметима. Тако ce под његовом мишком налазио један омањи пејзаж y позлаћеном раму, преко руке му беше пребачена куварска, напола нагорела кецеља, док je другом руком држао неочиш- ћеног лососа за реп. Коровјов и Бехемот мирисали су на паљевину. Бехемотова њушка беше чађава, качкет нагорео.

— П оздрав, месире! — повика неуморни пар, a


Бехемот поче да маше лососом.— Красни сте ми — рече Воланд.— Месире, замислитесамо! — узбуђено ирадосно

повика Бехемот — помислили су да сам мародер!— Судећи no предметима које си донео — одгово-

ри Воланд погледајући хоризонт — ти то и јеси.- Верујте ми, месире... — искрено започе Бехемот.

— Не, не верујем — кратко одговори Воланд.— Месире, кунем вам ce да сам чинио заиста

херојске покушаје да спасем све што je могло да ce спасе и да je ово све што сам успео да спасем.

— Боље ми реци од чега ce то и како запалио Грибоједоб? — упита Воланд.

Обојица, Коровјов и Бехемот раширише руке, подигош е очи ка небу, a Бехемот повика:

— Не схватам! Седели см о мирно, потпуно мирно, мезетили...

— И наједном — бум, бум! — прихвати Коровјов — пуцњи! Избезумивши ce од страха, Бехемот и ja појурисмо на булевар, потера за нама, a онда појури- см о ка Тимирјазеву!

- Али, осећање дуга je — ускочи Бехемот — надвладало срамни страх и ми см о ce вратили.

— Ах, вратили сте ce? — рече Воланд. — Разуме ce, и онда je зграда изгорела до темеља.

— Д о темеља! — тужно потврди Коровјов — то јест дословно до темеља, месире, како сте ce то изво- лели прецизно изразити! Само су главне остале!

— Појурио сам — причао je Бехемот — y салу за састанке, то je она сала ca стубовима, месире, рачунају- ћи да ћу успети да извучем нешто вредно. Ах, месире, моја жена, кад бих je имао, најмање je двадест пута могла да остане удовица! Али, на сву срећу, месире, ja нисам ожењен и рећи ћу вам отворено да сам срећан што нисам ожењен. Ах, месире, може ли тежак јарам да замени момачку слободу!

— П оново почињу некакве баљезгарије — приме- ти Воланд.

— Слушам и настављам — одговори мачор — да, ова сличица, овај пејзаж. Ништа више није могло да ce


изнесе из сале, пламен ми je ударио y лице. Потрчао сам y магацин, спасао сам лососа. П осле тога отрчао y кухињу, спасао мантил. Сматрам, месире, да сам учинио све што сам могао и не схватам чиме ce може објаснити скептички израз на вашем лицу.

— A шта je радио Коровјов док си ce ти бавио мародерством? — упита Воланд.

— П омагао сам ватрогасцима, месире — одгово- ри Коровјов, показујући своје исцепане панталоне.

— Ах, ако je то тачно, онда ће, разуме ce, морати да ce гради нова зграда.

— Она ће бити саграђена, месире — јави ce К оро- вјов — уверавам вас y то.

— Д обро, преостаје нам само да пожелимо да буде боље среће од претходне — примети Воланд.

— Тако ће и бити, месире — рече Коровјов.— Верујте ми — додаде мачак — јер сам ja прави

правцати пророк.— У сваком случају, дошли смо, месире — извести

Коровјов — и чекамо ваше даље заповести.Воланд устаде ca своје столичице, приђе балустра-

ди и дуго ce ћутке, сам, окренувши леђа својој пратњи, загледа y даљину. После ce удаљи од ивице, поново спусти на своју столичицу и рече:

— Заповести неће бити никаквих, извршили сте све што сте могли и више ми ваше услуге нису потребне. М ожете да ce одмарате. Ускоро ће непогода, она ће довршити оно што треба довршити, и тада ћемо кренути на пут.

— Врло добро, месире — одговориш е обешењаци и нестадоше иза централне куле која беше на средини терасе.

Н епогода о којој je говорио Воланд већ ce назирала на хоризонту. Црн облак ce појавио на западу и до полбвине пресекао сунце. П отом ra je y потпуности прекрио. Ha тераси постаде свежије. A после извесног времена спусти ce тама.

Ta помрчина што ce спуштала ca запада, прекри

415 / Мајстор u Mapiaputüa

огромни град. Н естадош е мостови, дворци. Свега нестаде, као да никада ничега не беше на свету. Преко целог неба пређе једна огњена нит. После тога град ce потресе од ударца.Удар ce понови и поче непогода. У њеној ce измаглици Воланд више није видео.


Време je ! бреме!

— Знаш ли — рече Маргарита — управо када си синоћ заспао, читала сам о помрчини која ce спустила ca Средоземног мора... и они идоли, ах, златни идоли! Они ми због нечега никако не дају мира. Чини ми ce да ће и сада, овога часа почети да пада киша. Осећаш ли да je постало свежије?

— Све je добр о и лепо — одговори мајстор, пуше- ћи и растерујући дим руком — и ти идоли, нека им ce бог смилује... али шта ће даље бити, то ми никако није јасно!

Taj je разговор вођен када ce сунце клонило y смирај, управо y часу када ce Воланду на тераси јавио Леви Матеј. Сутеренско оканце беше отворено, и да je неко завирио кроз њега, зачудио би ce како чудновато изгледају сабеседници. Маргарита je преко голог тела имала пребачен само црни плашт, a мајстор je био y свом болничком рубљу. To je све било стога што Маргарита уопш те није имала шта да обуче, јер су joj све ствари остале y вили и, мада та вила није била далеко, није могло бити ни говора да оде тамо и узме своје ствари. A мајстор, чија су сва одела висила y орману, као да никуда није ни одлазио, једноставно није желео да ce пресвлачи, разрађивао je пред Марга- ритом мнсао како ће сада отпочети неко велико замеш атељство. Истина, он je сада први пут, рачуна- јући од оне јесење ноћи, био обријан (на клиници су му браду шишали машином).

Соба je такође изгледала чудно и било je тешко снаћи ce y њеном хаосу. П о тепиху беху разбацани рукописи, a било их je и на отоману. Ту je била и некаква књижица што ce избочила хрбатом на фотељи. Ha бкруглом столу био je постављен ручак, a уз закуску било je и неколико флаша. Одакле су ce створила та јела и пића, то Маргарита и мајстор нису знали. Када су ce пробудили,једноставно су то затекли


на столу.П ош то су ce наспавали све до сунчевог смираја y

суботу, мајстор и његова пријатељица осећали су ce јачи a само их je једна ствар подсећала на јучерашње догађаје. Тиштала их je помало лева слепоочница. Што ce тиче психе, и једно и друго су ce много променили y шта би ce уверио свако ко би прислушки- вао њихов разговор y подрумском стану. Али, не беше никога ко би прислушкивао. Д обра страна тог двори- шта управо je и била y томе што je увек било пусто. Сваког дана су липе, које су постајале све зеленије, a врба такође, ширили пролећни мирис, a поветарац, који je почињао да пирка, уносио je тај мирис y подрум.

- Ух, до врага! — изненада узвикну мајстор. — Памет да ти стане — угаси опушак y пепељари и стеже главу рукама. — не, слушај, ти си барем паметна жена и ниси била луда. Да ли ти озбиљ но верујеш y то да см о јуче били код сатане?

— Сасвим озбиљ но — одговори Маргарита.— Како да не, како да не — иронично ће на то

мајстор — значи, сада уместо једног лудака имамо два! Мужа и жену. — Диже руке ка небу и повика: — To je олиста ђаво ће ra знати шта! Ђаво, ђаво, ђаво!

Уместо одговора Маргарита ce сручи на отоман, поче да ce кикоће, млатара босим ногама, a онда повика:

- Joj, не могу! Joj, не могу! Погледај сам о на шта личиш! П ош то ce исмејала, док je мајстор стидљиво навлачио болничку пиџаму, Маргарита ce уозбиљи.

— Сада си и нехотице рекао истину — поче она - ђаво ће ra знати шта je то сада, и ђаво ће, веруј ми, све то да среди! — очи joj ce наједном ужагрише, скочи, поче да цупка на месту и узвикује: — Како сам срећна, како сам сам о срећна, како сам срећна што сам за- кључила посао ca њим! О, ђаволе, ђаволе! Мораћете, драги мој, да живите ca вештицом! — После тога прилете мајстору, баци му ce око врата и поче да ra љуби y уста, нос, образе. Вихори њене неочешљане црне косе лупкали су мајстора a образи и чело су му постајали све црвенији под њеним пољупцима.


— Ти си, уистину, и почела да личиш на вештицу.— Ja то и не поричем — одговори Маргарита —

вештица сам и јако сам задовољ на због тога.— Н о добр о — говорио je мајстор — ако си већ

вештица, буди онда вештица. Једно лепше од другог! Мене су, значи, отели из болнице! И то je такође дивно! Вратили су ме овамо, допустимо и то... Претпоста- вимо такође да нас нико неће ухватити, али реци ми, тако ти свих светаца, како ћемо и од чега да жи- вимо? Говорећи то, бринем ce пре свега за тебе, веруј ми.

У том часу ce y прозорчету појавише затупасте ципеле и доњи део пругастих панталона. После ce те панталоне савише y коленима и дневну светлост закло- ни нечија огромна стражњица.

— Алојзије, јеси ли код куће? — упита глас, негде изнад панталона.

— Ево, почиње — рече мајстор.— Алојзије? — упита Маргарита, прилазећи

ближе прозорчету. — Јуче су ra ухапсили. A ко ce то распитује за њега? Како ce зовете?

