budŽetska procedura

Budžetsko pravo, procedura, kontrola I revizija budžeta

S A D R Ž A J

Uvodna razmatranja………………………………………………………………………………………………………...……….2

1. Budžetsko pravo…………………………………………………………………………………….…..……..…….3

2. Budžetska procedura…………………………………………………………………………….……………...…4

2.1. Sastavljanje budžeta…………………………………………………………….…………………4

2.2. Usvajanje ( donošenje ) budžeta……………………………………….………….…………5

2.3. Izvršenje budžeta………………………………………………………………..………….………6

2.4. Završni račun budžeta…………………………………………………………………..…………7

3. Budžetska kontrola………………………………………………………………………………..…………………8

4. Državna revizorska institucija……………………………………………………….…………………………10

4.1. Mesto I uloga državne revizije...................................................................12

Zaključna razmatranja………………………………………………………………………………………………………………15

Literatura…………………………………………………………………………………………………………………..…………….16

1


Uvodna razmatranja

Rad je podeljen u pet celina. Prvi deo rada posvećen je pojmovnom određenju

budžetskog prava. Drugi deo se bavi samom procedurom donošenja budžeta. Treći deo je

posvećen kontroli budžeta. Četvrti deo je fokusiran na reviziju, a u petom delu se nalaze

zaključna razmatranja.

Pri pojmovnom određivanju dudžetskog prava obradio sam nekoliko oblika u kojima se

javlja. Ti oblici su sledeći: subjektivno i objektivno budžetsko pravo, a u sklopu subjektivnog

budžetskog prava razlikujemo sledeće podoblike: apsolutno i relativno; potpuno i nepotpuno

subjektivno pravo.

Drugi deo rada posvećen je budžetskoj proceduri. Budžetska procedura obuhvata

nekoliko faza kroz koje budžet prolazi u toku svog trajanja počev od oformljenja nacrta,

utvrđivanje predloga, usvajanja i završenja budžeta.

Budžetska kontrola predstavlja neminovnost jednog budžeta. Da bi bila efikasna,

kontrola treba da bude višestruka i da se vrši u raznim momentima budžetskog ciklusa, kako bi

bili obuhvaćeni svi organi angažovani u izvrženju budžeta sve faze kroz koje prolaze budžetska

sredstva.

Institucionalna (računsko-sudska) kontrola jeste kontrola koju vrše posebne institucije

izvan uprave i nezavisno od njenih organa. Ova kontrola je odvojena od izvršne vlasti a kao

autonomna, eksterna i nezavisna omogućuje objektivnu i nepristrasnu proveru pravilnog i

zakonitog upravljanja budžetskim sredstvima.

U petom delu je obrađeno zaključno razmatranje u formi de lege ferenda.

2


1.BUDŽETSKO PRAVO

Sa pravnom prirodom budžeta tesno je povezano pitanje ovlašćenja koja imaju

predstavnički organ u pripremanju, donošenju, izvršenju I kontroli izvršenja budžeta. Taj skup

ovlađćenja koja parlanment ima u postupku donošenja I izvršenja budžeta I u postupku kontrole

izvršenja budžeta naziva se u finansijsko-pravnoj teoriji I praksi subjektivno budžetsko pravo.

Budžetska vlast parlamenta označava se drugačije kao finansijski suverenitet. Parlament je

tradicionalno zadržao budžetsku funkciju iako se u savremenim državama promenio odnos

između zakonodavne I izvršne vlasti u korist ove druge. Vršenjem budžetske funkcije parlament

suštinski ostvaruje kontrolu nad radom vlade. Subjektivno budžetsko pravo održava međusobne

odnose parlamenta I vlade. U zavisnosti od širine budžetskih ovlašćenja parlamenta, razlikuju se

apsolutno I relativno, potpuno I nepotpuno subjektivno budžetsko pravo.

Apsolutno subjektivno budžetsko pravo je pravo predstavničkog tela da samostalno I u

celosti odlučuje o sastavljanju, donošenju I izvršenju budžeta kao I o kontroli trošenja

budžetskih sredstava. Relativno subjektivno budžetsko pravo je ograničeno pravo

predstavničkog tela da odlučuje o budžetskim pitanjima. Potpuno subjektivno budžetsko pravo

je pravo predsedničkog tela da neograničeno odlučuje o visini budžetskih prihoda kao I o

njihovom trošenju. Ako su ta budžetska ovlašćenja predsedničkog tela ograničena, govori se o

nepotpunom subjektivnom budžetskom pravu.1

Budžetska funkcija parlamenta sadrži ovlašćenja odlučivanja o budžetskim prihodima,

budžetskim rashodima I kontroli budžeta. Odlučivanje o bidžetskim prihodima obuhvata pravo

određivanja ukupnog iznosa budžetskih sredstava za godinu za koju se budžet donosi, kao I

pravo određivanja izvora iz kojih će se obrazovati ukupni prihodi budžeta.

Subjektivno budžetsko pravo omogućava parlamentu da ostvari potpuni uvid u

finansijsko stanje države I punu kontrolu nad prikupljanjem budžetskih prihoda I nad njihovim

trošenjem. Za razliku od subjektivnog budžetskog prava, objektivno budžetsko pravo obuhvata

1 Vignjević, Nada; Bojovič Petar, javne finansije – pravo,institucije,sistemi, politike Beograd, 2009 god. Str. 93

3


one propise kojima je regulisana materija tehničke prirode vezana uz sastavljanje, donošenje I

izvršenje budžeta I sprovođenje budžetske kontrole.

2.BUDŽETSKA PROCEDURA

Budžetska procedura obuhvata nekoliko faza kroz koje budžet prolazi u toku svog

trajanja počev od oformljenja nacrta, utvrđivanja predloga, usvajanja i izvršenja budžeta. Sve

ove budžetske faze podložne su određenim oblicima kontrole.2

Budžetski proces predstavlja sistem formalnih i neformalnih pravila koja omogućavaju

izvršnoj vlasti donošenje odluka koje vode pripremi budžeta, predlaganju i prihvatanju u

parlamentu i konačno izvršenju budžeta.

2.1.SASTAVLJANJE BUDŽETA

Faze i postupci u sastavljanju budžeta strogo su formalizovani. Ključna pitanja vezana za

formalizaciju budžeta u savremenim budžetskim sistemima tiču se primene odgovarajućih

metoda pripreme budžeta i njihovog povezivanja sa srednjoročnim finansijskim planiranjem.

Izrada budžeta podrazumeva utvrđivanje nacrta budžeta i pripremu predloga budžeta.

Budžetska inicijativa u najvećem broju država poverena je organima uprave nadležnim za

obavljanje poslova iz oblasti javnih finansija tj. ministarstvu finansija.

Ministarstvo finansija daje uputstva i smernice za izradu nacrta budžeta kako bi svi

korisnici budžeta postupali na isti način u planiranju rashoda i prihoda. Korisnici budžetskih

sredstava dužni su da pripreme predračun rashoda, na osnovu propisane metodologije i

zakonom određenih elemenata. Ovi planovi rashoda slivaju se u organ za budžet u sastavu

ministarstva finansija. Posle se vrši njihova analiza.

Metodologija planiranja prihoda i rashoda u budžetu je izuzetno vazna faza u

sastavljanju budžeta. Ove dve budžetske strane moraju se predvideti sa što većom tačnošću u

cilju uravnoteženja budžeta.

U ministarstvu finansija-sektoru za budžet pretresaju se zahtevi za obezbeđenje

sredstava sa predstavnicima budžetskih korisnika kako bi se uskladili sa političkim programom

2 Ibid. str. 94

4


vlade. Organ nadležan za poslove budžeta izradjuje nacrt budžeta i sa obrazloženjem šalje ga

vladi. Vlada detaljno razmatra nacrt budžeta i upućuje ga u formi predloga parlamentu na

odobrenje.