Истога часа колена и стражњица нестадоше, и чу ce како ce капија залупи, после чега ce све смирило. Маргарита ce стровали на отоман и поче тако да ce кикоће, да joj сузе почеше да врцају. Али када ce мало смирила, лице joj ce нагло променило, она поче да говори озбиљ но и, склизнувши ca отомана, допуза до мајсторових колена и, гледајући му право y очи, стаде да ra милује no глави.

— Како си патио, како си само патио, јадниче мој! To знам само ja. Погледај, имаш седе на глави и вечиту бору крај усана! Јадни, драги мој, не мисли ни на шта! И превише си м орао да мислиш a сада ћу ja да мислим за тебе. И обећавам ти, јамчим ти да ће све бити предивно!

— Ничега ce не бојим, Mapro — наједном joj одго- вори мајстор и диже главу и причини joj ce онаквим, какав je био када je стварао оно што никада није видео, али за шта je сигурно знао да je постојало — и не бојим ce, јер сам већ све искусио. Е1ревише су ме плашили и


више ничим не могу да ме заплаше. Али мени je жао тебе, Mapro, ето y чему je ствар, ето заш то непрекидно понављам једно те исто. Освести ce! Зашто да упро- пашћаваш свој живот ca једним болесником и сирома- шком? Врати ce y свој дом! Ж ао ми те je, зато ти то и говорим.

— Ах, ти, ти — њишући разбаруш еном главом, шапташе Маргарита — ах ти, неповерљиви, несрећни човече! Због тебе сам ce целе ноћи јуче тресла гола, изгубила своју природу и заменила je новом, неколико сам месеци седела y мрачној собици и мислила на једну једину ствар, на непогоду над Јерушалајимом, ис- плакала сам своје очи, a сада, када je срећа наједном дош ла, тераш ме од себе! Па добро, отићи ћу, отићи, али знај, да си суров! Уништили су ти душу!

Г орка нежност ce диже ка срцу мајсторовом и он, не зна ce заш то, поче да плаче, забивши главу y Маргари- тину косу. Ова му je плачући нешто шапутала и прсти су joj прелазили преко мајсторових слепоочница.

— Да, боре, боре... гледам и видим како ти ce снегом покрива глава... ах та моја, моја, толико напаћена глава! Погледај само какве су ти очи! У њима je пустиња... a рамена, рамена под тешким бременом... унаказили су те, унаказили... — Маргаритине речи почеше да губе смисао, Маргарита ce тресла од плача.

Тада мајстор обриса очи, подиже Маргариту ca колена, устаде и сам и чврстим гласом рече:

— Доста! П остидела си ме. Никада више нећу себи допустити да будем малодуш ан и нећу ce никада више вратити на то питање, буди сигурна y то. Знам да см о обоје жртве своје душевне болести коју сам, можда, пренео на тебе... Коначно, заједно ћемо и понети тај наш терет...

М аргарита приближи усне мајсторовом уху и про- шапта:

— Кунем ce твојим животом, кунем ти ce сином звездочаца кога си открио, да ће све бити y најбољем реду!

— Д обро, добр о — одговори мајстор и додаде насмејавши ce: — Разуме ce, када људи изгубе све, као


што je то случај ca тобом и ca мном, они траже спас код натприродних сила. Па добро, пристајем да je тамо тражим.

— Но, ето, ето, сада си поново онај стари, сада ce смејеш — одговори Маргарита — и иди до врага ca твојим ученим речима. Натприродне или природне, није ли свеједно? Хоћу да једем! — повуче мајстора за руку ка столу.

— Нисам сигуран да ова храна неће овога часа пропасти y земљу или неће одлетети кроз прозор — одговори овај, сасвим ce смиривши.

— Неће нестати.Tor ce часа y прозору зачу уњкави глас:— Мир нека je с вама.Мајстор ce трже, a Маргарита, која ce већ била

навикла на изненађења, повика:— Па то je Азазел! Ах, како je то дивно, како je то

добро! — и шапнувши мајстору: — Ето видиш, не напуштају нас! — потрча да отвори врата.

— Огрни ce барем нечим — повика за њом мај- стор.

— Баш ме брига за то — одговори Маргарита већ из ходника.

A Азазел ce већ клањао, поздрављ ао ce с мајсто- ром, светлуцајући својим врљавим o k o m , a Маргарита je узвикивала:

— Ах, како ми je драго! Никада ce y животу нисам толико обрадовала! Извините, Азазеле, што сам гола!

Азазел je зам олио да ce не узнемирава, уверавао ју je да je виђао не само голе жене већ и жене потпуно одране коже, одм ах je ceo за сто, претходно оставивши y угао, крај пећи, некакав замотуљак y тамном брока- ту.

Маргарита нали Азазелу коњак и он ra попи. М ајстор je, не скидајући погледа ca њега, с времена на време криомице штипкао самога себе за леву руку. Али штипкање није помагало. Азазел ce није растварао y ваздуху, a да будем о отворени, за то није било ни потребе. Ничег страшног y том риђем човеку онижег раста није било, изузев тог ока ca мреном, али то ce


дешава и без икаквих мађија, једино што му одело није било обично — некаква риза или плашт — али ако ce човек мало бољ е замисли, и то ce дашава. Коњак je такође умео да пије, као и сви добри људи, не мезетећи ништа, испијајући чашицу наискап. Од тог истог коњака мајстору поче да ce врти y глави и он поче да размишља:

»He, Маргарита je y праву! Разуме ce, преда мном седи ђаволов емисар. A ja сам, још колико претпрошле ноћи, доказивао Ивану да je он код Патријаршијских рибњака сусрео управо сатану, a сада сам ce опет због нечег преплашио од те мисли и почео да тртљам нешто о хипнотизерима и халуцинацијама. Ma какви, до врага, хипнотизери!«

Поче да загледа Азазела и увери ce да ce y очима овога крије нешто неизречено, некаква мисао коју за сада не изриче. »Није он тек онако дош ао y посету, већ je дош ао ca некаквом поруком«, мислио je мајстор.

Дар запажања није ra изневерио.Испивши трећу чашицу коњака, који на Азазела

уопште није деловао, посетилац проговори овако:— A пријатан je овај сутеренчић, ђаво ме однео!

Поставља ce само питање, како y њему да ce живи, y том сутеренчићу?

— Па о том е управо и ja говорим — насмејавши ce, одговори мајстор.

- Зато ме забрињавате, Азазеле? — упита Марга- рита — na некако!

— Шта вам je, шта вам je! — повика Азазел — нисам ни помиш љао да вас забрињавам! И сам кажем: — некако. Да, умало да заборавим, месир вас je поздравио, a такође ми je наредио да вам кажем како вас позива y малу шетњу, разуме ce, ако то желите. Шта кажете на то?

Маргарита под столом нагази мајсторову ногу.— Ca великим задовољ ством — одговори мајстор,

проучавајући Азазела, a овај настави:— Н адам о ce да и Маргарита Николајевна такође

пристаје?— Ja сигурно нећу одбити — рече Маргарита и

422 / Михаил БулшкоВ

поново њена нога пређе преко мајсторове.- Одлично! — узвикну Азазел. — To одиста

волим! Док дланом о длан и све je готово! Не као онда, y Александровском парку!

— Ах, не подсећајте ме на то, Азазеле! Тада сам била глупа. Да, уосталом, не смете ме престрого ни осуђивати за то — не среће ce човек баш сваки дан ca нечастивом силом!

— Јакако, — потврди Азазел — што би то било згодно када би то било сваки дан!

— Мени ce и самој допада брзина — причала je Маргарита узбуђено — допадају ми ce брзина и голотиња... Како оно само из маузера... бах! Ах, како он пуца! — повика Маргарита, обраћајући ce мајстору. — Седмица под јастуком и y било коју фигуру... - Маргарита je постајала пијана, од чега очи почеше да joj ce цакле.

— И опет сам заборавио — повика Азазел, лупив- ши ce no челу — потпуно сам ce спетљао! Па месир вам je послао поклон — тада ce обрати мајстору — флашу вина. И молим вас да обратите пажњу на то да je оно исто вино које je пио прокуратор Јудеје. Вино из Фалерна.

Сасвим je природно да je таква реткост изазвала велику пажњу и Маргарите и мајстора. Азазел извуче из црног броката за мртвачке ковчеге потпуно буђав крчаг. Вино су мирисали, сипали y чаше, гледали кроз њега према светлости која je продирала кроз прозор и која je почињала да ce губи пред непогоду. Видели су да све поприма боју крви.

— У здравље Воланда! — ускликну Маргарита, дижући своју чашу.

Све троје принеше чаше устима и испише no гутљај. Tor истог часа светлост непогоде која ce приближавала поче да ce гаси y очима мајсторовим, он престаде да дише и осети да je то крај. Виде још како Маргарита, самртно пребледе беспомоћно пружајући руке ка ње- му, поче да спушта главу на сто, a потом паде на под.

— Тровачу — успе још да повиче мајстор. Х тео je да дограби нож ca стола и њиме удари Азазела, али му


рука беспомоћно склизну ca чаршава, све што je окруживало мајстора y подруму обоји ce y црно, a после тога сасвим нестаде. Паде ничице, a падајући, расече кожу на слепоочници о угао писаћег стола.

Када су ce отровани смирили, Азазел поче да дела. Прво излете кроз прозор и за који часак je већ био y вили y којој je живела Маргарита Николајевна. Увек тачан и педантан, Азазел je хтео да провери да ли je све урађено како треба. Све je било y најбољем реду. Азазел виде како натмурена жена, која je чекала повратак мужа, изађе из своје спаваће собе, изненада побледе, ухвати ce за срце и повикавши беспомоћно:

— Наташа... неко... овамо! — сручи ce на под салона, не стигавши до кабинета.