2.2.USVAJANJE (DONOŠENJE) BUDŽETA

Jedna od najstarijih funkcija parlamenta jeste budžetska funkcija. Vršeći budžetsku

funkciju parlament u skupštini ostvaruje kontrolu nad radom vlade. Parlament nema aktivno

učešće u fazi pripremanja budžeta ali njegovi članovi mogu delovati naknadno, korisreći pravo

amandmana na vladin predlog budžeta. Procedura razmatranja predloga budžeta pre svega

zavisi od toga da li parlament ima dva doma ili jedan dom. U jednodomnom parlamentu

najjednostavniji je postupak jer u tom slučaju nema potrebe da se stavovi o predlogu budžeta

usaglašavaju sa nekim drugim telom. U dvodomnim parlamentarnim sistemima kao osnovno

pitanje javlja se koji od domova parlamenta ima veća budžetska prava.

Kada vlada podnese predlog budžeta parlamentu, budžet se dostavlja svim poslanicima

kako bi se pripremili za raspravu. U međuvremenu, do zasedanja parlamenta rasprava o

predlogu budžeta vodi se u radnim telima.3

O predlogu budžeta raspravlja se u plenumu skupštinskog doma. Ta rasprava počinje

ekspozeom ministra finansija i izveštajima predstavnika budžetskih odbora ili komisija. Poslanici

o predlogu budžeta najpre raspravljaju u načelu a zatim u pojedinostima, kada se odlučuje i o

budžetskim amandmanima članova komisija i članova parlamenta. Načelna debata služi opštoj

pozitivnoj ili negativnoj kritici budžeta i prilika je da se ispita celokupna vladina politika i to je

najpogodniji momenat da se zatraži račun o radu vlade, odnosno o radu pojedinih resora.

Rasprava o predlogu budžeta, odnosno njegovo usvajanje treba da se završi pre početka godine

za koju se budžet donosi, odnosno u toku decembra meseca. Budžetska rasprava okončava se

usvajanjem budžeta u formi zakona ili u formi posebnog pravnog akta koji se objavljuje u

službenim glasilima, u skladu sa načelom budžetske javnosti.

U praksi se može desiti da zbog dužine trajanja budžetske procedure ili zbog

neprihvatanja vladinog predloga budžeta, istekne zakonski rok a da budžet ne bude usvojen. U

3 Hrustić, Hasiba, Finansijsko pravo ( 2006 ), ‘’Fabus fakultet’’, Novi Sad, 2008. god. str. 152

5


slučaju kada predstavničko telo ne odobri budžet, tim činom se automatski izražava

nepoverenje prema vladi, koja posle toga mora da podnese ostavku.

Rešenje za ovakve situacije budžetsko zakonodavstvo nalazi u mehanizmu privremenog

finansiranja kako bi se obezbedio kontinuitet u finansiranju javnih rashoda.

2.3.IZVRŠENJE BUDŽETA

Izvršenje budžeta sastoji se u prikupljanju prihoda i finansiranju državnih potreba.

Celokupan proces odvija se kroz naplatu prihoda, njihovu raspodelu na korisnike budžetskih

sredstava i trošenje tih sredstava za predvišene namene.

Poslove izvršenja budžeta obavljaju naredbodavci i računopolagači.

Naredbodavci su organi uprave koji su ovlašćeni da upravljaju državnom imovinom, da

se staraju o prikipljanju državnih prihoda i samostalno odlučuju o raspodeli prihoda koji su im

budžetom za odnosnu godinu dodeljeni. Te funkcije u ime tih organa imaju lica koja stoje na

čelu upravnih organa (ministri, sekretari, direktori državnih agencija i sl.).

Najvažniju ulogu i najveću odgovornost u izvršenju budžeta ima ministar finansija, koja

obuhvata kako trošenje budžetskih sredstava tako i njihovu naplatu.4

Računopolagači su lica u organima kojima je povereno neposredno rukovanje državnom

imovinom i sredstvima. U praksi to su šefovi računovodstva u organim uprave. Oni ne mogu

samostalno da raspolažu državnim sredstvima, već samo izvršavaju naloge naredbodavca. Osim

toga, računopolagači su dužni da se staraju o državnoj imovini i da njome pravilno posluju.

Izvršenje budžeta složen je proces koji ponekad traje i duže od perioda koji je predviđen

za budžet. Klasičan princip budžetskog upravljanja je princip godišnjosti što podrazumeva da se

na kraju godine neiskorišćene aproprijacije ukidaju. Međutim, ovo pravilo može da podstakne

resorne ministre da vrše neplanirane i ekonomski neefikasne rashode pri kraju godine.