— Све je y реду — рече Азазел. У једном е трену je већ био крај мртвих љубавника. Маргарита je лежала, забивши лице y тепих. Својим челичним рукама Аза- зел je окрену као да je лутка лицем према себи и загледа ce y њу. П од његовим погледом лице отроване жене поче да ce мења. Чак и y сумраку који je наступио пред непогоду, видело ce како je нестајала привремена вештичија разрокост, грубост и сулудост лика. Лице покојнице постајало je све светлије и на крају као да ce испуни благош ћу, a осмејак joj више није био грабљив. већ обичан женски, паћенички осмејак. Тада joj Аза- зел отвори беле зубе и ули y уста неколико капи онога истог вина којим ју je и отровао. Маргарита уздахну, поче да устаје без помоћи Азазела, седе и слабим гласом упита:

— Зашто, Азазеле, зашто? Шта сте то урадили ca мном?

Угледа мајстора који je лежао, стресе ce и прошап-та:

— To нисам очекивала... убицо!— Ma не, не — одговори Азазел — сада ће ce дићи.

Ах, заш то ли сте само толико нервозни!Маргарита му одмах поверова, до те je мере био

убедљив глас риђег демона. Маргарита скочи, чила и жива и помож е му да напоји вином човека који je лежао. Отворивши очи, овај погледа мрачно око себе

424 / Михаил Бул1акод

и ca мржњом понови последњу реч:— Тровачу...— Ах! Увреда je обично награда за добр о обављен

посао — одговори Азазел — зар сте слепи? — Прогле- дајте што пре!

Тада мајстор устаде, осврну ce око себе живим и светлим погледом и упита:

— Шта све ово треба да значи?— To значи — одговори Азазел — да je време. Већ

тутњи непогода, чујете ли? Смркава ce. Коњи рију копитама земљу, тресе ce мали врт. Опраштајте ce од сутерена, опраштајте што пре!

— Ах, схватам — рече мајстор осврћући ce — ви сте нас убили, сада см о мртви. Ах, како je то паметно! И тачно на време! Сада сам све схватио.

— Ах, немојте тако — одговори Азазел — да ли то вас чујем? Па ваша пријатељица вас назива мајстором, a ви ce питате како y том случају можете бити мртви? Зар je потребно, да би човек сматрао да je жив, обавезно седети y сутерену y кошуљи и болничком рубљу? To je смешно!

— Схватио сам све што сте рекли — повика мајстор — не настављајте! По хиљаду пута сте y праву!

— Велики Воланд! — поче да му повлађује Марга- рита. — Велики Воланд! Он je смислио много бољ е од мене! Али роман, роман — повика она мајстору — роман узми ca собом , ма куд полетео!

— Не треба — одговори мајстор — знам ra напа- мет.

— И нећеш... нећеш заборавити ниједну реч из њега? — упита Маргарита, приљубљујући ce уз љуба- вника и бришући му крв ca расекотине на слепо- очници.

— Не узнемиравај ce. Ja више ништа и никада нећу заборавити — одговори овај.

— Онда огањ! — повика Азазел. — Огањ, од кога je све почело, и којим све и завршавамо.

— Огањ! — силно повика Маргарита. Оканце y сутерену лупну, ветар одбаци завесу y стану. У небу весело и кратко загрме. Азазел гурну руку ca канџама y


пећ, извуче из ње задимљену главњу и потпали стол- њак. После тога потпали свежањ старих новина на отоману, a за њим рукопис и завесу на прозору. Мајстор, већ опијен будућом јурњавом, збаци ca поли- це неку књигу на сто, рашири joj странице no сто- лњаку који je пламтео и књига букну веселом ватром.

— 1 ори, гори, пређашњи животе!— Гори, патњо! — повика Маргарита.С оба je већ буктала y црвеним стубовима, a заједно

ca дим ом кроз врата излетеше њих троје, узлетеше уз камене степенице и нађоше ce y врту. Прво што су тамо угледали, била je предузимачева куварица која je седела на земљи. Крај ње су ce ваљали просут кромпир и неколико главица лука. Три врана коња њиштала су крај шупе, подрхтавала, копитима бесно копала зем- љу. Маргарита скочи прва, за њом Азазел, последњи мајстор. Куварица застењавши, хтеде да дигне руку и прекрсти ce, на шта Азазел језиво повика из седла:

— Руку ћу ти одсећи! — зазвижда и коњи, ломећи гране липа полетеше и нестадош е y ниском црном облаку. Tor истог часа кроз сутеренско прозорче покуља дим. О доздо ce зачу слаб, жалостив куваричин повик:

— Горимо!Коњи су већ летели над московским крововима.— Х тео бих да ce опростим од града — повика

мајстор Азазелу, који je јахао први. Гром заглуши крај мајсторове реченице. Азазел климну главом и пусти свог коња y галоп. У сусрет им je стреловито летео облак, али киша још није почела да ромиња.

Летели су над булеваром, видели како људске фигуре трче, кријући ce од кише. Већ су падале и прве капи. Пролетели су над димом — то je било све што je остало од Грибоједоћа. Прелетели су град, који je већ нестајао y помрчини. Н ад њима су блештале муње. После je кровове заменило зеленило. И тек тада пљусну киша и претвори летаче y три огромна мехура y води.

Маргарита je већ одраније познавала осећај лета, a мајстор није, и он ce зачудио како су брзо стигли до


циља, оном ca којим je хтео да ce опрости, јер више ни ca ким другим није ни имао да ce опрашта. Кроз застор кише одм ах je препознао зграду клинике Стравинског, реку и шумарак на супротној обали, коју je добро проучио. Спустили су ce на пропланак y шумарку, y близини клинике.

— Причекаћу вас овде — рече Азазел, сложивши руке y трубу, час осветљен муњама, час нестајући y сивој копрени — опростите ce, али пожурите!

Мајстор и Маргарита скочише ca седала и полете- ше, промичући као водене сенке кроз клинички врт. Који тренутак касније мајстор je већ навикнутом руком одмицао балконску решетку y соби број 117, a Маргарита je ишла за њим. Ушли су код Иванушке, невидљиви и непримећени y праску и јеци непогоде. Мајстор ce заустави крај кревета.

Иванушка je лежао непокретно, као и онда када je први пут посматрао непогоду y кући свог препорода. Али он није плакао као онда. Када ce загледао мало боље y црну силуету која je улетела ca балкона, устао je, пружио руке и радосно рекао:

— Ах, то сте ви! A ja вас стално чекам, чекам вас. Коначно сте ту, суседу.

Ha то мајстор одговори:— Овде сам, али на жалост више не могу да вам

будем сусед. Одлећем заувек, a дош ао сам само да ce опростим од вас.

— Знао сам то, осетио сам то — тихо одговори Иван и упита:

— Срели сте ra?— Да — одговори мајстор — дош ао сам да ce

опростим од вас, јер сте ви били једини човек ca којим сам y последње време разговарао.

Иванушка ce развесели и рече:— Д обро je што сте навратили овамо. Своју ћу реч

одржати, стихове више нећу писати. Мене сада нешто друго интересује — Иванушка ce осмехну и суманутим очима погледа негде поред мајстора — ja сада желим да напишем нешто друго. Док сам овде лежао, ja сам, знате, много тога схватио.

427 / Мајстор u Mapiapuüïa

Мајстор ce узнемири од тих речи и поче да говори, седајући на ивицу Иванушкиног кревета:

— A то je добро, добр о je то. Напишите наставак о њему!

Иванушкине очи засјаше:— A зар ви сами нећете? — Обори главу и замиш-

љено додаде: — Ах, да... шта то уопште и питам. - Иванушка погледа преплашено y под.

— Да — рече мајстор и његов ce глас учини Иванушки туђ и мукао — ja више нећу писати о њему. Бићу заузет другим стварима.

Кроз шум непогоде проби ce удаљени звиждук.— Чујете ли? упита мајстор.— To je непогода...

- He, то мене зову, време ми je — објасни мајстор и устаде ca кревета.

— Станите! Још само једну реч — замоли Иван - Д а ли сте je нашли? Je ли вам остала верна?

- Ево je — одговори мајстор и показа према зиду. Од белог зида ce одвоји тамна Маргарита и приђе кревету. П огледала je младића који je лежао и очи joj прекри туга.

— Јадниче, јадниче — нечујно прошапта Марга- рита и наже ce ка кревету.

Како je лепа — без зависти, али ca тугом и некаквом смиреном умиљатошћу нро10вири Иван - види само, како вам je све лепо пошло за руком. A мени, ето, не полази — ту ce замисли и замиш љено додаде: — a уосталом, мож да и полази...

— Тако je, тако — прошапта Маргарита и наже ce над човеком који je лежао. — Ево, пољубићу вас и све ће бити како треба... верујте ми, већ сам све видела, све знам...

Младић који je лежао загрли je око врата a она ra пољуби.

— Збогом , учениче — једва чујно рече мајстор и поче да ce раствара y ваздуху. Н естао je, a заједно ca њим je нестала и Маргарита. Решетка балкона ce затворила.

Иванушка ce узнемири. Ceo je на кревет, осврнуо ce


око себе узнемирено, чак почео и да стење, да говори сам ca собом , напокон je устао. Н епогода je бивала све јача ијача, и очигледно raje узрујала. Узнемиравало ra je такође и то што je својим слухом, привикнутим на непрекидну тишину, уловио иза врата узнемирене кораке, пригушене гласове. П озвао je, нервозно и дрхтећи:

— Прасковја Фјодоровна!Прасковја Ф јодоровна je већ улазила y собу, упит-

но и узнемирено посматрајући Иванушку.— Шта? Шта je сада? — питала je. — Н епогода вас

je узнемирила? Но, ништа, ништа... Сада ћемо вам помоћи. Лекара ћу позвати сада.