U toku izvršenja budžeta se može pojaviti potreba za virmanisanjem sredstava.

Virmanisanje podrazumeva izmenu namena i visine budžetskih sredstava i njihovu upotrebu,

delimično ili u celini za zadovoljenje neke druge potrebe. Ako se pojavi takva situacija da u

nekom delu budžeta nisu predviđena dovoljna sredstva za finansiranje izvesne potrebe,

4 Ibid. str. 155

6


naredbodavac, umesto da traži naknadne kredite od predstavničkog tela, može postupati na

dva načina: ili da koristi sredstva budžetske rezerve ili da vrši virmanisanje. To znači prenošenje

viška sredstava sa jedne namene na drugu namenu gde su sredstvanedovoljna. Virmanisanje

predstavlja izuzetnu budžetsku meru koja je dozvoljena samo ako to naročite potrebe

zahtevaju. Virmani se mogu vršiti jedino u okviru sredstava odobrenih u budžetu, odnosno

finansijskom planu.

Uspostavljanje narušene budžetske ravnoteže ili veće promene u nameni trošenja

budžetskih prihoda naziva se rebalans budžeta. Rebalans budžeta sprovodi se po istom

postupku po kome se budžet donosi.

U fazi izvršenja budžeta glavnu ulogu ima ministarstvo finansija odnosno trezor kao

njegov organizacioni deo. Klasične funkcije trezora su da vrši blagajničku službu javno-pravnih

tela, da nastupa kao državni bankar i da vrši finansijsku kontrolu nad izvršenjem budžeta.

2.4.ZAVRŠNI RAČUN BUDŽETA

Usvajanjem završnog računa budžeta okončava se budžetski ciklus. Ovaj dokument

predstavlja rezultate bankarskog poslovanja u protekloj godini. U završnom računu se iskazuju

svi ostvareni prihodi i ukupan raspored sredstava u budžetskoj godini koja je istekla.donosi se

po proceduri koja je slična posrupku za donošenje budžeta. Naime, inicijativu za sastavljanje

završnog računa budžeta imaju isti organi koji vrše pripremu nacrta dužeta. To su nadležni

organi uprave za poslove finansija, odnosno za poslove budžeta. Predlog završnog računa

budžeta vlada dostavlja parlamentu i računskom sudu ili drugom revizorskom organu, radi

kontrole sa gledišta zakonitosti i tačnosti, a donosi se u formi zakona.

Prihvatanje završnog računa daje se politička ocena o ispravnosti rada organa nadležnih

za izvršenje budžeta. Praktičan značaj završnog računa ogleda se u tome što se putem njega

omogućava uvid u finansijske tokove države u prethodnom budžetskom periodu. On pokazuje

kako su se vlada i organi uprave ponašali u odnosu na odluke parlamenta o prikupljanju,

raspodeli i trošenju javnih prihoda. Na osnovu završnog računa može se doći do ocene u kojoj

meri sistem javnih prihoda i rashoda određene zemlje odgovaraju ciljevima društveno-

7


ekonomske politike i na osnovu takve ocene eventualno vrđiti odgovarajuće izmene u tom

smislu. Informacije iz završnog računa koriste se pri sastavljanju predloga novog budžeta. Uz to,

zavtšni račun pokazuje u kojoj je meri primenjeno načelo realnosti u predviđanju prihoda i

rashoda. U tom smislu, završni račun može pokazati deficit ili suficit.

3.BUDŽETSKA KONTROLA

Budžetsko finansiranje ne može se zamisliti bez dobro organizovane i efikasne budžetske

kontrole. Budžetskom kontrolom treba da se spreče razne nepravilnosti i zloupotrebe u

raspolaganju budžetskim sredstvima i da se osigura trošenje tih sredstava za tačno utvrđene

namene i u predviđenim iznosima u budžetu. Da bi bila efikasna, kontrola treba da bude

višestruka i da se vrši u raznim momentima budžetskog ciklusa, kako bi bili obuhvaćeni svi

organi angažovani u izvršenju budžeta i sve faze kroz koje prolaze budžetska sredstva. Cilj,

budžetske kontrole jeste podsticanje i sprovođenje budžetske discipline.

Modaliteti budžetske kontrole javljaju se prema više kriterijuma.

Razlikuju se dokumentarna i terenska kontrola. Dokumentarna kontrola se vrši nad

ugovorima, računima i drugim finansijskim dokumentima. Terenska kontrola se sprovodi na licu

mesta, odnosno kod organa kome su poverena budžetska sedstva ili državna imovina.

Prema vremenu obavljanja budžetska kontrola može biti prethodna i naknadna.

Prethodna odnosno preventivna kontrola prethodi isplati rashoda. Tek kada nadležni organ

utvrdi da je raspolaganje javnim prihodima osnovano na propisima, odobriće se , nakon uvida u

priložene dokumente, da se isplata iz budžeta izvrši.

Naknadna kontrola sprovodi se nakon isplate i trošenja sredstava. Za razliku od

prethodne kontrole, ova kontrola ne može da spreči nastanak štetnih posledica za budžet usled

nepravilnog i nezakonitog trošenja javnih prihoda, ali može pokrenuti postupak za naknadu

štete ili preduzimanje odgovarajućih disciplinskih, krivičnih i političkih mera protiv učinioca

nezakonitih radnji.Naknadana kontrola se, po pravilu, vrši prilikom razmatranja završnog računa

budžeta od strane predstavničkog tela.

8


Prema subjektima nad kojim se obavlja finansijska kontrola razlikuje se kontrola nad

naredbodavcima i kontrola nad računopolagačima. Kod naredbodavaca se kontroliše

celishodnost upotrebe odobrenih budžetskih sredstava, uz političku odgovornost izvršnih

organa prema predstavničkom telu. Ako se utvrdi odgovornost izvršilaca, sledi razrešenje od

dužnosti. Kod računopolagača ispituje se kako je on rukovodio sredstvima koja su mu poverena

i da li se pri radu pridržavao zakonskih normi. Za razliku od političke odgovornosti

naredbodavca, odgovornost računopolagača je disciplinska i krivična.

Prema organim koji vrše kontrolu trošenja budžetskih sredstava razlikuju se upravna,

institucionalna ( računsko-sudska ) i parlamentarna budžetska kontrola.

Upravna kontrola budžeta je internog karaktera i sprovodi je viši organ uprave nad

nižim u pogledu prikupljanja i raspolaganja javnim prihodima. Viši organi uprave odgovorni su

za finansijsku disciplinu i zakonito trošenje finansijskih sredstava u okviru određenih upravnih

jedinica, pa su zbog toga dužni da prate i proveravaju rad nižih organa u delu rukovanja

budžetskim sredstvima. Upravna budžetska kontrola može biti prthodna i naknadna.5

Institucionalna (računsko-sudska) kontrola jeste kontrola koju vrše posebne institucije

izvan uprave i nezavisno od njenih organa. Ova kontrola je odvojena od izvršne vlasti a kao

autonomna, eksterna i nezavisna omogućuje objektivnu i nepristrasnu proveru pravilnog i

zakonitog upravljanja budžetskim sredstvima. Da bi ove specijalizovane kontrolne institucije

do kraja ostale nezavisne u svom radu od upravnih organa, čija se delatnost u postupku

trošenja budžetskih sredstava kontroliše, njihova organizacija i funkcionisanje je u mnogim

državama pod okriljem parlamenta kao predstavničkog tela.

Danas je institucionalna, eksterna, stručna i nezavisna kontrola organizovana kao

Vrhovna državna revizorska institucija.

Institucionalna kontrola može biti prethodna i naknadna. Ako je primenjena

prethodna kontrola, nijedna se isplata iz budžeta ne sme izvršiti dok organ institucionalne

kontrole ne potvrdi da je isplata zasnovana na zakonu. Naknadna institucionalna kontrola

vrši se prilikom pregleda završnog računa budžeta. Posle izvršenog pregleda ovi kontrolni

5 Vignjević, Nada; Bojovič Petar, javne finansije – pravo,institucije,sistemi, politike Beograd, 2009 god. Str. 139

9


organi dostavljaju parlamentu izveštaj sa svojim zapažanjima i primedbama, koji se koristi

tokom rasprave o završnom računu budžeta.