— He, Прасковја Фјодоровна, не треба да зовете лекара — рече Иванушка, немирно гледајући не Пра- сковју Фјодоровну већ зид — ca мном ce ништа не дешава. Сада ce већ сналазим, не узнемиравајте ce. Реците ми бољ е — од свега срца замоли Иван — шта ce то тамо, y сто осамнаестој соби сада десило?

— У сто осамнаестој? — понови питање Прасковја Фјодоровна и очи почеше да joj врдају. — Ништа ce тамо није десило. — Али, глас joj беше лажан. Ивану- шка то одм ах запази и рече:

— Ех, Прасковја Фјодоровна! Ви сте човек истино- љубив! Мислите да ћу ce узмемирити? He, Прасковја Фјодоровна, то ce неће десити. Боље ми кажите истину, јер ja кроз зид све осећам.

— П реминуо je малочас ваш сусед — прошапта Прасковја Фјодоровна, пош то није имала снаге да савлада своју љубав према истини и доброти и, обасја- на светлошћу муња, преплашено погледа Иванушку. Али, ca Иванушком ce није збило ништа страшно. Значајно je само подигао прст и рекао:

— Знао сам! Уверавам вас, Прасковја Фјодоровна, да je сада y граду умро још неко. Знам чак и ко — ту ce Иванушка тајанствено осмехну — то je једна жена.


Ha Враичијим горама

Н епогода нестаде без трага, и пребацивши ce као лук изнад целе Москве, преко неба ce рашири шарена дуга, и утопи ce y води реке Москве. Ha висини, на брегу, између два шумарка, назирале су ce три тамне силуе- те. Воланд, Коровјов u Бехемот седеху y седлима на црним коњима, посматрајући град што ce ширио иза реке, ca изломљеним сунцем које je светлуцало y хиљадама прозора окренутих према западу, према лицидерским звоницима Новодевичјег манастира.

У ваздуху нешто зафијука и Азазел, y чијем су пешу црнога плашта летели мајстор и Маргарита, спусти ce крај групе која je чекала.

— М орао сам да вас узнемирим, Маргарита Нико- лајевна и мајсторе — проговори Воланд после краћег ћутања — али ви нећете имати разлога да ce љутите на мене. Не бих рекао да ћете зажалити због тога. Д обро, дакле — обрати ce само мајстору — опростите ce од града. Време je — Воланд руком y црној рукавици показа тамо, где су иза реке многобројна сунца топила стакло, где су ce над тим сунцима дизали измаглица, дим, и испарења града усијаног преко дана.

Мајстор скочи ca седла, напусти јахаче и притрча падини. Црни плашт ce вукао за њим no земљи. Мајстор поче да посматра град. У првом му ce тренутку срце стеже од мучне сете, али њу убрзо замени пријатно узбуђење, циганска скитничка узне- миреност.

— Заувек! To треба осмислити — прошапта мај- стор и олиза своје суве, испуцале усне. Поче да ослушкује и тачно запажа све што ce дешава y његовој души. Његова узнемиреност ce претвори, како му ce то барем чинило, y осећање дубоке и тешке увређености. Али она би непостојана, нестаде и због нечега je замени горда равнодуш ност, a њу опет - предосећање стал- нога покоја.


Група коњаника je ћутке чекала мајстора. Група коњаника je посматрала како црна, мршава фигура на ивици падине гестикулира, час подиже главу, као да ce труди да погледом обухвати цели град, да баци поглед преко његових граница, час je опет спушта на груди, као да проучава изгажену јадну траву под ногама.

Тишину прекиде Бехемот, који ce досађивао.— Допустите ми, маестро — проговори он — да

звизнем пред трку, уместо опроштаја.— М ожеш да преплашиш даму — одговори Во-

ланд — a, уз то, не заборави да je дош ао крај твојим данашњим лакрдијама.

— Ах, не, не, месире — одговори Маргарита, седећи y седлу као амазонка, налактивши ce и спустив- ши до земље скут своје хаљине — допустите му, нека звизне. Ухватила ме je некаква сета пред далек пут. Зар не, месире, она je потпуно природно осећање чак и онда када човек зна да ra на крају тог пута чека срећа? Нека нас засмеје, јер ce иначе бојим да ће ce све то завршити сузама које ће покварити све пред сам пут!

Воланд климну главом Бехемоту, овај живну, ско- чи ca седла на земљу, стави прсте y уста, наду образе и зазвижда. У Маргаритиним ушима поче све да одзва- ња. Њен коњ ce пропе, y шумарку суве гране почеше да падају ca дрвета, узлете читаво јато врана и вра- баца, стуб прашине ce усковитла према реци и видело ce како y речном трамвају, који je управо пролазио поред пристаништа, неколицини путника качкети од- летеше y воду. Мајстор ce трже од звиждука, али ce не окрену, већ поче да гестикулира jotu немирније, дижући руку ка небу, као да je претио граду. Бехемот ce поносито окрену.

— Н ема говора, то je, одиста, био добар звиждук — снисходљиво примети Коровјов — одистаје то био звиждук, али ако хоћемо да будем о непристрасни, онда!је то ипак био само осредњи звиждук.

— Па ja нисам хоровођа — одговори достојанстве- но и надмено Бехемот и неочекивано намигну Марга- рити.

431 / Мајстор u Mapiapuvua

— Како би било, да ja покушам, да ce присетим како сам то некада умео? —рече Коровјов, протрља руке, дуну y прсте.

— Али пази, пази — зачу ce строг Воландов глас ca коња — без озледа руку и ногу.

— Месире, верујте ми на реч — одговори Коровјов приневши руку срцу — да ce нашалим, сам о да ce нашалим... — Тада ce пропе, као да je био од гуме, од прстију десне руке начини некакву вешту фигуру, сав ce готово уви y завртањ, a онда, изненада ce исправивши, зазвижда.

Taj звиждук Маргарита не чу, али ra виде y трену када заједно ca ватреним коњем одлете једно десетак корачаја y страну. П оред ње, заједно ca кореном, би истргнуто из земље једно храстово дебло, a земљ а ce прекри пукотинама све до саме реке. Огроман комад обале, заједно ca пристаништем и рестораном, одлете y реку. Вода узавре, диже ce и на супротну обалу, зелену и ниску, одлете цео речни трамвај ca потпуно неозлеђеним путницима. Крај ногу Маргаритиног коња паде гачац кога je убно Фаготов звнждук.

Мајстора тај звиждук преплаши. Ухвати ce за главу и потрча назад, ка групи својих сапутника који су ra чекали.

— Н о — обрати ce Воланд ca висине свога коња — да ли су сви рачуни намирени? Јесте ли ce опростили?

— Да, јесам — одговори мајстор и, смиривши ce, погледа Воланда y лице смело и отворено.

И тада над брдом одјекну, као звук трубе, језиви Воландов глас.

— Време je! — и зачу ce продоран звиждук и смех Бехемотов.

Коњи ce тргоше, a коњаници скочише на њих и кренуше. Маргарита je осећала како њен побеснели коњ гризе и вуче ђем. Воландов плашт ce вијорио над главама целе кавалкаде, тај плашт поче да прекрива небески свод предвечерја. Када ce за један трен црни


покров занео y страну, Маргарита ce јурећи осврну и угледа да иза ње не само што нема разнобојних звоника, ca аеропланом који ce вијорио над њима, већ да одавно нема ни самога града, који je пропао кроз земљу и оставио за собом само измаглицу.


Оирошшај u бечишо ушочиште

Богови, о, богови моји! Како je тужна земља y предве- черје! Како су само тајанствене измаглице над моч- варама! Ko je лутао no тнм измаглицама, ко je много патио пред смрт, ко je летео над овом земљ ом носећи на себи огроман терет, томе je то добр о знано. To зна онај ко ce преморио. И он тада без жаљења напушта овоземаљске измаглице, њене мочваре и реке, он ce предаје лака срца y наручје смрти, знајући да ће му једино она даривати мир.

Уморили су ce и чаробни црни коњи, те су носили своје коњанике лагано, a неизбежна ноћ поче да их престиже. Осећајући je својим леђима, смирио ce чак и неуморни Бехемот и ухвативши ce к а н ц а м а за седло, летео je ћутљив и озбиљан, накострешивши реп. Ноћ поче да прекрива црним покровом шуме и ливаде, ноћ je палила далеко доле тужне, сада већ и Маргарити и мајстору непотребне и неинтерсантне, туђе светлости. Ноћ je претицала кавалкаду, падала на њу одозго и избацивала час овде час, опет, тамо no сетном небу беле мрље звезда.

Ноћ постајаше све гушћа, летела je покрај њих, хватала коњанике за плаштеве и, смичући им их ca ремена, разоткривала преваре. A када би Маргарита, коју je ca свих страна пробијао ледени ветар, отворила очи, угледала би како ce мењају ликови свих који су летели ка својим циљевима. Када им je y сусрет, иза ивице шума, почео да ce помаљ а црвен и пун месец, све варке нестадош е, падош е y блато, нестаде y измаглици непостојана одора врачева.

Тешко да би ико сада могао да препозна К оровјова—Фагота, самозваног преводиоца тајан- ственог саветника коме никакви преводи не беху ни потребни, y оном е који je летео уза самог Воланда ca десне стране мајсторове дружбенице. У место онога, који je y ритама циркуске одоре напустио Врапчије


горе, као Коровјов — Фагот, сада je јахао, тихо лупка- јући златним ланцем узенгије, тамнољубичасти ви- тез мрачна лица које ce никада није осмехивало. Спус- тио je браду на груди, месец није гледао нити ce интересовао за земљу под собом , мислио je на неш- то своје, летећи поред Воланда.

— Зашто ce толико променио? — упита тихо Мар- гарита Воланда, док je ветар око њих фијукао.