Parlamentarna kontrola jeste politička kontrola koju vrši skupština kao zakonodavni

organ države. Za razliku od upravne i institucionalne kontrole koje se vrše u toku izvršenja

budžeta, politička kontrola se po pravilu odnosi na već istekli period i obavezno se sprovodi

prilikom razmatranja i usvajanja završnog računa budžeta. Razmatrajući završni račun budžeta,

skupština obavlja političku kontrolu rada izvršnih organa u postupku izvršenja budžeta.

Skupštinska kontrola se prvenstveno odnosi na rad naredbodavaca, ministara i rukovodilaca

ustanova, pa se prilikom razmatranja završnog računa ocenjuje njihov rad, tako da se u slučaju

negativne ocene o radu vlade i njenih pojedinih funkcionera, odnosno utvrđenih nepravilnosti u

radu, vrši smenjivanje ministara i drugih odgovornih lica. Neodobravanje budžeta ili završnnog

računa budžeta znači da više ne postoji poverenje predstavničkog tela u izvršnu vlast pa u tom

slučaju vlada mora da podnese ostavku.

Politička budžetska kontrola nema veliki značaj, pa se u praksi svodi na prosto

izglasavanje budžeta i završnog računa budžeta jer ne postoji način da skupština samostalno,

neposredno tokom budžetske godine vrši efikasnu i kvalitetnu kontrolu trošenja budžetskih

sredstava.

Prema odnosu između organa koji je nadležan da obavlja budžetsku kontrolu i korisnika

budžetskih sredstava, budžetska kontrola može biti interna i eksterna. Interna ili unutrašnja

kontrola o raspolaganju budžetskim sredstvima obavlja se unutar korisnika budžetskih

sredstava. Eksternu ili spoljnu kontrolu obavlja određeno telo izvan korisnika budžetskih

sredstava.

4.DRŽAVNA REVIZORSKA INSTITUCIJA

Stil i sadržaj izveštaja revizije javnih rashoda zavisi od pririode i ciljeva te revizije.

Načelno, izveštaji eksterne revizije, gde spada i revizija javnih rashoda mogu se podeliti u dve

kategorije.

Statutarni izveštaj.

Izveštaji namenjeni rukovodstvu organa javne uprave, javnih fondova, javnih

10


preduzeca i drugih javnih institucija.

U okviru ove dve kategorije izveštaji se međusobno razlikuju zavisno od vrste revizije i

prostupa koji se promenjuje.

Statutarni izveštaj. Ova vrsta revizorskih izveštaja se izdaje kad postoji zakonska

obaveza da se izvrši revizija i da se dostavi izveštaj. Ova vrsta revizije predviđena je u nasem

zakonu o Saveznom bužetu iz 2000 god.

Statutarni revizorski izveštaji imaju sledeće karakteristike;

Revizor je zakonom obavezan da izradi izveštaj;

Obim izveštaja je određen zakonom;

Kod revizije potvrđivanja ili obuhvatnosti, izveštaj će sadržati misljenje revizora o

raćunovodstvenim dokazima i o stepenu njihove usklađenosti sa zakonom;

Kod revizije o korisnosti i optimizaciji javnih rashoda izveštaj dreba da sadrži

misljenje revizora o ostvarenoj ekonomičnosti, efikasnosti i efektivnosti javnih

rashoda koji se ispituju.

Broj podataka koje će uneti u revizorski izveštaj zavisiće od materijalnosti nalaza

revizije.6

Revizorski izveštaji namenjeni rukovodiocima organa i ustanova u javnoj upravi. Ovi

izveštaji se bitno razlikuju od statutarnih izveštaja. Oni nisu zakonom obavezni. Rukovodioci

resora i organa javne uprave, na primer Uprave carina mogu u okviru svog resora i nadležnosti

organizovati internu reviziju javnih rashoda. Svrha ove revizije je da proverava funkcionisanje

internih kontrolnih sistema, utvrđenim zloupotrebama ovlašećenja i drugim nezakonitim

radnjama, takođe mora da obuhvati i predloge revizora za otklanjanje uočenih propusta i

slabosti u radu. Kako bi se isto brzo i efikano otklonili i time obezbedilo funkcionisanje službe,

odnosno organa po zakonu. To ne rade eksterni revizotri javnih rashoda. Oni utvrde

nepravilnost u radu ili propuste i greške u preglednim računovodstvenim izveštajima i drugim

evidencijam, prekoračenja zakonitosti, obim nastale štete i slično i o tom svom radu

obaveštavaju skupštinu, koja zatim odlučuje o odgovornosti organa kod koga su utvrđene

zakonske nepravilnosti i slabost funkcionisanja organizacije resora.

6 Ibid. str. 151

11


Da bi izbegli ovaj rizik rukovodioci velikih i složenih organa javne uprave, kao što su:

Upava carine, fondovi zdravstvenog osiguranj, fondovi penzionog osiguranja, Javna

elektroprivreda srbije, Pošta, Javna železnička preduzeća, Javno preduzeće za puteve i slična

treba da organizuju internu reviziju javnih rashoda. Interna revizija javnih rashoda primenjuje

iste revizijske standarde, pravila i procedure, kao i eksterna revizija javnih rashoda, koja je po

zakonu obavezna, utvrdi da je dobro postavljena interna revizija javnih rashoda i pravilno

primenjuje revizijska pravila i standarde, prihvata iste i značajno smanjuje revizijski rizik, čime su

rukovodioci resora „zaštićeni“ od eventualnih „revizijskih“ iznenađenja i gubitka mandata.

4.1 MESTO I ULOGA NEZAVISNE REVIZIJE JAVNIH RASHODA

Nezavisna revizija javnih rashoda ima izuzetno važnu ulogu i mesto u ukupnim

aktivnostima zemalja tržišne privrede za ostvarivanje dugoročne monetarne stabilnosti,

suzbijanje inflacija, podsticanje investicionih ulaganja, rast proizvodnje, zaustavljanje porasta

javnih rashoda i efektno usklađivanje javnih prihoda i rashoda, a samim tim otklanjanje

tendencije nezdravog finansiranja javnih rashoda iz budžetskih deficita.

U svim zemljama sa razvijenom tržišnom privredom i institucijama demokratskog

parlamentarnog sistema nezavisna revizija generalno, a revizija javnih rashoda posebno, ima

značajnu ulogu u ostvarivanju stabilnosti finansijskog sistema zemlje.

Nezavisna revizija pregleda, proverava i atestira finansijske izveštaje koji se podnose od

strane odgovornih rukovodilaca i državnih organa, Skupštinama i drugim najvećim telima javnog

sektora na verifikaciju. Pod time se podrazumeva da visko obrazovani i stručno kompetentan

revizor javnih rashoda pregleda finansijske izveštaje i druge relevantne informacije i bez

spoljnih i drugih uticaj, nezavisno utvrdi svoje revizorsko mišljenje na osnovu izvršene revizije i u

vezi sa njim izdaje atest o njihovom realnom, istinitom i objektivnom prikazu.

Suština nezavisne revizije javnih rashoda nije samo u kontroli ispravnosti prezentiranih

finansijskih izveštaj, već monogo značajnije u proveri funkcionisanja internih konrolnih sistema

koji postoje u ministarstvima, javnim fondovima, zdravstvenim organizacijama, univerzitetim,

12


objektima kulture i drugim institucijama koje su finansirane iz budžeta. Nezavisna revizija javnih

rashoda ima izuzetno važnu ulogu i zauzima visoko mesto u sveukupnim aktivnostima zemanja

tržišne privrede za ostvarivanje dugorošne budžetkse ravnoteže, monetarne stabilnosti,

suzbijanja inflacije i podsticanje investicionih ulaganja.7

Postojanje nezavisne državne revizije neminovno doprinosi ostvarivanju viskoe

finansijske i budžetske discipline. Sama činjenica da će sve odluke o trošenju sredstava javnih

rashoda biti podvrgnute detaljnom ispitivanju od strane nezavisne revizije doprinosi razvoju

kvaliteta u javnim finansijama. Nezavisna državna revizija povećava odgovornost svih subjekata

koji naplaćuju, upravljaju i troše javna sredstva u smislu njihovog ispravnog korišćenja. Ova

odgovornost se ostvaruje organizovanjem i vođenjem urednog budžetskog računovodstva i

izradom odgovarajućih računovodstvenih i finansijskih izveštaja.