— Taj ce витез једном несрећно нашалио — одго- вори Воланд, окрећући ка Маргарити своје лице ca o k o m које je тихо светлуцало — a шала коју je направио причајући о светлости и тами није била баш сасвим на своме месту. И витез je стога морао да ce шали мало више и дуже него што je то и сам претпостављао. Али — данас je ноћ свођења рачуна. Витез je свој рачун исплатио и свео ra.

Н оћ je откинула и раскошни Бехемотов реп, смакла ca њега крзно и разбацала ra y праменовима no баруштинама. С адаје онај којије донедавно био мачак што забавља кнеза таме био мршави младић, демон- -паж, најбоља дворска луда која je икада постојала на свету. Сада ce и он смирио и летео je нечујно, окренув- ши своје лице светлости која je долазила од месеца.

П о страни од свих летео je блистајући челиком витешке опреме Азазел. Месец je променио и његово лице. Н естао je без трага одвратни очњак, a исто je тако и његова врљавост била лажна. Оба ока Азазело- ва беху истоветна, празна и црна, a лице бело и ледено. Сада je Азазел летео y свом правом руху, као демон безводне пустиње, као демон-убица.

Себе Маргарита није могла да види, али je одлично видела како ce и колико променио мајстор. Koca му ce сада беласала на месечини и позади ce спојила y перчин који ce лелујао на ветру. Када би ветар смицао плашт ca ногу мајсторових, Маргарита би му видела на високим коњаничким чизмама звездице мамуза које су ce 4äc светлуцале час, опет, нестајале. Kao и младић- -демон, мајстор je летео, не скидајући поглед ca месеца, али му ce при томе смешкао као старом и добрОм познанику и нешто je, no навици коју je стекао


y соби број 118, сам себи мрмљ ао под браду.И, на крају, Воланд je летео такође y свом правом

обличју. Маргарита не би могла да каже од чега je био направљен улар његовог коња, и мислила je да je лако могуће да су то месечеви ланчићи a да je сам коњ - само комад помрчине, грива тог коња — облак, a мамузе коњаника — беле мрље звезда.

Тако су ћутке дуго летели, све док и сам пејзаж под њима није почео да ce мења. Туробне шуме нестадоше y земаљској помрчини и повукоше за собом и маглови- та сечива река. Доле ce појавише и почеше да ce светлуцају стене, a међу њима почеше да ce црне провалије y које није продирала месечева светлост.

Воланд заустави свог коња на каменитој тужној планинској заравни и тада коњаници кренуше даље кораком, ослушкујући како коњи својим потковицама газе камен и кремен. Месец je осветљавао простор зеленом јарком светлошћу и Маргарита одмах угледа y пустом пределу наслоњачу, a y њој белу фигуру човека који je седео. Лако je могуће да je човек који je седео био глув или сувише погружен y своја размиш- љања. Он није чуо како дрхти каменито тло под тежином коња и коњаници му ce, не узнемиравјући ra, приближише.

Месец je добр о помогао Маргарити, светлео je бољ е од најбоље електричне светиљке п Маргарита спази да човек који je седео и чије очи беху као слепе, трља своје руке и да су те очи, које ништа не виде, уперене y месечев диск. Сада je Маргарита већ видела како поред тешке камене наслоњаче, на којој су ce под светлошћу месеца беласали некакви кресови, лежи огроман дугоухи пас и да исто, као и господар му, узнемирено посматра месец.

Крај ногу човека који je седео били су расути комадићи разбијеног крчага и видела ce црно-крвава бара која ce никада не суши.

Коњаници зауставише своје коње.— Batu роман je прочитан — проговори Воланд,

окренувши ce мајстору — и речено je сам о једно, да он, на жалост, није довршен. Х тео сам да вам пока-


жем вашег јунака. Скоро пуне две хиљаде година он седи на овоме месту и спава, али када наступи пун ме- сец, као што видите, он тада пати од несанице. Она мучи не само њега, већ и његовог верног чувара, пса. A k o j e тачно да j e кукавичлук најстрашнији по- рок, онда пас за њега није крив. Једино чега ce храбри пас бојао, то j e непогода. Па шта, онај ко воли треба да подели судбину онога кога воли.

— Шта он то говори? — упита Маргарита и њено потпуно мирно лице ce превуче копреном саосећања.

— Он говори — зачу ce Воландов глас — увек једно те исто, он говори да нема мира ни кад je месечина и да je његова дужност незахвална. Тако он говори увек када не спава, a када спава види увек једно те исто: месечеву стазу, којом хоће да пође и поразговара ca ухапшеником Ханоцријем, јер, како он тврди, онај нешто није дорекао онда, одавно, четрнаестог дана пролећног месеца нисана. Али, на жалост, на тај пут он никако не може да ступи и нико му не прилази. И тада он, a шта му друго и преостаје, разговара сам ca собом . Уосталом, потребна je извесна разноврс- ност, и свом говору о месецу он често додаје да нај- више од свега на свету мрзи своју бесмртност и нечу- вену славу. Он тврди да би драге воље заменио своју судбину за судбину Левија Матеја, скитнице и одрпанца.

— Дванаест хиљада месечина за једну некадашњу месечину, да то није и превише? — упита Маргарита.

— Понавља ли ce то прича ca Фридом? — рече Воланд. — Овде немате потребе да ce узнемиравате, Маргарита. Све ће бити y реду, тако je већ створен овај свет.

— Опростите му — наједном продорно узвикну Маргарита, онако како je некада викала док je била вештица и од тог њеног урлика ce откотрља камен y планинама и полете y бездан, заглушујући планине својОм тутњавом. Али — Маргарита не би могла да каже да ли je то био тутањ од пада или тутањ сатаниног смеха. Било како било, Воланд ce смејао, посматрајући Маргариту, и говорио:


— У планинама не треба викати, он ce већ навикао на одроне и то ra неће узнемирити. He треба да молите за њега, Маргарита, јер je за њега већ молио онај ca киме би он толико желео да поприча — ту ce Воланд поново окрену мајстору и рече: — Дакле, сада можете да завршите свој роман једном једином реченицом!

М ајстор као да je управо то и чекао док je стајао и посматрао прокуратора како седи. Сложио je дланове y трубу и повикао тако, да je ехо одјекнуо no планин- ским непошумљеним голетима:

— С лободан си! Слободан! Он те чека!Планине претворише мајсторов глас y гром и тај

гром их разруши. Проклети камени бедеми ce поруши- ше. Остаде само зараван ca каменом наслоњачом. Н ад црним безданом y коме нестадоше бедеми обасја ce необухватан град ca идолима који светлуцаху над вртом што ce разрастао t o k o m више хиљада месечина. Право ка том врту пружаше ce месечева стаза коју je тако дуго очекивао прокуратор и први ка њој полете дугоухи пас. Човек y белом плашту крвавог наличја устаде из наслоњаче и нешто повика промуклим, као туђим гласом. Није могло да ce разабере да ли плаче или ce смеје, и шта то виче. Видело ce сам о да je за својим верним стражаром no месечевом путељку и он појурио.. — Д а пођем и ja тамо, за њим? — упита узнемире-

но мајстор, дотакавши улар.— He — одговори Воланд — заш то ићи траговима

онога што je већ завршено?— Онда значи овамо? — упита мајстор, окрену ce и

показа уназад, тамо где y позадини беше недавно напуштени град ca манастирским звоницима, ca сун- цем које je, разлупано y комаде, блештало y прозор- ским стаклима.

— He ни там о — одговори Воланд и глас му ce, joui звучнији, разлеже над стенама — романтични мајсторе! Онај кога толико жели да види херој кога сте измислили, кога сте управо пустили на слободу, про- читао je ваш роман. — Ту ce Воланд окрену Маргари- ти. — М аргарита Николајевна! He мож ем о да не


верујемо y то да сте ce трудили да смислите за мајстора најбољу будућност, али, уистину, оно што вам ja нудим и оно што je за вас измолио Јешуа, бољ е je! Оставите их удвоје — рече Воланд, сагињући ce ca свог седла ка седлу мајстора и показујући y правцу којим ce прокуратор удаљавао — да им не сметамо. М ож да ће ce нешто и договорити. — Ту Воланд махну руком према Јерушалајиму и он нестаде.

- A там о — Воланд показа иза себе — шта бисте радили y сутерену? — У том ce часу угаси изломљено сунце y стаклу. — Зашто? — настави Воланд убедљ иво и тихо. — О, три пута романтични мајсторе, зар не желите да преко дана шетате ca својом пријатељицом под вишњама y цвату, a увече слушате Шубертову музику? Зар вам неће бити пријатно да пишете гушчи- јим пером при светлости свећа? Зар не желите да као Фауст седите над ретортом y нади да ће вам поћи за руком да створите hoboi хомункулуса? Тамо, тамо! Тамо вас већ чека дом и стари слуга, свеће су већ упаљене, a ускоро ће утрнути, јер само што није свануло! Овим путем мајсторе, овим! С миром да сте ми! Време ми je!

— С миром! — једним повиком одговориш е Во- ланду Маргарита и мајстор. Тада ce црни Воланд, не видећи пут, сручи y бездан, a за њим уз ужасну халабуку полете и његова свита. Ни стена, ни заравни, ни месечеве стазе, ни Јерушалајима не беше више. Нестадош е и црни коњи. Мајстор и Маргарита угледа- ше обећано свануће. Оно отпоче одмах, непосредно после поноћног месеца. М ајстор je ишао ca својом пријатељицом y сјају првих јутарњих зрака преко каменог, маховином обраслог мостића. П реш аога je. Поток je остао за верним љубавницима и они кренуше пешчаном стазом .