Odgovornost institucija i organizacija u javnom sektoru mora biti rigoroznija od

odgovornosti koja se zahteva u privredi i privatnom sektoru. Za ovo postoje brojni razlozi. Na

primer preduzeća ili banke koje plaćaju porez na promet proizvoda ili usluga ne mogu da vezuju

svoj doprnos javnim prihodima dobijanjem kao protivusluga od vlade odgovarajuće beneficije ili

privilegovanog položaja u odnosu na druge organizacije koje su platile manji porez ili imale

druge privredne teškoće, nepovoljnije prirodne resurse, ograničavajuće spoljne faktore i slično.

Zato se moraju u javnom preduzeću jasno identifikovati delatnosti koje nisu profitabilne, a koje

služe zadovoljenju javnih potreba i njih treba odvojeno obračunati kako bi se javno preduzeće

adekvatno kompenzovalo i svako finansiranje postalo transparentno.

U skladu sa načelom organzovanja i podelom na organizacione entitete javna preduzeća

treba da postave ciljeve svog daljeg razvoja i da utvrde srategiju dolaska do postavljenih ciljeva.

Pri tome je potrebna stalana kontrola dostignutog i merenje performansi. Neki od ciljeva koje

preduzeče može postaviti jesu: finansijsko samoizdržavanje, smanjenje troškova, povećanje

profita, povećanje stope povraćaja sredstava.

Nezavisna revizija koju vrši javno priznato društvo za revizju obično povećava kredibilitet

društva pa prema tome i njegove izglede za privlačenje investicija.

Prava i dužnosti eksternog revizora su:

7 Isailović, Zoran, Javne finansije I finansijsko pravo ( 2009 ), ‘’Centar za publikacije’’,Niš. 2006. god. str. 168

13


Da vrši reviziju saglasno našim zakonima i međunarodno prihvaćenim

standardima.

Da upoznaje društvo sa svim relevantinm informacijama o zakonskim uslovima za

vršenje revizije.

Da obezbedi društvu u kom se vrši revizija izveštaj o reviziji u roku određenim ugovorom

između eksternog revizora i društva.

Obezbedi čuvanje dokumenata dobijenih ili sačinjenih tokom revizije, ne dozvoli

objavljivanje sadržaja ovih dokumenata bilo kojim neovlašćenim licima bez saglasnosti društva,

osim kada je to objavljivanje propisano zakonom.

5.ZAKLJUČAK

U svom prethodnom izlaganju pokušao sam da na što bolji i jednostavniji način prikažem

i objasnim funkcionisanje i pojam budžeta, kao vrlo bitnog plana i programa koji svaka uzemlja

donosi na godišnjem nivou.

Na samom početku bilo je reči ukratko o budžetskom pravu, dakle njegovom pojmu i

oblicima u kojima se javlja.

14


Drugi deo se odnosio na budžetsku proceduru, koja se odvija u nekoliko faza. Počev od

nacrta do skupštinskog usvajanja.

Svakako da kontrola predstavlja neminovnost budžeta, da bi bila razumna treba da se

vrši u raznim momentima budžetskog ciklusa.

I na kraju bilo je reči o državnoj reviziji, njenom značaju, oblicima u kojima se javlja i

kako ona utiče na rad javnih privredinh društava.

6.LITERATURA

Vignjević, Nada; Bojovič Petar, Javne finansije – pravo,institucije,sistemi, politike Beograd, 2009

god.

Hrustić, Hasiba, Finansijsko pravo ( 2006 ), ‘’Fabus fakultet’’, Novi Sad, 2008. god

15


Isailović, Zoran, Javne finansije I finansijsko pravo ( 2009 ), ‘’Centar za publikacije’’,Niš

16

budŽetska procedura

Documents