— Слушај тишину — говорила je Маргарита мај- стору, и песак je шуштао под њеним босим ногама — слуШај и уживај y тишини. Гледај, ено испред нас je твоје вечито уточиште којим су те наградили. Већ видим венецијански прозор и лозу која ce вије све до самога крова. Ево твога дом а, твог вечитог тома. Знам

439 / Мајстор u Mapiapuîûa

да ће увече к теби доћи они које волиш, који те интересују и који те неће узнемиравти. Они ће ти свирати,они ће ти певати, видећеш каква je светлост y одаји када су упаљене свеће. Овде ћеш падати y сан ca својом измаш ћеном и вечитом ноћном капицом на глави, падаћеш y сан ca осмехом на уснама. Сан ће ти давати снагу, почећеш мудро да мислиш. A да ме отераш, то већ нећеш моћи. Ja ћу бдети над твојим сном.

Тако je говорила Маргарита, идући ca мајстором према њиховом вечитом дом у, a мајстору ce чинило да Маргаритине речи жуборе исто онако како je жуборио и шапутао поток који je остао за њима и тада мајсторо- во памћење, неспокојно памћење, избодено иглама, поче да ce гаси. Неко je пуштао на слободу мајстора, као што je он управо пустио јунака когаје створио. Taj je јунак отиш ао y бездан, отиш ао неповратно, добив- ши опроштај те ноћи уочи недеље, син краља- -звездочаца, сурови пети прокуратор Јудеје, коњаник Понтије Пилат.

440 / Михаил Eyniaxob

Еиило1

Па ипак, шта ce даље збивало y Москви када je y смирај дана y суботу Воланд напустио престоницу, неставши заједно ca својом свитом ca Врапчијих ropa?

О томе да je no целој престоници дуго одјекивао тежак ехо најневероватнијих гласина које су ce веома брзо пренеле и y најудаљенија и најзабаченија провин- цијска места, о том е не треба ни говорити, na je чак мучно и понављати те гласине.

Аутор ових истинитих редака je лично, кренувши y Теодосију, слуш ао y возу причу о томе како je y Москви две хиљаде људи изашло из позориш та голо голцато y најдословнијем смислу те речи и исто тако голо и отиш ло кућама таксијима.

Шапат »Нечастива сила...« чуо ce no редовима испред млекара, no трамвајима, радњама, становима, кухињама, возовима локалним и редовним, no стани- цама и постајама, no вилама и на плажама.

Само ce no себи разуме да најумнији и најкултурни- ји људи y свим тим причама о нечастивој сили која je посетила престоницу уопште нису ни учествовали, већ су им ce чак и подсмевали и трудили ce да оне што су их причали уразуме. Чињеница, међутим, и поред свега тога, како ce то каже, остаје чињеница и ратосиљати je ce без некаквог објашњења je немогуће: неко je ипак и боравио y то д оба y престоници. Већ и сами угарци који су преостали од Грибоједоба, na и много штошта друго, најбоље су све то потврђивали.

Они најкултурнији су прихватили мишљење ис- траге: била je то банда хипнотизера и трбухозбо- раца који су више него одлично, нема збора, владали својом вештином.

Све потребне мере за хватање банде биле су преду- зете, како y Москви тако и ван ње, и то енергично али, на велику жалост, нису уродиле никаквим плодом. Онај који je себе називао Воландом заједно je ca свим


својим најближим сарадницима нестао, y Москву ce више није враћао и нигде ce и ничим више није оглашавао нити ce појављивао. Потпуно je логично што ce претпоставило да je умакао y иностранство, али ни тамо нигде није био запажен.

Истрага о његовом случају je трајала веома дуго. Јер je овај случај био, ма ко шта да рекао, више него чудовишан! Да и не говоримо о четири спаљене куће и о стотинама људи који су доведени до лудила, a било je и мртвих. Двојицу мож емо тачно да наведемо: Бер- лиоза и оног несрећног службеника Бироа за упозна- вање странаца ca знаменитостима Москве, бившег барона Мејгела. Јер, они су били убијени. Нагореле кости овога другога биле су пронађене y стану број 50 y Садовој улици, када je пожар већ био угашен. Да, жртава je било, и те жртве су такође захтевале истрагу.

Постојале су, међутим, и друге жртве, и то већ после Воландовог одласка из престонице, a те жртве су постале, ма колико то било тужно, црне мачке.

O k o стотинак мирних, човеку оданих и корисних животиња било je устрељено или потамањено на разне друге начине y разним местима земље. Петнаестак мачака je покаткад чак и y јадном и унакаженом стању, било достављ ено y одељења милиције no разним градовима. У Армавиру je, на пример, једну невину животињу увезаних предњих шапа y милицијску стани- цу довео један грађанин.

Tor je мачора грађанин укебао y тренутку када ce животиња лупешког изгледа (шта да ce ради када мачке тако изгледају? To није због тога што су пороч- не, већ због тога што ce боје да им неко од бића јачих од њих — било да су то пси или људи — не начини неку неправду или им нанесе увреду. И једно и друго није тешко, али то заиста није пош тено, уверавам вас y то. Да, то одиста није поштено!) да, лупешког, кажем, изгледа, спремала да скочи на нешто y лопушини.

Бацивши ce на мачка, и скидајући ca врата кравату да истога мачка увеже, грађанин je саркастично и претећи мрмљао:

— Аха! Сада сте, значи код нас, y Армавир, изволе-

442 / Михаил БулшкаБ

ли стићи, господине хипнотизеру? Не, овде ce од вас нико неће уплашити. Не претварајте ce да сте неми! Знамо ми већ каква сте ви зверка!

П овео je тако грађанин мачка y милицију, вукући јадну животињу за предње шапе, увезане зеленом краватом, и лаким ћушкама ногом постижући да мачак обавезно корача на задњ им шапама.

— Ви ce тога маните — викао je грађанин, праћен дечацима који су звиждали — оканите ce тога, не правите ce луди! Ништа вам од свега тога неће поћи за руком! Изволите ићи онако како то сви чине!

Црни мачак je паћенички превртао очима. П ош то ra природа није даривала способнош ћу говора, он ничим није могао да ce оправда. За свој спас јадна звер треба да буде захвална пре свега милицији, a поред тога и својој власници, старој, поштовања достојној удовици. Чим je мачак био достављен y милицијску станицу, там о су ce уверили да грађанин јако заудара на алкохол, због чега су посумњали y његове исказе. A y међувремену je старица, сазнавши од суседа да су joj мачора одвукли, потрчала y милицију и стигла тамо тачно на време. Дала je најпохвалније мишљење о мачку, објаснила je да ra познаје већ пуних пет година, откако je био још сасвим малено маче, да јамчи за њега као за саму себе, доказала je да он не може да ce оптужи ни за какво лоше дело и потврдила да никада није био y Москви. Како ce родио y Армавиру, тако je y њему и одрастао и научио да лови мишеве.

Мачак je био одвезан и 0раћен власници, осетивши неправду и сазнавши, при томе, шта су то грешка и клевета.

Осим мачака, ситне непријатности доживели су још и понеки људи. Неколицина их je била похапшена. Између осталих, били су на кратко време лишени слободе: y Лењинграду — грађани Волман и Волпер, y Саратову, Кијеву и Харкову — три Волођина, y Казану — Волох, a y Пензи, a да ce при томе уопште није знало заш то, магистар хемијских наука Ветчинке- вич... Истини за вољу треба рећи да je он био огромног раста, a уза све то још и изразнто црнпураст човек.


У разним местима je било, осим тога, похапшено девет Коровина, четри Коровкина и два Каравајева.

Један грађенин je свезан изведен из севастопољског експреса на станици Белгород. Овај je грађанин наме- равао да разоноди своје сапутнике из купеа трико- вима ca картама.

У Јарославу, управо y време ручка, y ресторан je ушао грађанин ca примусом који je управо подигао ca поправке y рукама. Два портира су, чим су ra угледала, напустила своја радна места y гардероби и побегла, a за њима су ресторан напустили трком сви посетиоци и службеници. При томе je благајници на необјашњив начин нестао цео дневни пазар.

Збило ce још много којечега, човек не може свега чак ни да ce сети. Укратко, настала je велика збрка.

Још једном треба одати дужно поштовање истрази. Било je предузето све, не само да би злочинци били похватани, већ и да ce разјасни шта су они све починили. И све je било објашњено и мора ce признати да су та објашњења била разборита и непобитна.

Представници истраге и искусни психијатри дошли су до закључка да су чланови злочиначке банде, или м ож да сам о један од њих (при том je сумња падала углавном на Коровјова) били хипнотизери невиђене снаге, који су могли да ce прикажу не на оном месту на коме су ce у'самој ствари налазили, већ на местима привидним, нестварним. Осим тога, они су потпуно слободно сугерисали онима, који су долазили y додир ca њима, да ce неке ствари или људи налазе там о где их, y самој ствари, није ни било, и супротно, удаљава- ли су им из видног поља оне ствари или људе, који су ce y њему стварно и налазили.

У светлости таквих објашњења постаје јасно све, na чак и необјашњива нерањивост мачкова, која je, y ствари, највише од свега узнемирила грађане, a на кога je, при покушају лишавања слободе, била отворена паљба y стану број 50.

Разуме ce, никаквог мачора на лустеру није ни било, нико није ни имао намеру да на пуцњаву одгово- ри пуцњавом, иследници су једноставно пуцали y


ваздух, док je Коровјов, који им je сугерисао да ce мачак налази на лустеру, могао слободно да буде иза њихових леђа, смејући им ce и уживајући y својој фан- тастичној, али на злочиначки начин примењеној способности сугестије. Он je, разуме ce, био тај који je и потпалио стан, просувши, претходно, no њему, бензин.

Јасно je да ни y какву Јалту Стјопа Лиходејев није летео (такав трик не може да изведе чак ни Коровјов) нити je било какве телеграме оданде слао. Када je пао y несвест y јувелиркином стану, преплашен триком Коровјова, који му je приказао мачора ca маринира- ном гљивом на виљушци, он je остао да лежи y њему све док му Коровјов није, спрдајући ce ca њим, наву- као ушанку и послао на московски аеродром, сугери- шући при том е представницима криминалистичке управе, који су Стјопу дочекали, да овај излази из аероплана, који je управо долетео из Севастопоља.

Истини за вољу, криминалистичка управа Јалте je тврдила да joj je био приведен потпуно бос Стјопа и да je она слала телеграме о њему y Москву, али ниједна копија тих телеграма y предметима није била пронађе- на, из чега je извучен тужан, али потпуно непобитан закључак да хипнотизерска банда поседује способност да хипнотише и на велике раздаљине и при томе не само поједине личности, већ и читаве групе људи. У таквим су условима злочинци могли да доведу људе ca најјачом психичком конституцијом до потпуног лудила.

Чему говорити уопште о таквим ситницама као што су шпил карата y туђем џепу y партеру, или нестале женске хаљине, или беретка која мјауче и друге томе сличне ствари! Такве трикове може да изведе било који професионалац-хипнотизер осредњих спо- собности на било којој сцени, na, између осталог, и не баш превише спретан трик ca откидањем конферанси- јеове главе. Мачак који говори — такође je ординарна бесмислица. Да би ce људима представио такав мачак, довољ но je овладати основама трбухозборства, a тешко да би неко могао да тврди да je вештина


Коровјова ишла нешто даље од тих основа.Да, ствар уопште није y шпиловима карата нити y

лажним писмима y ташни Никанора Ивановича. To су све тричарије. Коровјов je био тај који je отерао под трамвај Берлиоза y сигурну смрт. Он je био тај који je довео до лудила несрећног песника Ивана Бездомног, он ra je терао да бунца и види y мучним сновима древни Јерушалајим и спаљену сунцем без и једне капи воде Голготу с три човека разапета на стубове. Он и његова банда су били ти који су нагнали Маргариту Николајевну и њену кућну помоћницу Наташу да нестану из Москве. Узгред буди речено: том je случају истрага посветила посебну пажњу. Требало je разја- снити: да ли je ове жене киднаповала банда убојица и паликућа или су оне побегле потпуно добровољ но заједно ca бандом злочинаца? Позивајући ce на блесаве и спетљане изјаве Николаја Ивановича, a узевши y обзир чудновату и сулуду цедуљу Маргарите Никола- јевне, коју je ова оставила своме мужу, a y којој je стајало да одлази y вештице, a узимајући исто тако y обзир и околност да je Наташа нестала оставивши све своје ствари — истрага je дош ла до закључка да су и газдарица и кућна помоћница биле хипнотиеане, као и многи други, и да их je банда на тај начин отела. Појавила ce, исто тако, очигледно потпуно неприхват- љива мисао да je злочинце привукла изузетна лепота обе жене.

Једна je ствар, међутим, остала истрази y потпуно- сти нејасна — побуда која je навела банду да из психијатријске клинике одведе болесника, који je само- га себе називао мајстором. To није могло да ce разјасни, као што није могло ни да ce утврди нити сазна име несталог болесника. Тако je он и нестао заувек под надимком који ништа не говори — »Број сто осамдесет из прве зграде«.

Ha тај начин je скоро све било објашњено, и истрага je била окончана, као што, уосталом, све има свој крај и конац.

П рош ло je неколико година, и грађани су почели да заборављају и Воланда, и Коровјова, и све остало.


Д ош ло je до бројних промена y животима оних који су настрадали од Воланда и његових помоћника и, ма како ситне и безначајне оне биле, ипак их треба споменути.

Жорж Бенгалски ce, на пример, провевши y болни- ци три месеца, опоравио и изашао одатле, али je био принуђен да службу y Варијетеу напусти и то управо y доба када je публика буквално лудела за улазницама: сећање на црну магију и њено раскринкавање било je више него живо. Н апустиоје Бенгалски Варијете, јерје схватио да je више него мучно појављивати ce сваке вечери пред две хиљаде људи, бити преопознаван и непрекидно бити подвргаван питањима пуним спрдње о томе како му je боље: ca главом или без ње?

Да, a поред свега тога, конферансје je изгубио и знатну дозу своје веселости, толико неопходне за његову професију. Остала му je непријатна, мучна навика да сваког пролећа, y време пуног месеца, буде узнемирен, изненада ce хвата за врат, преплашено ce осврће и плаче. Ови напади би пролазили, али он, природно, ca њима ипак више није могао да ce бави својом пређашњом професијом. Конферансје je тако отишао y пензију и почео да живи од своје уштеђевине, која je, no његовом скромном прорачуну, била довољ - на за петнаест година живота.

Отишао je и више ce никада није видео ca Варену- хом, који je стекао општу популарност и љубав због своје невероватне, чак и међу позоришним админи- страторима, љубазности и излажења y сусрет свим људима. Људи који су тражили пропуснице нису ra звали другачије до — отац доброчинитељ. У ма које доба да неко телефонира y Варијеше, y слушалици би зачуо тих, али помало меланхоличан глас: »Слушам вас«, a на молбу да ce позове Варенуха, брзо би одго- варао: »Ja сам, изволите?« Али управо je зато и патио Иван Савељевич због своје љубазности.

Стјопа Лиходејев више шце имао прилике да разго- вара телефоном y Варијетеу. Чим je изашао ca клини- ке, y којој je Стјопа остао осам дана, био je пребачен y Ростов, где je постављен на дужност директора дели-


катесне радње. Прича ce да je y потпуности престао да пије порто и да пије само рибизловачу, од чега му ce и здравље поправило. Говорка ce да je постао ћутљив и да je почео да избегава жене.

Уклањање Степана Богдановича из Варијетеа није донело Римском ону срећу о којој j e маш тао t o k o m неколико година. После клинике и Кисловодска, стар- -престар, главе која c e непрекидно тресла, финансијски директор j e поднео отказ Варијетеу. Занимљиво j e да je ову м обу y Варијете донела супруга Римског. Сам Григориј Данилович није см огао y себи ни толико снаге да no дану дође y зграду y којој j e no месечини угледао напрсло прозорско окно и издужену руку што c e приближавала доњој прозорској рези.

Напустивши Варијете, финансијски директор je почео да ради y луткарском позориш ту y Замоскворе- чју. У том позориш ту више није морао да долази y сукоб око акустике ca поштовања достојним Аркади- јем Аполоновичем Семплејаровом. Овај je, пак, одм ах био пребачен y Брјанск и постављен за шефа гљивар- ског центра. Сада Московљани једу усољене и марини- ране печурке и не могу да их ce нахвале и јако ce радују овом премештају. To je већ ствар прошлости те стога мож емо рећи да Аркадију Аполоновичу акустика није баш најбоље лежала и да je она, ма колико ce трудио да je побољ ш а, остала онаква каква je и била.

Међу личности које су прекинуле све везе ca позори- штем, осим Аркадија Аполоновича, треба уврстити и Никанора Ивановича Босог, мада овај и није био ничим повезан ca позориш тем, осим љубављу према бесплатним картама. Никонор Иванович не сам о што не одлази више ни y једно позориш те ни за новац ни бадава, већ ce чак и мења y лицу када било k o y разговору спомене позориште. Ништа мање, ако не и још више, омрзнуо, je, поред позориш та, и песника Пушкина, као и талентованог глумца Саву Потапови- ча Курољ есова. A овога до те мере, да je прошле го- дине угледавши посмртницу уоквирену црним рамом y новинама, из које ce видело да je Саву Потаповича на врхунцу каријере задесио срчани удар — Никанор


Иванович толико поцрвенео y лицу да зам ало и сам није кренуо за Савом Потаповичем, a онда je заурлао: »Тако му и треба« Па чак и више од тога, исте вечери Никанор Иванович, кога je смрт популарног глумца подсетила на читав низ тешких успомена, потпуно сам, само y друштву пуног месеца који je осветљавао Садову улицу, напио ce као тресак. Ca сваком чаши- цом пића ce повећавао пред њим проклети ланац омрзнутих фигура, a y том ланцу су били и Дунчил Сергеј Герардович, и лепотица И да Херкулановна, и онај риђи власник гусака, и искрени Канавкин Нико- лај.

Ho, a шта je било ca њим? Али молим вас! Ништа им ce уопште није ни десило, a није ни могло да им ce деси, јер они, y стварности, нису ни постојали, као што није постојао ни симпатични глумац-конферансје, na ни само позориш те, ни стара тврдица тетка П орохов- њикова, чија je валута трулила y подруму, a исто тако, само ce no себи разуме, нису постојале ни златне трубе ни безобзирни и дрски кувари. Све je то Никанор Иванович уснио под утицајем оног поганог Коровјова. Једини живи човек који je улетео y тај сан, управо je и био Сава Потапович — глумац, a улетео je он y сан само због тога што ce урезао y памћење Никанору Ивановичу захваљујући својим честим наступима пре- ко радија. Он je постојао, a остали никада нису ни постојали.

Да онда, y том случају, мож да, ни Алојзиј Могарич није постојао? О, не! Он не само што je постојао, већ постоји и дан-данас, и то управо на положају на коме ce захвалио Римски, то јест на положају финансијског директора Варијешеа.

Освестивши ce, отприлике један дан после посете Воланду, y возу негде y близини Вјатке, Алојзиј ce убедио да je, кренувши помраченог ума из Москве заборавио да навуче панталоне, али да je због тога из непо^натих разлога украо њему потпуно непотребну књигу станара свог станодавца. Алојзиј je купио од спроводника вагона старе и замашћене панталоне, плативши му за њих баснословну своту новца и из

449 / Мајстор u Маргариша

Вјатке кренуо назад. Али, кућицу предузимачеву није пронашао. Уџерицу je y потпуности прогутао пла- мен. Алојзиј je, међутим, био човек изузетно предузим- љив. Две недеље касније je већ живео y дивној соби y Брјусовској улици, a неколико месеци касније већ je седео y кабинету Римског. И као што je раније Римски патио због Стјопе, тако ce сада Варенуха мучио због Алојзија. Сада Иван Савељевич машта само о једноме: да Алојзија уклоне из позориш та негде што даље, јер, како шапуће понекад Варенуха y приснијем друштву: »Такву хуљу, какав je тај Алојзије, он, наводно, y животу никада раније није срео, и што од тог Алојзија може све да ce очекује.«

У осталом, мож да je администратор био и пристра- сан. Није примећено да ce Алојзиј бави нечим сумњи- вим нити уопште нечим, ако не рачунамо, разуме ce, што je на место шефа бифеа постављен неко други уместо Сокова. Андреј Фокич je умро од рака јетре на клиници првог МГУ девет месеци после Воландове појаве y Москви...

Да, протекло je неколико година и истинити дога- ђаји, описани y овој књизи, почели су да падају y заборав. Али их нису баш сви заборавили, нису баш сви.

Сваке године, чим наступи пролећно празнично доба уштапа, предвече ce под липама код Патријар- шијских рибњака појављује човек тридесетих година. Риђ, зелених очију, скромно одевен. To je сарадник Института историје и филозофије, професор Иван Николајевич Понирјов.

Кад дође под липе, он увек седа на ону исту клупу на којој je седео оне вечери, када je одавно већ заборављени Берлиоз последњи пут y своме животу видео месец како ce распада на комаде.

Сада он, читав, на почетку вечери бео, a после златаст ca тамним коњићем-змајем на себи, плови над бившим песником Иваном Николајевичем, a истовре- мено стоји на месту, y својим висинама.

Иван Николајевич све зна, све му je јасно и све схвата. Он зна да je y младости својој постао жртва


злочинаца-хипнотизера, да ce лечио после тога и излечио. Али он зна и то да понеш то ипак није y стању да савлада. Он није y стању да савлада тај пролећни пун месец. Чим он почне да ce приближава, чим почне да расте и налива ce златом, светло које je некада лебдело изнад два велика петокрака свећњака, Иван Николајевич постаје узнемирен, нервозан, губи апетит и сан, чека да месец сазри. A када наступи ноћ пунога месеца, уштапа, нико није y стању да задржи Ивана Николајевича код куће. Он предвече излази и одлази до Патријаршијских рибњака.

Седећи на клупи, Иван Николајевич почиње са- свим отворено да разговара сам ca собом , пуши, жмирка час на месец, час опет на добр о му познату вртешку на улазу y парк.

Сат или два проводи тако Иван Николајевич. После тога устаје и увек једном те истом марш -рутом, преко Спиридоновке, очију празних и одсутних, одлази y арбатске уличице.

Он пролази поред продавнице петролеја, скреће тамо где виси стари нахерени плински фењер, прикра- да ce гвозденој огради из које ce види још увек го, али раскошан врт, a y њему — осветљена месечином ca оне стране где ce избочио еркер ca трокрилним про- зором , a мрачна ca друге стране — готска вила.

П рофесор не зна шта ra привлачи тој огради, и ко живи y тој вили, али зна да не може да ce бори против самога себе y ноћи пунога месеца. П оред тога, он зна да ће y врту иза гвоздене ограде обавезно и увек видети сваки пут једно те исто.

Видеће како на клупи седи старији и солидан човек ca брадицом, цвикерима и помало прасећим цртама лица. Иван Николајевич увек затиче тог становника виле y једној те истој машталачкој пози, погледа окренутог ка месецу. Иван Николајевич одлично зна да ће тај човек, нагледавши ce месеца, пренети поглед на прозоре истуреног дела виле, да ће почети да их посматра тако, као да очекује да ће ce они сваког часа отворити и y њима ce појавити нешто необично.

Оно што ће ce даље догодити, Иван Николајевич


зна напамет. Тада треба да ce што бољ е заклони иза ограде, јер ће човек, који седи на клупи почети немирно да врти главом, очима које лутају да тражи нешто y ваздуху, блажено ce смешка, a после већ доста гласно мрмља:

— Венеро! Венеро... Ех, ала сам ja будала!— Богови, богови! — почеће да шапуће Иван

Николајевич, кријући ce иза ограде, и не скидајући очију ca тајанственог незнанца. — Још једна жртва месечине... Да, то je још једна жртва, као и ja.

A човек који седи наставиће да говори:— Ех, ала сам будала! Зашто, заш то нисам одле-

тео ca њом? Чега сам ce уплашио, матори магарац? Е1отврду сам писмену добио! Ех, трпи, трпи сада, матора будалчино!

Тако ће то трајати све док ce y мрачном делу виле не отвори прозор, и док ce y њему не појави нешто беличасто и док ce не зачује непријатан женски глас:

— Николаје Ивановичу, где сте? Шта то сада изводите? Маларију хоћете да навучете? Времеje за чај!

Тада ће ce, разуме ce, човек који седи пренути и одговорити извештаченим гласом:

— Ваздуха сам хтео да ce надишем, свежег вазду- ха, душице моја! Ваздух je више него диван!

И тада ће устати ca клупе, кришом припретити песницом прозору који ce затвара и кренути према згради.

- Лаже он, лаже! О, богови, како сам о лаже! — мрмља, удаљавајући ce од ограде, Иван Николајевич. — Уопште ra ваздух не вуче y врт, он види нешто за време пролећног уштапа на небеском своду и y врту, негде y висини! Ах, шта бих сам о дао, -када бих могао да продрем y његову тајну, када бих сазнао какву je он то Венеру изгубио и сада бесциљно шара рукама no ваздуху, лови je?

И враћа ce професор кући већ сасвим болестан. Његова жена ce прави као да не запажа стање y коме ce он налази и пожурује ra да легне. Али она сама не леже, већ седи крај лампе ca књигом, посматрајући тужним очима човека који спава. Она зна да ће ce y зору Иван


Николајевич пробудити ca чудним узвиком, да ће почети да плаче и бацака ce. Због тога ce пред њом на чаршаву налази унапред припремљен шприц y алкохо- лу и ампула ca течношћу боје јакога чаја.

Јадна жена, чији je муж тежак болесник, постаје тада слободна и може без страховања да заспи. Иван Николајевич ће после инјекције спавати све до следећег јутра срећна израза лица и усниће њој непознате, али неке узвишене и срећне снове.

У ноћи пуног месеца научника буди и изазива његов жалостив крик увек једно те исто. Он види непостојећег безносог крвника, који, подскочивши и чудновато јекнувши, пробија копљем срце привезаног за стуб полуделог Хестаса. Али није толико страшан крвник, колико неприродна светлост y сну, што долази од неког облака, који кључа и притиска земљу, што бива само за време светских катаклизми.

П осле инјекције све ce мења пред уснулим човеком. Од постеље ce ка прозору пружа широка месечева стаза, на тај путељак ступа човек y белом плашту крвавог наличја и почиње да хода ка месецу. П оред њега корача некакав млађи човек исцепаног хитона и унакажена лица. Они о нечему жустро разговарају, споре ce, хоће о нечему да ce споразумеју.

— Богови, о богови! — говори, окрећући надмено лице свом сапутнику тај човек ca плаштом пребаченим преко рамена. — Какво одвратно погубљење! Али, ти ми, молим те, кажи — ту ce надмено лице претвори y молећиво — њега није ни било? М олим те, реци, није ra ни било?

— Н о, разуме ce, да ra није ни било — одговара промуклим гласом сапутник — то ти ce само причини- ло.

— A можеш ли да ми ce закунеш y то? — моли човек y плашту.

— Кунем ce! — одговара сапутник и очи му ce због нечега смешкају.

— Више ми ништа није ни потребно! — узвикује прозуклим гласом човек ca плаштом и успиње ce све ближе и ближе месецу, вукући за собом свог сапутника.

453 / Мајсшор u Mapiapuma

За њим корача мирно и достојанствено огроман дугоу-

мррТада месечева стаза почиње да кипти, из ње извире

.ГпоТапиРГ п И РаЗЛИВа Се На СВе СТране‘ SтТла ï V ПОИГрава се’ месед скакуће и весели ce.

" потоку појављује жена неописиве лепоте и ДОВОДИ д о Ивана за руку човека зараслог y б р а д у ^ о ји

п п е п п Г а Г т И ва“ ra а з м ј"гост Ип н Је Т Р0Ј СТО осамнаест, његов ноћниљиво ПИта. 'КОЛа,еВИ‘[ Му У Сну Пружа руку и нестрп-

— Значи, тиме ce све и завршило?— Тиме ce све и завршило, мој учениче — одговапа

број сто осамнаест, a жена прилази Ивану и обраћа му

— Разуме ce, тиме. Све ce завршило и све ce завршава... П ољубићу вас y чело и све ће бити y реду.

ce истеже^-д6 НаГИЊе ка Ивану и љ Уби ra У чело, a Иванолчлчи да' Њ°̂ И гл едаЈ°Ј у очи> али ce она измиче и

Д ази заЈедно ca с в о ј и м сапутником ка месецу.аДа МССеЦ почиње да махнита, он обрушава бујипу

стпан Г ™ На ИВаНа’ разбацУЈе светлост на свестране, y соби настаје прави месечев потоп, светлост ceњише, Диже ce све више и више, преплављује постељуЈ ^ Ј аДа Никсшајевнч почиње да спава срећног израза лица.

Ујутру ce буди ћутљив, али потпуно миран и здрав

уштГпГ п п п Г МУЧСН° Памћење см иРУЈе и до следећег У апа професора више нико неће узнемиравати Нибезноси убица Хестаса, a исто тако ни сурови петипрокуратор Јудеје, коњаник Понтије Пилат.

1929 — 1940.


bulgakov - majstor i margarita

Documents